05 Stari Bliski Istok 1

PRVI DEO / STARI SVET

3. Stari Bliski istok

SUMERSKA UMETNOST

udna je i iznenaujua injenica to se ovek pojavio na svetlosti istorije na dva razna mesta otprilike u isto vreme. Izmeu 3500. i 3000. godine pre n. e., kada je Egipat bio ujedinjen pod vlau faraona, druga jedna velika civilizacija rodila se u Mesopotamiji, zemlji izmeu reka. Za pune tri hiljade godina ova dva suparnika sredita zadrala su razliit karakter, premda su imala dodira od najranijih poetaka i premda su im sudbine bile isprepletane na vie naina. Pritisak koji je naterao stanovnike ovih dveju oblasti da napuste neolitski obrazac ivota verovatno je bio isti. Ali, dolina Eufrata i Tigra, za razliku od doline Nila, nije uzan plodan pojas zatien pustinjom i s jedne i s druge strane; ona podsea na iroko plitko korito s nedovoljnim prirodnim obezbeenjem, kroz koje teku dve velike reke i njihove pritoke, u koje se lako moe upadati iz svih pravaca. Tako je geografski poloaj mogao da sprei razvoj ideje o ujedinjenju cele oblasti pod jednim poglavarom. Koliko je nama poznato, vladari sa ovakvim tenjama javljaju se tek hiljadu godina posle raanja mesopotamske civilizacije, a polazilo im je za rukom da ih ostvare samo za kratko vreme i uz neprekidno ratovanje. Posledica toga politika istorija nema one ideje vodilje koju je boanske carstvo pruilo Egiptu; lokalna suparnitva, tuinske najezde, iznenadni usponi i isto tako iznenadna ruenja vojne moi to su glavne njene teme. Na tako uzburkanoj pozadini povezanost kulturnih i umetnikih tradicija ini se utoliko znaajnija. To zajedniko naslee je u najveoj meri ostvarenje osnivaa mesopotamske civilizacije, koje zovemo Sumercima, prema oblasti Sumeru, u kojoj su iveli, u blizini sastava Eufrata i Tigra. Poreklo Sumeraca i danas je u mraku; njihov jezik nema veze ni sa jednim poznatim jezikom. Negde pre 4000. godine pre n. e. doli su iz Persije u junu Mesopotamiju, i tu su, tokom sledeeg milenijuma, osnovali itav niz gradova-drava i razvili svoj posebni oblik pisma klinastim slovima na glinenim tablicama. Ova prelazna faza, koja odgovara predinastikom periodu u Egiptu, nazvana je protoknjievnom; ona nas vodi u rani dinastiki period od otprilike 3000. do 2340. godine pre n. e. Na alost, opipljivi ostaci sumerske civilizacije neizmerno su retki u poreenju sa ostacima starog Egipta; poto u Mesopotamiji nije bilo kamena, Sumerci su gradili samo od erpia i drveta, pa od njihove arhitekture nije ostalo skoro nita osim temelja. Za razliku od Egipana, ovi se nisu brinuli za ivot posle smrti, premda su u gradu Uru naene neke bogato opremljene grobnice u obliku zasvoenih komora iznad zemlje sa poetka dinastikog perioda. Nae poznavanje sumerske civilizacije, zbog toga, u velikoj meri zavisi od sluajnih fragmenata koji izlaze na svetlost dana zahvaljujui iskopavanjima, ukljuujui tu i velik broj ispisanih glinenih tablica. Ipak, poslednjih decenija saznali smo dovoljno da bismo stvorili optu sliku o ostvarenjima ovog snanog i disciplinovanog naroda obdarenog pronalazakim duhom. Svaki sumerski grad-drava imao je svog mesnog boga, koga su smatrali kraljem i vlasnikom. Grad je imao i zemaljskog vladara, namesnika boanskog vladara, koji je predvodio narod u slubi boanstvu. Od mesnog boga, opet, oekivalo se da e zastupati stvar svojih podanika medu drugim bogovima koji su imali pod vlau prirodne snage, kao to su vetar, plodnost i nebeska tela. Ideja o boanskom vlasnitvu nipoto nije bila tretirana kao pobona fikcija; verovalo se da je bog doslovno vlasnik ne samo teritorije grada-drave ve i radne snage stanovnitva i njenih proizvoda. Svi su oni morali da sluaju njegove naredbe, koje im je prenosio njegov zemaljski upravitelj. Iz toga je proiziao ekonomski sistem koji je bio nazvan teokratskim socijalizmom. Bilo je to planirano drutvo ije je sredite bilo u hramu. Hram je kontrolisao sabiranje radne snage i sredstava za komunalne poduhvate,

