Mitropolit Nikolaj (Mr|a)

BESEDE

Izdaje:

IK “Dabar”

Mitropolija dabrobosanska

Dobrun - Sarajevo, 2007. godine

S BLAGOSLOVOM

MITROPOLITA DABROBOSANSKOG

GOSPODINA N I K O L A J A

Izdaje:

Izdava~ka ku}a “DABAR”

Mitropolija dabrobosanska

Urednik:

Sin|el Kalistrat (Bobu{i})

Tehni~ki urednik:

Sin|el Jovan (Gardovi})

Redaktor i korektor:

Proto|akon Radomir Raki}, prof.

Ra~unarska priprema {tampe:

Miroslav Radulovi}

[tampa:

“GRAFI^AR”

U`ice

Tira`:

500 primeraka

ISBN 978-99938-730-7-3

PREDGOVOR

U svom `ivotu i radu, svako od vjeruju}ih u Hrista trudi seda li~i, i da se prema svojoj mo}i ugleda na Wega. U tom sqedo-vawu Hristu ~ovjek ~esto do`ivqava i ushi}ewa i razo~arewa,uspone i padove, radost i tugu, ali sve, pa i najve}a stradawaprevazilazi uz pomo} i Presveto ime Onoga koji se raspeo zanas.

Besjede koje su pred vama nastajale su tokom vi{egodi{wepastirske slu`be Mitropolita dabrobosanskog g. Nikolaja, anajve}i broj ovdje objavqenih izre~en je dok je kao episkopupravqao pravoslavnom Dalmacijom. ^itaju}i ih, ~ovjek mo`ena}i odgovore na razli~ite probleme s kojima se susre}e u sa-vremenom `ivotu. Prisjeti}e se na{e bogate i mu~ne istorije ipredaka ukra{enih vjerom i dobrotom. Uvidje}e da je grijeh ~o-vjekov najve}i neprijateq, da je porodica (koja je u dana{wevrijeme potpuno razorena) predivna zajednica i stub normalnogdru{tva, da je ~edomorstvo stra{an grijeh, i jo{ mnogo toga. Noi najve}i grje{nik ne treba da o~ajava ve} treba da se pokaje ivrati Hristu koji je pokajanog razbojnika prvog uveo u Raj. O to-me nas pou~ava pri~a o japanskom razojniku I{iju i wegovomobra}ewu.

Za svakoga }e se na}i korisna rije~ me|u ovim besjedamakoje su svoj Isto~nik na{le u Svetom Jevan|equ. G. Nikolaj jevodio ra~una da ne povrijedi ni~ija ubje|ewa, osje}awa i vjero-vawa ali da svakom poka`e qepotu na{e vjere koju na jednommjestu opisuje: “Pravoslavqe je istina, svjetlost, dobrota, sli-vene u `ivotvorno jedinstvo nazvano qubav”.

jero|akon S. G.

4 Besede

NA PUTU ZA HRISTOM1

Sa strahom i trepetom pristupio sam danas svetim de-snicama Va{e Svetosti, bra}e Arhijereja, polo`ioarhijerejsku zakletvu Bogu `ivom i veli~anstvenom

pred Vama, Va{a Svetosti, pred svima slu`a{~im Arhijereji-ma, ~lanovima Svetog arhijerejskog sabora i pred svima vama,draga bra}o i sestre. [to sam se vi{e pribli`avao ovom veli-kom danu po mene, siroma{nog u dobrodeteqima, ose}ao samstrah u du{i svojoj.

Najpre sa ovog svetog mesta zahvaqujem Bogu rukovoditequCrkve srpske, i moralna mi je obaveza da za dovo|ewe na ovo od-govorno mesto zahvaqujem Va{oj Svetosti i Svetom arhijerej-skom saboru, {to ~inim u duhu Jevan|eqa Bo`jeg i moje arhije-rejske zakletve koju danas polo`ih, sve najboqe u duhu Hristo-vog Jevan|eqa, svetih kanona i pozitivnih propisa Crkve moje.

Svestan sam da je ovo veoma odgovorna slu`ba u Crkvi i daje “stra{no pasti u ruke Boga `ivoga”, kako ka`e sveti Apo-stol (Jevr. 10,31).

Jasno mi je iz istorije Hri{}anske crkve da je ona uvek vo-dila bitku, a pojedinci borbu, re~e blagoupokojeni vladika Ni-kolaj. Pojedini ~lanovi weni mogu izgubiti borbu, a Crkva nemo`e izgubiti bitku. Juda je pao, Crkva je pobedila. Julijan Ot-padnik je propao, Crkva je odnela pobedu. Carevine su propada-le, Crkva je ostala. Na pojedinim frontovima ovozemaqskihqudskih ratova bele`eni su gubici, a ceo front Pravoslavnecrkve nikada nije do`iveo poraz. Sablazniteqima i sabla`we-nim, otpadnicima i otpadnutima, prore~ena je propast, a Crkvipobeda. Uporne i kolebive gre{nike adska sila je lovila i gu-tala, a Crkvi adova vrata nisu odolela (sr. Mt. 16,16). Hri-{}anski carevi, arhijereji, sve{tenici, monasi, monahiwe i

Mitropolit Nikolaj (Mr|a) 5

1 Na hirotoniji za episkopa u Sabornoj crkvi u Beogradu, u nedequposve}enu Srbima svetiteqima, 9. septembra 1973. g.

verna ~eda Crkve su gubili glave, a Crkva nije ostala obezgla-vqena. Ona je plovila po uzburkanim talasima ovog sveta i `i-vota, i nikada je nije obuzimao potop. U slobodnim dr`avama inarodima Crkva je napadana od poroka, razvrata, lenosti, gordo-sti, bezbo{tva, napadana je od svih mogu}ih negativnih mikrobakoji se mno`i{e na pripeci slobode, a Crkva se slobodonosnoodr`avala. \avo je lovio koga je mogao kako na pripeci slobo-de, tako i na mrazu robovawa, a front Crkve je ostao nepokole-ban. Tako je Crkva uvek vodila bitku, a pojedinac borbu.

Tako je to bilo kroz ove dve hiqade godina, isto tako i una{oj svetoj Srpskoj crkvi. Kao nekada galilejskim ribarimana moru, Bogo~ovek i danas dovikuje: “Ne bojte se onih koji ubi-jaju telo, a du{u ne mogu ubiti; nego se vi{e bojte onoga koji mo-`e i du{u i telo pogubiti u paklu” (Mt. 10,26-28). Crkva pravo-slavna i u woj Crkva srpska, krepqena, prosve}ivana i rukovo-|ena neprekidnim prisustvom Duha Svetog, do`ivela je 780-go-di{wicu svoje samostalnosti. Ovaj veliki jubilej u istorijiroda srpskog jo{ je jedan vi{e dokaz, podstrek i ohrabrewe me-ni, ~uvaru groba Svetog Save, prvog Arhijereja, prosvetiteqa iu~iteqa naroda srpskog, prvog u vencu velikog broja potowiharhijereja, sve{tenika i drugih pravih poslenika.

Nama je upu}ena re~: “Slu`ite Gospodu sa strahom i raduj-te se s trepetom” (Ps. 2,11). Da se, dakle, radujemo s trepetom du-{e, jer na{a mo} je od mo}i Bo`je, pred veli~anstvom Boga `i-voga. Ovo i stoga {to je “jedan dan pred Gospodom kao hiqadu go-dina, i hiqadu godina kao jedan dan” (2 Petr. 3,8), po re~ima vi-dovitog proroka i apostola Petra. Dakle, onaj koji ima svojebi}e u beskrajnoj ve~nosti, druga~ije gleda na vreme, negoli{to gledaju vremenom ograni~ena bi}a.

Ro|en sam u Crkvi, koja ima svoje bi}e u ve~nosti, od mojihbogoboja`qivih i divnih roditeqa Milana i Milice, fizi~kii duhovno uzrastao na wihovim toplim rukama. Bile su im moli-tve Gospodu da na meni bude uvek desnica Gospodwa i da se jauvek ose}am veruju}i. U ovom vremenu, Crkvom mojom i Bo`jimblagoslovom rastao sam i uzrastao pred nogama u~iteqa u {ko-lama koje sam svr{io i na drugi na~in, rastao sam u sve{teno-mona{kom razvijawu uvek pomagan mnogobrojnim prijateqima.Svima toplo blagodarim, po~ev{i od mojih vrlih roditeqa, pasve do moje bratije koja mi je svesrdno pomagala, naro~ito u po-

6 Besede

slovima kada sam kao pomaga~ Wegovoj Svetosti sve najboqe ~i-nio na planu raznih pomo}i qudima u nevoqi preko ^ovekoqu-bqa.

Ovde ne mogu zaboraviti predusretqivost i mnoga dobrakoja ~ini{e arhijereji, sve{tenici, monasi i bogoqubivi narodGr~ke, i iz drugih dr`ava. Ja sam bio samo izvr{iteq dobre vo-qe i wihovog plemenitog srca. Hvala svima koji ima{e povere-wa u mene, a trudio sam se, koliko sam god vi{e mogao, na ovomplanu dobro~initeqstva. Ako neko o~ekuje od mene da ~uje ka-kav je moj budu}i program rada, mogu sa punom li~nom odgovor-no{}u re}i: bi}e onakav kakav je bio i do sada, samo sa jo{ vi{esamoodgovornosti i u duhu Jevan|eqa Hristovog...

Mitropolit Nikolaj (Mr|a) 7

8 Besede

O NO[EWU TERETA JEDNI DRUGIH2

(Gal. 6,2)

Neta~no je misliti da se danas u Evropi, pa i kod nas uOtaxbini, vodi samo nacionalisti~ki rat. Doba naci-onalnih ratova bar kod nekih naroda, me|u kojima su i

Srbi, pro{lo je. Zemqe koje su bile socijalisti~ke, - a neke sujo{, - pre`ivquju danas socijalnu revoluciju, kroz nacionali-sti~ku formu. Ekonomsko i socijalno pitawe istavilo se kaoglavni razlog svih prisutnih nesre}a kod nas.

U ovom nemirnom vremenu kada se vidici kod mnogih tra-gi~no su`avaju, vi{i moralni principi gase i sebi~nost uzimasve vi{e maha, prisustvujemo vrlo grubim i obesnim napadimana sve {to je srpsko, na duh na{e velike pro{losti, na osnovena{eg nacionalnog bi}a i na sve ono {to smatramo velikim ineizmenqivim i, tako, neophodnim u na{em daqem hodu u bu-du}nost. Sasvim se razume da se ovo odnosi i na Crkvu srpsku.Meta je svima napadima i ekscesima, ~esto neuravnote`enim ihirovitim, Srpstvo sa svim svojim konstruktivnim stvarala-{tvom. Kao da smo proka`en narod u svetu i kao da nam te{ku imukotrpnu pro{lost ne krase bezbrojni herojski podvizi iostvarewa. Ne iznena|ujmo se: “Ne mo`e se grad sakriti kad nagori stoji” (Mt. 5,14). Taj grad u ovoj zemqi su bili i ostali Sr-bi, uvek konstruktivni, po`rtvovani i {irokogrudi. Nas je ve-liki duh Pravoslavqa, wegova neporo~na ~istota, oplemewivaoi vaspitavao da strpqivo nosimo bremena jedan drugoga i takoispunimo Zakon Gospodwi (Gal. 6,2).

U tom ~asnom naporu pripisuju nam ono {to nikada nismobili. Prisvajaju sebi ono {to nikada nije bilo wihovo. Sve zleneda}e vremena i posledice obesti obezduhovqenih i nacional-

Mitropolit Nikolaj (Mr|a) 9

2 Sastanak bratstva sve{tenstva Eparhije biha}ko-petrova~ke,Sanski Most.

no odro|enih pripisuju nama. I kao na neku zbuwenu i bez`i-votnu masu, nasr}u otimaju}i se ko }e ugrabiti vi{e. Ali, zabo-ravqaju srpskog genija, moralnu ja~inu na{eg narodnog ~oveka,na{ duboki smisao za realnost i tako dobro istorijski doku-mentovani dr`avotvorni smisao. Mi smo preodoleli sva isto-rijska isku{ewa, hvatali se u ko{tac sa velikim carstvima iru{ili ih. Pod vi{evekovnim neprijateqem izgradili svoj od-brambeni sistem, zasnovan na pravoslavnoj i svetosavskoj preda-nosti Hristu, qubavi prema otaxbini i domu; vi{e nego ijednopleme kod nas, pokazali smo vitalnost i sposobnost snala`ewai u najmra~nijim situacijama, kojih je bilo ~esto u na{oj pro-{losti. Nikada se nismo upla{ili ni pokorili }udqivostidrugoga. Kada smo izgubili carstvo, vaskrsla je u nama jedna ve-lika ideja i oplodila se najlep{a koncepcija `ivota: prven-stvo duhovnog nad prolaznim, dubok smisao za pravi~an dru-{tveni poredak sa svim pozitivnim komponentama {to ih ovajte{ki problem nosi.

Obnavqawe biv{e Eparhije biha}ke sa sedi{tem u Bosan-skom Petrovcu i titulom Biha}ko-petrova~ka, odluka je u ovimprilikama vredna visoke pa`we i pomo}i prvenstveno nas sve-{tenika, a potom i vernika. Do{la je u vreme kada se srpski na-rod budi, prilazi svojoj Crkvi i donosi odluke da obnavqa svojeratom postradale hramove. Ovo je vreme kada sve{tenik i Vla-dika moraju u ovoj Eparhiji biti bezrezervno vredni, biti usvom narodu, u~iti ga i upu}ivati kako }e najboqe savladati pr-va pismena svoje vere, pravoslavqa i svetosavqa.

Ovo je na{ prvi bratski sastanak na kome moramo donetiodluke koje }e biti kamen temeqac celog ovog poduhvata i svihzalagawa. Molimo da ovo {to je u~inio Sveti arhijerejski sa-bor na svom ovogodi{wem redovnom zasedawu shvatite kao pr-venstveno dar neba.

10 Besede

BOGOSLU@BENO ZAJEDNI^AREWE3

Zar niste znali da ja treba da budem

u domu Oca svoga?

(Lk. 2,49)

Neprestano sastajawe

USvetom Pismu imamo odgovor na svako pitawe. Ono

nam odgovara i na pitawe za{to je potrebno da {to ~e-{}e idemo u crkvu.

