08 Jezicke Skolice 4

JEZI^KE[KOLICE 4RADNI LISTOVI ZA SRPSKI JEZIKSA ZADACIMA RAZLI^ITIH NIVOA TE@INE

2JEZI

^K

E [

KO

LI

CE

SADR@AJ

UVOD ............................................................................................................................................................. 36

RADNI LISTOVI

O REEWIMA .......................................................................................................................................... 85

REEWA (SA OPISOM ZNAWA I UME]A ZA SVAKI ZAHTEV)

TABELE SA RASPOREDOM ZADATAKA, PO OPISIMA ZNAWA I UME]A, U SVAKOJ CELINI I SVAKOM RADNOM LISTU

KORI[]ENI TEKSTOVI .....................................................................................................131132

1. U poznatom i nepoznatom svetu ..................................................................................... 1232. U svetu ìvotiwa ......................................................................................................... 1241253. U dru{tvu dece i odraslih ................................................................................... 1261274. U slobodno vreme .........................................................................................................1281295. U {koli .......................................................................................................................................... 130

1. U poznatom i nepoznatom svetu .................................................................................. 7222. U svetu ìvotiwa .............................................................................................................. 23323. U dru{tvu dece i odraslih ........................................................................................ 33504. U slobodno vreme .............................................................................................................. 51645. U {koli ..................................................................................................................................... 6483

1. U poznatom i nepoznatom svetu ............................................................................... 86932. U svetu ìvotiwa .............................................................................................................. 93973. U dru{tvu dece i odraslih .................................................................................... 981064. U slobodno vreme .........................................................................................................1061135. U {koli ............................................................................................................................... 114121

3JEZI

^K

E [

KO

LI

CE

UVOD

JEZI^KE KOLICE su zbirka radnih listova namewenih uve`bavawui proveri ~itala~ke sposobnosti, odnosno razumevawa pro~itanog. To jejedna od najsloènijih sposobnosti i vezana je ne samo za ~itawe kwièvnihtekstova ve} i drugih vrsta tekstova s kojima se u~enik sre}e u svojoj okolini i u {koli na ulazu u kolu, kolskoj oglasnoj tabli, tabli u u~ionici,zidovima u~ionice, kolskoj ogradi, uli~nim reklamama, televiziji, u prevoznim sredstvima, u novinama itd.

Ovladavawe ~itala~kom sposobno{}u ne vodi samo ka uspehu u predmetusrpski jezik i kwièvnost ve} otvara vrata razumevawu pojmova, pojavai wihovih odnosa u svim drugim nastavnim predmetima. Kako bude raslau~enikova ~itala~ka sposobnost, on }e u svakodnevnom ìvotu mo}ispremnije da se suo~i s najrazli~itijim informacijama, da ih razume i da na wih adekvatno odgovori. Najzad, zahvaquju}i toj sposobnosti, u~enikotvara najlepe stranice nae i svetske kwièvnosti, koje oblikuju wegovoestetsko i moralno bi}e.

Zato je veoma va`no da od prvih susreta s pisanim tekstom bilo koje vrsteu~enik bude pravilno vo|en, da nau~i da se kre}e po tekstu, da prepoznajewegovu svrhu, da razlikuje bitno od nebitnog, da prona|e u wemu odgovorekoje traì, da proceni razli~ite kvalitete teksta, da izvede zakqu~ak u vezi sa sadrìnom i drugim elementima teksta, da formira i iskaè svoj stav.Naravno, pri takvom uvo|ewu u~enika u svet pisane re~i, kao i u razli~ite~itala~ke situacije od jednostavnih do sloènijih uvek treba imati naumu uzrast i mogu}nosti karakteristi~ne za taj uzrast.

Zbirka sadrì 57 radnih listova koji su raspore|eni u pet celina prematemi tekstova na kojima se uve`bava u~enikova ~itala~ka sposobnost: 1. U poznatom i nepoznatom svetu; 2. U svetu ìvotiwa; 3. U dru{tvu decei odraslih; 4. U slobodno vreme; 5. U {koli. U radnim listovima nalaze sekwièvni i informativni tekstovi koji su dati u linearnom (kontinuiranom)obliku, kao to su: razli~ite vrste kwièvnih dela, poruke, pisma,obavetewa i sl., ili u nelinearnom (nekontinuiranom) obliku, kao to su:rasporedi, vremenske prognoze, dijagrami, tabele itd. Svaki radni list imanekoliko zahteva koji su u vezi s jednim ili vie kra}ih tekstova iz tog radnoglista.

Zahtevima se ispituju u~enikova znawa i ume}a iz tri oblasti: ~itawa,gramatike i pisawa. îtawe je, zbog iznetih razloga, oblast koja se najvieispituje. Zadataka iz gramatike i pisawa ima mawe i uglavnom se odnose na zahteve koji su u direktnoj vezi s tekstom, odnosno olak{avaju razumevaweteksta. Svi zahtevi su uskla|eni s aktuelnim nastavnim planom i programom.

Za svaku od tri navedene oblasti definisano je ta i na kom nivou u~enik ume da uradi. Ume}a i nivoi su definisani na osnovu projekataMinistarstva prosvete i sporta i Zavoda za vrednovawe kvaliteta obrazovawai vaspitawa,* kao i na osnovu internacionalnih istraìvawa u~eni~kih

* Nacionalno testirawe obrazovnih postignu}a u~enika tre}eg razreda osnovne kole; Zavod za vrednovawe kvaliteta obrazovawa i vaspitawa, Beograd, www.ceo.edu.rs.

4JEZI

^K

E [

KO

LI

CE

* PIRLS, me|unarodno testirawe Progress in International Reading Literacy Study, www.pirls.org.** PISA, me|unarodno testirawe petnaestogodiwaka Programme for International Student Assessment (OECD),

www.pisa.oecd.org.

postignu}a na odre|enom uzrastu (PIRLS*, PISA**). Drugim re~ima, u ovu zbirkuugra|ena je savremena praksa ispitivawa ~itala~ke sposobnosti u~enika.

Opisi znawa i ume}a definisani su za sve tri oblasti na tri nivoateìne.

Nivoi su obeleèni simbolima , koji se nalaze pored svakogzahteva. Teìna zahteva izraàva vrstu i sloènost kognitivnih aktivnosti koje su potrebne za odgovor. Prema tako odre|enoj teìnibirani su tekstovi i pisani su zadaci. Najvi{e zadataka u zbirci posve}enoje ispitivawu znawa i vetina sa prvog i drugog nivoa. Mawe je zadatakakojima se ispituju sloène sposobnosti u~enika, jer smatramo da skoro sviu~enici u ovom uzrastu treba da steknu bazi~nu ~itala~ku pismenost.

U oblasti ÎTAWE u~enik/u~enica:

prepoznaje vrste kwièvnih i nekwièvnih tekstova i wihove osnovneodlike

pronalazi informacije koje su direktno date u tekstu, prema zadatomkriterijumu

uo~ava delove teksta i kwige: ime autora, naslov, podnaslov, osnovnitekst, pasus, stih, strofu, sadràj, re~nik, vodi~ za rad

~ita jednostavne slike, tabele, grafikone, mape; ume da nacrta sliku ili da popuni tabelu na osnovu linearnog teksta, prema zadatomkriterijumu

pronalazi informacije u tekstu (one koje su direktno date i one koje se ~itaju izme|u redova) i povezuje ih; razume razli~ite odnose u tekstu (tema, ideja, likovi; bitno nebitno; glavno sporedno; uzrok posledica; ciq sredstvo; odre|uje vremenski sled doga|aja u tekstu); izvodi zakqu~ke u vezi sa sadrìnom i drugim elementimateksta (na osnovu teksta i/ili svog iskustva)

razlikuje oblike kazivawa pripovedawe, opisivawe, dijalog... koristi delove teksta i kwige (osnovni tekst, pasus, stih, strofu,

sadràj, re~nik, vodi~ za rad)

rekonstruie redosled doga|aja u tekstu; razume logi~ku organizacijuteksta (kada su re~enice ili pasusi ispremetani ili izostavqeni)

formulie i argumentuje svoj stav o razli~itim elementima teksta(temi, ideji, likovima, stavu autora i sl.)

upore|uje dva teksta ili vie wih i uo~ava sli~nosti i razlike me|uwima

5JEZI

^K

E [

KO

LI

CE

U oblasti GRAMATIKA u~enik/u~enica:

prepoznaje vrste re~i imenice, glagole, prideve, zamenice, brojeve prepoznaje obli~ke kategorije promenqivih re~i (rod, broj, lice,

glagolsko vreme) prepoznaje i sastavqa re~enice razli~ite po obliku i komunikativnoj

funkciji (potvrdne, odri~ne; obavetajne, upitne, zapovedne, uzvi~ne) poznaje zna~ewa re~i i frazeologizama koji se upotrebqavaju

u svakodnevnoj komunikaciji (u ku}i, koli i sl.), kao i onih koji sejavqaju u kolskim tekstovima (u uxbenicima, kwigama iz lektire i sl.)

poznaje osnovne leksi~ke odnose sinonimiju i antonimiju razlikuje upravni i neupravni govor

razlikuje podvrste re~i (vrste imenica, prideva, brojeva) prepoznaje re~eni~ne ~lanove (subjekat, predikat, objekat, atribut,

priloke odredbe) razlikuje i upotrebqava re~i u osnovnom i prenesenom zna~ewu

(u svakodnevnim situacijama, kao i u kolskim tekstovima) gradi re~i i wihove oblike prema zadatom kriterijumu (umawenice,

uve}anice; rod, broj, lice, glagolsko vreme...) pretvara re~enice sa upravnim govorom u re~enice s neupravnim,i obrnuto

U oblasti PISAWE u~enik/u~enica:

sastavqa jasnu, logi~nu, gramati~ki ispravnu i stilski korektnu re~enicu poznaje i primewuje pravopisnu normu (do nivoa do kojeg se ona

obra|uje u ~etvrtom razredu)

sastavqa jednostavan, kra}i narativni tekst, deskriptivni tekst i dijalog sastavqa tekstove koji pripadaju osnovnim ànrovima pisane

komunikacije (poruku, obavetewe, pozivnicu, kratko pismo...)

ume da napie plan za pro~itani tekst, plan za pisawe novog teksta pie saètak (rezime) kra}eg i/ili jednostavnijeg teksta

Posebne delove ove zbirke ~ine REEWA i TABELE.U REEWIMA je svaki zahtev propra}en opisom znawa i vetine koji

se tim zahtevom ispituju.Iz TABELA se za svaki zadatak vidi koja znawa i ume}a taj zadatak ispituje,

kao i koji je nivo teìne zadatka. Tako|e se vidi kako su zadaci raspore|enipo celinama i radnim listovima.

Nadamo se da }e zbirka radnih listova JEZI^KE KOLICE biti korisnai u~iteqima i roditeqima, kao i u~enicima, kojima je prvenstvenonamewena. U~iteqi mogu da je koriste da bi obogatili rad na ~asu, roditeqi da bi lake pratili napredovawe svog deteta, a u~enici da bi proverilikako polako, ali sigurno raste wihova ~itala~ka sposobnost.

U tome }e biti wihovo i nae zadovoqstvo.

6JEZI

^K

E [

KO

LI

CE

Dragi ~itaoci,

Nau~ili ste odavno sva slova, mala i velika, tampana i pisana. I jo mnogo vie: nau~ili ste da u povezanimslovima otkrijete re~, u povezanim re~ima re~enicu, u povezanim re~enicama pesmu i pri~u. Sami odlazite u biblioteku, slobodno ulazite u svet kwiga, odabirate onu koju èlite i sigurnim koracima kre}ete u avanturukoja se zove ~itawe. Sada ste ve} pravi istraìva~i.