Page 1 of 13Stari i bliski istok

23.11.2014file://C:\com_caislabs_ebk\html\05-Stari bliski istok-1.htm

kao to su bili izgradnja brana ili kanala za navodnjavanje, a sakupljao je i rasporeivao i najvei deo etve. Sve ovo zahtevalo je da se imaju podrobni pisani podaci, te se ne treba iznenaivati otkriem to su teme tekstova najstarijih sumerskih tablica ekonomskog i administrativnog, a ne verskog karaktera, iako je pismenost bila privilegija svetenstva. O dominantnoj ulozi hrama kao sredita i duhovnog i fizikog ivota jasno govore planovi sumerskih gradova. Kue su bile okupljene oko svetog dela grada, koji je bio prostran arhitektonski kompleks ne samo sa svetilitem ve i sa radionicama, skladitima i pisarskim kancelarijama. Usred njih, na uzdignutoj platformi, stajao je hram mesnog boanstva. Ove platforme ubrzo su dostigle visinu pravih ljudskom rukom nainjenih bregova, koji su se po ogromnim naporima koje su iziskivali i po utisku koji su ostavljali, diui se iznad bezobline ravnice mogli porediti sa egipatskim piramidama.

Oni su poznati kao zigurati. Najuveniji meu njima, biblijska Vavilonska kula, bio je potpuno razoren, ali jedan mnogo stariji primerak, sagraen neto pre 3000. godine pre n. e. i, prema tome, nekoliko vekova stariji od prve piramide, sauvao se u Warki, mestu gde se nalazio nekadanji sumerski grad Uruk (biblijski Erek). Breg, ije su ukoene strane pojaane masivnom oplatom od opeke, die se do visine od oko 12 metara; stepenice-rampe vode gore do platforme na kojoj stoji svetilite Beli hram, nazvano tako zbog toga to je spolja bio od okreenih opeka (sl. 68, 69). Njegovi debeli zidovi, ralanjeni ispustima i udubljenjima u pravilnim razmacima, dovoljno su dobro sauvani da bi bar delimino nagovestili prvobitni izgled graevine.

68. Beli hram na svom ziguratu, Uruk (Warka). Oko 35003000. pre n. e.



Glavna prostorija, ili cela (sl. 70), u kojoj su prinoene rtve pred statuom boga, jeste uska dvorana koja se prua ita vom duinom hrama, sa nizom manjih prostorija s obe strane. Ali, glavni ulaz u celu je na jugozapadnoj strani, a ne na strani koja je naspram stepenica ili na jednoj od uih strana, kako bi se oekivalo. Da bismo shvatili zato je ovo ovako, moramo razmotriti zigurat i hram kao celinu: itav kompleks planiran je tako da je vernik, polazei od dna stepenica na istonoj strani, primoran da obie to vie uglova pre nego to stigne do cele.

69. Osnova Belog hrama na njegovom ziguratu

(prema H. Frankfortu)



Put kojim su ile procesije, drugim recima, podsea na uglastu spiralu: ovakav prilazak po lomijenoj osi je osnovna karakteristika mesopotamske verske arhitekture, za razliku od jedne jedine prave ose egipatskih hramova (v. sl. 61). Tokom sledeeg perioda od dve i po hiljade godina, ovaj plan je bio razraen u sve vii i ui zigurat nalik na kulu, koji se dizao u puno spratova. Na osnovu izuzetno dobro sauvanog zigurata koji su sagradili Elamiani kod Dur-Untaa blizu Suze (dananji Chugha Zambil) stvaramo dosta jasnu predstavu o njihovoj veliini i sloenosti (sl. 71).

