Drumska vozilaSaobraćaj i transport, VI semestar

nastavnici: doc. dr Dragan Ružić (103a MI)021 485 2365, ruzic@uns.ac.rs

doc. dr Boris Stojić (A1-1 MI)021 485 2379, bstojic@uns.ac.rs

Drumska vozila 1

asistent: Stjepan Galamboš

Šifra predmeta: SOI361

ESPB bodova: 6

Fond časova: 3 + 3

Struktura predmeta1. deo• Uvod, klasifikacija, definicije, tehnički

uslovi, identifikacija• Koncepcije gradnje motornih vozila• Transmisija• Sistem za oslanjanje, sistem za

upravljanje, sistem za kočenje, noseće upravljanje, sistem za kočenje, noseće konstrukcije

2. deo• Teorija kretanja drumskih vozila3. deo• Tehnička eksploatacija i održavanje

2Drumska vozila

Literatura

• Stojić B., Poznanović N., Ružić D., Dorić J.: Drumska vozila, FTN Novi Sad, 2014.

• Ružić D., Poznanović N.: Dodatni materijal iz predmeta Osnovi motornih vozila, skripta, 2015. (u dva dela)

• Predlošci za nastavu iz predmeta Osnovi motornih vozila - dostupni online

3Drumska vozila

Obaveze i ocenjivanje

Predispitne obaveze• Pohađanje predavanja (utorak 8:15, 206): 5 poena• Pohađanje vežbi 5 poena• 1. test 20 poena

Na ispit može da se izađe sa najmanje 30% postignutih predispitnih obaveza = 9 poena.obaveza = 9 poena.

Ispit (max. 70 poena) : Ispit je pismeni i student je zadovoljio usmeni deo ispita ukoliko je osvojio najmanje 38 poena.

Student je položio ispit iz predmeta Drumska vozila ukoliko je zbir osvojenih poena u predispitnim obavezama i na usmenom ispitu najmanje 55 poena.

4Drumska vozila

Istorijat MV

Do 1885. pojava različitih samohodnih vozila, uglavnom na parni pogon

Početak razvoja malih motora sa unutrašnjim sagorevanjem (Daimler 1882)

1769. Cugnot (FR), masa 2,5 tbrzina oko 4 km/h, nosivost oko 4 t.1771. učestvovao u saobraćajnoj nezgodi!

5Drumska vozila

1885. Karl Benz je napravio i patentirao prvi automobil pogonjen Oto motorom

6Drumska vozila

Električni automobil Phaeton, Lohner-Porsche sistem, 1899.2 x 2kW, 32 km/h

7Drumska vozila

1899. električni automobil snage 68 KS La Jamais Contente (“Nikad zadovoljan”) postavlja novi brzinski rekord:105,88 km/h!

8Drumska vozila

Gardner Serpollet (Francuska) - tipičan parni automobil na prelomu dva veka (1899.)

9Drumska vozila

1901. Daimler-Motoren-Gesellschaft proizvodi model Mercedes 35HP - prvi savremeni automobil. Osnovna koncepcija gradnje zadržana do danas: motor napred uzdužno, pogon na zadnju osovinu...

10Drumska vozila

1913. Ford počinje masovnu proizvodnju automobila, na pokretnoj traci, i za izradu jednog automobila je trebalo 93 minuta (iz fabrike je svakih 3 minuta izlazio po jedan automobil!). Model T se proizvodio od 1908 - 1927. god, ukupno više od 15 mil. kom 11Drumska vozila

1933. Adolf Hitler nalaže Ferdinandu Poršeu da pristupi projektovanju narodnog automobila (Volkswagen). 1938. nastala je Buba

12Drumska vozila

Terenski automobil klasične 4x4 koncepcije. Rezultat konkursa američke vojske iz 1940. zbog učešća u II Svetskom ratu. Proizvođači su prema konkursu imali 49 dana da prikažu prvi prototip i 75 dana da naprave 70 test vozila.

13Drumska vozila

1972. napravljena 15-milionita "Buba" u Australiji, čime je oboren rekord Ford Modela T

14Drumska vozila

1997. Toyota proizvodi prvi serijski hibridni automobil, model Prius

15Drumska vozila

1998. Smart, mini automobil

16Drumska vozila

2008. elektromobil Tesla Roadster...