Sveto Pismo ka`e za prvu hri{}ansku zajednicu: “Svako-dnevno su bili istrajno i jednodu{no u hramu...” (Dap. 2,46).“Bili su postojani u apostolskoj nauci, i u zajednici, u lomqe-wu hleba i u molitvama” (Dap. 2,42). Vidimo, dakle, da su prvihri{}ani svakodnevno pose}ivali hram. U Svetom Pismu hra-movi se kao najsvetija mesta nazivaju “domovima Bo`jim”. Zatosu u svakom kraju, gradu ili selu hramovi najzna~ajnija svetazdawa. Na pitawe za{to je potrebno da ~ovek bude {to ~e{}e uhramu, ove Spasiteqeve re~i daju nam odgovor: “Zar niste znalida ja treba da budem u domu Oca svoga” (Lk. 2,49).

Ne znamo li mi da nam je potrebno da budemo {to ~e{}e udomu Oca na{ega nebeskog? Na `alost, u ve}ini slu~ajeva kaoda ne znamo. ^ini mi se da ni kod jednoga naroda, ni hri{}an-skog, niti pravoslavnog, nisu tako slabo pose}eni hramovi kaokod nas. Zbog toga bih danas `eleo da razgovaram sa vama o po-trebi pose}ivawa crkve, naro~ito zato {to va{ hram do`ivqa-va svoje pro{irewe.

Mitropolit Nikolaj (Mr|a) 11

3 Beseda odr`ana u Sanskom Mostu

Istrajni u nauci

U svakoj {koli ~ovek mo`e da zavr{i {kolovawe i dobijediplomu; time prestaje da bude u~enik. Hramovi su, pak, Bo`je{kole u kojima su qudi do`ivotni u~enici. Ma koliko da ~oveku~i u Crkvi, nikada ne mo`e sve da nau~i. Uvek ostaje ne{to nedo-vr{eno i nedou~eno. Hristovo Jevan|eqe je neiscrpna kwiga; ko-liko god je ~itali i prepri~avali, nikada niste sve nau~ili, pamakar da ste i naju~eniji ~ovek.

Eto, to je prvi razlog da se stalno pose}uje hram Bo`ji, dase vazda u~i i slu{a re~ Bo`ja; ona se ne u~i samo slu{awem ipam}ewem, nego do`ivqavawem. Zbog toga su i prvi hri{}anibili “postojani u apostolskoj nauci” pose}uju}i hramove. Zatoi mi tako treba danas da ~inimo.

Zajedni~arstvo u Gospodu

Hristova Crkva je duhovna porodica. To nije obi~na orga-nizacija koja povezuje qude nekim svojim ciqevima. To je Bo`japorodica u kojoj treba svi da di{u jednim duhom, da {to ~e{}ebudu zajedno i da budu “jedno srce i jedna du{a”. Zbog toga jeneophodno da se pravoslavni hri{}ani sastanu {to ~e{}e u sve-tom hramu, kako bi do`iveli zajednicu u Hristu Gospodu.

“A svi koji verovahu behu zajedno i imali su sve zajed-ni~ko”, veli jevan|elist Luka za prve hri{}ane (Dap. 2,44). Toneki nazivaju prvim komunizmom, iako tu ni{ta nije bilo od so-cijalnog, politi~kog i ekonomskog karaktera. U pitawu je bilavelika me|usobna hri{}anska qubav, koja je sve vi{e rasla ipred kojom je sebi~nost uzmicala. Najzad je do{lo dotle da suverni postepeno gubili ose}awe za svoju svojinu, pa su po~eli dapreoravaju me|e na wivama, unose}i porodi~na i li~na imawa uop{tu crkvenu imovinu. Stoga “behu zajedno i imali su sve za-jedni~ko”.

I danas je potrebno da pravoslavni hri{}ani budu {to ~e-{}e zajedno ose}aju}i da su bra}a i sestre u Hristu Gospodu. Tonam je i danas potrebno kako bi bilo vi{e qubavi me|u nama,vi{e ose}awa odgovornosti jednih prema drugima, vi{e sloge idobre voqe me|u nama, a mawe iskqu~ivosti, nesloge, egoizma i

12 Besede

mr`we. To je razlog da se u crkvi {to ~e{}e sastajemo i vidi-mo.

Pri~e{}ivawe

Najva`niji ~in za vreme svete Liturgije u hramu jeste sve-ta tajna Evharistije - Pri~e{}a. To je prino{ewe beskrvne `r-tve Bogu pod vidom hleba i vina koji se pretvaraju u Telo i KrvHristovu. To je sveta tajna koju qudi ne mogu razumom shvatiti;do`ivqavaju je u trenutku kada primaju sveto pri~e{}e.

“Ovo ~inite za moj spomen”, rekao je Spasiteq ustanovqu-ju}i svetu tajnu Pri~e{}a (Lk. 22,19). ^ine}i taj “spomen” qudise sjediwuju sa Bogom. Do`ivqavaju i me|usobno jedinstvo krozHrista Gospoda, {to je velika tajna, misterija, i u isto vremevrhunac molitve, bogoslu`ewa, u~e{}a u jedinstvu sa Bogom, itajna me|usobnog sjediwewa qudi. Stoga se i zove pri~e{}e, tojest, u~e{}e ~oveka u ovom svetom sjediwewu.

Zajedni~ka molitva

Spasiteq je rekao: “Gde su dvojica ili trojica sabrani umoje ime, onde sam i ja me|u wima” (Mt. 28,19). ^ine}i taj spo-men, ~ovek ne izlazi usamqen pred lice Bo`je, jer je pred Bogomodgovoran i za one qude sa kojima `ivi. ^ovek ~ini dobro predBogom `ive}i pravednim `ivotom me|u qudima, a, opet, qudigre{e pred Bogom ~ine}i zlo bli`wima oko sebe. Zbog toga jeBogu najmilija zajedni~ka molitva koja se vr{i u hramovima.Mole}i se zajedni~ki, qudi u molitvama poma`u jedni drugima.Kao i u svakom poslu, tako i u molitvi vi{e qudi predstavqajuve}u snagu pred Bogom. I ovo je zna~ajan razlog zbog ~ega ste sere{ili da pro{irite svoj hram, da budete ja~i pred Bogom usvojim zajedni~kim i masovnim molitvama.

Pro{irewe hrama ‡ pro{irewe svoje vere

Ovaj hram je danas svojim pro{irewem i osve}ewem temeqado`iveo veliku sve~anost. Po~ev{i od temeqa, ova crkva }e do-`iveti gotovo potpunu unutra{wu i spoqa{wu izmenu sa re-

Mitropolit Nikolaj (Mr|a) 13

prezentativnim zvonikom. Pored toga, ovaj hram }e biti oboga-}en novim sadr`ajem koji }e predstavqati duhovnu i umetni~kudragocenost.

Izdaci oko ove obnove ne}e biti mali. Mene }e radovatiako budu pokriveni iskqu~ivo dobrovoqnim prilozima pobo-`nih vernika. Veoma mi je drago {to sam danas imao ovu prili-ku da sa preosve}enim Jefremom, sve{tenstvom i vama osvetimowegove pro{irene temeqe, sa `eqom da se i srca va{a obogatesvakim Bo`jim izobiqem. Molimo se ~esto: “Bo`e, sazdaj u me-ni ~isto srce, i duh prav obnovi u meni” (Ps. 50,10).

^estitaju}i sve{teniku ove parohije Milo{u, Crkvenomodboru i vama, draga bra}o i sestre, na ovom bogougodnom poslu,moli}u se Bogu da se u du{ama sviju vas jo{ vi{e obnavqa qu-bav, sloga i dobra voqa. Naro~ito }u se moliti da se u du{amaqudi ove parohije obnovi `eqa za {to ~e{}im pose}ivawemove crkve.

Tako prizivam Ime Bo`je na sve vas, a sve ostalo pripadaBogu, Trojici Svetoj, jednosu{tnoj, `ivotvornoj i nerazdeqi-voj, sada i vazda i kroz sve vekove. Amin!

14 Besede

NA PRAGU DOMA BO@IJEG4

Mi smo, naime, hram Boga `ivoga, kao {to re~e

Bog: Useli}u se u wih i `ive}u me|u wima, i bi-

}u im Bog, i oni }e biti moj narod.

(2 Kor. 6,16)

Draga bra}o i sestre,

Pratili ste danas osve}ewe temeqa ovoga novoga hrama.Me|u vama ima verovatno i onih koji se upita{e u ~e-mu je su{tina ovog crkvenog ~ina.

Da bismo mogli objasniti ono najva`nije, moramo po~etiod najstarijih vremena hri{}anstva. U po~etku je Hristova Cr-kva bila gowena. Hri{}anima je bilo zabraweno da podi`u cr-kve i da se okupqaju na sveta bogoslu`ewa. ^esto su se okupqa-li po skrivenim mestima, kao {to su katakombe, {ume, doline,pe}ine. Po starom rimskom zakonu, jedino na grobqima niko ihnije smeo uznemiravati. Zbog toga su hri{}ani u ono vreme sku-pqali se i na grobqima, a potom i crkve podizali. Naro~ito suvoleli da obavqaju svetu Liturgiju na grobovima svojih mu~eni-ka, ispovednika i svetiteqa. Stoga je uvedeno pravilo i ~in: pr-vo osve}ewa temeqa hrama, a zatim i hrama kada bude podignut iu svemu spreman za osve}ewe. Dakle, iz potrebe da se slu`i sve-ta slu`ba Bo`ja na mo{tima svetiteqa, javila se i potreba po-dizawa hramova.

Kada je hri{}anstvo postala slobodna vera, crkve su podi-zane i na drugim mestima. Sada ve} zbog mno{tva hramova nijebilo mogu}e da se svaki hram podigne na grobovima mu~enika idrugih svetih Bo`jih ugodnika. Stoga je uvedeno da se prilikomosve}ewa crkve u sveti presto pola`e ~estica svetih mo{tijunekog od svetiteqa. Ovde }emo, kada za to bude vreme, polo`iti

Mitropolit Nikolaj (Mr|a) 15

4 Beseda odr`ana na osve}ewu temeqa crkve Sv. Kneza Lazara kodSanskog Mosta

deo mo{tiju svetog kneza Lazara, kosovskog mu~enika. Sada,prilikom ovog osve}ewa, polo`ili smo u temeqe hrama pisanupovequ sa odre|enim podacima koje ste ~uli. Tako je ovim sve-tim ~inom najavqeno da }e ova crkva biti posve}ena svetomknezu Lazaru Kosovskom, ~ije sveto telo po~iva u manastiru Ra-vanici kod ]uprije u Srbiji. Vi ste o prenosu wegovog svetogtela pro{le godine dosta ~uli i ~itali.

Rekosmo da je u pro{losti hri{}anstvo imalo mnogo te-{ko}a, {to nije bilo samo u prvim vekovim Crkve Bo`je. Te-{ko}a je bilo i kasnije, pa sve do na{eg vremena. Da pomenemo,kao primer, momenat iz na{e srpske pro{losti. Nije Kosovobilo najve}a grobnica na{ih mu~enika; wih je bilo i pre i po-sle Kosova, pa sve do na{e najnovije istorije.

Osve}uju}i danas temeqe ovog novog hrama, i mi smo seovim molitvama osve{tali i potvrdili temeqe svoje vere, se}a-ju}i se svetih mu~enika od najranijih vremena do danas. Osveta-li smo se tako|e i uspomenom na wihove primere, wihovu veli-ku veru i qubav prema Bogu i ~oveku. Osve{tali smo se i wiho-vim molitvama za sve nas.

Davno je psalmopevac rekao: “Radije }u biti na praguBo`jeg doma, nego stanovati u gre{ni~kim {atorima” (Ps.83,10). Stoga se danas radujemo ose}aju}i da se nalazimo na praguovog budu}eg Bo`jeg doma, gde je sva wegova vojska svetiteqa,mu~enika, vitezova, junaka, koji su `rtvovali sebe, svako na svojna~in, iz qubavi prema Bogu, svojoj Crkvi i {ire. Radova}e sedanas zajedno sa nama i veliki svetiteq srpski knez Lazar {to}e se svakog Vidovdana ovde vr{iti uspomena na taj najve}i do-ga|aj u srpskom narodu, a koji je bio svojevrsna kapija Evrope.Nema sumwe, raduju se ovome ~inu svi na{i preci, a osobito po-kojnici ~ini domovi i grobovi pripadaju ovoj crkvi.

Ovaj hram nije veliki po svom obimu, kao hram Sv. Save uBeogradu {to ga u ovom vremenu podi`u Srbi. S druge strane,on }e biti veliki pred Bogom onoliko koliko vi u wega unositesvoju veru, svoju me|usobnu qubav i po{tovawe, koliko ~istogasrca pristupate wegovoj izgradwi. On }e biti onoliko velikikoliko }ete u wega dolaziti, moliti se, ispovedati, pri~e{}i-vati, decu kr{tavati, mladence ven~avati i molitveno pra{ta-ti jedni drugima. On }e biti onoliko veliki koliko }e biti{kola va{e pobo`nosti, vaspitawa i uzrastawu u Bogu.

16 Besede

Tako, dragi moji, vi ste dobro delo izabrali, pred Bogom inarodom blagosloven posao zapo~eli. Molite se neprestano daga sa uspehom i dovr{ite.

S druge strane, draga bra}o i sestre, ovo dana{we slavqeslu`i na ~ast svima vama. Isto tako, ono slu`i na ~ast i ponosva{e dece, va{ih pokolewa. Sve ono {to ste uradili zajedno sava{im sve{tenikom ocem Ilijom, zablistalo je u svojoj najlep-{oj mladosti. Ovaj hram u va{em mestu po~iwe da se u~vr{}ujeme|u mnogobrojne hramove u Srpskoj crkvi i narodu. Ovo posta-je ovda{wi krajeugaoni kamen va{e kulture, istorije, prosvete,nas samih. Wegova svedo~anstva su ve} sad mnogobrojna, a kada sezavr{i, bi}e jo{ mnogobrojnija.

Pomenuli smo da smo narod koji ima mnogo mu~enika, aliuvek sa ~asnom i svetlom pro{lo{}u. Nema sumwe, mnoge bujicei nepogode udarale su o vas ovde. Me|utim, iako nam je ru{enadr`ava, propadala carstva, duhovno zdawe na{e crkvene i na-rodne svesti nikada nije bilo pomereno. Na sna`nim ple}imasvoje duboke vere, narodne svesti i neprestanog podmla|ivawasebe svojim precima i velikanima, svako novo pokolewe preno-silo je svoje najve}e vrednosti kroz svoju istoriju i kroz najvr-letnije bujice `ivota. Na{a stara i izmu~ena pro{lost stalnose preobra`avala i uvek ponovo sijala sjajem nove mladosti ilepote, budu}i no{ena u srcima i du{ama svakog novog pokole-wa.