U tom istraìvawu otkri}ete mnoge nove stvari koje se kriju u svetu oko vas, ali i u svetu u vama. Treba dabudete strpqivi i pa`qivi jer posao istraìva~a nijelak. Na putu ka blagu do kojeg vas ~itawe vodi va`no jeimati i dobru mapu da ne biste zalutali.

Radni listovi koji su pred vama jesu neka vrsta mape. Oni vam pokazuju razli~ite na~ine na koje moète do}i do traènog blaga, a ono se krije u tekstovima koje smoodabrali.

Tekstovi su uzeti iz pesama, pri~a, romana, ali tu su i druga~iji tekstovi koji se nalaze svuda oko vas na ulazuu kolu, na tabli, na panoima, na ulici, u novinama, nateleviziji, na stadionu, u cirkusu, bioskopu, pozoritu...Moète ih ~itati sami, zajedno sa drugovima, uz pomo}u~iteqa ili roditeqa.

Svaki tekst koji ~itate, ma gde se on nalazio, jestesusret s poznatim svetom, s nepoznatim svetom, s vamasamima, sa onima koji su vam sli~ni i sa onima koji sudruga~iji. Slobodno krenite u taj susret. Posta}etebogatiji za jedno novo iskustvo. Posta}ete vetiji i sigurniji nego to ste bili. Posta}ete spremniji za noveizazove i istraìvawa koji vas u narednim godinama o~ekuju.

Autori zbirke

7JEZI

^K

E [

KO

LI

CE

1. U POZNATOM I NEPOZNATOM SVETU gradovi imaju svoju istoriju spomenici pri~aju svoje pri~e reke se ulivaju jedna u drugu mora su mawe ili vi{e slana qudi imaju razli~ite navike narodi imaju razli~ite obi~aje putnici u`ivaju u avanturama istra`iva~i uvek pronalaze ne{to novo ~udne stvari se stalno de{avaju

81. Odredi {ta je ta~no, a ta neta~no prema ovom tekstu, pa zaokruì T ili N.

JEZI

^K

E [

KO

LI

CE

2. O ~emu se govori u ovom tekstu?

a) o istoriji i veli~ini Beograda u prolosti

b) o istoriji i zna~aju Beograda u prolosti

v) o nastanku Beograda i zna~aju koji on ima danas

g) o zna~aju i lepoti danaweg Beograda

Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.

3. Na ta ukazuju simboli~ni nazivi Beograda?

a) imao je burnu prolost

b) postoji od davnina

v) opevali su ga mnogi pesnici

g) u wemu ima mnogo belih ku}a


1

Kelti su bili starosedeoci ovog podru~ja. T N

Kelti su naselili ovo podru~je u IV veku. T N

Ime Beli Grad pomiwe se ve} u IV veku pre nove ere. T N

Beograd je u prolosti privla~io mnoge osvaja~e. T N

BEOGRADBeograd je evropski grad ~iji se bedemi uzdiù iznad u}a reke

Save u Dunav. U anti~kim izvorima pomiwe se najstarije poznato imegrada Singidunum, koje je nastalo u IV veku pre nove ere, kada su sena tom prostoru naselili Kelti i pomeali se sa starosedeocima.Taj naziv se zadrào i tokom jednog perioda rimske vladavine.

U VI veku Sloveni su naselili ovo podru~je. Gradu koji je zidan u kamenu, ~ije su se zidine izdizale nadre~nim obalama, dali su ime Beli Grad. Ime je u pisanim dokumentima pomenuto tek 878. godine.

Mnogi su pokuavali da osvoje ovaj grad, zbog ~ega je pretrpeo bezbroj velikih sukoba i bitakana svojim bedemima. Zasluìo je tokomvekova i mnoge simboli~ne nazive: Ku}aratova, Breg borbe i slave,Ku}a slobode...

92JE

ZI^

KE

[K

OL

IC

E

2. Podvuci jednom bojom deo teksta u kom su opisana ose}awa koja su premaKalemegdanu gajili qudi u prolosti.

3. Podvuci drugom bojom deo teksta u kom su opisana ose}awa koja premaKalemegdanu danas gaje wegovi stanovnici.

4. [ta je Kalemegdan bio u pro{losti?

a) stambeno naseqe

b) gradsko utvr|ewe

v) gradski park

g) izletni~ko mesto


1. ta saznajemo iz ovog teksta? Zaokruì DA ili NE.

kada je nastao Kalemegdan DA NE

kako se gradio Kalemegdan DA NE

kako je Kalemegdan dobio ime DA NE

{ta se moè videti s Kalemegdana DA NE

Od keltskih naseqa do rimskog Singidunuma, pa preko mnogihkasnijih osvaja~a, grad se mewao. Ipak, zajedni~ko za sve te takorazli~ite kulture i vladare sigurno je Kalemegdan mesto koje su svi podjednako potovali, bili oni osvaja~i, bili braniteqi,jer su ti gradski bedemi budili strahopotovawe.

Izuzetan prirodni poloàj, kao i istorijski doga|aji koji su se vekovima oko wega odvijali, s pravom Kalemegdan izdvajaju kao glavni motiv Beograda.

Pogled sa Beogradske tvr|ave na u}e reke Save, panoramasremske i banatske ravnice, nikoga ne ostavqaju ravnodunim.

Stanovnici Beograda ponose se tvr|avom koju danas okruùjeveliki park.

KALEMEGDAN

10

1. Na osnovu opisa otkrij koje su ustanove Lana, Marija i Miodrag obili. Obele`i ih na mapi brojevima 1, 2, 3, 4.

Lana, Marija i Miodrag su, ~itaju}i kwigu o Beogradu, nau~ili dostao mnogim va`nim ustanovama u gradu. Uzeli su plan Beograda i odlu~ilida neke od wih obi|u.

JEZI

^K

E [

KO

LI

CE

3

1. Stalna postavka obuhvata izlo`be: Sredwovekovna srpskaumetnost i srpsko slikarstvo XVIII i XIX veka, Umetnost prvepolovine XX veka i Skulptura XIX i XX veka.

2. Kamen temeqac postavqen je 1868. godine. Prva predstavaizvedena je 1869. godine. Sala je imala 714 sedita i bilaosvetqena do tada u Beogradu nepoznatim gasnim osvetqewem.

3. Sve~ano je otvoren 1936. godine na padinama Kalemegdana,u zidinama naputene tvr|ave, pogodnim za smetaj `ivotiwazbog male upotrebe kaveza.

4. Bogate zbirke oru`ja iz raznih perioda prati raznovrstanmaterijal zastave, uniforme, svedo~anstva o ratnimstradawima.

KULA NEBOJ[A

ZOO-VRT

VOJNIMUZEJ

NARODNIMUZEJ

NARODNOPOZORI[TE

SABORNACRKVA

SAHATKULA

POBEDNIK

11

4JE

ZI^

KE

[K

OL

IC

E

2. Za svako pitawe prona|i odgovor, kao {to je zapo~eto.

PROGNOZA ZA 4 DANA

Utorak2.10.2008. g.

60C70C

1 m/s

Sreda3.10.2008. g.

30C50C

6 m/s

^etvrtak4.10.2008. g.

10C40C

3 m/s

Petak5.10.2008. g.

30C60C

2 m/s

Najni`a temperaturaNajvi{a temperaturaBrzina vetra

BEOGRAD CENTAR

BEOGRAD CENTAR

Ponedeljak13.00

Temperatura: 120CVetar: 3 m/s JJZ

Vla`nost vazduha: 44%

Na koji grad se odnosiovaj izvetaj?

Za koji dan je ovajizvetaj?

Na koje doba dana seodnosi ovaj izvetaj?

Kolika }e bitibrzina vetra?

Koji dan }e biti najtopliji?

Kog dana }e brzina vetra biti najve}a?

Kog dana }e se pojaviti sunce?

Kog dana ne}e biti padavina u Beogradu?

Kog dana }e temperatura u Beogradu biti 20C?

1. Pogledaj prognozu i odgovori na pitawa.

12

1. Poveì linijama mesta s kulturnim i sportskim sadràjima, kao toje zapo~eto. Jedno mesto je suvi{no.

JEZI

^K

E [

KO

LI

CE

5

Koutwak

Galerija 73

e}erana

Kancelarija

pozorine predstave

muzika

filmovi

sportumadija

BANOVO BRDOKada su se moji roditeqi doselili na Banovo brdo, bio je to za

Beograd kraj sveta. U me|uvremenu Banovo brdo se razvilo u lep,moderan deo grada sa mnogo stanovnika.

Banovo brdo ima sve pogodnosti za udoban, zdrav ìvot, ispuwenraznovrsnim sadràjima. Okruèno je Adom Ciganlijom, umamaKoutwak i Top~ider, pa se naziva plu}ima Beograda.

Pravo mesto za qubiteqe sporta je Koutwak. Ada Ciganlijaodavno je prerasla izletni~ki status i ima mnogo vi{e sportskihi kulturnih sadràja, naro~ito leti.

Poèka ulica je ìla kucavica ovog dela grada, sa brojnimtr`nim centrima. Od bogatih kulturnih sadràja izdvajaju sestari bioskop umadija i novi Roda. Galerija 73 je mestoodràvawa brojnih izlo`bi poznatih umetnika, dok se u e}eraniorganizuju pozorine predstave. Diskoteka Loko i klubKancelarija okupqaju qubiteqe dobre muzike.

Na Banovom brdu postoje pet osnovnih i tri sredwe kole,vrti}i i dva fakulteta. Wegovi stanovnici s ponosom kaù da jena pitawe: Odakle si?, dovoqno odgovoriti: Sa Brda, iako jobeogradskih naseqa u svojim nazivima sadrì re~ brdo.

13

5JE

ZI^

KE

[K

OL

IC

E

2. Prema ovom tekstu odredi koja je tvrdwa ta~na, a koja neta~na, pa zaokruìT ili N.

3. 3ato se u tekstu kaè da je Banovo brdo nekada bilo kraj sveta?

Zato to je ono bilo:

a) na samom kraju grada

b) posledwe mesto na svetu

v) mesto koje jo niko nije otkrio

g) daleko od Beograda


4. Zato se Banovo brdo naziva plu}ima Beograda?

a) Zato to je tu smetena plu}na bolnica.

b) Zato to je okruèno bogatim zelenilom.

v) Zato to je to najva`niji deo grada.


5. Zato je Poèka ulica ìla kucavica Banovog brda?

a) Zato to su u toj ulici ~asovni~arske radwe.

b) Zato to je ispod we zlatna ìca.

v) Zato to je to glavna i najprometnija ulica.

g) Zato to weni stanovnici stalno neto kucaju.


Banovo brdo je moderno beogradsko naseqe. T N

Na Banovom brdu postoji nekoliko osnovnih kola. T N

Banovo brdo ima malo stanovnika. T N

14

1. Marijina mama je pola u kupovinu. Kupovinu }e obaviti u wihovoj ulici.Svi uku}ani su je zamolili da im neto kupi. Kome ne}e mo}i da ispunimolbu?

a) Tata je traìo novine i kikiriki.

b) Baka je traìla jogurt i lekove.

v) Marija je traìla burek i Zabavnik.

g) Brat je traìo hamburger i koka-kolu.


JEZI

^K

E [

KO

LI

CE

2. Smisli i napii nazive za prodavnice tako da se odmah moè prepoznati ta se u wima prodaje.

mesara

pekara

ribarnica

6

Ovo je Marijina ulica.