70. Unutranjost cele, Beli hram

71. Zigurat (elamianski),

Dur-Unta (Chugha Zambil),Iran.

Oko 1250. pre n. e.



Kakav je bio podsticaj za ovakve graevine? Sigurno ne ponos koji Biblija pripisuje graditeljima Vavilonske kule u Starom zavetu. One pre govore o iroko rasprostranjenom verovanju da su vrhovi bregova boravite bogova (treba samo da se setimo planine Olimpa starih Grka). U sumerskoj ravnici, ljudi su smatrali da e boanstvu pruiti boravite kakvo mu dolikuje samo ako stvore za njega vetaku planinu. Slika boga kome je bio posveen Beli hram izgubljena je to je verovatno bio Anu, bog neba ali divna enska glava od belog mramora iz istog perioda naena u Uruku (Warka) mogla je isto tako pripadati nekoj drugoj kultnoj statui (sl. 72).

72. enska glava, iz Uruka (Warka).

Oko 35003000. pre n. e.

Mermer, visina 20 cm.

Iraki muzej, Bagdad



Oi i obrve su prvobitno bile izvedene umetanjem raznobojnog materijala, a glava je bila pokrivena perikom od zlata ili bakra. Ostali deo statue, koja je verovatno bila sagraena u prirodnoj veliini, po svoj prilici je bio od drveta. Kao umetniko delo, ova glava je na istom nivou kao i najlepa dela egipatskog vajarstva Starog carstva. Meko zaobljeni obrazi, fini lukovi usana, kombinovani s nepominim pogledom ogromnih oiju stvaraju ravnoteu izmeu ulnosti i strogosti, dostojnu svake boginje. Meutim, ba ti geometrijski i ekspresivni vidovi uruke glave, a ne realistiki, sauvali su se i kasnije u kamenoj skulpturi ranog dinastijskog perioda, kao to vidimo u skupini figura iz Tell Asmara (sl. 73), koje su oko pet vekova starije nego glava. Najvia medu njima, visoka oko 76 cm, predstavlja Abua, boga vegetacije; druga po veliini boginju majku; ostalo su svetenici i vernici. Dva boanstva razlikuju se od ostalih ne samo veliinom ve i veim prenikom enica, premda su oi svih figura ogromne. Njihov ukoen pogled naglaen je materijalom u boji koji je u njih umetnut i koji je jo uvek ouvan. Cela grupa je verovatno stajala u celi Abuovog hrama.