17Drumska vozila

Proizvodnja vozila

Lokacije proizvodnje motornih vozila (putničkih i privrednih) - prema OICA (Organisation Internationale des Constructeurs d'Automobiles) 18Drumska vozila

Proizvodnja vozila

Godišnja svetska proizvodnja motornih vozila (putničkih i privrednih) - prema OICA (Organisation Internationale des Constructeurs d'Automobiles)

19Drumska vozila

Klasifikacija vozila

VOZILA

DRUMSKAVOZILA

ŠINSKA VOZILA

Drumska vozila su vozila osposobljena za kretanje po putevima i namenjena za prevoz ljudi i stvari ili za vršenje

Vozilo je sredstvo koje je po konstrukciji, sklopovima i opremi namenjeno i osposobljeno za kretanje po putu

ljudi i stvari ili za vršenje određenog rada

20Drumska vozila

Klasifikacija drumskih vozila

MOTORNA VOZILA - vozila koja se kreću snagom sopstvenog pogonskog motora, osposobljena za kretanje po putevima i namenjena za prevoz lica i stvari ili za vršenje odre đenog rada

PRIKLJUČNA VOZILA

VOZILA NA MIŠIĆNI POGON VOZAČA

SKUPOVI VOZILA

ZAPREŽNA VOZILA...

21Drumska vozila

Vrsta M - motorna vozila za prevoz putnika

Vrsta N - teretna vozila

Vrsta O - priključna vozila

Vrsta L - mopedi, motocikli, tricikli i četvorocikli

...

Podela motornih vozilaVrsta M - motorna vozila za prevoz putnika

M1 - Vozila za prevoz putnika sa ne više od 9 sedišta, uključujući i sedište vozača -putničko vozilo

M2 - Vozila za prevoz putnika sa više od 9 sedišta uključujući i sedište vozača, čija najveća dozvoljena masa ne prelazi 5 tona - laki autobus

M3 - Vozila za prevoz putnika sa više od 9 sedišta uključujući i sedište vozača, čija najveća dozvoljena masa prelazi 5 tona - teški autobus

M2 i M3 su autobusi i dele se prema tome da li su predviđeni za prevoz putnika koji i stoje (gradski i prigradski) ili ne (međugradski).

M2 i M3 se dele i na autobuse sa najviše 22 sedišta za putnike i na one sa više od 22.

22Drumska vozila

Podela motornih vozilaVrsta N - teretna vozila

N1 Vozila za prevoz tereta čija najveća dozvoljena masa ne prelazi 3,5 t - lako teretno vozilo

N2 Vozila za prevoz tereta čija najveća dozvoljena masa prelazi 3,5 t, ali ne prelazi 12 t - srednje teretno vozilo

N3 Vozila za prevoz tereta čija najveća dozvoljena masa prelazi 12 t - teško teretno vozilo12 t - teško teretno vozilo

23Drumska vozila

Podela motornih vozilaSpecijalna vozila

Vozila vrste M ili N, za prevoz ljudi ili tereta i za specijalnu namenu, za koju je potrebno da budu posebno opremljena ili konstruktivno izvedena: vozilo za stanovanje, ambulantno vozilo, oklopno vozilo, pogrebno vozilo i dr.

Podvrsta G - terenska vozila

Terenskim vozilima se smatraju vozila kategorija M ili N koja zadovoljavaju određene zahteve, kao npr.:

- pogon i prednje i zadnje osovine

- blokiranje diferencijala

- mogućnost savladavanja određenog minimalnog uspona

- minimalne vrednosti prilaznih uglova i rastojanja karoserije od tla i dr.

24Drumska vozila

Traktor (vrsta T) - motorno vozilo sa najmanje dve osovine i namenjeno za vuču, guranje, nošenje i pogon izmenljivih priključnih oruđa i mašina za obavljanje određenih poljoprivrednih, šumskih ili drugih radova ili za vuču priključnih vozila za traktor.

Samohodna radna mašina (vrsta TR) - motorno vozilo namenjeno za vršenje određenih radova (kombajn, valjak, grejder, utovarivač, rovokopač...), čija najve ća konstruktivna brzina ne prelazi 45 km/h .

