ГРАМАТИКА СРБСКОГ ЈЕЗИКА 5.pdf

Граматика

Весна Ломпар

Српски језик за пети разред основне школе

ГраматикаСрпски језик за пети разред основне школепрво издање

Аутор: др Весна ЛомпарИлустрације: Тихомир Челановић Рецензенти: проф. др Милорад Дешић, Филолошки факултет у Београду проф. др Душка Кликовац, Филолошки факултет у Београду Славка Јовановић, професор српског језика, ОШ „Дринка Павловић“ у Београду

Графичко обликовање: Сашењка Мељников ИвановићЛектура: мр Горан Зељић

Издавач: Издавачка кућа „Klet“ д.о.о., 11000 Београд[email protected], www.klett.co.yu

За издавача: Гордана Кнежевић-ОрлићГлавни уредник: Александар Рајковић

Штампа:Тираж:

© Klett, 2007.

ISBN 978- 86-7762-

Забрањено је репродуковање, дистрибуција, објављивање, прерада или друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму или поступку, укључујући фотокопирање, штампање или чување у електронском облику, без писмене дозволе издавача. Наведене радње представљају кршење ауторских права.

Драги петаци,

Покушајте да савладате овај лавиринт!Слободно завирите у сваки његов кутак!

�

Шта све можеш наћи у уџбенику. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6

ГРАМАТИКА

Променљиве и непроменљиве речи . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7Именице . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .11Промена именица по падежима (деклинација) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .11Номинатив . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .15Генитив . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .17Датив . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .19Акузатив . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .21Вокатив . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .23Инструментал . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .25Локатив . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .27Придеви . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .29Слагање придева са именицом . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .31Промена придева по степену поређења (компарација) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .32Придевски вид . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .35Заменице . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .37Личне заменице . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .38Лична заменица за свако лице себе (повратна заменица . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .�0Неличне заменице . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .�1Бројеви . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .�5Главни бројеви . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .�7 Редни бројеви . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .50Глаголи . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .53Глаголски вид (глаголи по трајању радње) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .5�Глаголи по прелазности радње . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .56Глаголски облици. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .58Инфинитив . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .58Презент (садашње време) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .60Радни глаголски придев . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .63Перфекат (прошло време) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .65Футур I (будуће време) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .67

Садржај

5

Реченица и њени делови . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .69Предикат . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .71Субјекат . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .73Прави објекат . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .7�Неправи објекат . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .75Прилошке одредбе . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .76Атрибут . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .79Апозиција . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .81Просте и сложене реченице . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .82

ПРАВОПИС

Писање гласа Ј у придевима на -ски и -ин . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .8�Писање заменица НИКО и НИШТА са предлозима . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .85Писање речце нај- у суперлативу . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .86

Писање одричне речце НЕ уз именице, придеве и глаголе . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .87Писање заменице ВИ великим словом . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .88Писање назива предузећа, установа, организација . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .89Тачка и запета . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .90Запета . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .91Три тачке . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .92Цртица . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .93Коришћење школског правописа . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .9�

ЈЕЗИЧКА КУЛТУРА

Писмо . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .98Вест . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 102Препричавање . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 106Богаћење речника . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 111Правилан (из)говор . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 116

Индекс појмова. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .121

6

15

ПАЖЊА!

Номинатив

Подвуци именице у следећем тексту:

Кошарка је веома омиљена у нашој породици. Кућа нам је пуна кошаркашких лопти. Међутим, мој брат је јуче, у продавници на углу наше улице, купио још једну. Ова лопта је најлепша од свих које имамо. Другови су се одушевили кад су је видели. Једва чекам да испробамо ту лопту на оближњем терену.

Издвој само оне именице које добијаш као одговор на питање КО? или ШТА?:

Назив номинатив преузели смо из латинског језика у којем он гласи nominativus. Пошто nomen значи „име“, овај назив преводимо као „падеж који нешто именује“.

ЗАНИМЉИВОСТИ!

, ,, ,

Коју службу у датим реченицама имају ове именице?

Издвојене именице су у падежу који називамо номинатив.Четири су у номинативу једнине, а само једна у номинативу множине. То је именица .

Номинатив је основни облик именице (онај који само именује неко биће или предмет). Добијамо га на питање КО? (за именице које означавају особе) или ШТА? (за остале именице). Именице у номинативу најчешће имају службу субјекта у реченици.

Именица у номинативу може се употребити и као именски део предиката:Мој друг је кошаркаш.

Код неких именица у номинативу множине неки гласови се мењају:

облак облациподвиг подвизиосмех осмеси

Пази, у неким случајевима губи се сугласник т:

задатак задаци изузетак изузеци

У неким случајевима губи се самогласник а:

пас псиланац ланцидворац дворциписац писци

Уз то, у неким случајевима л на крају основе прелази у о:

читалац читаоцислушалац слушаоцигледалац гледаоци

Овај знак обележава неки занимљив текст, који ће те забавити, заинтересовати, или насмејати.

Овакав знак срешћеш само у првом делу књиге, који се бави граматиком. Овде ћеш наћи савете и пречице за брже и лакше учење. Ту се указује на неке изузетке у језику, као и на типичне грешке, које ђаци твог узраста често праве.

Овде, на самом крају књиге, дати су сви појмови објашњени у уџбенику. Појмови су поређани по азбучном реду, а поред њих је дат број стране на којој се дати појам објашњава. Тако можеш брзо и лако да пронађеш оно што те интересује.

Шта све можеш наћи у уџбеникуЕво, на пример, како изгледа једна страница књиге:

Кад год видиш ову стрелицу у лекцији, то значи да се ради о задатку намењеном теби.

Оно што је најбитније у лекцији, сажето је и овако уоквирено.

121

Индекс појмова

А

акузатив . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21антоними . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 112апозиција. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 81атрибут . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 79

Б

бројеви . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46бројне именице на –ица . . . . . . . 48

В

вест. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 102вишезначне речи. . . . . . . . . . . . . 113вокатив. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23временски придеви. . . . . . . . . . . . 30

Г

генитив . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17главни бројеви. . . . . . . . . . . . . . . . . 47глаголи. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 54глаголски вид. . . . . . . . . . . . . . . . . . 54глаголски облици. . . . . . . . . . . . . . 58глаголски предикат. . . . . . . . . . . . 72градивни придеви. . . . . . . . . . . . . 30граматичка основа речи. . . . . . . 10граматички број . . . . . . . . . . . . . . . 13

Д

датив. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19деклинација. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14

З

заменице . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38збирни бројеви. . . . . . . . . . . . . . . . 47

И

именице . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12именичке заменице. . . . . . . . . . . . 44именски предикат . . . . . . . . . . . . . 72инструментал. . . . . . . . . . . . . . . . . . 25инфинитив. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 58инфинитивна основа. . . . . . . . . . . 59

К

компаратив. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33компарација (поређење) придева .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. . 32

Л

лична заменица сваког лица себе(повратна заменица). . . . . . . . . . . 40личне заменице. . . . . . . . . . . . . . . . 38локатив. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27

М

месни придеви. . . . . . . . . . . . . . . . . 30

Н

наглашени облици (личнихзаменица). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 40наставак за облик. . . . . . . . . . . . . . 10неличне заменице. . . . . . . . . . . . . 41ненаглашени (енклитички) облици(личних заменица). . . . . . . . . . . . . 40неправи објекат. . . . . . . . . . . . . . . . 75несвршени глаголи . . . . . . . . . . . . 55неодређене заменице . . . . . . . . . 42неодређени вид . . . . . . . . . . . . . . . 35непрелазни глаголи. . . . . . . . . . . . 56

7

Променљиве и непроменљиве речи

8

Променљиве и непроменљиве речи

Све речи у српском језику деле се на десет врста. То су: именице, придеви, заменице, бројеви, глаголи, прилози, предлози, везници, речце и узвици.

Саставили смо једну необичну реченицу у којој су заступљене све наведене врсте речи. Она описује ситуацију са слике.

Ако помоћу истих речи покушамо да опишемо другачију ситуацију, приметићемо да ће се неке од њих променити, а неке ће остати у истом облику.

Ух, .поред .једне .девојчице .и .мене, .не .гледајући .аутомобил, .брзо .је .протрчао .опасан .пас!

Ух, .једна .девојчица .и .ја .брзо .протрчасмо .поред .аутомобила .не .гледавши .опасног .пса!

9

Издвој речи које су промениле свој облик и распореди их онако како смо започели:

Именице:девојчица – девојчицеаутомобила – пса – пас

Предлог:

Глаголи:гледајући –

– протрчасмо

Придев:опасан –

Број:једне –

Прилог:

Речца: Узвик:

Везник:

Остале речи нису промениле облик. Покушај да их распоредиш према врсти којој припадају. У сваком правоугаонику треба да буде по једна реч:

Заменица:мене –

Речи које у различитим положајима у реченици мењају облик називамо променљиве речи. То су: именице, придеви, заменице, бројеви и глаголи. Речи које увек остају у истом облику називамо непроменљиве речи. То су: прилози, предлози, везници, речце и узвици.

НЕПРОМЕНЉИВЕ РЕЧИ

ИМЕНИЦЕ

ПРИДЕВИ

ЗАМЕНИЦЕ

БРОЈЕВИ

ГЛАГОЛИ

ПРОМЕНЉИВЕ РЕЧИ

ПРИЛОЗИ

ПРЕДЛОЗИ

ВЕЗНИЦИ

РЕЧЦЕ

УЗВИЦИ

10

девојчиц а

ГРАМАТИЧКА ОСНОВА

НАСТАВАК ЗА ОБЛИК

Прочитај следеће реченице:

Путовали су на море аутомобилом.Разговарају о новом аутомобилу.Стајао је поред свог аутомобила.

Издвој наставке за облик ове именице које овде запажаш:, ,

Сада напиши како гласи граматичка основа именице АУТОМОБИЛ:

Кад се мења променљива реч, не мења се цела реч, већ само један њен део.На улицу је истрчала девојчица.Он седи поред једне девојчице.Рекао је то једној девојчици.

Који део речи ДЕВОЈЧИЦА увек остаје исти? девојчиц-Тај део називамо граматичка основа речи.

Стални, непроменљиви део речи назива се граматичка основа речи.

Који се део речи ДЕВОЈЧИЦА мења? завршетак -а, .-е, .-и итд.Тај део речи називамо наставак за облик.

Променљиви део речи, који додајемо на граматичку основу, назива се наставак за облик.

11

Именице

Шта сте јуче радили на српском?

Учили смо падеже. Милица је све одмах схватила.

Марко, од Марка, Марку, с Марком...

12

Именице

Најпре да се подсетимо шта су то именице:

Именице су речи које означавају бића (човек, .дете, .мачка), предмете (књига, .лењир, .одело), материју (вода, .песак, .брашно), као и неке невидљиве и неопипљиве појаве (радост, .читање, .машта).

Прочитај следећи текст и подвуци именице у њему:

Свака именица, као што знаш, мора бити неког рода. Неке су мушког, неке средњег, а неке женског рода.

Ког је рода нека именица најчешће можемо одредити на основу тога да ли се са њом слаже заменица тај .(за мушки род), та (за женски род) или то (за средњи род).

Напиши ког су рода следеће именице из текста:време цар реч Да ли овим именицама можеш променити род? Не, свака именица је увек једног истог рода.

Именице имају граматичку особину рода, али се по њој не могу мењати.

Пошто смо именице сврстали у променљиве речи, да видимо како се оне могу мењати.

За време одржавања неког важног црквеног обреда у Риму, цар Сигисмунд је у свом говору на сабору употребио једну грчку реч у мушком роду. Када га је један кардинал опоменуо да је по граматици та реч средњег, а не мушког рода, цар је љутито узвикнуо: „Ја сам римски цар и изнад сам граматичара!“

Промена именица по падежима (деклинација)

13

Једном истом именицом можемо означавати један појам (књига) или више појмова (књиге). Видимо да тада именица има различите наставке. У првом случају кажемо да је именица у једнини, а у другом да је у множини.

Напиши множину следећих именица:време цар реч

Ова особина, којом се обележава да ли се нешто јавља појединачно (једнина) или у већем броју (множина), назива се граматички број. Именице имају ову особину и по њој се могу мењати.

Напиши одговарајуће облике именице ЦАР у следећим реченицама:

1) Римски је говорио на сабору.2) Кардинал је био удаљен од .3) Он је рекао да не зна род именица.�) Први пут је видео увређеног.5) Хеј, , да ли си ме чуо?6) Због граматике се споречкао са .7) Ово је прича о који није знао граматику.

Именица ЦАР употребљена је у наведеним реченицама различито, зато су и њени облици овде различити. Овако добијени различити облици речи називају се падежи. У српском језику једна именица има седам падежа. Падеже лако препознајемо помоћу питања.

Одговори на питања именицом ЦАР у одговарајућем облику:

1) Ко је говорио на сабору?

2) Од кога је био удаљен кардинал?

3) Коме је рекао да не зна род именица?

�) Кога је први пут видео увређеног?

5) Како дозивамо цара? Хеј, ...!

6) С ким се споречкао због граматике?

7) О коме је ова прича?

1�

ЗАНИМЉИВОСТИ!Питања ће бити другачија ако именица, на пример, означава неки предмет.

Одговори на питања именицом ГРАМАТИКА у одговарајућем облику:

1) Шта је важно у језику?

2) Због чега је цар погрешио?

3) Чему цар није поклањао пажњу?

�) На шта се цар није освртао?

5) Предмете обично не дозивамо, али можемо направити такав облик сваке именице. Хеј, ...!

6) Чиме кардинал збуњује цара?

7) О чему су кардинал и цар разговарали?

Прочитај како се наш чувени писац Бранислав Нушић у својој „Аутобиографији“ .нашалио на рачун броја падежа у српском језику:

„Сећам се, на пример, мојих мука да научим пети падеж од именице пас... Питао сам најзад и господина проту, једном приликом када је био на вечери код нас, верујући необично у његову ученост...– Пети падеж, пети падеж! – узе да замуцкује прота, бринући се

да пред мојом породицом сачува ауторитет учена човека. –Па колико падежа ви учите?

– Седам.– Седам? – зграну се прота. – Е, то је много, то је баш много!– Много! – уздишем и ја.– Ја не знам само – окреће се прота мојим родитељима – што ће им толики падежи. То је просто професорски бес. Узмите само: једна Немачка, колико је то пространа и силна царевина, па нема више него четири падежа; па онда Француска, па Енглеска... Па зар то није, молим вас, бес кад се не простиремо према своме губеру?“

Иста питања можемо употребити за добијање различитих падежних облика именица у множини.

Падежи су различити облици једне речи којима се означава њихов однос према другим речима у реченици. Именице се мењају по падежима.

граматик oм

ГРАМАТИЧКА ОСНОВА ПАДЕЖНИ НАСТАВАК

У српском језику има седам падежа (у једнини и множини). То су: номинатив, генитив, датив, акузатив, вокатив, инструментал и локатив.Промена речи по падежима назива се деклинација.

Када одређујемо у ком је облику нека именица, прво кажемо ког је рода, а затим у ком је падежу и броју!

15

ПАЖЊА!

Номинатив



Илустрација: карикатура Цезара који има облачић:



Илустрација: карикатура Цезара који има облачић:


Кошарка је веома омиљена у нашој породици. Кућа нам је пуна кошаркашких лопти. Међутим, мој брат је јуче, у продавници на углу наше улице, купио још једну. Ова лопта је најлепша од свих које имамо. Другови су се одушевили кад су је видели. Једва чекам да испробамо ту лопту на оближњем терену.

Издвој само оне именице које добијаш као одговор на питање КО? или ШТА?:



, ,, ,

Коју службу у датим реченицама имају ове именице?

Издвојене именице су у падежу који називамо номинатив. Четири су у номинативу једнине, а само једна у номинативу множине. То је именица .

Номинатив је основни облик именице (онај који само именује неко биће или предмет). Добијамо га на питање КО? (за именице које означавају особе) или ШТА? (за остале именице). Именице у номинативу најчешће имају службу субјекта у реченици.

Именица у номинативу може се употребити и као именски део предиката:Мој .друг .је .кошаркаш .

(Випе о томе прочитај на страни 72.)

Код неких именица у номинативу множине неки гласови се мењају:

облак облациподвиг подвизиосмех осмеси

Пази, у неким случајевима губи се сугласник т:

задатак задаци изузетак изузеци


пас псиланац ланцидворац дворциписац писци

Уз то, у неким случајевима л на крају основе прелази у о:

читалац читаоцислушалац слушаоцигледалац гледаоци

16

Наставци у номинативу једнине и множине нису исти код именица различитог рода. Допуни следећу табелу:

Мушки род Средњи род Женски род

Једнина Множина Једнина Множина Једнина Множина

ученикградбројСрбин

ученициградови

Срби

местопоглављерамеплеме

места

раменаплемена

другарицареч

школедругарицеречиствари

У тексту има још шест именица које нису у номинативу. Препиши их онако како су употребљене у тексту, а потом их напиши у номинативу, као што смо започели:

породици породица

Кад се наводе у речнику, именице су увек у номинативу једнине. Именице у номинативу могу се употребити и изван реченице, самостално, као наслови неких књига („Хајдуци“, „Аждаја и царев син“), филмова („Ледено доба“) и сл. Стога је номинатив независан падеж.

Уз неке именице из текста, које се налазе у другим падежима, употребљене су непроменљиве речи У, НА, које називамо предлозима. Ако покушаш да уз именицу у номинативу употребиш неки од ових предлога, видећеш да ће се она променити: од + кућа од куће; ка + кућа ка кући; уз + кућа уз кућу ...

Номинатив је назависан падеж уз који не могу стајати предлози.

17

ПАЖЊА!


Код неких именица у генитиву множине јавља се а којег нема у осталим облицима:

Номинатив једнине

Генитив множине

копљеједро

девојкатачка

копаља једара девојака тачака

У неким случајевима л прелази у о у једнини, а у множини остаје.

Генитив једнине

Генитив множине

делиоцаумањиоцачиниоца

бројиоцаимениоцa

делилаца умањилаца чинилаца бројилаца именилаца

Генитив


На зидовима наше собе има неколико постера популарних певача. Поред постера су и полице са књигама. Испод полица су наши кревети. По поду увек има много играчака мога брата, па нам остаје мало слободног простора.

Издвој само оне именице које добијаш као одговор на питање КОГА? или ЧЕГА?:

, ,, ,, ,

Које од ових именица означавају појам којем нешто припада?