15

7JE

ZI^

KE

[K

OL

IC

E

2. Ovo su putni~ke karte koje je Marijina mama sa~uvala. Koju kartu ona nije sa~uvala?

a) kartu za me|ugradski autobus

b) kartu za avion

v) kartu za gradski prevoz

g) kartu za voz


BeogradBe~ JAT

Let br. JU 263

Sedite br. 7G

Datum poletawa: 30. jul

Vreme poletawa: 14.30

Putnik: Jovana Mitrovi}

BeogradVaqevo S@

Sedite br. 21

Vagon br. 3

Peron br. 5

Cena: 450 din.

Datum polaska: 23. maj

Vreme polaska: 8.30

Beograd Novi Sad BAS

Datum: 18. jun

Vreme polaska: 12.00

Sedite br. 8

Cena: 350 din.

RELACIJA VREME POLASKA

Beograd Novi S ad ...................................... 5.15

Beograd Novi S ad ...................................... 6.45

Beograd Novi S ad ...................................... 8.30

Beograd Novi S ad .................................. 10.30

Beograd Novi Sad ................................ 12.00

Jutro je. Sedam je sati.Marijina mama je na beogradskoj èlezni~koj stanici. Ona do 12sati treba da stigne u Novi Sad. Voz putuje do Novog Sada dva sata.

1. Pogledaj red vo`we i prona|i voz kojim Marijina mama moè da stigne na vreme u Novi Sad. Zaokruì vreme polaska tog voza.

16

JEZI

^K

E [

KO

LI

CE

2. Koja re~ treba da stoji u krugu?

a) putovawe

b) geografija

v) razglednica


8

KRSTAREWE

OBILASCI

MORE

STRANE ZEMQE

JEZERO

TURISTI^KI VODI^

PLANINA

Marija je tokom vikenda otputovala u posetu drugarici Jasmini, koja `ivi u Vaqevu. Jasmina je napravila plan za taj dan:

prvo }emo oti}i u Tewar, stari deo Vaqeva

zatim }emo obi}i spomenik pesnikiwe Desanke Maksimovi}

poseti}emo Prvu osnovnu kolu u centru Vaqeva

posle ru~ka proeta}emo se pored reke Gradca

zatim }emo svratiti u poslasti~arnicu Rim na najboqe kola~e

uve~e }emo oti}i na koncert na gradskom trgu..Ali, dok su se spremale da krenu na koncert, pala je jaka kia i koncert je otkazan.

1. Zaokru`i ono to je ta~no.

a) Ceo plan su ispunile.

b) Pola plana su ispunile.

v) Jedan deo plana nisu ispunile.

1. ta moè da se pro~ita sa ove karte?

S karte moè da se pro~ita: ZaokruìDA ili NE

Kolumbo je dva puta stigao do Amerike. DA NE

Vespu~i i Kabral su iste godine plovili do Amerike. DA NE

Kartije je stigao do Kanade. DA NE

Kolumbo je plovio preko Atlantskog okeana. DA NE

Pogledaj pa`qivo ovu istorijsku kartu.

17

9JE

ZI^

KE

[K

OL

IC

E

2. ta je prikazano na ovoj karti?

a) otkri}e Amerike

b) gusarski napadi

v) put do skrivenog blaga


18

1. Na osnovu teksta odredi da li je tvrdwa ta~na ili neta~na. Ako je ta~na,zaokruì T, a ako je neta~na, zaokruì N.

Tvrdwa:

JEZI

^K

E [

KO

LI

CE

2. ta moè da se zakqu~i iz ovog teksta?

3. Zato je naziv Mrtvo more u prvoj re~enici ovog teksta napisan velikim po~etnim slovom?

a) Zato to more ne moè da bude mrtvo.

b) Zato to je to ime geografskog pojma.

v) Zato to je to ime veoma neobi~no.

g) Zato to je to naslov teksta.


10

U Mrtvom moru je bogat ìvotiwski svet. T N

U Mrtvom moru se lako pliva. T N

Voda u Mrtvom moru se stalno obnavqa. T N

Mrtvo more je veoma slano. T N

Iz teksta moè da se zakqu~i: ZaokruìDA ili NEO~ekuje se da }e Mrtvo more jednog dana potpunonestati.

DA NE

O~ekuje se da }e druga ìva bi}a naseliti Mrtvo more. DA NE

Uslovi za ìvot u Mrtvom moru stalno se poboqavaju. DA NE

MRTVO MORE

Na Bliskom istoku nalazi se Mrtvo more, veliko slano jezero.Duìna mu je 76 km, a irina 17 km. Nije povezano sa drugimmorima i okeanima. Wegova voda se ne obnavqa, ali stalnoisparava. Deset puta je slanije od Sredozemnog mora. Gusto je poputgustog soka, te pliva~ prosto lebdi u vodi ne moè da potone.U wemu ìve samo dve vrste algi, koje su se prilagodile krajwenepovoqnim uslovima ìvota. Drugih ìvih bi}a nema.

19

11JE

ZI^

KE

[K

OL

IC

E

2. Podvuci subjekat u slede}oj re~enici:

Zbog toga su oni po~eli da preko ramena nose ogrta~ u boji svog plemena.

3. Podvuci objekat u slede}oj re~enici:

kotlan|ani i danas nose tartan.

4. Prebaci potvrdne re~enice u odri~an oblik. Va`no je da vodi ra~una o ispravnom pisawu re~ce ne uz glagole.

Svi Stari kotlan|ani obla~ili su se isto.

kotlan|ani danas cene i nose tartan.

^lanovi nekih klanova nosili su tartan da bi se videlo da su bogatiji.

T N

Klanovi su nosili tartan da bi se me|usobnorazlikovali.

T N

Boje i are na tartanu imale su poseban zna~aj za klan. T N

Klanovi nose tartan da bi se videlo odakle su doli u kotsku.

T N

1. Na osnovu teksta odredi da li je tvrdwa ta~na ili neta~na. Ako je ta~na,zaokru`i T, a ako je neta~na, zaokru`i N.

Tvrdwa:

TARTANKada su Stari kotlan|ani naselili danawu kotsku,

obla~ili su se svi isto. Me|utim, neke grupe qudi (klanovi)po~ele su da se izdvajaju po bogatstvu. To je trebalo naglasiti i ode}om. Zbog toga su oni po~eli da preko ramena nose ogrta~ u boji svog plemena, takozvani tartan. Takve ogrta~e [kotlan|anii danas nose i cene. Prave se od kariranih tkanina ~ije su boje i raspored {ara strogo utvr|eni i razlikuju se od klana do klana.

20

JEZI

^K

E [

KO

LI

CE

2. Podvuci drugom bojom deo teksta iz kojeg se vidi da je Merion dobronamernoupozorila napada~a.

3. Zato je Merion uz osmeh dala napada~u torbu?

4.

12

5. Navedi najva`nije doga|aje iz teksta po redosledu kojim su opisani.

1.

2.

3.

4.

6. Da li misli da je ovaj britanski propis dobar?

DA NE

Objasni zato tako misli.

TORBA S BLAGOM Merion Bad iz Bristola u Engleskoj vratila se s posla

kasno uve~e. Izvela je svog psa u etwu po parku koji senalazio preko puta wene zgrade. No} je bila topla, a nebopuno zvezda. Nije joj se ùrilo ku}i. Iznenada, ovojpedesetdvogodiwoj èni s le|a je priao mla|i ~ovek i naredio joj da mu da torbu koju je dràla i nov~anik.Merion mu je rekla da je izala da proeta psa i da nijeponela nov~anik, a da mu ne bi preporu~ila da uzme torbu.Poto je napada~ bio uporan, èna mu je, uz osmeh, dalatorbu. Napada~ ju je uzeo i otr~ao u mrak. Kad je otvoriotorbu, neprijatno se iznenadio.

U Velikoj Britaniji, naime, postoji propis da vlasnicimoraju da pokupe ono to wihovi qubimci ostave za sobom u parku ili na ulici.

1. Podvuci jednom bojom deo teksta u kojem je opisana priroda.

ta je napada~ naao u torbi koju je oteo od Merion?

a) prazan nov~anik

b) kesicu sa pse}im izmetom

v) konzervu hrane za psa

g) plasti~an pi{toq


21

13JE

ZI^

KE

[K

OL

IC

E

2. Da li se oficiru dopao keks?

DA ili NE

Podvuci deo teksta iz kojeg se to vidi.

3. Podvuci predikat u re~enici.

Mladi oficir nije oklevao.

4. Podvuci u re~enici ~etiri re~i koje su u slu`bi priloke odredbe za mesto.

Kraqica je uzimala biskvite s jednog srebrnog tawira.

KRAQIÎN UKUS Za vreme zvani~ne ve~ere u kraqevskoj Bakingemskoj palati

u Londonu jedan mladi oficir, koji je imao tu ~ast da ve~era u drutvu Elizabete Druge, primetio je kako kraqica svaki ~asuzima biskvite s jednog srebrnog tawira. Videvi ta ~inikraqica, oficir nije oklevao da se posluì. Ve~era mu sesvidela, ali je keks bio veoma neukusan. Me|utim, oficirje pomislio da ne bi bilo u redu da se on buni ako je to kraqiciukusno.

Tek kasnije je shvatio da je kraqica biskvite davala svojimpsima, koji su se vrzmali ispod stola, pokraj wenih nogu. Razumese, bila je to pse}a hrana.

1. Koje su kqu~ne re~i (najva`nije re~i) u ovom tekstu?Zaokruì slovo ispred tog niza re~i.

a) palata, biskviti, ve~era, oficir, psi

b) kraqica, oficir, ve~era, keks, pse}a hrana

v) kraqica, keks, srebrni tawir, pse}a hrana

22

1. Iz koje novinske rubrike su uzete ove vesti?

a) Naj-naj!

b) ûda iz ìvotiwskog sveta

v) Verovali ili ne!

g) Rekordi


JEZI

^K

E [

KO

LI

CE

2. Napii slovima:

7.

10.

85

1987.

14

Pro~itaj jo jednu neobi~nu vest.

Na festivalu koji je organizovan da bi se pomoglo divqimìvotiwama Piter L. iz Ju`ne Afrike svirao je harmoniku 85sati, od 7. do 10. jula 1987. godine.

Pro~itaj slede}e vesti iz jednih novina:

Ma~ka Dasti, koja je ìvela u Teksasu, donela je na svet

tokom svog plodnogìvota 420ma~i}a.

Jednoj gospo|i izPariza spao je prstendok je prala sudove.Nala ga je nekolikodana kasnije u ribikoju je kupila napijaci!

Ameri~ka prugasta vevericamoè da jede veoma otrovne

pe~urke, zvanesmrtni pehari,bez ikakvihposledica.

Zaposleni u birou za izgubqene stvari u Parizu jednog jutranisu mogli da u|uu kancelariju jer su izgubili kqu~!

Jedna vrstamorskog torbaraima o~i na repu.

Upozna}e:

plemenitu keruu Reu sre}nog psa Pipa nesre}nu leptiricu sle|ene komarce lepu zmiju @utku morsku sasu

2. U SVETU @IVOTIWA

23

JEZI

^K

E [

KO

LI

CE

24

1. Zbog ~ega su dva tigri}a bila odvojena od majke?

a) Zato to je bilo mnogo tigri}a.

b) Zato to tigrica nije imala mleka.

v) Zato to je tigrica uginula.

g) Zato to u zoo-vrtu nije bilo toplo.