Svetenici i vernici stajali su pred boanstvima i oima razgovarali s njima. Reprezentacija ovde ima direktno znaenje: verovalo se da su bogovi prisutni u svojim likovima, a da statue vernika zamenjuju portretisane osobe, i u njihovo ime itaju molitve i prenose poruke bogovima. Pa ipak, nijedan od ovih kipova ne nagovetava nikakvu tenju za postizanjem stvarne slinosti. Tela, isto kao i lice, strogo su uproena ishematska, da ne bi skretala panju sa oiju, prozora due. Ako je oseanje egipatskih vajara za formu bilo isto kubino, oseanje sumerskih zasnivalo se na kupi i valjku. Ruke i noge okrugle su kao cevi, a duge suknje koje nose sve ove figure tako su glatke i okrugle kao da su raene na strugu. ak i kasnije, kada je mesopotamska skulptura bila mnogo bogatija oblicima, ova osobina je jo uvek stalno dolazila do izraaja. Kupasto-valjkasta simplifikacija statua iz Tell Asmara karakteristina je za klesara koji klee svoje oblike iz masivnog bloka. Mnogo elastiniji i realistiniji stil karakterie onu sumersku skulpturu koja je bila raena dodavanjem a ne oduzimanjem (to jest, ili je bila modelovana od raznih vrsta mekog materijala da bi bila izlivena u bronzi, ili je bila sastavljena od kombinacije tako raznovrsnih materijala kao to su drvo, zlatni listii i lazulit). Neki primerci ove druge vrste, otprilike iz istog vremena iz kog su i figure iz Tell Asmara, naeni su u grobnicama u Uru, koje su ve ranije pomenute. Meu njih spada i oaravajui predmet prikazan na tabli u boji broj 3, rtveni stalak u vidu jarca koji se propinje uz rascvetalo drvo. ivotinja, udesno iva i puna snage, ima skoro demonski snaan izraz dok nas gleda izmeu grana simbolinog drveta a, reklo bi se i s pravom, jer je posveena bogu Tamuzu pa tako otelovljuje princip mukosti u prirodi. Ovakvo udruivanje ivotinja sa boanstvima je preneto jo iz praistorijskih vremena; sreemo ga ne samo u Mesopotamiji ve i u Egiptu (vidi Horovog sokola na sl. 41 i 51). Ono po emu se sumerske svete ivotinje razlikuju jeste aktivna uloga koju one igraju u mitologiji. Mnogo od tog uenja na nesreu nije stiglo do nas u pisanom obliku, ali poneku predstavu koja drai

73. Kipovi iz Abuovog hrama, Tell Asmar. Oko 27002500. pre n. e.

Mermer, visina najvie figure oko 76 cm. Iraki muzej, Bagdad, i Orijentalni institut Univerziteta u ikagu



nau radoznalost dobijamo iz slikarskih prizora, kao to je prizor sa jedne ukrasne ploe sa harfe (sl. 74), naene u Uru zajedno sa rtvenim stalkom.

Glavni junak koji dri obgrljena dva bika s ljudskom glavom bio je tako omiljena tema da je njegova slika postala ukoeno simetrina, dekorativna formula; u drugim odeljcima, meutim, vidimo ivotinje kako obavljaju itav niz ljudskih poslova iznenaujue ivo i tano: vuk i lav nose hranu na neku nevidljivu gozbu, dok magarac, medved i jelen sviraju (harfa ukraena glavom bika pripada istom tipu kao i instrument na koji je bila uvrena ukrasna ploa). Sasvim dole, jedan ovek-skorpion i jarac nose neke predmete koje su izvadili iz nekakvog velikog suda. Veti umetnik koji je stvorio ove scene bio je mnogo manje sputan pravilima nego njegovi savremenici u Egiptu; iako i on postavlja svoje likove na liniju tla, ne plai se oblika koji se postavljaju jedan preko drugog, niti skraenih ramena. Ipak, moramo biti oprezni, kako nam se ne bi desilo da pogreno protumaimo njegove namere ono to dananje oko iznenauje kao veoma humoristino, verovatno je bilo nainjeno s namerom da se gleda vrlo ozbiljno. Kad bismo samo znali kontekst u kome ovi glumci igraju uloge! Pa ipak, u njima s pravom moemo videti najstarije pretke basni o ivotinjama, koje su cvetale na Zapadu od Ezopa do Lafontena. Bar jedna od njih,

74. Umetak u korpusu rezonatora jedne harfe iz Ura.

Oko 2600. pre n. e.

Univerzitetski muzej, Filadelfija



magarac s harfom, preivela je kao fiksirana slika koju emo sresti etiri hiljade godina kasnije u srednjovekovnom vajarstvu. Pred kraj ranodinastikog perioda teokratski socijalizam sumerskih gradova-drava poeo je da opada. Mesni boji upravitelji postali su, u praksi, vladajui monarsi, a ambiciozniji meu njima trudili su se da uveaju svoju teritoriju pokoravajui susede. U isto vreme, Semiti, nastanjeni u severnoj Mesopotamiji, u sve veem broju su se kretali na jug, dok na mnogim mestima nisu preplavili Sumerce. Oni su prihvatili sumersku civilizaciju, ali su bili manje vezani za tradicije grada-drave i zato moda i ne iznenauje injenica to su oni u Sargonu iz Akada i njegovim naslednicima (23402180. pre n. e.) videli prve mesopotamske vladare koji su se otvoreno nazivali kraljevima i izraavali elju da vladaju celom zemljom. Pod ovim Akaanima sumerska umetnost nala se pred novim zadatkom linom glorifikacijom suverena. Od sauvanih dela ove vrste najsnaniji utisak izaziva divna kraljevska glava u bronzi iz Ninive (sl. 75).