, ,

Које од ових именица означавају да нечега у односу на целину има мало, много, неколико и сл.?

, ,

Која од именица добијених на питање ЧЕГА? има значење места? Све издвојене именице налазе се у падежу који називамо генитив.

Генитив је падеж који најчешће означава припадност, порекло или део нечега, а може имати и друга значења. Добијамо га на питање КОГА? (за именице које означавају особе) или ЧЕГА?(за остале именице).

Генитив којим се означава припадност назива се присвојни или посесивни, а онај који означава део неке целине, деони или партитивни.

Назив генитив преузели смо из латинског језика у којем он гласи genitivus. Пошто genus значи „порекло“, овај назив можемо превести као „падеж порекла“.

18

Две именице које се у горњем тексту налазе у номинативу (полице, . .кревети) употреби у следећој реченици:

У продавници намештаја има само неколико и много различитих .

Ове именице сада се налазе у генитиву. Могу ли оне у том облику стајати самостално, изван реченице, независно од других речи? Наравно, не могу. Можемо ли именице у генитиву употребити са предлозима од, .до, .поред, .иза и сл.? Можемо: поред .кревета, .од .полице, .до .кревета, .поред .полице .и сл.

Генитив је зависан падеж који се може употребити с предлозима или без њих. Најчешћи предлози који се употребљавају уз генитив су: од, .до, .из, .изнад, .испод, .иза, .због .итд.

Генитивом са предлогом од .може се означити и материја од које је нешто направљено, па се именица у овом облику може употребити уместо градивних придева:дрвена клупа клупа од дрвета

Уместо подвучених примера употреби именице у генитиву, а да значење остане исто (у неким примерима предлози ће бити потребни, а у некима неће):

планински врх. камена ограда пластична чаша дечји свет

Наставци у генитиву једнине и множине нису исти код именица различитог рода. Погледај следеће примере и допуни празна места:

Мушки и средњи род Женски род

Једнина Множина Једнина Множина

(једног) дана(једног) града(једног)месеца(једног) прста

местапоглављаименаплемена

(много) дана(много) градова(много) месеци(много) прстију

местапоглавља

племена

(једне) школе(једне) лопте(једне) руке(једне)

(много) (много) лопти(много) руку(много) ствари

19


ПАЖЊА!

Датив

Назив датив преузели смо из латинског језика у којем он гласи dativus. Пошто dare значи „дати“, овај назив можемо превести као „падеж давања“.

И у дативу, као и у номинативу множине, запажа се промена к, г, х у ц, з, с.

• У множини именица мушког рода:

облак облацимаподвиг подвизимаосмех осмесима

Пази, и овде се у неким случајевима губи глас т:

задатку задацимаизузетку изузецима

• У једнини именица женског рода:

слика слицинога нозисврха сврси


Пут је био веома дуг, али коначно смо се приближили Београду и својим кућама. Једва чекам да испричам родитељима како смо се провели. Чим стигнем, даћу поклоне мами и тати. Нестрпљива сам да видим како ће реаговати. Даћу поклон и сестри – дивну огрлицу од шкољки.

Издвој само оне именице које добијаш као одговор на питање КОМЕ? или ЧЕМУ?:

, ,, ,

Које од ових именица означавају појам којем је нешто намењено (коме се нешто даје или говори)?

, , ,

А које имају значење појма ка којем је нешто усмерено?

,

Све издвојене именице налазе се у падежу који називамо датив.

Датив је падеж који најчешће означава намену (коме или чему је нешто намењено) или усмереност (појам у правцу којег се неко или нешто креће). Добијамо га на питање КОМЕ? (за именице које означавају особе) или ЧЕМУ? (за остале именице).

Напиши следеће именице у дативу једнине и множине: пут , поклон ,

20

Употреби речи у загради у одговарајућем облику:

Овај аутобус иде ка (Лозница), али не директно. Прво скреће према (Шабац). За тај аутобус купио сам карте (брат) и

његовој (другарица).

Ове именице сада се налазе у дативу. Могу ли оне у том облику стајати самостално, независно од других речи? Наравно, не могу. Видимо да смо овде неке именице у дативу употребили уз предлоге ка и према, а неке без предлога.

Датив је зависан падеж који се може употребити с предлозима или без њих. Са предлозима ка .и .према . може се употребити кад означава усмереност.

У следећој реченици подвуци именице у дативу и предлоге које уз њих запажаш:

На часу физичког прво смо трчали према голу, а затим смо се окренули ка кошевима.

Коју службу у реченици имају подвучене речи?

Када именицом у дативу означавамо појам према којем је нешто усмерено, онa најчешће у реченици има службу прилошке одредбе за место.

Наставци у дативу једнине и множине нису исти код именица различитог рода. Погледај следеће примере и допуни празна места:



пријатељуградустолу

меступоглављуименуплемену

пријатељима градовимастоловимадечацима

местимапоглављима

племенима

лопти руци ствари

школама лоптама рукамастварима

21

ЗАНИМЉИВОСТИ!Назив акузатив преузели смо из латинског језика у којем он гласи accusativus. Пошто accusare значи „тужити, оптужити“, овај назив можемо превести као „падеж оптуживања“. Зашто падеж оптуживања? Интересантна је прича о грешци коју је давно, пре више од две хиљаде година, направио Римљанин Маркус Теренцијус Варон. Наиме, каже се да је он погрешно превео грчки назив овог падежа на латински. Тако је уместо causativus, написао accusativus. И ето, уместо „падежа узрока“, добили смо „падеж оптуживања“.

ПАЖЊА!

Акузатив

Облик акузатива једнине именица средњег и мушког рода (кад означавају нешто неживо) исти је као облик номинатива.

Пази! Ако уз такву именицу стоји предлог, она није у номинативу, бећ у акузативу!Ако нема предлога, провери коју службу у реченици има именица:

субјекат номинативобјекат акузатив


Данас је наставница прозвала Ану да одговара историју. Пошто Ана ниједну годину није знала, погледала је наставницу изненађено:

– Мислила сам да не треба учити године, већ само векове.Наставница се насмешила, и запитала је: - Кад желиш да знаш кад је неко рођен, да ли га питаш у ком веку се родио, или које године?

Издвој само оне именице које добијаш као одговор на питање КОГА? или ШТА?:

, ,, , , ,

Шта означавају ове именице у датом тексту? Појам или особу која трпи радњу, или самог вршиоца радње?

Издвојене именице су у падежу који називамо акузатив. Четири су у акузативу једнине, а две у акузативу множине. То су именице и

.

Акузатив је падеж који најчешће означава да неко или нешто трпи радњу. Добијамо га на питање КО? (за именице које означавају особе) или ШТА? (за остале именице). Именице у акузативу најчешће имају службу објекта у реченици.

Именице у акузативу не морају увек имати службу објекта у реченици.

22

Као што видиш, именице у акузативу могу имати и службу прилошких одредби. Видимо такође да се именице у акузативу могу употребити и са предлозима, као у датим реченицама, и без њих, као у тексту на почетку ове лекције.

Акузатив је зависан падеж који се може употребити с предлозима или без њих. Најчешћи предлози који се употребљавају уз акузатив су: у, .на, .о, .пред, .за, .међу, .кроз, .уз, .низ .итд.

Допуни реченице одговарајућим облицима именица ученик .и зарезач:

а) Чуо сам то од једног из суседног одељења. Срео сам тог испред школе.б) Купила сам нови . Нема бољег од металног.

Шта запажаш? Који се облици поклапају? Кад именица мушког рода означава нешто живо (брат), њен акузатив (видим брата) исти је као генитив (писмо од брата), а кад означава нешто неживо (бицикл), њен акузатив (видим бицикл) исти је као номинатив (бицикл).

Подвуци именице у акузативу у следећој пословици:Дрво се на дрво наслања, а човек на човека!

Наставци у акузативу једнине и множине нису исти код именица различитог рода. Погледај следеће примере и допуни празна места:



пријатељадечакаград

местопоглављеимеплеме

дечаке градовестолове

местапоглавља

племена

школу лопту руку ствар

школе рукествари

Повежи линијама подвучене примере са службом коју имају у датим реченицама:

а) Сутра идемо на екскурзију.

б) Мој рођендан је у среду.

в) Одговорио ми је кроз смех.

прилошка одредба за место

прилошка одредба за време

прилошка одредба за начин

23

Вокатив

ЗАНИМЉИВОСТИ!Назив вокатив преузели смо из латинског језика у којем он гласи vocativus. Пошто vocare значи „звати, дозивати“, овај назив можемо превести као „падеж дозивања“.

ПАЖЊА!Код појединих именица мушког рода у вокативу једнине неки гласови се мењају:

човек човечеПредраг Предраже

стриц стричекнез кнежечиталац читаоче

Облик вокатива множине именица мушког рода исти је као и номинатив множине тих именица. Зато су и промене одређених гласова овде исте као у номинативу:

момак момцивикинг викинзи


– Милане, јеси ли научио последњу лекцију?– Нисам, наставнице. Нисам имао времена.– Колико пута, дете, налазиш изговор за нерад? Наставница се затим обрати Милици: – А ти, Милице, да ли си ти научила?– Нисам ни ја – стиже спреман одговор.– Е, моји ђаци, лоше сте се показали.

Издвој само оне именице чији облик служи за дозивање некога или за скретање нечије пажње. Овакве именице не одговарају ни на једно питање, већ се могу слагати са узвиком ХЕЈ!:

, ,, ,

Издвојене именице су у падежу који називамо вокатив. Четири су у вокативу једнине, а једна у вокативу множине. То је именица .

Ако наглас прочиташ горњи текст, приметићеш да су именице у вокативу у реченици нарочито издвојене и да не зависе од других речи. Обично испред или иза њих, а некад и на оба места, правимо паузу. У писању су на оба места обавезне запете, без обзира на то да ли паузе у говору има или нема.

Због овакве своје издвојености, именице у вокативу немају посебну службу у реченици.

Вокатив је падеж у којем стоји име онога кога дозивамо или чију пажњу желимо да скренемо. У реченици нема посебне функције. У писању се обавезно одваја запетама.

2�

Напиши следеће именице у вокативу једнине:

учитељ учитељица Немања Сара

Може ли испред именице у вокативу стајати неки предлог? Наравно, не може.

Вокатив је, као и номинатив, нeзависан падеж уз који не могу стајати предлози.

Шта се може дозивати и чему се све можемо обраћати? Шта мислиш, да ли све именице могу имати облик вокатива? У свакодневном говору можемо се обраћати само особама и, у неким случајевима, животињама. Међутим, у песмама и причама често можемо у вокативу наћи именице које означавају предмете или појаве. Тада вокатив употребљавамо да изразимо нека осећања, да појачамо уметнички утисак и сл.

Подвуци именице у вокативу у следећим стиховима:

Море има барку, На небу се звездеједро и катарку. као птице гнезде.Море, море, буди друг Небо, небо, буди друг– дај ми барку један круг! – дај ми звезду један круг! (Владимир Андрић, .Дај .ми .крила .један .круг)

Наставци у вокативу једнине и множине нису исти код именица различитог рода. Погледај следеће примере:



ученичецаремладићуПавлеМарко

селопољедете

ученицицаревимладићи

селапољадецо (ово није права множина, већ вокатив од збирне им. деца)

наставницедевојкоМироМаријамладости

наставнице девојке

25

ЗАНИМЉИВОСТИ!Назив инструментал преузели смо из латинског језика у којем он гласи instrumentalis. Пошто instrumentum значи „средство“, овај назив можемо превести као „падеж средства“.

ПАЖЊА!Наставак за инструментал једнине именица мушког и средњег рода може бити -ом или -ем:

дечак са дечакоммладић са младићемсело селомпоље пољем

У инструменталу неких именица женског рода наставак -ју доводи до гласовних промена:

радост радошћумладост младошћупамет памећу

Инструментал


У петак смо правили пано за Дан школе заједно са ученицима V3. Свако је донео нешто од куће, и брзо смо били готови. Немања је са Аном украсио ивице паноа разнобојним заставицама, које су залепили специјалним лепком. Ана је црвеним фломастером у дну исписала наша имена.

Издвој само оне именице које добијаш као одговор на питање С КИМ? или ЧИМЕ?:

, ,, ,

Које од ових именица означавају друштво?, ,

А које имају значење средства којим је извршена нека радња?

, ,

Издвојене именице су у падежу који називамо инструментал.

Инструментал је падеж који најчешће означава друштво или средство. Добијамо га на питање С КИМ? или ЧИМЕ?

Кад је именицом у инструменталу означено средство којим се обавља нека радња, не употребљава се предлог с(а)!

Стави именице из заграде у одговарајући облик:

а) Исекао сам (маказе) неке сличице.б) Рибу је дозвољено јести (прсти).в) На одмору смо се прскали (вода).

26

Кад је именицом у инструменталу означено друштво, увек се употребљава предлог с(а)!

Стави именице из заграде у одговарајући облик:

а) Отишла сам са (брат) у село.б) Седим у клупи са (другарица) из комшилука.в) Устао сам јер је у аутобус ушла жена са (дете) у наручју.

Осим друштва и средства, именице у инструменталу могу означавати и време, начин, место вршења радње.

Повежи линијама подвучене примере са службом коју имају у датим реченицама:

а) Ишчекивао сам рођендан с нестрпљењем.

б) Суботом и недељом не идемо у школу.

в) Чекаћу те пред улазом.

Као што видиш, именице у инструменталу могу имати службу прилошких одредби, могу се употребити и са предлозима и без њих.

Инструментал је зависан падеж који се може употребити с предлозима или без њих. Најчешћи предлози који се употребљавају уз инструментал су: .са, .над, под, .пред, .међу .итд.

Наставци у инструменталу једнине и множине нису исти код именица различитог рода. Погледај следеће примере и допуни празна места:



учеником

падежомцареммладићем

селомпољемморемименомпролећем

ученицимаградовима

царевимамладићима

селимапољимаморимаименима

наставницомдевојкомлоптомљубави/љубављумасти/машћу

наставницама девојкамалоптамаљубавима

прилошка одредба за место

прилошка одредба за време

прилошка одредба за начин

27


И назив локатив преузели смо из латинског језика у којем он гласи locativus. Пошто locus значи „место“, овај назив можемо превести као „падеж места“.

ПАЖЊА!


Зимски распуст провео сам са сестром на Златибору. Били смо у кући наших пријатеља. Преко дана санкали смо се по околним брдима, а увече смо причали о догађајима из школе и о нашим заједничким друговима из комшилука.

Издвој само оне именице које можеш добити на питања О КОМЕ? или О ЧЕМУ? (можеш и мењати предлог: у чему, на чему, по чему):

, ,, ,

Само две именице од издвојених не означавају место. То су:

,

Издвојене именице су у падежу који називамо локатив.

Локатив је падеж који најчешће означава место. Добијамо га на питање О КОМЕ? (за именице које означавају особе) или О ЧЕМУ? (за остале именице).

Одговори на следећа питања одговарајућим именицама у локативу једнине:а) По чему су исписана имена? б) На чему су свеске? в) У чему су књиге? г) О чему размишљаш?

Видимо да смо уз иста питања употребили различите предлоге.

Локатив је зависан падеж који се употребљава само с предлозима. Најчешћи предлози који се употребљавају уз локатив су: .на, .у, о, .по, .при.

Локатив

Све промене гласова које смо поменули у дативу, важе и за локатив, јер ова два падежа увек имају исти облик!

• У множини именица мушког рода:

облак о облацимаподвиг о подвизимаосмех о осмесима

задатку у задацимаизузетку у изузецима

• У једнини именица женског рода:

слика на слицинога на нози

28

Ако посматрамо облик именице у локативу (у .школи), видећемо да је он увек исти као облик датива (ка .школи). У чему је разлика?

• Датив се употребљава и са предлозима и без њих, а локатив само са предлозима. Према томе, ако нема предлога испред именице, она је у дативу. • Датив се употребљава најчешће са предлозима КА и ПРЕМА, а локатив са предлозима У, О, ПО, НА, ПРИ.• Датив најчешће означава правац кретања ка неком месту, а локатив место (у оквиру кога се може и мировати и кретати).

Из следећег текста издвој именице у дативу и локативу:

Док смо ишле према школи, причала сам Јелени о књизи коју сам прочитала. Јелена ми је рекла да је исту књигу нашла у библиотеци на углу, и да ју је позајмила Милану. датив: , , локатив: , ,

Предлози У, НА, ПО, О јављају се и уз именице у акузативу и уз именице у локативу.

Пази! Акузатив се употребљава уз глаголе кретања (Идем .у .кућу), а локатив најчешће стоји уз глаголе мировања (Живим .у .кући).

Допуни следеће реченице одговарајућим падежом именице СТО:

а) Спустила сам књигу на . б) Књига је на .в) Разбацали смо књиге по . г) Отишли смо по .

Погледај следеће примере и запазићеш да су сви облици исти као у дативу, само се овде обавезно јављају предлози:



о пријатељупо градуна столуо дечаку

на местуу поглављуо именуу племену

о пријатељима по градовимана столовимао дечацима

на местимау поглављимао именимау племенима

у школина лопти у руцио ствари

у школама на лоптама у рукамао стварима

29

Придеви

Добио сам корњачу, али не знам да ли је мужјак или женка!

Ако је зелен, онда је мужјак, а ако је зелена,

онда је женка!

То се лако одређује преко боје!

Је ли?!

30

Придеви

Најпре да се подсетимо шта су то придеви:

Придеви су речи које означавају особину неког бића или предмета (лепа девојка, велики град), материју од које је неки предмет (дрвени .мост), припадање некоме или нечему (Николин син, школско двориште), као и место или време којем припада нешто (горња полица, јучерашња представа).

Прочитај следећи текст и подвуци придеве у њему:

Деца не воле претпролећно време, кад је земља још пуста и гране голе, кад нема ни снега ни цвећа ни воћа, ни зимских игара ни купања.Тада, клатећи се на комшијским оградама око камене чесме, жмиркајући на мартовском сунцу, ови мали људи измишљају нове, често чудне игре.

