00_Teorijska Uvodna Razmatranja

8/20/2019 00_Teorijska Uvodna Razmatranja

1/26

Рајна Драгићевић, Вербалне асоцијације кроз српски језик и културу, Београд, 2010:

Друштво за српски језик и књижевност Србије, стр !"2#

1 $%&Д'( )*&Р+С-( Р(./()Р((

У лингвистици се, као и у другим наукама, мењају владајуће парадигме, тј. системи

погледа на језик и начини испитивања и верификације резултатâ. У лингвистици су се у

последњих стотину година промениле три парадигме: компаративно-историјска(младограматичарска), системско-структурна (структуралистичка) и

антропоцентричка. На смену парадими, по ми!ењу ". #. $иновјеве и ". ". %уркова

&'((): *+, нису утицала само научна достигнућа у лингвистици, већ и екстралингвистички

фактори, као то су политичке и друтвене промене, па чак и моћ знаменитих лингвиста

да као појединци мењају владајућу парадигму. ромена парадигме не значи потпуно

напутање старијих приступа. -омпаративноисторијска парадигма доминирала је у /0.

веку, а структуралистичка у првој половини '(. века, ме1утим, неки лингвисти се и данас

придр2авају њихових теоријских и методолоких начела. 3о4ро је то је тако, јер из4ор

научног оквира мора зависити од теме истра2ивања и од научне дисциплине, пото не

мо2е једна научна парадигма подједнако одговарати сваком истра2ивању.

-рајем '(. века у лингвистици влада антропоцентричка парадигма. #нтересовања

се, по речима 5. 6. 7аслове &'((8: )+, преметају са о4јекта на су4јекат, тј. са језичких

јединица на човека 9 анализира се човек у језику и језик у човеку. ва парадигма је у

лингвистику унела нове ци!еве истра2ивања, нове методе и к!учне појмове. У оквирима

ове парадигме развија се когнитивна лингвистика, која проучава језик као један од

когнитивних механизама и лингвокултурологија, која изучава језик као феномен културе.

#зме1у ових наука има много додирних тачака у по!има интересовања. ". #. $иновјева и

". ". %урков &'((): //+ запа2ају да савремена лингвистика има неколико ва2них о4еле2ја:

експанзионизам 9 зала2ење у друге науке &као то су психологија, културологија,


2/26

социологија+; антропоцентризам 9 проучавање језика с ци!ем да се упозна човек,

функционализам 9 откривање и проучавање много4ројних функција језика;

експланаторност 9 те2ња за о4јањавањем језичких појава.

11 ингвокутуроогија се, према наој оцени, развија и као одговор на

генеративизам, чији је ци! 4ио пронала2ење онога то је у ду4инској структури

заједничко за све језике. роучавали су се језик као феномен, граматички и семантички

механизми заједнички за све језике и различите врсте универзалија. о се догодило и у лексикологији.


3/26

ствари 9 данас је немогуће 4авити се лексикологијом а не изаћи из ње. =ексиколог се, пре

или касније, мора наћи у по!у лингвокултурологије. 3анас мора, а и раније је то 4ило

неиз4е2но у мањој или у већој мери. -ада, на пример, 3. Aортанремк &'((B+ пие о

семама колективне експресије, она се, у ствари, 4ави утицајем националне културе на

значење лексема.

# да проиримо. Не односи се ова напомена о утицају антропоцентричке

парадигме само на лексикологију. на се односи и на многе друге дисциплине. 3ово!но

је, на пример, само прегледати новије радове 7илке #вић и видети у којој је мери

савремена синтакса окренута ка истра2ивању антропоцентризма у језику./ >ре4а само

о4ратити па2њу на термине 7. #вић као то су ментално стајалиште и менталне очи

или на антропоцентрични категоријални комплекс . ипера па уочити значај

антропоцентризма у из4ору предмета истра2ивања савремених синтаксичара.

3акле, савремени лингвисти су у мањој или у већој мери и културолози. ва књига

је производ културолоког приступа лексикологији. $4ог тога ћемо укратко осветлити

теоријске основе лингвокултурологије, пре свега на основу књига руских

лингвокултуролога 5. 6. 7аслове &'((8+ и ". #. $иновјеве и ". ". %уркова &'(()+.

12 ингвокутуроогија као нау3на дис4ипина осамосталила се деведесетих

година '(. века. рема 5. 6. 7асловој &'((8: 0+, термин лингвокултурологија осмислили су

руски фразеолози 9 5. Н. >елија, %.


4/26


5/26

различитих митова. У основи мита, по правилу, ле2и архетип. Iуди поседују уро1ену

спосо4ност о4разовања неких оптих сим4ола 9 архетипа, који се јав!ају у сновима,

митовима, 4ајкама, легендама. У архетипима се, према -. %унгу, изра2ава Gколективно

несвесноH, тј. онај део несвесног који није резултат личног искуства, већ је насле1ен од

предака. -. %унг је открио тесну везу изме1у архетипâ и митологије, јер је митологија

складите и изворите архетипâ. рема 7асловој &'((8: D*+, архетип је Gпсихички органH

који се развија у човеку. Jовек се, по њеном ми!ењу, налази под влаћу архетипâ до тог

степена који он се4и не мо2е чак ни представити, тј. савремени човек чак и не разуме у

којој је мери под влаћу ирационалнKг. римере за еталоне представ!ају: јак као бик,

вредан као пчела. "талонима се мере својства и осо4ине предмета и појава. 7огу се

разликовати од културе до културе. >ако, на пример, према киргиском еталону лепоте, неко

мо2е имати лепе очи као крава &из чега се мо2е назрети њихов национални менталитет

као традиционално сточарског, а уједно мухамеданског народа, у којем су говеда одвајкада

4ила највеће 4огатство+.

