К Р И М И Н А Л И С Т И Ч К А О П Е Р А Т И В А

1

1. Појам и значај оперативне делатности у борби против криминалитета

1.1. Појам и предмет криминалистичке оперативе

Појам криминалистичке оперативе није довољно одређен и расветљен, пре свега у односу на криминалистику, чији је, према мишљењу појединих аутора, она саставни део. Тако, према професору Бошковићу, криминалистичка оператива, већ у самом називу, садржи атрибут „криминалистичка“ из чега произилази да је треба уврстити у састав криминалистике. Међутим, поменути аутор указује да „то само по себи није довољно и да егзистира као криминалистичка дисциплина, већ је нужно да она својом потпуном дефиницијом, својим предметом, садржајем и специфичним методама, што до сада није био случај, буде стварно одређена, са теоријског и практичног аспекта, као криминалистичка дисциплина и да са криминалистичком тактиком, методиком и техником чини систем криминалистике као јединствене науке у борби против криминалитета“.1 Уколико прихватимо мишљење да је криминалистичка оператива научна дисциплина проистекла из окриља криминалистике, онда се она мора појмовно одредити, дефинисати, као и одредити њен однос према другим криминалистичким дисциплинама.

Професор Алексић и професор Шкулић, у свом најновијем уџбенику криминалистике, децидирано истичу „кратко речено, то је наука о техници, тактици и методици истраживања и спречавања кривичних дела“.2 Поменути аутори, судећи према њиховом мишљењу, сматрају да криминалистичка оператива егзистира изван криминалистике.

Међутим, професор Симоновић, свеобухватно дефинишући криминалистику, између осталог, наводи „криминалистика је наука која се бави изучавањем стратегије, тактике, методике и технике откривања, сузбијања и превенције криминалитета на нивоу појединог кривичног дела и појава у целини“.3 Полазећи од реченог, професор Бошковић изводи следећи закључак: „Садржај ове дефиниције такође указује на могућност проширеног система криминалистике, што аутор јасно и потврђује убацујући у појам криминалистике и стратегију, поред постојеће три дисциплине, указујући на то да се систем криминалистике стално развија и да није статичан и непроменљив. Такође, у прилог дефинисању криминалистичке оперативе као посебне дисциплине криминалистике иду и неке посебно наведене радње које улазе у садржај криминалистике, као што су технички методи и средства које несумњиво изучава криминалистика, али који нису обухваћени садржајем наведених криминалистичких дисциплина, па је сасвим основано да се њиховим изучавањем бави криминалистичка оператива, с обзиром на то да се ради о криминалистичкооперативним радњама“.4

1 Бошковић, М., Неки теоријски и практични аспекти оперативног рада, Безбедност, бр. 2, МУП Републике Србије, Београд, 2000., стр. 158. 2 Алексић, Ж., Шкулић, М., оп. цит., стр. 1. 3 Симоновић, Б., Криминалистика, Правни факултет, Крагујевац, 2004., стр. 3.4 Бошковић, М., Матијевић, М., Криминалистичка оператива, ВШУП, Бања Лука, 2007., стр. 43.

2

Подсећања ради, навешћемо, нешто старију, дефиницију криминалистичке оперативе професора Костића. Он у свом уџбенику „Основи криминалистичке оперативе“ (1987. године), констатује да је криминалистичка оператива:

- сложена организација која, у зависности од времена и места, процене безбедносног стања и конкретних безбедносних проблема, као и прогнозе криминалитета, омогућава благовремену радну оријентацију органа у борби против тог друштвеног зла (које је као коров) на бази сталног прикупљања обавештења и података, с циљем спречавања и откривања кривичних дела и њихових учинилаца, као и њиховог проналажења и хватања,

- у зависности од потребе, организује и остварује стално повезивање органа унутрашњих послова, грађана и других субјеката и пружа стручну помоћ у извршавању задатака у борби против криминалитета и очувању безбедности уопште,

- омогућава својом оперативном организацијом и прикупљањем обавештења од грађана ефикасно примењивање тактичких радњи и постизање оптималних резултата у тој примени, са повратним дејством на оперативну делатност, како у спречавању (превентива) тако и у сузбијању криминалитета,

- на основу укупних обавештења доноси одлуке за правилно и благовремено усмеравање оперативне делатности и руковођење њеним токовима.5

Пре него што се изјаснимо о дефиницији криминалистичке оперативе професора Костића, потребно је указати на друштвено – економске услове и околности који су важили у време писања уџбеника наведеног аутора. Наиме, у Србији тога времена, још увек, није заживео вишепартијски систем. Надаље, друштвено – економски услови су прилагођени специфичном облику социјалистичко - самоуправног модела управљања привредом. Није била предвиђена могућност постојања приватног сектора безбедности, у облику који је данас присутан у Србији. Најзад, важили су други прописи по којима је полиција, у том времену, била дужна да поступа.

Узимајући у обзир наведене чињенице, не можемо прихватити дефиницију професора Костића који криминалистичку оперативу третира као сложену организацију. Прецизније, дискутабилно је искључиво посматрање криминалистичке оперативе као сложене организације, јер она користи специфичне методе и средства за добијање оперативно релевантних информација у борби против криминалитета. Стога је њено свођење на „радну оријентацију“ сувише упрошћено посматрање криминалистичко – оперативног рада полиције. Уосталом, криминалистичка оператива у свом називу носи атрибут криминалистичка, што додатно говори у прилог савременијим схватањима која ову научну дисциплину сврставају у састав криминалистике.

На основу презентиране аргументације свих наведених аутора сматрамо да криминалистичка оператива представља саставни део криминалистике као науке. При томе, најубедљивију аргументацију даје професор Бошковић који, између осталог, криминалистичку оперативу назива „подсистемом криминалистике“. Исти аутор, криминалистичку оперативу дефинише на следећи начин: „криминалистичка оператива представља дисциплину криминалистике која изучава, усавршава и примењује

5 Костић, С., Основи криминалистичке оперативе, треће допуњено и измењено издање, ВШУП, Београд, 1987., стр. 25.

3

специфичне методе и средства којима се обезбеђују доказне и оперативне информације и који улазе у садржај појма оперативног рада (посебне истражне радње и оперативне везе), а који су регулисани законским и подзаконским актима који се одобравају и примењују по одређеном поступку у конкретној криминалистичкооперативној ситуацији, као и методе криминалистичко-аналитичке делатности (криминалистичко моделирање, криминалистичко профилирање, географски информациони систем), криминалистичко-обавештајне делатности и криминалистичкооперативног коришћења свих трагова и других индицијалних чињеница, а у циљу спречавања и откривања кривичних дела и учинилаца и обезбеђења доказа“.6

Када говоримо о основним задацима криминалистичке оперативе, узимајући у обзир њен однос према криминалистици, можемо издвојити два основна задатка.

Суштина првог задатка се састоји у делатности на плану спречавања криминалитета, тј. активности у домену превенције. Тај задатак се углавном реализује кроз оперативну контролу која се успоставља сходно одређеним позитивним прописима. Оперативна контрола превасходно има превентиван карактер, а може да пружи и такве оперативне информације на основу којих се могу одмах применити и адекватне репресивне мере, што је најизраженије у ситуацији када оперативна контрола доводи до хватања учиниоца у извршењу кривичног дела (delicto in flagranti). Због тога је значајно да се води рачуна о свим специфичностима локација на којима се успоставља оперативна контрола и да се у том смислу одржавају контакти са лицима из криминалне средине или њима блиским лицима, како би се добиле што релевантније информације, нарочито о намерама и циљевима појединаца или група који планирају извршење одређених кривичних дела.

Други задатак криминалистичке оперативе се испољава кроз репресивну делатност, тј. кроз откривање кривичних дела и њихових учинилаца и обезбеђење доказа. Овај задатак криминалистичке оперативе углавном се остварује кроз оперативну обраду, која се отвара и спроводи када се стекну основи сумње да је извршено кривично дело, или да је одређено лице учинилац неког од кривичних дела за која се гони по службеној дужности, ако су испуњени услови из посебног прописа министра унутрашњих послова.7

Пре свега, појава и развој криминалистичке оперативе резултат је практичних потреба за организовањем рада оперативних радника полиције. Стање и интензитет криминалитета у савременом друштву, као и његова мобилност на свим пољима, захтева веће ангажовање професионално оријентисаних службених лица. С тим у вези, у пракси се показало да је квалитетан оперативни рад темељан услов за успешно откривање кривичних дела и њихових учинилаца.

Зато изучавање организације и битних услова за реализацију оперативне делатности и општих метода професионалне оријентације одређених субјеката у тој борби, чини суштину и појам криминалистичке оперативе. Сама реч „оператива“ упућује нас на закључак да се ради о одређеној активности, у конкретном случају брзини, тачности и ефикасности свесне, организоване акције.8

6 Бошковић, М., Матијевић, М., оп. цит., стр. 36. 7 Бошковић, М., Матијевић, М., оп. цит., стр. 33.8 Костић, С., оп. цит., стр. 22.

4

Познато је да криминалитет, макар и у најблажем облику, садржи у себи организовану црту - вишег или нижег нивоа. Надаље, савремени криминалитет, који укључује и вршење кривичних дела из области компјутерског криминалитета, препознатљив је према добро организованим и координисаним криминалним групама. Сходно томе, неопходна претпоставка добре организације у вршењу кривичних дела јесте поседовање савремених средстава комуникације (телефона, интернета, прислушних уређаја) које криминалци редовно користе. Полазећи од савременог начина организовања криминалаца у вршењу кривичних дела, као и од потребе за његовим сузбијањем, полиција и правосудни органи морају деловати организовано и координисано. Међутим, није увек довољна добра организација полиције да би дошло до успешног сузбијања криминалитета. Напротив, сведоци смо да је полиција често у инфериорнијем положају у односу на добро организоване криминалне групе.

Заправо, полицијски рад мора бити усмерен на приближавању и остваривању непосредног контакта са криминалним групама. На овај начин постижу се три циља:

- превентивно деловање у ситуацијама када, још увек, кривично дело/а није извршено/а,

- правовремено сазнање за учињено кривично дело,- откривање учинилаца кривичних дела и њихово даље процесуирање.

Предмет криминалистичке оперативе се односи на изградњу механизама у циљу супротстављања свим врстама криминалитета. Ова научна дисциплина, крећући се у унапред постављеним законским оквирима, оперативно обрађује и користи трагове, предмете и чињенице везане за извршено кривично дело и његовог учиниоца. Предмет криминалистичке оперативе чини и праћење развоја других криминалистичких дисциплина, односно техничко-тактичких достигнућа у оквиру којих она налази могућности за унапређење сопствених сазнања. Према томе, предмет ове научне дисциплине обухвата праћење и изучавање праксе у раду полиције и правосудних органа, како би се ова сазнања могла искористити у сопствене сврхе, односно ради изградње бољег система и адекватних механизама у супростављању свих врста и облика криминалитета.

1.2. Однос криминалистичке оперативе и других криминалистичких дисциплина

Присутна је велика неусклађеност у дефинисању криминалистике као науке, као и размимоилажења у погледу научних дисциплина које су у њеном саставу. Према професору Симоновићу, „криминалистика је наука која се бави изучавањем метода откривања и истраживања кривичних дела и њихових учинилаца, као и развојем стратегија супростављања криминалитету. Она проучава начине извршења кривичних дела, методе практичног сузбијања криминалитета (репресивне и превентивне), унапређује информационе токове у оквиру свих фаза кривичног и преткривичног поступка, проналази најефикасније начине предузимања оперативних радњи и радњи доказивања у оквиру важећих законских оквира, оптимизује употребу и доприноси стварању нових техничких метода и средстава и изучава закономерности настанка,

5

проналажења, обраде и вредновања доказних информација“.9 Професор Симоновић је пружио свеобухватну дефиницију криминалистике чиме је одшкринуо врата даљег развоја ове науке, односно оставио могућност укључивања у њен састав и криминалистичке оперативе. Међутим, професор Алексић, након навођења саставних елемената криминалистике, истиче: „очигледно то је наука о начину извршења кривичног дела, средствима и путевима за њихово откривање, утврђивање, разјашњавање и спречавање“.10 Резимирајући наведене дефиниције, са пуним правом можемо издвојити дефиницију професора Алексића који на концизан начин истиче основну садржину криминалистичке науке.

Станислав Коебецки је дефинисао оперативну делатност и указао на њен однос са криминалистичком тактиком. Оперативни рад је термин са више значења, од којих су најпознатија два:11

- оперативни рад у значењу оружаних војних формација. У том значењу може се, такође, говорити о операцијама полиције или операцијама здружених полицијских одреда,

- оперативни рад у значењу које се односи на подручје незваничних истражних операција органа реда и сигурности. Предмет ових разматрања јесте, наравно, оперативни рад у овом другом значењу. Међутим, о теми оперативног рада у том значењу, могу се у полицијској литератури већ више година наћи само неке, обично маргиналне белешке (под. С. К.). Наиме, аутори који се баве тим проблемом спомињу оперативни рад само у кривичном процесу. Он се третира, као неформално и по правилу тајно подручје делатности органа реда и сигурности, стриктно повезано с кривичним процесом и једино њему подређено. И није чудно да су сви при покушају дефинисања оперативног рада пошли у правцу његовог изразитог повезивања с кривичним процесом.

Дакле, оперативна делатност се креће на граничном подручју између правосудних органа и полиције, у делу који се односи на откривање кривичних дела и процесуирање њихових учинилаца. У том смислу, оперативна делатност је, заправо, скуп ванпроцесних радњи, мера и поступака који укључују велики број непосредних и посредних контаката са људима из различитих радних и животних средина, као и различите животне доби и професионалне оријентације.

Према томе, може се извести закључак да се оперативна делатност „састоји од система организоване делатности органа унутрашњих послова која није оптерећена строгим процесним радњама што јој омогућује већи маневарски простор у прикупљању обавештења и података, те да као таква ствара могућност за ефикасну и одговарајућу примену тактичких радњи. С друге стране, примена тактичких радњи, као и коришћење резултата криминалистичке технике и оперативне технике, даје простор и смер за оперативну делатност у смислу правилног усмеравања у прикупљању обавештења и података“.12

9 Симоновић, Б., Криминалистика, оп. цит., стр. 3. 10 Алексић, Ж., Шкулић, М., оп. цит., стр. 6.11 Костић, С., оп. цит., стр. 27.12 Ибид., стр. 28.

6

У оквиру разматрања о трасологији, професор Водинелић истиче да „криминалистичка трасологија није грана криминалистичке технике, него целокупне криминалистике, а то значи да је она укомпонирана у криминалистичку тактику - општи део и у криминалистичку методику, а не само у технику“.13 Према томе, криминалистичку трасологију14 не треба посматрати искључиво у оквирима криминалистичке технике. Напротив, многи аспекти трасологије (тактички, доказни, кривичнопроцесни и сл.) нису садржани у криминалистичкој техници. Зато је потребно проширити опсег посматрања и истраживања трасологије и изван ове криминалистичке дисциплине. Дакле, криминалистичка оператива је упућена на коришћење знања из других криминалистичких дисциплина (на пример трасологије) уз посебно вођење рачуна о свим законитостима које се односе на њихов предмет, метод, задатак и циљ.

Криминалистичка оператива се у односу на друге криминалистичке дисциплине разликује и по начину у коме приступа решавању конкретног криминалног случаја. При томе, ефикасна примена тактичких знања и метода условљена је са резултатима криминалистичке оперативе, односно оператива је та која предузима радње са циљем да се обезбеди целокупна грађа везана за учињено кривично дело. Након обављеног оперативног дела обраде, у односу на конкретни криминални случај, долази до примене знања из других криминалистичких дисциплина.

Криминалистичка оператива има задатак да превентивно делује у ситуацијама када је сасвим извесно да може доћи до извршења кривичног дела, што је битно разликује у односу на друге криминалистичке дисциплине. У том циљу, ова научна дисциплина поступа у складу са принципом тајности како би се благовремено уочили елементи који указују на присуство могућности да дође до извршења кривичног дела. Ова функција криминалистичке оперативе често се превиђа, а управо од њеног остварења зависи могућност примене знања из других криминалистичких дисциплина.

Криминалистичка техника је у корелативном односу са криминалистичком оперативом. Тако, криминалистичка техника, применом знања и метода из области природних и техничких наука, даје стручне налазе и мишљења у вези са учињеним кривичним делом и његовим учиниоцем. Међутим, без квалитетно и професионално организованог оперативног рада ова научна дисциплина неће имати прилике да примени своја знања и технике. Са друге стране, налази и мишљење криминалистичких техничара, често утичу на даљи оперативни рад и усмеравају га у жељеном правцу.

У погледу односа криминалистичке информатике и криминалистичке оперативе можемо указати на важност њиховог складног рада и деловања. Ево о чему се овде ради ? Познато је да су информације у 21. веку, а то је било случај и у ранијим временима

13 Водинелић, В., Криминалистика - откривање и доказивање, I том, Факултет безбедности, Скопље, 1985., стр. 720. 14 Трасологија (франц. тrace, енгл. тrace - траг), је криминалистичка дисциплина која проучава механизам настанка трагова и проналази, усавршава и примењује најпогодније тактичке и техничке методе откривања, фиксирања и тумачења трагова кривичног дела. У делу криминалистичке литературе се сматра да трагови представљају искључиво предмет изучавања криминалистичке технике, занемарујући, при том, правила доказивања у кривичном поступку, која подразумевају да траг мора бити процесно формиран, како би имао доказну вредност. У том смислу, трасологија се не бави само доприносом природних и техничких наука криминалистичкој обради трагова, већ развија и најпогодније методе и средства њиховог осигурања и презентирања у кривичном поступку. Алексић, Ж., Миловановић, З., Лексикон криминалистике, оп. цит., стр. 324.

7

додуше у мањем интензитету, основ функционисања многих државних и друштвених служби. С обзиром да криминалистичка оператива често води трку са временом, у погледу прикупљања информација, података и доказа везаних за кривично дело и његовог учиниоца, од посебне је важности правовремено поседовање важних информација. Сходно томе, криминалистичка информатика пружајући „информативну логистику“ усмерава и потпомаже рад оперативних радника. Међутим, у последње време, стиче се утисак да су потребе за информацијама много веће од самих могућности информатичара да исте пруже. Заправо, од брзине и правовременог достављања информација оперативним раднику на терену, зависи организација његовог даљег рада. Зато, узмимо као пример, контролу исправа сумњивих лица која су затечена у близини места догађаја. Уколико оперативни радник благовремено добије информације о контролисаном лицу може правилно и правовремено усмерити даље активности. У противном, долази до непотребног губљења времена, што само по себи, може бити од пресудног утицаја на даљи оперативни рад на конкретном криминалном случају.

Резимирајући излагање о односу криминалистичке оперативе и других криминалистичких дисциплина, можемо констатовати да мора постојати јединство у примени знања из свих криминалистичких научних дициплина, како би се постигао њен главни циљ – откривање и расветљавање кривичног дела и његовог учиниоца, као и обезбеђивање релевантне доказне грађе.

1.3. Појам и специфичности оперативног рада

Савремени развој друштва и државе, најчешће под утицајем политичких промена, показује бројне особености у свим сферама живота људи. Међутим, развој друштва прати и појава, односно промене у сфери девијантног и криминалног понашања појединаца и група. Појављују се нова кривична дела (на пример компјутерски криминалитет), која захтевају другачији приступ у раду, почев од оперативних радника полиције, па све до правосудних органа током вођења кривичног поступка. У том смислу, полиција, у складу са законским овлашћењима, предузима одговарајуће мере и поступке ради откривања кривичних дела и њихових учинилаца. Сходно томе, полиција предузима бројне криминалистичко - тактичке радње и мере (прикупљање обавештења, провере, рације, блокаде, утврђивање истинитости алибија, потражне делатности и сл.), као и криминалистичко - техничке радње и мере (фотографисање лица места, фотографисање осумњиченог, узимање отисака прстију, прављење скице лица места).

Оперативни рад полиције се мора кретати у унапред прописаним законским оквирима. Тако, у случају постојања основа сумње да је извршено кривично дело које се гони по службеној дужности, органи унутрашњих послова дужни су да предузму потребне мере да се пронађе учинилац кривичног дела, да се учинилац или саучесник

8

не сакрије или не побегне, да се открију и обезбеде трагови кривичног дела и предмети који могу послужити као доказ, као и да прикупе сва обавештења која би могла бити од користи за успешно вођење кривичног поступка (члан 225. став 1. ЗКП).

Међутим, у глави XXIXа „Посебне одредбе о поступку за кривична дела организованог криминала, корупције и друга изузетно тешка кривична дела“ ЗКП Србије, садржана су посебна правила поступка за кривична дела организованог криминала, корупције, и друга изузетно тешка кривична дела (члан 504а став 1.). Према члану 504б ЗКП „државни органи и службена лица која учествују у кривичном поступку за кривична дела из члана 504а овог законика дужни су да поступају хитно“. При томе, сви подаци о преткривичном и истражном поступку за кривична дела из члана 504а овог законика представљају службену тајну (члан 504в). Интересантно је запазити да члан 504ђ став 1. ЗКП, прописује обавезу органа унутрашњих послова да уколико сазнају да се припрема или да је учињено кривично дело из члана 504а овог законика, одмах о томе обавесте надлежног јавног тужиоца. У ставу 2. истог члана, предвиђена је могућност да јавни тужилац може захтевати да органи унутрашњих послова предузму одређене мере или радње у датом року и да га о томе обавесте.

Прописано је четири врсте мера органа гоњења за откривање и доказивање кривичних дела из члана 504а, и то:

- надзор и снимање телефонских и других разговора или комуникације,

- пружање симулованих пословних услуга и пружање симулованих правних послова,

- контролисана испорука,

- аутоматско рачунарско претраживање личних и других са њима повезаних података.

Наведене мере наређује истражни судија на предлог јавног тужиоца. Наредба истражног судије садржи све битне елементе потребне за примену конректне мере. При томе, мере спроводе органи унутрашњих послова, Безбедно - информативна агенција, Војно - безбедносна агенција, органи царинске службе или други државни органи, односно друга правна лица која на основу закона врше јавна овлашћења. Стога, ниједну од наведених мера, односно средстава и метода полиција не може предузимати у склопу свог оперативног рада на конкретном предмету, већ према интерном акту примењује само оперативне везе.

Међутим, ЗКП прописује посебне врсте мера органа гоњења за откривање и доказивање кривичних дела из члана 504а став 3., и то:

- прикривени иследник,

- сведок сарадник.

С обзиром да се оперативне радње и мере које предузимају службена лица полиције спроводе према унапред утврђеној процедури прописаној у релевантном законодавству (ЗКП, Закон о полицији), поставља се питање садржаја криминалистичке оперативе. Прецизније, потребно је јасно одредити које радње, мере и поступци оперативних радника полиције припадају криминалистичкој оперативи. Покретање питања садржаја криминалистичке оперативе нема само практични значај, напротив

9

потребно је заузети јасан теоријски став који укључује пуни научни прилаз овој проблематици. Стога, оперативни рад треба посматрати из два аспекта:

- субјеката који га примењују (криминалистичка полиција, униформисани припадници полиције, безбедносно - информативна агенција, војно - безбедносна агенција и др.),

- појава на које је усмерена оперативна делатност (криминалитет, јавни ред и мир, безбедност саобраћаја, заштита уставног поретка и безбедности земље и др.).15

Након упознавања са садржајем криминалистичке оперативе, као научне дисциплине, као и са субјектима који спроводе криминалистичке радње, мере и поступке, неопходно је дефинисати оперативни рад.

