ПЕТНАЕСТА БЕОГРАДСКА ГИМНАЗИЈА

М А Т У Р С К И Р А Д

ИЗ БИОЛОГИЈЕ

ДИЈАБЕТЕС  

      

МЕНТОР: УЧЕНИК:

Проф. Сандра Јевремовић Крстић                                                Нина Новаковић, IV-3   

Београд, школска 2012/ 2013.

САДРЖАЈ УВОД ................................................................................................................................31. ТИПОВИ ДИЈАБЕТЕСА .................................................................................................42. ФАКТОРИ РИЗИКA ОД ОБОЉЕВАЊА И СИМПТОМИ ДИЈАБЕТЕСА..........................62.1. Фактори ризика од обољевања .............................................................................62.2. Симптоми обољевања од дијабетеса ...................................................................73. НАСТАНАК И ТОК БОЛЕСТИ ДИЈАБЕТЕСА ................................................................104. НАЧИНИ ПРОВЕРЕ ОБОЉЕЊА .................................................................................115. ЛЕЧЕЊЕ ДИЈАБЕТЕСА ................................................................................................125.1. Дијабетичка дијета ................................................................................................135.2. Таблетирани лекови ..............................................................................................145.3. Инсулин ..................................................................................................................15ЗАКЉУЧАК .....................................................................................................................17ЛИТЕРАТУРА ..................................................................................................................18

UvodДијабетес је растући проблем, а већ данас представља један од највећих здравствених и развојних изазова у 21. веку. На ову епидемију није имун нико, није имун ни један здравствени систем, ни једна земља. Дијабетес као хронична и неизлечива болест, може да буде узрок озбиљних компликација и хиљада смртних исхода годишње ако се не открије и не лечи. Ипак, уз приступ правим информацијама о ризицима за настанак дијабетеса, уз едукацију о доброј контроли шећера у крви и правилном лечењу и програме који ће омогућити рано откривање и квалитетно лечење, проблем дијабетеса се може умањити.

Дијабетес је подмукла болест која може да се јави у различитом животном добу и значајно угрози квалитет живота. Међутим, правилном дијатетском исхраном која подразумева контролисан унос угљених хидрата и адекватних медикамената, здравствено стање и животни стил могу да се одрже на задовољавајућем нивоу.

1. ТИПОВИ ДИЈАБЕТЕСАДијабетес типа 1 се сматра аутоимуном болешћу која је узрокована и генетиком. Дијабетес типа 2 се у неким случајевима може превенитрати ако се придржавамо општих смерница здравог животног стила који подразумева: контролисање телесне тежине, редовна физичка активност, прописно узимање медикамената у случају да је дијагнистификован висок крвних притисак или холестерол, избегавање цигарета и прекомерне конзумације алкохола, уношење довољне количине воде сваки дан.Скоро сви случајеви дијабетеса су или тип I или тип II:Тип I дијабетеса се развија код деце и адолесцената, па се због тога понекад означава као јувенилни дијабетес. Овај облик је одговоран за 5% до 10% од свих случајева дијабетеса. Дијабетес типа 1 се обично дијагностикује у детињству или адолесценцији. Код дијабетеса типа 1, гуштерача не производи инсулин јер је властити имунолошки систем уништио ћелије које производе инсулин. Људи с дијабетесом типа 1 морају свакодневно да узимају инсулин.

 

Слика 1 – Diabetes Mellitus – Тип I

Тип II дијабетеса, који је одговоран за 90% до 95% свих случајева, раније се јављао првенствено код одраслих особа старијих од 40 година, па се због тога називао адултни дијабетес. Али пошто и до 45% нових случајева дијабетеса код деце представља дијабетес типа II, имена која назначавају старост су одбачена, и два облика дијабетеса се једноставно означавају као тип I и тип II.Код дијабетеса типа II, гуштерача производи инсулин, али он не делује правилно, па производи још инсулина. На крају, гуштерача не може да произведе довољно да би равнотежу глукозе држала под контролом.  

Слика 2 – Diabetes Mellitus – Тип II

Гестацијски дијабетес се јавља у трудноћи и обично нестаје када се дете роди. Између 3-8% трудница ће добити гестацијски дијабетес. У трудноћи, хормони које тело производи, како би помогли раст детета, такође заустављају деловање мајчиног инсулина. Гестацијски дијабетес се јавља ако тело не може произвести довољно инсулина као одговор на повећане потребе за инсулином.