=ингвокултурологија полако развија свој појмовни и терминолоки научни апарат.

>ако су настали следећи термини: културална сема, културални концепт, културална

традиција, културални процес, културалне категорије, културална конотација,

лингвокултурема, културална универзалија.

$адатак лингвокултурологије је, према 5. 6. 7асловој &'((8: E8+, да одговори на

неколико ва2них питања: /+ како култура учествује у L4разовању језичких концепата; '+ у

којој се значењској компоненти језичког знака чувају културални наноси; D+ да ли

говорник и саговорник уносе те културалне наносе у своју комуникацију и како то утиче

на комуникациону стратегију; B+ постоји ли културалнојезичка компетенција говорника.

5. 6. 7аслова &'((8+ нуди могућ и вероватан одговор на друго питање, које је врло

ва2но и за лексикологију. Наиме, експонент културе у значењу лексема налази се у

конотацији. -онотација се схвата као виеслојна семантичка компонента, чији један слој

представ!а културална конотација. $адатак лингвокултуролога, али и лексиколога, чине

откривање, анализа и опис културалне конотације као сегмента значења. 7и 4исмо додали

јо и то да култура не утиче само на конотацију, већ и на остале сегменте лексичког

значења. -ао пример навећемо један семантички про4лем који је у српској лингвистици


6/26

често 4ио предмет интересовања 7илке #вић, а то је утицај !удских перцептивних

спосо4ности на значење лексема. во питање је тако1е културолоки о4ојено.

Наиме, 7. #вић је &/00E: '/B+ неколико пута у својим радовима цитирала јапанског

лингвисту M. Nаторија у вези с околноћу да !уди који 2иве у две културе и онда када

гледају исто 9 не виде исто: GJесто нисмо у стању да уочимо карактеристичну значењску

нијансу стране нам глаголске речи, мада су говорни представници датога језика изводили

пред нама радњу њоме означену, зато то нама западају за око једне осо4ине приказане

радње, а њима друге.H 3ва различита језика на разнолике начине рачлањавају ванјезичко

искуство. рема томе, неке лексеме су само делимично преводиве на друге језике 9

постоји преводни еквивалент, али се њихова денотација не подудара у потпуности у о4а

језика. 7ного већи изазов за семантичаре представ!а испитивање нејасних граница

денотације него самог денотативног центра, који се о4ично подудара у различитим

језицима.D рема томе, не сла2емо се са 5. 6. 7асловом да култура утиче само на

конотацију, већ сматрамо да она утиче и на остале сегменте лексичког значења. У неким

истра2ивањима у овој књизи покуаћемо да то и пока2емо.

15 ези3ка сика света рема F. @угарском &'((E: /8+, Gкултура је у сутини

систем за организовање и усмеравање !удског искуства, при чему поједине културе на

различите начине упроћавају 9 па тиме, унеколико, и искрив!ено представ!ају 9 укупни

свет стварности. >ако свака култура о4разује специфичан оквир унутар којег се

интерпретирају ода4рани спо!ни знаци GреалностиH. 6 основни механизам за ову

интерпретацију јесте језик 9 који, ме1утим, има и 4итну додатну улогу каква из тога

израста. %езиком човек одвајкада тумачи природу и уо4личава културу као свој сопствени,

!удски свет, при чему изме1у језика и културе постоји стална интеракција.H

#з овог односа изме1у језика и културе произлази један од к!учних појмова у

лингвокултурологији и когнитивистици, а то је језичка слика света. -ао то је већ

напоменуто, сваки језик на свој начин рачлањава свет, тј. поседује сопствени модел

концептуализације стварности. $4ог тога говорници сваког језика имају сопствену слику

света, а језичка личност има задатак да организује садр2ај свога исказа у сагласју са

колективном сликом света. >ре4а правити разлику изме1у концептуалне слике света и

језичке слике света. Oихов однос је врло сло2ен. -онцептуална слика света је 4огатија од

D овом аспекту истра2ивања 7. #вић исп. F. 3рагићевић &'((*+.


7/26

језичке слике света. на се састоји од елемената оптечовечанскKг, националнKг и

индивидуалнKг. #спитивати концептуалну слику света значи испитивати појмове, а

истра2ивати језичку слику света значи истра2ивати језичке јединице, пре свих лексеме.

%език, према ". #. $иновјевој и ". ". %уркову &'((): ED+, непосредно учествује у два

процеса у вези са сликом света. рво: утиче на формирање језичке слике света и друго:

сâм језик изра2ава и експлицира друге човекове слике света. %езичка слика света је израз

човекове спосо4ности да моделује и структурие слику стварности у одре1еној

лингвокултуралној заједници.

>ре4а разликовати научну слику света од наивне слике света. Наивна слика света

заједничка је за све представнике једне заједнице, а научна слика света се мо2е мењати у

зависности од степена о4разовања и искуства појединца у одре1еној заједници. драз

света који је фиксиран у језику у многим елементима се разликује од научне слике света.