Описни придеви одређују какво је нешто, особину нечега: • мали (град) • лепа (хаљина) • плаво (небо)

Градивни придеви одређују од чега је нешто, грађу нечега: • пешчани (сат) • дрвена (клупа) • свилено (одело)

Присвојни придеви одређују коме или чему нешто припада, припадност нечему: • Миланов (ранац) • мамина (ташна) • Јеленино (огледало)

Месни придеви одређују нешто по месту: • предњи (точак) • горња (полица) • десно (колено)

Временски придеви одређују нешто по времену: • зимски (распуст) • вечерња (представа) • јучерашње (писмо)

Немају сви придеви у тексту исто значење. Подсетићемо се поделе придева по ономе што означавају:

31

Разврстај придеве из текста према њиховом значењу:

Описни: , , , Градивни: Присвојни: Временски: , , Које врсте придева нема у тексту?

Слагање придева са именицом

Употреби придев МАЛИ у одговарајућем облику уз следеће именице:

орман, кућа, слово ормани, куће, слова

Придев је, дакле, увек у истом роду и броју у којем је именица коју одређује.

Употреби исти придев у одговарајућем облику у следећим реченицама:

а) Лампа је на орману.б) Живимо у кући.в) То се пише словима.

Придеви се мењају по падежима и увек су у истом падежу у којем је и именица коју одређују.

Придеви су несамосталне речи које добијају род, број и падеж од именице коју одређују. Ова појава назива се слагање. Придеви се, дакле, слажу са именицом у роду, броју и падежу.

Да бисмо добили или препознали одређени падежни облик придева, користе нам иста она питања која смо навели уз именице. Користећи питање за датив, ЧЕМУ?, написаћемо следеће примере у том падежу:

мали град малом градумало двориште малом двориштумала кућа малој кући

32

Да ли су наставци за падеже придева и именица исти? Нису. Придеви имају посебне наставке и њихова промена је другачија од именичке. Назива се једноставно – придевска промена (деклинација).

Допуни следеће табеле одговарајућим облицима придева МАЛИ:

Једнина


Номинатив мали (град) мало (поље) мала (кућа)

Генитив (града) (поља) (куће)

Датив (граду) (пољу) (кући)

Акузатив (град) (поље) (кућу)

Вокатив (граде) (поље) (кућо)

Инструментал (градом) (пољем) (кућом)

Локатив (о) (граду) (о) (пољу) (о) (кући)

Множина


Номинатив мали (градови) мала (поља) мале (куће)

Генитив (градова) (поља) (кућа)

Датив (градовима) (пољима) (кућама)

Акузатив (градове) (поља) (куће)

Вокатив (градови) (поља) (куће)

Инструментал (градовима) (пољима) (кућама)

Локатив (о) (градовима) (о) (пољима) (о) (кућама)

Промена придева по степену поређења (компарација)

Сваки описни придев означава особину у некој мери:Милан .је .висок .Ако желимо да покажемо да је та особина изражена у већој мери, користићемо исти придев у другом облику:

33

Иван .је .виши .од .Милана .Можемо истим придевом показати и да је та особина изражена у највећој мери:Марко .је .највиши .у .разреду .

Бића, предмете и појаве можемо поредити по томе да ли је нека њихова заједничка особина јаче или слабије изражена. Ако се та особина само казује придевом, кажемо да је он у основном облику – позитиву (брз). Ако се придевом казује да је та особина јаче изражена у односу на исту особину другог појма са којим се пореди, кажемо да је придев у компаративу (бржи). Ако се придевом казује да је та особина најјаче изражена у односу на исту особину свих појмова са којима се пореди, кажемо да је придев у суперлативу (најбржи).

Промена описних придева према степену особине коју означавају назива се компарација. Постоје три степена поређења: позитив, компаратив и суперлатив.

Из следећег текста издвој придеве у позитиву, компаративу и суперлативу и упиши их на одговарајућа места у датим колонама:

Кад историчаре уметности питате која је за њих најлепша књига на свету, сигурно ће указати на једну Библију из XV века. Овај рукопис сматра се најскупљим и најраскошнијим у историји. Још једна, подједнако вредна Библија, била је написана у XV веку. Стручњаци дуго нису могли да се одлуче која је од њих боља и лепша.

Суперлатив

Позитив

Компаратив

3�

ПАЖЊА!Грађење компаратива

Компаратив придева се гради тако што се на позитив додају наставци -ији, -ји или -ши. +

1) Највише придева у српском језику гради компаратив наставком -ији:

паметнији, .старији, . .нежнији, .вештији, .срећнији . . .

2) Код придева који имају наставак -ји .долази до промене неких гласова:

слађи, .краћи, .дражи, .дубљи, . .тањи . . .

3) Само три придева имају наставак -ши:

лепши, . .лакши, . .мекши .

Посебне облике компаратива имају следећи придеви:

добар бољи велики већизао гори мали мањи

Грађење суперлатива

Суперлатив свих придева гради се тако што се нај- додаје на компаратив. +

најпаметнији, .најстарији, .најнежнији, .највештији, .најсрећнији, .најслађи, .најкраћи, .најдражи, .најдубљи, .најтањи, .најлепши, .најлакши, .најмекши . . . .

У компаративу неких придева глас ј .из наставка -ји доводи до гласовних промена:

брз бржи (з + ј = ж)висок виши (с + ј = ш)млад млађи (д + ј = ђ)жут жући (т + ј = ћ)бео бељи (л + ј = љ)црн црњи (н + ј = њ)јак јачи (к + ј = ч)строг строжи (г + ј = ж)тих тиши (х + ј = ш)дебео дебљи (б + ј = бљ)скуп скупљи (п + ј = пљ)сув сувљи (в + ј = вљ)

густ гушћитесан тешњи


ведар ведријихладан хладнијивитак виткији

У неким случајевима губи се и глас т:

мастан маснијиболестан болеснијирадостан радоснији

ПОЗИТИВнов

НАСТАВАК-ији

КОМПАРАТИВновији

НАЈ- КОМПАРАТИВновији

СУПЕРЛАТИВнајновији

35

ПАЖЊА! Напиши облике компаратива и суперлатива следећих придева:

Позитив Компаратив Суперлативгорак честчврстчист

Придевски вид

У чему се разликују подвучени придеви у следећим реченицама?

У .овој .згради .сваки .зид .је .бео . .Онај .бели .зид .код .улаза .сутра .ћемо .окречити .у .жуто .

Разликују се по облику, али и по томе што придев бео означава нешто неодређено, а придев бели нешто одређено.

Описни и градивни придеви могу имати одређени и неодређени вид. Неодређеним видом обично одговарамо на питање КАКАВ? (леп, .лепо, .лепа), а одређеним на питање КОЈИ? (лепи, .лепо, .лепа). Одређени вид у мушком роду има наставак -и, а у женском и средњем роду нема посебног наставка, разлика је само у акценту.

Подвуци придеве у следећим реченицама и одреди им вид и службу:Зец .је .брз. вид: служба: Вук .је .опасан . вид: служба: Да ли можемо рећи Зец .је .брзи. или Вук .је .опасни? Шта закључујеш?Допуни реченицу:Придеви који имају службу именског дела предикатаувек су у виду. Подвуци придеве у следећој реченици: . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Јеленина .сестра .је .симпатична .

Неки придеви у средњем роду једнине имају исти облик као прилози:

Весело маче весело скаче.

На присвојне придеве личи и једна врста заменица, које се називају присвојне (о њима ћеш учити следеће године):

Придевивесело .маче

КАКВО?(одређују именице)

Заменицењен

ЧИЈИ?(везане су за лица: ја – мојти – твој...)

Прилозивесело скаче

КАКО?(одређују глаголе)

Придевисестрин

ЧИЈИ?(нису везани за лица; граде се од именица)

36

Као што видиш, придев може одређивати именицу тако што стоји непосредно уз њу (Јеленина .сестра), или тако што је са именицом повезан преко глагола јесам (је симпатична). У првом случају придев је у служби атрибута, а у другом у служби именског дела предиката.

Придеви у реченици најчешће имају службу атрибута и именског дела предиката.

Подвуци придеве у следећим реченицама и напиши коју службу врше:

а) Моја мама је вредна. в) За мој рођендан направила је воћну торту. б) Сви гости су били задовољни. г) Добила сам много лепих поклона.

Замке у писању!

• Код писања придева на -ски .(-чки, .-шки) који су постали од властитих имена, води рачуна о правопису. Овакви придеви пишу се малим словом. Подвучене примере замени придевима, као што смо показали:

ћилим из Пирота пиротски ћилим сир из Срема роштиљ из Лесковца пршута из Ужица

• Али придеви који су постали од властитих имена наставцима на -ов/-ев и –ин, пишу се великим словом: Подвучене примере замени придевима, као што смо показали:

свеска моје сестре Ане Анина свескашестар мог друга Марка лопта Ђорђа Марковића бицикл његовог брата Павла

• Често се греши и у писању гласа ј .у придевима који се завршавају на -ски (судијски) и -ин (судијин).

(Више о томе види на страни 85.)

Заменице

37

Заменице

Ко је?

Ја!

Ја?Немогуће!

38

– Ја те изузетно поштујем, поносити орлу, рече му једном славуј. Ти много боље видиш небеску лепоту него ми, друге птице. – Зар ти мислиш да се ја због лепоте пењем тако високо? Ја то чиним да бих лакше неког зеца или корњачу спазио. Славуј рече у себи: „Нека те од сада хвали ко хоће, ја нећу. Ти и на таквој висини ни о чему другом не мислиш него о храни.“

(Доситеј Обрадовић, Славуј .и .орао)

Заменице

Личне заменице

Прочитај следећи текст и подвуци личне заменице у њему:

Која заменица упућује на говорника? Која упућује на саговорника? Која упућује на говорника заједно са групом у којој се он налази?

Личне заменице су речи којима се упућује на говорника (ја), на говорника заједно са групом у којој се он налази (ми), на саговорника (ти), на саговорника заједно са групом у којој се он налази (ви), на лица која не учествују у говорној ситуацији .или на предмете о којима говоримо (једнина: он, .она, .оно; множина: они, .оне, .она).

У следећој реченици подвуци реч којом се упућује на саговорника: . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Ја те изузетно поштујем.Заменица ТИ овде је променила облик. И личне заменице се, као именице и придеви, мењају по падежима.

Стави речи из заграде у одговарајући облик у следећим реченицама:

а) Хоћеш ли са (ја) у биоскоп?б) Милош је узео свеску од (она).в) Разговарали смо о (ти).г) Видели смо (ви) на телевизији.д) Дао је лопту (они).

Видиш лиме?

Не видимте!

39

За разлику од именица и придева, номинатив личних заменица разликује се од осталих облика у промени. Ево како изгледа промена ових заменица по падежима:

ЈЕДНИНА МНОЖИНА

1. лице 2. лице 3. лице 1. лице 2. лице 3. лице

Н. ја ти он оно она ми ви они, оне, она

Г. мене, ме тебе, те њега, га ње, је нас, нас вас, вас њих, их

Д. мени, ми теби, ти њему, му њој, јој нама, нам вама, вам њима, им

А. мене, ме тебе, те њега, га њу, је, ју нас, нас вас, вас њих, их

В. - ти - - - ви _

И. (са) мном (с) тобом (с) њим (с) њом (с) нама (с) вама (с) њима

Л. (о) мени (о) теби (о) њему (о) њој (о) нама (о) вама (о) њима

Које заменице немају вокатив? Шта мислиш, зашто? Као што видиш у табели, у генитиву, дативу и акузативу наведени су двојаки облици личних заменица. Они који су истакнути другом бојом називају се ненаглашени или енклитички облици. Други облици називају се наглашени. Да ли постоји разлика у њиховој употреби?

Наглашени облици Ненаглашени облици

Рекао .сам .њему, .а .не .теби!Њему .сам .рекао .Окренуо .сам .се .према .њему .

Рекао .сам .му . .Нисам .ти .рекао .Рекао .сам .му .Окренуо .сам .му .се .

Наглашене облике употребљавамо: • кад заменицу желимо да истакнемо (Рекао .сам .њему, .а .не .теби!, не може Рекао .сам .му, .а .не .ти!); • на почетку реченице (Њему .сам .рекао, .не може Му .сам .рекао); • иза предлога (Окренуо .сам .се .према .њему, не може Окренуо .сам .се .према . . .му ).

Подвуци ненаглашене облике личних заменица у следећим реченицама:

Тебе сам звао неколико пута, али те нисам нашао. Рекао сам им да ти пренесу поруку. Јави ми се кад можеш, код нас је увек неко код куће. Нама си потребан, а не њима.

�0

Заменица ОНА у акузативу има два ненаглашена облика: ЈЕ и ЈУ. По правилу облик ЈУ употребљава се само уз глаголски облик ЈЕ:

Позвао .је .Ану .на .рођендан . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Позваће .Ану .на .рођендан .Позвао .ју .је .на .рођендан . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Позваће .је .на .рођендан .

У генитиву, дативу и акузативу личне заменице имају двојаке облике: наглашене, који се најчешће употребљавају на почетку реченице, иза предлога или кад заменицу желимо да истакнемо; и ненаглашене (енклитичке) облике, који се употребљавају у свим осталим ситуацијама.

Лична заменица за свако лице себе (повратна заменица)

Субјекат ЈА у следећој реченици замени неком другом личном заменицом:

Ја .увек .верујем .у .себе . . . . . . . . . . . . . . . . . . . увек верујеш у себе. увек верујемо у себе. увек верује у себе. увек верујете у себе.

Да ли се и заменица себе .мења ако је неко друго лице субјекат? Не, и зато кажемо да је она заменица за свако лице. Она увек упућује на субјекат, тј. означава да се радња „враћа“ на субјекат, па је називамо и повратном заменицом. Да ли следеће реченице имају исто значење?

. Ана .је .купила .поклон .за .њу . . . . . . . .Ана .је .купила .поклон .за .себе . У првој реченици каже се да је Ана купила поклон за неког другог, а не за себе. Зато води рачуна да сваки пут када се радња враћа на субјекат, употребиш заменицу себе.

Допуни табелу тако да означиш да се радња враћа на субјекат:

Неправилно Правилно

Ја сам купила поклон за мене. Ја сам купила поклон за себе.

Ти си купила поклон за тебе.

Она је купила поклон за њу.

Они су купили поклон за њих.

�1

Гледам себе, али не знам како да се дозовем. Хеј,...???!

Допуни следеће реченице одговарајућим обликом заменице себе: а) Они знају да воде рачуна о . б) Мој комшија често прича сам са .в) Погледај добро око .

Заменица себе мења се по падежима, али нема све облике. Ево како изгледа промена ове заменице:

Н. -

Г. себе

Д. себи

А. себе, се

В. -

И. собом

Л. (о) себи Као што видиш, ова заменица нема посебне облике ни за номинатив, ни за вокатив, нити има облике за множину.

У тексту Славуј .и .орао на једном месту употребљена је заменица себе . .У ком је падежу?

Неличне заменице

Напиши одговарајуће упитне речи за подвучене именице, као што je започето:

Ана се вратила. Ко? Филм је био занимљив. Шта?

Сећам се Ане. Не сећам се тог филма.

Писала сам Ани. Смејали смо се филму.

Не видим Ану. Гледам филм.

Причам са Аном. Нисам задовољан филмом.

Размишљам о Ани. Разговарали смо о филму.

�2

Иста ова питања постављамо за падеже. Речи КО и ШТА спадају у групу неличних заменица. Оне се тако називају, јер не разликују лица. Заменица КО употребљава се за особе, а ШТА за све остало. • Најчешће се ове заменице употребљавају у упитним реченицама. Међутим, то није увек тако:

Ко .је .то? . Шта .је .то?Дошао .је .ко .је .хтео . . Радили .су .шта су .хтели .

Ове заменице називају се упитно-односне. Има још неколико врста неличних заменица: нико, .ништа, .свако, .свашта, .неко, .нешто .итд. Оне се према значењу деле на:

• одричне оне означавају да радњом није обухваћена ниједна особа, ниједан предмет или појава. Граде се додавањем НИ испред упитно-односних заменица .ко, .шта.

Нико .није .дошао . .Ништа .се .није .десило . .

• опште оне означавају да је радњом обухваћена свака особа, сваки предмет или појава. Граде се додавањем СВА испред упитно-односних заменица .ко, .шта.

Свако .је .дошао . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Свашта .се . .десило . . . . . . . .

• неодређене оне означавају да су непознате особе, предмети или појаве обухваћене радњом. Граде се додавањем НЕ испред упитно-односних заменица .ко, .шта.

Неко .је .дошао . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Нешто .се . .десило . . . . . . .

свашта

свако

не ко

не што

�3

• Има још неличних заменица које не спадају ни у једну од ових група јер имају различита значења:

Да .ли .ико .зна .одговор .на .то .питање? . . . . . . . . . Ако .ишта .сазнам, .јавићу .ти . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .То .може .урадити .било .ко .Не .купујте .било .шта!Нека .дође .ко .год .хоће .Шта .год .да .урадите, .биће .добро . Све неличне заменице мењају се по падежима. Промена је иста као код КО и ШТА.

За подвучене неличне заменице одреди која су врста и у ком су падежу у следећим реченицама:

О коме разговарате? Ти не знаш никога. Шта има ново? Од свачега по мало. Да ли сте се са неким договорили?

Врста Падежо коме

никога

шта

свачега

неким

Одреди коју службу имају подвучене заменице у следећим реченицама:

а) Неко је на вратима. б) Чекали смо те на мосту. в) Свако то зна. г) Видео је себе у огледалу. д) Ми смо победили.

Не може нас победити било ко!

Шта год да урадимо добро је.

Да ли ћемо ишта урадити?

��


Да ли бисте Ви, Марко, сишли да се мало одморим?

Да ли знате од када су људи почели једни другима да говоре ВИ?

Сматра се да је обраћање са ВИ почело чак у IV веку нове ере и то у Римском царству. Тада се са ВИ обраћало само царевима, док су сви остали једни другима говорили ТИ. У средњем веку тај се обичај проширио и у Западној Европи. Овде се са ВИ није обраћало само царевима, већ и другим људима којима се указивало поштовање. Ми смо се угледали на западноевропске народе и од њих преузели овај обичај.

Све наведене заменице имају исту службу у реченици као и именице (субјекат, објекат) и зато их једним именом називамо именичке заменице. Оне се према томе да ли разликују лица или не, деле на личне и неличне.

Именичке заменице су променљиве речи које упућују на бића, предмете и појаве. Деле се на личне и неличне. У реченици имају исту службу као именице.

Ево прегледа свих именичких заменица:

Личне заменице

Једнина Множина

1. лице ја ми2. лице ти ви3. лице он, она, оно они, оне, онасвако лице себе


• Често се греши у писању одричних заменица НИКО и НИШТА када се употребљавају са предлозима.