Слика 3 - Гестацијски дијабетес

2. ФАКТОРИ РИЗИКA ОД ОБОЉЕВАЊА ИСИМПТОМИ ДИЈАБЕТЕСА

2.1. Фактори ризика од обољевањаФактори обољевања на које се не може утицати су:

– Породична историја дијабетеса– Старење– Етничко порекло (Појава дијабетеса је чешћа код, на пример, Абориџина)– Синдром полицистичних јајника– Жене које су имале гестацијски дијабетес или родиле дете теже од 4,5 кг–  

Фактори обољевања на које се може утицати:– Дебљина и тежина– Физичка неактивност– Високи крвни притисак– Високи холестерол– ПушењеЈош се не зна који узрочници изазивају дијабетес типа I тако да не постоје препоруке како га спречити.Добре вести су да постоје узрочници који се могу променити и тиме смањити ризик од развијања дијабетеса типа II. 

2.2. Симптоми обољевања од дијабетесаНеки од симптома уобичајених за све типове дијабетеса су:

– умор– повећана жеђ– често мокрење– главобоље– грчеви у ногама– повећана глад

Симптоми дијабетеса типа II укључују и:

– замућени вид, – кожне инфекције, – споро зарастање рана, – трњење и укоченост у ногама.

Слика 4 – Симптоми дијабетеса Слика 5 – Утицај компликација дијабетеса на организам

Ако се не лечи, дијабетес може да има озбиљне последице, зато је неопходно уколико се уоче неки од следећих симптома, обратити се лекару: 

1. Претерана жеђЈедан од најочигледнијих и добро познатих знакова болести дијабетеса је неуобичајена и претерана жеђ. Жеђ може да се јави из два разлога, али резултат је исти: пије се много више течности него иначе. Уколико је присутан овај симптом, неопходно је посетити лекара и проверити. 

2. Чест одлазак у тоалетАко се пије много више течности него обично, логично је да ће се чешће ићи и у тоалет. Ово је још један од класичних знакова дијабетеса. 

3. УморПостоји још неколико симптома који нису толико уобичајни, а који могу указивати на дијабетес. Један од њих је умор, али наравно постоји много разлога зашто неко може да осећа превелики умор, из тог разлога је неопходно посетити лекара. 

4. ГљивицеДруги могући симптом дијабетеса је гљивична инфекција у гениталном подручју. Наравно инфекција може бити изазвана и другим разлозима, али у случају дијабетеса је због вишка шећера којим се хране гљивице. Ако имате гљивице више од три, четири пута годишње, то може указивати на дијабетес.

5. Проблем са видомДијабетес такође изазива проблеме са видом, поново због повећаног шећера у крви, као што су сушење очију или замагљен вид. Дијабетес може довести чак до губитка вида, тако да је од суштинске важности да се дијагностикује и прати. Ако се дијагностикује, мора се редовно радити скрининг мрежњаче који ће показати било какву промену.

6. Споро зарастање ранаСпоро зарастање рана би такође могао бити знак дијабетеса. Дијабетичари су склони инфекцијама, јер је њихов имуни истем ослабљен због високог нивоа шећера у крви.

7. Повећан апетитНа крају, још један могући симптом је повећани апетит. Као и у случају других симптома и овај може да буде изазван другим разлозима (као што је повећана активност штитне жлезде), али уколико се примети превелика жеља за храном, опет је неопходно посетити лекара и проверити стање. Никада не треба игнорисати било какве промене у свом организму, већ је неопходно отићи код лекара. Раним дијагностиковањем болести може се спречити озбиљно нарушавање имуно система и регулисати ниво шећера у крви, који се проверава једноставним тестирањем крви или урина.

3. НАСТАНАК И ТОК БОЛЕСТИ ДИЈАБЕТЕСА

Код оба типа, и типа I и II дијабетеса, болест почиње поремећајем метаболизма глукозе.Нормални метаболизам се одиграва на следећи начин:

– једемо храну;– храна се вари и угљено-хидратни део се разлаже на просте шећере, од којих највећи део 

представља глукозу;– глукоза (шећер у крви) улази у крв, а панкреас производи инсулин како би се омогућио њен 

транспорт и расподела у телу;– инсулин, који делује као вратар, отвара врата за глукозу у различитим ћелијама због низа 

разлога. Део глукозе се претвара у краткорочни извор енергије за непосредну употребу у ћелији, а део се складишти у виду дугорочног извора енергије (маст) за каснију употребу.