-а2емо, на пример, како се


8/26

6. >. Nроленко, речју менталитет назива се оно то није политика, нису социјално

економски односи, о4ичаји, закони. Oоме се именује оно то нам се у култури и историји

других народа чини нео4ичним или непознатим. Ни сами носиоци одре1еног менталитета

не знају та се под њим подразумева, па је питање: G-акав је 5а менталитетRH лиено

смисла, јер на њега нико не 4и могао да одговори. 5. 6. 7аслова &'((8: B0+ дефиние

менталност као невид!иви минимум духовне везе ме1у !удима, 4ез којег је немогућа

организација једне друтвене заједнице. Менталитет је категорија која изра2ава

унутарњу организацију и диференцијацију менталности, и како наглаава 7аслова,

Gсклад ума, склад дуе народаH. со4ености националних менталитета појав!ују се само

на равни језичке, наивне, али не и на нивоу концептуалне слике света. Fазграничење

изме1у менталитета и националне слике света готово је немогуће, јер се и менталитет, као

и слика света, идентификује и описује кроз језик, књи2евност, фолклор и све

манифестације духовног 2ивота нације.

16 ези3ка и3ност ојам језичка личност није нов у науци. Oиме су се 4авили

немачки научник %. 5ајсгер4ер, руски лингвисти 5. 5. 5иноградов, 6. 6. =еонтјев, A. #.

@огин, али се разрадом овог појма највие 4авио %. Н. -араулов. %езичка личност, по њему,

има три структурна нивоа. рво ниво је вербално-семантички &њиме се исказује степен

владања неким језиком+. 3руги ниво је когнитивни &на овом нивоу се актуализују и

идентификују релевантна знања и представе, и формира колективно и индивидуално

когнитивно пространство; на овој равни се мо2е говорити о поседовању језичког модела

слике стварности језичке личности+. >рећи, највии ниво јесте прагматички &он у се4е

ук!учује и мотиве и ци!еве, као одраз развоја језичке личности+.

%езичка личност се састоји из много компонената. 7е1у њима је, на пример,

компонента садр2аја васпитања, система вредности и 2ивотних ци!ева. рема -араулову,

језик садр2и ду4ински поглед на свет, а у њему је садр2ана и хијерархијски раслојена

слика духовних вредности. $начајна је и културолока компонента, коју језичка личност

усваја 2ивећи у одре1еној култури, али и индивидуална компонента, тј. оно то је

својствено одре1еној личности и по чему се она разликује од других појединаца.

ојмом језичке личности све се вие оперие у савременој руској лингвистици, па

тако постоје етносемантичка личност, елитна језичка личност, семиолошка личност,

језичка и говорна личност, руска језичка личност, језичка личност западне и источне


9/26

културе, емоционална језичка личност. во наводи 5. 6. 7аслова &'((8: /'(+ и додаје да

постоји и лингвокултурална личност. 3ефиние је као: 4азични националнокултурални

прототип носиоца одре1еног језика, који је очуван у језику &пре свега у лексици и

синтакси+ и који сачињава ванвременски и инваријантни део структуре личности. %едан од

најва2нијих ци!ева лингвокултурологије јесте да опие овако схваћену

лингвокултуралну личност.

17 ингвокутуроогија и ексикогра8ија У српској лексикографији јо не

постоје лингвокултуролоки речници, али их у руској лексикографији има неколико. -ао и

све зем!е у којима се говоре светски језици &"нглеска, 6мерика, Sранцуска, Немачка,

Mпанија+, тако се и у Fусији негује и стално развија методика учења руског језика за

странце. Fуси се труде да при4ли2е странцима не само свој језик, већ и културу, о4ичаје,

друтвену организацију итд. < тим ци!ем настајали су први лингвокултуролоки

речници у Fусији. рема ". #. $иновјевој и ". ". %уркову &'((): 'DE+, један од првих

лингвокултуролоких речника о4јав!ен је /08(. године и садр2и руске пословице и

крилатице. 6уторке су 5. . Sе!ицина и %. ". рохорова. 3есетак година касније, /08*,

о4јав!ен је лингвокултуролоки речник &прецизније: лингвострановедчески" словар#+ 7.

=. 3енисове под називом: $ародно образовање у %%%&-у. Fечник је о4јав!ен /08*.

године.


10/26

навећемо речник под називом &усское кул#турное пространство'

лингвокул#турологически" словар#. Fечник је о4јав!ен '((B. године, а његови аутори су:

#. а имена се

везују за осо4е које имају комплекс одре1ених, свима познатих, физичких или духовних

осо4ина. $а та имена заједничко је постојање оптенационалне, инваријантне представе

која се за њих везује. У речнику су ме1у прецедентним именима о4ра1ена, на пример, ова:

аба *ага, уратино, +асилиса ремудра, еда Мраз, ар-птица, .ван-цареви!, /арабас

арабас, &усалка итд.

У речнику су о4ра1ени они зооними који се у руском језику употре4!авају да 4и се

представиле зооморфне осо4ине човека. овом типу зоонима често ће у овој књизи 4ити

речи. У речнику су се у виду посе4них одредница нале ове јединице: бик, во, вук, аба,

ирафа, змија, риба, слон, сова, јастреб итд.

19 ре4едентни текст је до4ро познат сваком социјализованом представнику

националнолингвокултуралне заједнице. >о могу 4ити текстови из књи2евности &нпр.


11/26

0вгеније 1његин+, популарне песме &нпр. одмосковске вечери+, рекламе, политички

текстови итд. -орпус ових текстова се мо2е мењати. Неки од њих могу изгу4ити статус

прецедентних текстова, а неки тај статус могу до4ити. >и текстови су о4расци националне

културе. ни одра2авају, али и формирају скалу националних вредности. @ез знања тих

текстова немогуће је разумети одре1ену културу. 7е1у текстовима о4ра1еним у речнику

нали су се и ови: +ук и седморо јари!а, 2латни к3учи!, 4иса и вук, Маша и медвед,

&услан и 5удмила, %нена кра3ица, 6ри медведа итд.

