07 Dinamika Biljnih Zajednica-singeneza

7/24/2019 07 Dinamika Biljnih Zajednica-singeneza

1/17


2/17

Po Horvatu u razviu vegetacije postoje odreeni stadijumi.STADIJUM- najnia jedinica u razviu vegetacije.

Stadijumi mogu biti poetni, prelaznii konani.U povoljnim prilikama razvija se vie stadijima, dok se u nepovoljnim

uslovima razvija manje, esto samo jedan.

Singenezapredstavlja razvie vegetacije na nekoj povrini.

Tako na primer, na Alpima gde zbog kratkog trajanja leta ne mogu iveticvetnice, nalazi se samo vegetacija izgraena od mahovina i liajeva.

Ona se razvija kao poetni stadijum, ali se esto zadrava kao konani.


3/17

FAZApojedini delovi u razvoju same asocijacije nazivaju se fazama.

Razvoj neke asocijacije poinje poetnom ili inicijalnom fazom,u kojojjo nije potpuno izraena stabilnost zajednice, nije sproveden strogiizbor vrsta, niti su postignuti najpovoljniji brojani odnosi.

Optimalna fazaasocijacije je faza u kojoj je asocijacija najleperazvijena, najjasnije omeena od drugih zajednica i najbolje je

izraena njena ekologija.Zadnja je faza zavrna ili terminalna faza, u kojoj je asocijacijadosegla svoju krajnju granicu i poinje se nenadano menjati ipropadati, ustupajui mesto drugoj asocijaciji.


4/17


5/17

POETNE, PRELAZNE, TRAJNE I KONANE ZAJEDNICE

Poetne zajednice zajednice kojese prve naseljavaju na nekomprostoru i zapoinju biotizacijumrtve podloge.

Prelazne zajednice-one se

naseljavaju neposredno nakonpoetne ili nakon drugih prelaznihzajednica i predstavljaju zapravokarike u lancu prirodnog razvojabiljnog pokrivaa.

Takve su na pr. movarne livade irazliite ikare vrba, ume topola ipoplavne ume lunjaka koje kasnijeprelaze u konane zajednice

Poplavne ume-J. Morava


6/17

Konane ili klimatogene zajednice- one su najjasniji izraz ivotnihprilika odreenog geografskog podruja.Trajne zajednice-kada zbog nekih posebnih prilika (klimatskih,orografskih, edafskih) ne moe da se razvije klimatogenazajednica onda se takva zajednica zadrava u nekom stadijumukoji se naziva trajna zajednica.

Koena livada trajni stadijum uslovljen antropozoogenim faktorom


7/17

SINGENETSKI NIZ (SERIJA)

Meusobno povezane stadijume od poetnog do konanog nazivamosingenetskimili sukcesivnim nizom iliserijom.


8/17

Progresivno i regresivno razvie vegetacije

Svako razvie koje vodi od jednostavnih zajednica ka sloenim, nazivamoprogresivnim, za razliku od regresivnograzvia, koje vodi od sloenihzajednica ka jednostavnijim.Razvie kamenjara u makije, a zatim u ume jeste progresivni razvitak.

Mediteranskikamenjar

Makija Mediteranskauma

Progresivni razvitak


9/17

Progresivno razvie

Progresivno razvie ili progresivna singeneza je razvie vegetacije odjednostavnijih i nestabilnijih prema sloenijim i stabilnijim zajednicama.

MEDITERANSKI KAMENJAR

Campanula pyramidalis

Crithmum maritimum

Erica manipuliflora


10/17

Progresivno razvie

Prelazni stadijum u singenezi mediteranske ume je predstavljen veomagustom i neprohodnom bunastom vegetacijom poznatom pod nazivom makije.

MAKIJA

Osyris alba

Pistacia lentiscus

Spartium junceum


11/17

Progresivno razvie mediteranske vegetacije

Krajnji stadijum u razviu mediteranske vegetacije predstavlja mediteranskatvrdolisna venozelena uma.

MEDITERANSKA UMAQuercus ilex

Olea europaea


12/17

Regresivno razvie

Regresivno razvie ili regresivna singeneza je razvie vegetacije od sloenijihi stabilnijih prema jednostavnijim i nestabilnijim zajednicama.