25Drumska vozila

Mase i dimenzijeMase i dimenzije

•Dužina vozila

•Širina vozila

•Visina neopterećenog vozila

•Razmak osovina

•Prednji i zadnji •Prednji i zadnji

prepust

•Trag točkova

26Drumska vozila

Mase i dimenzije

L

lz= =

l

l1

luk

l2lp

α1α2

αr

27Drumska vozila

Dužina vozila (L) - rastojanje između najisturenijih tačaka na prednjoj izadnjoj strani vozila.

Najveća dozvoljena dužina vozila, iznosi:•za motorno vozilo, osim autobusa i vozila vrste L - 12,00 m;•za autobus sa dve osovine - 13,50 m;•za autobus sa najmanje tri osovine - 15,00 m;•za zglobni autobus - 18,75 m;•za vozilo vrste L - 4,00 m;

Najveća dozvoljena dužina skupa vozila iznosi:Najveća dozvoljena dužina skupa vozila iznosi:•za tegljač sa poluprikolicom - 16,50 m;•za vučno vozilo sa prikolicom - 18,75 m;•za skup vozila namenjen za prevoz kontejnera ili vozila - 21,00 m.

Širina vozila (B) - rastojanje između najisturenijih bočnih tačaka, ne računajućipokretne i elastične elemente. Najveća dozvoljena širina vozila iznosi 2,55 m, osim:•za vozilo vrsta N ili O sa nadograđenom hladnjačom sa zidom debljine preko 45 mm,za koje najveća dozvoljena širina iznosi 2,60 m;•za vozilo vrste N koje ima izmenljive uređaje za održavanje puteva, za koje najvećadozvoljena širina iznosi 3,00 m.•kombajn: 3,12 m

28Drumska vozila

Visina vozila (H) - rastojanje između horizontalne podloge i najvišeg dela neopterećenogvozila. Najveća dozvoljena visina vozila iznosi 4,0 m, osim vozila vrste L, za koje najvećadozvoljena visina iznosi 2,5 m

Klirens vozila je najmanja visina čvrstih delova vozila iznad stajne površine ne računajućitočkove. Klirens mora omogućavati da vozilo opterećeno do najveće dozvoljene mase možeda pređe prepreku visine 0,10 m.

Razmak osovina (l) - rastojanje između ose prednje i ose zadnje osovine. Za vozila sa tri iliviše osovina navodi se i razmak između dveju susednih osovina, od prednjeg ka zadnjemkraju vozila. Ukupni razmak osovina je zbir ovih razmaka.kraju vozila. Ukupni razmak osovina je zbir ovih razmaka.

Prednji/zadnji prepust (lp / lz) - rastojanje od ose točkova prednje/zadnje osovine donajisturenije tačke na prednjoj/zadnjoj strani vozila. Najveći dozvoljeni prepust može iznositinajviše 63% ukupnog razmaka osovina.Udaljenost bilo koje tačke na prednjem delu poluprikolice i ose vučnog čepa poluprikolice nesme biti veća od 2,04 m.

29Drumska vozila

Motorna vozila, kao i skupovi vozila, moraju imati takve uređaje da prilikom vožnje ukrugu od 360°, najisturenija tačka vozila mora biti vođena po krugu prečnika od najviše25 m, pri čemu se gabariti vozila moraju kretati u pojasu najveće širine 7,2 m.

7,2 m25 m

30Drumska vozila

Mase i dimenzijeMase i dimenzije•Masa praznog vozila•Masa vozila spremnog za vožnju•Najveća dozvoljena masa vozila•Najveća dozvoljena masa skupa vozila•Dozvoljena osovinska opterećenja –tehnička i zakonska

•Ukupna masa (skupa) vozila

31Drumska vozila

Ukupna masa vozila - zbir mase vozila i mase kojom je vozilo opterećeno (lica iteret).