ре4едентни искази су јединице до4ијене као резултат редукције текста.

птепознати текст се скраћује до нивоа једне речи, синтагме или реченице &фразе+, која

успева да акумулира прецедентност тог текста и постаје његов сим4ол или се одваја на

основу универзалности свога садр2аја. рецедентни исказ мо2е имати површинско

значење, које је равно суми значења компонената исказа; дубинско значење, које се не не

своди само на просту суму значења компонената, већ представ!а семантички резултат

повезивања компонената исказа; системско значење, које представ!а з4ир ду4инског

значења, знања прецедентног феномена &текста или ситуације+ и конотације која се везује

за тај феномен. 7е1у руским прецедентним исказима који су о4ра1ени у речнику налазе се

и ови: ог с тобо", золото7 р8бка, /аб8 7 б8ла царица, 6уда м8 будем кидат# кости

итд.B

о мо2е изазвати

ум у комуникацији. >ако, на пример, 7илутин 7иланковић пие писмо својој немачкојпријате!ици у којем јој описује изглед 7есеца, па ка2е: GУ 7есечеве загонетке спадају и

Tиновске 4разде које подсећају на орање /ра3еви!а Марка.H &7. 7иланковић, /роз

+асиону и векове, @еоград, '((*: $авод за уT4енике, стр. D''.+ ва синтагма је до4ропозната само представницима српске националнолингвокултуралне заједнице и странцу

се мора посе4но о4јањавати.


12/26

-ао пример навећемо о4раду зоонима аба. Fечнички чланак се налази на стр.

8E98). На почетку се наводи да 2а4а не спада у типичне руске митолоке ликове &9+. $а

њу се везује одре1ени стереотип &:+. 7о2е се употре4ити за карактерисање човека &;+.

$атим се разра1ују тврдње наведене под датим 4ројевима: G1 Uа4а се практично не

појав!ује у руским народним 4ајкама. -ористи се у ритуалима црне магије, везује се за

чаролије. VV 2 Uа4а је крупно, хладно, клизаво, врло непријатно 4иће, мрке 4оје, са

4радавицама &понекад се верује да се 4радавице могу пренети са 2а4е на човека+. VV 5 Fуси

могу назвати абом човека који има следеће карактеристике: VV 9 за човека с непријатном

спо!ањоћу која од4ија: испупчене очи, с великим устима &могуће је да то 4уде де4ео

човек, ниског раста с неравном ко2ом лица или нездравом 4ојом лица+; мо2е се

претпоставити и врло непријатан карактер.H

$атим се наводи неколико примера из различитих руских текстова у којима се

потвр1ује слика какву наводе аутори, нпр: Gдвратна си као 2а4а, сигурно не мање.H Уз

овај и остале примере о4авезно се наводи и извор.

G9 за човека којег говорник до2ив!ава као крајње непријатно, мрско 4иће.H

пет се наводе примери из руских текстова и извори.

1! -утуроошки ее;енти у српски; једнојези3ки; ре3ни4и;а 6ко се

изузме а сема мо2е 4ити активна у

формирању једног или већег 4роја секундарних семантичких реализација. >ако се, на

пример, у колективној експресији


13/26

колективног веровања лексема !урка мо2е у српском језику означавати глупу енску

особу. остојање овог секундарног значења сведочи о томе да је глупост као зами!ена

осо4ина које се приписује ћурки и једна од с?ма њеног примарног значења. 3акле,

уверење културолоког порекла утицало је на настајање једног секундарног значења

лексеме !урка. "кстралингвистичка компонента постала је тако лингвистичка 9

прецизније, семантичка. $4ог тога 3. Aортанремк &'((B: ))+ препоручује

лексикографима да у овом случају након уо4ичајене дефиниције за именицу гуска допиу

и додатак: за коју се верује да је глупа. 3ефиниција 4и, дакле, тре4ало овако да гласи:

дома!а припитом3ена птица пловуша издуеног врата WXYZ[ \]^ZY_`abY

карактеристичног гласа, која се гаји ради перја, меса и јаја> енка те птице (за коју се

верује да је глупа).

# у другим случајевима када културолоки сегмент постане део семантике лексеме

лексикограф 4и у о4ради значења то морао да региструје. #пак, и у томе тре4а водити

рачуна, јер 4и претеривање са наво1ењем екстралингвистичких података могло

упропастити концепцију описних речника и угрозити дистинкцију изме1у речника и

енциклопедије као два типа лексикографских остварења. Уоптено правило 4и тре4ало да

4уде ово: ако се ме1у секундарним значењима лексеме појави и оно које је изазвано

колективном експресијом, онда то тре4а регистровати у речнику, а ако тога нема, онда је

погодније занемарити екстралингвистичке податке. Наравно, препорука се односи

иск!учиво на описне и друге речнике, који не спадају у лингвокултуролоке.

остоји јо један ниво уплитања екстралингвистичких података у дефиниције и

примере описних речника. Наиме, понекад се из дефиниције или примера у речнику

наслућује став лексикографа о појму који о4ра1ује. >о је, често, став и ире заједнице о

тој појави. Mто је став о неком појму раиренији у друтву, то је лексикограф мање

опрезан у о4ради и нехотице га износи. =ексикограф 4и, ме1утим, морао 4ити о4јективан

посматрач стварности и не 4и смео износити сопствену експресију о предмету

дефинисања.