Опширну, али и исцрпну дефиницију оперативног рада даје Hanausek: „Оперативни рад, то је у криминалистичкој науци основни систем правно дефинисаних - поверљивих и тајних - операција органа гоњења, комплексно вођен изван кривичног и административног процеса и другим службеним радњама тих органа, а служи сузбијању кривичних дела и њиховом спречавању, пре свега прибављањем, проверавањем и коришћењем информација о догађајима, срединама или лицима која су постала предметом правно мотивисаног интереса, а у циљу откривања и усмеравања доказа. Тај систем, такође, врши и друге функције у подручју заштите државе, истраживања и дезинтеграције негативних друштвених састава, нарочито криминогених и ликвидације фактора који погодују преступништву“.

Полазећи од наведене дефиниције оперативног рада, професор Бошковић16 закључује да њу карактерише неколико битних обележја, значајних за суштину оперативног рада, као што су:

- оперативни рад се заснива на криминалистичкој науци, што указује на постојање тесне везе између оперативног рада и криминалистике, јер се кроз оперативни рад спроводе одређене криминалистичке методе. Пошто је циљ оперативног рада откривање кривичних дела, њихових учинилаца и обезбеђење ваљаних доказа, онда је логично да се то може успешно постићи једино применом адекватних криминалистичких метода. Који ће се методи криминалистике применити, зависи од садржаја сваке конкретне криминалистичко - тактичке ситуације,

- оперативни рад има свој правни основ и одвија се уз поштовање начела законитости. Без обзира на то кoлико оперативни рад захтевао поштовање начела тајности, он се ипак мора одвијати уз поштовање законских и одговарајућих подзаконских прописа, што указује на чињеницу да тајни и повериви рад може да буде законит, па се поштовањем тог начела елиминишу присутни приговори,

- оперативни рад обухвата процесне радње, административно - правне радње и оперативне радње засноване на подзаконским актима које, по основу законског овлашћења, доноси министар унутрашњих послова. Упоређујући констатацију

15 Бошковић, М., Криминалистичка оператива I, ВШУП у Земуну, Београд, 2002., стр. 16-17.16 Ибид., стр. 18-19.

10

која произилази из наведене дефиниције са нашом теоријом и праксом, може се закључити да има доста сличности, нарочито у погледу предузимања појединих истражних радњи у преткривичном поступку и примене одређених оперативно - - техничких средстава и метода које су регулисане одговарајућим подзаконским актом који такође доноси министар унутрашњих послова,

- оперативни рад је систем операција усмерен на сузбијање кривичних дела и представља једно од основних средстава у супротстављању криминалитету са превентивног и репресивног становишта,

- оперативни рад се, поред осталог, заснива на прикупљању и провери информација које су у вези са сузбијањем криминалитета и другим друштвено негативним појавама, а до којих се долази вођењем информативних разговора и на други начин. Претходно, као и ово обележје дате дефиниције оперативног рада карактеристично је и са аспекта теоријског и практичног сагледавања оперативног рада код нас, с обзиром на то да надлежни органи у супротстављању криминалитету имају обавезу превентивног и репресивног деловања и да у извршењу тог задатка у великој мери користе све релевантне информације, нарочито кроз примену индицијалног метода откривања, разјашњавања и доказивања кривичних дела. Сасвим је други проблем што се у пракси далеко више испољава репресивна него превентивна делатност органа откривања, гоњења и пресуђења,

- оперативни рад се спроводи уз примену начела тајности, тј. постоји потреба чувања тајне, јер се тим омогућава постизање веће ефикасности и деловања фактора изненађења у односу на осумњичено лице, коме тако не могу да буду доступне оперативне информације надлежног органа откривања. Начело тајности је једно од основних криминалистичких начела, па је сасвим логично што налази своје адекватно место у склопу оперативног рада, без обзира о којим криминалистичким радњама и мерама се радило.

Професор Савић је мишљења да се оперативни рад некадашњег ресора државне безбедности, а сада Безбедносно - информативне агенције, битно не разликује од рада у сродним службама (полиција, војно - безбедносна агенција, служба за истраживање и документацију МИП и сл.). Истоветност у поступању ових служби заснива се на примени снага, средстава, метода, радњи и мера које се плански, тајно и континуирано одвијају, односно благовремено прибављају, проверавају и процењују подаци и обавештења о антиуставној делатности ради њеног документовања и пресецања. Сходно реченом, исти аутор одређује појам оперативног рада као примену средстава, метода, мера и радњи у циљу откривања, праћења, истраживања, документовања и спречавања делатности усмерене на подривање и рушење уставом утврђеног поретка и угрожавања безбедности земље.17

Најзад, оперативна делатност се може дефинисати као: „систем непроцесних криминалистичких метода и средстава (криминалистичка контрола, криминалистичка обрада), које полиција примењује у циљу откривања кривичних дела, прикупљања података о личности учиниоца, месту где се налази и његовим везама, као и у циљу 17 Савић, А., Начела оперативног рада државне безбедности, Зборник ВШУП у Земуну, бр. 1., Београд, 1998. стр. 99.

11

утврђивања и обезбеђивања предмета који су потенцијални носиоци доказних информација. Ослобођена процесних форми и ограничења, ова делатност претходи кривичном поступку и припрема услове за његово покретање“.18

Полазећи од наведених схватања и цитираних дефиниција релевантних аутора из криминалистичке области, као и криминалистичке оперативе, поједини аутори19 одређују шири и ужи појам оперативног рада, што је са практичног, али у одређеним размерама и теоријског аспекта веома значајно, јер се на тај начин избегавају одређене нејасноће, као и практични и теоријски неспоразуми између присталица једног и другог схватања. Појам оперативног рада, у ширем смислу, обухвата све криминалистичко - тактичке, криминали-стичко - техничке радње и мере, истражне радње, специјалне истражне технике и оперативне везе, односно целокупну криминалистичку делатност полиције на откривању, разјашњавању и доказивању кривичних дела. Међутим, „прави“ оперативни рад, тј. оперативни рад, у ужем смислу, карактеришу претходно наведене специфичности и најоснованији прилаз у његовом дефинисању јесте онај који се заснива на специфичностима радњи и мера које полиција предузима и које су везане за атрибут оперативности.

2. Принципи и основна начела оперативног рада

18 Алексић, Ж., Миловановић, З., оп. цит., стр. 193.19 Према: Бошковић, М., Матијевић, М., оп. цит., стр. 21.

12

2.1. Општа разматрања и напомене

Криминалистичко - оперативна делатност је усмерена на откривање учињених кривичних дела и њихових учинилаца, као и на превенцију криминалитета, у смислу спречавања могућег извршења кривичних дела. Правни оквири за остваривање основне функције криминалистичке оперативе предвиђени су у релевантном законодавству: Законику о кривичном поступку, Закону о полицији итд. Међутим, криминалистичка оператива, као криминалистичка дисциплина, изградила је основне принципе, односно основна начела која би требало да представљају оквире у којима се креће оперативни рад.

Основни принципи, односно начела оперативног рада обавезују полицију, тако да се њени припадници у свом раду морају истих придржавати. Заправо, ова начела омогућавају да полиција, у току предузимања криминалистичко – оперативних радњи и мера, законито и објективно поступа, како према грађанима тако и према лицима за које постоје основи сумње да су учинили кривично дело, односно да су у њему учествовали. С обзиром да је криминалистика изградила своја основна начела, криминалистичка оператива је у ова начела унела одређене измене прилагодивши их сопственом предмету, али је поставила и одређена нова начела која се односе на ову научну дисциплину.

2.2. Класификација основних начела криминалистичке оперативе

Полазећи од повезаности криминалистике и криминалистичке оперативе, која је по неким ауторима подсистем криминалистике, прво ћемо навести основна криминалистичка начела:

- начело законитости,- начело оперативности и брзине,- начело методичности и планирања,- начело темељитости и упорности,- начело објективности,- начело јединственог руковођења радом у расветљавању кривичних дела,- начело координације и сарадње,- начело чувања службене тајне.„Поред тога што сва ова начела, са одређеним специфичностима, имају своју

пуну примену и у спровођењу криминалистичко - оперативних радњи и мера, што је и логично, јер се ради о једном подсистему криминалистике, као посебно значајна начела за криминалистичку оперативу издвајају се“:20

- начело законитости,- начело брзине и оперативности,- начело критичности и самокритичности,- начело јединственог руковођења, - начело чувања службене тајне,- начело еластичности,

20 Према: Бошковић, М., Матијевић, М., оп. цит., стр. 38.

13

- начело офанзивности,- начело мобилности.

2.2.1. Начело законитости

Начело законитости је једно од основних начела у савременом кривичном праву. Ово начело је подигнуто на ниво уставног начела, што довољно говори о важности примене овог начела у пракси.21 Начело законитости је садржано у правној изреци Анселма Фојербаха: nullum crimen, nulla poena sine lege (нема кривичног дела нити казне без закона). Међутим, начело законитости потиче из римског права, тј. постоји латинска правна изрека: nulla poena sine lege (нема казне без закона).22 Ипак, вратимо се садржају и условима који требају бити испуњени да би ово начело нашло своју примену у криминалистичкој оперативи. Најкраће речено, начело законитости је садржано у релевантном законодавству које, између осталог, регулише криминалистичко-оперативни рад и поступање оперативних радника полиције. С тим у вези, правни оквири за успостављање овог начела су одређени: Уставом Србије, Закоником о кривичном поступку, Законом о полицији итд. Према томе, начело законитости обавезује оперативне раднике полиције, као и друге државне органе који учествују у сузбијању криминалитета, да у свом раду на откривању, расветљавању и спречавању кривичних дела у пуној мери поштују све законске одредбе из ове правне области.

2.2.2. Начело брзине и оперативности

Начело брзине и оперативности захтева да се криминалистичко - оперативне радње и мере предузимају што брже, односно одмах након сазнања за учињено кривично дело. Наиме, брзо реаговање оперативних радника полиције у директној је вези са успехом у откривању и расветљавању кривичних дела и њихових учинилаца. Познато је да криминалитет, у савременом друштву, одликује брзо деловање и велика покретљивост криминалаца, која често незна за границе. Професионални, односно специјализовани криминалци се, након учињеног кривичног дела, одмах удаљавају са лица места, или пак предузимају радње како би уништили трагове кривичног дела и скренули будућу истрагу у неком другом правцу. Зато, било какво одлагање или непотребно одуговлачење у предузимању криминалистичко - оперативних радњи и мера може се негативно одразити на успех у раду.

Према томе, оперативни радници полиције морају брзо, флексибилно и правилно доносити одлуке, како би се деловало изненађујуће на извршиоца кривичног дела. „Брзи подухват делује изненађујуће на извршиоца, збуњује га, шокира, онеспособљава за даљу борбу. Међутим, позитивне ефекте брзине треба разликовати од брзоплетости. У појединим ситуацијама непромишљеност и жеља за брзим успехом могу да упропасте дуго припреману акцију. Уз исправну процену динамике

21 Шире о томе: Митровић, Д., Начело законитости, Анали Правног факултета у Београду, бр. 1-2., Београд, 2004., стр. 55-78.22 Ризница правних изрека (прир. проф. др Сима Аврамовић), Интермекс, Београд, 2007., стр. 66.

14

предузимања појединих мера и радњи, веома је важно да се поступање одликује високим степеном оперативности. То претпоставља познавање стања, прилика, криминалних жаришта, појавних облика испољавања и вршења кривичних дела на одређеном подручју, као и активан и креативан однос према информацијама, које се стичу током рада на расветљавању кривичног дела.“.23

Према томе, начела брзине и оперативности се међусобно допуњују и њихова јединствена примена усмерава оперативног радника полиције да правовремено и квалитетно предузима криминалистичко – оперативне радње и мере усмерене на откривање и расветљавање кривичних дела и њихових учинилаца.

2.2.3. Начело критичности и самокритичности

Начело критичности и самокритичности помаже у раду сваког човека, односно спречава га да пребрзо, прерано и олако доноси закључке. Ово начело је од велике важности за оперативну делатност, с обзиром да оперативни радници полиције предузимају бројне криминалистичко - оперативне радње и мере које могу довести до повреде равноправности грађана. Такође, оперативни радници предузимајући радње из свог делокруга задиру у личне слободе и права грађана. Сходно реченом, потребно је обезбедити пуну примену начела критичности и самокритичности, јер брзоплетост у предузимању оперативних мера и радњи најчешће утиче на успех у њиховом спровођењу, што може произвести ненадокнадиве губитке у погледу откривања и расветљавања кривичних дела и њихових учинилаца.

Оперативни радник мора да буде критичан, и ово начело му налаже да у оквиру мисаоног поступка култивише принцип сумње при решавању криминалистичких задатака, док му начело самокритичности налаже да у раду буде веома опрезан према својим закључцима и да не доноси пребрзе закључке, односно он не сме да дозволи да га заведе оно што је наоко очигледно, тј. на први поглед јасно и највероватније (нпр. верзија која се намеће).24

Једном речју, начело критичности и самокритичности у криминалистичкој оперативи подразумева професионалан однос оперативног радника према раду, који укључује опрезан приступ у сагледавању целокупног садржаја, без олаког прихватања и доношења исхитрених закључака у односу на чињенице и околности са којима се сусреће у конкретном криминалном случају.

2.2.4. Начело јединственог руковођења

Начело јединственог руковођења своју примену налази приликом решавања тешких и сложенијих кривичних дела која, као по правилу, врше рецидивисти, односно лица са дугим криминалним стажом и „дебелим“ полицијским досијеом. У оваквим случајевима, потребно је ангажовање већег броја људи који морају бити добро

23 Алексић, Ж., Миловановић, З., Криминалистика, VI допуњено и прерађено издање, Партенон, Београд, 1994., стр. 46.24 Симоновић, Б., оп. цит., стр. 16.

15

организовани и руковођени са једног места или центра. То не мора да значи да примена овог начела подразумева руковођење од стране једног човека, јер то може бити ad hoc формиран тим људи (јавни тужилац, истражни судија, одређено лице из полиције итд.). Кључно је да мора постојати „шеф оркестра“, тј лице које ће имати главну реч и водити читав поступак, разуме се уз асистенцију осталих људи из тима. Дакле, јединство у руковођењу се може остварити на два начина: постављањем једног човека који ће руководити конкретним случајем или пак формирање штаба који ће координисано наступати према осталим лицима укљученим у решавање наведеног случаја. У конкретном случају, јединствено руковођење мора бити двосмерно: с једне стране сви налози морају долазити од једног човека (руководиоца) или из формираног штаба, а са друге стране све прикупљене информације се морају сливати према центру који руководи.

Колико је важно пуно поштовање начела јединственог руковођења можемо сликовито приказати на примеру „пада македонског авиона“ у Босни и Херцеговини. Наиме, током спровођења увиђаја оперативни радници и криминалистички техничари, као и остала лица од струке, од самог почетка нису јединствено руковођена. Заправо, примена тужилачког концепта истраге у Босни и Херцеговини довела је до несугласица, односно неразумевања на релацији: тужилац - вођа увиђајне или идентификационе екипе. Осим тога, „као један од проблема током ове истраге појавио се када се на лицу места појавио представник Цивилне авијације и тврдио да је од тог тренутка он вођа свих активности и да се он о свему пита...“.25

2.2.5. Начело чувања службене тајне

Начело чувања службене тајне захтева од оперативних радника да се у поступку откривања кривичног дела и учиниоца понашају дискретно у мери у којој то захтевају специфичности дате криминалистичке ситуације. Обавеза чувања службене тајне зависи од врсте криминалистичко – оперативних радњи и мера које предузимају оперативни радници полиције. Постоје оперативне радње и мере које треба предузимати уз максималну дозу опреза и тајности (праћење, присмотра, заседа, коришћење информатора итд.). Друге се предузимају потпуно отворено, као обезбеђење лица места, проверавање алибија, позорничка делатност и патролна делатност итд.26

„У примени посебних истражних радњи начело чувања службене тајне је много више изражено него у случају примене криминалистичко - тактичких и техничких радњи и мера и истражних радњи, а посебно до изражаја долази његова заступљеност у поступку ангажовања и рада са оперативним везама, када то све остаје тајна за трећа лица и након окончања оперативне обраде, што није случај са криминалистичком

25 Шире о томе: Милосављевић, М. и сар., Форензичка биоантропологија кроз сарадњу полиције и тужилаштва у спецификуму идентификације жртава код авионских несрећа, У: Зборник радова „Међународна и национална сарадња и координација у супростављању криминалитету, Интернационална асоцијација криминалиста“, Бања Лука, 2010., стр. 430. 26 Алексић, Ж., Миловановић, З., Криминалистика, оп. цит., стр. 49.

16

обрадом у којој су примењене одређене криминалистичко - тактичке и техничке радње и мере и поједине истражне радње“.27 Сходно томе, ово начело долази до изражаја у примени оперативних радњи, па је зато израженије у односу на друге криминалистичке радње и мере, између осталог, и због специфичности које одликују одобравање и примену оперативно - - тактичких радњи и мера.

Начело чувања службене тајне налази своју примену и након спроведених криминалистичко - тактичких и криминалистичко - техничких радњи и мера. У овом случају, потребно је сачувати целокупан прикупљени материјал, осим онога који ће бити употребљен у кривичном поступку. Такође, потребно је заштитити оперативне везе и информаторе како би се са њима могла наставити сарадња и у будућем раду.

2.2.6. Начело еластичности

Начело еластичности или флексибилности једно је од основних начела оперативног рада, које захтева да се, приликом рада на откривању и расветљавању кривичног дела и његовог учиниоца, оперативни радници максимално прилагоде ситуацији на терену. Према неким ауторима, „начело еластичности представља прилагођавање оперативног рада новонасталој криминалистичко - оперативној ситуацији, с обзиром на то да се никада планом рада не могу предвидети сви детаљи оперативне обраде, нити се могу предвидети поједине нове чињенице и околности које треба, уз примену овог начела, користити у даљем току оперативне делатности“.28

Начело еластичности у оперативном раду своју примену налази и у случајевима када већ постоји јасно изграђена концепција или оперативни план у ком правцу треба предузимати криминалистичко - оперативне радње и мере. Међутим, у оквирима овако постављеног плана, потребно је еластичним приступом прилагодити предузимање оперативних радњи и мера у конкретном случају.

2.2.7. Начело офанзивности

Начело офанзивности представља активни приступ оперативних радника полиције у раду на конкретном случају. Сходно томе, ово начело се супроставља крајње амбивалентном и пасивном односу оперативног састава или тима у предузимању криминалистичко - оперативних радњи и мера, у делу који је обухваћен оперативном контролом и обрадом.

Познато је да од правовременог предузимања оперативних радњи умногоме зависи успех у расветљавању кривичног дела и његовог учиниоца. Стога, ово начело нарочито долази до изражаја у савременом друштву у коме постоји развијени систем комуникација међу грађанима, а посебно међу припадницима криминалних група. Зато

27 Бошковић, М., Матијевић, М., оп. цит., стр. 40. 28 Матијевић, М., Криминалистичка оператива, ВШУП, Бања Лука, 2002.

17

је потребно у оперативном раду наступати офанзивно, и то на два нивоа: у односу на учињено кривично дело и његовог учиниоца, као и у односу на превентивно деловање.

2.2.8. Начело мобилности

Начело мобилности или покретљивости у оперативном раду односи се на спремност оперативних радника полиције да у предузимању оперативних мера и радњи поступају без икаквог одлагања и непотребног одуговлачења. Оперативна делатност је по својој природи покретљива и захтева од лица која се њоме баве енергичност и спремност да одговоре на све изазове који их очекују у решавању конкретног случаја. Уосталом, израз „оператива“ потиче од латинске речи operativus, што значи практичан радник, од енглеске речи operation, што значи деловање, рад, поступак, те француске речи operation, што значи радња, извршење, кретање у одређеном циљу. С тим у вези, општи појам оперативе значи брзину, експедитивност и тачност у остваривању одређеног циља.

3. Утицај општих и посебних услова на криминалистичко - оперативну делатност

3.1. Општа разматрања и напомене

Општим и посебним условима остварује се одговарајући утицај на спровођење, функционисање, као и успех у предузимању криминалистичко – оперативних радњи и мера. Општи услови утичу на изградњу стратегије у борби против криминалитета, јер од њиховог испуњења зависи и организација криминалистичке оперативе. Прецизније,

18

општим условима се постављају основни оквири или смернице за поступање оперативних радника полиције.

Посебним условима се конкретизује и разрађује, у оквирима који су постављени општим условима, даљи концепт борбе против криминалитета. С тим у вези, посебни услови представљају реализацију општих услова у пракси, кроз предузимање криминалистичко - оперативних радњи и мера у конкретном случају. Једном речју, општи услови представљају зидове једне грађевине, а посебни услови, унутар ње, одређују распоред рада и предузимање конкретних мера у циљу откривања и расветљавања кривичних дела и њихових учинилаца. Међутим, у разматрању овог проблема требамо поћи од неких детерминанти које ограничавају дејство посебних услова:29

- посебни услови не смеју да противурече општим. Као такви они морају да представљају конкретизацију криминалистичке оперативе на основу општих услова. То значи, да су посебни услови функција општих и конкретне ситуације и проблема борбе против криминалитета на једном подручју у одређеном времену,

- посебни услови су, за разлику од општих који су непосредна функција друштвених односа, радна реалност и потреба ефикасног решавања проблема криминалитета,

- посебни услови намећу стално изучавање криминалитета и организације борбе против њега. Зато су они, уствари, основ за утврђивање конкретне оперативне организације, подразумевајући под овим оперативну организацију решавања једног конкретног криминалног догађаја.

На бази тога може се извући закључак, да се општи услови понашају као стратегија у односу на посебне, који представљају њихову реализацију или утврђивање организације којом може да се спроведе тактика поступања, односно општи услови су основ за оперативну тактику у односу на посебне којима се реализује стратегија.

3.2. Утицај општих услова на криминалистичко – оперативну делатност

Криминалистичко – оперативна делатност полиције мора испуњавати одговарајуће (опште) услове да би могла да функционише и остварује своју улогу у друштву. С обзиром да је криминалитет комплексан друштвени проблем, који је кроз историју мењао своје појавне облике и начине деловања, полиција је у обавези да прати његово кретање. Међутим, полиција у сузбијању криминалитета зависи од низа фактора који опредељују њено поступање и функционисање. Сходно томе, криминалистичка оператива, као „истурени део полиције“, мора испуњавати опште услове који су друштвено условљени.

Криминалистичка оператива је у борби против криминалитета дужна да прати промене објективних фактора у друштву, који утичу на облике њеног организовања и функционисања. Често, у пракси, долази до појаве неусклађености између друштвене потребе за сузбијањем свих врста криминалитета и очекивања од криминалистичке

29 Према: Костић, С., оп. цит., стр. 146.

19

оперативе, као и могућности за предузимањем криминалистичко – оперативних радњи и мера.