Bez obzira na to to su joj oi iskopane (u njih je nekada bio umetnut neki dragoceni materijal), ona je jo uvek ubedljiva u slinosti, velianstvena i ljudski uzbudljiva u isto vreme. Lice joj je prekrasno uokvireno upletena kosa i fino ukovreni pramenovi brade modelovani su s neverovatnom preciznou, pa ipak, pri tom, ne gube svoj organski karakter i ne postaju puki ornament. Sloena tehnika livenja i umetanja dragog kamenja izvedena je sa sigurnou koja govori o pravom majstorstvu. Ova glava mogla bi mirno opstati u drutvu najveih dela svih vremena. Sargonov unuk Naram-Sin ovekoveio je sebe i svoju pobedonosnu vojsku u reljefu na velikoj steli (sl. 76) velikoj uspravnoj kamenoj ploi koja je sluila kao beleg i koja je sauvana zahvaljujui tome to je kasnije bila odneta kao ratni plen u Suzu, gde su je i otkrili moderni arheolozi. Na njoj su odbaene ukoene linije tela; vidimo kraljeve vojnike kako napreduju

75. Glava, akadskog vladara, iz Ninive (Kuyunjik).

Oko 23002200. pre n. e. Bronza, visina 30,50 cm.

Iraki muzej, Bagdad



izmeu drvea na padini planine. Iznad njih stoji sam Naram-Sin trijumfujui, dok pobedeni neprijateljski vojnici mole za milost.

On je isto tako snano aktivan kao i njegovi ljudi, ali, njegova veliina i izolovan poloaj daju mu nadljudski status. tavie, on nosi krunu s rogovima koja je dotle bila rezervisana za bogove. Nita se ne

76. Pobednika stela Naram-Sina.

Oko 23002200. pre n. e.

Kamen, visina 1,98 cm.

Louvre, Pariz



vidi iznad njega osim vrha planine i nebeskih tela, njegovih dobrih zvezda. Ovo je najstariji poznati spomenik u slavu osvajaa. Vlast akadskih kraljeva okonana je kada su plemena sa severoistoka sila u mesopotamsku ravnicu i zavladala njom za vie od pola veka. Isterali su ih 2125. godine pre n. e. kraljevi iz Ura. Oni su obnovili ujedinjeno kraljevstvo, koje e trajati stotinu godina. Za vreme tuinske vladavine Laga (dananji Telloh), jedan od manjih sumerskih gradova-drava, uspeo je da zadri lokalnu nezavisnost. Njegov vladar Gudea bio je dovoljno oprezan da kraljevsku titulu rezervie za gradskog boga, iji je kult potpomogao i time to je obnovio njegov hram. Od ovog arhitektonskog poduhvata danas vie nita ne postoji, ali je Gudea postavio i svoje mnogobrojne statue po svetilitima u Lagau, pa je do danas otkriveno nekih dvadeset primeraka; svi su oni, oigledno, poreklom od istog, osnovnog tipa. Isklesane u dioritu, veoma tvrdom kamenu koji su voleli i egipatski vajari, ove statue su napravljene s mnogo vie ambicije nego njihove prethodnice iz Tell Asmara. Pa i Gudea, ma koliko da je bio privren tradicionalnoj shemi sumerskog grada-drave, kao da je nasledio neto od onog oseanja line vanosti koja se zapaa kod akadskih kraljeva, mada se vie ponosio svojim prisnim odnosom s bogovima nego svetovnom moi.