Ovo govorim stoga {to su pro{lost i stari doga|aji onitemeqi na kojima po~ivaju savremena zbivawa, kao i budu}a. Nawima opstaju kultura, vera, moral, umetnost, nauka, narodniobi~aji, Krsna slava, podizawe crkava i jezik svakog naroda. Natim starim temeqima po~iva i na{a narodna i duhovna ku}a.Zbog toga smo i mi vezani za na{u pro{lost i temeqe postavqe-ne od na{ih predaka. U Jevan|equ se ka`e da je “mudar ~ovekkoji sazida ku}u na kamenu; i pade ki{a, i do|o{e vode, i dunu-{e vetrovi, i navali{e na onu ku}u, i ne pade; jer be{e uteme-qena na kamenu” (Mt. 7,24-25).

Pa tako, dragi moji, imaju}i ovo u vidu {ta sta sve na ovombogougodnom delu u~inili, ja pohvaqujem vas sa va{im sve{te-nikom i od srca `elim da ovaj hram uskoro dovr{ite, da u wegaunesete sve ono {to je najlep{e, kako bi se u wemu slu`ila sve-ta Liturgija ovoga i onoga sveta.

Mitropolit Nikolaj (Mr|a) 17

Neka mi bude dozvoqeno da svima zahvalim na ovom izuzet-no dragocenom prilogu, kao i na svemu {to ~inite kako bi va{asrca bila sabrana na jednom mestu, da su va{i domovi i srcauvek otvoreni prema ovom svetom mestu. Da budete blagoslovenii od Boga nagra|eni Wegovim bogatim darovima...

18 Besede

BESEDA O TRI ISTINE5

Svaka istina donosi radost. Presveta Bogorodica je nanama nepoznat na~in donosilac Istine u ovaj svet. Do-ga|aj u Vitlejemu pokaza jedinstvenog Boga u ovom sve-

tu kroz Presvetu Djevu. An|eli Bo`ji objavi{e ovaj dolazak,kao i tri istine, pesmom: “Slava Bogu na visini, i na zemqimir, me|u qudima dobra voqa” (Lk. 2,14).

Ove tri istine Hristos je potvrdio kasnije. Wih je potvrdi-la Majka Bo`ja, potvrdili su ih svetiteqi svojim `ivotom ire~ju.

Prva je istina o slavi, druga o miru, a tre}a o voqi. Nezna-bo`a~ki svet do Hristovog dolaska izvrtao je te tri istine i bioje zbog toga nesre}an. I posle Hristovog dolaska i obja{wewaovih istina, svako qudsko shvatawe ovih istina donosilo je veli-ke nesre}e u svetu. To je uvek onda kada qudi ne vide istinu o sla-vi Bo`joj od svoje slave, ne vide mir Bo`ji do jedino onaj koji jeosiguravan slabo{}u suda i oru`ja, i nisu znali za voqu Bo`ju doone koja gospodari.

Tra`e}i sebi slavu od qudi, ~ovek je osiguravao sebi miroru`jem i klawao se jakoj voqi onoga koji wime vlada. Sujeta,strah i ropstvo, ova tri bi~a kao tri {korpije ~inila su ovajsvet nesre}nim. Umesto istine o pravoj slavi, vlada sujeta; ume-sto istine o pravom miru, vlada strah i umesto istine o dobrojvoqi vlada ropska zlovoqa. Ovo su istinite ~iwenice mnogoputa potvr|ene.

Slava Bo`ja, mir Bo`ji, voqa Bo`ja ‡ ovo su u su{tinitri istine, koje su vesnici Bo`ji pesmom objavili ovom svetu.Sva tri ova dobra pripadaju Bogu, pa bi se moglo re}i da su ro-|ewem Sina Bo`jeg ro|ene i one u ovom svetu. Ko ovo zna, taj netra`i slave od qudi ve} od Boga. Neznabo{ci ovo nisu znali i

Mitropolit Nikolaj (Mr|a) 19

5 Beseda odr`ana drugi dan Bo`i}a u Kninu

wihovom neznawu pridru`ili su se i Jevreji. Zato ih je Tvoracslave jednom prekoreo re~ima: “Vi primate slavu jedan od dru-goga, a slavu koja je od jedinoga Boga ne tra`ite” (Jn. 5,44). Mo-`e li ovo dati slavu golome? I kako mo`e ~ovek dati slavu ~o-veku kad je slava Bo`ja svojina? Govori li voda vodi u no}i:obasjaj me? Govori li jedno oko drugome oku u mraku: osvetlime? Zbori li zrno zrnu pod zemqom: o`ivi me? Ne, nego sva pri-roda ~eka jutro kada }e se na visini nebeskoj pojaviti sun~anikrug da obasja, da zagreje, da o`ivotvori i obraduje svu tvar.

U hri{}anskim bogoslu`ewima naj~e{}e se ~uju pesme:“Slava Bogu, ili: Slava Tebi, Bo`e na{; ili: Slava Ocu i Sinui Svetome Duhu. Ove re~i mi hri{}ani izgovaramo kada se krsti-mo i time ispovedamo veliku istinu da je sva slava u Bogu i odBoga, kao {to je sva prirodna svetlost u srcu i od srca. ^ak nisvetiteqima nikad ne pevamo: Slava tebi! jer znamo da je i slavasvetiteqska od Boga, da nije od wih samih, ni od qudi, niti odprirode, nego od jedinoga Boga koji je sav Slava. Ovim saznawemistine o slavi mi sami podsecamo koren svakoj sujeti u sebi i za-ustavqamo ludo tr~awe za prolaznom i la`nom slavom koja dola-zi od qudi. Ta sujeta i to ludo tr~awe za la`nom slavom, koje jeuvek pra}eno privremeno{}u, donosilo je ~ove~anstvu neiskaza-ne gor~ine i nesre}e. Zar i danas ne donosi? ^itate o nesre}amapo ovome svetu na stranicama {tampe, u kra}im i du`im publi-kacijama.

Istina o miru druga je istina, objavqena istim an|elskimglasovima, kod pe}ine pri Hristovom ro|ewu od Presvete Dje-ve, nad kojom je stala putevodna zvezda. “I na zemqi mir” pevalisu an|eli Bo`ji. Kao {to je mir na nebu, tako neka bude i na ze-mqi mir. Tako smo u~ili u O~ena{u, Molitvi Gospodwoj kadsmo po~eli sricati iz we prve re~i. “Neka bude voqa Tvoja, ka-ko na nebu tako i na zemqi!” Kao {to su nebeski narodi u mirusa Bogom, tako neka budu i narodi zemaqski u miru sa Bogom. Ijo{ ne{to vi{e od ovoga: kao {to An|eli u prisustvu Bogau`ivaju mir, tako neka i qudi na zemqi ose}aju}i sa celom pri-rodom prisustvo Boga, u`ivaju mir. Jer je mir u`ivawe, aktivnostawe bla`enstva, pri kome se ne ose}a strah. Gde je strah pri-sutan, Bog je odsutan, a gde je Bog prisutan, strah je odsutan. ^o-vek je svojim prestupima zaratio sa Bogom uzev{i za saveznika|avola, zbog ~ega je obuzet strahom. Neka se ~ovek odrekne save-

20 Besede

za sa protivnikom Bo`jim, i bi}e u miru sa Bogom. Tada }e ~o-vek mo}i re}i: “S nama je Bog!” S nama je Bog, razumite, narodi,i pokorite se, jer je s nama Bog! Oru`jem se ne stvara mir, nitise odr`ava u idealnom smislu ako niste s Bogom i Bog s vama.Gde je Bog, tamo je mir. Gde je Bog, tamo je ve}ina. Ako je Bog mai s jednim ~ovekom u svetu, taj ~ovek je u ve}ini nad celim sve-tom, jer je Bog s wim. Ako su i svi qudi protiv Boga, opet je Bogu ve}ini. Jer je Bog Bog, a svi qudi bez Boga - trava koja danascveta a sutra vene. Nije li, bra}o moja, jasno, da samo dolaskomBoga na zemqu mo`e biti mira na zemqi? Nije li o~igledno dadok su qudi u ratu sa Doma}inom jednog doma, u ratu su sa svomwegovom ~eqadi? Ako se neko izmiri sa Doma}inom toga doma,prestaje rat i sa wegovom ~eqadi nastaje mir. Ne mo`e ~ovekratovati sa Bogom, a hteti mir sa Bo`jom decom i Bo`jim stvo-rewima. Neka se qudi izmire sa Bogom kao Doma}inom, i sva ~e-qad Doma}inova i na nebu i na zemqi bi}e u miru sa wima. Ovobi bio smisao druge istine objavqene an|elima nad Bo`jom ko-levkom.

Tre}a istina jeste istina o dobroj voqi. Dobra voqa je onasila u ~oveku koja stvara i peva. Zla voqa je ona koja ru{i i{kripi zubima. Dobra voqa je u Bogu i od Boga. Van Boga ne mo-`e biti dobre voqe. Kao {to je sva slava Bo`ja i sav mir Bo`ji,tako je i sva dobra voqa Bo`ja svojina. Sjediniti se s Bogom zna-~i u}i u Wegovu dobru voqu i ispuniti se Wegovom dobrom vo-qom. Odre{iti se od Boga zna~i pasti tamo gde je pla~ i {krgutzuba. “Niko nije dobar osim jedinoga Boga” (Mt. 19,17), rekao jeSpasiteq sveta. Dobrota se sastoji i u dobrim mislima i u do-brim ose}awima, ona dolazi do najsjajnijih izraza kroz dobru vo-qu. @ive}i u ovom svetu izra`aja i ispoqewa, mi mo`emo javitii izraziti bilo svoju zlo}u kroz zlu voqu, bilo svoju dobrotukroz dobru voqu. No, odakle }emo uzeti da bismo dali? Gde }emose napuniti dobrotom da bismo joj mogli dati izraza? Sami od se-be ne mo`emo; od qudi ne mo`emo, od prirode ne mo`emo. Sva do-brota je u Onome Koji je sve stvorio i u sve usadio ~e`wu za do-brotom. Zato nas je i u~io Sin Djevin: “Neka bude voqa Tvoja ina zemqi kao na nebu” (Mt. 6,10). Tvoja dobra voqa, Bo`e, kojunebeski narodi primaju s rado{}u kao svoju voqu, neka zavlada ime|u qudima na zemqi. Qudska voqa sama po sebi je zla. Odse~e-na od Bo`je voqe, ona je samovoqa, tiranija i bezumqe. Neznabo-

Mitropolit Nikolaj (Mr|a) 21

`a~ki svet je od takve voqe bio neiskazano `alostan i nesre}an.Kada se javio Spasiteq qudi, an|eli su pesmom objavili dobruvoqu me|u qudima (Lk. 2,14).

Za{to su an|eli objavili pesmom slavu Bo`ju, i opet pe-smom mir Bo`ji i opet pesmom dobru voqu Bo`ju? Zato {to jeslava Bo`ja radost i sre}a za qude, i zato {to je mir Bo`ji, ra-dost i sre}a za qude. I zato, najzad, {to je dobra voqa radost isre}a za qude. U istini za sve qude. Svaka radost i sre}a obja-vquju se pesmom. Zato je i dana{wi sveti Bogorodi~in praznikradost i sre}a za sve qude, objavqen pesmom o dobroj voqi, mirui slavi. I ovaj praznik predstavqa tri obrta i tri ispravnevrednosti. Umesto slave, koja je kroz sve vekove pre Hrista zna-~ila sujetu i ni{tavilo, Bogorodica donosi qudima pravu sla-vu, slavu Bo`ju. Umesto varqivog mira na zemqi koji je zna~iozabludu vezanu sa strahom, ona donosi pravi mir na zemqu, Hri-sta Gospoda, mir Bo`ji. I umesto zle voqe, ne od Boga i izvanBoga, ona donosi dobru voqu me|u qude, voqu Bo`ju HristomIsusom. Zatim je ona sama svojim `ivotom postala ovaplo}enaslava Bo`ja na zemqi, ovaplo}eni mir Bo`ji na zemqi i ova-plo}ena dobra voqa me|u qudima.

To je glavni razlog za{to smo se danas ovde okupili, rado-sno gledaju}i i mole}i se pred likom Majke Bo`je. Do{li smoda bismo i mi bili puni prave slave, puni pravog mira i punidobre voqe u ovom smutnom vremenu. Do{li smo da proslavimoBogomajku, najproslavqenije bi}e na zemqi sa wenim Bogom ipo telu Sinom, kome neka je slava i hvala vavek. Amin.

22 Besede

O HRAMU BO@JEM6

Tvoja svedo~anstva potvr|ena su veoma; Tvome

domu pripada svetost, Gospode, na dugo vreme.

(Ps. 112, 5)

Bo`ja svedo~anstva

Bog je svedok svoga bi}a, svoga stvarala{tva, svoga po-stojawa, pa je i vera u Boga nastala Bo`jim svedo~e-wem o samom sebi. Psalmopevac je odavno rekao: “Kako

su uzvi{ena tvoja dela, Gospode; razveselio si me Tvojom tvore-vinom” (Ps. 111,5).

Qudi tako|e svedo~e o Bogu. Ta svedo~anstva su zasnovanana wihovim do`ivqajima, na religiozno-moralnom iskustvu. Ihramovi su jedna vrsta svedo~ewa vere u Boga. Ta svedo~anstvasu oduvek postojala. Jedan rimski istori~ar je davno govorio daje sretao qude bez kulture, pismenosti, dr`avne organizacije,ali ne bez vidnih znakova da na neki na~in veruju u Boga. Tako jei na{ narod kroz istoriju, podizawem i obnavqawem hramova,svedo~io o svojoj veri u Boga.

Na{a pravoslavna, a posebno srpska koncepcija o hramu je utome da je on ne samo bogomoqa, nego i uzdarje koje prinosimo Bo-gu za sva nebrojena Wegova dobro~instva. Zbog toga u istoriji na-{e kulture, hramovi i sve ono {to je za wih vezano: freske, ikone,kwige, pesme, crkvena muzika i arhitektura, jeste ne{to najlep{e{to imamo. Tako su na{i manastiri i crkve postali ono dragoce-no nasle|e za koje pesma ka`e:

Da vidite na{e manastire,

da vidite, pa da se divite,

kakvi su i koliki li su.

Mitropolit Nikolaj (Mr|a) 23

6 Neodr`ana propoved na osve}ewu hrama

[atori sastanka sa Bogom

Hramovi imaju vi{estruku ulogu i mnogostruki zna~aj. Unajstarija biblijska vremena Izraiqci su nosili sa sobom jedan{ator, skiniju pod kojim su vr{ena bogoslu`ewa. To je bio prvihram o kome govori Sveto Pismo. Prozvan je “[ator od sastan-ka”, to jest, mesto gde se qudi sastaju sa Bogom. U Bibliji se ka-`e: “Mojsije ula`a{e u {ator od sastanka da govori sa Gospo-dom” (4 Moj. 7,89).