JEZI

^K

E [

KO

LI

CE

2. Podvuci deo teksta iz kog se vidi da je kerua Rea bila plemenita.

3. Podvuci umawenicu:

mladun~e ku~i}i tigri}i keru{a

4. Prona|i u tekstu dva opisna i dva prisvojna prideva i upi{i ih u tabelu.

15

opisni pridev prisvojni pridev

KERUA REAU zoo-vrtu u Beogradu bengalska tigrica Cica donela je uo~i nove

2002. godine na svet tri mladun~eta, od kojih su dva ostala u `ivotu. Zbog velike hladno}e tigri}i su odvojeni od majke. Briguo wima preuzela je kerua Rea, koja pripada jednoj beogradskojporodici. Kerua je istovremeno brinula i o svojih sedmoroku~i}a, koji su ~etrnaest dana bili stariji od tigri}a. Kerua Rea ~uvala je tigri}e kao svoje ku~i}e.

25

5. Prepii osnovni i redni broj iz ove re~enice.

osnovni broj:

redni broj:

Pro~itaj jo jednom prvu re~enicu iz teksta, a zatim rei zadatkepod brojevima 5, 6, 7 i 8.

U zoo-vrtu u Beogradu bengalska tigrica Cica donela je uo~i nove2002. godine na svet tri mladun~eta.

15JE

ZI^

KE

[K

OL

IC

E

6. Podvuci sve re~i koje imaju slu`bu subjekta u re~enici.

7. U kojoj su slu`bi zaokru`ene re~i u re~enici?

a) predikat

b) atribut

v) priloka odredba


8. Tri mladun~eta su u re~enici:

a) objekat

b) atribut

v) predikat


9. Napii pitawa za odgovore koji su dati.

pitawa odgovori

Koliko ku~i}a ima kerua Rea? Sedmoro.

Uo~i nove 2002. godine.

Zbog hladno}e.

Rea.

Kao majka.

26

1. Poveì pitawe sa odgovorima koji se nalaze u oglasu.

JEZI

^K

E [

KO

LI

CE

2. [ta je Pip?

3. Podvuci deo teksta iz kojeg si shvatio/shvatila ko je Pip.

16

NEZGODA Svaki minut mogao je da bude koban. Znali su to u obalskoj straì

~im su dobili poziv za pomo}. Gliserima su odmah krenuli ka mestunesre}e. Temperatura mora bila je samo nekoliko stepeni iznadnule, a u tako hladnoj vodi teko da neko moè dugo da izdrì.

Ipak, sve se sre}no zavrilo. Posle ~etrdeset minutaprovedenih u hladnim vodama Severnog mora spasioci su jedvauspeli da ubace u ~amac izbezumqenog Pipa. A on je u znakzahvalnosti po~eo da ih liè i da mae repom.

ta se oglaava? Kako se nazivaambulanta?

VETERINARSKA AMBULANTAULICA KESTENOVA 21, BEOGRAD

063/8808-412

VET PLUS

4. Upii u kruì}e brojeve od 1 do 6 onim redosledom kojim su se doga|ajidesili u stvarnosti.

poziv za pomo}

Pip u etwi

Pip se zahvaquje

spasavawe Pipa

obalska straà kre}e

Pip je upao u vodu

Koja je adresaambulante?

Koji je broj telefonaambulante?

27

17JE

ZI^

KE

[K

OL

IC

E

2. Zato su morske sase dugove~ne?

3. U kom pasusu se opisuje ponaawe sase u slu~aju opasnosti?

4. Pro~itaj slede}i tekst, a zatim odgovori na pitawe iz naslova teksta.

1. Podvuci deo teksta na osnovu kojeg moè da se nacrta morska sasa.

MORSKA SASAMorska sasa oblikom podse}a na vre}u. Wen usni otvor oivi~en

je mnotvom pipaka. Kada neka ìvotiwa dodirne pipke morskesase, u telo joj biva ubrizgan otrov koji je paralie. Takoparalisanu ìvotiwu pipcima ubaci sebi u usta. Sase gutaju sveto nai|e, ~ak i plen mnogo krupniji od wih samih.

Ova ìvotiwa cvet moè dugo da ìvi bez hrane. Mo`da ba dijete doprinose wenoj dugove~nosti. Zapaèno je da su nekemorske sase ìvele duè od jednog veka. U slu~aju opasnosti ilikad se na|e van vode, sasa uvla~i pipke i skupqa se postajemalena loptica na kojoj se vidi samo usni otvor.

OTKUD KOMARCI U SOKU?Voda u Tanzaniji puna je larvi iz kojih se legu komarci.

Zbog toga se nikako ne preporu~uje da se od we pravi led.Larve komaraca otporne su na smrzavawe. Ipak, u Tanzanijise uz pi}e sluè kocke leda.

28

JEZI

^K

E [

KO

LI

CE

3. Zato je pripoveda~ zmiju nazvao @utka?

a) Zato to je imala ùte o~i.

b) Zato to je imala ùte pege.

v) Zato to je imala ùte ui.


4. ta saznajemo iz ovog teksta? Ako je tvrdwa ta~na, zaokruì DA, a ako nije, zaokruì NE.

18

Iz teksta saznajemo: ZaokruìDA ili NE

Pripoveda~ prepoznaje vrste zmija. DA NE

Pripoveda~ uìva u lepoti zmije. DA NE

Pripoveda~ se boji zmije. DA NE

PRIÂ O @UTKI(odlomci)

To nisam o~ekivao od uzane, vi`qaste, prelepe vodene zmije. Da, @utka je belouka, vodena zmija. @utka je ùtouka. Ima na glavidve ùte pege. Dva ùta uvenceta. Naravno, ako se te dve pege mogu takonazvati. Ja sam je po ùtim pegama prepoznavao. I dao joj ime @utka........................................................................................................................................................

Upoznao sam je na potoku. U stvari, iznenadio sam je i prestravio.Nije mogla da pobegne. Ispre~io sam se izme|u we i brze vode. Iza weobala. Nije mogla da se povu~e. Ispred we ~ovek. Sa tapom u ruci........................................................................................................................................................

Nita ti ne}u, ama ba nita, ne boj se, kaèm joj. I tapom jegolicam.

Proeta tap od glave do repa. Ali pa`qivo, polako, da je nepovredi. Niti uvredi. Ko zna ta zmija moè da pomisli?

Tako smo se upoznali.

1. Odakle je preuzet ovaj tekst?

a) iz zbirke bajki

b) iz zbirke pri~a

v) iz zbirke basni

g) iz enciklopedije gmizavaca


2. Napii dve osobine zmije @utke.

29

5. Na koji na~in pripoveda~ pokazuje da je uìvao gledaju}i @utku?

a) opisivawem wenog izgleda

b) tako to pripoveda o tome kako ju je uplaio

v) tako to pripoveda o vrstama zmija

g) opisivawem svojih ose}awa


6. Umesto re~i prestravio napi{i drugu re~, ali tako da se smisao re~enice nepromeni.

Iznenadio sam je i prestravio.

18JE

ZI^

KE

[K

OL

IC

E

7. Popuni prazna poqa u tabeli.

8. Prepii iz teksta jedan opisni pridev:

9. Od kojih su re~i nastale re~i:

belouka

ùtouka

10. Napii re~i koje ozna~avaju neto umaweno.

uvo uvence

de~ak

zmija

pega

sadawe vreme prolo vreme budu}e vreme

@utka ima pege.

To nisam o~ekivao od we.

Ja }u joj dati ime.

11. Zato je re~ @utka napisana velikim po~etnim slovom, a re~ ùtouka malimpo~etnim slovom?

30

1. [ta je Kratkove~na?

KRATKOVE^NINO KOLOVAWEMada je imala da ìvi samo nepun dan, Kratkove~na je morala

da zavri malu leptirsku kolu, koja nije smela trajati duè odsat i po. Upraviteq te kole, kukac Ra~unxija, odabrao joj jepredmete, a za u~ionicu odredio kolibicu u spletu ivawske trave.

Kratkove~na se mnogo bojala kole, ali u~iteqica prirode,gusenica u haqini sa |in|uvama, bila je iskusna i brzo jeoslobodila Kratkove~nu. U majunim bajkama predavala joj je o p~elama, vodenom cve}u, àpcima koji izrastaju iz punoglavaca i o ìvotu leptirica kojima je i sama Kratkove~na pripadala, a ona je traìla da joj pri~a jo. Taman to je u~iteqicaizgovorila: Od pamtiveka pa do kraja, sve je tako bilo i tako }e biti, Ra~unxija je objavio da je ~as proao i Kratkove~nojodredio samo minut odmora, a za wu je to bilo kao kad deca imajuceo raspust.

Odmor je prekinuo smeni u~iteq fizike, koji joj je pomo}ukapqice rose objawavao prelamawe svetlosti u vodi. Upraviteqzatim ozna~i da po~iwe ~as muzike, i to bez odmora.

Orkestar u~iteqa zrikavac, popac, komarac, àba gatalinka u~io je Kratkove~nu teoriji muzike i priredio joj nekolikokoncerata da joj omile muziku.

Iako naizgled strog, Ra~unxija je smatrao da je wegovoj u~enicidovoqno da iz matematike nau~i da izbroji krilca na ramenima,o~i u glavi i krunice na cvetovima. Kada ju je pitao koliko imadana u godini, a ona odgovorila: Jedan, u~iteq je to tu`noodobrio, misle}i da ne treba da mori mozak pamte}i one kojenikada ne}e ugledati.

Na kraju kolovawa Kratkove~na je u |a~koj kwiìci, tabliciod liskuna, dobila iz svih predmeta ne prosto 5, nego 555.

JEZI

^K

E [

KO

LI

CE

19

2. Zato se ona tako zove?

3. Koliko je najduè smelo da traje Kratkove~nino kolovawe?

a) sat i po

b) dva sata

v) dva i po sata


31

4. Koje predmete je u~ila Kratkove~na?

19JE

ZI^

KE

[K

OL

IC

E

9. ta zna~i re~enica: Od pamtiveka je tako bilo?

a) Jednom davno je tako bilo.

b) Oduvek je tako bilo.

v) Pamtim kako je to bilo.


7. Kakvi su likovi u ovom tekstu?

U~iteqica prirode je .

U~iteq fizike je .

Upraviteq je .

10. Podvuci u drugom pasusu deo teksta u kojem postoji pore|ewe.

8. Da li je Ra~unxija imao razumevawa za Kratkove~nu?

DA ili NE

Podvuci deo teksta iz kojeg se to vidi.

6. Pove`i likove i wihova zanimawa. Jedan lik je suvi{an.

kukac

p~ela

leptirica

komarac

gusenica

u~enica

u~iteq muzike

upraviteq

u~iteqica prirode

5. ta je bila Kratkove~nina u~ionica?

a) orahova quska

b) sedefna koqka

v) kolibica od trave

g) kolibica od cve}a


32

1. Koja je svrha ovog teksta?

a) da te zabavi i pou~i

b) da za{titi prava ìvotiwa

v) da te upozori na uvredqivo pona{awe qudi

g) da te upozna sa indijanskim imenima


JEZI

^K

E [

KO

LI

CE

2. Daj naslov ovom tekstu.

3. Da si ti poslanik, kako bi glasao/glasala? Zaokruì odgovor.

20

Jedan poslanik u brazilskom parlamentu predloìo je da sedonese zakon kojim se zabrawuje davawe ~estih brazilskih imenaku}nim qubimcima. On tvrdi da je qudima neprijatno kad saznajuda se neki pas ili ma~ka zove isto kao oni.

Da li si za to da se zabrani davawe qudskih imena ìvotiwama?

ZA PROTIV

Napii zato bi tako glasao/glasala.

Savetu indijanskih plemena

Obra}am vam se imaju}i na umu dvojicu vaihistaknutih ~lanova, Ludog Kowa i Bika Koji Sedi.Iako nisam ni slavan poglavica, ni obi~an poglavica,niti sam uopte Indijanac, povremeno me nazivajukowem, ili ludim, ili volom. Taj na~in obra}awakoriste iroki slojevi gra|ana, od prijateqa i ~lanova uè porodice pa do sasvim nepoznatih qudi.Oni se ne zaustavqaju na stoci, nego pribegavaju i drugim ìvotiwama, npr. somu, majmunu i sli~noKad ve} imam toliko imena koja deluju autenti~nopoglavi~ki, bilo bi teta da ih ne iskoristim.Ukoliko vae pleme nema poglavicu, moète me zbogimena kojima me nazivaju smatrati Indijancem.