1о је, ме1утим, понекад изузетно

теко оствариво. 3еава се да кроз речничке дефиниције провејавају предрасуде

лексикографа или већег дела друтвенеVкултуралнеVсоцијалне заједнице којој он припада.


14/26

Некада се те предрасуде не виде у дефиницијама &оне се састав!ају коректно+, али се

огледају у из4ору примера којима се потвр1ује неко значење.

вим про4лемом се 4авио словеначки лингвиста 5. Aорјанц &'((E+, који је у

постојећим речницима словеначког језика и у корпусу словеначког језика cd\W анализирао

дефиниције неких речи које се односе на мањинске групе.

>ако се, на пример, у речнику словеначког књи2евног језика &?@ABCD E@ABFGEHFIC

HGJKLGFIC JFMKHC, /08( 9 /00/+ могу прочитати овакве дефиниције:

=о;осексуаан e истополан, полни нагон усмерен на исти пол (тјN ненормалан),

ненормално сексуалан;

=о;осексуаност e полна склоност према истом полу, ненормална сексуалност;

езбијска >убав e неприродна 3убав меOу енама.

У овим дефиницијама се запа2а експлицитан ауторов став о појави коју дефиние.

3рутвено утицајне групе испо!авају и кроз лексикографију однос према друтвено

инфериорним групама.

У &ечнику Матице српске наведене речи су дефинисане неутрално, и то је, свакако,

4о!е:

=о;осексуаан e који има особину хомосексуалаца;

=о;осексуаа4 e човек сексуално наклоњен особи истог пола;

=о;осексуаност e особина хомосексуалца.

У &ечнику %


15/26

врилац радње 2енског и муког пола: граOанка је енски облик од граOанин,

асистенткиња је енски облик од асистент итд.

5. Aорјанц јо констатује да је из лексикографске праксе страних језика на

располагању низ примера како се из прикуп!ених одредница на један или други начин

иск!учивао та4уизовани фонд речи. >акво је иск!учивање фонда речи познавала, на

пример, лексикографска пракса у ексас и да!е има посе4но издање 4ез та4уизованих речи; наиме, да

4и речници у акве дефиниције или неки њихови

делови могу 4ити недово!но прецизни или се у њима мо2е посе4но нагласити оно то за

појаву уопте није релевантно. во се нарочито односи на појаве из савременог 2ивота

које нису дефинисане у ранијим лексикографским остварењима. >ако се, рецимо, у

-лајновом и Mипкином &ечнику страних речи, лексема рZп помало невето дефиние

као стил у популарној музици који су крајем [\-их година :\N века развили диск-]океји и

урбано црно становништво у %


16/26

7ревићFадовић. $4ог толиког интересовања, написани су и први универзитетски

уT4еници за овај предмет. 5. 6. 7аслова је у 7оскви јо '((/. године написала уT4еник

под називом 4ингвокултурологија, а ми се, за потре4е овог текста, користимо трећим

издањем те књиге, из '((8. године. ". #. $иновјева и ". ". %урков написали су '((). године

у


17/26

представ!а предмет ове књиге. Није, ме1утим, ово истра2ивање морало 4ити тако

постав!ено. сим лексичког по!а, постоји и по!е у граматици &нпр. функционално

семантичка категорија 6. 5. @ондарка+, по!е у твор4и речи &деривационо гнездо+, у

лингвистици текста итд. На свим овим линијама укртања могуће је изврити

лингвокултуролоко истра2ивање. >реће: анализа синонимског реда у два језика јасно

показује како се у њима рачлањава један сегмент стварности, а, пото испарцелисаност

стварности у језику мо2е 4ити показате! испарцелисаности стварности и у ми!ењу и

култури, овакво истра2ивање нас упућује у поглед на свет говорникâ испитиваних језика.

-омпаративна метода примењена је и у истра2ивању G=ексичкосемантичко по!е с

оптим значењем fстрахg у руском и корејском језикуH &". #. $иновјева и ". ". %урков

'((): )0988+. ореде се лексеме за страх у два језика. $апа2а се да се у о4а језика за

именовање страха користе именице, глаголи и придеви. У о4а језика се страх метафорички

доводи у везу са течноћу, хладноћом, ледом. У руском језику страх се концептуализује

као 4олест &нпр. заразити се страхом+, то не ва2и за корејски, а специфичност овог

језика је метафоризација страха као предмета који има ду4ину, о4им, форму, мирис &нпр.

мирис страха, прова3ивати у страх+ итд. У о4а језика страх се мо2е персонификовати:

страх је овладао њиме, страх га мучи, паника побеOује, а у корејском: чувати страх,

страх га је окупирао итд.8 Наводе се та4еле са именицама, придевима и глаголима којима

се означава страх. У та4ели у којој су представ!ене именице наводе се и разлике ме1у

њима у вези са: уоптеним описом узрока, оцена интензивности и контроле,

слагањеVнеслагање с другим именицама и глаголима, поседовањеVнепоседовање мно2ине,

могућност метафоризације и персонификације. У та4ели у којој се наводе глаголи тако1е

се уоптено описује узрок и одре1ује постојање или непостојање интензивности,

интелектуалне оцене, могућности контроле, спо!ање манифестације и експресивности.

$а придеве се одре1ује узрок, оцењује се да ли се датим придевом именује својство

личности и утвр1ује постојање или непостојање интензивности, спо!ање

манифестације, контроле и негативне експресивности.