Неличне заменице

Упитно--односне

Одричне Опште Неодређене Остале

за особе

ко нико свако неко ико, било ко, ко год

за све осим особа

шта / што ништа свашта нешто ишта,билo шта,шта год

�5

Три!

Који гол је дао Бекам?

Како то мислиш?

Мислим,који по реду?

Други и трећи!

А први?Робињо.

Бројеви

Колико је било голова?

�6

Бројеви

У следећем тексту подвуци све речи које казују колико има нечега по реду:

Некада давно, пре много година, један египатски фараон и његова жена размишљали су како да плате раднике који су цео дан сакупљали жито. Њих двоје наменили су шест џакова жита осморици радника.А како то поделити? Најједноставније решење било би дати свакоме по џак, али после шестог радника жита више не би било. И тако је фараон био принуђен да потражи дворског мудраца!

ГЛАВНИ РЕДНИ

(Колико има нечега на броју?) (Које је нешто по реду?)

БРОЈЕВИ

Главни бројеви у причи о фараону и његовој жени су

, , , и

, а редни број је .

Такве речи називају се бројеви.

Бројеви су речи којима се изражава колико има нечега на броју (три, .дванаесторо, .педесеторица), или које је нешто по реду (трећи, .двадесет .осми). Ови први називају се главни, а ови други редни бројеви.

�7

Главни бројеви

Главним бројевима можемо изражавати колико има предмета (двадесет оловака), жена (две ученице), мушкараца (двојица ученика), жена и мушкараца заједно (четворо ученика) и младих бића уопште (петоро деце, двоје јагњади). Можемо рећи две .ученице, али не можемо рећи две .деце или двојица .деце и сл. Дакле, има више врста главних бројева. Коју врсту ћемо употребити, зависи од тога шта пребројавамо.

Основне бројеве користимо најчешће. Њима означавамо колико има предмета и бића:

Скупили смо тридесет сличица. На рођендан сам позвала пет девојчица и два дечака. У нашем улазу спава осам мачака.

Колико је вас, а колико књига?

Нас је (5), а дали сте нам само

(�) књиге.

Збирним бројевима означавамо скуп особа мушког и женског пола или скуп младих бића (означен збирном именицом):

Нас .троје .сутра .одговарамо .историју. − То значи да су у том скупу два дечака и једна девојчица, или две девојчице и један дечак. Наш .комшија .има .двоје .деце . − То значи само да се ради о младим бићима, а није

важно да ли су то два сина, две ћерке или син и ћерка.

Допиши одговарајући број:

�8

Колико вас има?

Допуни табелу:

Бројним именицама на -ица означавамо само скуп особа мушког пола:

. Само .тројица .из .нашег .разреда .тренирају .фудбал . .То значи да су у питању три дечака.

Називамо их именицама, јер се мењају по падежима.

Основни Збирни

један, -а, -о /

два, -е двоје

три

четири четворо

пет петоро

шест

једанаест

двадесет


(6) .

�9

да ли вас (2) хоћете да играте фудбал са нама? Колико

вас је?(�)

са мном!

Главни бројеви се, дакле, деле oвако:

Збирни Бројне именице

- -

двоје двојица

троје

четворо четворица

петоро

шесторо

једанаесторо

двадесеторо


Главни бројеви

ЗбирниОсновниБројне именице

на -ица

Напиши уз одговарајућу врсту бројеве који се јављају у тексту о фараону:основни: , збирни: , бројна именица на -ица: .


50

Који је час математика?

!]

Редни бројеви

Редним бројевима изражавамо који је по реду неки предмет или биће (пети .разред, .друга .награда, .четврти .професор).

Основни Редни

један, -а, -о први, -а, -о

два, -е други, -а, -о

три

четири четврти, -а, -о

пет

шест

једанаест

двадесет



51

ПАЖЊА! Бројеви су делимично променљиверечи. Неки се мењају (по падежима, роду или броју), а неки остају увек у истом облику!

Који се бројеви мењају по падежима?

Који бројеви се мењају по роду?

На питање КОЛИКО не морамо одговорити само бројем, одговор може бити и: МАЛО, МНОГО, НЕКОЛИКО и сл. Ове речи се разликују од бројева, јер њима означавамо неку неодређену количину и спадају у посебну врсту речи – ПРИЛОГЕ.

И на питање КОЈИ ПО РЕДУ не морамо одговорити само бројем, одговор може бити и ПОСЛЕДЊИ, ПРЕТПОСЛЕДЊИ и сл. Ове речи спадају у ПРИДЕВЕ. Кад кажемо, на пример, да је неко на кросу био десети, ми знамо колико је тачно тркача било испред њега, а кад кажемо да је стигао последњи, не знамо ништа о броју тркача пре њега.

редни (првог дана, на шестом месту)

бројне именице (са петорицом ученика)

од основних бројева само један (једног друга, једном другу), а бројеви два и три делимично (њима двема / трима)

редни (други дан, друга ноћ, друго вече)

од основних бројева само један (један отац, једна мајка, једно дете) и два (две жене, два детета /мушкарца)

Стави речи из заграде у одговарајући облик:

а) Јуче сам разговарала са Аном и Јеленом. Њима (две) сам дала свој нови број.

б) Послао сам позивнице за рођендан (деветорица) дечака из мог разреда.

в) Обрадовали смо маму (један леп поклон).

г) Милан и Ана су добили (друга награда) на школском

такмичењу у плесу.

ПРИЛОЗИнеколико мало ученика много

НЕОДРЕЂЕНА КОЛИЧИНА

БРОЈЕВИдва пет ученика сто

ТАЧНО ОДРЕЂЕНА КОЛИЧИНА

БРОЈЕВИдругидесети ред

ЗНАМО ТАЧАН БРОЈ ПРЕТХОДНИХ РЕДОВА

ПРИДЕВИпретпоследњи последњи ред НЕ ЗНАМО БРОЈ ПРЕТХОДНИХ РЕДОВА

52

По саставу сви бројеви могу бити:

ЈЕДНОЧЛАНИ ВИШЕЧЛАНИ(састоје се од једне речи) (састоје се од више речи)

један двадесет један двоје сто тридесет двојепеторица четрдесет петорица четврти педесет четвртиседамсто седам стотина


�00 ЧЕТИРИСТО500 ПЕТСТО600 ШЕСТСТО, али 6. ШЕСТО900 ДЕВЕТСТО

Свака реч у вишечланим бројевима пише се одвојено!

- пет хиљада двеста четрдесет један- триста двадесет двоје- педесет петорица- сто први

АЛИ, кад се вишечланом броју дода годишњи, годишњак, годишњица све се пише спојено!- двадесетпетогодишњи- стопедесетогодишњица- четрдесетдвогодишњак

- основни и редни бројеви могу се писати и АРАПСКИМ и РИМСКИМ цифрама:- римске најчешће без тачке (II ред)- арапске за основни без тачке (2 редa) за редни са тачком (2. ред)

Један Енглез написао је песмицу комбинујући слова и цифре. Прочитај је наглас.

За свој радни 100о5 на5 7;не знам к8 то,чи100 је2 гледам.

Мање-више пикимам да се шетам,ил’ је бољи 3к,неког да 9ам?(Са енглеског превео Драгослав Андрић)

Покушај да сами направиш песмицу на овај начин. Ево неких речи за почетне идеје (сети се још неких примера):


Прецртај погрешно написане бројеве:

стоосам, тридесет троје, четристо, петстоти, шестсто

100макбак5ак

Бу2гру2

ра100јањена100јање

че100чвр100

3лер100пер

ме100пре100те100

та5таза5а

100ларбар5ар

Писање бројева

53

Глаголи

Милане, које је време купујем, .купујеш, .купује... ?

Време распродаје!

5�

Глаголи

Ја сам своју прочитала.

Управо читам књигу.

Најпре да се подсетимо шта су то глаголи:

Глаголи су речи које означавају радњу (нпр. читати, .трчати, .играти .се), стање (нпр. спавати, .лежати, .црвенети .се) и збивање (нпр. севати, .свитати, .наоблачити .се).

Прочитај следећи текст и подвуци глаголе у њему:

Глаголски вид (глаголи по трајању радње)

Преко зимског распуста планирала сам много да читам. Једино тако, ако радим сваког дана, прочитаћу целу лектиру. Иако не волим да пишем, написаћу рад о књигама које сам прочитала. Тако ћу урадити све што сам испланирала за овај распуст.

Неки глаголи у тексту имају готово исто значење и врло сличан облик. Издвој парове таквих глагола:

Могу ли ови глаголи један другог потпуно да замене? У чему се разликују? Кад кажемо да нешто ЧИТАМО, да ли се зна кад је радња почела, кад ће се завршити, колико ће трајати? Не, стога кажемо да овај глагол означава радњу која неограничено траје. Кад кажемо да смо нешто ПРОЧИТАЛИ, да ли та радња још увек траје? Не, стога кажемо да овај глагол означава радњу која је завршена.

55

ПАЖЊА!Кад одређујеш да ли је неки глагол свршеног или несвршеног вида, може те заварати време радње. На пример:

Мој .отац .је .радио .у .банци.

Може ти се десити да помислиш да је у питању свршени глагол, јер је употребљен у прошлом времену.

Да би се ово избегло, најбоље је глагол ставити у његов основни облик (инфинитив). Кад подвучени глагол кажеш у облику РАДИТИ, лакше ћеш одредити ког је вида.

Ако после свега ниси сигуран да ли је глагол свршен или несвршен, сигурно ће ти помоћи следећи „трик“:

Провери можеш ли тај глагол употребити иза глагола ПОЧЕТИ:

Почео .сам .да .радим . . .

Ако то звучи природно, сигурно се ради о глаголу НЕСВРШЕНОГ ВИДА.

Погледај како то звучи ако је глагол свршеног вида:

Почео .сам .да .урадим . . .

Радња траје: Радња је завршена:

сести, седети, мислити,

размислити, говорити,

рећи, трчати, претрчати, погледати,

гледати, скочити, скакати, викати,

викнути

Разврстај дате глаголе у две групе према томе да ли означавају радњу која траје или радњу која је завршена:

Особина глагола којом могу изразити свршеност или несвршеност радње, стања или збивања назива се глаголски вид. Према виду глаголе делимо на свршене и несвршене. Свршени глаголи (нпр. устати, .бацити, .дати) означавају завршену радњу, а несвршени (нпр. устајати, .бацати, .давати) радњу која траје.

Глаголи свршеног вида су разнородни. Њима је заједничко то што означавају завршену радњу. Та завршеност може обележити почетак неке радње (поћи, .заиграти), крај неке радње (доћи, .одиграти) или целу радњу (пасти, .сести). Глаголи несвршеног вида могу означавати и радњу која траје без прекида (учити, .гледати) и радњу која траје с прекидима (запиткивати, .поскакивати).

Заокружи слова испред реченица у којима запажаш глагол свршеног вида:

а) Урадићу домаћи сутра.б) У понедељак ћу одговарати географију.в) Ушла је наставница историје.г) Заборавила сам свеску из математике.

56

Подвуци глаголе у следећим реченицама:

а) Милан је скочио. б) Авион лети.в) Милан је прескочио козлић. г) Авион прелеће планину.

Уз које од ових глагола нисмо употребили објекат исказан акузативом без предлога? , (Више о објекту сазнаћеш на страни 7�. )До тада, послужи се питањима КО или ШТА. Ако у реченици наилазиш на одговор, онда је глагол прелазни (Шта .је .Милан .прескочио? .– .Козлић .) . Прескочити .је, дакле, прелазни глагол.Да ли можемо рећи:

Милан .је .скочио .козлић ИЛИ Авион .лети .планину?

Не можемо, наравно. Скочити и летети су непрелазни глаголи. Не означава сваки глагол у српском језику радњу која може прећи на објекат (у акузативу без предлога). Према томе да ли радња прелази на објекат или не, глаголе делимо на прелазне и непрелазне.

Прелазни глаголи су они који уз себе могу имати именицу у акузативу без предлога (објекат) (нпр. читати .(књигу), .певати .(песму), .сећи .(хлеб), .кувати .(ручак), .бацати .(лопту)). Непрелазни глаголи су они уз које не може стајати именица у акузативу без предлога (нпр. сести, .устати, .ићи, .мислити, .успети).

Разврстај дате глаголе на прелазне и непрелазне:

Прелазни: Непрелазни:

носити, правити, лежати, закаснити, сањати, окренути,

разумети, веровати, личити, махати,

памтити, чезнути, узети, доћи

Глаголи по прелазности радње

57

ПАЖЊА! Подвуци глаголе у следећим реченицама:

Милица .се .смеје .Милановим .шалама . Иван .и .Марко .су .се .спријатељили .на .екскурзији .

Покушај да у овим реченицама употребиш глагол без речи се. Видећеш да је уз ове глаголе та реч неопходна. Таквих глагола у српском језику има много. Они не спадају ни у прелазне ни у непрелазне. Спадају у посебну групу глагола којеназивамо повратним.

Повратни глаголи су они који уз себе имају реч се (нпр. умивати .се, .туширати .се, .такмичити .се, .бојати .се, .надати .се). .

Издвој повратне глаголе и напиши их у основном облику, као што смо започели:

а) Милица се спремила, узела књиге и кренула у школу.

б) Истрчали смо у двориште да се грудвамо пре него што почне вејавица.

в) Гледали смо кроз прозор како су се гране дрвећа савиле под теретом влажног снега.

г) Увече смо се играли жмурке, иако је био мрак.

Код неких повратних глагола реч се можеш заменити обликом себе . Такви глаголи означавају радњу коју субјекат врши сам на себи:

чешљати се чешљати себеоблачити се облачити себедотеривати се дотеривати себе

Кад одређујеш да ли је неки глагол прелазни или непрелазни, може те заварати то што уз њега може стајати акузатив, али са предлогом. На пример:

Ја .личим .на .маму.

Да би се избегле овакве грешке, најбоље је да провериш може ли уз неки глагол да стоји заменица КОГА или ШТА.

личити . (КОГА, ШТА) Ако ти ово не звучи природно, глагол је непрелазни.

волети (КОГА, ШТА)

Ово звучи природно, дакле, глагол је прелазни.

ПАЗИ и на ово:

НЕПРАВИЛНО је рећи:

Он .се .гура, .Он .се .туче .и сл.,јер то значи да неко гура или бије сам себе, а не другога.

спремити се

58

Инфинитив

У следећем тексту, који је упутство за прављење обојене вртешке, подвуци глаголе:

.

Да ли на основу облика подвучених глагола можеш сазнати врши ли се радња у прошлости, садашњости или будућности? Да ли можеш одредити које лице врши радњу, да ли се ради о једнини или множини? Не можеш, наравно. Глаголски облик у којем се налазе сви подвучени глаголи у тексту зове се инфинитив.

Инфинитив је основни облик глагола којим се само именује глаголска радња, а не казује ништа о времену радње, лицу или броју. Глаголи се у речнику наводе управо у инфинитиву.

Погледај како се завршавају подвучени глаголи. Сви, осим једног, имају наставак -ТИ. Који је то глагол?

Глаголи, као што знаш, спадају у променљиве речи. Један глагол може се јавити у различитим глаголским облицима (нпр. читам, .читао .сам, .читаћу . . .), може имати различито лице (нпр. читам, .читаш, .чита . . .), различит број (нпр. читам, .читамо), различит род (нпр. читао .је, .читала .је, .читало .је), може се јавити у потврдном и одричном облику (нпр. читам, .не .читам). Неким глаголским облицима бавићемо се сада, а о некима ћеш учити касније.

Узети оловку и шестар, направити на папиру кругове различите величине и исећи их маказама. Поделити кругове на једнаке делове и сваки део украсити различитом бојом. Ставити оштру оловку или штапић кроз отвор у средини сваког круга. Завртети вртешку!

Глаголски облици

59

• Кад од глагола одбијемо наставак -ТИ, добија се инфинитивна основа: +

• Неки глаголи у нашем језику завршавају се у инфинитиву на -ЋИ. Њихова основа добија се другачије. Најпре направимо глаголски облик који се у првом лицу једнине завршава на -ОХ, па тај наставак одбијемо:

ИСЕЋИ ИСЕК-ОХ

Инфинитивна основа добија се на два начина: 1) код већине глагола који се завршавају на -ТИ одбије се тај наставак (чита .– .ти); 2) код глагола који се завршавају на -ЋИ, најпре направимо глаголски облик који се у првом лицу једнине завршава на -ОХ, па тај наставак одбијемо (доћи . .дођ .– .ох).

Понекад је поузданије и код инфинитива који се завршава на -ти тражити инфинитивну основу преко облика на -ох. На пример, код глагола СЕСТИ или ПАСТИ, инфинитивна основа је сед-, пад- (сед – .ох, .пад .– .ох), а не сес- или пас-.

Напиши инфинитивне основе следећих глагола:

писати , рећи , мислити лећи , чути , плести

Наведене глаголе у презенту стави у основни облик (инфинитив):

Инфинитив

радим

читам

изађем

печем

шетам се

НАПРАВИ ТИ

ИСЕК-

инфинитивна основа наставак

основа

60

Презент (садашње време)

У следећем одломку из Нушићевих „Хајдука“ подвуци глаголе у управном говору:

– Право кажеш! – одговара Трта, али још увек као размишља.– А о чему ти размишљаш? – пита Чеда Врапца.– Па ја као мислим да питам вечерас оца и мајку, па ако ми они дозволе, а ја идем с тобом у хајдуке...– Право да ти кажем, Чедо, није да се бојим, али нешто мислим: код куће имам кревет, а тамо у планини не могу да имам кревет; па онда ја, брате, волим кнедле са сиром, а ко ће тамо да ми прави кнедле са сиром?

Подвучени глаголи стоје у глаголском облику који се назива презент. Коју радњу они означавају?

а) прошлу б) садашњу в) будућу

Заокружи слово испред тачног одговора.

Глаголски облик за изрицање радње која се дешава у времену говорења (нпр. трчимо, .говориш, .спава), назива се .презент (садашње време).

Сваки глагол у презенту може да се мења по лицима:


1. лице певам певамо

2. лице певаш певате

3. лице пева певају

Зато кажемо да је презент лични глаголски облик.У овој промени по лицима постоји један заједнички глаголски део за сва лица, а на њега се додају различити наставци. Овај заједнички део назива се презентска основа, а променљиви део називамо наставцима за презент. презентска основа наставак за презент

ПЕВА МО+

61


ПАЖЊА!