 При развоју дијабетеса код особе, овај метаболички процес се нарушава. Дијабетичари типа I не могу да произведу одговарајућу количину инсулина јер су ћелије панкреаса које производе инсулин уништене. Ово настаје јер тело напада само себе, због чега тип I дијабетеса представља аутоимуно обољење. Дијабетичари типа II могу да производе инсулин, али инсулин не врши свој посао. Ово се назива отпорност на инсулин, што значи да када инсулин почне да “даје наредбе” за регулисање шећера у крви, тело не обраћа пажњу. Инсулин је неефективан, и шећер у крви се не метаболише правилно.

4. НАЧИНИ ПРОВЕРЕ ОБОЉЕЊА

Ако се из било којих разлога посумња на шећерну болест, онда је потребно ту сумњу и потврдити - наравно, лекарских прегледом, који се састоји од добијених података од стране оболелог, анализе крви и анализе мокраће.

Шећер у мокраћи је присутан уколико је вредност шећера у крви изнад 8,8 mmol/l (тј. више од 160 mg/dl). 

– Вредност шећера у крви (гликемија) код здравих особа износи од 3,9 до 5,6 mmol/l (70-100 mg/dl). Кад се налаз шећера у крви креће у границама до 7.2 mmol/l (130 gr/dl) обично се каже да је шећерна болест добро регулисана (регулисана на најбољи начин). У оваквој ситуацији нема шећера у мокраћи;

– Ако се вредност шећера у крви налази у границама од 9.9 до11.1 mmol/l (180-200 mg/dl), каже се да је дијабетес релативно повољно регулисан. Тада готово редовно има шећера у мокраћи, а симптоми и знаци болести нису обавезно присутни;

– Налаз шећера у крви са вредностима око 13.9 mmol/l (250 mg/dl) говори о лоше регулисаној болести. Код ових болесника се увек налази шећер у мокраћи, а симптоми и знаци болести могу да изостану, ако је погоршање дијабетеса наступало постепено, а по трајању је било дуго;

– Вредности шећера у крви преко 19.2 mmol/l (350 mg/dl) увек су праћене налазом веће количине шећера у мокраћи (изузев код обољења бубрега), у којој је чест и ацетон. Прерачунавање mg/dl у mmol/l ("старе" у "нове") јединице врши се тако што се вредност у mg/dl подели са 18 и на тај начин добије вредност у mmol/l. Значи, ако глукометар показује нпр.130 mg/dl, то ће значити 7.2 mmol/l. 

Слика 6 – Самоконтрола шећера у крви

• Тестови оптерећења - Постоје посебни тестови помоћу којих се испитује склоност ка шећерној болести. Ови тестови се примењују у ситуацијама када за то постоје медицински оправдани разлози (ово процењује лекар). Поступци за одређивање склоности ка шећерној болести имају назив "тестови оптерећења са гликозом" (гликоза = шећер).

Слика 7 – Служба лабораторијске дијагностике

5. ЛЕЧЕЊЕ ДИЈАБЕТЕСА

Два новија истраживања су разматрала ефекте комбинације исхране и вежбања на болест дијабетеса. Једно истраживање је распоредило 3.234 људи који немају дијабетес, а изложени су ризику од дијабетеса (повишен ниво шећера у крви), у три различите групе:

– Једна група, контролна, је примила стандардне информације о исхрани и уместо лека примила је плацебо (без ефекта), 

– друга група је примила стандардне информације о исхрани и лек метформин,

– код треће групе је извршена “интензивна” промена начина живота, која је укључивала исхрану са умерено мало масти и план вежбања за смањење тежине за најмање 7%.

Након скоро три године, група са промењеним начином живота је имала 58% мање случајева дијабетеса у односу на контролну групу.

• 5.1. Дијабетичка дијетаДијабетичка дијета претпоставља здраву исхрану која по количини, саставу, задовољава потребе једне особе у односу на њену ангажованост, очување виталности и рад. Основни циљ дијететске исхране (као једног од начина лечења шећерне болести) је у постизању општег осећаја доброг здравља, одржавању нормалне телесне тежине и повољном утицају на понашање шећера у крви. Спровођење правилне исхране истовремено одлаже појаву компликација које шећерна болест узрокује у току свог дужег трајања. Већина људи сматра да је дијета уопште, а посебно код шећерне болести, дуготрајно мучење са једнообразном, монотном и сувопарном исхраном, којој повремено треба "дати одушка" и најести се свега "што срце жели". Овакав утисак о дијети створен је код многих дијабетичара из непознавања начина исхране, из традиције израза дијета, који је најчешће био везан за строго ограничену исхрану код обољења стомака и црева и стереотипних и старомодних дијета која постоје у програмима исхране већине здравствених установа – болнице, клинике, заводи, институти и друге.Међутим, без обзира на наведене разлоге, сваком дијабетичару је важно да зна шта и колико може да унесе од намирница за своју дијету, а његова умешност и маштовитост у припреми и сервирању хране омогућује му веће задовољство у исхрани и боље здравље.