S potovawem, u~enik V. St.

Sre}e

jednu Mau jednog Marka zlatnog Amira de~aka koji besni mudrog oca jednog unuka wegovog dedu aqivxiju Alena dobrog Lojzika zaqubqenu Persu

3. U DRU[TVU DECE I ODRASLIH

33

JEZI

^K

E [

KO

LI

CE

34

1. Ako je tvrdwa u vezi s pri~om o Mai ta~na, zaokruì T, a ako je neta~na,zaokruì N.

Tvrdwa:

KAKO JE MAA NATERALA MAGARCA DA JE ODVEZE U GRAD

Gle, magarac vu~e dvokolice! U dvokolicama se vozi Maa. Sunce sija. Na granama rastu jabuke.

Odjednom magarac stade. Maa mu re~e: Molim te, odvezi me u grad. Ali magarac je mahao repom i stajao u mestu.

Maa mu pripreti bi~em: Pogledaj ta imam! Ali magarac je samo mrdao uima i daqe stoje}i u mestu.

Onda ga je Maa ispregla iz dvokolica i ponovo upregla, samo s repom okrenutim napred.

Potom je uzela makaze i odsekla mu pramen grive. Magarac ju jeza~u|eno gledao.

Maa je ponovo sela u dvokolice, napravila bradu i brkove i nalepila ih sebi na lice.

Magarac je iskola~io o~i i po~eo da uzmi~e, uàsnut.Uzmi~u}i, magarac je vukao dvokolice. Tako se Maa odvezla

u grad.

JEZI

^K

E [

KO

LI

CE

2. Kakva je Maa iz ove pri~e?

a) uporna i uplaena

b) uporna i snala`qiva

v) uplaena i tvrdoglava

g) uplaena i zbuwena


21

Kada je Maa krenula u grad, bilo je obla~no. T N

Maa je zamolila magarca da je odveze u grad. T N

Magarac je odmah posluao Mau. T N

Magarac se uplaio maskirane Mae. T N

35

7. Zato je magarac iskola~io o~i?

a) Umorio se.

b) Rastuìo se.

v) Uplaio se.


21JE

ZI^

KE

[K

OL

IC

E

8. ta zna~i re~ uzmicati?

a) oduevqeno i}i napred

b) uplaeno i}i napred

v) uplaeno i}i unazad


3. Zaokruì slovo ispod slike koja ne odgovara tekstu.

4. Podvuci u pri~i jednu od re~enica iz kojih se vidi da je magarac tvrdoglav.

5. Prona|i u naslovu pri~e tri imenice i zaokruì ih.

6. Prepii iz teksta jednu zapovednu re~enicu.

V

G D

A B

36

1. Koliko je godina bilo de~aku, a koliko psu kada su se rastali?

de~aku: psu:

PAS LAJE

Ponekad, no}u, pred san, negde zalaje pas. To moj pas negde laje. To je pasmog detiwstva. I kao nekada, davno, odmah ustajem. Obla~im se i izlazimnapoqe.

Zvi`dim. Dozivam. A pas laje. Daleko negde laje pas. I ja ga molim: do|i!Pas laje. Daleko negde laje pas.To je, nema sumwe, pas s kojim sam rastao. Meni je bilo deset, a wemu

dvadeset godina.Za psa, kaù, to je duboka starost. Star pas. U stvari, starac pas.Otiao je starac pas. Kao to odlaze stari psi. Otiao je jedne no}i

tamo gde ve~no ìve vesele pse}e due. Iskrao se iz dvorita, dohvatioprawavog druma, kaskao, ukoso, kao to kaska svaki pas. I nahramao.Kaskao i nahramao dok je imao snage. I nikad ga vie niko nije video.

Uve~e, pred san, kao da se javqa pri~uv. Laje pas.Isko~im iz posteqe. Dohvatim se stepenita. Sre}an sam. Vratio se moj

psi}. Za wega ~uvam kosku i ko~ice suva rebra, suvu slaninu. Zakopavam u dvoritu. Iskopavam. Premetam. Sve se bojim, nai}i }e tu|i pas. I moj psi}, kad se, iznenada, vrati, bi}e gladan.

I sada, posle toliko godina, ~ujem: laje pas. To je pri~uv. Znam. To je,prosto, uobraziqa. Znam. Ali pas laje. Pas laje kao to je uvek lajao.Poskakuje i laje. Pa kao da se igra: on meni nogu, ja wemu nogu, on meni obe ape, ja wemu obe ruke, on meni oba uveta, ja wemu oba dlana. Nogujemose. Rukujemo se. Quqamo se. Klatarimo. On se u}uti, ali ja po~iwem dazavijam.

Pas laje. ûjete li: to je pas. To pas laje.Pa dobro, vaqda smo se razumeli. Jer svaki de~ak ima psa. Ima psa koga

ne moè da zaboravi. To je pas detiwstva. To je pas bez koga i ne bi bilodetiwstva.

I otkud to ~udo, taj pri~uv: laje pas!I zato ga ~eka i doziva. êka ga, ~eka. I doziva ga, doziva.A pas laje. Pas je najozbiqnije zalajao. Laje pas. Ali, nikako da se odazove.

JEZI

^K

E [

KO

LI

CE

2. Kako je de~ak nazvao svog psa s obzirom na wegove godine?

3. Kada se naj~e}e piscu ove pri~e pri~iwava da ~uje (pri~uv) psa kojeg jeimao u detiwstvu? Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.

a) preko dana, dok radi

b) kad se probudi

v) pre nego to zaspi


22

6. Kako su se nekada igrali de~ak i wegov pas?

37

4. Navedi tri vrste hrane koju glavni junak ~uva za svog psa jer veruje da }e mu se pas vratiti:

22JE

ZI^

KE

[K

OL

IC

E

5. Podvuci u tekstu dve re~enice koje pokazuju kako se de~ak ponaa kada mu se u~ini da ~uje svog psa.

9. Zato de~ak iz ove pri~e zavija?

a) Ujeo ga je pas.

b) Zove u pomo}.

v) To je deo igre.

g) De~ak tuguje.


10. Zato de~ak iz ove pri~e za svog starog psa ka`e moj psi}?

a) Se}a se psa kad je bio tene.

b) Tepa mu jer mu je pas mnogo zna~io.

v) Zato to je pas bio malen rastom.


pas de~aku de~ak psu

nogu

oba dlana

8. Smisli i napii druga~iji naslov za ovu pri~u.

7. Zato je pas otiao?

a) De~ak ga je tukao.

b) Pas je bio star.

v) Pas nije znao da se vrati ku}i.

g) De~ak je dobio novog psa.


38

PRVO KU^E

JEZI

^K

E [

KO

LI

CE

3. ta je zajedni~ko ovom tekstu i tekstu PAS LAJE sa 22. radnog lista?

4. Po ~emu se razlikuju tekstovi PAS LAJE i PRVO KU^E?

23

2.

Se}am se, k da bee ju~e,kad sam dobio prvo ku~e.

O, to je bilo lepo doba,na zvezde smo lajali oba.

To ku~e jo u meni traje,ponekad ~ujem, tiho laje.

1. [ta, po tvom mi{qewu, zna~i stih: To ku~e jo u meni traje? Napi{i

obja{wewe.

ta zna~i stih: na zvezde smo lajali oba?

a) De~ak i wegov pas su se igrali.

b) De~aku i psu je smetala svetlost zvezda.

v) De~ak i pas su se plaili mraka.


39

1. ta u ovom tekstu zna~i izraz duàn si?

a) Treba da brine o ku}nom qubimcu.

b) Treba da voli ku}nog qubimca.

v) Treba da se igra s ku}nim qubimcem.


24JE

ZI^

KE

[K

OL

IC

E

2. Da li re~i qubimac i qubiteq zna~e isto?

DA ili NE

Napii dva primera kojima }e{ to objasniti.

4. ta je zajedni~ko ovim stihovima i tekstu Vodi~ kroz zakon?

a) Opisana je qubav prema ìvotiwama.

b) Opisana je briga o ìvotiwama.

v) Opisan je izgled ìvotiwa.


Ovo su stihovi o junaku Marku Kraqevi}u.

VODI^ KROZ ZAKONAko ima ku}nog qubimca, duàn si da mu

obezbedi odgovaraju}e higijenske uslove,da ga hrani i neguje i da ga le~i ako serazboli.

A Marko se trè iza sanka,Pa odsko~i s kowa arenoga,arca kowa i grli i qubi....................................................................

On povede arca na jezeroda ga ladne napoji vodice....................................................................

Kako bih se sa arcem rastao,ta od arca boqeg kowa nema?

3. Podvuci jedan stih iz kojeg se vidi da je i Marko Kraqevi} znao ta zna~iizraz duàn si.

40

MOJE ZLATO SPAVAIma dece koju nikakva sila ne moè da

natera da na vreme po|u u krevet. Na Amir,sre}om, ne spada u takve. On je ta~an kao sat.To dete je pravo blago! U pola devet, ni minutpre ili kasnije, on ide na spavawe, a ustajeu sedam ujutru, sve` kao ruìca, ta~no posavetu lekara i èqi roditeqa. Sve je samostvar discipline.

Sav taj pedagoki uspeh ima samo jednuzvr~ku: sve to uopte nije istina. Ja, naimelaèm, laèm kao i svi roditeqi. Amir, u stvari, leè izme|u 23 sata i 30 minuta i 2 sata i 15 minuta, to zavisi od zvezda na nebu i od TV programa, a ujutru jedva~etvoronoke izbauqa iz kreveta. Nedeqom i praznicima uopte ne ustaje.

Mali se, istina, ne protivi tome da legneu 8 sati i 30 minuta, kao to lekaripreporu~uju. Ta~no u to vreme obla~i pixamui leè u krevet, ~ak poèli roditeqima lakuno}. Tek, posle nekog vremena recimo minut,minut i po on ponovo ustaje da bi oprao zube.Zatim ho}e neto da popije, onda mora dapiki, onda pregleda torbu da bi proverio daneto nije zaboravio, opet neto popije, usputpogleda crtani na televiziji, zatim se malopoigra sa psom, pa opet ide da piki, ondau bati neko vreme posmatra puève, poslegleda jordanski TV program, a onda kre}e u kaznenu ekspediciju traè}i po kuhiwineto slatko. I tako sve do 2 sata i 15 minuta,kada je vreme za spavawe.

Amir je bled, skoro proziran, s velikimtamnim kolutovima oko o~iju, pa li~i na duhas nao~arima. U~iteq nam se àli da ponekadusred ~asa zaspi i padne pod klupu. Pitao jekada Amir ide na spavawe. Odgovorili smo mu: ta~no u pola devet.

JEZI

^K

E [

KO

LI

CE

25

1. Zato Amir iz ove pri~e li~i na duha s nao~arima?

a) Voli da se uvija u ~arave i da plai uku}ane.

b) No}u se uwa po ku}i i vi~e: Buuu!

v) Bled je i ima tamne kolutove oko o~iju.

g) Nosi velike tamne nao~are.