Само два глагола у нашем језику немају у првом лицу једнине презента наставак -м, .већ наставак -у:

ХТЕТИ и МОЋИ Некада је у језику било готово обрнуто. Сви су глаголи имали наставак -у, само неколико наставак -м .(јесам, .дам). И по угледу на ове глаголе проширио се наставак -м .

Код неких глагола на -ЋИ у трећем лицу множине презента треба да будеш пажљив, јер се једино у овом лицу не мења последњи глас основе.

печем печешпечеA

Такви су и глаголи:

СЕЋИ, ВУЋИ, ТЕЋИ и сл.

Не можеш да ходаш у тим ципелама.

Е, можем!

-у

-ју

-е

волети

трести

гледатипечемопечетепеку

Презентска основа је онај део глагола који упромени остаје исти. Добија се кад се од првог лица множине презента одбије наставак -МО (каже .- мо).

Напиши презентске основе следећих глагола:

писати , читати , мислити прећи , чути , пећи

Презентски наставци су они наставци које додајемо на презентску основу. Они су различити за свако лице.


1. лице -М -МО

2. лице -Ш -ТЕ

3. лице - -У, -ЈУ, -Е

У трећем лицу множине наставци се код неких глагола додају на окрњену презентску основу (без крајњег е .или и) (раде, чују .и сл.).

Повежи линијама дате глаголе са одговарајућим наставком у трећем лицу множине презента:

Презент помоћних глагола

У нашем језику постоје три помоћна глагола: ЈЕСАМ, ХТЕТИ и БИТИ. Називамо их помоћним зато што служе за грађење других глаголских облика. Глаголи ЈЕСАМ и ХТЕТИ посебни су и по томе што у презенту имају и наглашене и ненаглашене облике.

62

• Глагол ЈЕСАМ нема инфинитив, већ само облике презента. Користи се за грађење перфекта (прошлог времена).

Наглашени облик Ненаглашени облик

Једн

ина 1. лице јесам сам

2. лице јеси си

3. лице јесте је

Мно

жин

а 1. лице јесмо смо

2. лице јесте сте

3. лице јесу су

Напиши одрични облик презента глагола ЈЕСАМ. Пази на правопис!

Једнина Множина1. лице2. лице3. лице

• Глагол ХТЕТИ користи се за грађење футура (будућег времена).

Наглашени облик Ненаглашени облик

Једн

ина 1. лице хоћу ћу

2. лице хоћеш ћеш

3. лице хоће ће

Мно

жин

а 1. лице хоћемо ћемо

2. лице хоћете ћете

3. лице хоће ће

Напиши одрични облик презента глагола ХТЕТИ. Пази на правопис!

Једнина Множина1. лице2. лице3. лице

63

• Глагол БИТИ користи се за грађење неких глаголских облика о којима ћеш касније учити.


1. лице будем будемо

2. лице будеш будете

3. лице буде буду

Напиши одрични облик презента глагола БИТИ. Пази на правопис!


1. лице

2. лице

3. лице

Радни глаголски придев

Обрати пажњу на подвучене глаголске облике у следећим реченицама:

а) Јуче .сам .урадио .тест .б) Кад .је .наставница .ушла, .ја .сам .већ .био .урадио .тест .в) Ја .бих .добро .урадио .тест . .да .сам .имао .више .времена .г) Ако .будем .добро .урадио .тест, .нећу .морати .да .одговарам.

Такве глаголске облике називамо радним глаголским придевима. Свака реч у овом називу казује неку особину тог глаголског облика:

• радни означава да субјекат врши, а не трпи радњу;

• глаголски означава да се ради о глаголском облику;

• придев означава да има особине придева (три рода).

6�

ПАЖЊА!Пази на писање радних глаголских придева у мушком роду који на крају имају ИО. Овде се у говору између И и О чује Ј, али се НЕ пише: био, .радио, .мислио и сл.

Код неких глагола на -ЋИ у радном глаголском придеву мушког рода јавља се једно а испред наставка -о. Ово а .губи се у облицима женског и средњег рода:

рекао рекла, рекло секао секла, секло могао могла, могло

Пази како изговараш радни глаголски придев у мушком роду наведених глагола!

Погрешно је: реко, .вуко, .мого, али и ишо, .дошо, .пошо и сл.

Понекад се и код других глагола греши у мушком роду радног глаголског придева:

НЕ ДАвидо видеогледо гледаопито питаоцрто цртао

забрино забринуо

Радни глаголски придев је глаголски облик који се употребљава за грађење других глаголских облика (сам .читао, .је .био .дошао, .писао .бих, .будеш .допутовао).

Гради се од инфинитивне основе и следећих наставака:


Мушки род -о -ли

Женски род -ла -ле

Средњи род -ло -ла

Као што видиш, радни глаголски придев има посебнеоблике за родове и посебне облике за једнину и множину, али не мења се по лицима. Зато кажемо да је он нелични глаголски облик.

Напиши радне глаголске придеве следећих глагола (у мушком роду једнине):

видети , говорити умети , изабрати викнути , донети

Напиши радне глаголске придеве у сва три рода једнине и множине помоћних глагола БИТИ и ХТЕТИ:

БИТИ ХТЕТИ

Једн

ина Мушки род

Женски род

Средњи род

Мно

жин

а Мушки род

Женски род

Средњи род

65

Перфекат (прошло време)

У следећем одломку из Нушићевих Хајдука подвуци глаголе: Највећу пажњу овог вашара привукао је један Талијан, и око њега су се највише тискале гомиле гледалаца. Он је носио на рамену једног мајмуна у генералском оделу, које је сам измислио. Чеда је већ гледао на вашару овог генерала, и то не једанпут, него неколико пута. Какву радњу означавају подвучени глаголи?



Глаголски облик за изрицање радње која се дешавала у прошлости, пре тренутка говорења (нпр. трчао .сам, .говорили .смо, .спавао .је), назива се перфекат (прошло време). .

Гради се од ненаглашених облика презента помоћног глагола ЈЕСАМ и РАДНОГ ГЛАГОЛСКОГ ПРИДЕВА:

САМ + РАДИО = (ја) САМ РАДИОпомоћни глагол радни глаголски придев перфекатјесам у презенту глагола који се мења


1. лице ја сам радио / радила ми смо радили / радиле

2. лице ти си радио / радила ви сте радили / радиле

3. лице он је радио она је радилаоно је радило

они су радилионе су радилеона су радила

Као што видиш, перфекат се састоји од два дела: помоћног глагола и радног глаголског придева. Пошто помоћни глагол разликује лица, перфекат спада у личне глаголске облике.

66

Напиши перфекат следећих глагола уз одговарајућа лица:

видети (ја) , говорити (она) умети (ми) , изабрати (ви) викнути (ти) , донети (они) хтети (он) , бити (оне)

Код повратних глагола помоћни глагол се изоставља у трећем лицу једнине:

ДА НЕ

Милан се смејао. Милан се је смејао.

Уморио се. Уморио се је.

Спремила се за школу. Спремила се је за школу.

Напиши у перфекту глаголе у загради:

а) Ружа (расцветати се).б) Ана (окупати се) у Црном мору.в) Издалека (чути се) његов глас.

Кад се у реченици један иза другог нађе више глагола у перфекту, помоћни глагол се наведе само уз први пример и не мора се понављати уз остале: Дечак .је .стао, .погледао .око .себе, .махнуо .руком .и .потрчао .

У следећим реченицама прецртај помоћне глаголе који се могу изоставити:

а) Устао сам, умио сам се, доручковао сам и кренуо сам у школу.б) Снажан ветар је ломио гране, подизао је вртлоге прашине и заустављао је пролазнике.в) На рођендану код Ане играли смо се, плесали смо, смејали смо се и билонам је лепо.

67

Футур I (будуће време)

У следећем одломку из Нушићевих Хајдука подвуци глаголе:

. – Ти ћеш опет звизнути и ми ћемо искочити из заседе.Ти ћеш, Дроњо, одмах дочекати коње за дизгине. А ти ћеш стати пред кола и викнућеш на путнике... Ја ћу вам оставити двадесет и четири сата за размишљање.

Какву радњу означавају подвучени глаголи?



Глаголски облик за изрицање радње која ће се дешавати у будућности, после тренутка говорења (нпр. доћи .ћу, говорићемо, .рећи .ћеш), назива се футур I (будуће време). .

Гради се од ненаглашених облика презента помоћног глагола ХТЕТИ и ИНФИНИТИВА:

ЋУ + РАДИТИ = (ја) ЋУ РАДИТИпомоћни глагол инфинитив глагола футур Iхтети у презенту који се мења


1. лице ја ћу радити ми ћемо радити

2. лице ти ћеш радити ви ћете радити

3. лице он /она /оно ће радити они / оне / она ће радити

Као што видиш, и футур I састоји се од два дела: помоћног глагола и инфинитива. Пошто се помоћни глагол мења по лицима, футур I спада у личне глаголске облике.

68

Кад је помоћни глагол иза инфинитива, не понашају се сви глаголи исто:

• глаголи на -ТИ у том случају губе инфинитивни наставак, а помоћни глагол пише се заједно са основом (писаћу, .читаћеш, .шетаћемо):

ПЕВА - ТИ + ЋУ = ПЕВАЋУ

Напиши следеће глаголе у задатим облицима футура I, али тако да помоћни глагол увек буде иза инфинитива:

носити (1. л. мн.) , волети (2. л. јд.) ,слушати (3. л. јд.) , прочитати (1. л. јд.) ,пасти (3. л. мн.) , отворити (2. л. мн.)

• глаголи на -ЋИ пишу се на исти начин као и кад је помоћни глагол испред инфинитива (доћи .ћу, .рећи .ћемо, .ићи .ћете):

СТИЋИ + ЋУ = СТИЋИ ЋУ

Напиши следеће глаголе у задатим облицима футура I, али тако да помоћни глагол увек буде иза инфинитива:

прићи (1. л. мн.) , пећи (2. л. јд.) ,изаћи (3. л. јд.) , снаћи се (1. л. јд.) ,ући (3. л. мн.) , прећи (2. л. мн.)

Допуни табелу одговарајућим облицима футура I глагола БИТИ:

БИТИ(помоћни глагол испред

инфинитива)

БИТИ(помоћни глагол иза

инфинитива)

Једн

ина 1. лице ЈА ЋУ БИТИ БИЋУ

2. лице

3. лице

Мно

жин

а 1. лице

2. лице

3. лице

69

Реченица и њени делови

Поправљам реченицу! Треба само да заменим један стари део новим!

Шта то радиш?

70


Да ли знаш шта су то ПАЛИНДРОМСКЕ РЕЧЕНИЦЕ?

То су реченице које се са обе стране читају исто. Најпознатија је:

Али то није све! У нашем језику има много таквих реченица. Неке ћемо навести, а неке покушај сам да саставиш.

АНА НАБРА ПАР БАНАНА.

ИДУ ЉУДИ.

АЊА СЕБЕ САЊА.

СИР ИМА МИРИС.

И ЈОГУРТ УЈУТРУ ГОЈИ.

ЕВО САДА СОВЕ.

НЕМА КАТА КАМЕН.

Реченица је низ речи (или само једна реч), којим се исказује нека порука. У писању се обележава на почетку великим словом, а на крају тачком, упитником или узвичником. У говору се обележава различитом интонацијом, зависно од тога да ли изричемо неко обавештење, питање или изражавамо зачуђеност, дивљење и сл.

Прочитај наглас следеће реченице и обрати пажњу на то како ћеш их изговорити:

а) Зец брзо трчи.б) Да ли зец брзо трчи? в) Ала зец брзо трчи!

Свака реченица има одређене делове које називамо реченичним члановима. Најважнији члан реченице је предикат, јер од његовог значења зависи које ће још чланове она имати.

а) Смркава се.а) Ана спава. б) Ана је позвала Милоша. в) Милош личи на мајку.

Видиш да је у првој реченици довољан само предикат. У другој реченици имамо субјекат и предикат. А да ли је могуће рећи Ана .је .позвала, или Милош .личи? Није, наравно, јер глаголи позвати .и личити .захтевају допуну.

Реченични чланови су: предикат, субјекат, прави објекат, неправи објекат, прилошке одредбе. Поред тога, постоје и атрибут и апозиција.

О некима од њих већ је било речи у ранијим разредима, а о некима ћеш учити ове године.

Реченица и њени делови

71

Предикат

Предикатом се у реченици именује радња коју неко врши. Речи које означавају радњу су глаголи, а они у реченици имају службу предиката.

Подвуци предикате у следећим реченицама:

а) Први ватромет појавио се у Кини.б) Производио је велику буку.в) Кинези их користе и данас.г) Такве механизме ће правити и убудуће.

Која врста речи овде има службу предиката?

Подвуци предикате и у следећим реченицама:

а) Ови ватромети су опасни. б) Дим им је био црн.

Осим глаголског дела, ови предикати имају и именски део. Која врста речи у овим случају има службу именског дела предиката?

Предикат је главни део реченице који казује радњу или стање субјекта. Може бити глаголски и именски.

Подвуци предикате у следећим реченицама:

а) Марко је прочитао књигу. б) Ми причамо о филму. в) Авион ће ускоро полетети.

Напиши: Ко је прочитао књигу? Ко прича о филму? Шта ће ускоро полетети?

Коју службу у реченици имају речи које си написао?

Глаголски Именски

Предикат

72

Ако бисмо променили субјекат у првој реченици и уместо Марко написали Ана, да ли би се променио и облик предиката? Покушај да уместо Марко, напишеш ти или ми.

Предикат се увек слаже са субјектом у лицу, броју и роду (ако глаголски облик разликује родове).

Глаголски предикат састоји се од глагола у личном глаголском облику који се слаже са субјектом у лицу, броју и роду (ако глаголски облик разликује родове).

Глаголски предикат

глагол у личном глаголском облику

Ја трчим.Он је трчао.

Ми ћемо трчати.

Именски предикат састоји се од два дела. То су глаголски део (глагол ЈЕСАМ / БИТИ у личном глаголском облику) и именски део (именица, заменица, придев или број). Овим предикатом се субјекту најчешће приписује нека особина.

Именски предикат

глаголски део именски део

Он јеОн је био

Он ће бити

учитељ.упоран.

неко.први.

У следећим реченицама подвуци само именске делове предиката и поред њих напиши којој врсти речи припадају:

а) Мој брат је спортиста. б) Дан ће бити сунчан. в) Миша је био трећи. г) Храна је одлична!

73

Субјекат

Подвуци субјекте у следећим реченицама:

а) Милан је шутнуо лопту. б) Нова лопта је имала црвене пруге.в) Иванов брат ће бранити за наш тим. г) И ми смо трчали за лоптом. д) Са нама се играла и Ана. ђ) Ива, Ана и Миша трчали су ка нама.

Које су врсте речи у служби субјекта у наведеним реченицама? и .

У ком су падежу дате именице и заменице у служби субјекта?

Субјектом се исказује вршилац радње или носилац стања који су означени предикатом. Најчешће су у служби субјекта именице и заменице у номинативу, или скупови речи са именицама у номинативу. Субјекат не мора увек бити изречен. Некад се он подразумева, а откривамо га према глаголском лицу.

Одреди личним заменицама неизречене субјекте у следећим реченицама:

а) Читао .сам .књигу .до .поноћи . .

б) Трчала .је .према .излазу .

в) Чекаћемо .вас .испред .школе .

г) Играли .смо .се .његовом .лоптом . .

Субјекат најчешће стоји на почетку реченице, али може стајати и на крају:

а) Милан .је .шутнуо .лопту. б) Са .нама .се .играла .и .Ана .

А шта је субјекат у реченици Ива, .Ана .и .Миша .трчали .су .ка .нама?Ако поставимо питање Ко .нам .је .трчао .у .сусрет?, одговор ће гласити Ива, .Ана .и .Миша . Све троје су, дакле, равноправни субјекти.

7�

поправљати, поклонити, свирати, јести, отворити, цртати

Прави објекат

Реченични члан који казује на коме или на чему се радња врши назива се објекат.

Подвуци објекте у следећим реченицама:

а) Ана распрема собу.б) Случајно је разбила мало огледало.в) Њен брат слаже разбацане књиге.г) Мама их је похвалила.

Које су врсте речи у служби објекта у наведеним реченицама? и .

У ком су падежу дате именице и заменице у служби објекта?

Иза каквих глагола се јавља објекат (прелазних или непрелазних)? Наравно, прелазни глаголи захтевају објекат у акузативу без предлога. Такав објекат називамо правим објектом.

Прави објекат је члан реченице који означава трпиоца радње означене предикатом. Он је допуна прелазним глаголима и увек је у акузативу без предлога. Најчешће су у служби правог објекта именице и заменице. Он може бити исказан једном речју или скупом речи.

Не морамо уз сваки прелазни глагол употребити прави објекат. Некад се он подразумева. Такви су, на пример, глаголи учити .или читати:

а) Ја .учим . б) Он .чита .

Али, уз глаголе купити или узети морамо употребити прави објекат:

а) Купила .сам .књигу . б) Узео .је .лопту .

У следећем низу подвуци глаголе уз које обавезно морамо употребити прави објекат:

Браво, децо! Још само обришите прашину!

75

Објекат најчешће стоји на крају реченице, али може стајати и на почетку:

а) Пас .јури .мачку. б) Мачку .јури .пас .

Овде видимо ко врши, а ко трпи радњу на основу падежа

субјекат – номинатив, објекат – акузатив без предлога

Можеш ли бити сигуран шта је објекат у реченици: . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Паче .јури .пиле . Зашто је ова реченица двосмислена?

Неправи објекат

Напиши у којим су падежима подвучени делови следећих реченица:

а) Размишљам о излету. б) Он се јавио Ани. в) Стално мислим на тебе. г) Задовољни смо успехом. д) Често се сећамо екскурзије. .

Да ли су глаголи у наведеним реченицама прелазни или непрелазни? Као што видиш, и неки непрелазни глаголи траже допуне, али оне нису у акузативу без предлога. Оне су или у акузативу са предлозима, или у другим зависним падежима. Такве допуне називамо неправим објектима.

Неправи објекат је члан реченице који се јавља као допуна непрелазним глаголима. Може бити у свим зависним падежима осим акузатива без предлога. Најчешће су, као и код правог објекта, у његовој служби именице и заменице. Такође, он може бити исказан једном речју или скупом речи.