Najveća dozvoljena ukupna masa vozila je ograničena i zakonski•za dvoosovinsko motorno vozilo - 18 t;•za troosovinsko motorno vozilo - 25 t, odnosno 26 t ako je pogonska osovinaopremljena udvojenim pneumaticima i vazdušnim oslanjanjem ili oslanjanjem koje seprihvata kao ekvivalentno, ili gde je svaka pogonska osovina opremljena saudvojenim pneumaticima i pri čemu maksimalno osovinsko opterećenje bilo kojeosovine ne prelazi 9,5 t;•za četvoroosovinsko motorno vozilo sa najmanje dve upravljajuće osovine - 32 t, pri•za četvoroosovinsko motorno vozilo sa najmanje dve upravljajuće osovine - 32 t, pričemu maksimalno osovinsko opterećenje bilo koje osovine ne prelazi 9,5 t;

•za troosovinski zglobni autobus - 28 t;

•za laki tricikl - 0,57 t;•za teški tricikl - 1,3 t;•za teški tricikl za prevoz tereta - 2,5 t;•za laki četvorocikl - 0,55 t;•za teški četvorocikl za prevoz lica - 0,60 t;•za teški četvorocikl za prevoz tereta - 1,55 t...

32Drumska vozila

Najveća dozvoljena ukupna masa skupa vozila - najveća masa koju smeju imati vozilosa putnicima i/ili teretom i sa priključnim vozilom (npr. natovaren kamion sa prikolicom).Najveća dozvoljena ukupna masa skupa vozila iznosi 40 t.Za troosovinski tegljač s dvo ili troosovinskom poluprikolicom kada prevozi 40-stopni ISOkontejner (ili dva 20-stopna ISO kontenera, odnosno izmenjive transportne sudove) - 44 t;Skup vozila s četiri osovine koji se sastoji od dvoosovinskog motornog vozila idvoosovinske prikolice - 36 t;

...

Osovinsko optere ćenje - dozvoljena osovinska opterećenja:•za jednu gonjenu osovinu - 10 t;•za jednu gonjenu osovinu - 10 t;•za pogonsku osovinu - 11,5 t;...

Na pogonske točkove vozila vrste L, M i N, ako je vozilo opterećeno i u stanju mirovanjana horizontalnoj ravni, mora delovati najmanje jedna četvrtina ukupne mase vozila,odnosno skupa vozila.

Na točkove upravljačke osovine vozila vrste L, M i N, ako je vozilo opterećeno i umirovanju na horizontalnoj površini, mora delovati najmanje jedna petina ukupne masevozila.

33Drumska vozila

Identifikacija voIdentifikacija vozilazilaProizvo đač, marka i tip vozila

Proizvođač vozila Volkswagen AG

Marka vozila Volkswagen

Komercijalna oznaka Passat

Tip vozila 3BG

Varijanta tipa STAFNX01

Verzija AGFA4Verzija AGFA4

(Passat B5, 1996-2005, limuzina, 1,9 dizel AFN motor, automatski menjač...)

34Drumska vozila

Nova serijski proizvedena vozila (vrste L, M, N, O, T i R) moraju biti usaglašena sa jednoobraznim tehničkim uslovima, u skladu sa propisima o homologaciji.

Homologacija vozila, opreme i delova

35Drumska vozila

Identifikacija voIdentifikacija vozilazilaVIN (Vehicle Identifications Number) - jedinstveni broj za identifikaciju vozila

WMI (World Manufacturer Identifier) - Svetska identifikaciona oznaka proizvođača: označava geografsku zonu, državu i proizvođača vozila (tri slova).

1. oznaka - država proizvodnje (1-4 - SAD, J - Japan, W - Nemačka, Z - Italija...)

2. i 3. oznaka - proizvođač (DB - Mercedes-Benz)

VDS (Vehicle Description Section) - Opisni deo oznake: opšte karakteristike vozila, kao što su serija, tip karoserije, tip motora, broj osovina, bruto masa i sl.

VIS (Vehicle Indicator Section) - Identifikacioni deo oznake: sadrži oznaku godine proizvodnje (1. oznaka u ovoj sekciji) i fabrički (serijski) broj vozila

36Drumska vozila

Identifikacija voIdentifikacija vozilazilaVIN (Vehicle Identifications Number) - jedinstveni broj za identifikaciju vozila

37Drumska vozila

Identifikacija voIdentifikacija vozilazila

38Drumska vozila

39Drumska vozila

40Drumska vozila