Ова неусклађеност може бити двојака:30

- да организација борбе против криминалитета не прати демократски развој друштва, и

- да друштвени интереси траже и захтевају ефикасније деловање организације борбе против криминалитета, а да њена ефикасност не буде на потребној висини друштвеног захтева. По правилу, и у једном и у другом случају, неминовно долази до нужних друштвених интервенција у успостављању друштвено одговарајуће организације борбе против криминалитета.

С обзиром да класификација општих и посебних услова у криминалистичкој оперативи потиче од професора Костића који, подсећања ради, криминалистичку оперативу третира као „сложену организацију“, у даљем излагању ћемо указати на актуелно стање у погледу постојања, степена испуњености и утицаја наведених услова на оперативни рад полиције. С тим у вези, излагање ћемо усмерити на актуелне догађаје у претходној деценији, са којима су отпочеле темељне реформе полиције, цивилних и војних служби безбедности у Србији.

3.2.1. Место и улога оперативног рада полиције у друштву

Познато је да је друштво инвентивније од права, те да промене у друштву мора пратити одговарајућа правна регулатива, у форми нових законских решења. Такође, организација и функционисање полицијске организације, односно криминалистичке оперативе условљена је стањем у друштву и променама које прати његов развој.

Примарни друштвени фактор, од кога зависи функционисање криминалистичке оперативе, представљају производни, односно привредни односи. С обзиром да је Србија протекле деценије претрпела велике промене у друштву, а нарочито у сфери привреде и привређивања, разумљиво је да су оне имале утицаја на стање криминалитета и степен криминалитета. Тако, професор Ковачевић „говори о економским и социјалним аспектима промена и кризе у којој се Србија нашла 5. октобра и у којој се и дан-данас налази. Он је упозорио и на то да се овој кризи крај не назире, те да је неопходан један нови приступ политичком деловању, наглашавајући значај активнијег укључивања што већег броја интелектуалаца у осмишљавање будућих приоритета и подухвата. У прилог овој тврдњи, Ковачевић износи упоредне резултате бруто домаћег производа и односа увоза и извоза Србије и осталих неразвијених држава на дну економске лествице, уз узрочно - последични осврт на историјске околности поменутих земаља“.31

На основу овако изнете економске анализе стања и прилика у којима се Србија налази, неспоран је утицај економског фактора у друштву, на повећање стопе криминалитета, те већег и свестранијег ангажовања криминалистичке оперативе. С тим

30 Ибид., стр. 139-140.31 Видети: Србија 10 година након 5. октобра 2000. године (прир. Владимир Недељковић), Нова српска политичка мисао - часопис за политичку теорију и друштвена истраживања (округли сто), Београд, 2010., стр. 2.

20

у вези, појављују се нове форме криминалитета, условљене измењеним друштвеним и економским околностима изазваних приватизацијом предузећа са већинским друштвеним капиталом.

Према томе, све друштвене појаве узроковане су економским факторима, те друштво као тоталитет, продукује стање криминалитета и потребе за његовим сузбијањем. У том контексту, криминалистичка оператива директно зависи од свеукупних друштвених кретања, као и развоја друштвених односа у држави.

3.2.2. Унутрашња и спољна политичка и економска ситуација и прилике

Овај услов у себи садржи четири подуслова од чијег испуњења или неиспуњења зависи функционисање криминалистичко – оперативне делатности полиције. Прецизније, овде се ради о два подуслова који су политичке природе, као и два подуслова везаних за економску ситуацију и прилике у држави и друштву.

Унутрашња политика у једној земљи директно утиче на положај полиције и правосудних органа, па самим тим и на организацију криминалистичке оперативе. Ево, укратко, о чему се ради. Са увођењем вишестраначког система у Србији дошло је до оснивања политичких партија које су биле различите политичке оријентације. У склопу тога, долази до реформи сектора безбедности у држави, са посебним акцентом на полицију која, између осталог, уводи чинове међу своје припаднике. Међутим, све до 2000. године, реформе полиције, војске и безбедносних служби, уопште, нису спровођене оним интензитетом како је то било у другим државама бившег источног блока. Након петооктобарских промена почиње убрзано реформисање полиције, те издвајање Ресора државне безбедности из њеног састава и формирање Безбедносно Информативне Агенције. Тако, долази до промена у законској регулативи, тачније доноси се Закон о полицији, са циљем приближавања Србије Европској унији. Уводе се модерније методе у оперативном раду, претежно у делу који се односи на осавремењивање информационих система, формира се и редовно ажурира централна база података итд. Сходно реченом, долази до промене и у систему рада и функционисања криминалистичке оперативе. Једном речју, начин вођења унутрашње политике у једној земљи директно се одражава на организацију и функционисање криминалистичке оперативе, у смислу предлагања нових кадровских решења, заинтересованости актуелне власти да улаже у опремање оперативног дела полиције итд.

Спољна политика и начин њеног вођења, такође, остварује велики утицај на организацију и професионалну оријентацију криминалистичке оперативе. Тако, интензивирање сарадње на међународном нивоу омогућава Србији чланство у многим међународним организацијама, присуство на семинарима и другим стручним скуповима из области оперативне делатности полиције, размену података, стручно усавршавање кадрова, организовање и планирање оперативне сарадње на различитим нивоима и сл. Посебан акценат треба ставити на процес приближавања Србије чланству у Европској унији, у светлу потписаних споразума о сарадњи, као и на успостављање боље регионалне сарадње и међусуседске сарадње, што је уосталом и један од услова за

21

учлањење Србије у Европску унију. Сходно томе, Србија је потписник више мултилатералних и билатералних споразума о сарадњи на полицијском и правосудном нивоу.

Када говоримо о спољнополитичком аспекту утицаја на организацију и функционисање криминалистичке оперативе, важно је напоменути сарадњу у оквиру Међународне криминалистичке организације – Интерпола, као и Европске полицијске канцеларије – Еуропола.

Главна „делатност“ Интерпола везана је за међудржавну сарадњу и размену информација преко централних националних бироа. „Информације се односе на начин, средства као и методе вршења кривичних дела од стране појединачних или организованих извршилаца кривичних дела са елементом иностраности, а исто тако на методе, техничка средства и другу опрему, начине организовања и друга достигнућа, побољшање и искуства полиције у сузбијању одређених врста деликата, предмете као материјалне доказе од значаја за кривични поступак, фотографије, отиске прстију итд., углавном, када се против страног држављанина покрене кривични поступак, или постоје основи сумње да је извршилац кривичног дела“.32

Међуполицијска сарадња у оквиру Еуропола је сведена на: размену информација, прикупљање, обраду и анализу информација и обавештајних података, експертизе и обуку припадника полиције из земаља чланица, идентификовање надлежних органа и пружање помоћи у истрази између држава чланица, оснивање и редовно ажурирање јединственог компјутерског система са информацијама, припремање превентивних и стратегијских анализа којима се подржавају активности држава чланица ЕУ. С тим у вези, саветодавне активности Еуропола се односе на:33

- едукацију полицијских службеника,- организационо и материјално опремање,- развијање метода спречавања кривичних дела,- развијање криминалистичко – техничких и опште - научних

криминалистичких метода разјашњавања кривичних дела.Овако приказана, међународна и европска полицијска сарадња, захтевала је

реформе и у сфери оперативног рада полиције, у погледу њеног осавремењивања и прилагођавања новим облицима сарадње са поменутим организацијама. У том погледу, првенствено долази до интензивирања размене информација, искустава, организовања заједничких сусрета, размене кадрова итд.

Протеклу деценију у Србији, са сигурношћу, можемо означити као преломну и у сфери економске политике, а посебно у делу који се односи на приватизацију друштвеног капитала. Овако измењене друштвено - економске околности оствариле су одговарајући утицај на кривично законодавство, у циљу потпуније заштите привредног система. Сходно томе, актуелна економска ситуација и прилике у Србији условила је повећано вршење имовинских кривичних дела. Истовремено, процес приватизације, праћен својинском трансформацијом друштвеног капитала, довео је до повећања стопе

32 Кривокапић, В., Криминалистичка тактика, Београд, 1984., стр. 58.33 Јоксић, И., Међународна и национална сарадња и координација у супростављању криминалитету, У: Зборник радова „Међународна и национална сарадња и координација у супростављању криминалитету, Интернационална асоцијација криминалиста“, Бања Лука, 2010., стр. 68.

22

тзв. криминалитета белог оковратника. Подручје привредног криминалитета постаје посебно актуелно, што, разуме се, остварује одговарајући утицај на организацију и функционисање криминалистичке оперативе. На пример, либерализација у промету производа, слободно кретање људи (укидање виза), протекционизам, царинска заштита, има за последицу повећано вршење кривичних дела из области привреде и привредних односа, што скупа утиче на промене у организацији и функционисању оперативне делатности, у смислу њеног прилагођавања новонасталим околностима.

3.2.3. Законодавна решења

Организација и положај полиције у свакој земљи одређен је њеним уставом и релевантним законодавством. Међутим, рад полиције мора бити усклађен и са релевантним међународним инструментима, који успостављају стандарде у овој области. Сходно томе, функционисање криминалистичко – оперативне делатности мора бити у складу са унапред прописаном законском и подзаконском регулативом.

Устав Србије је прописао основна права и слободе човека и грађанина који морају бити поштовани приликом предузимања било којих радњи од стране државних органа, па самим тим и полиције. Прецизније, људска права и слободе обухватају читаву лепезу појединачних права: право на живот, неповредивост физичког и психичког интегритета, право на слободу и безбедност, право на правично суђење, заштита од било којег облика дискриминације итд. На пример, свако има право на личну слободу и безбедност. Лишење слободе допуштено је само из разлога и у поступку који су предвиђени законом (члан 27. став 1. Устава).

Кривични законик Србије, између осталих одредби, у посебном делу прописује која чињења или нечињења представљају кривична дела која се гоне по службеној дужности. Истовремено, Кривични законик је прописао читаву групу кривичних дела против службене дужности (глава XXII) која, најчешће, чине службена лица у вршењу службе.34 Сходно томе, оперативни радници полиције морају, приликом предузимања службених радњи из своје надлежности, поступати обазриво како би избегли кривичну одговорност. У том смислу, постоји несумњива веза између релевантних одредби Кривичног законика са оперативном делатношћу полиције.

Законик о кривичном поступку Србије садржи правила вођења кривичног поступка, процесне форме утврђивања чињеничног стања, односно доказивања, као и положај припадника полиције у преткривичном поступку, односно у претходном кривичном поступку када полиција поступа по налогу истражног судије и тужиоца. Овако постављени процесни законски оквири регулишу и организацију, положај и уопште функционисање криминалистичке оперативе. Прецизније, оперативни радници полиције морају поштовати правила кривичне процедуре приликом предузимања криминалистичко - оперативних радњи и мера.

Закон о полицији Србије прописује делокруг послова које обављају службена лица полиције. Гледано кроз призму криминалистичке оперативе, у полицијске послове, између осталих, спадају: спречавање, откривање и расветљавање кривичних

34 О појму службеног лица, у смислу овог законика, видети члан 112. став 3. КЗ Србије.

23

дела, прекршаја и других деликата, други видови борбе против криминала и отклањање његових организованих и других облика (члан 10. став 1. тачка 3. Закона о полицији). Међутим, министар прописује начин обављања полицијских послова и даје упутства и обавезне инструкције за њихово обављање.

Целокупна законодавна регулатива, у делу који се односи на функционисање криминалистичко – оперативне делатности, обезбеђује остварење два циља:

- борбу против криминалитета, у смислу прописивања конкретних кривичних дела, као и услова под којима њихови учиниоци треба да одговарају.

- постављање правних, односно уставних, законских и подзаконских оквира у којима треба да се крећу оперативни радници полиције приликом предузимања криминалистичко - оперативних радњи и мера.

3.2.4. Техничка достигнућа у борби против криминалитета

Научно - техничка достигнућа у савременом друштву налазе своју примену у различитим областима живота и рада људи. Достигнућа на подручју технике имају, често, пресудан утицај на решавање многих сложених проблема, у које свакако спада борба против криминалитета. Зато се, у свакодневном говору, 20. век назива веком убрзаног развоја технике и научних достигнућа. Следствено томе, савремена организација и функционисање криминалистичке оперативе захтева коришћење резултата научних и техничких достигнућа у областима које се подударне са оперативном делатношћу. Наиме, у блиској прошлости техничко - технолошка достигнућа нису имала такву улогу у борби против криминалитета какав је случај данас, ако се изузму неке методе примењених природних наука које су кроз форму криминалистичке технике примењиване у борби против криминалитета. Са развојем савремених средстава у области електронике, оптике итд., њихове примене у многим техничким уређајима, као што су: електронска средства за осматрање, примена ласера, могућност фотографисања у свим условима, телекомуникациони систем органа унутрашњих послова, рачунарска техника, до коришћења хеликоптера и огромног броја друмских моторних возила и пловила на мору, језерима, рекама, битно су утицала на организацију рада органа унутрашњих послова.35

Међутим, научно - техничка достигнућа у борби против криминалитета, посматрано кроз призму криминалистичко - оперативне делатности, налазе своју примену у готово свим сегментима оперативног рада полиције. Утицај нових научних достигнућа у области информационих технологија и рачунарства довело је до формирања посебних научних дисциплина у форензичкој науци. Тако, компјутерска форензика, као грана форензичке науке, обухвата методе за легално прикупљање и обраду дигиталних доказа који се налазе у рачунару. У данашње време компјутерска форензика прелази у дигиталну форензику, јер се поред компјутера као средства извршења кривичног дела, користе и други дигитални уређаји: камере, фотоапарати, мобилни телефони итд. Према томе, дигитална форензика налази своју пуну примену и

35 Шире о томе: Алексић, Ж., Научно откривање злочина, Савез удружења правника Југославије, Београд, 1972.

24

на подручју криминалистичке оперативе. Према појединим ауторима „дигитална форензика се може дефинисати као примена науке и инжењерства према решавању легалних проблема дигиталних доказа“.36

У будућем раду полиције, а нарочито њеног оперативног дела, масовна употреба рачунара омогућава бољу контролу лица са криминалним досијеом. Прецизније, формирање централне полицијске базе података, као и њено ажурирање новим подацима са терена, послужиће оперативним радницима полиције да користе податке о личностима, њиховим навикама, склоностима, круговима у којима се крећу, изворима прихода, у свом даљем оперативном раду.37

Научна достигнућа из области медицинске науке, у делу који се односи на организацију и функционисање криминалистичке оперативе, проналазе погодно тло за своју пуну примену. Заправо, оперативни радници полиције користе медицинска знања, почев од вршења увиђаја на месту извршења кривичног дела, па све до прикупљања трагова људског порекла (папиларних линија, сперме, пљувачке, ноктију, стопала, усана и сл.), биолошких трагова, трагова животињског порекла итд.38

На основу свеукупне оцене утицаја научно - техничких достигнућа на подручју криминалистичке оперативе, можемо са сигурношћу констатовати да примена науке и технике омогућава реализацију основних криминалистичко-оперативних начела. Зато се, сходно томе, препоручује њихова интензивнија примена, уз одговарајућа ограничења везана за уставну и законску заштиту основих људских права и слобода.

3.3. Утицај посебних услова на криминалистичко – оперативну делатност

3.3.1. Стање и утицај криминалитета и других друштвених појава

према криминогеним садржајима

Посебан услов који се односи на стање криминалитета и других друштвених појава представља реалну слику његовог стања у друштву. Познато је да полиција и тужилаштво морају усмеравати своје активности у складу са степеном угрожености друштва од криминалитета, односно бројем извршених кривичних дела. Следствено томе, предузимање криминалистичко – оперативних радњи и мера од стране полиције мора бити у складу са кретањем криминалитета, тј. са његовим обимом. Тако, Републички завод за статистику Србије издаје годишње билтене о стању криминалитета, односно о укупном броју учињених кривичних дела. Такође, Завод, у својим годишњим билтенима, приказује преглед броја извршених кривичних дела према различитим критеријумима: врсте кривичног дела, врсте изречених санкција, пола учиниоца, број обустава поступка итд. Наведени статистички подаци представљају реалне показатеље кретања стопе криминалитета на нивоу једне

36 Шире о томе: Sammes, A.J., Jenkinson, B., Forensic Computinд-A Practitioner’s Guide, Sprinдer-Verlaд, New York, 2000. 37 Stajano, F., Anderson, R., The Resurrectinд Ducklinд: Security Issues for Ubiquitous Computinд, University of Cambridge, SECURITY&PRIVACY–2002., p. 24.38 Доктори за откривање злочина, У: Медицина у служби полиције (прир. Вишња Марјановић), Вива, број 166., 2004.

25

календарске године у Србији. Дакле, реч је о квантитативним подацима о кретању криминалитета у означеном временском периоду.

Ипак, да би смо могли створити реалну слику стања и степена угрожености једне државе и друштва криминалитетом, потребно је спровести и квалитативне методе обраде ових података. Ове методе, за своју основу, узимају квантитативно приказане податке, с тим што се на њих примењују квалитативни методи.

На основу поузданих показатеља, добијених из више извора коришћењем статистичких података, потребно је стање криминалитета посматрати на макро и микро плану. На макро плану се врше стратешке процене степена угрожености друштва од појединих врста криминалитета, те појединих кривичних дела, на нивоу целе државе или регије. На микро плану се врше процене стања криминалитета на нивоу месне заједнице, односно на конкретном сектору деловања или конкретном објекту. Овај ниво процене обухвата тзв. тактичку процену, која се врши приликом предузимања криминалистичко-оперативних радњи и мера у конкретном криминалном случају.

Процена стања криминалитета, односно степена угрожености друштва одређеном врстом криминалитета, врши се на два начина: статички и динамички. Статичка процена се односи на процену стања криминалитета у одређеном временском тренутку. Прецизније, потребно је утврђивати организацију криминалистичке оперативе и предузимање криминалистичко – оперативних радњи и мера у датом временском моменту. Међутим, није довољно користити искључиво статичку процену стања криминалитета, већ је потребно исту допунити динамичком проценом. Сходно томе, динамичка процена обухвата посматрање криминалитета, односно процену стања криминалитета у прошлости. У том циљу, потребно је квантитативним методама упоређивати садашње са стањем криминалитета у прошлости, те на основу тога предвидети будуће тенденције, односно осцилације у креирању стопе криминалитета. Осим тога, потребно је вршити процену предкриминалне ситуације како би се превентивним деловањем и предузимањем адекватних криминалистичко - тактичких мера спречило будуће вршење кривичних дела.

3.3.2. Подручје спровођења криминалистичко – оперативне делатности

(село - град, магистрални правци)

Криминалитет, као негативну друштвену појаву, између осталог, одликује и географска распрострањеност извршених кривичних дела и њихових учинилаца. Кривична дела се врше на различитим подручјима: села, градови, метрополе, магистрални саобраћајни правци и раскрснице, погранични делови земље итд. Сходно томе, приликом планирања организације криминалистичке оперативе потребно је узети у обзир географску распрострањеност и особености вршења кривичних дела на различитим подручјима.

Познато је да је стопа извршених кривичних дела, у односу на број становника, највећа у великим градским центрима. Главне разлоге за овакво стање треба потражити у следећим факторима:

26

- велика концентрација људи на малом простору,

- већа концентрација капитала, у односу на мања места,

- велике миграције људи из малих у велике градове и места,

- проблем отуђености личности у великим градским центрима.

Према званичној статистици РЗС, за 2009. годину, укупан број осуђених лица у Србији је износио 40.880, док је у Београду осуђено укупно 1.120 лица.39 Међутим, треба узети у обзир чињеницу да је у Београду смештено више одељења Вишег суда: посебно одељење за организовани криминал, веће за ратне злочине Вишег суда. Надлежност ових одељења обухвата суђење за најтежа кривична дела и процесуирање њихових учинилаца. У погледу малолетних учинилаца кривичних дела, укупан броја осуђених у Србији, за 2009. годину, је износио 1.902, док је у Београду укупно осуђено 273 малолетника.40

Градови са мањим бројем становника, као и мала места (варошице и села), дају потпуно другачију слику извршених кривичних дела. Људи се у овим местима међусобно познају, повезани су различитим везама (пријатељским, кумовским, родбинским итд), што утиче на повећану комуникацију међу мештанима, као и међусобну контролу, па је смањена могућност вршења кривичних дела у односу на велике градске центре. Сходно томе, организацију криминалистичке оперативе треба прилагођавати условима, како у великим градским центрима (где је повећана мобилност људи), тако и у односу на места са малим бројем становника.

Саобраћајни правци и чворови са собом носе посебне безбедносне изазове. Наиме, свакодневно се на саобраћајницама креће велики број људи, возила, робе, што утиче на повећану стопу криминалитета. Са друге стране, железнички или ваздушни саобраћај носи са собом посебне безбедносне ризике, нарочито у погледу вршења терористичких кривичних дела (на пример аеродром „Новодедово“ у Москви). Све ово захтева другачију организацију оперативног рада полиције и безбедносних служби, као и посебан приступ у превентивном деловању. Једном речју, географски услови утичу на обим, начин и врсте извршења кривичних дела, па самим тим и на прилагођавање оперативне оријентације полиције оваквим условима у раду.

3.3.3. Утицај временског фактора на криминалистичко – оперативну делатност

Време представља важан фактор који утиче на организацију и функционисање криминалистичке оперативе. Тако, поједина годишња доба утичу на повећано вршење одређених кривичних дела у односу на нека друга. Надаље, постоје кривична дела (пример крађе) која се врше углавном у вечерњим часовима, и током викенда, када грађани породично одлазе у викендице. Повећано вршење кривичних дела је забележено и током организовања јавних манифестација: вашара, сајмова, прослава државних празника, великих спортских манифестација итд. За време трајања

39 Пунолетни учиниоци кривичних дела - пријаве, оптужења и осуде, билтен бр. 529., Републички завод за статистику Србије, Београд, 2010., стр. 126. 40 Малолетни учиниоци кривичних дела - пријаве, оптужења и осуде, билтен бр. 528., Републички завод за статистику Србије, Београд, 2010., стр. 66.

27

туристичке сезоне повећан је број извршених кривичних дела против имовине, угрожавања јавног саобраћаја, живота и тела и сл.

Криминалистичка оператива мора водити рачуна о наведеним околностима везанима за временске одреднице. Сходно томе, потребно је планирати интензивније предузимање превентивних криминалистичко - оперативних радњи и мера у ризичном временском периоду за извршење појединих кривичних дела. Такође, када дође до извршења кривичног дела треба узети у обзир, између осталих, и временски фактор приликом предузимања оперативних мера у конкретном криминалном случају.

Према неким ауторима,41 у погледу временског фактора као једног од фактора за организацију криминалистичке оперативе, треба разликовати три могућа интервала: време прошлости, време садашњости и време будућности.

Време прошлости је од посебног значаја за организацију криминалистичке оперативе. Без познавања емпиријских сазнања о криминалним и безбедносним ситуацијама које су некада биле, не може се планирати садашња али ни будућа стратегија криминалистичке оперативе. Време прошлости обухвата и извршена кривична дела која се у садашњем времену решавају.

Време садашњости је, такође, од значаја за безбедност и криминалистичку оперативу. Без њега се не може реализовати начело благовремености и непрекидности борбе против криминалитета, као и начело мобилности. Сходно томе, потребно је обезбедити свакодневно праћење свих дешавања везаних за безбедносну проблематику, као и прикупљање обавештења о извршеним кривичним делима и њиховим учиниоцима.