во истра2ивање показује како се лингвокултуролоко истра2ивање мо2е

слу2ити и когнитивистичким методама. Наиме, емоције представ!ају чест предмет

8 концептуализацији страха у српском језику исп. део књиге посвећен том про4лему у

поглав!у о емоцијама.


18/26

изучавања когнитивне лингвистике, а појмовне метафоре једну од најчећих

методолоких категорија. во истра2ивање отвара питање на које ћемо касније покуати

да дамо прецизнији одговор, а то је граница изме1у лингвокултуролоког и

когнитивистичког истра2ивања, јер рад који је приказан представ!а и једно и друго.

". #. $иновјева и ". ". %урков &'(()+ као примере лингвокултуролоких

истра2ивања наводе и: 4ексичко-семантичко по3е којим се означава смех у руском језику,

4ингвокултуролошка анализа руских фразеологизама са зоонимом као компонентом на

фону јапанског језика, /онцепт ^дело_ у руској језичкој слици света, 4ингвокултуролошко

истраивање концепта ^ивот_ итд. 5ећ сами наслови ових радова показују да се у

лингвокултурологији проучавају семантичка по!а, фразеологизми, концепти са ци!ем да

се истра2е сегменти језичке слике света. $апа2а се и то да се лингвокултурологија по

из4ору тема и гра1е коју проучава укрта са лексикологијом.

=ингвисти се често слу2е асоцијативном методом у испитивању језичке слике

света. 5. 6. 7аслова &'((8: /E'9/0'+ истра2ивала је еталоне у руском и 4елоруском језику

и за ту анализу је осмислила асоцијативни експеримент који се састојао из два дела. Cи!

првог дела експеримента 4ио је испитивање еталонâ Fусâ и @елорусâ у вези са физичким

изгледом човека, физичким осо4инама и социјалним статусом, а ци! другог дела 4ио је у

вези са човековим духовним осо4инама, емоцијама, другим !удима и друтвом.

сми!ен је једноставан асоцијативни експеримент. Fуским и 4елоруским студентима

задата је анкета у којој се очекује да првом језичком јединицом &лексемом, синтагмом,

реченицом+ која им падне на памет допуне следеће конструкције: лице лепо као..., очи

плаве као..., коса дуга као..., лице бледо као..., он је јак као..., он је богат као..., он је висок

као..., руке јаке као... итд. @ило је око D( стимулуса. "талони у вези са духовним

осо4инама и емоцијама испитивани су тако то су студенти попуњавали следеће

конструкције првом асоцијацијом: глуп као..., туан као..., само3убив као..., добар као...,

паметан као..., храбар као..., весео као..., патриота као... итд. @ило је B( стимулуса.

рикуп!ени резултати су о4ра1ени, а запа2ања и зак!учци дета!но разра1ени.

Навећемо само неке од њих. $апа2ено је, на пример, да постоји веза изме1у физичког

изгледа и духовних осо4ина која се заснива на стереотипима о томе да су одре1ене

физичке осо4ине показате! духовног својства, нпр: уста танка као код злог човека или

као код лукавог човека, усте напу!ене као код страствене ене, руке велике као код


19/26

похлепног човека итд.


20/26

укртати са другим лингвистичким методама. У истра2ивањима приказаним у овој књизи

покуали смо, где год је то 4ило могуће, да тако поступимо. 3акле, и поред тога то се

овде 4авимо анализом вер4алних асоцијација у истра2ивању српског језика и културе, тј.

језичке слике света говорника српског језика, овој методи приступамо имајући у виду

њене до4ре и лое стране, тј. о4јективне могућности и ограничења.

1101 & овој књизи #за4рана метода, али и про4леми који су истра2ивани у овој

књизи, условили су интердисциплинарност зак!учака. $4ог тога није 4ило једноставно

повезати радове у поглав!а. итање конотације као сегмента лексичког значења,

антонимије, полисемије и семантике дериватâ уврстили смо у поглав!е посвећено

лексикологији &G5ер4алне асоцијације у истра2ивању лексичког значењаH+. 6нализа

културално стереотипних појмова, промена значења лексема з4ог друтвених промена,

утицај културе на конотацију лексема и сродна питања нали су своје место у поглав!у о

лингвокултурологији &тј. G5ер4алне асоцијације, језик и култураH+, док су проучавања

концептуализације емоција повезана у поглав!е о когнитивнолингвистичким питањима

&G5ер4алне асоцијације и концептуализација емоција у српском језикуH+. 7е1утим, овај

распоред истра2ивања у посе4ним деловима књиге често је само механичке природе, јер

су многи радови могли да до4ију и другачије место у садр2ају. >ако је, на пример,

испитивање утицаја културе на конотацију лексема истовремено лингвокултуролоки и

лексиколоки про4лем, анализа дериватâ у менталном лексикону представ!а ва2но

лексиколоко и психолингвистичко питање, за концептуализацију емоција заинтересоване

су и когнитивна лингвистика и лингвокултурологија. 5ећина истра2ених про4лема могла

4и да се подведе под истра2ивања језичке слике света, а она је, пак, про4лем

лингвокултурологије и когнитивне лингвистике.

чигледно је да није 4ило лако саставити садр2ај ове књиге, али за

антропоцентрички засновану савремену лингвистику много је већи про4лем како уопте

поставити јасне границе изме1у когнитивне лингвистике и лингвокултурологије или,

рецимо, изме1у когнитивне лингвистике и психолингвистике. Нека питања није теко

подвести под једну или другу дисциплину, али је превие оних која клизе по нејасној

граници.