76

1) Купам се у мору.2) Путујем на море.3) Пловим морем.�) Видим море.

Прави објекат је само море . у четвртој реченици!

За мене је право море оно у којем се купам, а не оно које само гледам. Чудна је ова граматика!

Марко је отпутовао!

Отпутовао?! Кад? Како? Зашто? Куда? Колико ће остати?

Неки глаголи захтевају и прави и неправи објекат:

Милан . . . . . . . . . . . .је . .дао . . . . . . . . . . . . .Дејану . . . . . . . . . . . . . . . . . . .лопту .

субјекат предикат неправи објекат(КОМЕ?)

прави објекат(ШТА?)

У следећим реченицама подвуци неправе објекте:

а) Бака .је .испричала .причу .унуку .б) Поверила .сам .другарици .важну .тајну .в) Деди .смо .поклонили .сат .г) Он .нам .је .послао .позивнице .д) Пружите .шансу .нашој .деци!

Прилошке одредбе

Прочитај следеће реченице и подвуци оне делове у њима којима је исказано место, време, начин или узрок вршења глаголске радње:

Данас .је .Марко .због .такмичења .изненадаотпутовао .у .Ниш . Марко .ће .у .Нишу .

остати .кратко .

Марко .је .отпутовао .

Коју службу у реченици имају подвучене речи?

Којим врстама речи су исказане ове одредбе? Распореди их у две колоне: у прву упиши прилоге, то јест непроменљиве речи, а у другу упиши именице заједно са предлозима:

77

Прилози Именице у одређеном падежу

Прилошким одредбама изричемо време, место, начин, количину или узрок вршења радње исказане предикатом. Најчешће су исказане прилогом или именицом у неком падежу (са предлозима или без њих).

Има више врста прилошких одредби, зависно од тога да ли глаголску радњу одређују према месту, времену, начину, количини или узроку:

Прилошка одредба за време одређује време вршења глаголске радње и добија се на питање КАД(А)?.

Прилози Именице у одређеном падежу (са предлогом или без њега)

данас, сутра, никад, увече, зимус, ноћу...

после часа, пре подне, у јесен, преко дана, недељом...

У следећим реченицама подвуци прилошке одредбе зе време:

а) Часове .енглеског .обично .имамо .ујутру .б) Тетка .ће .у .недељу .допутовати .из .Ниша .

Прилошка одредба за место одређује место вршења глаголске радње и добија се на питања ГДЕ?, КУД(А)?, ОДАКЛЕ?, ДОКЛЕ?.


тамо, овде, доле, лево, напред, близу...

из града, у Ваљево, иза куће, на клупи, под столом, улицом...

У следећим реченицама подвуци прилошке одредбе зе место:

а) Милан .није .био .овде .од .прошле .године .б) До .школе .путујем .око .пет .минута .

78

Прилошка одредба за начин одређује начин вршења глаголске радње и добија се на питање КАКО?.


брзо, добро, тихо, заједно, весело...

са љубављу, без напора, уз осмех, без журбе, жустрим кораком...

У следећим реченицама подвуци прилошке одредбе за начин:

а) Марко .је .у .трку .стигао .пред .школу .б) Полако .се .пробијао .кроз .гужву .на .улици .

Прилошка одредба за узрок одређује узрок вршења глаголске радње и добија се на питања ЗАШТО?, ЗБОГ ЧЕГА?.

Прилози Именице у одређеном падежу (са предлогом)

зато због тебе, од страха, од среће, због болести...

У следећим реченицама подвуци прилошке одредбе за узрок:

а) Почела .је .киша . .Утакмица .је .зато .одмах .прекинута .б) Поново .сам .закаснио .у .школу .због .гужве .

Прилошка одредба за количину или меру одређује количину, меру онога што значи глаголска радња и добија се на питање КОЛИКО?.

Прилози Број и именица

много, превише, доста, мало...

шест сати, две тоне, хиљаду метара, сто векова...

У следећим реченицама подвуци прилошке одредбе за количину:

а) Данас .сам .три .пута .ишла .у .продавницу .б) Данас .сам .превише .учио .

79

Све поменуте реченичне чланове можемо представити овако:

Поред наведених реченичних чланова, постоје и одредбе које могу бити у њиховом саставу. То су атрибут и апозиција.

Атрибут

Подвуци атрибуте у следећем тексту:

Бакино .двориште .прекривено .је .беличастим, .крупним .песком . .Он .подсећа .на .уситњени .камен . .У .углу .је .велика .липа, .а .под .њом . .дрвени .сто . .

Која је врста речи овде у служби атрибута? Уз коју врсту речи стоје атрибути у датом тексту?

Атрибут је реч која стоји уз именицу и ближе је одређује. Одговара на питања КАКАВ?, ЧИЈИ?, ОД ЧЕГА? и сл. У служби атрибута најчешће су придеви.

Реченични чланови

Прави објекатСубјекат Предикат

Неправи објекат

Прилошке одредбе

Главни Зависни

80

Службу атрибута могу имати и именице у неком зависном падежу. Оне обично стоје иза именице коју одређују и можемо их заменити придевом са истим значењем. На пример:

а) наруквица .од .сребра сребрна .наруквица б) торба .учитеља . . .учитељева .торбав) кошуља .на .пруге . пругаста .кошуља

Придеве у служби атрибута замени именицама у зависном падежу (тако да се значење не промени):

а) црнокоса .девојка девојка б) свилена .хаљина . хаљина в) птичија .песма песма

Исте речи које су у служби атрибута могу се јавити и у служби именског дела предиката. Разликоваћеш их тако што атрибут стоји уз именицу, а именски део предиката се употребљава са помоћним глаголом (јесам/бити):

Поред следећих реченица напиши коју службу има подвучени део у њима:

а) Сналажљиви .дечак .избегао .је .одговор. б) Дечак је сналажљив . в) Црвени .телефон .упорно .је .звонио. г) Телефон .је .црвен . .д) Младе .воћке .су .већ .процветале. ђ) Воћке .су .младе.

Да ли више волиш колач од чоколаде или чоколадни колач?

Није важно, само нека је са чоколадом!

81

Апозиција

Подвуци оне делове следећих реченица који су издвојени запетама:

а) Марија, .моја .сестре .од .тетке, .допутовала .је .данас .у .Ниш .б) На .Копаонику, .највишој .планини .у .Србији, .имаћемо .ове .године .рекреативну .наставу .в) Вук .Караџић, .сакупљач .народних .умотворина, .рођен .је .у .Тршићу .

Сваки од подвучених издвојених делова реченице на други начин казује исто што и именица уз коју стоји. Овакве одредбе називамо апозицијама.

Допуни следеће реченице одговарајућим обликом апозиције Марков .друг:

а) Милан, . , .долази .у .петак .б) Милана, . , .срели .смо .данас .на .улици .в) Са .Миланом, . , .идемо .у .биоскоп .г) Милану, . , .дао .сам .новац .за .нову .лопту .

Апозиција је додатна одредба која на други начин казује исто што и именица коју одређује. У писању се обавезно одваја запетама.Службу апозиције обично врши скуп речи у којем је именица главни члан. Апозиција је увек у истом падежу као и именица коју одређује. Подвуци апозицију у следећој реченици:

Месопотамија, .плодна .земља .између .река .Еуфрата .и .Тигра, .била .је .једно .од .првих .места .на .коме .су .се .људи .настанили .када .су .одлучили .да .образују .заједнице .

У ком падежу је апозиција у датој реченици? .

82

До сада смо, углавном, наводили реченице које имају само један предикат. Такве реченице називамо простим.

Просте реченице су оне које имају само један предикат, и то глагол у личном глаголском облику, који се слаже са субјектом у лицу, броју и роду (ако глаголски облик разликује родове).

Подвуци глаголе у личном глаголском облику у следећој реченици:

Том .посматра .свој .последњи .потез .и .задовољно .се .смеши .

Коју службу у реченици имају подвучени глаголи? Колико предиката има у овој реченици? Колико, дакле, простих реченица овде уочаваш? Овакве реченице називамо сложеним.

Сложене реченице имају два или више предиката, то јест, састоје се од двеју или више простих реченица.

Следећу сложену реченицу усправним цртама подели на просте:

а)Наша .атмосфера .трепери .под .жарким .сунцем, .често .се .наоблачи .и .намргоди, .а .понекад .хуче .и .бесни .Колико простих реченица уочаваш?

Просте и сложене реченице

83

А може ли...? Како...?А зашто...? А како би било да

окренеш страну и прочиташ сам?!

Како се пише са никим?

Каже се ни са ким, а пише се одвојено!

Треба ли два Ј кад пишемо најјачи?

Да.

ПРАВОПИС

84

теорија ски теориЈски

Писање гласа Ј

Од именице судија можемо направити придеве на -ски .и на -ин .:

судија + ски = судијскисудија + ин = судијин

Кад од именица чија се основа завршава на -ј направимо придеве наставцима -ски или -ин, ј се увек пише.

Допуни табеле:

Именица Придев на -ски

серија

историја

геометрија

телевизија

магија

Именица Придев на -ин

судија

сајџија

комшија

Злаја

Остоја

у придевима на -ски и -ин

85

Писање заменица НИКО и НИШТА

Кад се уз заменице НИКО или НИШТА употребљава предлог, он се умеће иза НИ и то се пише као три одвојене речи.

НЕТАЧНО ТАЧНО

ОД НИКОГА НИ ОД КОГА

ЗА НИШТА НИ ЗА ШТА

СА НИКИМ НИ СА КИМ

О НИЧЕМУ НИ О ЧЕМУ

Одговори на следећа питања заменицама НИКО и НИШТА:

а) Од кога си добио писмо? Ни од кога.

б) О чему сте разговарали? .

в) За кога је овај поклон? .

г) С ким се дружиш? .

д) У чему се слажете? .

ђ) На чему му завидиш? .

са предлозима

86

Писање речце НАЈ

Речца нај- се у суперлативу УВЕК пише ЗАЈЕДНО са придевом.

Милан је најмлађи у разреду, али је на кросу увек најбржи.

Када придев почиње гласом ј, онда у суперлативу обавезно пишемо оба ј.

Ово су најједноставнија правила и зато су најјаснија!

Напиши следеће придеве у суперлативу:

паметан

срећан

јефтин

хладан

- у суперлативу

87

Писање одричне речце НЕ

уз именице, придеве и глаголе

Помоћу речце НЕ можемо од неких именица и придева добити нове речи, најчешће са супротним значењем.

не + пријатељ = непријатељ не + обичан = необичанне + правда = неправда не + познат = непознат

Уз именице и придеве речцу НЕ увек пишемо састављено.

Помоћу речце НЕ добијамо одричан облик глагола.

радим – не радим размишљајући – не размишљајућирекох – не рекох могао бих – не бих могао

Речца НЕ увек се пише одвојено од глагола. Изузеци су: НЕЋУ, НЕМАМ, НИСАМ, НЕМОЈ.

Неколико глагола садржи НЕ које није одрично, па се самим тим и не може одвајати. То су глаголи нестати, .нестајати, .недостајати, негодовати.


Погрешно написано Исправно написано

не одговорност

не успео покушај

незнам

не ћемо стићи

88

„То сте Ви!

„То сте Ви!

Писање заменице ВИ

Обавештавам вас да нисам добио књигу коју сам поручио преко Клуба читалаца. Шаљем вам фотокопију уплатнице и молим вас да ми што пре...

Драга учитељице,Ми смо на Златибору, у истом хотелу у којем смо били прошле године са Вама. Овде је

дивно. Било би лепо да сте и Ви са нама. Пуно Вас поздрављају...

Заменица ви може се писати и великим и малим словом, зависно од тога коме се обраћамо. Ако се обраћамо само једној особи, а то је обично одрасла особа којој и иначе говоримо ВИ а не ТИ, онда користимо велико слово у свим падежним облицима.

Ако се обраћамо двема или већем броју особа, неким установама или друштвима, онда ову заменицу пишемо малим словом.

У првом тексту заменицу ви пишемо великим словом јер се обраћамо , а у другом тексту малим словом јер се обраћамо .

Заменица ВИ пише се великим словом када се обраћамо једном лицу из поштовања. У свим другим случајевима ова заменица пише се малим словом.

великим словом

89

Писање назива

предузећа, установа, организација

Називи предузећа, установа, организација пишу се великим почетним словом.

Фест (филмски фестивал) Телеком (предузеће за телекомуникације)

Ако назив има више речи, само прва реч се пише великим словом.

Индустрија моторних возила Прва београдска гимназија

Ако се у оквиру назива налази нека властита именица, и она се пише великим словом.

Народна библиотека Србије Основна школа „Лаза Костић“

Напиши правилно, писаним словима, следеће реченице:

УЧЛАНИЛИ СМО СЕ У СПОРТСКО ДРУШТВО „ЦРВЕНА ЗВЕЗДА“.

ВЕЧЕРАС ЈЕ ПРЕМИЈЕРА У БЕОГРАДСКОМ ДРАМСКОМ ПОЗОРИШТУ.

ИВАНОВ ТАТА РАДИ У НАЦИОНАЛНОЈ ШТЕДИОНИЦИ.

90

Тачка и запета

Тачка и запета је један од знакова које користимо у писању. Најчешће се употребљава у два случаја.

Тачка и запета се ставља између реченица у сложеној реченици или између делова реченица који нису толико независни да би се одвојили тачком, ни толико блиски да би се одвојили зарезом.

Скоро све шпанске лађе које су хтеле да понове Магеланов смели поморски подвиг пропадају у Магелановом мореузу; морепловци га убрзо плашљиво обилазе, а Шпанци радије у дугим караванима превлаче робу преко Панамског земљоуза.

Тачка и запета употребљава се и при рашчлањеном набрајању.

Да ли је нешто живи организам или није знамо по неколико особина: прво, расте и развија се у фазама; друго, мора уносити сировине како би растао; треће, размножава се и тако ствара нове јединке своје врсте.

Иза тачке и запете текст настављамо да пишемо:

а) великим словом, б) малим словом, в) свеједно је.


91

Запета

Запета је знак који у писању често користимо. Ове године обратићемо пажњу само на два случаја у којима је писање запете обавезно.

Вокатив се увек одваја запетама, било да је на почетку, у средини или на крају реченице.

Милане, чекај Декија и мене! Чекај, Милане, Декија и мене! Чекај Декија и мене, Милане!

Апозиција се такође одваја запетама.

Милан, најбољи фудбалер у разреду, одредио је ко ће играти на турниру. Ко ће играти на турниру, одредио је Милан, најбољи фудбалер у разреду.

Заокружи слово испред реченице:

а) Марија заборавила си перницу, блок и бојице у школи.б) Питај Јелену девојчицу која седи у другој клупи, да ли је видела твоје ствари.в) Да ли си, Јелена, видела моје ствари?

92

Три тачке

Три тачке се пишу кад је нешто недоречено: кад се прекида набрајање, кад се прекида реченица или се изоставља део текста.

Ипак, морамо да се разликујемо: па колико сутра она ће нам делитиоцене, грдити нас, предавати нам... Била сам убеђена да је твоје знање плод учења с разумевањем, кад оно... Тачно вели мој тата: несрећа никада не иде сама... На разговор је отишла мама.

Три тачке се пишу и када треба означити паузу која настаје кад говорник размишља како да настави реченицу.

Извини, наставнице, то јест... извините... овај... што касним.

Када три тачке обележавају неизречени крај реченице или неког текста, иза њих се пише велико слово. Када обележавају неизречене речи на почетку или у средини реченице, или паузу на тим местима, иза њих се пише мало слово.

Додај три тачке на одговарајућа места у датим реченицама:

а) У петом разреду имамо много предмета: српски, математика, историјаб) Заслужио сам већу оцену, алив) Предикат? То је то је то је глагол!

93

Обожавам ужи-во да гледамауто-трке, иако сам 11-годишњак!

Овде смо и ми ВАЖНЕ, иако смо мале!

Цртица

Цртица служи као спојни знак у писању у примерима као што су:

фото-опрема, ремек-дело, веш-машина, топ-листа, блок-аут, српско-енглески речник, дан-данас, сат-два, радио-апарат, шумадијско-војвођански говори...

Цртица се пише кад преносимо део речи у други ред.

Цртица се пише кад у једној речи комбинујемо цифре и слова.

150-годишњица, 70-годишњак, �5-годишњи, 30-их година...

Подвуци правилно написане примере. Остале исправи и напиши на датим цртама:

гол аут, спомен-парк, немачкосрпски речник, црвено-бели дресови , 500годишњица

.............Бе-оград............................

.............Ср-бија.................................

.............на-писати........................

94

Коришћење школског правописа

Ова корисна књига састоји се од два дела: у првом су дата правописна правила и објашњења, а други део представља речник оних речи у чијем се писању и употреби најчешће греши.

Ако желиш да сазнаш како се нешто пише, најбржи начин јесте тражење те речи у правописном речнику. Речи су наведене по азбучном реду и поред сваке се наводи број тачке (из првог дела) у којој се образлаже правило услед којег се она пише баш тако.

Поређај следеће речи по азбучном реду:

нога, милион, немој, медијски, наниже, ниједном, Марсовац, млинар, мусака

95

Ево једне стране речника:

Прва реч на страни

Реч коју тражишОво је број тачке у првом делу књиге

Последња реч на страни

96

Одговори на следећа питања гледајући дату страну:

1. Да ли је боље употребљавати глагол ГРЕБАТИ или ГРЕПСТИ?

2. Како се каже: ГРЕШКИ или ГРЕШЦИ?

3. Да ли се каже У ГРОЦКИ или У ГРОЦКОЈ?

�. Шта значи скраћеница ГСП? Наћи неку познатију скраћеницу јер уџбеник није намњен само београдским ученицима.

5. Како гласи множина именице ГУБИТАК?

6. Како гласи скраћеница од ГРЧКИ?

7. Да ли се пише ГРУИЦА или ГРУЈИЦА?

8. Да ли се ГРУЗИЈСКИ пише малим или великим словом?

97

Одговор наваше писмо, господару!

Мора да сам погрешно написао адресу!

Најновије вести! Из школске библиотеке мистериозно нестао нови телефонски именик!

Ова књига ништа не ваља. Сувише ликова, а нигде радње. Не може да се преприча!

А, ти си онај што нам је узео телефонски именик!