I danas je hram prvenstveno mesto sastanka sa Bogom. ^o-vek se mo`e sastati sa Bogom bilo gde, po{to je “nebo prestoBo`ji, a zemqa podno`je nogu Wegovih”. Me|utim, hram je po-sebno odre|en za sastanak sa Bogom, po svom unutra{wem i spo-qa{wem ure|ewu, naro~ito je pripremqen za susret ~oveka sawegovim Tvorcem. Hram je to i daqe, pa }e do kraja ostati “{a-tor sastanka”, u koji }e qudi dolaziti kao na duhovnu smotru: daprekontroli{u svoje savesti, da prelistaju stranice svojih do-`ivqaja, da prebroje svoje misli i dela, svoje kontakte sa da-qom i bli`om okolinom. Tu dolazi ~ovek da iska`e Bogu {taose}a, da se ispovedi i pokaje, da zamoli za opro{taj ako je gre-{io, da izrazi `equ za popravkom, preobra`ajem, promenom. Uhramu qudi upu}uju svoje molbe i molitve za pomo}, obra}aju sesvom nebeskom Ocu, po{to se sami ose}aju slabim i nemo}nim.

Isto tako, qudi u hramu najboqe mogu da ~uju Bo`je porukei da razumeju ono {to je Bog wima govorio preko biblijske, je-van|elske re~i, propovedi, svete Liurgije, svetih tajni, prekocrkvene pesme i molitve, ikone i freske, mirisa tamjana i za-paqene sve}e. Zbog toga su hramovi bili i ostali najmilija me-sta u koja vernici dolaze sa velikom rado{}u. Davno je Psalmo-pevac rekao: “Du{a mi ~ezne i gine za dvorovima Gospodwim;srce moje i telo moje obradova se Bogu `ivome” (Ps. 83,2).

Mesto zajedni~arewa

Hramovi su ne samo “{atori sastanka” sa Bogom, nego inajsvetija mesta me|usobnog bratimqewa i zajedni~arewa me|uqudima. Osnovna istina pravoslavnog hri{}anskog u~ewa jesteda na zemqi treba `iveti u zajednici sa bli`wima, toliko bli-sko da se i pred Bogom mo`emo pojaviti samo zajedno sa wima,

24 Besede

odgovaraju}i Bogu ne samo za sebe nego i za wih. Zbog toga su na-{e crkve tako gra|ene da je tu sve zajedni~ko i upu}uje na zajed-ni~arewe. U na{im hramovima se ~ak i mala deca mole i pri~e-{}uju zajedno sa odraslima.

Ovo hri{}ansko do`ivqavawe zajednice bilo je nagla{e-no ve} u `ivotu prvih hri{}ana i smatrano je isto tako va`nimkao i bogoslu`ewe. U Svetom Pismu se ka`e da su prvi hri{}a-ni “bili postojani u apostolskoj nauci, u zajednici, lomqewuhleba (pri~e{}u) i u molitvama” (Dap. 2,42). Dakle, zajedni~ar-stvo je va`no kao i molitva, u~ewe vere i pri~e{}ivawe, po-{to se ovo sve ne mo`e zamisliti bez zajednice svih hri{}ana.Stoga su od prvih vremena pa do danas hri{}anski hramoviostali mesta posebnog do`ivqavawa hri{}anske qubavi. To jerazlog {to pored na{ih hramova, skoro svugde, postoje takozva-ne bratske ku}e, gde se posle bogoslu`ewa odr`avaju trpezebratske hri{}anske qubavi.

Bli`i Bogu - bli`i jedni drugima

Dana{we osve}ewe ovoga hrama, koji vi obnoviste sa va-{im sve{tenikom, ima dvostruku svrhu: da pribli`i qude Bogui da qude me|usobno pribli`i jedne drugima. To se posti`ekroz qubav prema Bogu i bli`wima; jedno je zavisno od drugoga:ukoliko qudi vi{e qube Boga, utoliko vi{e vole jedan drugoga.

Ovaj sveti hram, danas osve}en, a od predaka osnovan, na sve-titeqskim mo{tima je osnovan. Zaista, divan je hram i ovaj dankoji stvori Gospod, da ga osvetimo i posvetimo.

^itao sam nedavno o postupku jednog ameri~kog lekara,psihijatra, koji svoje pacijente pre le~ewa redovno pita: “Kakostojite sa Bogom?” Posle toga tek po~iwe le~ewe. Ocewuju}ipo hramu narod ove parohije, moglo bi se re}i: “Ovi qudi dobrostoje sa Bogom”. Zaista, to je najvi{a ocena kojom qudi mogu bi-ti oceweni, jer qudi dobro stoje}i sa Bogom, moraju dobro sta-jati i me|usobno, jedan sa drugim i sa svima ostalim qudima.

^estitam vam ovaj dan i veliki uspeh {to ste obnoviliovaj svoj hram, kojim }e se ponositi i va{i najdaqi potomci.Neka vam svima bude sre}no i od Boga blagosloveno! Neka se uwemu stalno i redovno, za va{e spasewe i zdravqe kao i za pokojdu{a va{ih umrlih, slu`i Liturgija “ovog sveta kao i onoga”.

Mitropolit Nikolaj (Mr|a) 25

@elim vam da se u wemu {to ~e{}e sastajete sa Bogom, slu{ate{ta vam Bog ka`e i upu}ujete Bogu va{e molitve, ispovedawa,kajawa, `eqe i ose}awa. @elim vam da u ovom hramu kr{tavaju-}i de~icu, ven~avaju}i mlade, opojavaju}i upokojene i do`ivqa-vaju}i u wemu najva`nija `ivotna zbivawa, budete bli`i jednidrugima. Ovo je mesto mirewa, opra{tawa, bratimqewa, kumqe-wa i me|usobnog zbli`avawa qudi. Neka zvona sa hramovnogzvonika na|u odjeka u du{ama svih qudi ove parohije, bude}iqudske svesti i podse}aju}i ih na pravdu, istinu, milosr|e i do-brotu Boga `ivoga.

Duboko zahvaqujem va{em sve{teniku na svesrdnom zauzi-mawu oko obnavqawa ovog hrama. Isto tako zahvaqujem svimaprilo`nicima. Zahvaqujem izvo|a~u radova. Zahvaqujem svimaqudima, a posebno me{tanima koji su i najmawim prilogom ilina drugi na~in, u~e{}em doprineli da se ovaj hram obnovi. ABog nikom du`an ne ostaje.

26 Besede

O DELOTVORNOJ QUBAVI7

Niste vi mene izabrali, nego sam ja vas izabrao i

postavio da idete i rod donesete, i va{ rod da

ostane.

(Jn. 15,16)

Spasiteq je rekao: “Niste vi mene izabrali, nego sam javas izabrao i postavio da idete i rod donesete, i va{rod da ostane”. Ove re~i je Gospod Hristos uputio svo-

jim sledbenicima, ali i svima nama. Bog je izabrao i uputio usvet dana{wu svetiteqku, svetu velikomu~enicu Ne|equ da do-nese rod i da wen rod ostane. Izabrao je On svakog ~oveka sa od-re|enim ciqem i zadatkom. Svakome ~oveku dao je sposobnost daza `ivota u~ini ne{to dobro, da “donese svoj rod”, i da “rodostane” kao ve~na vrednost. Zbog toga, i u tom smislu, svaki ~o-vek je u ovome svetu Bogu potreban, a isto tako i qudima oko se-be.

Jednog ~oveka je obuzelo razo~arewe zbog tog {to je osetioda je proma{io `ivot i da nikome nije vi{e potreban. Odlu~ioje da izvr{i samoubistvo i poku{ao da to u~ini. Ali, u posled-wem ~asu na{ao ga je jedan ~ovek i preneo u nesvesnom stawu ubolnicu. Po{to mu je `ivot bio spasen i kada se oporavio, upi-tao ga je lekar za razlog ove nesre}ne odluke. “Osetio sam da vi-{e nikome nisam potreban”, rekao je ovaj ~ovek. “Izgubio samciq pred sobom. Nisam imao vi{e razlog da `ivim”.

Lekar je neko vreme }utao, pa je rekao: “U prvom redu, ti siBogu potreban. Dokle god `ivi{, nije izgubqen za tebe smisao`ivota. Bog je stvorio qude da budu Wegovi saradnici. Razmi-sli, pa }e{ se uveriti koliko je jo{ puteva `ivota na kojima timo`e{ pomo}i Bogu. Bog }e i tebi pomo}i. Ja sam u to siguran.”

Mitropolit Nikolaj (Mr|a) 27

7 Beseda odr`ana u hramu Sv. velikomu~enice Ne|eqe u Ko`lovcu kodBenkovca

Ovaj ~ovek je bio preporo|en i spasen. Posle ovoga je nastavio`ivot ~ine}i dobro~instva na svakom koraku, i u svakoj mogu}ojprilici. Na{ao je ponovo sebe i smisao da ponovo `ivi. Osetioje da je potreban i Bogu i qudima.

“Pripremqen za dobro delo”

Sveti apostol Pavle poru~uje ap. Timoteju da je svaki“Bo`ji ~ovek” du`an da bude “pripremqen za svako dobro delo”(2 Tim. 3,16-17). Ponekada se ~oveku u~ini da je mogao vi{e u~i-niti za Boga i qude, pa i za sebe, da je i{ao nekim drugim putemu `ivotu, da je izabrao druk~iji poziv, drugo dru{tvo i sredinu.Me|utim, ovo rasu|ivawe je pogre{no. Najbitnije je da ~ovekbude uvek “pripremqen za svako dobro delo”, da ose}a da je odgo-voran za svakoga ~oveka oko sebe. Najva`nije je da ima qubaviprema Bogu. Ako ima qubavi prema Bogu, ima}e i prema qudima!Qubav poma`e o~ima da boqe sagledaju nevoqe i te{ko}e dru-gih qudi, poma`e u{ima da boqe ~uju vapaje onih koji su u nevo-qi. Ona pru`a rukama snagu da pomognu i nogama da prisko~ebli`wima u pomo}. Dovoqno je da ~ovek u~ini koliko mo`esvima i oko sebe. Nije bitno koliko je ~ovek u~inio. I ono ma-lo delo je veliko ako je u~iweno sa velikom qubavqu. Najglav-nije je da ~ovek uvek bude pripremqen za dobro delo!

Bog }e biti s tobom

Bog je, na brdu Horivu, stavio u du`nost Mojsiju da izvedeIzraiqce iz Egipta, gde su bili u ropstvu, i da ih odvede u Obe-}anu zemqu. “Mojsije re~e Bogu: Ko sam ja da idem faraonu i daizvedem sinove Izraiqeve iz Misira? A Bog mu re~e: Ja }u bitisa tobom.” Posle ovoga Mojsije je ose}ao da je Bog sa wim. Zatonije znao ni za kakve prepreke na ovom te{kom putu u Obe}anuzemqu. Ose}ao je da je Bog uvek u wegovoj blizini da mu pomogne.Bio je uveren da su wegova misija i wegova pomo} neophodno po-trebni wegovom narodu.

U toku Prvog svetskog rata pro~itala je jedna devojka uEngleskoj o mukama i nevoqama srpskih vojnika obolelih od ti-fusa. Odlu~ila je da, kao medicinska sestra, dobrovoqno ode u

28 Besede

Srbiju i da poma`e. Mnogi su je odgovarali da se ne upu{ta u ta-kvu te{ku misiju. Ali ona je bila uporna, neprestano odgovara-ju}i svima koji su je odgovarali: “Ose}am stalno da to ~inim povoqi Bo`joj, i da je potrebno da to u~inim Hrista radi”. I oti-{la je u Srbiju, me|u obolele od tifusa. Me|utim, kada je sti-gla u Vaqevo, opet je nai{la na ~u|ewe bolesnika kojima je do-{la da pomogne. Jednom joj re~e jedan vojnik koji je bio prebo-leo tifus: “Ti }e{ sigurno zaraditi veliku sumu novca le~e}iovako opaku bolest”. “Ne, ja ovde ne primam nikakvu platu, jasam dobrovoqna medicinska sestra”, odgovorila je ova mladaEngleskiwa. “To zna~i da radi{ zabadava”, re~e opet ovaj voj-nik. “Ne, ja ne radim zabadava”, odgovori devojka. “Ja ovo radimradi Hrista, a iz qubavi prema qudima. Ja sam uverena da je ov-de Bog sa mnom. Do{la sam zajedno sa Bogom ~uv{i da je ovde za-vladala te{ka zarazna bolest i da se umire masovno. Stalnoose}am da sam Bogu potrebna, i znam da }u svima vama pomo}i.Ni{ta se ne bojim, do{la sam da vr{im Bo`ji posao!” Ove re-~i, koje su bolesnici ~uli, otkrile su im sasvim novo vi|ewe,ulile novu snagu i ohrabrewe koje se prenosilo iz jednog odeqe-wa u drugo. Ova devojka je, svojom verom u Boga, unosila veru udu{e te{kih bolesnika. Na veliko ~u|ewe lekara, ustajali suiz kreveta mnogi za koje se mislilo da su izgubqeni.

@ivot je ono {to do`ivqavamo

Sveti apostol Pavle je pisao Filipqanima: “Nau~io samda budem zadovoqan onim {to imam. Znam i poniziti se, znam iizobilovati... biti sit i gladovati, izobilovati i oskudevati.Sve mogu u Hristu koji mi mo} daje” (Flp. 4,11-13). ^ak i u svo-jim mnogobrojnim nevoqama Apostol je ose}ao da je mo}an i sna-`an. Stalno je do`ivqavao jedinstvo sa Bogom, ~ak kad je pre-`ivqavao najte`a isku{ewa. “Ko }e nas rastaviti od Hristovequbavi? Nevoqa, ili gowewe, ili glad, ili golotiwa, ilima~?” - pita sveti ap. Pavle (Rm. 8,35).