=ингвокултуролози, као то је већ речено, наглаавају да је језичка слика света

главни про4лем њиховог интересовања. I. оповић &'((*+ је, ме1утим, написала


21/26

когнитивнолингвистичку студију чији је наслов: *езичка слика стварности. /огнитивни

аспект контрастивне анализе. "во како ауторка разликује изучавања језичке слике света

из угла когнитивне лингвистике и из угла лингвокултурологије: GFазлика изме1у

когнитивног и лингвокултуролоког приступа појму језичке слике стварности састоји се у

томе да когнитивнолингвистички аспект проучавања о4ухвата и индивидуалну когнитивну

делатност говорног лица, процену удела индивидуалног искуства у колективној

категоризацији и структурирању стварности. еорија језичке личности, једног од к!учних појмова лингвокултурологије, заснива се на

односу изме1у индивидуалне и колективне свести која се манифестује кроз језик. сим

тога, није сасвим прецизно утвр1ено ни то да Gлингвокултуролози полазе од културе, чију

целовиту слику растав!ају на појединачне представеH. Jеће се полази од појединачних

представа да 4и се доло до целовите слике о култури. -ако другачије схватити сва

лингвокултуролока истра2ивања која смо навели као примере или чињеницу да

лингвокултуролози испитују појмовне метафоре, фразеологизме, о4ичаје, ритуале, еталоне

који припадају једној култури или већем 4роју њих како 4и стекли пуну слику о тој

култури или културамаR

=ингвокултурологија, когнитивна лингвистика, психолингвистика,

социолингвистика, етнолингвистика итд. спадају у интердисциплинарне науке. 7о2емо их

замислити у виду скупова који се пресецају и зато имају заједничке елементе.

=ингвокултурологија и когнитивна лингвистика пресецају се и у некој мери имају

заједнички делокруг, али се когнитивна лингвистика додирује и са психолингвистиком, са

којом, опет, дели неке про4леме који немају додирних тачака са лингвокултурологијом.


22/26

на, пак, проучава и о4ичаје, ритуале, пословице, фолклор, па се додирује са

етнолингвистиком и етнологијом.

Aде су вер4алне асоцијације у тој компликованој мре2и скуповаR 7есто им је у

заједничком пресеку лингвокултурологије, когнитивне лингвистике, психолингвистике и

лексикологије. редмет ове књиге тре4а тра2ити у том научном чвориту. 7е1утим, као

то је наглаено, асоцијативну методу сматрамо само једном од метода у испитивањима,

а вер4алне асоцијације на задати стимулус за нас чине тек један од извора за пронала2ење

гра1е. 4јекат наег интересовања 4иће често и појмовне метафоре, па чак и

фразеологизми &ре1е+.* Наука која истра2ује, па тако и повезује вер4алне асоцијације,

појмовне метафоре, фразеологизме јесте лингвокултурологија. $4ог тога сматрамо да се

ова књига пре свега мо2е сврстати у лингвокултуролоке студије.

1102 робе;и ингвокутуроогије 5ећина лингвокултуролоких

истра2ивања заснива се на идеји о томе да различити језици парцелиу стварност на

друкчије начине. $4ог тога многи истра2ивачи испитују разлике ме1у језицима с ци!ем да

утврде и пока2у како свет у језицима не изгледа исто. -ада се, ме1утим, размотре

резултати таквих истра2ивања, читалац се мо2е изненадити чињеницом да га они често

уопте не уверавају у оно то је истра2ивач 2елео да пока2е својим испитивањем, већ га

у4е1ују у супротно. Наиме, нео4ично је то то језици толико слично парцелиу

стварностh # поред силног упињања ". #. $иновјеве и ". ". %уркова &'(()+ да пока2у како

се кроз руски и кинески језик различито одсликава младост, како Fуси и -инези, под

утицајем својих језика, о страху говоре, па самим тим и разми!ају различито, а Fуси и

%апанци о 2ивотињама,0 веома је очигледно колико се у различитим језицима мало

разликује парцијализација сегмената стварности о којима се говори у истра2ивањима.


23/26

културе на језик, 4ез инсистирања на пронала2ењу о4авезних разлика. Jини се да је 5. 6.

7аслова &'((8+, анализирајући еталоне за човекове физичке и духовне осо4ине у руском и

4елоруском језику, пола од примереније хипотезе Gо универзалности основних

категорија, карактеристика, својстава који се примењују на опис човекаH &5. 6. 7аслова

'((8: /E'+. >у универзалност је и доказала серијом асоцијативних експеримената, а

пронала је и неколико мање ва2них разлика. рема наој оцени, лингвистика је имала

вие успеха у својој претходној фази, када се 4авила универзалијама до којих доводе исте

когнитивне могућности говорникâ различитих језика, него лингвистика данас, којој су у

2и2и интересовања језичке специфичности изазване различитим културама у којима се ти

језици говоре./(

11021 Си3ности и разике у на4ионани; сика;а стварности -ад год је

тре4ало доказати везу изме1у језика и културе, или језика и подне4!а у којем 2иви неки

народ, у лингвистици се често посезало за врло илустративним примером @. =и 5орфа у

вези са називима за снег. Наиме, у ескимским језицима постоји много назива за снег, з4ог

сталних контаката "скимâ са снегом, док у стандардним европским језицима о4ично

постоји један опти назив за снег и само неколико лексема за одре1ене врсте снега.