41

7. Podvu~ene re~i u re~enici Nedeqom i praznicima uopte ne ustajeozna~avaju:

a) vreme radwe

b) mesto radwe

v) na~in radwe


25JE

ZI^

KE

[K

OL

IC

E

2. Kakav je odnos izme|u Amira i wegovih roditeqa?

a) roditeqi Amiru nare|uju, on se plai

b) roditeqi Amiru nare|uju, on je posluan

v) roditeqi se nadmudruju sa Amirom

g) roditeqi se stalno sva|aju sa Amirom


3. Pisac kaè da roditeqi laù kad govore o svojoj deci. Zato oni to ~ine?

4. Pi{~eva ideja bila je da ovom pri~om:

a) nau~i decu da je va`no rano le}i u krevet

b) napravi alu na ra~un vaspitavawa dece

v) opie pravilne na~ine vaspitavawa dece

g) ubedi roditeqe da puste decu da leù kada èle


5. Kad roditeqi iz ove pri~e kaù za svog sina da je zlato i pravo blago, da li oni to zaista misle?

DA ili NE

Objasni svoj odgovor.

6. Odredi slu`bu re~i u re~enici: On leè ta~no kao sat.

On

leè

ta~no kao sat.

42

JEZI

^K

E [

KO

LI

CE

26

2. Zato je otac rekao sinu da u ogradu ukucava eksere?

a) da bi neto radio u slobodno vreme

b) da bi zajedno popravili ogradu

v) da bi de~ak video koliko puta je bio qut

g) da bi ga nau~io da kontrolie svoj bes


1. Prepii iz teksta re~i kojima se opisuje de~akova loa narav.

POU^NA PRIÂ O BESUBio jednom jedan de~ak koji je imao lou narav. Otac mu je dao

punu kesu eksera i rekao mu da svaki put kad pobesni i izgubikontrolu nad sobom zakuca jedan ekser u ogradu. Prvog dana de~akje zakucao trideset sedam eksera u ogradu. Tokom slede}ihnekoliko meseci de~ak je nau~io da se kontrolie i brojzakucanih eksera se smawivao. Otkrio je da je lake kontrolisatisvoju narav nego zakucavati eksere. I tako je doao dan kadanijednom nije pobesneo. Otac mu je tada rekao da svakog danaiz ograde kletima izvu~e jedan ekser.

Dani su prolazili i jednog dana de~ak je saoptio ocu da jeizvadio sve eksere iz ograde. Otac je poveo de~aka do ograde i rekao mu: Pogledaj sve ove rupe na ogradi. Ograda vie nijeista i nikada ne}e biti kao pre. Kada u besu kaè ne{to, toostavqa oìqak na ne~ijem srcu, nalik na ove rupe na ogradi.

43

3.

26JE

ZI^

KE

[K

OL

IC

E

5. Podvuci jednom bojom deo teksta sa upravnim govorom.

6. Napii slede}u re~enicu u upravnom govoru:

Otac mu je rekao da svaki put kad pobesni zakuca jedan ekser u ogradu.

8. Sastavi plan za pro~itanu pri~u.

1. Jedan de~ak je imao lou narav.

2.

3.

4.

5.

6.

[ta saznajemo iz ovog teksta?

a) Kad ukucava eksere, mo`e da povredi prste.

b) Treba uvek pomagati ocu.

v) Re~i mogu da povrede kao i udarci.

g) Treba da bude ka`wen kad besni.


7. Dopii.

U ovom tekstu: ekseri su kao ru`ne re~i

rupe su kao

ograda je kao

4. Da li se de~ak promenio?

DA ili NE

Na osnovu ~ega to zakqu~uje{?

44

1. Ovo je pesma o:

a) opqa~kanom dedi

b) unuku pqa~kau

v) qubavi dede prema unuku

g) qubavi unuka prema dedi


JEZI

^K

E [

KO

LI

CE

3. ta zna~i re~ pqa~ka u ovoj pesmi?

a) Unuk stalno tra`i od dede da mu neto kupuje.

b) Unuk uzima od dede pare, a deda to ne zna.

v) Unuk i deda se spremaju da uzmu tu|e pare.


2. Ko u pesmi pita: Kakva je to onda pqa~ka?

a) pesnik

b) deda

v) unuk

g) sudija


27

UNUK I DEDA U TRI TA^KE

Svaki unuk (prva ta~ka)ho}e deduda opqa~ka.

Svaki deda(druga ta~ka)voli da ga unuk pqa~ka.

Ka`ite mi(tre}a ta~ka)kakva je toonda pqa~ka?

NA DRUG ALEN

45

Ovo je ~lanak koji su u~enici IV1 O[ Josif Pan~i}napisali za odeqenske zidne novine.

28JE

ZI^

KE

[K

OL

IC

E

2. ta prema Alenu ose}aju drugovi iz odeqewa?

a) Vole ga sa svim wegovim manama i vrlinama.

b) Dive mu se jer je najboqi u~enik u odeqewu.

v) Zavide mu jer je dobar sportista.


Iz teksta saznajemo: ZaokruìDA ili NE

kako izgleda Alen DA NE

koje su Alenove mane i vrline DA NE

kakav je Alen u~enik DA NE

ta Alen voli da radi DA NE

kakav je Alenov odnos prema u~itequ DA NE

Nikola Turki}Marija Kosti}Maa Cvetanovi}Lana Stoli} Marija Babi}Filip Papi}

Alen ìvi u Beogradu i u~enik je ~etvrtog razreda. Visok je, ima sme|u kosu i svetle o~i. Nosi protezu.

Mama mu je nastavnica, a tata doktor. Ima mla|u sestru Doru.Nemiran je na ~asu i zabavan.Ume da pie smene sastave. Pie ogromna i ne~itka slova,

pa ga u~iteqica opomiwe.Oboàva fudbal. Trenira rukomet, a dobro mu ide i koarka.

Voli navija~ke pesme. Uvek ide na utakmice.Voli da igra igrice na kompjuteru.Dobar je drug i veliki je aqivxija. Smiqa ale na svoj

i na tu| ra~un. Najboqi drugovi su mu Nikola i Milo i sa wima stalno

pri~a na ~asu.Najboqa drugarica mu je An|ela Mandi}.S wim u koli nikad nije dosadno.

1. ta saznajemo iz ovog teksta?

46

JEZI

^K

E [

KO

LI

CE

29

ZBIRKA MARAKAKad sam imao deset godina, po~eo sam da skupqam marke.

Imao sam druga Lojzika êpelku, pa sam se s wime predao tojfilatelisti~koj strasti. Lojzik je bio sin siromanog verglaa,~upav i pegav de~ak, a ja sam ga voleo kao to samo deca mogu voleti svoje drugove.

Mome ocu ta zabava nije bila po voqi: mislio je da }u zbog toga slabo u~iti. Morao sam da skrivam svoju zbirku maraka na tavanu. Tamo je bio stari sanduk za brano. U wega smo seuvla~ili kao mievi i pokazivali jedan drugome marke: Gledaj, ovo je Holandija, ovo Egipat, a ovo vedska. A to smo se sa ovimblagom morali tako skrivati, i u tom je bilo neke draì. Kako sam marke dobavqao, to je opet bila posebna pustolovina.Obilazio sam poznate porodice i moqakao da mi dozvole da odlepim marke s wihovih starih pisama.

To su, dakle, bile najlepe godine moga ìvota, to prijateqstvo s Lojzikom i skupqawe maraka. A onda sam dobio arlah, pa nisuputali Lojzika k meni, premda je on stajao u hodniku nae ku}e i zvi`dao da bih ga ~uo. Jednom nisu na mene dobro pazili, pa samutekao iz kreveta. Odjurio sam na tavan da vidim svoje marke.Toliko sam bio slab da sam jedva podigao poklopac naeg sanduka.

Sanduk je bio prazan! Kutije s markama nije bilo!Stajao sam nad sandukom kao skamewen i nisam mogao ni plakati

kako mi se steglo grlo. Bilo je strano to su moje marke, mojanajve}a radost, nestale; ali jo je stranije bilo to to mi ih jezacelo ukrao Lojzik, moj najboqi prijateq. To je bilo moje prvo i najve}e razo~arewe u ~oveka.

Kad sam se oporavio od bolesti, oporavio sam se i od bola zbogizgubqene zbirke. Samo me je jo ubolo u srce kad sam video daLojzik ve} ima nove drugove. Kad mi je priao, rekao sam mu suho i ozbiqno: Odlazi, s tobom ne razgovaram. Lojzik je pocrveneo,nekoliko trenutaka zbuweno }utao, a onda rekao: Dobro.

Prole su godine.Jednoga dana prevrtao sam na tavanu, u starom ormanu, svakojake

porodi~ne uspomene: fotografije, pisma, moje kolske sveske. Na dnu jedne fioke nalazila se zape~a}ena kutija. Kad sam jeotvorio, naao sam u woj zbirku maraka koje sam sakupqao premnogo godina.

Potekle su mi suze iz o~iju, a kutiju sam odneo u svoju sobu kaokakvo blago. Shvatio sam odmah. Kad sam ono bio bolestan, otac jenaao moju zbirku i sakrio je da ne bih zbog we zanemarivao u~ewe.

A onda mi je palo na um: Lojzik nije ukrao marke! Kakvu sam mu nepravdu naneo! Opet mi se pred o~ima pojavi onaj pegavi i otrcani deran. Ko zna ta se sa wim desilo i da li je jo ìv?Bilo mi je mu~no i stideo sam se kad sam sve to obnovio u se}awu.Zbog neosnovane sumwe izgubio sam jedinog druga, izgubio samdetiwstvo. Zato kroz ~itav ìvot nisam mogao ni pogledatipotansku marku.

47

1. Podvuci u pri~i deo teksta iz kojeg se vidi zato je de~ak ~uvao zbirkumaraka na tavanu.

29JE

ZI^

KE

[K

OL

IC

E

2. Kako je de~ak iz pri~e nabavqao nove marke?

a) Kupovao ih je u poti.

b) Razmewivao ih je s drugovima.

v) Skidao ih je sa starih pisama.


3. Zato je Lojzik zvi`dao u hodniku kada mu je drug bio bolestan?

a) da bi ohrabrio bolesnog druga

b) da bi iznervirao de~akovog oca

v) da bi ve`bao za ~as muzi~kog

g) da bi se udvarao de~akovoj sestri


4. Zato je de~ak iz pri~e rekao: To je bilo moje prvo i najve}e razo~areweu ~oveka?

a) zato to je pomislio da mu je otac sakrio zbirku

b) zato to je pomislio da mu je najboqi drug uzeo zbirku

v) zato to je video da je Lojzik naao nove drugove


5. Zamisli sebe na Lojzikovom mestu, pa opi{i svoja ose}awa i {ta bi ti uradio/uradila.

Ja bih se ose}ao/ose}ala Ja bih uradio/uradila

48

1. Gde se deava radwa pri~e?

PRVA QUBAV(odlomak)

Idu}eg ~etvrtka na podne sa~ekam Persu pred wenom kolom i, prate}i je, priznam joj da sad jo gore stojim, jer sam dobiojedinicu iz predmeta wenog oca. Ona bolno re~e:

Onda nikad ne}u biti tvoja! Ti mora biti moja, pa ako ne na ovome, a ono na onome

svetu! uzviknuh ja ove re~i, koje sam nekoliko dana ranije ~uo na pozorinoj predstavi.

Kako to moè da bude? upita ona radoznalo. Otrova}emo se, ako pristaje. A kako }emo se otrovati? Tako nastavih ja odlu~nije popi}emo otrov! Dobro odgovori ona reena pristajem! A kad? Sutra posle podne. E, sutra posle podne imamo kole priseti se ona. To jeste pade i meni na pamet. Ne mogu ni ja sutra, jer bi

mi zabeleìli izostanke, a imam ih ve} dvadeset i ~etiri, pa bi me mogli isterati iz kole.