MAKIJA

Paliurus spina-christi


13/17

Klimaks

Pojam klimaksa ili vegetacijskog klimaksasree se u amerikoj, kao i u

srednjeevropskoj fitocenolokoj koli. Zajednu ,,klimaks fitocenozuili ,,klimaks

formaciju po miljenju nekihpredstavnika ovih kola, karakteristino

je da ostaje vekovima i hiljadama godinanepromenjena, sve dok se klima ne

promeni, i one predstavljaju zavrnestupnjeve vegetacije jedne oblasti.

Klimaks vegetacija se jo naziva iklimatogena vegetacija.

Quercus cerris


14/17

Klimaks

Po toj koncepciji, vegetacija sa ivim naseljem tei u svom razviu kaodreenom zavrnom stupnju koji odgovara klimi datog geografskog

podruja i koji je oznaen kao stadijum klimaksa.

Asocijacija koja je u prolosti, pre promene klime, predstavljalaklimatogenu vegetaciju naziva se hronoklimaks.

Fagus sylvatica Picea excelsa


15/17

Sukcesije se mogu prikazivatina vie naina. Najraireniji inajprikladniji nain jeprikazivanje strelicama,kojepokazuju razvitak vegetacije.

deblje strelice oznaavajuglavne razvojne nizove, a tanjesporedne nizove.

M a h o v i n e i l i { a je v i

G O L A S T E N A

J o v ib a r b o -

M in u a r t ie tu m

M O N T IO -C A R D A M IN E T E A

L in o -N a rd e tu m s tr ic ta e

( t r a jn i s t a d i j u m z o o a n t r o p o g e n o u s l o v l je n )

Sa l i c e tum c inereae

R u m ic e tu m ba lc a n ic a e

Va c c in i o - B r u c ke n th a l i e tu m

FA G E T U M S U B A L P IN U M

SE R B IC U M ( K L I M A K S )

PIONIRSKAV

EG.

P

R

E

L

A

ZN

I

STA

D

IJU

M

I

K li m at o g en a

ve ge tac i j a

S H E M A 3 . S i n g e n et s k i p u t e v i

u s u b a l p s k o m p o j a s u

P r i m a r n i s i n g e n e t s k i p u t

S e k u n d a r n i i p l a g i j a ln i

s i n g e n e t s k i p u t

P r i m a r n i s i n g e n e t s k i p u t

n a k o n s u b k l i m a k s a

P l a g i j a l n i s in g e n e t s k i p u t

R e g r e s i v n i s i n g e n e t s k i p u t

A r m er ie ta li a r u m el ic a e

E p il o b ie tu m

angus t i f o l ia e

R E ^ N I N A N O S I

Vege ta c i j a h igro f i ln ih

m a h o v i n a

G e i on co cc ine i

A B IE T O -FA G E T U M

( H R O N O K L I M A K S )

Vacc in i e tum u l i g inos i

T h y m o - P oe tu m v i o la c e a e

Fe s tu c io n v a ll id o -

p a n ic u la ta e

Po p u lo tr e m u li -B e tu le tu m p e n d u li


16/17

Drugi nain prikazivanjasukcesija je pomou krivih,koja se primenjuje kada seeli uporediti promena jedneili vie zajednica u vezi saekolokim faktorima.


17/17

Trei nain prikazivanjasukcesija je pomoublokova: tu se mogu

prikazati i brojani odnosipojedinih vanih vrsta uzajednici. Ovaj se nainprikazivanja najvie koristiu amerikoj literaturi alise primenjuje i u Evropi.

C ar ex acu ta

C arex ves ica r ia

C ar ex n igra

C arex ros trata

C ar ex e ch ina ta

D ro se ra ro tu n d if o li a

Sphagnum f l e xuo s um

Sal i x r osm ar in i fo l ia

C om aru m pa lustre

C ar ice tumg ra ci li s

C ar ic e tumro st ra to v es ic ar ia e

C ar ic e tumg oo d en ow i i

D ro se ro -C ar ic e tum

Po te nt il lo -S alicetu m

0

1

2

3

4

0

1

2

3

4

0

1

2

3

4

0

1

2

3

4

0

1

2

3

4

0

1

2

3

4

0

1

2

3

4

0

1

2

3

4

0

1

2

3

4

5

B

rojnost

vrste

Documents

07 Dinamika Biljnih Zajednica-singeneza