Veliki ruski kwi`evnik i mislilac Lav Tolstoj `iveo jeu po~etku lakim i povr{nim `ivotom. Do`iveo je sva mogu}azadovoqstva i sam je rekao da “nije bilo greha koji nije isku-sio”. Ali se vrlo brzo razo~arao. ^ak je bilo trenutaka kada jepomi{qao i na samoubistvo. Spaslo ga je obra}ewe Bogu. [eta-

Mitropolit Nikolaj (Mr|a) 29

ju}i jednom prilikom kroz {umu, sreo je grupu seqaka i poveorazgovor sa wima o onome {to ga je najvi{e obuzimalo u onovreme: o pitawu `ivota i smrti. Otkrio je da je najdubqi izvorunutarweg mira i optimizma onih neukih i bezazlenih qudi wi-hova vera u Boga. To je bio dan Tolstojevog preobra`aja i po~e-tak wegovog novog `ivota. “U{ao sam toga dana duboko u {umu,veli Tolstoj, i taj dan mi je darovao `ivot u Gospodu. Iznenadaje ceo svet o`iveo u meni. Sve je postalo novo i druk~ije. Do-{ao sam do uverewa da su Bog i pravi `ivot jedna ista stvar.Poznati Boga, to je `ivot. Nema `ivota bez Wega.”

Do`ivqavaju}i prisustvo Boga i `ive}i zajedno sa wim,kao i sa svetom velikomu~enicom Ne|eqom, ~ovek do`ivqavapravi `ivot, `ivot po Jevan|equ, koji mo`e da uvek bude ispu-wen rado{}u, ose}awem da ~ovek do posledweg trenutka pripadaBogu i qudima. Sreli smo jednom prilikom paralizovanu mona-hiwu u jednom manastiru, koja se jedva kretala pomo}u jedne ma-le stoli~ice koju je pomerala pleve}i cve}e u manastirskojporti. Zadivila me je svojim raspolo`ewem i rado{}u {to sebokore weni mirisavi cvetovi. “Ja mogu samo Bogu da se molimi da pomalo negujem ovo cve}e. Ali sam Bogu blagodarna i veomasre}na {to to mogu da ~inim slu`e}i Bogu i poma`u}i sestra-ma.” Tako je govorila ova blagorodna monahiwa.

“Nau~io sam da budem zadovoqan onim {to imam” (Flp.4,11), govorio je sveti ap. Pavle. To je velika mudrost `ivota ivisoka stepenica duhovnog `ivota! U na{em vremenu je preve-liki broj qudi koji do`ivqavaju gorka razo~arewa, strah {ta}e biti sutra i kuda }emo se okrenuti. Najpotrebnije je pewatise duhovnim lestvicama Bogu - to je na{ podvig i zadatak, a sveostalo u~ini}e Bog i sa wime sveta velikomu~enica Ne|eqa,kojima neka je slava i hvala, sada i uvek. Amin.

30 Besede

RASU\IVAWE O SNAZI VERE

Proslavite Boga, pa }e i Bog proslaviti vas

Na{e stole}e nije bogato u mudrosti. Od svih prethod-nih stole}a ono je mo`da najsiroma{nije u mudrosti.Ne samo da ne `ivi po mudrosti, nego ne zna ni {ta je

mudrost. Ranija pokolewa su znala {ta je mudrost, pa su zatoznala i kada su se gre{ila o Mudrost i odstupala od we. Pa suumela i stideti se. U na{em pokolewu mnogi, premnogi nitiznaju {ta je mudrost, niti znaju koliko su odstupili od putokazaprema mudrosti. Zbog toga se vi{e ne vidi rumenilo stida nalicu gre{nika. Zbog toga, malo - malo, pa srqaju u propast i bi-blioteke wihovih kwiga padaju na wih kao mrtva~ki pokrov.

Iako je ovo vrlo `alosno, ipak nije novo. Hiqade ~udesau~inio je Gospod Bog, Bog Svemogu}i, hiqade ~udesa pokazao je utoku ~etiri stotine godina u Egiptu i u pustiwi na o~i narodaizraiqskog, pa ni{ta. Videli su, zadivili se, zaboravili i ot-pali od Boga, kao da ni{ta nije bilo. Ono isto pokolewe koje je~udom Bo`jim pro{lo kroz Crveno more kao po suhom drumu, ikoje je pilo vodu iz suhe stene, i koje je videlo propast faraonai Amalika ~udom Bo`jim, i koje je godinama iz dana u dan jelo{to je padalo iz neba, i koje se le~ilo tako {to je gledalo u ba-karnu zmiju - to isto pokolewe sumwalo je u Boga, otpalo od Bo-ga, poklawalo se idolima i, bez pravog saznawa o Bogu i Wego-voj stra{noj sili, `ivelo u tami i senci smrti. A kad su u{li uObe}anu zemqu, bili su jo{ gori, jo{ vi{e su gnevili Boga, jo{vi{e sumwali u Boga, jo{ vi{e otpali od Boga. Posvednevnigresi toga zaslepqenog naroda bili su kao iverje koje je sve vi-{e raspaqivalo ogaw gneva Gospodweg.

Najzad, Izabrani narod Bo`ji dobio je ono {to je zaslu-`io. Ka`wen je kao ni jedan drugi neizabrani narod. Razvejan jekao pleva po celom svetu, dok je wegovo ogwi{te uga{eno i we-

Mitropolit Nikolaj (Mr|a) 31

gova otaxbina pre{la u svojinu neznabo`nih naroda. Zato seGospod `ali kroz usta svoga proroka, svetog Jeremije re~ima:“Narod je moj bezuman, ne poznaje me. Ludi su i bez razuma, mudrisu da zlo ~ine, a dobro ~initi ne umeju” (Jer. 4,22).

Kako su sve`e i nove re~i ove! Kao da su danas izre~ene.^ove~anstvo je i danas mudro zlo ~initi, a dobro ~initi ne ume.

Zaista je mudro otimati, ali davati ne ume.Mudro je ubijati, ali ne ume po{tovati tu|i `ivot. Mudro

je praviti sprave za uni{tavawe qudi, i stoke, i gradova, i se-la, i useva, sprave nadvodne i podvodne, sprave tr~e}e po zemqii lete}e po vazduhu, ali ne ume da bude pred Bogom ponizno iprema slabijim narodima milostivo.

Mudro je izmi{qati otrovne gasove, da bi otrovalo vazduh{to ga qudi udi{u, a sâmo ne ume da di{e Svetim Duhom Bo`jimkako bi podra`avalo `ivote koji su od Boga, a ne od wega.

Mudro je sebe slaviti i prevaznositi re~ju i perom, i fil-mom i radijem, i {tampom i mnogim drugim sredstvima, ali neume ni jednim od tih sredstava slaviti i prevaznositi GospodaBoga Stvoriteqa svoga.

Mudro je biti sebi~no i svuda pronositi svoje “vjeruju” se-bi~nosti, ali ne ume biti nesebi~no, bogoqubivo i ~ovekoqu-bivo.

Mudro je sebe zemqom hraniti, ali ne ume sebe nebom hra-niti. Zato je sve prekriveno kao grobnom plo~om, i korov ze-maqski prorastao mu je kroz o~i, u{i, duh i du{u, te ni{ta nemo`e da vidi sem zemqe.

“Narod je moj bezuman, ne poznaje me”, govori Svemogu}iGospod. On poznaje kamen i pesak, poznaje drve}e i trave, pozna-je majmune i majmunske sinove, ali Boga ne poznaje niti Hristapriznaje. Zato su osu|eni, sami sebi ostavqeni i svojim brigamapredani.

A vi, bra}o, budite pravi izbrani narod i ~uvajte se odpropasti pred Bogom. Celim svojim bi}em usvojite Boga i `i-vite Wime i u Wemu. Sveta Crkva nas u~i da se jedino tako po-staje sin Bo`ji i brat Hristov. Amin.

32 Besede

O CELISHODNOSTI8

Kao i ranije na ovaj dan, danas sam zajedno sa vama. Ovihdana sam razmi{qao o ~emu da vam govorim. Moja bese-da se ne}e mnogo razlikovati od ranijih na dana{wi

dan. Karakter ovog slavqa name}e i temu moje propovedi.Sakupili ste se iz raznih krajeva na{e Eparhije dalmatin-

ske da ispunite svoj zavet pred Bogom i svetom Ne|eqom. Sreliste mnoge poznanike i one koje prvi put vidite. Ovo sastajawe izborovawe je ~isto verskog i molitvenog karaktera. Ja se svakegodine ovde duhovno osna`im gledaju}i vas i do`ivquju}i va{uveru i pobo`nost. Radujem se sa svima vama u crkvi, {to se su-sre}em i sa vama, draga bra}o i sestre, koji ste do{li iz dale-kih krajeva, pa i inostranstva, pred lice svete velikomu~eniceNe|eqe veruju}i u wenu pomo} i blagoslov. Zato se danas ose}a-mo duhovno podmla|eni i osna`eni. Verujem, ovaj molitveni su-sret utica}e na sve, pone}ete ne{to lepo i trajno i uzvi{enoodavde, da lak{e brodite ovim `ivotom i svetom. ^ini mi se,ko god prvi put do|e ovde, zavoli ovo sveto mesto i ne{to ga po-novo vu~e ovamo. Da nije tako, zar bi nas bilo ovoliko kod ovogsvetog hrama i pred ikonom svetiteqke, dana{we slavqenice.

Nalazimo se u O}estovu, pred likom svete velikomu~eniceNe|eqe, pod ~ijim je pokroviteqstvom ovo mesto i ovo na{e ve-liko svetili{te. Hvala vam {to ste do{li slede}i primeronih na{ih predaka koji su ovu svetiwu podizali i zami{qaliovakav odziv vernika.

Kada smo po{li iz svojih domova, zamislili smo da ovdenajpre potra`ivamo mir du{i svojoj, mir domu svome. Zatim, po-tra`ite od Boga mir prijatequ i kom{iji, mestu u kojem `ivitei zemqi svojoj. Ima svoje razloge za{to to ~inite. Mi smo semolili da ovaj dan bude savr{en, sveti, miran i bezgre{an. Da

Mitropolit Nikolaj (Mr|a) 33

8 Beseda odr`ana u hramu Svete velikomu~enice Ne|eqe u O}estovu, unedequ po Petrovdanu

nam Bog po{aqe an|ela mira, vernog nastavnika, ~uvara du{a itela na{ih. Tra`ili smo opro{tewe i ostavqewe grehova i sa-gre{ewa na{ih, da podari {to je sveto i korisno du{ama na-{im i mir u svetu. Zatim, da ostatak `ivota na{eg provedemo umiru i pokajawu, da nam podari hri{}anski kraj `ivota, bez bo-lesti, bez sramote, mirnu savest i da dobar odgovor damo naStra{nom sudu. Da nam Bog podari mir neba i bla`enstvo sve-titeqa. Sve su to razlozi koji su nas danas ovde doveli.

Mi se nismo molili da nam Bog podari kulturu i civiliza-ciju, preimu}stvo i nasilni{tvo, mr`wu i zluradost, da razde-li srce na{e na vi{e delova i rastroji snagu na{u, kako bismobili duhovno razroki qudi. Ah, kako razrok ~ovek gleda u dvestrane i ne vidi ni jednu potpuno! Kako je besciqan `ivot mno-gociqnog uma! Kako je neosetqivo podeqeno srce! Kako je sla-ba{na rasuta snaga voqe! I najve}u razlivenu reku mo`e prega-ziti mala snaga. Dana{wi dan i svetiteqka nam poru~uju: Samoje jedno na potrebu: Carstvo nebesko! U tu jednu ta~ku te`io jeHristos ~udotvorac, da bi upravio poglede celoga ~ove~anstva.Ko u tu jednu ta~ku gleda, taj ima jednu misao - Bog, jedan ose}aj -qubav i jednu te`wu - pribli`avawe Bogu. Blago onome koji ta-ko radi. Postao je sli~an staklenom so~ivu koje sabira mno-{tvo sun~anih zraka tako da mo`e da proizvodi ogaw.

Sve {to svemogu}i Bog tvori, sve tvori celishodno i ni-{ta nema u Wemu besciqno, nepotrebno i izli{no. Za{to nekiqudi tako besciqno hode i toliko se besciqnih poslova predu-zimaju? Zato {to ne znaju ciq svoga `ivota, ni metu svoga puto-vawa. Za{to se neki qudi predaju nepotrebnim brigama i jedvagami`u pod gomilom izli{nih stvari? Zato {to ne znaju ono{to je jedino na potrebu.

Bog je pravi u~iteq celishodnosti i onih qudi koji Wegovput ne ostavi{e. Bog je svaku svoju re~ potvr|ivao delom. Tako,nikada Wegova re~ nije bila izli{na, niti Wegovo delo necelis-hodno! Kakva plodotvornost re~i i dela Wegovih?! Po milionitii milioniti put svaka re~ i svako delo Bo`je do dana{weg danaplod su istinit, i ne na|e se niko pod ovim nebeskim svodom da do-nese ne{to ve}e i savr{enije, boqe i celishodnije. Sve je to sla-dak, mirisan i `ivotvoran plod!

Za{to Gospod nije pretvorio kamewe u hlebove kada je to|avo od Wega tra`io? (Mt. 4,3-4). Me|utim, u dva maha kasnije,

34 Besede

kada je narod oko Wega bio gladan, on je od malo hleba stvoriovelike koli~ine, tako da je vi{e preteklo nego {to je bilo upo~etku obroka? Zato {to bi prvo ~udo bilo necelishodno, ne-potrebno i izli{no, a drugo je bilo celishodno, potrebno iumesno.

Produ`i}u sa istim pitawima.Za{to Gospod Isus Hristos nije hteo pokazati znak s neba

farisejima kada su to od Wega tra`ili? S druge strane, on je ubezbroj prilika pokazivao te znake s neba, ta nevi|ena ~uda nadbolesnim, proka`enim, ludim, boja`qivim, mrtvim? Opet zato{to bi svaki znak sa neba pred zavidqivcima i sujetnim qudimabio necelishodan, nepotreban i izli{an, dok je u ostalim slu-~ajevima bio celishodan, potreban i umesan.

Za{to Gospod Bog nije preme{tao gore sa jednog mesta nadrugo, i za{to ih nije bacao u more? On koji je mogao zapovedi-ti burnom moru da se uti{a i vetrovima da ne duvaju (Mt.14,22-34), mogao je bez svake sumwe i gore preme{tati i bacatiih u more. Me|utim, kakva je potreba bila za to? Zato Gospodnije to ni ~inio. S druge strane, potreba je bila velika da semore uti{a i vetrovi prestanu, jer su se qudi davili i vikaliza pomo}.

Za{to Gospod Hristos nije zemqu pretvorio u zlato i ga-vrane u golubove? Kad je mogao pretvoriti vodu u vino, bez sva-ke sumwe mogao je i to. No ~emu to? Nije bilo nikad nikakve po-trebe da On pretvara zemqu u zlato i gavrane u golubove. Me|u-tim, bila je velika potreba da se jednom, na jednoj svadbi na|evina za goste. I da bi zadovoqio tu potrebu i spasao doma}inaod stida, Gospod je pretvorio vodu u vino (Jn. 2,1-11).