• Време узимања оброка Пошто је дијета један од основних начина за лечење шећерне болести, то се узимање хране распоређује у току дана на најкориснији начин у односу на постојеће стање здравља. Сваки дијабетичар треба да узима 5 - 6 оброка у току дана (према датој дијети), од којих су:* 3 главна (доручак, ручак, вечера) и* 2 - 3 споредна (преподневна и поподневна ужина и помоћни оброк пре спавања). Код овако распоређених оброка не долази до нагомилавања шећера у крви, већ његов ниво лако осцилује. У противном, јавља се скоковито нагомилавање шећера у крви, што кроз дуже време има за последицу оштећење крвних судова, срца и других важних органа. План расподеле оброка има директну везу са стимулацијом гуштераче (панкреаса) на лучење инсулина код оних дијабетичара који се лече само дијетом или дијетом и таблетама, док код оних који се лече инсулином овакав распоред оброка је усклађен са временом и периодом деловања узетог инсулина.

• 5.2. Таблетирани лекови Група на лековима (ово је везано за групу која је поменута на почетку поглавља) је смањила број случајева дијабетеса за само 31%. У поређењу са контролном, оба третмана су деловала, али је очигледно да је промена начина живота далеко моћнија и безбеднија од једноставног узимања лекова. Штавише, промена начина живота би била ефективна и у решавању других здравствених проблема, док лекови не би.Сви лекови у таблетама (пилуле), који се употребљавају за лечење шећерне болести носе заједнички медицински назив орални или перорални антидијабетици (per os = преко уста, антидијабетик =против дијабетеса). Ови лекови се примењују само код оних дијабетичара који имају способне ћелије у гуштерачи (панкреасу) да производе инсулин, али га оне производе у недовољној количини за текуће потребе организма у прерађивању шећера, што је и разлог за појаву дијабетеса. Неки орални антидијабетици испољавају своје деловање утичући директно на гуштерачу, док други развијају свој утицај преко деловања на периферију (утицај на прераду шећера у ћелијама). Орални антидијабетици из групе сулфонилурејских спојева утичу директно на гуштерачу и стимулишу њене ћелије на задовољавајућу прозводњу инсулина. Орални антидијабетици из групе бигванидских спојева утичу на прераду (метаболизам) шећера у ћелијама ткива у смислу његовог бољег искоришћавања за енергетске потребе (утичу на смањење производње глукозе у јетри). Ови лекови имају и неповољне, узгредне ефекте деловања, па се употреба ограничено примењује.Затим, постоје и орални антидијабетици који утичу на побољшање сензитивности на инсулин, као и поједини инхибитори, који успоравају варење угљених хидрата.Према дужини деловања сви таблетирани лекови се деле на:

1. кратко-делујуће – дужина деловања од 7 до 10 часова, и

2.          дуго-делујуће – дужина деловања до 36 часова. 

Кратко-делујући се узимају 2 – 3 пута дневно, а дугоделујући само једном дневно. И једни и други лекови имају “преклапајући” ефекат деловања, односно почетни ефекат деловања узете дозе поклапа се са завршеним ефектом деловања претходне дозе лека. Количину и врсту лека у односу на стање шећерне болести одређује лекар специјалиста (дијабетолог, ендокринолог, интерниста, специјалиста опште медицине) или лекар опште праксе (надлежни лекар) пре пријаве болесника лекару специјалисти. Орални антидијабетици се узимају непосредно после узетог оброка хране, како би својим деловањем подстакли одговарајуће ћелије гуштераче на “допунско” излучивање инсулина. Сваки други начин узимања ових лекова има за последицу измењен начин деловања, а посебно је штетно за здравље узимати лекове без пропратног оброка хране. Редовно узимање лека на начин који је за њега прописан (уз одговарајућу дијету) гаранција је да стање шећерне болести буде најповољније регулисано.