Време је да окренем лист и видим шта се то овде догађа.

КУЛТУРУ ИЗРАЖАВАЊА

98

Писмо

Писмо је још од давних времена средство помоћу којег људи размењују поруке и вести, мисли и осећања. Према томе коме је намењено, писмо може бити:

• приватно (интимно); • службено.

У оба случаја постоје одређена правила којих се треба придржавати приликом писања. Ове године позабавићемо се приватним писмом, а касније ћеш учити како се пише службено писмо.

Златибор, 19. IV 2005.

Драги мама и тата,

Овде нам је много лепо. По цео дан смо заузети неким интересантним активностима. Највише се шетамо по обронцима Златибора јер наставница мисли да треба да будемо на чистом ваздуху што је могуће више. Увече обично слушамо музику у великој сали, а некад вечери проводимо уз причу или неки квиз који сами организујемо. Синоћ смо се такмичили у познавању историје. И, замислите, победила је моја екипа! Наравно, кад је са нама био свезналица Милан! Све у свему, лепо ми је и здрава сам, само сам вас много пожелела. И Лаки ми недостаје. Да ли га редовно изводите у шетњу? Надам се да ме неће заборавити. Воли вас ваша Јелена П.С. Храна је одлична.

99

датум

ословљавање

поздрав потпис

П.С.

садржај

Ово писмо је родитељима написала једна твоја вршњакиња. Таква писма, која се пишу особама које су нам блиске и драге, али и онима које не познајемо тако добро, називамо приватна писма. Она имају уобичајен изглед:

• У горњем десном углу пише се МЕСТО и ДАТУМ. • Испод тога, у левом углу или на средини, следи ОСЛОВЉАВАЊЕ, иза кога се обавезно пише запета или узвичник. • Испод ословљавања следи САДРЖАЈ писма, и то тако што први ред обавезно почињемо великим словом. • На крају, обично у доњем десном углу, следе ПОЗДРАВ и ПОТПИС.

Препоруке:

- Писмо не треба писати од ивице до ивице папира, већ треба оставити белине са сваке стране, отприлике око 2 цм.

- Ако имаш нешто да додаш, то се можеучинити на крају (у реду испод потписа), тако што ћеш скраћеницом нагласити да се ради о постскриптуму (то на латинском значи накнадно дописани додатак): P.S. (обично латиницом), али допушта се и ћирилицом П. С.

100

ОСЛОВЉАВАЊЕ зависи од тога коме се обраћамо. Најраширенија је употреба Драги . / .Драга . , јер тако можемо ословљавати не само другове који су нам и по годинама блиски, већ и старије особе које су нам драге и са којима имамо присан однос: родитеље, рођаке, учитеља, учитељицу, наставника, наставницу, тренера итд. Ако пишемо старијим особама са којима немамо тако присан однос, уобичајено ословљавање је Поштовани . / .Поштована . . .

САДРЖАЈ писма може бити веома разнолик: особу којој се обраћамо можемо обавештавати о неким важним догађајима, можемо јој износити своја осећања и размишљања, давати или тражити савете и тако даље.

ПОЗДРАВ, као и ословљавање, зависи од особе којој се обраћамо. Ако се обраћамо друговима и другарицама, испред потписа може се написати само Поздрав, или Воли .те и сл. Исто то важи и кад су у питању старије особе које су нам драге и са којима имамо присан однос: родитељи, рођаци и сл. Ако пишемо старијим особама са којима немамо тако присан однос, уобичајен поздрав је С .поштовањем, а потом следи потпис. Осим писма које се шаље обичном поштом, постоји и писмо које не пишемо на папиру, већ га куцамо на компјутеру и шаљемо електронском поштом. Такво писмо називамо е-mail (и-мејл) – скраћено од енгл. electronic mail, што значи „електронска пошта“. За разлику од обичне поште коју носе поштари и коју подругљиво зову snail-mail (снејл-мејл), што значи пужевска пошта, ове поруке, барем теоретски, путују готово тренутно.

У електронском писму можемо користити и неке специјалне знаке. На пример, smile (смајли) – енгл. „смешко, насмејано лице“, у електронској комуникацији представља име за низ знакова који подсећају на лице у различитим расположењима.

:-) = шалим се :-D = смејем се ;-) = намигујем :-( = тужан сам ;-х = пољубац >: I = љут сам :-@ = вичем :-I = свеједно ми је :-0 = шокиран сам

101


Ако желиш да се нашалиш са другом или другарицом, можеш им послати „специјално“ писмо. Потребно ти је: • спајалица или парче танке жице • гумица за тегле • мали комад картона • картон величине коверта • коверат и селотејп

1. Направи од спајалице облик као на слици и развуци гумицу. Замоли одрасле да ти помогну.

2. Картон величине коверта пресавиј на три дела тако да горња два дела преклапају доњу површину. Залепи жицу селотејпом на средини доњег дела картона.

3. Увуци мали тврди картон између два дела гумице и уврни га 20 пута. Затвори крила картона тако да гумица не може да се одмота. Можеш је залепити са мало лепљиве траке.

Адресирај писмо и убаци га у поштанско сандуче друга или другарице за које си сигуран да се неће наљутити због мале шале! (Из књиге Мала .школа .смицалица)

(Преузето .из .књиге .Мајкла .Колмана, .Бандити .у .мрежи)

Правила за писање и-мејла иста су као и правила за писање обичног писма. Разлика јесамо у томе што овде није обавезно писање датума, јер се датум, па чак и време писања поруке или писма аутоматски виде кад отворимо пошту. Такође, у електронском писму није могуће потписати се руком, па оно не може имати наш лични печат. Кад се шаље овакво писмо, користи се специјална, и-мејл адреса, коју треба укуцати на унапред означено место. Ево, на пример, једне такве адресе:

Она је, као што видимо, много краћа од адресе за обично писмо, увек је написана малим словима, латиницом (без š, ž, č, ć, đ) и обавезно, отприлике у средини, има овакав знак: @.

[email protected]

Овај знак чита се „ет“. Међутим, како не постоји званично име за овај симбол, у различитим земљама постоје и различити називи за њега: • мајмунче или манки (од енгл. monkey) – на српском • слоновска сурла – на данском • мачји реп – на финском • паче – на грчком • пуж – на корејском • прасећи реп – на норвешком • кученце – на руском

102

ВЕСТ

Деца из Основне школе „Радоје Домановић“, заједно са својим вршњацима из смедеревског аматерског позоришта, извелa су синоћ представу „Жута муња“ на Великој сцени Установе културе „Вук Караџић“.

(Политика, 6. XII 2006)

Из овог кратког текста сазнали смо:

Ко су носиоци догађаја? – КО?- деца из Основне школе „Радоје

Домановић“

Шта се десило? – ШТА? - извели су представу „Жута муња”

Где се десило? – ГДЕ?- на Великој сцени Установе културе „Вук

Караџић“

Када се десило? – КАДА? - синоћ

На који начин се десило? – КАКО?- заједно са својим вршњацима из

смедеревског аматерског позоришта

Овакав текст зове се вест. Она је само један начин новинарског изражавања.

Ако новинар пише о неком догађају и не говори шта он мисли о томе, онда је то вест или извештај. А ако новинар пишући о некој теми или догађају уноси и своје мишљење о томе, онда је то репортажа или чланак.

Навођење података без личног коментара

Навођење података уз лични коментар

• вест• извештај

• репортажа• чланак

103

Ја имам шест верних слугу,од њих научих све што знам.Имена им се памте лакоко, шта, где, када, зашто, како!

Kасније ћеш учити и о другим облицима новинарског изражавања, а ове године ћемо се позабавити само вешћу.

Вест је основни облик новинарског изражавања којим се јавност обавештава о неком догађају, некој појави или личности. То обавештење, да би било вест, мора да буде ново, актуелно, истинито, важно, занимљиво и сажето.

Средства помоћу којих вести постају доступне великом броју људи називају се медији. Деле се на штампане и електронске.

Штампани Електронски

• новине• часописи

• радио• телевизија• интернет

Вест треба да одговори на следећа питања:

• КО? • ШТА? • ГДЕ? • КАДА? • ЗАШТО? • КАКО?

Редослед питања у једној вести не мора увек да буде исти, он ће зависити од тога каква је вест, односно шта у њој желимо да нагласимо!

Попуни табелу према подацима из следеће вести:На Европском првенству у пливању, које се ове године одржава у Хелсинкију, Милорад Чавић је данас освојио сребрну медаљу на педесет метара слободним стилом.

(Политика, 10. XII 2006)

Ко су носиоци догађаја? – КО?

Шта се десило? – ШТА?

Где се десило? – ГДЕ?

Када се десило? – КАДА?

На који начин се десило? – КАКО?

(Енглески писац Радјард Киплинг написао је песмицу о овим питањима)

104

ПАЖЊА!

Не мора значити да је све што се објави, односно чује на медијима тачно. Каткад вести могу бити шаљиве, или, што је још горе, могу бити неистините и непроверене, да би привукле што више читалаца (слушалаца. или гледалаца). Зато буди опрезан и не примај све здраво за готово!

Неки сматрају да је прву вест која одговара на ова питања написао 1889. године један амерички новинар са острва Самое у Тихом океану. Међутим, његова вест путовала је бродом и стигла месец дана после догађаја који је описивала: . „Најјачи .и .најразорнији .ураган, .који .је .икад .дувао .јужним .Пацификом, .прешао .је .16 . .и .17 . .мартапреко .острва .Самое .и .разбио .флоту .од .шест .ратних .и .десет .других .лађа .о .стене .пристаништа .или .их .бацио .према .малом .граду .Апију, .тако .да .сада . .142 .човека .са .америчких .и .немачких .бродова .заувек .сневају .мртвим .сном . под . обалом . острва . у . незнаним . гробовима . на .хиљаде .миља .далеко .од .своје .родне .груде .“

Напиши шта си сазнао из ове вести.

Узрок катастрофе (КО?):

Последице катастрофе (ШТА?):

Време катастрофе (КАДА?):

Место катастрофе (ГДЕ?):

На који начин је дошло до катастрофе: (КАКО?)

105

ЗАНИМЉИВОСТИ! Једна од најпознатијих медијских шала догодила се 1938. године у Њу Џерсију, у Америци. Глумац и редитељ Орсон Велс направио је радио драму према једном роману чија је тема био међупланетарни рат. Велс је инвазију Марсоваца сместио у време емитовања драме. Догађаје је приказао реалистично, са саопштењима власти која су звучала веома убедљиво. Имао је чак и сведоке очевице. Свако ко је од почетка имао укључен радио био је обавештен да је посреди измишљен догађај, али сви они који нису слушали пажљиво или су се касније укључили у емисију, силно су се узбудили због наводне инвазије, а нарочито они који су становали у близини места које је означено као поприште збивања. Изненађујуће велики број људи није се уопште запитао какви су изгледи да дође до инвазије Марсоваца, нити да ли уопште има Марсоваца.Они су узели здраво за готово да Марсовци постоје, да су дошли да освоје Земљу и да у томе имају успеха. На стотине људи похрлило је у аутомобиле и дало се у бег. (И. Асимов, Живот .у .свемиру, .прилагођено)

Наш први дневни лист, „Новине сербске“,појавио се 1813. године.

Лист је те године био пун вести сабојног поља: европске државе ратовале сузбог Наполеона, а српски устаници судавали очајнички отпор моћној турскојвојсци. Тако су се у новинама поредвести о војним покретима и описаборби, штампале и наредбе војсковођа,прогласи владара, а често и списковирањених и погинулих Срба.Један од покретача и новинара овог листабио је Димитрије Давидовић (ако те путодведе у Земун и ако се прошеташземунским кејом, видећеш његову спомен-бисту).

106

Препричавање

П У Т О К А З И

Школски лист ОШ „Младост“ 6. IV 2006.

Један необичан велики одмор

На крају града налази се велика школа са уским ходницима и светлим учионицама пуним немирних и грлатих ђака. Једна учионица у дну најдужег ходника је посебна. На њеним вратима је велика ознака VIII2. Најстарији ученици у школи, а одељење најбоље. Најбољи су у учењу, спорту, другарству... Једног тмурног дана десило се нешто неуобичајено. Падала је киша и велики одмор су морали провести у учионици. Досадно. Онда сине Ивану и Пери спасоносна идеја како да се забаве. Претворити учионицу у фудбалски терен! Брзо су клупе биле помакнуте и дечаци подељени у два тима. Прикључиле су им се и неке девојчице. Они који нису учествовали у игри, поседали су около као публика. Гордани, најмирнијој и најћутљивијој међу њима, то се није свидело. Њени аргументи, међутим, нису уважени, и она је демонстративно изашла из учионице. Утакмица је почела уз громогласно навијање. Простор је био скучен, али играчи решени да победе. Лопта је у почетку летела по поду, али никако да прође кроз гол (две столице мало удаљене једна од друге). Пера, решен да његова екипа победи, снажно је шутнуо лопту. Милан, да би је спречио да уђе у гол, врати је назад, али, нажалост, не онако како је желео. Лопта се извила увис, и разбивши прозор, пролетела на улицу. Док је стакло прштало на све стране, у учионици је настала мртва тишина. Где су се затекли, ученици су застали буљећи у разбијено стакло. Недуго затим у учионицу је ушла разредна. Запањена оним што је затекла, само је викнула „Кривци на средину учионице!“ Један тренутак био је мир, а онда су сви дечаци, као по команди, стали у средину. Мало-помало, прилазиле су и девојчице. На опште изненађење, у учионицу је ушла и Гордана и стала заједно са осталим друговима. „Зашто ти кад ниси била ту?“, питала је разредна. „Зато што нисам успела да их спречим“, мирно је рекла Гордана. Сви ученици добили су строгу опомену пред укор разредног старешине. Такође су морали да плате и поправку прозора. Ипак, били су поносни на то што су, као и увек, другарски поделили све, па и одговорност.

Милица Јовић VI2

107

Прочитај текст и заокружи тачне одговоре у следећим задацима:

Када причамо или пишемо о неком тексту, најпре треба да изнесемо неколико основних информација као што су:

• име аутора; • наслов текста; • где је и када текст објављен.

На наредним странама показаћемо на који се све начин овај текст може препричати.

Препричавање је понављање својим речима онога што смо чули, видели, доживели или прочитали.

Препричати нешто можемо писмено или усмено, а само препричавање може бити сажето или опширно, објективно или субјективно.

Који је наслов текста?

а) „Путокази“б) „Младост“в) „Један необичан велики одмор“г) Текст нема наслов.

Када је објављен овај текст?

а) Није наведен датум.б) У априлу 2006. године.в) Једног кишног дана.г) Шестог маја 2006. године.

Где је објављен овај текст?

а) У књизи „Путокази“.б) У „Политикином забавнику“.в) У школском часопису „Путокази“.г) Није наведено име часописа.

• објективно • субјективно

• сажето • опширно

ПРЕПРИЧАВАЊЕ

Ко је написао овај текст?

а) Иван, а можда и Пера.б) Милица Јовић.в) Разредни старешина одељења VIII2.г) Није наведено име аутора.

108

У сажетом препричавању помињу се само најважнији догађаји, прескачу се појединости, а препричавање, иако је кратко, треба да буде јасно.

Ево једног примера за сажето препричавање наведеног текста:

Опширно препричавање

У опширном препричавању помињу се не само најважнији већ и споредни догађаји и појединости везане за њих. Ово препричавање је дуже и зато треба водити рачуна о редоследу догађаја. Добро би било претходно направити план у којем су догађаји наведени оним редом којим су се одвијали у тексту.

Покушај да опширно препричаш текст (усмено или писмено у свесци за школски рад) према датом плану:

Сажето препричавање

Једног кишног дана ученици VIII2 решили су да на великом одмору играју фудбал у учионици. У току игре један од ученика јaче је шутнуо лопту, она је ударила у прозор и разбила га. Кад је разредна тражила кривце, јавила се чак и Гордана, која није била ту кад је прозор разбијен. Овим су показали колико су сложни.

- време и место дешавања; - Перина и Иванова идеја; - нови изглед учионице; - Горданино неслагање са осталима; - ток утакмице; - разбијање прозора; - улазак разредне; - Горданин улазак; - казна и подела одговорности.

109

Објективно препричавање Субјективно препричавање

У објективном препричавању догађаји се приказају верно, онако како су се одиграли.

У субјективном препричавању уносимо и своје мисли и осећања, дајемо своје разумевање догађаја. Такво наше објашњење не мора увек одговарати истини.

Реченица из објективно препричаног текста могла би гласити овако:

Милан је покушао да одбрани гол, али је лопта завршила у прозору.

Реченица из субјективно препричаног текста могла би гласити овако:

Милан се нешто замислио у току игре. Мора да му је на памет пала девојчица из суседног одељења. Није пратио игру, лопта се одбила од њега и разбила прозор. Мислим да је Милан заљубљен.

Препричавање може бити усмено и писмено. Када писмено препричаваш нешто што си чуо, видео, прочитао или доживео,

потребно је претходно да направиш план (водећи рачуна о редоследу догађаја) као кад пишеш састав. Значи, треба да постоји УВОД, РАЗРАДА и ЗАВРШНИ ДЕО (он се обично назива закључак, мада се у њему не мора нешто закључивати; он служи да текст буде заокружен, целовит). Наравно, треба да водиш рачуна и о правопису. Када нешто усмено препричаваш, такође треба да водиш рачуна о редоследу догађаја. Зато ти је и за ово потребан план. Уз то, посебну пажњу обрати на правилно изражавање. У усменом препричавању нису дозвољене неке појаве које су карактеристичне за спонтани говор. То значи да реченице не треба почињати са „па“, нити их треба прекидати поштапалицама( „овај“, „значи“, „как’ се зове“, изговарањем отегнутог гласа између а и е и сл.). Говори уједначеним темпом: ни пребрзо, ни преспоро.Такође, пази да ти реченице буду завршене, да их не прекидаш на пола журећи да стигнеш следећу мисао. Говор мора бити течан, а реченице целовите.

110

ЗАНИМЉИВОСТИ!Вежбај усмено препричавање неког текста уз једну игру. Игра се зове „Уклопи реч!“.

Ево њених правила:

У игри може учествовати пет и више играча. Један ученик препричава причу која је свима позната. Остали учесници у игри повремено добацују по једну нову реч, једну иза друге са малим паузама (укупно десет речи). Ученик који прича треба да што пре и што логичније ту реч уклопи у своју причу. Победник је онај који успе да свих десет речи уклопи логично у причу настављајући да излаже течно, без паузе и замуцкивања.