Njegova portretna glava (sl. 78) mnogo je manje izrazito individualna nego glava akadskog vladara, ali su njeni obli obrisi ipak veoma daleko od geometrijske jednostavnosti statua iz Tell Asmara. Kamen je obraen s naglaenom prefinjenou i uglaan do te mere da omoguuje udesnu igru svetlosti na licu. Sedea statua (sl. 77) predstavlja Gudeu s jednim arhitektonskim planom na krilu (moda planom bedema koji su okruivali hramovnu etvrt), koji podnosi bogu na odobrenje; na planu vidimo est ulaza sa kulama s obe strane, a na zidovima se vide u pravilnim razmacima potporni stupci onakvi kakve smo videli i u Belom hramu u Uruku (Warka).

78. Glava Gudee, iz Lagaa (Telloh).

Oko 2150. pre n. e.

Diorit, visina 23 cm.

Muzej likovnih umetnosti, Boston



Kontrast izmeu ove statue i egipatskih, kao to se vidi na slici 51 i tabli u boji 1, pouan je sumerski klesar zaoblio je sve uglove kako bi naglasio cilindrinost oblika. Isto tako, karakteristina je, u poreenju sa pasivnim, oputenim udovima egipatskih statua, napetost miia na Gudeinim golim miicama i ramenima. Drugi milenijum pre n. e. bio je period skoro neprekidnih nemira u Mesopotamiji. Etniki preokret, koji su u Egiptu izazvali Hiksi, imao je jo razornije dejstvo u dolini Tigra i Eufrata. Centralna vlast bila je u rukama domaih vladara samo izmeu 1760. i 1600. godine pre n. e., kada je Vavilon preuzeo ulogu koju su nekad igrali Akad i Ur. Hamurabi, osniva vavilonske dinastije, najvea je figura tog razdoblja: ujedinjujui vojnike podvige sa dubokim potovanjem za sumerske tradicije, on je gledao na sebe kao na omiljenog pastira boga sunca amaa, ija je misija bila da uini da pravda zavlada u zemlji. Pod njim i njegovim naslednicima Vavilon je postao kulturno sredite Sumera. Grad je sauvao svoj ugled jo vie od hiljadu godina poto je propala njegova politika mo. Najznamenitiji podvig Hamurabija je njegov Zakonik, opravdano slavan i kao najstarija jedinstvena zbirka zakona i kao neverovatno racionalan i human po koncepcijama. Hamurabi je naredio da se on ispie na visokoj steni od diorita, na ijem se vrhu vidi Hamurabi kako stoji pred bogom sunca (sl. 79).

77. Gudea sa arhitektonskim planom, iz Lagaa (Telloh).

Oko 2150. pre n. e.

Diorit, visina 74 cm.

Louvre, Pariz



Vladareva desna ruka die se uvis pratei govor, kao da vladar podnosi izvetaj boanskom kralju o svom zakonodavnom delu. Iako je ovaj prizor bio isklesan etiri veka posle Gudeinih statua, on je vrsto vezan za njih, kako stilom tako i tehnikom. Ovaj reljef je veoma visok, tako da obe figure, kad ih uporedimo sa slikarskim postupkom na Naram-Sinovoj steli, ostavljaju utisak kao da su stanjene na polovinu. Zahvaljujui tome vajar je mogao da predstavi oi plastino, te se Hamurabi i amo gledaju tako snano i netremice da je to jedinstveno na predstavama ove vrste. One nas podseaju na statue iz Tell Asmara, ije ogromne oi nagovetavaju tenju da se uspostavi isto takav odnos izmeu oveka i boga i u toj ranoj fazi sumerske civilizacije.

79. Gornji deo stele sa Hamurabijevim zakonikom.

Oko 1760. pre n. e.

Diorit, visina stele oko 2 m, visina reljefa 71 cm.

Louvre, Pariz

PRETHODNA STRANA SLEDEA STRANA



Documents

05 Stari Bliski Istok 1