Време будућности захтева од криминалистичке оперативе предвиђање и пројекције будућих трендова везаних за извршење кривичних дела, и уопште за безбедносну проблематику на одређеној територији. Испуњење овог услова је могуће на два начина:42

- организација оперативног обавештавања и оперативни продор у саму криминогену средину,

- прогноза будућих трендова у кретању криминалитета, на основу којих је могуће планирање организације оперативне делатности.

3.3.4. Познавање начина вршења кривичних дела и њихових учинилаца и познавање безбедносне проблематике

Поред наведених (посебних) услова за спровођење оперативне делатности, познавање начина вршења кривичних дела и њихових учинилаца представља темељан и главни услов за успешно предузимање криминалистичко – оперативних радњи и мера. Овај услов треба посматрати тројако: познавање начина вршења кривичних дела, познавање учинилаца кривичних дела и познавање безбедносне проблематике.

Начин вршења кривичних дела (лат. modus operandi), представља предузимање појединачних активности током вршења кривичних дела који је својствен појединим

41 Костић, С., оп. цит., стр. 152-153.42 Ибид., стр. 153.

28

учиниоцима кривичних дела или добро организованим криминалним групама. Начин вршења се користи приликом израде профила непознатог учиниоца ради његовог лакшег откривања и хапшења.43 Поједини аутори, под начином извршења кривичних дела подразумевају „комплексан систем радњи припремања, извршења и прикривања кривичног дела, детерминисан спољним условима и психичким својствима личности учиниоца, који може бити повезан и са применом одговарајућих оруђа и помоћних средстава у датим временским и локалним условима“.44

Начин вршења кривичног дела треба поделити у три временске одреднице: радње пре извршења кривичног дела, радње у току извршења кривичног дела и радње после извршеног кривичног дела.

Радње пре извршења кривичног дела, односно припремне радње обухватају планиране активности у циљу лакшег извршења кривичног дела. Ове радње, углавном, предузима сам извршилац кривичног дела, или један од извршилаца у случају групног и организованог планирања извршења дела. У кривичној теорији је присутна класификација припремних радњи у четири групе:45

- набављање и оспособљавање средстава за извршење кривичног дела,

- отклањање препрека за извршење кривичног дела,

- договарање, планирање или организовање са другима извршења кривичног дела,

- друге радње на којима се стварају услови за непосредно извршење кривичног дела а које не представљају радњу извршења.

Према томе, радње припремања извршења кривичног дела представљају поуздан индикатор у ком правцу треба планирати будућу оперативну делатност, односно које криминалистичко - оперативне радње треба предузимати у конкретном криминалном случају. Међутим, важно је истаћи да радње којима се припрема извршење кривичних дела нису присутне код свих кривичних дела нити код свих учинилаца.

Радње у току извршења кривичног дела обухватају: „карактеристике нападнутог објекта и препреке које је извршилац требало да савлада, које могу бити физичке, субјективне и организационе, употребљена средства у извршењу кривичног дела као што су оружје, оруђа која могу бити општа, тј. оруђа која служе за рад и немају намену употребе за вршење кривичних дела и специјална која су изграђена и прилагођена искључиво за вршење кривичних дела; трикове и специфичности радње извршења кривичног дела неовисно од употребе оруђа; трагове које оставља на жртви, месту извршења, изван места извршења; предмете које односи; начин одласка са места извршења и уништење трагова“.46

Радње после извршења кривичног дела обухватају активности усмерене на отклањање и уништавање трагова кривичног дела, сакривање предмета (новца и сл.) прибављених кривичним делом, припремање лажног алибија, протурање предмета кривичног дела итд.

43 Шире о томе: Berg, B.L., Criminal Investiдation, (McGraw-Hill), 2008. 44 Алексић, Ж., Миловановић, З., Лексикон криминалистике, оп. цит., стр. 173.45 Стојановић, З., оп. цит., стр. 202. 46 Костић, С., оп. цит., стр. 154.

29

Познавање учиниоца кривичног дела, са становишта криминалистичке оперативе, посебно је важно за даље предузимање криминалистичко - оперативних радњи и мера у конкретном криминалном случају. Познавање учиниоца кривичног дела обухвата поседовање информација о његовој личности, које укључују његову криминалну биографију, породично окружење, кругови у којима се креће, навике, склоности, као и само физичко познавање учиниоца. Сходно томе, често се у медијима наводи да је одређено лице, као учинилац кривичног дела, од раније познато полицији, односно органима кривичног гоњења.

Познавање безбедносних проблема укључује познавање безбедносне проблематике на одређеном географском подручју (сектору, вароши, општини). Заправо, познавање стања безбедности обухвата непоредна сазнања оперативних радника о објектима који могу угрозити, или угрожавају безбедност, познавање безбедносно интересантних лица или група које се сматрају ризичним. Коначно, оперативни радници, који раде у оквиру свог сектора, морају бити упознати са безбедносном ситуацијом и у другим секторима.

3.3.5. Познавање властитог рада у борби против криминалитета

Познавање властитог рада у било којој професији или делатности основни је услов од кога зависи испуњење свих других општих и посебних услова. Криминалистичка оператива, осим теоријског знања, захтева добро познавање практичног рада, односно познавање рада на терену. Зато се од оперативног радника очекује да се претходно добро упозна са практичним радом, као и са изазовима који га очекују у његовом будућем раду.

Познато је да криминалистичко - оперативна делатност укључује неопходна предзнања о начину извршења кривичног дела, лицима са криминалном прошлошћу, као и другим условима и погодностима који утичу на пораст криминалитета на одређеном локалитету, у коме оперативни радник полиције врши своју службену дужност. Дакле, ова предзнања служе као добра основа у предузимању будућих криминалистичко - - оперативних радњи и мера у конкретном криминалном случају.

Међутим, криминалистичко - оперативна делатност захтева ангажовање и осталих друштвених актера, као што је центар за социјални рад, школе, медицинске установе, невладин сектор (у одређеним случајевима), научне институције, тужилаштво, суд итд. Сходно томе, службена лица полиције, са становишта њиховог оперативног рада, морају познавати властити рад, односно своја права и обавезе. Надаље, оперативни радници полиције морају благовремено информисати одговорна лица у установама са којима сарађују о свим чињеницама и околностима, у конкретном криминалном случају. Успостављање међусобне сарадње укључује и потребну координацију током предузимања криминалистичко - оперативних радњи и мера са наведеним институцијама.

Према томе, спровођење криминалистичко – оперативне делатности није могуће без познавања властитог рада. Овде, пре свега, мислимо на шире познавање свих

30

законских могућности које стоје на располагању оперативном раднику полиције. Међутим, ово је само предуслов за успешно обављање послова из делокруга оперативне делатности. Стога, оперативни радник полиције мора познавати методологију свога рада, која укључује околности везане за предузимање конкретних мера и поступака, начина њиховог вршења, времена и простора у коме је исте потребно предузимати, број лица која морају бити укључена у предузимању конкретне акције, постојања могућности да дође до прераног откривања планова будуће акције, што може довести до негативних ефеката и евентуалне пропасти читаве оперативне акције итд.

У погледу временског момента када би требало организовати вршење појединих оперативних радњи и мера, потребно је исте посматрати у односу на криминалну делатност. Сходно реченом, можемо разликовати три временска момента:

- предузимање криминалистичко - оперативних радњи и мера пре самих криминалних радњи, у циљу њиховог превентивног деловања и предупређења будућих криминалних радњи,

- предузимање криминалистичко - оперативних радњи и мера паралелно са криминалним активностима са циљем откривања кривичних дела која су у току и хватања њихових учинилаца,

- предузимање криминалистичко - оперативних радњи и мера после извршеног кривичног дела, обухвата читав низ активности ради обезбеђења потребног доказног материјала за даље вођење кривичног поступка.

На крају, важно је истаћи да познавање властитог рада мора у себи садржати извесну дозу самокритичности, како би се утицало на благовремено отклањање недостатака у вршењу оперативне делатности. Анализу и процену оперативног рада, на нивоу полиције, односно МУП Србије, врше непосредно виши органи унутар службе који дају појединачне и групне оцене и запажања. Оцењивање квалитета оперативног рада мора бити објективно и стручно, како би се избегло непотребно понављање грешки и пропуста у будућем оперативном раду.

4. Правни основ за оперативну делатност

4.1. Општа разматрања и напомене

Пре него што пређемо на излагање о правном основу оперативне делатности потребно је указати на основне елементе и обележја оперативног рада. Обавезни елементи оперативног рада су:

31

- предузимање оперативних радњи и мера мора садржати претходно постављене циљеве, како не би дошло до непотребних активности које могу одвући оперативног радника на погрешну страну,

- предузимање оперативних радњи и мера мора бити унапред планирано. То значи да оперативним планом морају бити јасно означени - правни основ, циљеви, извршиоци, средства, место и време извођења радњи, предвиђене мете, начин реализације итд.,

- обрада података укључује аналитичко и информатичко анализирање прикупљеног материјала, како би се исти могао употребити у даљем раду,

- претходно прибављање одобрења непосредних руководилаца, односно њихова претходна сагласност је основни (почетни) услов без чијег испуњења није могуће предузимати оперативне радње и мере,

- најзад, присуство правног основа даје легалност предузетим оперативним активностима, односно радњама и мерама, јер у супротном радње оперативних радника би имале сва обележја инкриминисаних радњи (кривичних дела).

Правни основ за предузимање оперативних радњи и мера овлашћених службених лица полиције садржан је у одредбама Законика о кривичном поступку. Прецизније, Законик даје овлашћења полицији да може предузимати одређене криминалистичко -оперативне радње и мере у конкретном криминалном случају. Тако, према члану 225. став 1. ЗКП, „ако постоје основи сумње да је извршено кривично дело за које се гони по службеној дужности, органи унутрашњих послова дужни су да предузму потребне мере да се пронађе учинилац кривичног дела, да се учинилац или саучесник не сакрије или не побегне, да се открију и обезбеде трагови кривичног дела и предмети који могу послужити као доказ, као и да прикупи сва обавештења која би могла бити од користи за успешно вођење кривичног поступка“. У ставу 2., истог члана, прописује се да органи унутрашњих послова, у циљу испуњења дужности из става 1. овог члана, могу:

- да траже потребна обавештења од грађана,

- да изврше потребан преглед превозних средстава, путника и пртљага,

- да за неопходно потребно време ограниче кретање на одређеном простору,

- да предузму потребне мере у вези са утврђивањем истоветности лица и предмета,

- да распишу потрагу за лицем и стварима за којима се трага,

- да у присуству одговорног лица прегледају одређене објекте и просторије државних органа, предузећа, радњи и других правних лица, оствари увид у њихову документацију и да је по потреби одузму,

- као и да предузму друге потребне мере и радње.

Законик наводи неке од радњи које предузима полиција у ситуацијама када постоје основи сумње да је учињено кривично дело које се гони по службеној дужности. С обзиром да није могуће унапред предвидети, односно прописати све криминалистичко - оперативне радње и мере које може предузимати полиција, Законик

32

је, у последњој тачки овог члана, оставио могућност предузимања и других потребних радњи и мера.

Правни основ за предузимање криминалистичко - оперативних радњи и мера је прилично широко постављен, с тим што, у пракси, не сме доћи до предузимања радњи и мера којима би дошло до кршења основних људских права и слобода грађана, њиховог непотребног узнемиравања и компромитације. Сходно томе, оперативне активности полиције које би излазиле из Закоником прописаних оквира имале би сва обележја инкриминисаних радњи, односно кривичног дела.

Оперативна делатност полиције је упућена на коришћење знања и достигнућа из других природних, односно техничких наука. Међутим, поставља се питање могућности коришћења нових научно - техничких достигнућа који нису децидирано прописани у ЗКП. Наиме, полиција мора имати правни основ за предузимање било које криминалистичко - оперативне радње или мере. У овом случају, долази до изражаја последња тачка члана 225. став 2. која прописује могућност предузимања и других потребних радњи и мера. Сходно реченом, полиција може понудити: полиграфско тестирање осумњиченим лицима, употребу одређених хемијских средстава и сл.

Закон о полицији Србије, такође, представља правни основ за предузимање криминалистичко - оперативних радњи и мера овлашћених службених лица полиције. Овим Законом је целовито регулисана правна област рада полиције, као и предузимање радњи и мера које спадају у делокруг тзв. полицијских послова. Делокруг рада полиције прописан је у члану 1. Закона, где се, између осталог, наводи да „полиција обавља законом утврђене полицијске и друге послове, пружа подршку владавини права у демократском друштву и одговорна је за остваривање безбедности, у складу са законом“ (став 2.). Надаље, у ставу 3. истог члана, прописано је да „обављањем полицијских послова полиција свима пружа заштиту њихових права и слобода. Приликом пружања заштите, полиција поједина права и слободе може ограничити само под условима и на начин утврђен Уставом и законом“.

С обзиром да је у цитираним деловима Закона о полицији уопштено наведено место и улога полиције у друштву, са становишта криминалистичко - оперативне делатности, значајнији је члан 30. Закона. У овом члану се разрађују и таксативно наводе врсте полицијских послова. Сходно томе, полицијска овлашћења утврђена овим законом су:

- упозорење и наређење,

- провера и утврђивање идентитета лица и идентификација предмета,

- позивање,

- довођење,

- задржавање лица и привремено ограничење слободе кретања,

- тражење обавештења,

- привремено одузимање предмета,

- преглед простора, објеката и документације и против - терористички преглед,

- заустављање и прегледање лица, предмета и саобраћајних средстава,

- обезбеђење и преглед места догађаја,

33

- употреба туђег саобраћајног средства и средства везе,

- пријем пријава о учињеном кривичном делу,

- јавно расписивање награде,

- снимање на јавним местима,

- полиграфско тестирање,

- полицијско опажање (опсервирање),

- трагање за лицима и предметима,

- заштита жртава кривичних дела и других лица,

- прикупљање, обрада и коришћење личних података,

- мере циљане потраге,

- употреба средстава принуде.

Приликом примене наведених овлашћења полиција мора поступати у складу са законом и другим прописом, истовремено поштујући међународне инструменте који се односе на делокруг рада полиције. Закон о полицији, у члану 31., наводи неке од међународних инструмената: Европска конвенција за заштиту људских права и основних слобода,47 Основни принципи УН о употреби силе и ватреног оружја од стране службених лица која спроводе закон, Европски кодекс полицијске етике,48 остављајући простора за примену и других међународних инструмената који се односе на полицију.

У сагледавању законских могућности за предузимање криминалистичко - - оперативних радњи и мера службених лица полиције, морамо узети у обзир наведене (прописане) врсте полицијских овлашћења, као и законске услове за њихову примену. Сходно томе, предузимање оперативне делатности, као целине, мора бити у складу са прописаним законским оквирима, односно правним основом за њихову примену.

Можемо закључити да је правни основ за предузимање криминалистичко – оперативних радњи и мера присутан у цитираним члановима Законика о кривичном поступку и Закона о полицији Србије. Међутим, тек са доношењем посебних подзаконских аката, којима би се ближе регулисала оперативна делатност полиције, постигли би се много бољи резултати у њеном раду, превасходно на плану правне сигурности и правне заштите грађана.

5. Облици спровођења криминалистичко - оперативне делатности

5.1. Општа разматрања и напомене

Свака појава, предмет, организација садржи два основна елемента по којима се може распознати, односно разликовати од других, а то је: форма или облик по коме је препознатљива и садржина. С обзиром да смо садржину оперативне делатности 47 Закон о ратификацији Европске конвенције за заштиту основних права и људских слобода (са додатним протоколима) Државна заједница Србија и Црна Гора („Службени лист СЦГ - Међународни уговори“, бр. 9/03). 48 The European Code of Police Ethics and explanatory memorandum (Recommendation Rec(2001)10, У: Legal Instruments, Council of Europe Publishing (2002).

34

полиције обрадили у претходним излагањима, овде ћемо се задржати на њиховој форми, односно облицима оперативне делатности.

Облици оперативне делатности обухватају форму у којој се спроводе криминалистичко – оперативне радње и мере службених лица полиције. Међутим, облици спровођења криминалистичке оперативе у непосредној су вези са њиховом садржином. Тако, преко поједних облика у коме су предузете одређене криминалистичко – оперативне радње и мере можемо доћи до њихове садржине. Међутим, у циљу успешног обављања оперативне делатности полиције мора постојати јединство облика (форме) и садржине. Према нашем мишљењу, то је идеал коме треба тежити, али не по сваку цену.

Приликом спровођења појединих криминалистичко - оперативних радњи и мера од стране службених лица полиције, често се долази у ситуацију да се прописана форма мора „заобићи“ како би се прибавили квалитетнији подаци. Сматрамо, да се, у изузетним ситуацијама, може толерисати благо одступање од форме у предузимању криминалистичко - оперативних радњи и мера, али при томе треба водити рачуна да конкретно одступање не поприми облик инкриминисаних радњи, јер би то повлачило кривичну одговорност лица која предузимају ове радње.

У сваком случају, облици спровођења криминалистичко – оперативне делатности морају бити у складу са њеном садржином, али, разуме се, уз одређене изузетке који не смеју дерогирати правило.

5.2. Класификација облика криминалистичко – оперативне делатности

Облике организације криминалистичке оперативе можемо поделити у две велике групе:49

- основни облици,

- посебни облици.

Основни облици представљају окосницу у функционисању криминалистичке оперативе и без њиховог присуства није могуће организовати рад полиције. Сходно томе, основни облици организације криминалистичке оперативе чине примарну или основну организацију у раду полицијских управа у градовима, као и полицијских испостава и полицијских станица у мањим местима.

Основне облике можемо поделити у четири групе:

- територијални или општи облик,

- линијски или специјални облик,

- објектни облик,

- дежурна служба.

49 Према: Костић, С., оп. цит., стр. 182.

35

С обзиром да оперативна делатност захтева много шири и флексибилнији приступ, у предузимању криминалистичко - оперативних мера и радњи, потребно је испунити и посебне услове. Посебне услове можемо поделити у две подгрупе:

- сталне организационе форме,

- повремене, у зависности од потреба.

Овако класификоване облике организације криминалистичке оперативе треба, у одређеној мери, само условно прихватити. Наиме, остварење сваког организационог облика, ма којем типу класификације припадао, не треба изоловано посматрати. Напротив, испуњење једног услова, разуме се у садејству са другим условима, треба посматрати кроз призму остварења основних начела криминалистичке оперативе.

Професор Бошковић другачије систематизује облике криминалистичко - оперативне делатности, тако што их дели у две групе:50

- према садржају,

- према територији.

Прва група облика криминалистичко – оперативне делатности полази од садржаја и циља сваког облика. Сходно овом критеријуму, постоје два облика оперативне делатности, и то: криминалистичка контрола, која има превентивни карактер и у којој се предузимају криминалистичко - оперативне радње и мере у циљу спречавања будућег вршења кривичних дела и криминалистичка обрада, која има репресивни карактер и у којој се предузимају криминалистичко - оперативне радње и мере у циљу откривања и расветљавања кривичних дела и њихових учинилаца, те прикупљања и обезбеђивања доказа.

Друга група облика криминалистичко – оперативне делатности полази од територије, односно простора на којој се спроводе криминалистичко - оперативне радње и мере у циљу супростављања криминалитету. У складу са овим критеријумима постоје следећи облици оперативне делатности:

- територијални облик,- линијски облик, и- објектни облик.„Као карактеристичан облик оперативне делатности појављују се и послови

сталног дежурства који се обављају путем дежурних служби које, поред низа послова и задатака током радног и ван радног времена, обављају и задатке који су од посебног значаја за оперативну делатност. У дежурну службу пристиже мноштво релевантних информација које су од значаја за избор и примену одређених криминалистичко - - оперативних радњи и мера, а не сме се занемарити ни улога дежурне службе на плану координације и усмеравања, нарочито ван радног времена осталих служби органа унутрашњих послова“.51

Посматрано са аспекта криминалистичке оперативе као научне дициплине, сматрамо да је прихватљивија класификација облика криминалистичко – оперативне делатности коју је усвојио професор Бошковић. С обзиром да се у одговарајућим

50 Према: Бошковић, М., Матијевић, М., оп. цит., стр. 47.51 Ибидем.

36

деловима уџбеника посебно обрађује материја која обухвата први облик класификације, у наредном излагању ћемо обухватити другу групу облика оперативне делатности.

5.3. Територијални (општи) облик оперативне делатности

Појам и особености територије на којој се простире једна држава одређен је у релевантним међународним инструментима, односно у међународном јавном праву.52 Под државном територијом се сматра простор између државних граница, као и ваздушни простор изнад и земљиште испод граничне територије. С обзиром да свака суверена држава организује и врши своју власт на територији коју поседује, сасвим је логично да се организација полиције, а у складу са тим и организација њене оперативне делатности, спроводи на државној територији. Сходно томе, полиција је према територијалном принципу извршила организацију на: подручне полицијске управе и полицијске станице.

„Територијалне организационе јединице на координирајућем нивоу (подручне полицијске управе ван седишта Дирекције) и на оперативном нивоу (полицијске станице) територијално су диференциране и образоване за извршавање свих унутрашњих послова на одређеној територији (ПУ за град Београд; подручна полицијска управа, начелно, за територију округа и полицијска станица за територију општине), с тим да је унутрашња организациона структура ових територијалних јединица извршена по функционалном принципу (утврђују се одељења и полицијске станице (ПС), полицијске испоставе (ПИ) у подручним полицијским управама) и територијалном принципу (ПС, ПИ ван седишта ППУ). Полицијска станица у свом саставу има: одсек или групу за сузбијање криминалитета, једну или више полицијских испостава и одсек (групу) за управне послове, а поједине полицијске станице имају и саобраћајне испоставе“.53

Према томе, организација полиције, а самим тим и криминалистичка оператива, установљена је по територијално - линијском принципу на подручне управе и полицијске станице. На територији Србије образовано је укупно 27 подручних полицијских управа у градовима (укључујући Београд), али је дозвољена могућност да се, осим полицијских станица у општинама, оснивају и полицијске испоставе.54 Према члану 24. Закона о полицији Србије, у послове подручне полицијске управе спадају:

- на подручју општине у којој је њено седиште непосредно обавља полицијске и друге послове и остварује локалну сарадњу,

- на подручју за које је образована прати и анализира стање безбедности, координира и контролише рад полицијских станица и обезбеђује остваривање локалне сарадње и одговорности,

- учествује по потреби у обављању послова из делокруга полицијских станица,

- предузима мере обезбеђења одређених лица и објеката,

52 Шире о томе: Крећа, М., Међународно јавно право, Службени гласник, Београд, 2007.53 Цветковић, Д., Организациони дизајн као један од фактора ефикасности полиције, Школа бизниса, бр. 1., Београд, 2010., стр. 114. 54 Уредба о начелима за унутрашње уређење Министарства унутрашњих послова Републике Србије („Службени гласник РС“, бр. 8/06).

37

- обавља друге послове утврђене посебним прописима и другим актима.

Послови полицијске станице су да:

- непосредно обавља полицијске и друге послове и остварује локалну сарадњу на подручју за које је образована у саставу подручне полицијске управе.