Na ovim primerima hteo sam naro~ito ista}i celishod-nost Gospodweg rada u svetu sve do sada.

Tamo gde je sve celishodno ~iweno, tu se neminovno vidi po-beda, vidi uspeh i radost. I pobeda je Bo`ja vrlina. Ako me pita-te ko je pobednik u svetu i ko odnosi pobede od prve do posledwe,nikada ne trpe}i poraze, odgovori}u Vam: pobednik je Bog na{ ioni koji su sa Wim.

On pobe|uje nered u vasioni i ustanovqava red.On pobe|uje nered me|u qudima, prouzrokovan gre{nici-

ma, i vaspostavqa red. I kada se najgori me|u qudima uzdignu naprva mesta i najboqi padnu na posledwa, On obr}e taj bespore-

Mitropolit Nikolaj (Mr|a) 35

dak, te prvi postaju posledwi, i posledwi prvi. On pobe|uje za-vere i spletke zlih duhova protiv roda qudskog i razgoni ih kaojak vetar {to razgoni r|av zadah. On pobe|uje svaku oskudicu:tamo gde je malo, On umno`ava; a tamo gde nema nikako, On stva-ra obiqe.

On pobe|uje bolesti i muke; samo rekne re~, i bolesti imuke i{~ezavaju: slepi vide, gluhi ~uju, nemu{ti govore, oduze-ti ustaju i hode, gubavi se ~iste.

On pobe|uje smrt; i kad god On naredi, smrt popu{ta izsvojih ~equsti `rtve svoje.

On caruje nad jednim beskrajnim carstvom nebeskih sila,an|ela i svetiteqa; nad Carstvom nebeskim, prema kome je car-stvo ovoga sveta tako teskobno i tamno kao jedna poro|ajnautroba.

On zapoveda elementima i tvarima ovoga sveta, i Wegovojzapovesti ni{ta se ne mo`e odupreti a da se ne ru{i u ve~itupropast.

Dan za danom, pobeda za povedom! Istorija ovoga sveta jeniz Bo`jih pobeda, obelodawewe Bo`jih pomo}i i neodoqivo-sti. Kao jagwe je krotak, a od Wega se potresaju nebesa i zemqa.I kada se dao poniziti, time je obelodanio Svoju visinu; i kadase dao popquvati, time obelodawuje ne~istotu svega onoga {tonije On; i kada se dao umreti, time je obelodanio Svoj `ivot.

Kao slikom obelodanio je Bog Svoju svetlost kroz sunce;Svoju mo} kroz bezbrojna ogwena tela vasionska? Svoju mudrostkroz poredak stvari i bi}a s kraja u kraj vasione? Svoju krotostkroz krasotu tvari? Svoju milost kroz bri`qivu negu svega{to je sazdao? Svoj `ivot kroz sve {to `ivi. No sve je to samotrenutna i bleda slika Wegovih svojstava; sve su to samo ogwenaslova ispisana po gustome dimu. Sva ova svojstva Boga `ivogapokazala su se u najve}em blesku, u kom su se mogla pokazati uovom svetu, u ~oveku. Ne u svakom ~oveku, ne uop{te stvorenom~oveku, nego u nestvorenom ~oveku, Gospodu Isusu Hristu. Svasjediwewa u Wemu su zasijala i pokazala se telesno: i svetlost,i mo}, i mudrost, i krasota, i milost i `ivot.

[ta ozna~ava svetlost do pobedu nad tamom? [ta ozna~avamo} do pobedu nad slabo{}u? I mudrost, {ta je drugo nego pobe-da nad ludo{}u i bezumqem? A krasota {ta je drugo do pobedanad rugobom i nakazno{}u? Milost, ne ozna~ava li pobedu nad

36 Besede

zlobom, pako{}u i zavi{}u? I `ivot, zar nije bo`anska pobe-da nad smr}u?!

[ta mislite vi, draga bra}o i sestre, {to za Hristom ide-te, Wegovim imenom se nazivate i Wegovim se imenom krstite?Nije li Hristos pokazao sve ove pobede kao nikada i niko od po-stawa sveta? Ne ose}ate li da svaki dan idete za Najve}im Po-bednikom od kada je sveta i vremena? I da se krstite imenomOnoga koji sve mo`e i sve zna; Koji Svojom krasotom krasi svastvorewa i Svojom milo{}u miluje ih i Svojim `ivotom o`i-vqava ih? Ako to ne ose}ate, ne koristi vam mnogo idewe zaWim i imenovawe sebe Wegovim imenom. Samo kroz GospodaHrista, mo`ete bez sumwe i kolebawa verovati u potpunu po-bedni~ku mo} `ivoga Boga nad svakom tvari, nad svakom stihi-jom i nad svakim slomom u svetu. Samo vam Gospod Isus mo`e da-ti hrabrosti da `ivite, i hrabrosti da kroz smrt pro|ete. Samovam On mo`e opravdati nadu u boqi `ivot ovog trule`nog `i-vota. I samo vas On mo`e zagrejati qubavqu prema svakom ce-lishodnom dobru.

Jer On je `iva i ovaplo}ena pobeda Bo`ja nad svetom. Je-van|eqe je kwiga Wegovih pobeda, svedo~anstvo Wegove svemo-}i. Istorija Crkve do danas, i do kraja sveta, jo{ je prostranijakwiga Wegovih pobeda. Ko god posumwa, izgubi}e plod tih We-govih pobeda.

Zato bez ikakve sumwe, pristupimo celishodnosti i pobe-di `ivota dana{we svetiteqke. Wen `ivot, weno verovawe Bo-gu svome, wena predanost i odanost Bogu i pobedniku nad svimavojskama vidqivim i nevidqivim, wena mu~eni~ka smrt sa ve-rom u pobedu dobra i `ivot ve~ni, jedan su primer od mnogih ko-jim se tuma~i i potvr|uje sve dosad re~eno.

Vojska Crkve Hristove jesu an|eli Bo`ji, svetiteqi i qu-di koji po Bogu i u Bogu `ive. Uvrstimo se i mi, ne samo imenomi zvawem, nego delima, verom koja kroz qubav dela, u Hristovuvojsku, uvek pobe|uju}u i nikada pobe|enu. To je ciq na{ega `i-vota ovde i odlaska tamo.

Mitropolit Nikolaj (Mr|a) 37

SVETA TAJNA POKAJAWA9

Kad je sveti Jovan Krstiteq, najve}i ro|eni od `ene,iza{ao na javnu propoved iz pustiwe zajordanske, po-vikao je: “Pokajte se...”

Kad je Car nad carevima, plotonosni Gospod Hristos,otvorio svoja bo`anska usta, pozivao je narod na pokajawe: “Po-kajte se, jer se pribli`i Carstvo nebesko”.

Po silasku Svetoga Duha na Apostole, prva apostolskapropoved po~ela je re~ima: “Pokajte se”.

Crkva Hristova, divna nevesta Bo`ja, kroz vekove stalnoisti~e pokajawe kao po~etak ~ovekovog spasewa. Pokajawe jepo~etak svetiteqstva, duhovna bawa u kojoj su se kupali svitvorci najvi{ih dela u hri{}anstvu. Pokajnici su do pepelaponirali, ali se i do neba uzvisili.

Pokajawe je bunt protiv samoga sebe

To je najte`i i najva`niji rat, protiv samoga sebe. Stra-{no je robovati strastima u svome gre{nom “ja”. Ropstvo grehuje crno ropstvo, jer je u pitawu du{a skupqa od celog sveta. Odu{i vrlo malo govorimo i vrlo malo mislimo, a u pitawu jeve~ni `ivot; u pitawu je smrt koja nikoga ne mimoilazi i kaokradqivac no}u dolazi.

Naro~ito u vreme vi{ednevnih postova vernici se pripre-maju za svetu tajnu Pri~e{}a, a sve{tenici uvek kada vr{e sv.Liturgiju. “Za ovo sjediwewe sa Bogom potrebno je unutarweo~i{}ewe, kroz pokajni~ko, bolno samosaznawe, samopoznawe ipriznawe svojih sagre{ewa pred Hristom.” “Svaki ~ovek imauro|enu te`wu da se izjasni. Bog koji poznaje srca, zna na{u

38 Besede

9 Predavawe na ispovesti sve{tenika Eparhije dalmatinske

slabost i `e| du{e za o~i{}ewem. Zato nam je i dao sv. tajnu is-povesti” (sv. Jovan Kron{tatski).

Gde nam je pokajawe? Gde nam je ode}a, tj. na{a dobra dela?Gde su suze i milost? Mi smo onaj jevan|elski du`nik, brat i se-stra, koji je dugovao svom gospodaru pet miliona dukata. Rob ro-bu duguje samo sto gro{a. Kakva razlika izme|u bo`anske bez-gre{nosti i qudske ogrehovqenosti, pitahu se naj~e{}e pri-klonici svetoj Tajni Ispovesti i primaoci svete tajne Pri~e-{}a.

Po rimskom pravu, sve grehe, sve dugove treba isplatiti,vratiti vlasniku wegovo. Du`nik koji nije mogao da plati, mo-rao je sa `enom i decom postati robom zajmodavca. Poznati je-van|elski du`nik obratio se milosti gospodarevoj, da ga pri~e-ka za izvesno vreme da bi mu sve vratio {to je pozajmio. Gospo-dar se sa`alio na toga slugu i dug mu oprostio. Milost uvekopra{ta i qubav qubi qubqene svoje. Dakle, Gospod sudi po mi-losti, a zemaqski zakoni po zemaqskom pravu. Sluga misli imoli da mu se odlo`i pla}awe duga, a gospodar mu opra{ta dug,bezbroj grehova na{ih. Kao da Gospod govori: malo mi dajte, a javam sve dajem. Ovako ne postupaju zemaqski gospodari. Car ne-beski je gotov da oprosti mno{tvo grehova svakom gre{niku ko-ji se osvesti i pokaje. “Rasu}u kao oblak prestupe tvoje, i greho-ve tvoje kao maglu, vrati se meni, govori Gospod.”

Tajna ispovesti Pravoslavne crkve ne zahteva samo jedno-dnevno pokajawe pred Bogom, nego ispovedawe svojih prestupapred duhovnikom. Wemu je povereno apostolsko ovla{}ewe, daopra{ta grehove i da miri gre{nike sa Crkvom Hristovom. Is-povest sa~iwavaju: zajedni~ki, slobodni i svesni akt vernika iduhovnika, pri ~emu posledwi nosi veliku odgovornost. Vr{e-we ispovesti predstavqa delo qubavi, jer te{ko je primiti is-povest na na~in kako to treba. Zato je nu`na stalna priprema,neprestana, usrdna molitva. Jer qudi su bezumni, danima i no}i-ma treba ih upu}ivati sa blago{}u i strpqewem. Za sve{tenikaje veliki krst kad ispoveda qude pune neznawa, hladno}e i rav-nodu{nosti prema svojoj du{i i nebrizi za svoje grehe. Ovo uto-liko pre ako i sami imaju slabosti i nehata, kada im je srce tro-mo za pravo saose}awe i revnost u spasavawu drugih. Kako tuubita~no deluje ne~astivi? Kako on lako okre}e ovo delo quba-

Mitropolit Nikolaj (Mr|a) 39

vi u nemar, kad razgovor duhovnog oca sa svojom decom pre|e uzanimawe najamnika koji se bez voqe obra~unava sa slugama.

Sveti Jovan Kron{tatski pi{e: “^esto sam pred ispovestimao da podnosim isku{ewa. Ali ja sam se molio celim srcem i~vrstom verom u Gospoda: O~e, Ti si rekao: Tra`ite i da}e vamse. Zato Te molim, podari mi danas Duha Tvoga Svetoga i osna-`i moje srce za pametno vezivawe i razre{ewe qudske savesti,za strpqivo blagonaklono opho|ewe sa mojom duhovnom decom.I ja sam celu ispovest odr`avao u dobroti i strpqewu bez uzru-javawa.”

Gresi su uzroci nesre}a

Greh je bezakowe i bezumqe. Zbog greha postoji pakao, zbogwega postoji ova i ovakva sramna istorija sveta.

Jesi li sagre{io, pitaj, upozoravaj: do|i u crkvu i ispove-di grehe svoje. Jesi li gre{an ne o~ajavaj, no do|i i pokaj se. Re-ci pred Bogom: sagre{io sam. Ispovedi greh da ti se oprosti.Kain ne priznaje svoj greh, zato i dobija bratoubila~ki `ig na~elo kao `ivi znak, kao stub pokretni, }ute}i ispu{ta glas ja-snije od svake trube. Nije priznao greh i osu|en je. Prorok Da-vid je priznao svoj greh pred Bogom i prorokom Natanom: “Sa-gre{io sam pred Gospodom”; Natan mu odgovori: “Gospod skidesa tebe tvoje sagre{ewe. Ti si se sam osudio, a ja ti opra{tamgreh”. Prorok je sagre{io i prorok donosi lekariju. Car Ahavje u~inio ubistvo i vinograd oteo. Sv. prorok Ilija mu govori:“Ovako veli Gospod: Po{to si ubio Navuteja i prisvojio nasle-|e wegovo, i krv pravednog prolio, i psi }e krv tvoju polizati,i bludnica }e se u tvojoj krvi oprati”. Kada je Ahav to ~uo, od-mah otpo~e `aliti i plakati i prizna da je nepravedno u~inio.Po{to se prvo pred prorokom Ilijom pokajao, Bog mu je opro-stio.

Kada je Gospod bio u domu Simona Fariseja, neka poznatagre{nica dotakla se nogu Spasiteqevih, suzama ih okupala, ko-som otrla, i Gospod joj re~e: “Opra{taju ti se gresi tvoji” (Lk.7,48). “Zaista, ako gresi va{i budu kao skerlet, posta}e belikao sneg” veli prorok Isaija (Is. 1,18).

Ubrzo }e do}i dan kada }emo ~itati u Jevan|equ kako sePetar tri puta odrekao Hrista, ali je odmah gorko plakao. Kad

40 Besede

je Petrov greh, pla~ zaglado i oprostio, zar ne}e i drugome bitiopro{teno? Odre}i se Hrista nije mala stvar, ali suze su i ta-kav greh oprale, suze iz same qubavi isplakane. Gospod i{te odsvakog gre{nika samo malo truda da bi ga ogromnim nagradamanagradio. Zbog svake na{e pokajne suze |avo pla~e i govori: po-kajawe mi otr`e moje najboqe sasude: bludnicu, carinika, raz-bojnika i hulnika.