Nego, ako ho}e u ~etvrtak posle podne, onda nemamo kole ni ti, ni ja.

Ona pristade i sporazumesmo se da ja pripremim sve za trovawe.

JEZI

^K

E [

KO

LI

CE

2. Kada se deava radwa pri~e?

3. Podvuci u tekstu re~enicu kojom de~ak èli da pokaè Persi koliko je voli.

4. Dopuni tabelu jo nekom osobinom i postupkom likova.

30

de~ak Persa

odlu~an odgovorna

prati Persu bolno uzvikuje

osob

ine

post

upci

11. Unesi u tabelu po dva primera iz teksta za:

49

5. U ovom odlomku pisac se slu`i:

a) dijalogom i pripovedawem

b) dijalogom i opisivawem

v) pripovedawem i opisivawem


30JE

ZI^

KE

[K

OL

IC

E

6. Kakva je ova pri~a?

a) zanimqiva i smena

b) smena i pou~na

v) pou~na i tu`na


7. Prepii iz teksta tri glagola koja su data u odri~nom obliku.

8. Prepii iz teksta tri li~ne zamenice.

9. Prepoznaj neupravni govor u slede}im re~enicama i podvuci ga:

To jeste pade i meni na pamet. Ne mogu ni ja sutra, jer bi mizabele`ili odsustvo, a imam ih ve} dvadeset i ~etiri, pa bi me mogliisterati iz kole.

Nego, ako ho}e u ~etvrtak posle podne, onda nemamo kole ni ti, ni ja.

10. Napii slede}u re~enicu u neupravnom govoru:

Ona bolno re~e: Onda nikad ne}u biti tvoja!

priloku odredbu za mesto

priloku odredbu za vreme

priloku odredbu za na~in

50

1. Dopii u slede}im stihovima re~i NAMERNO i SLUÂJNO.Vodi ra~una o smislu pesme.

NAMERNO je tukao sestruA SLUÂJNO je udario

je razbio prozor

je bacio kamen

SLUÂJNO je paoNAMERNO se popeo

je neto dirao

je pokvario

Nije krivo

Krivo je

JEZI

^K

E [

KO

LI

CE

2. ta je zajedni~ko ovim mislima?

a) Deca vole da prave tetu.

b) Jak si kad ne napravi tetu.

v) Kad si sam, pravi tetu.

g) Jak si kad napravi tetu.


31

Ovo su tri misli jednog naeg pesnika o deci i teti:

***Nemoj biti mali i slab ako treba pomo}i, a veliki

i jak kada treba praviti tetu.

***Niko te ne moè spre~iti da napravi tetu.

To mora uraditi sam.

***Lako ti je da napravi tetu. Ali, priznaj, nije ti teko

ni da je ne napravi.

igra klikere ide na `urke gleda filmove slua muziku odlazi u muzeje ~ita kwige ide u pozorite bavi se sportom igra igrice na kompjuteru

4. U SLOBODNO VREME

51

JEZI

^K

E [

KO

LI

CE

52

PROVOD

Marko je student kwièvnosti. Odlu~io je da sa svojimprijateqima iz ekolokog pokreta u subotu uve~e iza|e na nekolepo mesto u gradu. On i wegovi prijateqi ne pue. Marko voliprirodu. Kada je slobodan, rado vozi bicikl pored reke. Sladoled,vo}e, ~aj i prirodni sokovi wegove su omiqene poslastice. Marko u Vodi~u kroz Beograd traì mesto koje wemu i wegovimprijateqima najvie odgovara.

JEZI

^K

E [

KO

LI

CE

2. Osnovna tema ovog teksta je:

a) nepozvani gosti

b) dobra ùrka

v) kola~i padobranci

g) gostoprimqiv doma}in


32

PADOBRANCIO boè! Naravno da se svakom od nas bar jednom dogodilo da mu se

na ùrku uvali neko potpuno nepozvan, ~estita ro|endan pogrenojosobi, najede se kola~a padobranaca i sjajno se provede. Ako jedoma}in gostoprimqiv, problema nema.

Ako nije, moè da nastupi problem i za doma}ina i za wegove goste.

1. Koje je pravo mesto za Markov izlazak?Zaokruì naziv tog mesta.

ALISA kwiàra ~ajxinica

Radno vreme od 12 do 20 h

Puewe nije dozvoqeno.

Sluìmo ~aj, kafu, vo}ne salate

i prirodne sokove.

SRPSKA KAFANA


Specijaliteti sa rotiqa, pasuq,

pe~ewe, kajmak u lepiwi.

Preporu~ujemodoma}e vino.

UMATOVAC


Doma}a kuhiwa, sladoled od ~okolade

hladna alkoholnai bezalkoholna

pi}a.

53

1. Ovaj tekst je:

a) vest u novinama

b) prikaz izlo`be

v) biografija Nikole Tesle


33JE

ZI^

KE

[K

OL

IC

E

2. Svako pitawe pove`i strelicom sa odgovaraju}im podatkom na nov~anici.

3. Zato je na ovoj nov~anici lik Nikole Tesle?

a) Nikola Tesla je imao mnogo novca.

b) Nikola Tesla je poznati nau~nik.

v) Nikola Tesla je radio u banci.


Gde je skra}enica za kvadratni metar?

U kojoj je zemqi izdata nov~anica?

Ko izdaje nov~anicu?

Koja je vrednost ove nov~anice?

U~enici ~etvrtog razreda jednebeogradske osnovne kole posetilisu Muzej primewene umetnosti, gde je u toku 42. oktobarski salon de~jihcrte`a. Tema izlo`be je 150. godi{wica ro|ewa Nikole Tesle.

54

1. U kom bioskopu su prikazivani filmovi?

U Beogradu je u oktobru odràn De~ji filmski festival. Oqa jesa svojim odeqewem gledala film Otka~ene klinke. Pogledajplakat De~jeg filmskog festivala i odgovori na pitawa.

JEZI

^K

E [

KO

LI

CE

2. Koliko je Oqa platila ulaznicu?

3. Kog datuma i u koje vreme je Oqa mogla gledati film Otka~ene klinke?

4. Napii za kolske novine vest o filmskom de~jem festivalu koji }e seodràti u tvom mestu. Vest treba da sadrì podatke o tome gde se festivalodràva, o datumu otvarawa i zatvarawa festivala, kao i o tome koje filmovepreporu~uje.

34

55

1. Ovaj tekst je:

a) re~nik stranih re~i

b) muzi~ka top-lista

v) obavezna lektira

g) spisak lepih imena


35JE

ZI^

KE

[K

OL

IC

E

2. Ovo su rezultati ankete o muzici koju je Jelisaveta, u~enica ~etvrtog razredajedne kole, sprovela u svom odeqewu. Pa`qivo je pro~itaj, pa izvedizakqu~ak o tome koju muziku weni drugovi sluaju i koliko je ~esto sluaju.

muziku slua broj u~enika

svakodnevno 16

~esto 8

ponekad 6

nikad 0

vrsta muzike broj u~enika

de~ja 9

zabavna 11

klasi~na 2

narodna 8

Koliko se ~esto slua muzika Koja se muzika najradije slua

Zakqu~ak:

1. Sertab Erener Everyway That I Can2. Madonna American Life3. Ricky Martin Jaleo4. Adonis Remos Kardia mou min anisixeis5. Bustymes & Mariah Carey I Know What You Want6. Craig David & Sting Rise And Fall7. Ingrid Tango8. Simply Red Sunrise9. Sonique Born to Be Free

10. Tom Jones Black Betty

1. Vlado Georgiev An|ele2. Bojan Marovi} Tebi je lako3. Magazin Da li zna{ da te ne volim?4. To{e Proeski ^ija si?5. Niggor Disko ball6. Knez Najboqa7. Sergej Budi mi voda8. Boris Novkovi} Ko sam bez tebe?9. @eqko Joksimovi} Zaboravqa{

10. OK bend Oko mene lete svi

56

1. Da bi neko postao ~lan biblioteke, mora da:

^LANSKA KARTADa bi postao/postala ~lan neke biblioteke, video-kluba ili

CD-kluba, potrebno je da uplati mese~nu ili godiwu ~lanarinu.Izda}e ti ~lansku kartu (s pe~atom biblioteke ili kluba i potpisom odgovornog lica). Uz ~lanarinu }e ti traìti i li~nepodatke kako bi, u slu~aju da zaboravi da vrati disk ili kwigu,mogli da te prona|u.

JEZI

^K

E [

KO

LI

CE

2. Poveì imena pisaca s naslovima wihovih dela, kao {to je zapo~eto.

3. Poveì lik i vrstu dela u kojem se taj lik pojavquje.

36

ZaokruìDA ili NE

redovno pozajmquje kwigu DA NE

uplati ~lanarinu DA NE

ostavi li~ne podatke DA NE

vra}a kwige na vreme DA NE

Du{an Radovi}

Rene Gijo

Hans Kristijan Andersen

Branislav Nu{i}

Bela Griva

Ru`no pa~e

Autobiografija

Plavi zec

ma~ak koji eta u ~izmama

zec sa xepnim satom

lisica koja voli gro`|e

mievi koji vode kolo

basna

bajka

poslovica

roman

57

1. Odredi {ta je ta~no, a ta neta~no prema ovom tekstu, pa zaokruì T ili N.

Tvrdwa:

KWIKI MOQACNije lako biti mali. Ovi veliki se muvaju tamo-amo. Svakog

~asa ~ujem kako mi neko kaè: Skloni se, idi odatle, objasni}u ti kasnije. Ko je mali, mora da se zamisli. Tako sam i ja u~inio.Otvorio sam jednu kwigu, krenuo od jednog slova do drugog, od re~enice do re~enice, sa stranice na stranicu. Od tada sam sve to mi je trebalo, sve to sam èleo da saznam, nalazio u kwigama. Kwigama sam se okruìo i, gotovo bez prestanka, listaosam ih, i~itavao, divio se wihovim koricama, pri~ao o wima onima koji su èleli to da sluaju. Neki od wih su i sami krenulimojim stopama. A oni veliki oni mi se sada obra}aju: O, pa ti~ita! Bravo! Pravi si kwiki moqac. Smekaju}i se, verovatnose prise}aju nekog takvog me|u wima.

Ali ja nemam vremena da o wima mislim, govorim i piem. Ima jo mnogo kwiga koje treba da pro~itam.

37JE

ZI^

KE

[K

OL

IC

E

De~aku je dosadilo da traì objawewa od odraslih. T N

Odrasli su rado davali de~aku objawewa. T N

De~ak je bio radoznao i uporan. T N

De~ak je kao moqac unitavao kwige. T N

De~ak je ~itawem zarazio i neke svoje vrwake. T N

2. U kom su licu napisane slede}e re~enice?

Od tada sam sve to mi je trebalo, sve to sam èleo da saznam, nalazio u kwigama.

3. Podvuci u tekstu re~enice u upravnom govoru.

4. Ko je kwiki moqac?

a) onaj koji je mali i zna da ~ita

b) onaj koji stalno ~ita kwige

v) onaj koji ima mnogo kwiga

g) onaj koji gricka kwige


58

1. Pro~itaj i podvuci tri re~enice koje ne pripadaju tekstu.

Premijera komedije Pokondirena tikva Jovana SterijePopovi}a, u reìji Jagoa Markovi}a, izvedena je na sceniNarodnog pozorita u Beogradu 27. februara 2007. godine. Taj dan je bio veoma hladan. îm se zavesa podigla, pre nego to su glavni junaci progovorili prepoznatqivim akcentom, publika je mogla da zakqu~i da se radwa odvija u Vojvodini. Vojvodina je plodna ravnica na severu nae zemqe.