Криминалистичка полиција остварује своју улогу у борби против криминалитета на територији коју обухвата подручна полицијска управа, односно полицијска станица. При томе, потребно је успоставити добру сарадњу са грађанима, јер они, врло често, могу бити извор корисних информација у вези са криминалитетом. Зато је успостављање сарадње на подручју где делује организациона јединица полиције (ПУ и ПС) од кључне важности за реализацију основне функције полиције у сваком друштву. У том смислу, „територијални аспект структуре полиције Србије се заснива на моделу тзв. дивергентне структуре, у коме организационе јединице покривају одређену територију, а све заједно целокупну територију Републике Србије“.55

Међутим, територијални облик полицијске организације, са становишта криминалистичке оперативе, заснован је на микро - безбедносном подручју који се назива безбедносни сектор. Безбедносни сектор обухвата микро - територијално подручје у организацији криминалистичке полиције, тј. он представља основни облик у функционисању безбедносног система и организацији њене оперативне делатности.

5.3.1. Безбедносни сектор

Безбедносни сектор представља део једне општине, односно микро - територију на којој се врше полицијски послови из области јавне безбедности. Заправо, безбедносни сектор представља основну организациону јединицу у вршењу послова јавне безбедности. Посматрано са аспекта криминалистичке оперативе, у безбедносном сектору се обавља како превентивна тако и репресивна делатност у борби против криминалитета.

У претходним излагањима смо, сходно члану 24. и 25. Закона о полицији, указали на основне полицијске послове и овлашћења у подручним управама и станицама. Међутим, у сектору се, са становишта улоге криминалистичке оперативе у борби против криминалитета, могу издвојити следећи послови:56

- праћење и анализа стања и кретања криминалитета на сектору,

- откривање и уочавање криминогених фактора у објектима, пунктовима и другим срединама на сектору и носилаца криминалне активности,

- успостављање криминалистичке контроле, а према потреби и оперативне контроле на местима где су присутни криминогени фактори и над лицима која су потенцијални учиниоци кривичних дела,

55 Цветковић, Д., оп. цит., стр. 116. 56 Према: Бошковић, М., Матијевић, М., оп. цит., стр. 88-89.

38

- прикупљање обавештења и подношење оперативних информација о свим сазнањима у вези са кривичним делом и учиниоцем,

- надзор и контролу лица под појачаним надзором,

- стварање и ангажовање оперативних веза, сходно овлашћењима из посебног акта министра унутрашњих послова, а у складу са планом оперативне делатности,

- коришћење анализа и информација добијених криминалистичко - обавештајном делатношћу, као и других информација и извештаја,

- отварање криминалистичке обраде, а према указаној потреби и оперативне обраде, у зависности од конкретне криминалистичко - оперативне ситуације,

- предлагање тужиоцу да од судије за претходни поступак захтева одобрење за примену посебних истражних радњи, када постоје основи сумње да је извршено кривично дело из чл. 227. ЗКП, а испуњени су услови из чл. 226. ЗКП,

- обезбеђење места извршења кривичног дела, посебно трагова и предмета и других битних чињеница, анализирање њиховог оперативног значаја и у том правцу предузимање адекватних криминалистичких радњи и мера.

У безбедносном сектору се предузимају криминалистичко - оперативне радње и мере, као и доказне радње за потребе вођења кривичног поступка. Ове послове обављају припадници криминалистичке и униформисане полиције, али се њихов број одређује у зависности од практичних потреба у датом сектору. Заправо, може се десити да одређени сектор, иако мањи по територији, има много више припадника полиције, али и обратно, што зависи од укупног обима криминалитета, те потребе за већим ангажовањем овлашћених службених лица полиције. Извршиоци полицијских послова на безбедносном сектору су:

- вођа сектора који самостално и по упутствима руководиоца организационе јединице извршава послове и задатке на сектору и организује и усмерава рад осталих секторских радника,

- униформисани припадници полиције који врше позорничку и патролну делатност, а према потреби и другу делатност,

- припадници криминалистичке полиције који раде на пословима спречавања и откривања кривичних дела и њихових учинилаца.

Послове криминалистичке оперативе на сектору можемо поделити на опште и посебне.

Опште послове можемо означити као активности које се врше у континуитету, у виду свакодневних активности оперативних радника у сектору. Ови послови обухватају предузимање криминалистичко - оперативних радњи и мера у правцу откривања и расветљавања кривичних дела и њихових учинилаца, као и обезбеђења доказа у циљу будућег вођења кривичног поступка. Међутим, у опште послове спадају и превентивне активности оперативних радника у сектору које се односе на повећање општег степена безбедности, а све у циљу смањења криминала уопште, односно предупређења будућег вршења кривичних дела. Превентивна оперативна делатност у сектору обухвата предузимање следећих мера и радњи:

39

- пријаве и одјаве боравишта непознатих лица,

- контрола кретања и боравка странаца и кругова у којима се крећу,

- контрола примене прописа о безбедности саобраћаја и поштовања јавног реда и мира,

- контрола примене прописа који регулишу држање и ношење ватреног оружја итд.

Сходно реченом, општи послови представљају главну оперативну делатност у сектору која се обавља редовно у склопу свакодневних активности полиције.

Посебни послови обухватају предузимање криминалистичко - оперативних активности у сектору, у случају ванредних ситуација насталих услед извршења кривичног дела. Тако, у посебне послове можемо сврстати: откривање конкретних кривичних дела и њихових непознатих учинилаца, обезбеђивање доказног материјала и сл. Дакле, у питању је предузимање криминалистичко - оперативних радњи и мера post hoc, односно после учињеног конкретног кривичног дела.

Успешан оперативни и уопште полицијски рад у сектору захтева стални састав људства у полицији. Шта то у пракси значи ? Пре свега, потребно је да људство које је радно ангажовано на криминалистичко - оперативним и безбедносним задацима у сектору стално обавља свој посао, што све скупа, у пракси, доводи до зближавања са грађанима, успостављања међусобног поверења, боље контроле сумњивих лица у склопу превентивне оперативне делатности итд. Са друге стране, послови безбедности су врло сложени и обухватају широку лепезу радњи и мера у циљу повећања степена безбедности које углавном врше униформисани припадници полиције. Сходно томе, постоји могућност да грађани, познавајући стални састав припадника полиције у сектору, дају оцену њиховог рада и подносе примедбе и сугестије на њихов рад и понашање. Такође, потребно је развијати потражну делатност, у смислу повећане контроле објеката и лица која припадају криминогеним структурама и круговима у сектору.

5.3.2. Врсте криминалистичко - оперативних послова у сектору

Узимајући у обзир изнето, оперативну организацију у сектору можемо поделити у три групе:

- позорничка делатност,

- патролна делатност,

- посебна оперативна делатност.

Позорничка делатност се врши када постоје потребе за њеним организовањем у сектору, посебно са становишта криминалистичке оперативе и безбедности. Позорничка делатност се организује у већим насељеним местима, јер у мањим местима не постоје реалне потребе за њеним обављањем. Позорничка делатност у сектору се врши у зависности од организације борбе против криминалитета. С тим у вези,

40

навешћемо основне и допунске елементе које треба узети у обзир приликом утврђивања подручја на коме се врши позорничка делатност.57

Основни елементи су:

- геофизичко јединство подручја на коме се организује позорничка делатност, као и његова геофизичка целина,

- саобраћајно јединство,

- глобално јединство функционалне једнородности подручја-стамбени рејон, пословно-трговачки, индустријски, саобраћајни, туристички итд.,

- величина подручја у смислу да одговара физичким и просечно радним могућностима једног радника да га опслужује,

- густина насељености, број становника.

Допунски елементи су:

- приближно јединство са суседним подручјем на коме се врши позорничка делатност,

- приближна јединственост безбедносне проблематике,

- број и степен осетљивости објеката које штитимо и њихова распоређеност,

- фреквенција људи на подручју позорничке делатности,

- присутност снага других служби безбедности, као и развијеност службе обезбеђења од стране државних органа и органа локалне самоуправе.

На основу изложеног, видимо да је позорничку делатност потребно третирати као део, односно један вид оперативног рада у сектору. Међутим, у односу на време вршења, позорничку делатност можемо поделити на:

- сталну у току дана и ноћи,

- сталну у одређеном делу или часу дана и ноћи када се та делатност врши,

- повремену,

- сезонску.

Патролна делатност је криминалистичко - оперативна делатност која означава кретање два или више униформисаних овлашћених службених лица полиције у одређеном сектору. Патролна делатност има, углавном, превентивни карактер јер се врши на подручју и у време када се може очекивати вршење кривичних дела. Међутим, постоје изузеци у два случаја, и то:

- посебна патролна делатност која се врши у области безбедности саобраћаја, пратње возила,

- ванредна патролна делатност која се врши у складу са конкретним потребама у сектору.

Патроле можемо, у зависности од коришћеног критеријума, поделити у више групација. У односу на задатке који се пред њих постављају постоје две врсте патрола:

- специјализоване, за вршење конкретног задатка независно од утврђеног плана рада,

57 Према: Костић, С., оп. цит., стр. 193-194.

41

- превентивне, на основу унапред утврђеног плана рада у циљу обављања предвиђених безбедносних задатака.

Према видљивости патроле можемо поделити у три групе:

- у униформи, која је посебно видљива,

- у униформи, која је прикривена, односно смањено видљива,

- у цивилном оделу.

У односу на врсту простора по коме се крећу постоје три врсте патрола:

- патроле на копну,

- патроле на води,

- патроле у ваздуху.

У односу на превозна средства која користе, патроле можемо поделити по више основа. На копну постоје следеће врсте патрола:

- пешачка,

- аутопатрола,

- мотоциклистичка,

- бициклистичка,

- коњичка,

- по снегу, са моторним погоном (моторне санке) и без моторног погона (скије).

На води постоји једна врста патрола:

- патролни чамци.

У ваздуху постоји, такође, једна врста патрола:

- хеликоптерска патрола.

Према карактеристикама простора и места постоје следеће врсте патрола:

- на отвореном простору, без насеља,

- на отвореном простору са насељима,

- само у насељу,

- на путевима,

- на објектима,

- у превозним средствима као пратња.

Према временском трајању патроле можемо поделити у две врсте.

Редовне патроле постоје у следећим случајевима:

- сталне у току дана и ноћи,

- сталне, у одређеним сатима,

- сталне, у одређеним данима у недељи,

- повремене,

- сезонске.

Ванредне патроле се обављају на подручју општине, путном, магистралном или превозном средству које се прати.

42

Посебна оперативна делатност се састоји у вршењу криминалистичко - оперативне контроле над одређеним лицима, ако присутне околности указују на могућност вршења кривичних дела, тј. ако су одређена лица почела са вршењем девијантних радњи које лако могу прерасти у криминалне радње. Ова врста оперативне делатности није пандан општој оперативној делатности, већ је усмерена на стварање оперативних веза и контаката у циљу стварања услова за квалитетније оперативно информисање у конкретним криминалним случајевима.

Према томе, посебна оперативна делатност је усмерена на откривање и расветљавање конкретних кривичних дела са непознатим учиниоцима. Решавање криминалних случајева се, по правилу, обавља у сарадњи са позорничком и патролном делатношћу. Сходно томе, службена лица полиције која руководе посебном оперативном делатношћу у сектору, уједно и координирају са лицима која врше позорничку и патролну делатност. Неретко, посебна оперативна делатност и патролна делатност представљају јединствену организацију у сектору. Међутим, посматрано са оперативно - тактичког становишта, лице које руководи и организује посебну оперативну делатност у одређеном сектору, не треба да се дуго задржава само на овом сегменту оперативног рада, јер ће онда доћи до занемаривања опште - безбедносних оперативних делатности.

5.3.3. Координација, планирање и контрола рада у сектору

Оперативна делатност у сектору, у погледу предузимања оперативних активности, захтева посебну агилност службених лица полиције. Овде, пре свега, мислимо на заједничке, односно тимске оперативне активности униформисаних припадника полиције и криминалистичко - оперативних припадника полиције. Наиме, рад у сектору је по својој природи сложен, одговоран и захтева прецизно предузимање планираних активности од стране свих лица која, посредно или непосредно, учествују у томе. Зато је неопходно прецизно и складно усмеравање свих активности у сектору без обзира ком облику оперативне делатности припадају. Усмеравање се најефикасније остварује кроз постављање конкретних оперативних задатака, које прати високи степен јединства и координације у оперативном раду у сектору. Овако постављена координација се остварује кроз основне облике оперативне делатности (позорничку, патролну и посебну оперативну делатност).

Координација оперативног рада у сектору захтева именовање одговорног лица које ће усмеравати рад и активности униформисаних припадника полиције и криминалистичко - оперативних припадника полиције. При томе, у случају откривања и расветљавања учињеног кривичног дела, послове координације предузима одговорно лице криминалистичке полиције које усмерава и координира оперативним активностима у конкретном криминалном случају. Осим тога, одговорно лице за координацију и усмеравање у сектору задужено је за предузимање најтежих и компликованих оперативних задатака. Зато је од изузетне важности да се за послове координације и усмеравања именују одговорна лица која поседују потребна знања из области оперативног рада и велико искуство на оперативним пословима.

43

Планирање оперативног рада представља веома важан део укупних оперативних активности у сектору. Надаље, планирање оперативне делатности у сектору укључује израду плана оперативног рада. План оперативног рада можемо поделити на општи и посебан део.

Општи део плана рада се доноси на основу претходне безбедносне процене на територији коју покрива одређена полицијска управа, односно полицијска станица, као и на подручју сектора. Полазећи од потребе за планирањем оперативних активности у сектору, општи део плана треба да садржи:58

- врсту опште оперативне делатности на сектору: позорничка и патролна,

- тачно утврђене заштитне објекте, врсте објеката и степен њихове осетљивости,

- утврђене криминогене објекте, подразумевајући под овим и такве просторе (бувље пијаце), са тачно описаном криминогеном садржином, начин њихове контроле и основне оперативне контролне мере,

- на бази прогнозе криминалитета утврђени делови сектора где треба очекивати кривична дела, која и када, као што су паркови, обале река, плаже, градилишта, простор око железничких и аутобуских станица итд. Односно утврдити условно од стања криминалитета и географских услова, подразумевајући све ове наведене објекте, као и саобраћајне правце где, када и која кривична дела треба очекивати с циљем предузимања одговарајућих оперативно превентивних мера,

- основну оријентацију праваца спровођења криминалистичке контроле у односу на одређена лица која су вршила кривична дела или ако, са становишта безбедности, постоји неки други основ за контролу,

- обилажење и контролу одређених објеката на отвореном простору: планини, пољу са тачно утврђеним тачкама које треба имати у виду са становишта безбедности, као што су напуштене куће, викендице, усамљени објекти итд.,

- координацију и сарадњу са инспекцијско - контролним органима, као што су тржишне инспекције на одређеним подручјима: пијаце, велике робне куће, где се врши недозвољени промет робе итд.,

- сарадњу и пружање помоћи субјектима у месној заједници и предузећима, односно привредним друштвима, са тачно утврђеним активностима,

- утврђивање и планирање обезбеђења места на којима су људи и њихова имовина угрожени, као што су, на пример, путеви према фабричким халама, одређена састајалишта и шеталишта (паркови, излетничка места и сл.), превозна средства јавног саобраћаја, железничке и аутобуске станице итд. Зато је нужно да се у планирању пође од карактеристика жртава, односно оштећеника како би се њима, као и потенцијалним жртвама, пружила одговарајућа заштита.

Такође, општи део плана треба да садржи планирање послова у посебним безбедносним стањима, а нарочито:

58 Ибид., стр. 202-205.

44

- које послове треба интензивирати и који су оперативни правци дејства у тим стањима,

- које послове предвиђене планом не треба извршавати или их треба вршити са смањеним интензитетом,

- које нове, специфичне послове треба захватити у посебним безбедносним стањима,

- начин повезивања и координирања рада и извршавање задатака са субјектима у месној заједници, предузећима, привредним друштвима итд.,

- начин обавештавања службених лица на терену у времену извршавања задатака, као и обавештавања са сектора одговарајуће надлежне јединице органа унутрашњих послова итд.,

- начин повезивања и оперативна координација са суседним секторима,

- средства и организација одржавања везе,

- тачно утврђено људство и задаци које треба да врши сваки појединац на сектору,

- начин коришћења резервног састава полиције на сектору.

Посебан део плана представља разраду општег дела плана, односно његову даљу конкретизацију. Сходно томе, посебан део плана садржи:

- планирање тачно утврђене криминалистичке контроле конкретних лица и криминогених објеката,

- утврђене задатке откривања кривичних дела и њихових учинилаца, а нарочито откривање учинилаца који су остали непознати у моменту извршења кривичних дела,

- распоред и задаци дејстава позорничке и патролне делатности у једном конкретном месецу, са тачно утврђеним посебним задацима које треба извршити у конкретном месецу,

- планирање заједничких оперативних акција са државним субјектима и инспекцијско - контролним органима на самом сектору,

- конкретна разрада и других делова општег дела плана у зависности од потреба и безбедносних ситуација.

Контрола оперативног рада омогућава вршење надзора над свим субјектима оперативног процеса у сектору. У пракси, контрола рада обухвата утврђивање степена испуњености свих задатака, предвиђених у општем и посебном оперативном плану рада. Прецизније, контролом се утврђује како су испуњени задаци у погледу спречавања, откривања и расветљавања учињеног кривичног дела и његовог учиниоца, како су спроведене криминалистичко - оперативне радње и мере, да ли је било евентуалних пропуста у оперативном раду, као и да ли су учињени пропусти утицали на конкретан криминални случај. Контрола оперативног рада може бити непосредна и посредна:

- непосредна контрола се односи на рад конкретног лица у извршавању оперативних задатака,

45

- посредна контрола обухвата праћење извршења оперативних задатака на основу: извештаја, информација, притужби грађана итд.

Према обиму контрола се може поделити на:

- целокупну контролу која се врши над целокупним радом оперативних радника у сектору,

- делимичну контролу која се врши на конкретном оперативном задатку, односно према конкретно учињеном кривичном делу.

На крају, можемо закључити да се вршење оперативне контроле организује и спроводи у циљу правовременог уочавања и указивања на уочене пропусте, као и ради пружања професионалне помоћи оперативним радницима у сектору. С тим у вези, потребно је указати на значај правовременог информисања свих припадника оперативе у сектору.

Процедура информисања оперативних радника у сектору је двосмерна. Најпре, непосредни руководиоци информишу свој састав о свим активностима које треба предузети као и могућим тешкоћама које ће пратити њихов будући оперативни рад. Са друге стране, оперативни радници који непосредно извршавају постављене задатке информишу своје руководиоце, у форми извештаја, о свим битним околностима које се односе на њихов рад, као и на конкретни криминални случај који је био предмет криминалистичко - оперативне обраде. Надаље, информисање се може вршити након конкретно предузетих криминалистичко - оперативних радњи и мера или на завршетку целокупне оперативне делатности.

5.4. Линијски облик оперативне делатности

Основни облик оперативног рада је територијални облик којим се уважавају реалне потребе оперативне делатности у борби против криминалитета. Територијални облик оперативног рада се заснива на географским специфичностима које одликују вршење кривичних дела. Међутим, у савременим условима, све чешће, кривична дела врше веома добро обучена лица која одликује велика покретљивост. Заправо, са либерализацијом у прекограничним односима међу државама, а посебно државама чланицама Европске уније, створени су повољни услови за злоупотребе различитих врста. С тим у вези, вршење кривичних дела, било индивидуално или организовано, све више поприма међународне размере.

Наведене околности, везане за територијалну распрострањеност у вршењу кривичних дела, иницирале су увођење новог облика оперативне делатности која се назива линијски облик оперативне делатности. Линијски облик оперативне делатности се примењује на ширем географском простору, који подразумева, осим унутардржавног, међународно простирање у односу на кривична дела која припадају транснационалном организованом криминалитету. Сходно томе, потребна је много већа стручност оперативних радника у односу на примену територијалног облика

46

оперативног рада. Такође, потребна је повећана специјалност криминалистичко - оперативних радника ангажованих на пословима откривања и расветљавања учињеног кривичног дела и његовог учиниоца. У том смислу, линијску оперативну делатност можемо овако дефинисати: „линијски облик рада је посебан облик организације у односу на територијални који је општи и као последица одређене нужности представља поделу рада у борби против криминалитета, чије модификоване форме зависе од услова у којима криминална активност егзистира, чинећи притом са територијалним и објектним обликом јединствену организацију борбе против криминалитета, што можемо да означимо као прву карактеристику линијског рада“.59

Главна црта линијског облика оперативне делатности се односи на његову географску распрострањеност, што укључује сузбијање једног или више облика криминалитета независно од простора на коме се предузимају криминалне радње и на коме се налазе учиниоци кривичних дела. Линијски облик оперативне делатности укључује у себи праћење, осим криминалних, и свих других облика девијантног понашања која могу довести до извршења кривичног дела. У том смислу, овај облик карактерише превентивно поступање у предузимању криминалистичко - оперативних радњи и мера. „Праћењем таквих ситуација припадник криминалистичке полиције који ради по одређеној линији је у ситуацији да предузме благовремене превентивне мере на спречавању извршења кривичног дела, а уколико кривично дело буде извршено, имаће много јаснију ситуацију у односу на место, време и начин извршења, а расположиве информације помоћи ће му да дође и до осумњиченог лица. Због тога је битно да се криминална делатност по одређеној линији оперативног рада не посматра одвојено од осталих незаконитих и других друштвено штетних појава које су у вези са групом кривичних дела обухваћених одређеним обликом линијског рада, јер те појаве представљају скривену опасност да у погодном тренутку прерасту у криминалну делатност“.60

Узимајући у обзир речено, можемо одредити основне разлоге за увођење линијског облика оперативне делатности:

- укупан број кривичних дела и других противправних понашања која представљају опасност за криминалну делатност или изазивање негативних последица за безбедност на територији полицијске управе, односно полицијске станице,

- основа криминалне делатности треба да се третира целовито, односно у склопу са другим негативним девијантним појавама у друштву које, још увек, немају обележја кривичног дела,

- јединствен начин вршења кривичних дела, не узимајући као основу кривично - - правну класификацију кривичних дела према степену испољене друштвене опасности,

- јединствено оперативно третирање проблема које захтева од оперативног радника стручна знања из других друштвених области.

59 Костић, С., оп. цит., стр. 217.60 Бошковић, М., Матијевић, М., оп. цит., стр. 94.

47

5.4.1. Координација линијског и територијалног облика оперативног рада

Познато је да криминалитет у савременом добу карактерише, осим велика покретљивост како унутар државе тако и на међународном плану, повезаност лица која врше кривична дела. У том смислу, потребно је спроводити јединствене и координисане криминалистичко - оперативне радње и мере у циљу откривања и расветљавања учињених кривичних дела, као и њихових учинилаца.

С обзиром да сваки облик оперативне делатности има своје предности и недостатке, поставља се проблем њиховог међусобног координисања, односно упоредног коришћења више наведених облика оперативног рада. Такође, чињеница је да само коришћење територијалног или само линијског облика оперативне делатности нема потпуни ефекат, јер наглашава само један вид оперативног рада који често, у пракси, није довољан. Зато је у решавању конкретног криминалног случаја, потребно поћи од територијалног облика оперативног рада, као основног, а затим користити линијски облик оперативног рада, као допунски.