• 5.3. ИнсулинИнсулин је хормон који производе ћелије груписане у виду острваца у жлезди гуштерачи. Оштећење ових ћелија настаје из врло различитих разлога, а за последицу има смањење или потпуни престанак стварања инсулина. Ако инсулина нема довољно, изостаје прерада шећера у крви, па долази до појаве шећерне болести. Једини начин њеног лечења је у надокнађивању инсулина или подстицању његове производње уз ограничавање уноса намирница које утичу на повећање шећера у крви (све врсте слаткиша, хлеба, тестенина и др.). Састав инсулина је беланчевинасте природе, па је ово разлог да не може да се узима на уста, пошто би га разложиле у цревима материје које служе за варење (ензими или ферменти), чиме би се изгубило његово основно својство деловања - прерада шећера у организму. Тако је, за сада, најраспрострањенија примена инсулинског лечења путем ињекција. Међутим, постоји неколико савремених достигнућа у примени инсулинске терапије на друге начине. Фармацеутска индустрија у целом свету припрема инсулин у различитим облицима за његову примену. Највише је коришћен као синтетички, хумани инсулин (ХМ), а последњих година као аналогинсулина. Инсулин се пакује у различите форме - од бочица (флакона), преко карпула, до пенова за једнократну употребу, најчешће у концентрацијама од 100 i.j. (инсулинских јединица) по милилитру. Инсулин се чува на температури од 2°C до 8°C, у фрижидеру, што даље од претинца за замрзавање. Никако га не излагати сунцу, нити држати у колима, односно у тзв. касети. На сваком паковању инсулина стоји датум производње и рок трајања, или датум до када је лек употребљив. Дужина употребе инсулина у лечењу шећерне болести је директно зависна од стања функције гуштераче дијабетичара.

Слика 8 - Инсулин

• ЗАКЉУЧАКВажно је пратити властити ниво глукозе у крви и имати редовне контроле код лекара опште праксе. У неким случајевима, ако сама исхрана не држи ниво глукозе у крви под контролом, лекар опште праксе може преписати лекове и/или ињекције инсулина. Бројним истраживањима утврђено је да се стопа дијабетеса може смањити за више од 50%, једноставном умереном променом начина живота, укључујући вежбање, смањење тежине и исхрану са умерено мало масти. Сматрам да би се појава практично свих случајева дијабетеса типа II могла спречити. Нажалост, дезинформације и укорењене навике пустоше наше здравље. Радикална промена исхране може да буде “непрактична”, али би резултат могао да буде вредан промене.Људи који болују од дијабетеса типа 1 морају да добијају ињекцију инсулина бар једном дневно. Равнотежа количине угљених хидрата које уносе и права количина инсулина су важни за спречавање превисоких или прениских нивоа шећера у крви.Основно лечење дијабетеса типа 2 укључује усвајање здравог начина живота. То укључује здраву исхрану, редовну физичку активност и смањивање узрочника, као што су дебљина и пушење.С обзиром да је исхрана  важна свима, наредна упутства, што су коначно и закључци овог рада, може следити цела породица, а не само особе са дијабетесом:– Мале порције оброка и ужина распоредити преко целог дана;– Одабрати житарице са више влакана и хлеб с целим зрном, јер се спорије варе што значи да 

ниво шећера у крви расте постепено;– Половину тањира попуните поврћем различитих боја: зелено, наранџасто, жуто, бело, 

љубичасто и црвено;– храном уносити мање масноћа, заменити засићене масноће незасићеним– Заменити пуномасно млеко млеком с мање масноћа или обраним млеком -  има исту 

количину калцијума, а мање масноћа, поготово мање засићених масноћа;– Користити маслиново уље у малим количинама у припреми хране да се храна не би лепила и 

да би се смањиле масноће.– уносити храну с мање килоџула уколико је особа са  прекомерном телесном тежином.

• ЛИТЕРАТУРА• http://www.b92.net/superzena/zdravlje.php?

yyyy=2013&mm=02&nav_id=684006• http://www.nestle.rs/nhw/%C4%8Dinjenice/dijabetes• http://www.menjamodijabetes.rs• http://jedizdravozividuze.rs/recepti-za-dijabeticare.php• http://www.scribd.com/doc/79993335/Priru%C4%8Dnik-za-di

jabeti%C4%8Dare• http://www.bastabalkana.com/2012/10/dijabetes-tip-1-i-2-pri

rodno-lecenje-dijabetesa-i-kontrola-secera-u-krvi-ishranom-i-prirodnim-putem/

Датум предаје: ______________

Комисија:– Председник _______________– Испитивач   _______________– Члан  _______________     

• Коментар:

Датум одбране: _____________ Оцена__________(___)