Чарапе!

Кишобран!

Цвеће!

Море!

Испод сваког примера напиши шта у њему не одговара захтевима усменог препричавања:

а) Пааа... ја мислим да нису сви подједнако криви. б) Кад је разредна, овај, ушла у разред, сви су се, овај, ућутали. в) У једној школи... Осмаци су... Падала је киша па...

Када нешто препричаваш, писмено или усмено, користи књижевни језик. Следеће реченице написане су некњижевним језиком. Исправи их:

а) Милан, највисочији дечак уодељење, смислио је ту игру.

б) Окрено се на другу страну и снажно шутно лопту увис.

в) Дечаци су направили фрку јер су се сморили на одмору.

111

Речи истог значења

У нашем језику има много различитих речи које имају исто или слично значење (рећи, .казати, .саопштити, .изјавити . . .; .срећа, .радост, .весеље и сл.). Такве речи зову се синоними.

Што више синонима знаш, то ћеш лакше наћи праву реч, а твоје изражавање ће бити сликовитије и прецизније. Треба да пазиш да не понављаш једну исту реч више пута заредом. То се лако може избећи ако такву реч на неким местима замениш одговарајућим синонимом.

Напиши речи којима можеш заменити подвучене примере а да значење остане исто:

а) Два дечака бучно разговарају. Мајка их опомиње да разговарају мало тише.б) Мој пас Лаки ме увек весело дочекује. Знам да ми се радује, јер весело маше репом.в) Небо изнад града било је тмурно. Тешки и тмурни облаци спустили су се до кровова и киша је почела да пада.

разговарају весело тмурни

Допуни стихове користећи синониме. Води рачуна о рими.

Исто талас ко и ,може блато или кал.

Исто тако мрак ил` ,може бука ил` галама.

Часовник је кô и ,а коњ исто што и ат.

Богаћење речника

112

ЗАНИМЉИВОСТИ!Користећи антониме, можемо правити и загонетке.Ево једног примера:

Чиме почиње ноћ, тиме се завршава дан, а чиме се завршава дан, тиме почиње ноћ!

Покушај сам да направиш загонетке на овај начин!

Даћемо ти неколико идеја, а ти настави!

(слово „Н“)

Неке речи у нашем језику могу имати супротно значење (висок .– .низак, .светло .– .тама, .отићи .– .доћи и сл.). Такве речи називају се антоними.

Користећи парове ових речи, можемо градити језичке контрасте. Ово стилско средство често се користи у народним пословицама.

Подвуци антониме у следећим примерима:

а) Ко високо лети, ниско пада.б) Уз криво се дрво и право искриви.в) Зло чинити, а добру се надати, није могуће.г) Ко паметно ћути, мудро говори.д) Мудри мало зборе, али много творе.

Речима које имају супротно значење можемо означити и неки целовит појам, нарочито кад желимо нешто да истакнемо:

Учио сам цео дан. Учио сам од јутра до мрака. У овом примеру уместо јутро – мрак можемо употребити и друге речи у супротном односу, а да се значење не промени: ујутру – увече, јутро – вече, зора – мрак и сл.

Допуни следеће примере одговарајућим антонимима:

а) Филм је био напет од почетка до .б) Прочитао сам књигу од прве до стране.в) Гледала сам филм у којем радња траје само једну ноћ. Он се зове „Од сумрака до “.

УЋИИЗАЋИ

УЈУТРУУВЕЧЕ

РАТМИР

Речи супротног значења

113


Вишезначност речи често се користи у шалама.Ево два примера, а ти покушај и сам да саставиш неки виц користећи речи које могу имати више значења.

Становник Месеца саопштава пријатељу да се жени.– Браво, честитам. А где ћете провести медену земљу?

Зашто је човек поручио три кафе?– Зато што пије средњу.

Речи са више значења

Број појмова је много већи од броја речи које их изражавају. Стога неке речи у нашем језику могу имати више сродних значења, на пример, ватра .може означавати „пламен, пожар“, „пуцање из оружја, паљбу“, „светло, сјај“, „повишену температуру тела“ итд.

За реч која може имати више повезаних значења кажемо да је вишезначна.

Једна реч временом може развити и променити више значења.На пример, реч стрелац некад је означавала ратника наоружаног луком и стрелом, а данас свакога ко гађа било којим оружјем, па чак и играча који постигне гол.

Прочитај која све значења може имати именица ЛИСТ и реши следећи задатак.

1) „један од главних делова биљака“3) „комад папира“�) „развучено тесто“5) „новине“6) „део на нози“

Поред сваке реченице напиши број значења које у њој има подвучени пример.

а) Исцепио је два листа из свеске. б) У дневним листовима не објављује се увек временска прогноза. в) Зима је. На дрвећу је остао тек по неки суви лист.

г) После кроса, сви смо имали болове у ножним листовима. д) Мама је јутрос испекла три листа пите са јабукама.

114

ЗАНИМЉИВОСТИ!Велики број речи које означавају храну или одело, позајмили смо из других језика.

Из енглеског: кекс, кечап, пиџама, пудинг, чипс, џем, џемпер...

Из италијанског: капут, палента, панталоне, пршута, салама, салата, торта...

Из мађарског: бунда, гулаш, палачинке, паприка, ципеле, шаргарепа...

Из немачког су: виршла, јакна, кнедла, крофна, кромпир, шницла, штоф...

Из португалског: банана...

Из турског: алва, баклава, бурек, јастук, јорган, кафа, ратлук, сарма, ћевап...

Из француског: мајонез, паштета, пире, сос...

Лингвиста Милан Шипка нашалио се приметивши да бисмо остали гладни, голи и боси кад бисмо из нашег језика „истерали“ набројане стране речи.

стегнути, сазвати, стећи, смоћи, узети

Испод сваке реченице напиши по један глагол којим би се могао заменити подвучени пример а да се значење не промени:

а) После много година, опет је владика скупио главаре.

б) Временом је скупио велико богатство. в) Скупила је уста као да ће да заплаче.

г) Једва смо скупили снагу да наставимо даље.

Речи страног порекла

У нашем језику постоји знатан број речи које су преузете из других језика. Такве речи називамо позајмљенице.

Неке од ових речи већ су дуго у употреби, па их

и не разликујемо од оних домаћег порекла (памук, .пегла, .фудбал, виолина, .бунда, .стил и сл.). Њих не можемо да заменимо погодном домаћом речи.

Има, међутим, доста речи страног порекла које се често користе иако постоје и домаће речи са истим значењем (примарни, .конвенција, .асоцијација, .афирмација и сл.).

Данас се у српском језику претерује са употребом страних речи у језику (нарочито оних које позајмљујемо из енглеског језика). Наравно, не треба замењивати страну реч по сваку цену, већ треба водити рачуна о томе да ли за њу имамо одговарајућу замену или не. Са друге стране, када користимо неку позајмљеницу, треба да знамо шта она тачно значи.

115

Замени страну реч домаћом у следећем примерима:

а) Њега су сви из његовог окружења респектовали.

б) Живео је на високој нози јер је био веома добро ситуиран.

в) Он нон-стоп прича.

Повежи линијама стране и домаће речи које имају исто значење:

Замени подвучене примере домаћим речима одговарајућег значења и напиши тако добијену реченицу:

Прогрес нашег предузећа зависи од интернационалних услова пословања.

Која реченица ти је лепша, ближа, разумљивија?

прогрес

интернационални

константно

конвенција

афирмација

стално

потврђивање

споразум

напредак

међународни

116

Правилан (из)говор

Када смо говорили о усменом препричавању, скренули смо пажњу на то којим редом нешто треба да се излаже, како правилно почињати и завршавати реченице, којим темпом их треба изговарати и сл. Сада ћемо говорити о још неким важним својствима правилног усменог изражавања. То је, на првом месту, правилан изговор гласова и гласовних група у речи. Ове године ћемо обратити пажњу само на неке од њих, а догодине ћеш о томе учити више. Правилан изговор гласова најбоље се вежба помоћу брзалица. Оне се изговарају неколико пута узастопце, прво споро, па све брже и брже. Ове вежбе су корисне зато што:

• уклањају грешке при изговору појединих гласова; • помоћу њих савладава се изговор тешких сугласничких скупова; • после њих говорни органи постају еластичнији.

Изговор самогласника Е и сугласника Р, С, З

Самогласник е понекад се изговара отвореније него што би требало, па више личи на а (усне се отворе као за изговор а, .али се изговори е). При таквом изговору се уместо Београд чује нешто као Баоград.Погрешним изговором може се доћи и до потпуно другачије речи од оне коју желимо да кажемо:

ЈЕДАН ЈАДАН СЕЛО САЛО

ДЕЦА ДАЦА ВРЕЋА ВРАЋА

ПАЛЕТА ПАЛАТА

117


Славни царе Птрптр ... ррр...птр... ррр ....

Изговарање тешких речи може бити подстрек и за уметнике. Тако је писац Миодраг Станисављевић употребио једну од најтежих брзалица у нашем језику у својој комедији „Царев заточник“. Ево једног одломка из те комедије:

Почујте још једном али помно, то име славно и језиколомно:ПТРПТРПТИСЛАВ из династије ПТРПТРПТКОВИЋА.

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

И сваком што нешто згреши, а цар то сазна, следује немилосрдна казна: да седамдесет седам пута изговори царево име врлетно и неразговетно: ПТРПТРПТИСЛАВиз династије ПТРПТРПТКОВИЋА.

При правилном изговору самогласника е усне су мање отворене него кад изговарамо самогласник а. Увери се у ово тако што ћеш изговорити реч ЛЕП, па онда реч ЈЕДАН: у оба случаја, код Е усне треба да ти буду подједнако отворене.

Провежбај ово помоћу датих брзалица.

• Даца седи, а не сади, деца саде, а не седе! • Једна врећа јадна, враћа врећу једну јадну!

Глас Р понекад се не изговара правилно, па се чује или као „француско р“ или као глас сличан сугласнику в. То се може исправити самосталним вежбањем или уз помоћ логопеда. И ако немаш оваквих проблема са изговором гласа р, требало би с времена на време да „разгибаш“ свој говорни апарат. У томе ће ти помоћи наведене вежбе.

• Риба риби гризе реп. • На кантару катран, кантар мери катран. • Јуре буре ваља, буре Јура гура. Нити Јуре буре ваља, нити буре Јура гура! • Отуд иде црн трн, да одгризе црном трну црн врх. Црн трнче, не одгризе црном трну црн врх.

Сугласници С и З понекад се не изговарају правилно, и тада кажемо да неко „шушка“ кад говори. Овакав изговор, нарочито ако је последица лоше навике, може се исправити самосталним вежбањем или уз помоћ логопеда. И они који правилно изговарају ове сугласнике, треба понекад да „ломе језик“ уз дате вежбе.

• Сестра Сања седи сама у соби. • Нос пере, сос једе, једе сос, пере нос. • Свака сврака скака на два крака. • Замрсила ми се срма. Или је размрсите или је разсрмите.

118

Изговор дугих и кратких акцената

Наглашени (акцентовани) слогови у речи могу бити дуги и кратки. Њихов изговор можеш да увежбаваш гласним изговарањем парова речи са различитим акцентом:

Ево неколико таквих вежби:

Кратки Дуги Кратки Дуги

мекрислошпростправкук

медвисловмостплавзвук

водаиглаМиланчитатиробадеца

модациглаМишапитатипробадете

Има речи које имају потпуно исти облик, а само разлика у дужини слога говори нам о ком је значењу реч.

Заокружи слова испред реченица у којима подвучене речи имају дуг наглашени слог:

а) То је било право знање. б) Гледао је право испред себе.в) Организовали су велики породични скуп. г) Купио је веома скуп поклон.д) Наљутили су се на Милана јер их је ђ) Мој брат је јуче цео дан слагао слагао. коцкице. е) Она радо чита књиге. ж) Радо, позајми ми твоју књигу.

119

Изговарање реченица

И реченицу можемо да изговоримо на различите начине и да јој тако променимо смисао. То можемо постићи на основу:

• реченичног нагласка (нарочитог истицања једне речи у реченици); • реченичне мелодије (дизања или спуштања гласа); • реченичне паузе (краћих или дужих застоја при изговору реченице или њених делова).

Реченични нагласак

Појачаним изговором појединих речи у реченици мења се њен смисао.Навешћемо један пример у којем су подвучене речи које при изговору нарочито наглашавамо:

Ја сутра идем на утакмицу. Тако се истиче КО иде; ја, а не, на пример, Иван.Ја сутра идем на утакмицу. Тако истичемо КАД идемо; сутра, а не данас и сл.Ја сутра идем на утакмицу. Тако истичемо ШТА смо решили; идем, а не остајем код куће и сл.Ја сутра идем на утакмицу. Тако истичемо ГДЕ идемо; на утакмицу, а не у биоскоп итд.

Прочитај следећу реченицу на три начина (сваки пут истакни посебно подвучену реч):

а) Данас немамо математику. б) Данас немамо математику. в) Данас немамо математику.

Подвуци речи које треба посебно нагласити да би реченица имала дати смисао:

а) Моја сестра говори енглески. Она енглески толико добро зна да може да га говори.б) Моја сестра говори енглески. Енглески не говори Анина сестра, већ моја.в) Моја сестра говори енглески. Она не говори француски, као што се мисли, већ енглески.г) Моја сестра говори енглески. Не говори енглески мој брат, већ моја сестра.

120

Реченична мелодија

Реченицу Сутра .идемо .на .излет можемо изговорити и као обавештење и као питање. У писању обавештење се обележава тачком, а питање упитником. А како ћемо ову разлику нагласити у говору?

Следеће реченице прочитај тако да буду питања на која ћеш добити следеће одговоре:

а) Сутра идемо на излет? Да, сутра.б) Сутра идемо на излет? Да, на излет.

Шта примећујеш?

Реченична пауза За смисао реченице важно је и то када ћемо направити паузу, да ли ће она бити дужа или краћа и сл. У писању паузе обележавамо запетом, тачком, тачком и запетом, са три тачке итд. Обично се запетом обележава краћа пауза, тачком нешто дужа, а најдужа се обележава трима тачкама.

Ево једног примера како се паузом (која је обележена запетом) може променити смисао реченице:

Одговор на питање Да .ли .долази .Ана .или .Јелена? .може гласити:

Ана, не Јелена. То значи да долази .Ана не, Јелена. То значи да долази . Замисли да са три задате речи треба да одговориш на питање Да .ли .ово .треба .сачувати? и упиши запету на два различита места да би добио два различита одговора:

Избрисати не послати! Пошаљи то!Избрисати не послати! Избриши то!

121

Индекс појмова

А

акузатив . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21антоними . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 112апозиција . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 81атрибут . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 79

Б

бројеви . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . �6бројне именице на –ица . . . . . . �8

В

вест . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 102вишезначне речи . . . . . . . . . . . . 113вокатив . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23временски придеви . . . . . . . . . . . 30

Г

генитив . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17главни бројеви . . . . . . . . . . . . . . . . �7глаголи . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5�глаголски вид . . . . . . . . . . . . . . . . . 5�глаголски облици . . . . . . . . . . . . . 58глаголски предикат . . . . . . . . . . . 72градивни придеви . . . . . . . . . . . . 30граматичка основа речи . . . . . . 10граматички број . . . . . . . . . . . . . . 13

Д

датив . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19деклинација . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1�

З

заменице . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38збирни бројеви . . . . . . . . . . . . . . . �7

И

именице . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12именичке заменице . . . . . . . . . . . ��именски предикат . . . . . . . . . . . . 72инструментал . . . . . . . . . . . . . . . . . 25инфинитив . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 58инфинитивна основа . . . . . . . . . . 59

К

компаратив . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33компарација (поређење) придева . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32

Л

лична заменица сваког лица себе (повратна заменица) . . . . . . . . . . �0личне заменице . . . . . . . . . . . . . . . 38локатив . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27

М

месни придеви . . . . . . . . . . . . . . . . 30

Н

наглашени облици (личних заменица) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . �0наставак за облик . . . . . . . . . . . . . 10неличне заменице . . . . . . . . . . . . �1ненаглашени (енклитички) облици (личних заменица) . . . . . . . . . . . . �0неправи објекат . . . . . . . . . . . . . . . 75несвршени глаголи . . . . . . . . . . . 55неодређене заменице . . . . . . . . �2неодређени вид . . . . . . . . . . . . . . 35непрелазни глаголи . . . . . . . . . . . 56

122

непроменљиве речи . . . . . . . . . . . .9номинатив . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15

О

објективно препричавање . . . 109одређени вид . . . . . . . . . . . . . . . . . 35одричне заменице . . . . . . . . . . . . �2описни придеви . . . . . . . . . . . . . . 30опширно препричавање . . . . . 108опште заменице. . . . . . . . . . . . . . . �2основни бројеви . . . . . . . . . . . . . . �7

П

падеж . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1�перфекат (прошло време) . . . . . 65писмо . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 98повратни глаголи . . . . . . . . . . . . . 57позајмљенице . . . . . . . . . . . . . . . 11�позитив . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33прави објекат . . . . . . . . . . . . . . . . . 7�предикат . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71презент (садашње време) . . . . . 60презентска основа . . . . . . . . . . . . 61прелазни глаголи . . . . . . . . . . . . . 56препричавање . . . . . . . . . . . . . . . 106приватно писмо . . . . . . . . . . . . . . . 98придеви . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30придевски вид . . . . . . . . . . . . . . . . 35прилошке одредбе . . . . . . . . . . . . 76присвојни придеви . . . . . . . . . . . 30променљиве речи . . . . . . . . . . . . . .9проста реченица . . . . . . . . . . . . . . 82

Р

радни глаголски придев . . . . . . 63редни бројеви . . . . . . . . . . . . . . . . 50реченица . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 70род . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12

С

сажето препричавање . . . . . . . 108свршени глаголи . . . . . . . . . . . . . . 55синоними . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 111слагање придева са именицим 31сложена реченица . . . . . . . . . . . . 82службено писмо . . . . . . . . . . . . . . 98субјекат . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 73субјективно препричавање . . 109суперлатив . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33

У

упитно-односне заменице . . . . �2

Ф

футур I . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67

123

Много је лакше него што сам очекивао! Једва чекам нови лавиринт!

Documents

ГРАМАТИКА СРБСКОГ ЈЕЗИКА 5.pdf