Међутим, поставља се питање међусобне координације ова два облика оперативног рада у пракси. Прецизније, на који начин треба користити предности једног и другог облика, односно у ком смеру треба кренути у предузимању криминалистичко - - оперативних активности у решавању конкретног случаја. Наведено питање можемо, једноставније речено, означити као проблем координације територијалног и линијског облика оперативног рада. У пракси, руководилац у одређеном сектору мора имати континуирани увид у целокупни криминалистичко - оперативни рад у сектору, односно на територијалном подручју којим руководи. Сходно томе, руководилац мора бити свакодневно информисан о свим предузетим оперативним активностима, како би могао да благовремено предузима одговарајуће мере, истовремено уважавајући специфичности територијалног и линијског облика оперативног рада у сектору.

Координација се одвија међу лицима која су одговорна за функционисање линијског облика оперативног рада у сектору. У координацији учествује униформисани припадник полиције одговоран за послове сузбијања криминалитета у сектору, односно вођа сектора. Координацију у сектору је потребно спроводити системски, а не парцијално, приликом решавања конкретног криминалног случаја, уз међусобно уважавање особености територијалног и линијског облика оперативне делатности. Једном речју, координацијом се остварују претпоставке и услови за складно и јединствено функционисање оперативне делатности у сектору, а све у циљу сузбијања свих облика криминалитета, односно решавања конкретног криминалног случаја. С обзиром да је територијални облик оперативног рада ограничен на одређеном простору, потребно је формулисати циљеве које би требало испунити линијским обликом оперативног рада на означеном подручју, па на основу тога утврдити:61

- појавне облике вршења кривичних дела који су обухваћени линијским обликом рада,

61 Према: Матијевић, М., оп. цит., стр. 97.

48

- обавезе линијског облика рада према територијалном облику рада на одређеној територији,

- обавезе територијалног облика према линијском облику у откривању, разјашњавању и доказивању кривичних дела.

5.4.2. Субординација и координација линијског рада на територији

већег броја основних органа полиције

Полиција Србије је јединствена, централизована организација затвореног типа са строгом хијерархијом. Организациона шема у полицији је релативно сложена због многобројних и разноврсних организационих елемената, у којој је стриктно изведен принцип једностарешинства и субординације. Сама организација постављена је на територијалном и функционалном принципу. Дакле, полиција Србије је државна полиција која делује на територији читаве земље, под јединственом управом Дирекције односно МУП са наглашеном подређености нижих организационих јединица вишима.62

Сходно изложеном, линијска оперативна делатност може реализовати своје циљеве само међусобном координацијом два или више органа у датом простору. При томе, решавање конкретног криминалног случаја захтева присуство координације у раду полицијских органа, како унутар једног подручја или региона, тако и на међусобно потпуно одвојеним подручјима и регионима. У циљу успешнијег сузбијања криминалитета у полицијским управама на територији Србије оснивају се ниже организационе јединице у мањим местима (полицијске станице). Такође, предвиђена је могућност формирања нижих организационих јединица према појединим врстама криминалитета попут: сектора, одељења и сл. Руководећи састав у полицијској управи, а пре свега начелник, руководи и координира радом целокупне полицијске управе на чијем се челу налази.

Координација у раду полиције, са аспекта њених организационих јединица, може бити двојака:

- хоризонтална координација која се врши између полицијских управа, односно полицијских станица и сектора,

- вертикална координација која се заснива на субординацији у односу према полицијским управама, односно према Дирекцији полиције.63

Осим координације у обављању оперативне делатности посебну пажњу заслужује субординација у раду полиције, односно у сузбијању криминалитета. Субординација у данашње време долази посебно до изражаја са појавом или боље речено експанзијом организованог криминалитета чије сузбијање захтева јединство у руковођењу и поступању припадника полиције. Заправо, субординација у линијском облику оперативне делатности утиче на истовремено и координисано поступање организационих јединица полиције на одређеном, ужем или ширем, територијалном подручју.

62 Цветковић, Д., оп. цит., стр. 113. 63 Шире о томе: Закон о полицији Србије (члан 20.).

49

Међутим, професор Костић64 истиче да је субординација у борби против криминалитета у данашњим условима нужност и као таква представља услов савремене борбе против криминалитета и то нарочито у сузбијању оних кривичних дела која представљају и највећу друштвену опасност, као и код кривичних дела чији:

- прогон захтева једновремено, усмерено деловање више органа на разним подручјима републике,

- када је превентивна делатност по својим циљевима од значаја за ширу територијалну област, или је извршено кривично дело по својим негативним последицама, или могућим негативним последицама, тако да угрожава више општина, односно ширу територијалну област,

- када кривично дело има елементе иностраности,

- када расветљавање кривичног дела или утврђивање идентитета захтева тражење или пружање помоћи Међународне организације криминалистичке полиције - - Интерпола.

На основу изнетог можемо закључити да у условима повећаног кретања и комуникације људи, робе и капитала, те развоја информационих система и електронске комуникације међу људима (интернет), проблематика везана за организацију и функционисање свих облика оперативне делатности добија посебно на значају. При томе, високи ниво координације и субординације у функционисању полиције и њених виших и нижих организационих јединица (полицијских управа, станица, сектора, одељења и сл.), од пресудног је утицаја на успех у сузбијању свих врста криминалитета, као и у решавању конкретног криминалног случаја.

5.5. Објектни облик оперативне делатности

5.5.1. Појам и основне карактеристике објекта

Претходно обрађени територијални и линијски облици оперативне делатности, одвојени или у међусобној вези, нису у стању да у потпуности задовоље оперативне потребе, везане за откривање и расветљавање кривичних дела и њихових непознатих учинилаца. Зато је потребно коришћење и треће врсте, односно облика оперативне делатности познатије као „објектни облик“. Пре него што пређемо у разматрање овог облика оперативне делатности неопходно је одредити појам објекта. Наиме, објекат (лат. objectum) представља предмет, ствар, оно што се види или представља, предмет или особа на које је посматрање управљено.65

Поједини аутори у физичке објекте убрајају: „простор, зграде, постројења, уређаји, као и они који имају тачно утврђен идентитет као правна лица и имају своју локацију и дефинисану функционалност или низ конкретно дефинисаних правних лица која имају заједничку делатност и као таква представљају и физичку и функционалну реалност те представљају и јединствену основу за оперативну делатност против

64 Према: Костић, С., оп. цит., стр. 226.65 Вујаклија, М., Лексикон страних речи и израза, Просвета, Београд, 1972.

50

криминалитета унутар њих, и против спољних (изван њих) криминалних насртаја или постоји друштвени захтев за њихово посебно обезбеђење, постоје материјално. Ове објекте можемо проширено назвати комплексни стварни или сложени стварни објекти. Физички објекти могу бити различити по својој намени. Они могу бити са простором или без простора, или то може бити само простор“.66

Гледано кроз призму безбедности, односно криминалистичке оперативе под објектом можемо означити „одређени предмет или подручје на које је усредсређена безбедносна активност, а који може бити простор или проблем, односно група проблема са истоветном садржином и заједничком основом. Из суштинских разлога, као и из разлога хуманости, али и из нужности прецизности у појмовним дефиницијама, не можемо да схватимо лице као објекат, без обзира што и човек као индивидуа представља радну оријентацију послова безбедности. Човек, за разлику од објекта, увек мора да се схвати и третира као субјекат на кога под одређеним условима може бити усредсређена пажња и активност органа унутрашњих послова. Зато у пословима безбедности уопште, па и у криминалистичкој оперативи, под објектом можемо схватити“:67

- идентификоване и тачно утврђене безбедносне проблеме, хетерогене по начинима њиховог испољавања у спољном свету и различитим мотивима. А све то скупа има и карактеристику репродукције и заједничку основу што их чини јединственим, а на које је због њихове криминогености усредсређена општа и посебна друштвена превентивна, па и репресивна делатност - у нашем случају делатност јавне безбедности,

- идентификована места на којима се припремају или врше кривична дела, врше протурања предмета кривичних дела, или врше негативна девијантна понашања интересантна и за борбу против криминалитета, што је све у својој укупности разнородно по врстама кривичних дела и начинима њиховог извршења, а које се врше од неодређеног броја учинилаца и извршилаца, са карактеристикама закономерне учесталости, што са становишта борбе против криминалитета даје посебно обележје једном месту, односно објекту,

- места, односно објекти који су од посебног значаја за заштиту од криминалних делатности, а на којима органи унутрашњих послова посебно предузимају мере безбедности у заједници са другим субјектима како не би на њима или у вези са њима дошло до извршења кривичних дела,

- идентификована места и објекти на којима се стичу и испољавају делатности изложене у претходне две тачке ових дефиниција, тј. места и објекти који се у односу на проблеме безбедности двојако понашају: имају карактеристику и криминогености и нужне заштите.

Према томе, објектни облик оперативне делатности, у односу на територијални и линијски облик, представља далеко комплекснији вид оперативног поступања. Главна разлика између наведених облика оперативне делатности, са становишта објектног облика, састоји се у чињеници да објектни облик посебно идентификује посматрани

66 Бошковић, М., Матијевић, М., оп. цит., стр. 98. 67 Према: Костић, С., оп. цит., стр. 228.

51

објект са свим његовим специфичностима, тј. независно од претходно наведених облика оперативне делатности. Зато је објектни облик врло сложен облик оперативне делатности и захтева посебан приступ приликом његовог спровођења у пракси. Међутим, у пракси, неопходна је стална међусобна повезаност сва три облика оперативне делатности, јер се на тај начин могу остварити жељени резултати у оперативном раду, тј. правовремено откривање и расветљавање кривичних дела и њихових учинилаца.

Сходно реченом, можемо издвојити главне карактеристике објектног облика оперативне делатности:

- објектни облик полази од унапред утврђених и означених криминалних жаришта, односно проблема везаних за конкретан криминални случај. Осим тога, означени проблеми су вишеслојни услед преплитања територијалног и линијског облика оперативне делатности,

- означени проблеми су међусобно различити и хетерогени сваки са својим особеностима. С тим у вези, проблеми који су предмет објектног облика оперативног рада не представљају целину, односно јединство, било у територијалном или линијском облику,

- безбедносни проблеми, у вези са вршењем кривичних дела и њиховим учиниоцима, могу бити решавани једино применом објектног облика оперативног рада.

Објектни облик оперативне делатности не можемо изоловано посматрати, односно примењивати, већ само у садејству са територијалним и линијским обликом оперативне делатности. Уосталом, предузимање криминалистичко - оперативних радњи и мера подразумева њихову примену на одређеној територији, од стране оперативних радника полиције који морају деловати у складу са начелом координације и субординације у служби, што све заједно, на крају, ствара добру основу за примену објектног облика оперативне делатности. Међутим, то не значи механичку примену и појединачно спровођење криминалистичко оперативних активности, напротив примена сва три облика оперативне делатности мора представљати функционално јединство ради остварења главног задатка: откривања и расветљавања кривичног дела и његовог учиниоца, односно прикупљања информација и доказа у наведеном правцу.

5.5.2. Планирање оперативног рада на објекту

Планирање оперативног рада на објекту подразумева систематску и планску активност усмерену на решавање конкретног криминалног случаја. Пре него се започне са планирањем оперативног рада на објекту потребно је јасно и недвосмислено идентификовати предметни објекат. Затим, неопходно је утврдити садржину објекта и степен његове угрожености конкретним криминалним активностима, као и чињеницу да ли је у питању криминогени објекат или посебно заштићени објекат и сл. Приликом израде плана рада потребно је проценити да ли је у односу на конкретан објекат, са становишта криминалистичке оперативе, потребно формирати специјализовану

52

јединицу, посебну групу или ће исти бити предмет обраде у оквиру оперативног рада у сектору.

Планирање рада, односно план рада као његов производ, мора садржати смернице будућег оперативног деловања, као и утврђивање својства самог објекта, које се састоји у процени његове намене, функције, физичких особености, локације, осетљивости и сл. Пожељно је приликом израде оперативног плана рада, између осталог, користити расположиву техничку документацију објекта, тј. планове, нацрте, грађевинске дозволе, пројекте итд., како би се подробније упознали са свим његовим својствима. Сходно томе, утврђивање својстава код објекта мора поћи од његовог историјата, процене безбедносне, односно криминалне ситуације, која садржи опис претходне ситуације која може бити фактор повећања или смањења криминала или угрожености објекта. Истовремено, код планирања рада, треба предвидети начине поступања у посебним безбедносним условима, нарочито када су у питању, са криминалистичког и безбедносног аспекта, осетљиви објекти. У том циљу, неопходно је коришћење сазнања која су прикупљена претходно наведеним оперативним радњама и поступцима.

Код објеката који представљају системе, као што су аеродроми, пристаништа, железничке станице, велики енергетски системи, рударски базени итд., можемо да практикујемо разуђене планове који утврђују безбедносну оријентацију у појединим деловима, с тим што њихова укупност мора да представља целину. У оваквим случајевима нужно је планом посебно предвидети пружање помоћи и сарадњу са грађанима, а у првом реду планирати информисање о безбедносним проблемима.

Овде можемо да поделимо план рада на два дела: општи и посебан. Општи део плана је по нама оријентациони, и као такав може бити годишњи и посебан или оперативни, који би требало сачињавати за тромесечје.

Методологија планирања задатака је последица присутних специфичности код објеката, с тим да је за сваки објекат потребно утврдити конкретну методологију које се треба придржавати. Комплексни објекти који у стварности обухватају безбедносне проблеме у појединим гранама делатности или њиховим најосетљивијим деловима морају бити оперативно захваћени претходним планирањем. Планирање захтева посебну методологију, која зависи од специфичности самог комплексног објекта.68

Међутим, оперативна делатност на изведеном објекту мора бити резултат претходно сачињеног плана, установљеног према претходној процени његовог стања и степена угрожености криминалитетом. С тим у вези, потребно је, у овако постављеном оперативном захвату, обухватити делатности које су претходиле појави криминалитета, као и криминалистичко - оперативне радње и мере које после тога треба предузети. Планом треба предвидети криминалистичко - тактичке, техничке и криминалистичко - - оперативне радње и мере према оваквим објектима и начин ефикасног ограничавања криминалне делатности у таквим стањима. Планом треба предвидети координацију са територијалним обликом, јер се без њега у посебним стањима не може ефикасно да делује.69

68 Костић, С., оп. цит., стр. 234-235. 69 Матијевић, М., оп. цит., стр. 109.

53

5.5.3. Досије објекта

Као што одређена безбедносно интересантна лица имају свој досије, са становишта оперативног рада и поступања, досије би требало да имају и објекти. Овде, пре свега, мислимо на све објекте који имају изражена криминогена обележја. Досије објекта треба да садржи:

- краћи осврт на историјски развој објекта,

- све значајне податке о објекту,

- облике криминалне делатности који се испољавају у оквиру објекта,

- податке о учиниоцима кривичних дела који се окупљају или се налазе у објекту и о другим интересантним лицима која су по одређеном основу везана за објекат,

- узроцима и условима који погодују настанку и развоју појединих облика криминалне делатности,

- радњама и мерама које треба предузети у циљу спречавања, откривања и доказивања кривичних дела, као и друге податке од значаја за успешну реализацију објектног облика оперативне делатности.

Посебно је битно да досије објекта садржи и претходне планове рада, како би се могло видети које су радње и мере предузимане у претходном периоду, као и процену стања и кретања криминалне делатности на објекту, уз једну реалну прогнозу даљег развоја криминалне делатности.70

Досије објекта треба да садржи релевантне податке процене стања физичко- -техничке заштите објекта, као и локације на којима се врши физичко - техничка заштита. Такође, досије објекта треба да садржи: „прогнозу о могућем кретању и испољавању криминалне делатности у посебним безбедносним ситуацијама које се могу очекивати, с тим што та прогноза треба да буде шира и да се не односи искључиво на појаву криминалитета, већ и на друге безбедносне проблеме, као и на оперативну делатност коју треба предузети у таквим ситуацијама у циљу заштите самих објеката, односно одређених добара, средстава и других вредности, нарочито ако се ради о објекту који је под заштитом полицијске делатности. У том смислу, досије објекта треба да садржи и одговарајућу документацију која се односи на претходну делатност“.71

Досије се чува у седишту полицијске управе, односно полицијске станице. За чување досијеа надлежан је руководилац одељења, односно јединице за сузбијање криминалитета, који поступа у складу са начелом чувања службене тајне, о чему је било речи у оквиру начела криминалистичке оперативе. При томе, службена лица која раде на конкретном криминалном случају могу користити податке из досијеа објекта водећи рачуна о начелу чувања службене тајне.

5.6. Дежурна (стална) служба

70 Бошковић, М., Матијевић, М., оп. цит., стр. 101-102. 71 Ибидем.

54

5.6.1. Појам и основне карактеристике дежурне службе

Кривична дела и њихове учиниоце није увек могуће одредити у одређеном времену и простору. Зато је потребно континуирано и непрекидно водити борбу против криминалитета, односно усмерити организацију и функционисање криминалистичко - - оперативних активности у том правцу. Међутим, није довољно организовати оперативну делатност искључиво коришћењем њеног територијалног, линијског и објектног облика, јер овлашћена службена лица не могу истовремено покрити све димензије борбе против криминалитета у склопу наведених облика оперативне делатности. Сходно томе, у складу са реалном потребом за организовањем и предузимањем криминалистичко - оперативних радњи и мера у полицији формирана је дежурна (стална) служба. Дежурне службе се формирају у оквирима одређене организационе јединице МУП (полицијске управе, станице), и својим радом покривају одређену територију. Дежурне службе своје послове обављају непрекидно (24 часа), и то по сменама, с тим да свака смена има свог руководиоца ( шефа смене).

Дежурна служба располаже опремом адекватном захтевима послова сталног дежурства, тј. системом веза и рачунарским, односно информационим системима. Осим што обавља послове из оквира своје редовне дужности, дежурна служба, такође, обавља послове из области сузбијања криминалитета. Дакле, дежурна служба покрива широку лепезу послова из области безбедности и криминалистичко - оперативног дела активности полиције. Сходно томе, „дежурна служба учествује, организује или је у токовима низа криминалистичко - оперативних делатности, непосредним и посредним деловањем, као што су: праћење, координирање, усмеравање, информисање у вези са предузимањем криминалистичко - тактичких и криминалистичко - техничких радњи и мера и истражних радњи и криминалистичко - оперативних радњи и мера из надлежности и криминалистичке и униформисане полиције. Из тог разлога дежурна служба представља својеврстан облик оперативне делатности који заслужује посебну пажњу. Потребно је сагледати њен оперативни аспект организације, деловања а посебно непосредног доприноса у функцији криминалистичке оперативе као саставног дела система криминалистичке делатности“.72

Дежурна служба делује у више праваца, и то:73

- дежурна служба је најоперативнији део станице јавне безбедности - полицијских станица, јер се њена делатност простире у максималном простору и времену.

- дежурна служба непосредном или посредном делатношћу увезује све остале облике оперативне делатности.

- конкретне организационе структуре у дежурној служби (дежурне увиђајне екипе, дежурне интервентне екипе - јединице за подршку) су у прилици веома често да предузимају мере „првог захвата“ у случајевима конкретних кривичних догађаја.

72 Ибид., стр. 103. 73 Према: Матијевић, М., оп. цит., стр. 112.

55

5.6.2. Основне функције сталног дежурства

Основна функција и смисао постојања и организовања дежурне службе је континуирано праћење стања криминалитета и пружање помоћи грађанима телефоном (на пример, преко телефона 92), као и непосредним пријемом у просторије полиције. Дежурна служба остварује своју превентивну функцију преко спречавања вршења кривичних дела, пружања помоћи лицима која се обрате због осећаја угрожености да могу постати жртве кривичног дела (на пример, породично насиље) итд. Дежурна служба, због континуираног праћења општег стања криминалитета, врши непосредни увид у рад позорничке и патролне делатности на подручју органа унутрашњих послова.

Осим наведене функције, дежурна служба може, сходно законским прописима, предузимати и друге активности, попут: привођења, задржавања, лишења слободе делинквената и лица која нарушавају јавни ред и мир итд. Организација и функционисање дежурне службе омогућавају да она у свом раду остварује: начело благовремености, начело мобилности, начело координације и међусобног пружања помоћи између органа унутрашњих послова итд. У том смислу, дежурна служба полиције се често у медијима означава као јавни сервис, односно сервис грађана. Зато њен рад улива поверење и заокупља пажњу шире јавности и медија (сетимо се ТВ емисије „позовите 92“).

Дежурна служба, у склопу својих редовних активности, остварује високи ниво сарадње са припадницима оперативног дела полиције. При томе, она предузима неодложне криминалистичко - оперативне радње (увиђај, прелиминарно саслушање осумњичених), које не трпе одлагање, о чему саставља записник и прикупља пратећу документацију. Након предузетих радњи, дежурна служба целокупан прикупљени материјал предаје надлежним оперативним службеним лицима полиције.

У свом раду дежурна служба мора бити организована на начин који јој омогућава несметано праћење криминалних појава, као и благовремено прикупљање података о истима. Прецизније, када оперативна информација пристигне у дежурну службу одговорно лице (шеф смене) процењује њену тежину и значај и одлучује о даљем поступању. С тим у вези, потребно је поступати крајње опрезно јер се, у пракси, често дешава да безазлена информација, којој се не придаје никакав криминалистичко- -оперативни значај, може довести до кључних доказа у конкретном криминалном случају.

На крају, дежурна служба мора у сваком тренутку бити спремна да пружи помоћ припадницима полиције у извршавању задатака. Зато је од велике важности правовремено и стално информисање и одржавање везе између дежурне службе и осталих припадника полиције, као и између шефа смене и осталог састава у дежурној служби. Надаље, дежурна служба, односно њени припадници на крају смене подносе извештај о свим битнијим догађајима у протеклом временском периоду.

56

6. Оперативна информација и оперативна обрада

6.1. Оперативна информација

Оперативна информација представља основни извор сазнања о учињеном кривичном делу које се гони по службеној дужности. Оперативна информација се подноси када постоје основи сумње да је извршено кривично дело које се гони по службеној дужности или да је одређено лице извршило конкретно кривично дело које се гони по службеној дужности. Дакле, за постојање оперативне информације потребан је мањи степен извесности (основ сумње) који се темељи на индицијама (лат. indicium - знаци, предзнаци, симптоми), који, као посредни докази, указују на постојање кривичног дела, односно на одређену везу конкретног лица са учињеним кривичним делом. Индиције се могу појавити у свим стадијумима извршења кривичног дела, односно пре, за време и након учињеног кривичног дела. Најчешћи извори индиција су: кривичне пријаве, изјаве сведока, разговори са осумњиченим лицима, увиђај, препознавање, оперативно - тактичке радње и средства итд. Међутим, у пракси, индиције не морају бити поуздан извор сазнања због постојања могућности намерног давања лажних података, било о учињеном кривичном делу или његовом учиниоцу.

57

Када припадници полиције дођу у посед оперативне информације о учињеном кривичном делу дужни су да исту, службеним путем, проследе непосредном руководиоцу. Након тога, оперативна информација се заводи у службени регистар, тако што јој се: додељује деловодни број, датум завођења, извор информације, име и чин припадника полиције који је подноси, њен садржај, име и чин припадника полиције који је оперативну информацију примио и завео, име и чин припадника полиције коме је оперативна информација дата на даље поступање (проверу).