7е1утим, @. Nле4ец је &'((0+, користећи се подацима ". 5уд4ерија и


24/26

11022 'а4ионана сика света и јези3ка разу?еност ример са снегом је

погодан подстицај за изноење јо једног про4лема на који се, према наем ми!ењу, не

о4раћа дово!но па2ње у лингвокултуролоким истра2ивањима. -ада се изнесе податак

да је, на пример, синонимски ред придева млад у руском језику 4огатији од тог

синонимског реда у кинеском језику, та тај податак, у ствари, значиR #ли: када се ка2е

да у српском језику постоји ') назива за снег, а у ескимском /E, тре4а ли одмах поверовати

у изразитију лексичку раслојеност српског него ескимског језика &4ар у вези са ознакама

за снег+R 7ноги од прикуп!ених назива за снег у српском језику не спадају у књи2евни

језик, већ у дијалектизме, нпр: сушац, белокапац, солика, алауа, југовак, прши!, прлија,

ластинци, ластињаци, салауковина, салабука итд, неки су застарели &алаука+, а поједини

припадају стручној терминологији &фирн+. @. Nле4ец &'((0: /D0+ констатује да су Gнеки од

тих назива ретки и у српском и у енглеском &нпр. EVF` , опанчар+, док се вероватно с правом

мо2е претпоставити да су ескимски у том језику уо4ичајени и свакодневниH.

рема томе, 4рој лексема у неком језику које припадају једној тематској групи није

дово!ан показате! чињенице да је један језик 4огатији или сироманији од другога, већ

је ва2но узети у о4зир и статус такве лексике у лексичком систему датог језика. сновни

критеријум 4и тре4ало да 4уде поре1ење стандардне лексике у о4а језика. 7е1утим, у

истра2ивањима руских аутора која смо приказали о4ично нема напомене о статусу

лексичке гра1е која се пореди, па коначан резултат зак!учака који се доносе не мо2е 4ити

поуздан. @. Nле4ец &'((0: /D0+, ме1утим, има у виду овај фактор и запа2а да у ескимском

језику постоји знатно мањи 4рој дијалеката и да нема толике разу1ености као у српском, а

поготово не налик енглеском језику. н истиче значај мање или веће хомогености језичке

заједнице у стицању опте слике о лексичком 4огатству називâ за снег у ова три језика.

11025 &бјективност у ту;а3ењу података У неким лингвокултуролоким

радовима представ!ање националаног менталитета и националне слике стварности у

односу на слику стварности других народа о4ојено је националним само!у4!ем и

4ројним јо раније стеченим предрасудама о другим народима, тј. оптерећено је

етноцентризмом. $а ову појаву проналази се оправдање у томе то сваки појединац &па и

лингвокултуролог+ друге !уде посматра из угла културе којој припада. 7е1утим, у време

гло4ализације, у којем 2ивимо, разлика ме1у културама се стално смањује, а, осим тога,


25/26

лингвокултуролог 4и морао 4ити лиен етноцентризма да 4и правилно расу1ивао о

језичким сликама света других народа.

На пример, ". #. $иновјева и ". ". %урков &'((): DE+ наводе следеће запа2ање: GУ

руском сазнању бити учтив значи, пре свега, придр2авати се правилâ понаања; у

енглеском 9 демонстрирати ува2авање, па2њу према !удима у околини. "нглеска и руска

учтивост имају различиту усмереност: енглеска је оријентисана ка о4јекту, она је

управ!ена према саговорнику и испуњава комуникациону функцију; руска је у високом

степену затворена у су4јекту и носи етички на4ој. У руском сазнању учтивост се у високом

степену асоцира са деловањем, а не са етикецијом &учтив је онај који пома2е другима+, а у

енглеском 9 са демонстрацијом и етикецијом &учтив је онај који демонстрира своје

потовање према другима+.H

У делу књиге о језгру језичког сазнања наведен је јо један пример истих аутора,

на који ћемо се и овде укратко осврнути. Најчећа асоцијација руских испитаника на све

задате речистимулусе у једном великом асоцијативном експерименту гласи човек, на

десетом месту је друг, а асоцијација ја налази се на тридесет естом месту. У

асоцијативном експерименту у којем су учествовали енглески испитаници најчећа

асоцијација гласила је ја, а друг се налази на седамдесет трећем месту. ви подаци

послу2или су $иновјевој и %уркову да зак!уче да је енглеска култура

GиндивидуалистичкаH и да се у њој не води много рачуна о другима, јер је у њиховој

свести друг &како показују асоцијације+ котиран врло ниско. Fуси су, ме1утим, несе4ични,

4рину о 4ли2њима и запостав!ају се4е.


26/26

ример са схватањем учтивости у руском и енглеском језичком сазнању, или

култури, указује и на то како се потцењивачки зак!учци о другим народима доносе &и

износе у уT4еницимаh+ 4ез 4ило каквог утвр1еног методолоког апарата. Није описана

ниједна фаза у истра2ивању, приказани су само зак!учци, који тако како су представ!ени

подсећају на су4јективне утиске, а не на зак!учке научне анализе.

=ингвокултурологија има сла4ости, као и свака наука која тек почиње да се развија.

5ероватно ће па2!ив читалац у мањој или у већој мери запазити те сла4ости и у

испитивањима представ!еним у овој књизи. #пак, ва2но је то се лингвокултурологија

осамосталила као посе4на лингвистичка дисциплина и то се развија, а приступ

про4лемима ће се, вероватно, мењати на4о!е.

Documents

00_Teorijska Uvodna Razmatranja