Treba znati, pokajawu poma`e: svest, pam}ewe, predstava,ose}awe i voqa. Kao {to svim snagama svoje du{e gre{imo, ta-ko isto i pokajawe mora da dolazi iz cele du{e. Bez ose}awa po-tresenosti srca, bez namere da se popravimo, na{e pokajawe jelicemerstvo. Svest o grehu treba izo{travati, uspavanu savestbuditi, svoju slabu voqu u~vr{}ivati i goniti je da se odupregrehu. Carstvo se Bo`je samo kroz napor sti~e. Zato, neka se po-ro~an pokaje i neka ostavi svoj porok, srebroqubivi - svojugramzivost, la`ov - svoje la`i, pijanac - svoje pijanstvo, poho-tqivac - svoje sladostra{}e, slavoqubivi - svoje ~astoqubqe,gordeqivi - svoju gordost, nestrpqivi i bunxija - svoje nestr-pqewe i roptawe; da se svaki trudi oko hri{}anske qubavi, danosi slabosti slabih, veli sveti Jovan Kron{tatski.

Greh odvaja od Boga

Kroz ~estu ispovest greh gubi svoju mo}, zavodqivost iprijatnost. Ako bi se qudi ~esto i iskreno kajali, brzo bi seistopile wihove strasti i wihovi grehovi izgubili svoju snagu.Treba biti strog prema sebi, ne{tedimice sebe osu|ivati,energi~no se boriti protiv svojih pohota i lo{ih navika. Svomsnagom te`iti ka svome preobra}awu kroz iskreno pokajawe, uz-dr`qivost, kroz dela qubavi, a pre svega, kroz molitvu srca.Ose}ati dubok bol zbog greha jeste Bo`ji dar. To je puno pokaja-we, samoosu|ivawe, sa ~vrstom namerom, da se ostavi dosada{wiogrehovqeni `ivot, da se postane novi ~ovek, da se sa Bogom isopstvenom save{}u izmiri. To je, tako|e, i ~vrsto poverewe uBo`ju sveopra{taju}u dobrotu. Samo onaj ko se svesno i iskrenokaje dobi}e opro{tewe, a nepokajniku sledi propast.

Radi opro{taja grehova Bog preporu~uje milostiwu. Onaje nerazdvojiv pratilac pokajawa. Biti milostiv prema drugomezna~i: Bog }e i prema nama biti milostiv. Otpu{tati grehe

Mitropolit Nikolaj (Mr|a) 41

bra}i - oprostiti im sto gro{a, zna~i: Bog }e nama oprostitibezbroj grehova. Tome pravoverne u~i Molitva Gospodwa i celoJevan|eqe. Ne mo`e se ~ovek spasti bez bli`wega. Milostiwaje neophodna. “Milostiwa je carica svih vrlina”, veli svetiZlatoust. Ona najbr`e podi`e ~oveka na nebo i svemo}na mu jezastupnica. Velika su krila milostiwe; prosecaju vazduh, pro-le}u pored meseca, sun~ane zrake prolaze. Prelaze nebo, an|eo-ske sabore i likove Arhan|ela, pa i sve gorwe sile obilaze inastawuju se pred prestolom Boga qubavi. “Kornilije, molitvetvoje i milostiwe uzi|o{e na spomen pred Boga” (Dap. 10,10).Ma kako ~ovek gre{an bio, ako ima milostiwu za zastupnicu, nemora se bojati. “Gospodu pozajima ko poklawa siromahu”, veliPremudri Solomon (Pri~e 19,17).

Poslu{ajte {ta u vezi sa navedenim ka`e bla`ene uspome-ne episkop `i~ki Nikolaj, ~ija se tridesetogodi{wica od pre-stavqewa navr{ila 18. marta ove godine.

“Jedan ~ovek doma}in ima{e sina jedinca, veoma mudra iveoma milostiva. Jednoga dana {eta{e sin doma}inov u pratwimnogih slugu svojih po imawu svome, pa vide ~oveka prosjaka,svega u ranama i drowama. Sa`ali se sin doma}inov, uze onogabolesnika, okupa ga, o~isti i rane mu zale~i, pa ga dovede u dvoroca svoga i re~e: O~e, primi ovoga ~oveka, neka bude tebi posi-nak i meni brat. Odgovori otac: Sine, moj vozqubqeni, tvoja`eqa i moja je `eqa. [to god ti ho}e{ i ja ho}u. I tako bi onajbedni prosjak primqen u carski dvor kao posinak i po`ive udvoru kao pravi sin i slu{a{e oca doma}ina i qubqa{e sinadoma}inovoga, koji ga iz gnoja i jada uzvisi i proslavi kako senikada nije nadao. Ali, dogodi se ono {to se neretko doga|a, ka-da se gladan najede tu|ega hleba i kada se gola} odene u carskudolamu. Posinak ustade protiv sina doma}inovog, po~e ga tu`i-ti i goniti, dokle ga sasvim ne izgna sa wegovog sopstvenog ima-wa i dokle se on ne napravi samozvani gospodar i naslednik sveimovine onoga ~oveka doma}ina. Razgnevi se ~ovek doma}in nasvoga posinka i naredi da se baci u tamnicu i da se bije doklegod ne prizna svoje bezumqe i ne pokaje se.”

Vladika daje obja{wewe ove pri~e. Prvi posinak Bo`jibio je Izraiq, drugi Evropa. Onaj zavetovan Bogu obrezawem,ovaj kr{tewem. Onoga je Bog izbavio iz ropstva misirskog, ovo-ga iz ropstva satanskog. Misirci su tiranisali izraiqski na-

42 Besede

rod, satana je sa svima svojim demonima tiranisao narode Evro-pe pre kr{tewa. Ne zna se ko je od wih dvoje bio u `alosnijem isramnijem poni`ewu? Tad se Sin Bo`ji smilovao i umolio Ocasvoga nebeskoga da ih posini i uvede u dvor svoj, da mu budu bra-}a. Aj, bra}o moja, i jo{ se ne zna koji se od wih dvoje pokazaovi{e neblagodaran prema Ocu Doma}inu, niti ko drskiji premaDoma}inovom Sinu Jedinorodnom. Sunce je spremno da pomr~izbog takve neblagodarnosti, i stene gotovo da prsnu i puste po-toke suza zbog takve drskosti.

“Dobro nam je biti u Egiptu”, govorili su Izraiqci oti-maju}i se iz ruke Bo`je i ru`e}i Mojsija, Bo`jeg ~oveka i svogavo|u. “Zar nam nije bilo boqe vratiti se u Egipat?” - vikali su.Bog nas vodi u pustiwu gde nema ono {to ima u Eiptu, nema lukani kupusa, ni ribe ni mesa. Opomiwao je prorok Bo`ji i vikao:“Ako vi okrenete lice svoje da idete u Misir i otidete, stignu-}e vas ma~ koga se bojite i glad, i onde }ete pomreti... Izginu-}ete od ma~a i od gladi i pomora i nijedan ne}e ute}i od zla ko-je }u pustiti na wih” (Jer. 42, 13).

I obistinila se prorokova re~. Oni koji se vrati{e u Mi-sir da, tobo`, izbegnu ma~ i glad i pomor, svi izgibo{e u Misi-ru od ma~a, gladi i pomora.

To se dogodilo sa Izraiqem pre nekoliko hiqada godina.To se doga|a u na{e vreme sa drugim posinkom Bo`jim, sa

Evropom. Bunt Evrope protiv Hrista u na{e vreme je najve}i inajgnusniji doga|aj u istoriji sveta. I Jevreji su buntovali,zbog ~ega su smokvino prokletstvo navukli na sebe. Ali je buntEvrope te`i greh od jevrejskog greha. Evropski greh uop{te ne-ma sravwewa u vremenu od postanka sveta do danas. Jer, dok nijeHristos do{ao u Evropu, pa na{av{i evropsko ~ove~anstvo uranama i drowama, okupao ga, o~istio, nahranio i obukao u car-sku porfiru sinova Bo`jih, ‡ dotle je Evropa le`ala u takvojgnusobi i u takvom divqa{tvu da se to ne da ni opisati ni zami-sliti. I tu drowavu, izgladnelu, podivqalu, strvinarsku Evro-pu Hristos je primio za izabrani narod, na mesto Jevreja, da bu-de “videlo neznabo{cima do krajeva zemqe” (Is. 49,6). Pa, je liEvropa danas videlo neznabo{cima? Pitajte neznabo{ce i oni}e vam re}i. Evo {ta }e vam re}i muslimani: Mi volimo Muha-meda vi{e nego Isusa, jer kod nas Muhamedovih sledbenika imavi{e milosti nego kod evropskih hri{}ana. Re}i }e vam Indi-

Mitropolit Nikolaj (Mr|a) 43

ja: Evropa je bankrot u veri, prema tome, bankrot u po{tewu ibankrot u pameti. Evropski narodi su pod prokletstvomBo`jim, jer oni nisu vi{e narodi, nego jazavci koji samo grabeod svakoga i sa sva~ije wive i vuku u svoje podrume. To su dvono-gi majmuni, jer dr`e da im je majmun praotac; i to su dvonogi ja-zavci, jer grabe, otimaju i vuku, i nikad nisu siti. Zverovi, a nequdi. Re}i }e vam Kina: Evropa je izgubila dve glavne stvarno-sti, pa se sada hvata za ono {to je prolazno i sporedno. Izgubi-la je Boga i du{u; ne veruje ni u Boga, ni u du{u. Telesni ~ovekje jedini ~ovek koga Evropa poznaje. O duhovnom ~oveku pre }etemo}i ~uti ne{to od Samojeda i Zulukafa nego od Evropejaca.Evropa je samo ono {to o~ima vidi. Ona je duhovno slepa, sle-pqa od svih kontinenata; tele koje blene i bleji. Bojmo se odwe, ~uvajmo se od we, udrimo po woj, to je bezbo`na avet ~ove-~anstva.

To vam je pri~a, bra}o, o tome kako je posinak hteo poti-snuti sina iz o~eve imovine, pa je quto ka`wen. Jevreji su bilika`weni raselewem po svemu svetu, a Evropejci bivaju sada ka-`weni ma~em, i gla|u i pomorom. To je trag Evrope: ma~, glad ipomor. Molite se Bogu, bra}o, da poludelome povratite pamet ida vi ne poludite. Slavite Hrista Boga da bi i vi bili od Wegaproslavqeni navek veka.

Qudi su nemilosrdni i zle pameti, a Gospod spira grehe daim se za trag ne zna, {to je pri telesnom spirawu nemogu}e. Le-kar obla`e rane melemom i zale~uje rane, ali }e beleg uvekostati. Gospod ~isti od greha, tako da nema ni belega, ni traga,ni primedbe, ni senke. Jesi li sagre{io, do|i u crkvu i tu iz-gladi greh svoj. Na ulici, ma koliko puta da padne{, ti se opetdi`e{, pa tako, ma koliko puta da zgre{i{, kaj se, veli sv. Zla-toust.

“Blizina srca Bogu zadobija se kroz mnoge napore, znoj isuze. Bo`e moj, veli sv. Jovan Kron{tatski, kako je te{ko oba-viti ispovest kako treba! Koliko samo smetwi ~ini ne~astivi!Kako te{ko gre{i onaj sve{tenik koji tajnu ispovesti ne oba-vqa kako dolikuje! Moli se za spasewe drugih kao za svoje sop-stveno.”

Svetiteq je potpuno u pravu, jer ga je Bog postavio za slu-`iteqa i savr{iteqa sv. tajni. Slede}i primer potvr|uje re~e-no ustima svetoga. Jedan o~evidac pri~a: “Jednu tako iskrenu,

44 Besede

potpunu ispovest, takvo pokajawe nikada ranije nisam do`iveo.Ne samo o~i, ve} i srce pla~e. Nikada se u svome `ivotu nisamtako molio, i tako duboko sagledao svoje unutarwe bi}e. Do{aosam bio u hram slu~ajno, sa svojim svakida{wim, uobi~ajenimraspolo`ewem. Jedva sam se bio pripremio za ispovest, i sad,najednom, otvorila se preda mnom najdubqa unutra{wost mojedu{e. Sve zemaqsko je nestalo, i ja sam bio zahva}en vatrenom`eqom da sve ~ime je moja du{a bila optere}ena slobodno iska-`em. Osetio sam prisustvo neke spasonosne sile koja me je za-hvatila i podigla iznad mene samoga.”

Svetiteqi preporu~uju

Kada sve{tenik ose}a veliku potrebu da se moli za qude,on u molitvi istovremeno zahteva, po snazi koja mu je data, kaosve{teniku od Boga, da svi koji ~ekaju na opro{tewe budu milo-{}u Bo`jom oslobo|eni od greha koji nevidqivo vezuje wihovedu{e. Blagodatna snaga sve{tenikove re~i osvetqava najtana-nije kutke wihove du{e. One se zabadaju kao ma~ u dubinu srca,gore kao vatra i dovode pred lice `ivoga Boga, sveznaju}eg isvedobrog. Tada je sve{tenik ispuwen sve{}u ogromne odgovor-nosti za sve ove slabe qude koji su mu poverili spasewe svojihdu{a. Wegova qubav je spremna da ceo `ivot svoj zalo`i za wih.A koliko je nesebi~ne qubavi potrebno da bi se neprestano zawih molio sve{tenik; da bi liturgisao i druga sveta bogoslu-`ewa savr{avao; da bi se wihove slabosti i stradawa nosila?Naravno, to se mo`e samo onda kada se slu`i jedino Bogu, a ni-kako i mamonu, poput pomenutih Izraiqaca i Evrope.

Pri~ao mi je jedan monah studeni~ke isposnice, kako je ikoliko je dugo tra`io opro{taj pred sveto pri~e{}e. Dok se nasav glas ispovedao, prosto je vikao i od svake tvari tra`ioopro{taj, jer je pred svima i pred sva~im kriv. Veli, nikadakraja takvom ispovedawu. Ne{to me iznutra goni na ispovest,misli naviru neprestano kao iz neke dubine i suze se ne zausta-vqaju lako. Tu sam jedino razumeo one Svete koji su se svakog da-na ispovedali. A posle te i takve ispovesti i svetog Pri~e{}a,ose}ao sam se novoro|enim. Bilo mi je kao da se sa moje du{esvalio neki te`ak kamen, koji je godinama pritiskivao moje bi-

Mitropolit Nikolaj (Mr|a) 45

}e. Bilo mi je jo{ svetlije i uzvi{enije nego u samoj vaskr{wojno}i.

Zatim, zahvalio sam Gospodu na ~udu Wegove svete tajne ko-ja se na meni ispunila: Ti nas silno, neodoqivo privla~i{, Tina{ Tvor~e i Spasitequ, svu decu Crkve Tvoje Sebi privuci.Neka osete koliko si Ti veliki i kako blagotvorno deluje svetatajna Ispovesti na du{e wihove.