После пријема и службене обраде оперативне информације иста се проверава и предаје, са сачињеном службеном белешком, непосредном старешини. Старешина одлучује о даљем коришћењу оперативне информације, разуме се након разматрања целокупне документације о предузетим радњама у вези са истом. Зависно од садржаја оперативне информације и прикупљених података, оперативна информација се може решити на један од следећих начина:74

- успоставља се оперативна контрола, уколико постоји општа сумња да се врше кривична дела, а постоји потреба и испуњени су услови за спровођење одређених криминалистичко - оперативних радњи и мера,

- обавештава се тужилац уколико постоје основи сумње да је извршено кривично дело за које је предвиђена казна затвора преко пет година, поступа се по наредби тужиоца, спроводи се истрага, односно отвара се криминалистичка обрада у оквиру које се, ако се укаже потреба и постоје услови, отвара и оперативна обрада кроз коју ће се спроводити криминалистичко - оперативне радње и мере,

- отвара оперативну обраду за кривична дела за која је предвиђена казна затвора до пет година (у остављеном законском року од три дана да обавести тужиоца) уколико постоји потреба за предузимањем појединих криминалистичко - - оперативних радњи и мера (нпр. коришћење оперативних веза, добијање података прибављених криминалистичко - обавештајном делатношћу), а ако су испуњени услови отвара се криминалистичка обрада, уколико постоји потреба за предузимањем криминалистичко - тактичких и техничких радњи и мера и истражних радњи,

- подноси се пријава за прекршај уколико нема елемената кривичног дела, а испуњени су услови за подношење пријаве за те инкриминисане радње,

- уступа се оперативна информација са службеном белешком другом надлежном органу унутрашњих послова,

- обуставља се даљи рад по оперативној информацији, уколико прикупљени подаци указују да се не ради о некој претходно наведеној инкриминацији.

Сходно реченом, оперативна информација је користан извор сазнања о учињеном кривичном делу и његовом учионицу који, уз претходно спровођење радњи у циљу њене провере, представља иницијални корак у будућем вођењу кривичног поступка.

6.2. Оперативна обрада

74 Према: Бошковић, М., Матијевић, М., оп. цит., стр. 49.

58

6.2.1. Појам и основне карактеристике оперативне обраде

С обзиром да је криминалистичка оператива научна дисциплина произашла из окриља криминалистике као науке, у пракси, постоји нејасно разликовање појмова криминалистичка обрада и оперативна обрада. Зато ћемо, у даљем излагању, садржински одредити ова два појма, наводећи дефиниције појединих аутора из ове области.

Неки аутори, са криминалистичког становишта, различито дефинишу појам криминалистичке обраде. Према професору Алексићу, криминалистичка обрада је облик делатности помоћу кога се утврђује постојање криминалног догађаја и криминалног понашања одређене особе. Она испуњава садржину преткривичног поступка, који има за задатак да припреми почетак и несметано вођење кривичног поступка. Криминалистичка обрада најчешће полази од чињеница које омогућавају сумњу и које се у процесној теорији називају основима сумње.75

Криминалистичка обрада представља систем методолошки планираних и предузетих мера и радњи од стране органа унутрашњих послова а у преткривичном поступку, поводом одређеног криминалног догађаја и његовог извршиоца, с циљем да се почетна сазнања (основи сумње, индиције), оперативним радом подигну на такав степен вероватноће који ће омогућити доношење кривичнопроцесне одлуке.76

Криминалистичка обрада представља систем оперативно-тактичких мера усмерених на то да се открије и утврди одређено кривично дело, открије и утврди одређени учинилац кривичног дела и приведе кривичном прогону.77

Правни основ криминалистичке обраде предвиђен је чланом 255. став 1. ЗКП Србије, који прописује следеће: ако постоје основи сумње да је извршено кривично дело за које се гони по службеној дужности, полиција је дужна да предузме потребне мере да се идентификује, пронађе и ухвати учинилац кривичног дела, да се учинилац или прикривач не сакрије или не побегне, да се открију и обезбеде трагови кривичног дела и предмети који могу послужити као доказ, као и да прикупи сва обавештења која би могла бити од користи за успешно вођење кривичног поступка. Сходно томе, криминалистичка обрада се покреће када постоје основи сумње да је извршено конкретно кривично дело, односно да је одређено лице учинило ово кривично дело.

Према томе, криминалистичка обрада представља скуп планираних и системски предузетих криминалистичко - тактичких и техничких радњи и мера и одређених истражних радњи, с циљем откривања кривичног дела, учиниоца и његовог привођења надлежном органу, и обезбеђења доказа.78

Узимајући у обзир изложене дефиниције, можемо закључити да се у спровођењу криминалистичке обраде предузимају, како криминалистичко - тактичке и техничке радње и мере тако и одређене истражне радње ради откривања и расветљавања учињеног кривичног дела и његовог учиниоца, као и ради обезбеђења доказа.

75 Алексић, Ж., Миловановић, З., Криминалистика, оп. цит., стр. 68.76 Матијевић, М., оп. цит., стр. 246.77 Водинелић, В., оп. цит., стр. 61.78 Бошковић, М., Матијевић, М., оп. цит., стр. 56.

59

Оперативна обрада, такође, полази од основа сумње да је извршено конкретно кривично дело, односно да је кривично дело учинило одређено лице. Надаље, у току оперативне обраде се предузимају криминалистичко - оперативне радње и мере, у склопу укупних оперативних активности на конкретном криминалном случају. Међутим, ове мере се у оперативној обради предузимају тајно, односно дискретно у циљу откривања и расветљавања кривичног дела и његовог учиниоца и обезбеђења квалитетних доказа. У том смислу, постоји разлика у односу на спровођење криминалистичке обраде у којој се, осим наведених криминалистичко - оперативних радњи и мера, предузимају и одређене истражне радње.

Разликовање криминалистичке и оперативне обраде кривичног дела присутно је и у самој процедури одобравања и контроле предузетих радњи. Оперативна обрада је у погледу процедуралних правила и надлежности за одобравање у предузимању криминалистичко - оперативних радњи и мера флексибилнија у односу на процедуру везану за криминалистичку обраду. Ипак, у оба случаја, исти је основ за покретање поступка обраде, односно за предузимање криминалистичко - оперативних радњи и мера у конкретном криминалном случају.

У погледу временског следа између криминалистичке обраде и оперативне обраде нема посебних разлика, јер оне могу претходити једна другој, зависно од исказаних потреба у конкретном криминалном случају. Ипак, у пракси, оперативна обрада, углавном, претходи криминалистичкој обради, јер она полази од унапред формираних оперативних веза и контаката у одређеном сектору или ширем географском подручју. Осим тога, оперативна обрада је мање оптерећена формалностима, у односу на криминалистичку обраду у којој предузимање одређених мера (истражне радње) зависи од претходног одобрења надлежних правосудних органа.

6.2.2. Спровођење оперативне обраде

Отварање оперативне обраде је потребно када постоје основи сумње да је извршено кривично дело, у ком случају је потребно предузимање одређених криминалистичко - - оперативних радњи и мера у циљу откривања и расветљавања кривичног дела, откривања, односно хватања његовог учиниоца и прикупљања и обезбеђења неопходних доказа.

Начелник полицијске управе, односно непосредни старешина полиције одлучује о отварању оперативне обраде. Доношењу одлуке претходи писмени и образложени предлог припадника полиције. Током оперативне обраде дозвољено је предузимање свих криминалистичко - оперативних радњи и мера, осим оних за чије предузимање је потребно одобрење правосудних органа (тужиоца или судије). Такође, за предузимање истражних радњи и мера неопходно је одобрење истражног судије или надлежног јавног тужиоца, у зависности од усвојеног концепта истраге у кривичном законодавству.

Према ЗКП Републике Српске „тужилац истрагу наређује када постоје основи сумње да је извршено кривично дело, па уколико је он нареди, полиција фактички спроводи криминалистичку обраду, а у оквиру ње би се отворила оперативна обрада у

60

склопу које би се спроводиле посебне истражне радње, па долази до координације у спровођењу криминалистичке и оперативне обраде. Међутим, уколико је криминалистичко - оперативна ситуација таквог садржаја да указује на вероватноћу прикупљања доказа хитним спровођењем неке од посебних истражних радњи, тужилац може одмах да предложи судији за претходни поступак да нареди спровођење такве радње и да потом усмери рад полиције у том правцу, што значи да нема потребе за тренутним отварањем криминалистичке обраде, већ би се посебне истражне радње спровеле од стране полиције у склопу оперативне обраде, која, у зависности од прикупљених информација, може да прерасте у криминалистичку обраду“.79

У погледу начина спровођења оперативне обраде дозвољена је могућност коришћења оперативних веза, односно информатора и сарадника. Под појмом информатор се подразумева физичко лице које овлашћеним службеним лицима полиције систематски, перманентно и на дискретан начин (тајно) даје криминалистичко - релевантне информације везане за криминална дешавања.80

Полиција може предузимати, у оквиру прописаних полицијских овлашћења у ЗКП (члан 255. став 2., у вези са ставом 1. истог члана), и друге оперативно - тактичке мере и радње у циљу правовременог прикупљања информација о учињеном кривичном делу и његовом учиниоцу. С тим у вези, криминалистичко - оперативне радње и мере се предузимају ради прикупљања релевантних чињеница које ће омогућити да основ сумње прерасте у већи степен извесности о учињеном кривичном делу и његовом учиниоцу, односно у основану сумњу. Само основана сумња, коју поткрепљују релевантни докази, представља неопходан услов за вођење кривичног поступка.

Оперативна обрада, такође, има временско ограничење трајања и престаје у следећим случајевима:81

- када се утврди да не постоје елементи кривичног дела које се гони по службеној дужности,

- ако се спроведеним криминалистичко - оперативним радњама и мерама потврде основи сумње да је извршено кривично дело, али се није дошло до доказа који би указали на постојање основане сумње, а нема оперативне сврхе даља примена тих радњи и мера; оперативна обрада престаје, а даља криминалистичка делатност се одвија кроз криминалистичку обраду у циљу доказивања кривичног дела,

- када престану разлози због којих је оперативна обрада отворена,

- ако је наступила застарелост кривичног гоњења за кривично дело за које се води оперативна обрада.

-

6.2.3. Планирање оперативне обраде

Планирање оперативне обраде представља најважнији, уједно и најзахтевнији, део укупне оперативне делатности. Планирање представља, са становишта

79 Ибид., стр. 58. 80 Ангелески, М., Криминалистика - Криминалистичка тактика II, Грал, Скопље, 2002., стр. 286.81 Према: Бошковић, М., Матијевић, М., оп. цит., стр. 59.

61

криминалистичке оперативе, континуиран, складан и целовит приступ у предузимању криминалистичко - - оперативних радњи и мера у конкретном криминалном случају. Заправо, без планске активности није могуће руководити и контролисати све актере у оперативном процесу, усмереном на откривање и расветљавање учињеног кривичног дела и његовог учиниоца, као и на обезбеђивање квалитетних доказа ради будућег вођења кривичног поступка.

Поставља се питање да ли је могуће сачинити универзални модел или шему планирања оперативне обраде. На ово питање нисмо успели добити јединствени одговор, јер се мишљења појединих аутора међусобно разликују. Оно што јесте заједничко је чињеница да, још увек, није „успешно“ направљен општи, односно универзални план оперативне обраде. Сходно реченом, било је покушаја у правцу означавања главних контура плана оперативне делатности, односно криминалистичке обраде. Међутим, према претежном мишљењу, ниједан аутор није у потпуности успео да сачини целовити план оперативне делатности. Зато ћемо, у даљем излагању, указати на мишљења појединих криминалиста о могућностима планског предузимања оперативних активности.

Према Ангелеском не постоји универзални план криминалистичко - оперативне делатности већ наводи мере које би требало предузимати у конкретном криминалном случају:82

- одређивање неопходно потребних оперативно - тактичких мера и радњи,

- спровођење истражних радњи,

- лоцирање оперативних и процесних радњи према месту њиховог вршења,

- одређивање времена, обима и редоследа оперативних, истражних и судских радњи које треба предузети,

- одређивање снага,

- одређивање неопходно потребних техничких потенцијала,

- бележење исхода систематско предузетих и већ извршених радних задатака ангажованих криминалиста у сваком конкретном оперативном или кривичном предмету.

Интересантан концепт практичног плана криминалистичке обраде дају З. Росо и К. Хорват,83 који план дефинишу у општем и у посебном делу.

82 Према: Ангелески, М., Криминалистика, НИО Студентски збор, Скопље, 1993., стр. 68 и даље. 83 Цитирано према: Бошковић, М., Матијевић, М., оп. цит., стр. 61-62.

62

У општем делу наводе следеће радње:

- увиђај,- блокада и претрес ужег подручја са коришћењем службених паса, блокада

излаза из града,- прво информисање оперативног састава ОУП-а (општинског, регионалног и

МУП-а),- преглед издвојених синалетичких фотографија из криминалистичког албума,- израда цртежа извршиоца према опису очевидаца, умножавање и његова

достава свим ОУП-има,- радни састанак ОУП-а и МУП-а.Други (посебан) део плана садржи конкретизацију мера и радњи које треба

предузети у циљу разјашњавања кривичног догађаја, а то су:

- формирање радне групе за вођење предмета, са назнаком плана за сваког појединца и начином рада,

- израда списка криминалаца по МОС-у, - провера лица издвојених из криминалистичког албума,- издвајање сумњивих лица под појачаним надзором,- прибављање мишљења од оперативног састава о могућем извршиоцу,- провера легитимисаних и прекршајно пријављених лица,- активирање оперативних веза,- издвајање оперативних извештаја који указују на евентуалног извршиоца,- изјашњавање оперативних радника о поседовању корисних сазнања по

којима су сачињавали информације,- оперативно покривање пунктова где би могло доћи до реализације украдених

предмета,- оперативно покривање одређених објеката и средина,- утврђивање лица и пунктова где се обављају игре за новац,- оперативна обрада објекта у којем је извршено кривично дело,- оперативна обрада шире околине места догађаја,- слање депеша свим КПД у вези с отпуштеним лицима и лицима у бекству,- прикупљање података о депортованим лицима и лицима лишеним слободе

по било ком основу,- формирање екипа од два или више овлаштених службених лица ради

контроле одређених пунктова,- планирање извршења конкретних задатака, - одржавање дневних састанака са руководиоцима оперативних

организационих јединица,- давање задатака свим оперативним организационим јединицама да изврше

своје планиране радње,- задуживање радне групе из сваке оперативне јединице са појединачним

тачкама плана рада,- предвиђање и других задатака и њихово уношење у допуну плана на основу

прикупљених извештаја.

63

У планирању криминалистичке обраде од стране претходног аутора, примећује се да се у плану активности налазе и неки елементи који спадају у област плана оперативне обраде. Међутим, теоретичари се нису посебно бавили одвајањем плана за ова два слична али и различита криминалистичка и оперативна система.

7. Извори сазнања и обавештења као основа оперативне делатности

7.1. Општа разматрања и напомене

Оперативну делатност није могуће организовати и спроводити без адекватно успостављеног система обавештавања, односно сазнања о учињеном кривичном делу и његовом учиниоцу. Заправо, предузимање криминалистичко - оперативних активности зависи од правовременог и потпуног сазнања о околностима везаним за конкретан криминални догађај због којег треба предузимати криминалистичко - оперативне радње и мере. У том смислу, значајно је повезивање полиције са грађанима у циљу правовременог оперативног обавештавања, што представља главни услов за даље оперативно ангажовање полиције, односно за предузимање криминалистичко - оперативних активности у конкретном случају. Међутим, оперативно обавештавање омогућава коришћење сазнања до којих се дошло применом криминалистичко - оперативних радњи и мера и применом знања из области природних наука, те података коришћењем савремених рачунарско - - информационих система.

Применом наведених средстава оперативно обавештавање остварује две функције и то:

- правилну оперативну оријентацију у извршавању оперативних задатака, нарочито на плану сузбијања свих врста криминалитета,

- повећану покретљивост и ангажовање полиције, а у складу са потребама у решавању конкретног криминалног случаја, и других субјеката у циљу ефикасније примене криминалистичко - оперативних радњи и мера.

7.2. Појам и карактеристике оперативног обавештавања кроз

прикупљање обавештења од грађана

Оперативно обавештавање можемо одредити као плански и организован скуп активности који спроводи полиција у непосредној сарадњи са грађанима, у смислу њиховог ангажовања, ради добијања оперативно релевантних информација, како у односу на сузбијање општег криминалитета, тако и у решавању конкретног криминалног случаја.

Када говоримо о организовању и функционисању оперативног обавештавања полиције онда морамо имати у виду чињеницу да је сарадња са грађанима најважнији извор информација у организовању и функционисању оперативне делатности. Међутим, прикупљање обавештења од грађана којима су познате околности под којима је учињено кривично дело и/или околности о његовом учиниоцу представља

64

свакодневну и континуирану активност полиције. Зато је потребно развијање међусобног односа поверења између полиције и грађана путем свакодневних контаката од којих већина не мора бити формалне природе, у смислу да се о њима сачињава службена белешка, односно записник. Зато, стратешки посматрано, прикупљање обавештења од грађана у себи мора садржати и превентивну црту, односно предузимање оперативних активности полиције пре извршења кривичног дела.

Међутим, прикупљање обавештења од грађана не треба идентификовати са стварањем и коришћењем оперативних веза, јер прикупљање обавештења представља један од начина остваривања свакодневне комуникације са грађанима. Осим тога, стварање и коришћење оперативних веза обухвата одређени, односно одабрани круг лица која се ангажују уз њихов претходни пристанак на сарадњу. При томе, сарадња полиције са грађанима је, врло често, иницирана од самих грађана у погледу давања информација полицији везаних за одређену врсту криминалитета или одређени сегмент криминалистичко-оперативне-делатности.

Прикупљање обавештења од грађана, као начин добијања информација, разликује се од ангажовања оперативних веза, јер такви грађани нису ангажовани за сарадњу од стране полиције, нити су као такви евидентирани, и њихов број зависи од воље и иницијативе самих грађана који нису усмеравани од стране полиције, мада на њиховој страни постоји добровољност, што свакако представља један од услова за њихово ангажовање, уколико испуњавају остале објективне и субјективне критеријуме. Међутим, информације добијене од грађана тешко да се могу односити на добро организоване криминалне организације, па ангажовање оперативних веза посебно долази до изражаја у срединама блиским организованом криминалитету, корупцији, вршењу насилничких и других тешких кривичних дела, јер обичан грађанин није у субјективној ни објективној могућности да пружи информације о таквој криминалној делатности.84

Међутим, предности оперативног обавештавања изражене су кроз успостављање координације између територијалног, линијског и објектног облика оперативне делатности, између једне и друге линије рада, као и између полиције са једне стране и државних (инспекцијских) служби са друге стране. У том смислу, прикупљање обавештења од грађана представља почетни и нижи степен сарадње са грађанима у односу на стварање и коришћење оперативних веза и контаката.

Ипак, према нашем мишљењу, квалитет информација које полиција прикупља од грађана, или једног њиховог дела, знатно је нижи у односу на квалитет оперативних информација добијених од унапред створених сарадничких веза. Најзад, грађани нису у стању да процене вредност информације које поседују па се зато у оперативној пракси дешава да обавештења од грађана имају, са становишта криминалистичке оперативе, периферан значај, јер представљају уопштена сазнања о одређеним појавама и људима у њиховом окружењу.

7.3. Остали (могући) извори сазнања и обавештења

у оперативној делатности

84 Бошковић, М., Матијевић, М., оп. цит., стр. 321-322.

65

У погледу осталих извора сазнања и обавештења о учињеном кривичном делу и његовом учиниоцу, можемо говорити у светлу савремених достигнућа у области технике, односно електронских средстава комуникације. Тако, развој рачунарско - информационих технологија је омогућио комуникацију људи на нивоу читаве планете. Друштвене мреже (Фејсбук, Твитер и сл.) представљају место на коме грађани, мада претежно млађе старосне доби, комуницирају и размењују информације без било каквих, условно речено, формалних, односно законских ограничења. У оквирима означених друштвених мрежа формирају се читаве групе корисника који деле исте ставове и уверења о битним друштвеним и личним проблемима и дилемама.

Овако груписање грађана иницирано је и од стране одређених криминалних група које под плаштом развијања слободе у комуникацији и непосредном, у почетку виртуелном, упознавању ангажују младе за извршење одређених кривичних дела. Сходно реченом, познат је случај формирања фејсбук групе за подршку одређеним лицима из криминалног миљеа и кругова који се налазе у затвору или су у бекству. Такође, приметно је груписање одређених лица истог или сличног интересовања на фејсбуку, на пример навијачке групе итд.

Карактеристичан случај злоупотребе друштвене мреже Фејсбук преко интернета, у криминалне сврхе, је упућивање претње смрћу највишим представницима власти у држави, односно председнику Србије. Сличан пример је забележен у Хрватској где су одређене групе, такође на Фејсбуку, упутиле претње смрћу председнику Хрватске.85 У наведеним случајевима полиција је поступала по налогу Вишег тужилаштва – одељење за високотехнолошки криминал, у циљу откривања чињеница поводом претњи које су упућене председнику Србије. Међутим, полиција овде поступа, у преткривичном поступку, у складу са налозима надлежног тужилаштва.

Можемо поставити питање због чега у овом и сличним случајевима, полиција није предузимала криминалистичко - оперативне радње и мере ради откривања и расветљавања кривичног дела и хватања његових учинилаца ? Надаље, због чега је тек након медијског оглашавања, те реаговања надлежног тужилаштва, полиција почела да предузима криминалистичко - оперативне и истражне радње ?

Резимирајући наведена запажања, у вези са криминалним понашањем појединаца и новоформираних група на друштвеној мрежи Фејсбук, сматрамо да су њихове активности морале бити најпре предмет криминалистичко - оперативне обраде полиције, а све у склопу прикупљања обавештења о учињеном кривичном делу и његовом учиниоцу. Прецизније, полиција мора, осим класичног система прикупљања

85 „Министарство унутрашњих послова започело је по захтеву тужилаштва истрагу поводом претњи које је путем Фејсбука председнику Србије Борису Тадићу упутила група „Тадићу џаба ти блиндирана мечка кад отвориш врата снајпер те чека“, и у том случају неопходна ће бити помоћ Министарства правде Сједињених Америчких Држава, поручио је министар унутрашњих послова Ивица Дачић... како би се наложило централи Фејсбука да МУП-у Србије достави податке о својим корисницима... Коментаришући то што су сличне претње недавно упућене председнику Хрватске Иви Јосиповићу, такође преко Фејсбука, Дачић је рекао да је неопходно да хрватска полиција покрене исту процедуру као и МУП Србије и затражи помоћ Министарства правде САД“. Извор: http://www.blic.rs/Vesti/Politika.

66

информација путем непосредног прикупљања обавештења од грађана и стварања сарадничких веза, осавременити свој приступ у оперативном раду.