Zakqu~ak

Ovaj kratak osvrt na svetu Tajnu ispovesti, koju ste i vidanas primili, nije ni{ta drugo nego obnavqawe i podse}awena one momente iz na{eg sve{teni~kog `ivota kada smo ovu sve-tu tajnu do`ivqavali u svojoj blagodatnoj puno}i. Ako to nekood vas nije do`iveo, stoji mu od Boga zapovest da se u ovome po-trudi postom i molitvom i ostalim vrlinama, a po umno`ewublagodati Duha Svetoga u celom bi}u. Ovde izneta pri~a bla`e-nopo~iv{eg episkopa Nikolaja ima svoj dubok smisao, i svakood nas tamo mo`e na}i sebe u malome, pou~iti sebe, i drugog na-u~iti.

Ponekada se i kod ponekog sve{tenika ~uju i ove re~i:“Gde }u da na|em prave hri{}ane koji se u plamenoj revnosti bo-re za spasewe svojih du{a? One uzvi{ene, koji radi Gospodapodre|uju sve svoje nagone i strasti svome razumu i Bo`jem za-konu? Koji se bore vatreno za du{e svojih bli`wih, za wihovoprosve}ewe u svemu dobrom i istinitom?”

Na ovo mo`e biti samo jedan jedini odgovor. Postani ti,sve{teni~e, to svetilo preko koga }e Bog ~initi dela svoja unama. Bez te i takve jevan|elske praktike, ne privla~e se du{epoverene ti na starawe. Ako nema zra~ewa iz na{ih sve{te-ni~kih du{a, nema ni prilaska nama onih koji ose}aju duhovnuhladno}u. Tu je problem na{eg neuspeha u pastirskoj delatnostii zakqu~ak: parohijani su mi samo oni koji me primaju u svojedomove, a sa onima koji su se udaqili ne ra~unam. Neispitani suputevi Bo`ji ovde na zemqi, pa i du{e poverene nam pastve. Neznamo kada }e i na koji na~in nastati obra}ewe jedne du{e. Mine znamo ko, kako i koliko se moli. Zar sv. prorok Ilija nijebio opomenut kada je pomislio da je ostao on jedan jedini koji semolio jednome Bogu? Nije li mu Bog rekao da ih u Izraiqu ima

46 Besede

jo{ sedam hiqada kao on? Da, tu opomenu i mi moramo da imamouvek u vidu, pa da usrdnim molewem blagotvorno uti~emo na svepovereno nam stado, da ga Bog sa~uva na okupu, uvek svesni svojevelike uloge ovde na zemqi i u onom drugom svetu, kroz CrkvuBo`ju.

Mitropolit Nikolaj (Mr|a) 47

MAWE BRIGE, VI[E VERE10

[to mawe vere, to vi{e briga, draga na{a omladino. Jed-na od glavnih blagodati vere jeste ta {to vera osloba-|a ~oveka od mnogih briga. Dok dete zna da ima oca i da

se otac brine o ku}i i svima ku}evnim poslovima, dotle se sva-ka wegova briga brzo zavr{ava pesmom. ^im ovo wegovo saznawei{~ezne, umukne i pesma, siro~e se oseti usled roja briga kaousred roja str{qenova. [to se ~ovek vi{e dre{i od briga sâmsvojom snagom, sve se vi{e zapli}e u brige. I radost zamire, ikosa sedi, i telo isparava i gnev se sla`e na gnev dok od ~ovekane ostane suha ko`na torba, ispuwena gnevom i nagnuta nad gro-bom.

Na {ta se ove brige?Ovo je bitno pitawe Spasiteqevo ~ove~anstvu, rastrzanom

od briga.Ovo je i za vas ve~eras novo pitawe, i da li ste ikad o we-

mu razmi{qali?“Ko od vas brinu}i se mo`e pridodati rastu svome lakat

jedan?” (Mt. 6,27).^emu vam sve brige ako se sutra ujutru sunce ne rodi? A

Onaj ko se brine o tome da se sunce sutra ujutru rodi u odre|enusekundu, zaista zbrinu}e lako i sve va{e male brige.

Veli drevni filosof Epiktet:- Neobrazovan ~ovek se tu`i na druge qude {to mu ne ide

sve kako treba; onaj ko je po~eo tek da se obrazuje, tu`i se na se-be; a obrazovani ~ovek se ne tu`i ni na sebe ni na druge qude.

Obrazovan ~ovek za ovog filosofa iz drevnih vremena jeonaj koji se potpuno predao u ruke Vasionog Razuma, u ruke Boga.

Jo{ lep{e obja{wava qudski udes sveti prorok Isaija:

48 Besede

10 Beseda mladima o Sv. Jovanu Prete~i u Benkovcu

“Gle, sluge }e moje pevati od radosti u srcu, a vi (koji steostavili Gospoda), vi }ete vikati od `alosti u srcu svome i ri-da}ete od tuge u srcu” (Is. 65,14).

Sluga Gospodwi je za proroka Isaiju onaj ko oslu{kuje vo-qu Gospodwu i po woj sledi bez roptawa, bez brige i straha.

A najlep{e veli Gospod Isus:“Marta, Marta, brine{ se i uznemirava{ za mnogo, a samo

je jedno potrebno” (Lk. 10,41-42).A {ta je to jedno?Vera: 1) da je Otac `iv, 2) da On vodi glavnu brigu o svemu

i svakom i 3) da Sin ne mo`e ~initi sam od sebe (Jn. 5,19).Kako onda da se svaka va{a briga ne prelije u pesmu? Ako

istinski verujete u @ivoga i Budnoga Boga Oca, onda su sve va-{e zemaqske brige nepotrebne. Svojim bezbrojnim brigama do-kazujete svoje neverovawe u Boga. Ako, pak, ka`ete da verujute, aipak klecate pred teretom briga, va{a vera je slaba, i kao daDoma}in doma vaseqene ne mo`e, ili ne}e, ili ne ume da vodibrigu o Svome domu, nego je sve predao najamnicima. Kako }e na-jamnici spasti dom ako ga Doma}in ne spase?

Vi }ete re}i: sinovi, a ne najamnici. Me|utim, ako sinoviprenose sve svoje brige na Oca, i svi svoju voqu, i sve svoje mi-sli, i sve svoje srce i bezbri`no vr{e samo voqu O~evu, takvisu pravi sinovi. A drugo su sve najamnici, neobrazovani najam-nici. Jer niko se ne mo`e nazvati obrazovanim ako ne ose}a nasebi obraz Oca nebeskog. Sve drugo je mra~no stado, bri`no ipe~alno, bilo ono sa velikim {kolama ili bez {kole.

Vera je kao hladan prst pru`en stanovnicima pakla. Svedrugo je usijani ogaw. Bezumni sipaju rastopqeno gvo`|e na ras-topqeno olovo. Ogwem se ogaw ne gasi.

Brige su kao rastopqeni metal u kome se kuva{. Samo veramo`e pogasiti ogaw. Sve drugo je sipawe ogwa na ogaw.

Mnogo vere ‡ malo briga.Savr{ena vera ‡ savr{ena radost.Savr{ena vera ‡ savr{ena bezbri`nost.“Radujte se i veselite se!” (Mt. 5,12).I “ovo vam kazah da radost moja u vama ostane i radost va-

{a da se ispuni” (Jn. 15,11).Ne ide li Mojsej za Bogom kao dete za ocem? Tako i Avram,

Isak, Jakov. Tako i Samuilo i David. Pogledajte kada je Mojsiju

Mitropolit Nikolaj (Mr|a) 49

i Davidu bilo najte`e. Zar ne onda kada su gubili poverewe uGospoda i tovarili na sebe bezbrojne brige, uzdaju}i se u svojusopstvenu snagu? A Isus? Nije li On najsavr{enije dete u apso-lutnoj predanosti i poverewu prema Ocu?

Jevan|eqe Hristovo je radost, a ne tuga; olak{awe, a nebriga. Toplo vam ga preporu~ujem. ^itajte ga i oseti}ete radostu va{im mladim du{ama. Nosi}e vas kao na krilima kroz ovajsvet. U wemu }ete na}i odgovore na sva va{a pitawa i wime raz-re{iti sve va{e brige, sve va{e strahove, naro~ito sada u ovomva{em uzrastu kada se nalazite pred kapijom naro~itog zajedni-{tva i `ivota u woj.

^itaju}i Sveto Pismo, naro~ito Novog zaveta, uveri}etese da vi{e vredi gram vere nego tovar briga.

Hri{}anin koji ovo nije shvatio i usvojio, survava se samniz brdo, kr{ten je samo vodom, no ne i Duhom.

Bo`ji blagoslov, mir i zdravqe prate onoga Hristovogsledbenika koji je u stawu iz sve du{e uzviknuti:

- U istinu, vi{e se posti`e verom nego brigom.Tako, dragi moji, brige su prepreka `ivotnim uspesima.

Imajte vere iz koje }e se roditi hrabrost da ste stalno sa Cr-kvom, Bogom, Svetim Savom i ostalim svecima, duboko ose}aju-}i da ste wihov sastavni deo. To je najva`nije u `ivotu. Mla-dost je po prirodi hrabra i poletna, pa `elimo da i va{i kon-takti sa va{om svetom Crkvom u kojoj ste kr{teni i weni ~la-novi postali, uvek budu u poletu mladosti. Tu je kqu~ i mestogde }ete razgoniti va{e bure, me|usobni jezik na}i i jedni dru-ge u svemu razumeti.

Neka ova sveta molitva bude na pomo}i najpre vama koji`elite u ovoj godini otkloniti mnoge svoje brige i uspe{noobaviti svoje planirane poslove, i da su ti ostvareni planoviod op{te i va{e koristi.

Bogu na{emu i svetome Jovanu Prete~i, kome se ve~eraspomolismo, neka je hvala za svaki, pa i najmawi dar. Amin.

50 Besede

O SEKTAMA11

^uvajte se onih koji vam dolaze u odelu ov~ijem,

a iznutra su vuci grabqivi

(Mt. 7,15)

Uovo posledwe vreme u na{oj Eparhiji dalmatinskoj

u~estali su naleti raznih sekta{a. Na ulici, u ku}i ina drugim mestima prosto nasr}u na qude, nude im bes-

platno svoje kwige i govore im kako na{a vera nije prava, dasmo u zabludi, da treba {to pre pri}i veri koju oni propoveda-ju. To je napast na vernike na{e Crkve. Ima onih koji se za tre-nutak povedu za wima, uzmu wihove kwige i dr`e ih u svojim ku-}ama. Me|utim, od sekta{a se treba kloniti, ne dati im ni darazgovaraju sa vama, a kamoli da ih primite u svoj dom ili daimate wihovu kwigu.

Pravoslavna vera je osvedo~ena vera, svetiteqima potvr-|ena, postojana i nikako zavodni~ka. Na{i preci nisu se takolako podavali drugom u~ewu, ~uvali su svoju pravoslavnu veru isvoju Crkvu.

[ta je Crkva, a {ta sekta?

U obi~nom govoru re~ “crkva” se upotrebqavala u razli-~itim zna~ewima. Vrlo ~esto se upotrebqava kao zgrada u kojojse hri{}ani skupqaju na molitvu i bogoslu`ewa. Tako, ka`emoza pojedine hramove u jednom mestu: pravoslavna, rimokato-li~ka, reformatorska, evangelisti~ka, anglikanska crkva.

Sekta{ke bogomoqe se obi~no ne nazivaju “crkvama” nego“skup{tina”, “zbornica” ili prosto “bogomoqa”. Izuzetak ~i-ne adventisti i baptisti koji svoje bogomoqe nazivaju i crkvom.To oni ~ine iz sasvim odre|enih propagandnih razloga. Musli-

Mitropolit Nikolaj (Mr|a) 51

11 Predavawe u Kninu i O}estovu

mani svoje bogomoqe nazivaju xamija ili mo{eja, Jevreji sinago-ga, budisti pagoda. Za sekta{e “crkva” je samo zgrada gde dr`epredavawa za ne~lanove, one koji se pripremaju za prelazak uwihovu veru, a hram je ne{to posebno. U hramu vr{e svoja bogo-slu`ewa i tu ne pu{taju nikoga ko nije “posve}en”, tj. ko nijepostao ~lan wihove verske zajednice.

Me|utim, re~ “crkva” kod nas Srba, i u Pravoslavqu uop-{te, ima vi{e zna~ewa. U ovom slu~aju ozna~ava hri{}anskuversku zajednicu, dok su ostali samo verska zajednica neke sek-te. Kad god se ka`e Crkva, u wenom pravom zna~ewu uvek se mi-sli na Crkvu Hristovu, na Crkvu koju je On osnovao. U {iremzna~ewu ili, boqe re~eno, naj{irem zna~ewu: Crkva Hristovaje zajednica slobodnorazumnih bi}a koja veruju u Hrista, Spa-

siteqa roda qudskog i koji su sjediweni u Wemu kao jednoj gla-

vi Crkve. Sveti ap. Pavle ka`e da je Crkva izraz Bo`je voqe iblagonaklonosti “da u Hristu sastavi sve, ono {to je na nebu i{to je na zemqi” (Ef. 1,10).

Prema napred re~enom, Crkva je ustanova Bo`ja, ne qud-ska. Zatim, Crkvu Bo`ju sa~iwavaju ne samo `ivi qudi na ze-mqi, nego i an|eli nebeski, i du{e onih pokojnika za koje ka`eSveto Pismo “da su dobru borbu izborili, trku zavr{ili, verusa~uvali” i “kojima je Gospod pripremio venac pravde” (2 Tim.4,7-8), i da “Bog nije Bog mrtvih nego `ivih, jer su u Wemu svi`ivi” (Lk. 20,38). Prema tome, postoje nevidqiva ili nebeskaCrkva i vidqiva ili zemaqska Crkva, a obe sa~iwavaju jednoisto tajanstveno Telo kojem je Gospod Isus Hristos glava.

Verske zajednice u Jugoslaviji:

Ustavom na{e zemqe proklamovana su dva principa koji suod bitnog zna~aja za status verskih zajednica na wenoj teritori-ji. To su princip odvajawa Crkve od dr`ave i princip slobodeveroispovesti, {to je privatna stvar svakog gra|anina.

[to se ti~e broja registrovanih verskih zajednica, kod nasje mnogo druk~iji nego pre posledweg rata. Iz Amerike i Zapad-ne Evrope prispela su ovamo mnoga nova verska u~ewa i verskeorganizacije, koje su se razvijale punom parom naro~ito me|upravoslavnima, propovedaju}i “spasewe”, koje se