Међутим, овде се јавља проблем реалних могућности полиције да пропрати све активности оперативно интересантних лица и криминалних група које користе интернет, а посебно друштвену мрежу Фејсбук. Наиме, ова лица и групе, због осећаја заштићености од откривања својих активности, остају углавном непримећени, односно према њима се не предузимају било какве криминалистичко - оперативне радње и мере. У тим смислу, лица и групе које предузимају криминалне радње преко интернета често то раде из туђег рачунара (интернет кафе и сл.), јер на тај начин остају анонимни, односно заштићени и недодирљиви од било каквог кривичног гоњења.

Према томе, потребно је усмерити оперативне активности полиције у циљу прикупљања неопходних обавештења на интернету, како превентивних тако и оних о учињеном кривичном делу и његовом учиниоцу. Заправо, потребно је стално и континуирано праћење интернет мреже са посебним акцентом на друштвене мреже које су, са становишта криминалистичке оперативе, од велике важности и значаја у прикупљању обавештења о криминалним радњама појединаца и група. Међутим, у пракси, полиција се и даље ослања на устаљене методе и средства за прикупљање обавештења о криминалитету од стране грађана и формираних сарадничких веза. При томе, не желимо да умањимо значај успостављања добре сарадње са грађанима који су драгоцени извор информација о криминалитету уопште, односно о конкретном криминалном случају који је предмет криминалистичко - оперативне обраде. С тим у вези, посебно бисмо истакли рад полиције у заједници који омогућава успостављање сталног дијалога полиције и грађана у циљу прикупљања информација и уопште побољшања њиховог осећаја сигурности.86

8. Стварање оперативних веза - стратешко питање

борбе против криминалитета

8.1. Појам и основне карактеристике оперативних веза

Полиција је у обављању својих послова везаних за сузбијање свих врста и облика криминалитета упућена на непосредну сарадњу са грађанима. Најважнији облик успостављања сарадње између полиције и грађана је стварање и коришћење оперативних веза. Рад са оперативним везама је у односу на прикупљање обавештења од грађана, о чему је било речи у претходним излагањима, потпуно другачије конципиран и везује се за тачно одређена лица, односно одређени круг лица. Информације добијене коришћењем сарадничких веза помажу полицији у откривању и расветљавању кривичних дела, њиховом доказивању, као и откривању и хватању учиниоца кривичног дела. У погледу квалитета пружених информација сарадничке везе предњаче у односу на информације добијене прикупљањем обавештења од грађана. У

86 Шире о томе: Симоновић, Б., Рад полиције у заједници, Бања Лука, 2006.

67

том смислу, стварање оперативних веза је резултат оперативног рада овлашћених службених лица полиције, у склопу остварења унапред постављених оперативних планова у одређеном ужем или ширем географском подручју.

Полиција у стварању оперативних веза користи и лица која имају непосредне везе и контакте са криминалном средином, односно лица која непосредно учествују у раду криминалних организација. С тим у вези, поставља се питање или дилема о моралном аспекту ангажовања и сарадње са лицима која припадају криминалним круговима. Међутим, интерес борбе против криминалитета и његовог сузбијања, са становишта криминалистичке оперативе, оправдава ангажовање оваквих лица, разуме се уз одређена ограничења.

Стварање оперативних веза је централно и стратешко питање правилне оријентације, благовремености, прецизности и провере добијених података на овај начин. Правилно постављање оперативних веза је део оперативног плана полиције и претходи предузимању криминалистичко - оперативних активности у конкретном криминалном случају. Према томе, полиција ствара и користи оперативне везе како би остварила предност и олакшала примену криминалистичко - оперативних мера и радњи.

Уобичајена је подела оперативних веза на информаторе и сараднике. Према неким схватањима, постоји пет категорија грађана са којима полиција контактира и који могу представљати извор информација:87

- грађанин са јавном свешћу је категорија грађана која даје податке добровољно и није мотивисана никаквим посебним интересом и има карактеристике информатора у смислу пријатељских, родбинских, познаничких и других веза,

- контакт грађани су категорија грађана која доставља вредне информације, очекујући да њихов идентитет буде заштићен, не очекујући неку накнаду. Ради се о грађанима који су по природи посла, становања у прилици да запазе релевантне податке и информације,

- поверљиви информант (ПИ), односи се на категорију грађана која може имати и криминални досије и који очекују одређену материјалну или сличну надокнаду, уз жељу да им идентитет обавезно буде заштићен,

- поверљиви информант - саучесник (ПИС), односи се на лице које учествује у криминалним радњама, које је одвојено од сржи криминалне делатности, али тако и од главних доказа. Овде се посебно разрађује могућност учешћа лица у мањем обиму, без давања доказа, и свеукупна активност мора бити одобрена и контролисана,

- саучесник - информант (СИИ), односи се на појединце који су од раније регистровани као полицијски информанти, а њихово учешће је директно или блиско у ланцу доказа (лице које преноси дрогу, возач камиона и сл.) и рад са овом категоријом лица је посебно организован и контролисан.

87 Према: Бошковић, М., Матијевић, М., оп. цит., стр. 322-323.

68

На основу теоријско - практичних искустава утврђени су одређени принципи тј. правила односа полицајца према информанту, и то:88

- будите свјесни мотива због којег вам информант помаже,

- запамтите да су већина информатора криминалци, чије вам услуге не би требале када бисте заиста имали алтернативно решење,

- задржите апсолутну тајност у вези с идентитетом и активношћу информанта. Немојте, ипак, драматизовати ситуацију. Не смијете имати никаквих ограда у вези с откривањем његовог идентитета своме претпостављеном или шефу одјела. То може бити ваше осигурање,

- савјетујте информанта да буде опрезан, имајући на уму да може бити у опасности уколико неко посумња да он сарађује са полицијским органима,

- обезбједите да информант има неку увјерљиву причу у случају да је ваш састанак примјећен,

- будите дискретни при састајању са информантима. Одаберите прикладно мјесто далеко од уреда,

- договорите се да он користи псеудоним када вам телефонира,

- биљежите детаље са састанка и преговора са информантима користећи тај псеудоним у регистру одобрених састанака,

- побрините се да ваш информант не подстиче друге на чињење криминалних радњи да би вас он о томе могао обавијестити,

- осигурајте да информант не учествује у криминалној радњи под изговором да вама помаже,

- понекад може бити прикладно имати два информанта који раде одвојено, не знајући један за другога, да бисте могли добити потврду информације,

- никад немојте правити нагодбу или обећање које не можете извршити, или које може компромитовати вас или ваш одјел или неки други орган,

- ако информант очекује да му се плати, платите му након обављања акције, а не при обећању акције,

- информант вам мора вјеровати. Он преузима ризик. Ви од тога имате корист,

- избјегавајте коришћење термина као што су “трава”, “њушкало”, “цинкарош”, итд. у односима с информантом,

- ви можете презирати свог информанта, али немојте да он то примијети,

- никад се не састајте с информантом супротног пола насамо. Увијек са собом поведите колегу,

- немојте ангажовати информанта на начин да га неко може грешком сматрати полицајцем,

- не разговарајте о стварима или поступцима из одјела са информантом или у његовом присуству,

- не разговарајте о својим личним стварима или личним стварима ваших колега са информантом или у његовом присуству,

88 Ибид., стр. 323-324.

69

- не усвајајте моралне стандарде информанта,

- немојте, ако је могуће, учествовати у хапшењу информанта који је под вашим надзором,

- усмјеравајте информације одјелима за обавјештајни рад ако се оне не тичу директно вас. Информанти ће наставити да пружају информације када виде да се по њиховом примању и дјелује,

- никад не позивајте информанта кући,

- ако посједујете доказе да је ваш информант починио кривично дјело, запамтите да је он криминалац и да треба бити оптужен као и сваки други криминалац. Ствар које се он највише боји јесте да га ви не ухватите како вас вара,

- третирајте сваку сумњиву особу и прекршиоца закона као потенцијалног информанта, а сваког информанта као потенцијалног прекршиоца закона,

- услуге криминалца - информанта представљају један вид криминалистичке истраге. Ваше дружење с њим може вам бити предност или недостатак, у зависности од тога како се поставите,

- ниједан информант није вриједан ризика да због њега компромитујете своју репутацију или каријеру.

8.2. Информатор

Информатор је лице које ангажује полиција у циљу добијања података и информација о криминалитету и другим пословима из области безбедности. Међутим, није могуће ангажовати било које лице за информатора већ је потребно да исто, са становишта криминалистичке оперативе, задовољи одговарајуће предуслове за вршење ове „делатности“. Прецизније, информатор може бити лице које је у ситуацији да прикупи и пружи информације (убудуће) о одређеном криминалном догађају или одређеној криминалној личности. Сходно томе, да би одређено лице могло постати информатор мора испунити одређене објективне и субјективне услове, и то:

- географски услови подразумевају да одређено лице живи или ради на, са становишта криминалистичке оперативе, интересантном подручју и сл. (објективни услови),

- лица која карактеришу одређена лична својства, попут: комуникативности, сналажљивости, широког круга познаника и пријатеља, интелектуална својства и сл. (субјективни услови).

Полиција приликом избора информатора полази од унапред утврђених критеријума за њихово ангажовање. Заправо, будућег информатора треба ангажовати из средине за коју постоје релевантни показатељи и информације да може доћи до вршења кривичних дела, односно криминалних активности већег интензитета у односу на друге просторе или објекте. Надаље, избор информатора се врши на просторима где се окупљају криминалне групе, праве договори о будућем вршењу кривичних дела, врши продаја ствари и робе прибављених кривичним делом итд. У том смислу,

70

информатори могу бити лица из различитих кругова: познаници, пријатељи, родбина, бивше колеге, у односу на које припадник полиције може развити однос поверења и сарадње. Једном речју, проналажење и избор информатора се врши у складу са будућим оперативним активностима на одређеном географском подручју, простору, објекту, са једне стране и субјективним могућностима потенцијалних лица за ангажовање у улози информатора са друге стране.

Припадници полиције ангажују за информаторе лица која испуњавају наведене објективне и субјективне услове у погледу пружања информација и података о криминалним активностима на подручју и у окружењу на коме потенцијални информатори обављају своју редовну делатност која није ни у каквој вези са полицијском делатношћу. Полиција о овој околности мора посебно водити рачуна, како приликом избора информатора тако и током обављања редовних контаката и сарадње са њима. Након ангажовања неког лица за информатора овлашћени припадник полиције о томе обавештава старешину организационе јединице или лице које је надлежни старешина овластио за ту врсту послова. Истовремено, ангажовано лице (информатор) се уписује у одговарајућу евиденциону књигу на нивоу исте организационе јединице полиције.

8.3. Сарадник

8.3.1. Појам и основне карактеристике сарадника

Сарадник представља садржајнији, виши и сложенији начин успостављања оперативних веза са одређеним лицем у односу на информатора. „Сарадник представља лице које је добровољно пристало на сарадњу са полицијом и које свесно, организовано и тајно поступа по упутствима и задацима припадника полиције и пружа им информације и податке о кривичним делима, учиниоцима, местима где се могу наћи докази и саучесници, као и друге информације које су релевантне и које су у вези са криминалном делатношћу и од значаја за обављање унутрашњих послова. Сарадник је оперативна веза која је много ближа криминалној средини, али је такође и много више у току оперативне делатности полиције на плану откривања, разјашњавања и доказивања кривичних дела“.89

Успех у избору сарадника условљен је правилним избором лица са којим треба успоставити сараднички однос. Међутим, правилан избор лица за ангажовање у сарадничке сврхе у директној је вези са претходним постављањем оперативног задатка, познавањем услова за обављање оперативне делатности, квалитета и релевантности прикупљених информација и података, као и са познавањем одређеног круга лица која потенцијално могу бити ангажована за сараднике.

Приликом доношења одлуке о избору лица за сарадника, најчешће је потребно одлучити се између више потенцијалних кандидата. Међутим, могуће је изабрати више сарадника у ситуацијама када само један не може да одговори оперативним захтевима

89 Бошковић, М., Матијевић, М., оп. цит., стр. 325.

71

полиције у погледу прикупљања информација. У том смислу, питање избора више сарадника је фактичко питање које захтева поштовање одговарајућих правила, и то:

- избор више сарадника зависи од броја потенцијалних кандидата, као и од конкретног оперативног задатка,

- потребно је вршити избор више сарадника због неизвесног исхода у оперативном ангажовању,

- када потенцијални кандидати не испуњавају у целости услове за ангажовање у сараднике, потребно је изабрати више лица, како би се побољшао квалитет добијених информација и података,

- одабирање више сарадника се врши у случају када од више кандидата није могуће изабрати једног, односно када више могућих кандидата не уливају довољно поверења, иако испуњавају основне услове за ангажовање. Зато се врши избор више лица како би се, сходно начелу благовремености, постигли бољи резултати у оперативном раду.

Пре него што се приступи избору конкретног сарадника потребно је проверити да ли потенцијална лица испуњавају одговарајуће објективне и субјективне услове. У објективне услове спадају: статус, професија, место становања и рада, начин живота, кретање лица у одређеној средини итд. Субјективни услови се односе на посебне способности лица, лична својства, склоности, вештине, хобије, карактерне особине итд.

1.3.2. Средине из које се ангажују сарадници

Ангажовање оперативних, односно сарадничких веза и избор будућих сарадника се врши из две средине или окружења, и то:

- криминогене средине или средине која је у непосредној просторној вези са истом,

- средине која није криминогена и која нема било какве везе са криминалитетом.

Лица која потичу из криминогене средине укључена су у криминалне активности и део су једног ширег криминалног миљеа у датој средини. Сходно томе, криминогену средину можемо посматрати као:

- скуп неодређеног броја људи који врше кривична дела,

- скуп неодређеног броја људи са негативно девијантним понашањима која имају обележја прекршаја, а која по својој садржини и субјективним карактеристикама њихових учинилаца имају обележја нарушавања личне безбедности и мира грађана и представљају латентну опасност прерастања у кривична дела,

- скуп неодређеног броја људи који имају девијантно негативно понашање без обележја кривичног дела или прекршаја, али чија садржина представља латентну опасност да оно еволуира ка кривичним делима, односно да његови носиоци почну да врше кривична дела, као што су нпр. уживаоци дрога, лица са извесним психопатским настраностима итд.90

90 Костић, С., оп. цит., стр. 87.

72

Предности у ангажовању лица из криминогене средине тичу се њиховог лакшег продирања и кретања кроз такву средину. Међутим, припадник полиције који је извршио избор конкретног сарадника мора поседовати претходна сазнања о конкретној криминогеној средини. Ова сазнања се односе на: основне карактеристике криминогене средине, лица која јој припадају, правила понашања која у њој владају, врсте кривичних дела која се у датој средини највише врше, степен организованости и начин функционисања криминалних организација у истој итд.

У погледу ангажовања лица из средине која није криминогена важе другачија правила поступања у избору сарадника. Важно је да ова лица имају одређену комуникацију, односно могућност комуницирања са лицима која припадају криминогеној средини. Сходно томе, потребно је утврдити постојање непосредних веза са одређеним криминалним круговима и лицима која припадају криминогеној средини. Затим, одредити врсту или карактер ових веза: познаничке, пријатељске, кумовске, родбинске везе итд. Након тога се почиње са стварањем оперативних веза у датој средини, односно избором једног или више сарадника.

Међутим, групи лица која не припадају одређеној криминогеној средини, припадају лица која по свом радном ангажовању и субјективним својствима могу бити употребљени као сарадници у склопу формирања оперативних веза. С тим у вези, врсте могућих веза ових лица са лицима која припадају криминогеној средини можемо поделити у више група:91

- родбинске везе,

- пријатељске везе,

- познаничка веза,

- лица која по радном месту или објективно могу бити од значаја за ангажовање,

- лица која по субјективним особинама могу бити ангажована.

Родбинске везе одликује психолошка повезаност и степен поверења које може једно лице да ужива код лица из криминогене средине и спремности да се бори против криминалитета. Степен повезаности и психолошког међусобног односа зависи од: степена сродства, степена комуникација, врло често од подударности карактера и економске и друге међусобне упућености једнога на другог, и средине и обичаја. Степен родбинске повезаности зависи од обичаја и патријархалног начина живота. Родбинске везе могу бити значајан фактор, са становишта оперативне сарадње, код откривања и расветљавања кривичних дела у вези са злоупотребом дрога, малолетничке делинквенције итд.

Пријатељске везе се стварају непосредним контактом између људи у склопу заједничких активности два или више лица (дружење на послу, комшијски односи, бављење истим спортом, хобијем, познанству из детињства и сл.). Пријатељска веза обухвата: лично познанство, посебан психолошки однос између два или више лица, као и континуитет у међусобном комуницирању. Приликом стварања и коришћења оперативних веза, заснованих на пријатељским односима, потребно је повести рачуна о

91 Према: Оперативно обавјештавање, Извор: www.fknbih.edu/LinkClick.aspx.

73

следећем: мотиву успостављања везе, времену њеног трајања и одржавању, међусобном поверењу, као и интензитету повезаности.

Познаничка веза се заснива на личном познанству једног лица са другим с тим што, за разлику од пријатељских веза, није присутан толики степен присности. У погледу ангажовања познаничке везе потребно је прикупити податке и информације о времену настанка и дужини трајања познаничке везе, степену међусобног поверења, учесталости комуникације, могућностима да познаничка веза пређе у пријатељску итд. Са аспекта криминалистичке оперативе, познаничке везе могу послужити у случају када једно лице може пружити корисне податке о другом лицу, у циљу откривања и расветљавања кривичног дела и хватања његовог учиниоца.

Лица која по радном месту или објективно могу бити од значаја за ангажовање у стварању сарадничких веза не припадају криминогеној средини. Овде су у питању одређена својства које лице поседује, а везују се за објективне околности које се тичу: места где одређено лице станује и ради, послова које обавља, контакте које оствари на путовањима итд. Међутим, пре него што се приступи ангажовању оваквих лица неопходно је проценити степен угрожености одређеног објекта од криминалитета, прогнози будућег криминалног понашања лица која у њему раде и сл. У том циљу, потребно је изграђивати одбрамбене механизме којима би се обезбедило оперативно обавештавање у смислу превентивног деловања на означеном објекту.

Лица која по субјективним особинама могу бити ангажована, такође, не припадају криминогеној средини. Међутим, ова лица поседују одређене субјективне особине у које спадају: комуникативност, сналажљивост, интелигенција, широки круг познаника, виталност, образовни ниво итд. Полазећи од изложених особина личности будућег сарадника, исте можемо класификовати у више група:92

- лица која карактеришу одређена интелектуална, образовна, културна својства, која су другачија од других (посебно способни, са посебним знањима, вештинама, својствима и сл.),

- групу по начину живота (пример, боеми, посетиоци ноћних клубова, барова и сл., који залазе по ноћним локалима, уживају хазардне игре мада нису коцкари, редовни посетиоци одређених клубова, плажа, спортских терена и излетишта итд.),

- групу са одређеним хобијем, као што су спортски риболовци и ловци, планинари, путујући маратонци и сл., на одређеним теренима, и под одређеним условима лица која знају трикове, авантуристи итд., уколико постоји оперативни интерес за њихово ангажовање и ако су испуњени други услови,

- лица са посебним знањима као што су познаваоци страних језика, компјутера, интернет програма, одређених комерцијалних послова итд., а по указаној потреби, и ако су испуњени остали услови.

1.3.3. Трајање и престанак сарадничког односа

92 Ибид., стр. 41-42.

74

Након избора између више кандидата издваја се и ангажује одређено лице за сарадњу. Међутим, избор конкретног лица за сарадника мора потврдити, односно одобрити старешина организационе јединице полиције. Ток сарадничког односа започиње успостављањем непосредног контакта између припадника полиције и сарадника у коме се он упознаје са оперативним задатком због кога се ангажује. При томе, припадник полиције мора бити посебно опрезан приликом разматрања првих података које добије од сарадника. Са становишта криминалистичке оперативе је корисно да припадник полиције прво упореди већ њему познате информације са почетним информацијама које добија од сарадника.

Лицу ангажованом за сарадњу, односно сараднику, могу се дати задаци који су у вези са оперативном делатношћу на сузбијању криминалитета. Ти задаци се могу односити на:93

- спречавање вршења кривичних дела,

- откривање кривичних дела и учинилаца,

- припремање кривичног дела,

- откривање непознатих учинилаца већ извршених кривичних дела,

- прикупљање одређених доказа у односу на кривично дело и учиниоца,

- пружање корисних информација о појединим криминалним срединама, објектима

и пунктовима,

- пружање података о делатности лица склоних вршењу кривичних дела.

Полиција мора изграђивати међусобни однос поверења и толеранције са сарадницима. При томе, припадник полиције није овлашћен, односно сарадничка веза не укључује обећавање било какве правне заштите од кривичног гоњења, у случају да сарадник изврши кривично дело или на било који начин учествује у криминалним активностима. Заправо, сарадник подлеже пуној кривичној одговорности као било који други грађанин. Међутим, у судској пракси, било је случајева да је сараднички однос окривљеног са полицијом узиман у обзир као олакшавајућа околност приликом избора кривичне санкције, односно одмеравања конкретне казне. Сходно реченом, сараднички однос не пружа заштиту сараднику у погледу његове кривичне одговорности када учини кривично дело.

Одвијање сарадње у погледу успостављеног сарадничког односа захтева непосредну комуникацију припадника полиције и сарадника. Комуникација се обавља на више начина: непосредним сусретима на одређеном месту и у одређено време, телефонским путем, телефаксом, електронском поштом, радио станицом, телеграфом, обичном поштом итд. Коришћење наведених начина комуникације са сарадником зависи од криминалистичко-оперативне ситуације и околности у конкретном случају. Међутим, треба избегавати састанке са сарадником на уобичајеним, односно договореним местима јер постоји могућност да о томе сазна треће лице.

Сарадник подноси извештаје о својим активностима и битним догађајима у усменој или писменој форми. Након тога, припадник полиције саставља посебан

93 Према: Бошковић, М., Матијевић, М., оп. цит., стр. 335.

75

извештај који доставља свом непосредном старешини. У извештају се не наводи име сарадника већ се он ословљава као треће лице или под псеудонимом, како се не би открио његов прави идентитет. У сваком случају, све информације до којих се дошло коришћењем сарадничких веза потребно је проверити предузимањем конкретних криминалистичко - - оперативних радњи и мера, како би се спречило протурање лажних информација.

Сараднички однос није бесконачан и он у одређеним случајевима престаје, и то:94

- ако је завршен задатак због којег је лице било ангажовано за сарадњу,

- ако више нема потребе за одређеним профилом сарадника,

- ако ангажовано лице више није у објективној и субјективној могућности да пружа информације и податке од значаја за сузбијање криминалитета,

- ако ангажовано лице умре,

- ако се ангажовано лице разболи од болести која му онемогућава такву делатност,

- на захтев ангажованог лица,

- када сарадник промени место пребивалишта, или припадник полиције радно место, а сарадник није дао сагласност да буде преузет од другог припадника полиције,

- када интереси органа унутрашњих послова то захтевају.

Полиција је дужна да заштити идентитет сарадника и по престанку сарадничког односа. У том смислу, забрањено је откривање идентитета сарадника, његово везивање за одређене догађаје, уцењивање уколико не прихвати позив за поновну сарадњу, коришћење сазнања из сарадничке везе за обављање других послова итд. Једном речју, са престанком сарадничког односа престају сви даљи контакти са лицима која су били сарадници.

94 Према: Бошковић, М., Матијевић, М., оп. цит., стр. 337.

76