Pozadina pozorine scene bila je obojena neboplavom bojom,dok su bosonogi glumci kora~ali po kukuruznim zrnima koja su pokrivala pod. Kukuruza ima mnogo u vojvo|anskoj ravnici, pa su ga zato doneli na scenu.

Gromoglasan aplauz koji je odjekivao pozoritem kada se zavesaspustila poru~io je boqe od re~i koliko se publici svidelapredstava.

JEZI

^K

E [

KO

LI

CE

2. Napii ta je ozna~ilo podizawe zavese u pozoritu.

3. Prepii iz teksta re~i koje pokazuju da se publici predstava mnogo dopala.

4. Poveì linijom pitawe i odgovor koji se nalazi na plakatu.

38

POKONDIRENA TIKVANA VELIKOJ SCENI

Ve~eras }e, u 19.30, na Velikoj sceni premijerno biti izvedenakomedija Jovana Sterije Popovi}a Pokondirena tikvau reìji Jago{a Markovi}a. Dramaturg predstave je MolinaUdovi~ki-Fotez, lektor Qiqana Mrki}-Popovi}, scenografBoris Maksimovi}, kostimograf Boàna Jovanovi}, a autorscenskog pokreta Marija Momirov. U predstavi igraju OlgaOdanovi}-Petrovi}, Hana Jov~i}, Darko Tomovi}, Jelena Heli,Mihajlo La|evac, Aleksandra Nikoli}, Aleksandar Sre}kovi}i Branislav Toma{evi}.

Kako se predstava naziva?

Ko je pisac dela?

Ko je kostimograf?

Ko je reìrao predstavu?

59

1. Ovaj odlomak je uzet iz:

a) dramskog teksta

b) bajke

v) pripovetke


39JE

ZI^

KE

[K

OL

IC

E

2. Podvuci deo teksta koji li~i na poslovicu.

3. îje su re~i koje se nalaze u zagradi?

a) Pepequginog oca

b) pi~eve

v) prin~eve

g) careve


4. Koji se likovi pojavquju u ovoj sceni?

5. Bajna cipelica u ovom tekstu je:

a) neobi~na cipelica

b) prelepa cipelica

v) tesna cipelica

g) cipelica iz bajke


PEPEQUGA(odlomak)

Otac: Ustani, k}eri! (Pepequga stidqivo ustane.)Princ: Da, to je ona ... kraqica moja!Car: ta kaè, sine?Princ: Ranije sam govorio da ne}u nita re}i pre nego

to devojka proba bajnu cipelicu, ali sad ipakkaèm: To je ona ... ona je!

Car: Po garderobi ne bih rekao da je curica netonaro~ito...

General: Ne treba, vae veli~anstvo, nikoga ceniti po odelu!

60

JEZI

^K

E [

KO

LI

CE

2. ta je odlu~ivalo o pobedi u igri klikerima?

a) veli~ina klikera

b) starost igra~a

v) kvalitet klikera

g) vetina igra~a


3. Zato je pisac nazvao danawu decu malim osamqenicima?

40

011(odlomak)

Voleo sam da igram klikere po ^uburi i Neimaru. Znate li da danawa deca, uglavnom, ne znaju tu igru? Sada se igrajukompjuterima. Sede po de~jim sobama i piqe u ekrane na kojima se smewuju pruge, brojevi i slogovi. Neto zuji, a neto svetluca.Prazno, pa trep}e!

U Beogradu se vie ne mogu kupiti klikeri. A bilo ih je toliko!Se}am se olovaca, mermeraca, zemqanaca, staklenaca,amerikanaca

Da bismo bili sre}ni, bila nam je dovoqna jedna rupa,izdubqena u utabanoj ~uburskoj zemqi, i dva-tri klikera u xepu.Ako ste bili vet igra~, mogli ste pomo}u svoja dva zemqancaosvojiti mermerac veliki kao golubije jaje i jo pride tri olovca,izva|ena iz nekog kuglagera.

Pitam se kakvi }e qudi da porastu iz tih malih osamqenika, koji nikada nisu uprqali ruke ~uburskom zemqom, niti se potuklizbog nepravde u igri klikerima?

1. ta je, prema ovom tekstu, potrebno za igru klikerima?

7. Popuni tabelu kao to je zapo~eto.

61

40JE

ZI^

KE

[K

OL

IC

E

4. Da li se slaè sa piscem kad kaè da su danawa deca osamqenici?

DA ili NE

Napii zato tako misli.

5. Kad pisac ovog teksta kaè da deca piqe u ekrane, to zna~i da ona:

a) povremeno gledaju u ekran

b) nepa`qivo gledaju u ekran

v) neprekidno gledaju u ekran


6. Samo jedna vrsta klikera nije dobila naziv po materiji od koje su klikerinapravqeni. Koji su to klikeri?

a) olovci

b) mermerci

v) zemqanci

g) amerikanci

d) staklenci


vrsta klikera gradivna imenica

olovci olovo

mermerci

gradivni pridev

mermerni (klikeri)

zemqanci

staklenci

62

1. Izaberi naslov za ovaj tekst.

a) Kompjuteri i rast dece

b) Kompjuteri i zdravqe

v) Kompjuteri i nauka

g) Kompjuteri i slobodno vreme

O^I Peckawe i bolovi u o~ima, crvenilo, glavoboqa nastajukada provedete vie sati za kompjuterom.TA DA URADITE Na svakih pola sata nekoliko minuta gledajtekroz prozor u daqinu.

UI umovi i zujawe u uima nastaju kada na kompjuteru igrate igrice i koristite slualice.TA DA URADITE Smawite ja~inu na najmawe.

KI^MA Bolovi i uko~enost u dowem delu le|a nastaju zbog dugog sedewa za kompjuterom.TA DA URADITE Na svakih pola sata ustanite i proetajte.

JEZI

^K

E [

KO

LI

CE

2. U kojoj se novinskoj rubrici pojavio ovaj tekst?

a) Mali oglasi

b) Vesti iz kola

v) Nau~na otkri}a

g) Lekarski saveti


3. ta je ciq ovog teksta?

a) da te ubedi da ne koristi kompjuter

b) da te nau~i kako da koristi kompjuter

v) da ti pomogne da smawi tetan uticaj kompjutera

g) da te obavesti o zna~aju kompjutera


41

63

1. U slede}em tekstu navedena su pravila za takmi~ewe u jedrewu. U tekstu se nalaze tri re~enice koje nisu va`ne za razumevawe tih pravila.Jednu smo mi podvukli. Ti podvuci ostale dve.

42JE

ZI^

KE

[K

OL

IC

E

2. ta je trebalo da uradi u prvom zadatku?

a) da pokaè da si razumeo kako se ose}aju takmi~ari

b) da izrazi ono to misli o jedrewu

v) da odredi ta je va`no, a ta neva`no za sadrìnu teksta


VODI^ KROZ ZAKONBicikl ne moè da vozi svuda: ako postoji biciklisti~ka

staza, mora da je koristi. Ako staze nema, vozi to bliè desnoj strani puta (ne pea~kom zonom).

3. Ovaj tekst je:

a) pravilo

b) zabrana

v) poruka

g) molba


4. Zato ne treba voziti bicikl pea~kom stazom?

a) Zato to je pea~ka staza neravna.

b) Zato to smeta peacima.

v) Zato to je pea~ka zona na levoj strani puta.


JEDREWE

Takmi~ewe se odvija na stazi kru`nog oblika.Staza se obeleì na vreme.

U prvom delu staze plovi se od startne ta~ke do ciqne ta~ke u tom delu staze plovi senasuprot vetru. Takmi~arima je uvek lakeda plove niz vetar.

U drugom delu staze vetar duva sa desne strane.Tre}i deo je povratak do starta i vetar duva

s leve strane. Takmi~ari su vrlo sre}ni kad stignu do ciqa.

64

1. Podvuci ono to saznajemo iz ovih tekstova.

kako se crtaju razredi u kolici sa vijaom

ta igra mora da uradi da bi uspeno zavrio Krunu kolicu

koliko igraa uestvuje u Krunoj kolici

kako se crta Kruna kolica

U kwizi De~je igre nekad i sad opisane su razli~ite vrste {kolica.

KRU@NA [KOLICANacrta se veliki krug prenika metar do metar i po. Krug se

podeli na osam jednakih delova, koji predstavqaju osam razreda.Oni se obelee brojevima od jedan do osam. Po dogovorenomredosledu svaki igra skae od prvog do osmog razreda na sledeinain: svaki put kad desnom nogom skoi u sledei razred, levunogu sputa u prethodni razred. Igra je uspeno zavriokolicu ako pri skakawu u svih osam razreda nijednom nije zgazioliniju kojom su razredi obeleeni.

[KOLICA S VIJA^OMU kolicu s nacrtanim razredima igra ulazi sa vijaom (malo

ue za preskakawe). Ima zadatak da u svakom od etiri razredaskoi i da preskoi vijau koju okree. Dok skae, ne sme s vijaomda izae iz kolice, niti da nagazi wene linije. Pobednik je igra~koji ve u prvom skakawu zavri igru bez greke.

Ovu igru posebno vole devojice, koje i inae vole igre sapreskakawem ueta.

JEZI

^K

E [

KO

LI

CE

2. Zaokrui T ukoliko je tvrewe tano, a N ako je netano.

43

I jedna i druga kolica imaju isti broj razreda. T N

I u jednom i u drugom tekstu opisani su zadaci igraa. T N

I u jednoj i u drugoj kolici greka je ako se stane na liniju. T N

I u jednoj i u drugoj kolici ska~e se desnom nogom u slede}i razred.

T N

65

1. U krui pored svake reenice upii odgovarajui broj od 1 do 5, tako da dobije taan redosled uputstava za prvi deo igre abqa kolica.

Igra najpre obema nogama uskae u prvi zatamweni kvadrat.

Strelicom se oznai strana kvadrata sa koje poiwe igra.

[irei noge u skoku, igra istovremeno staje obema nogamau zatamwena poqa u drugom redu kvadrata.

Na betonu se nacrta veliki kvadrat, koji se podeli na devet jednakih kvadrata.

Na svakoj strani velikog kvadrata zatamni se svaki sredwi kvadrat.

@ABQA [KOLICA

44JE

ZI^

KE

[K

OL

IC

E

2. Meu ponuenim reenicama podvuci onu koja u tekstu nedostaje.

Greka moe biti gaewe linije ili izlazak iz kolice.

Kad igra napravi greku, otvara oi i izlazi iz igre.

Greka je ako se igra u nebu okrene i prestane da muri.

Najuspeniji igra nema nijednu greku u igri.

SLANO SLATKO

Na betonu se kredom nacrta kolica sa etiri razreda i nebom. Igra hoda od prvog do etvrtog razreda murei. Tek kad stane na nebo, ima pravo da otvori oi i da se okrene kako bi istim putem murei izaaoiz kolice. Dok ide kroz razrede, drugovi prate wegove korake ponavqajuirei slatko slatko. im igra uje rei slano slano, zna da je napravioneku greku, zaustavqa se i otvara oi.

Bilo koja od tih greaka oznaava izlazakigraa iz igre do sledeeg kruga.

3

66

1. Ovaj tekst je:

a) izvetaj

b) oglas

v) pozivnica


Ana voli da se igra sa svojim psom svakog prepodneva jer uvek ide u koluposle podne. Maja i Mi}a idu u isto odeqewe i, kao i ve}inasedamnaestogodiwaka, rado idu na `urke. Igor ima 14 godina i svakogdana posle podne, poto se vrati iz kole, slua muziku i vozi bicikl u obli`wem parku.

JEZI

^K

E [

KO

LI

CE

2. Ko od ove dece ispuwava uslove za posao?

3. Prijavi se za ovaj posao. Napii o sebi podatke koji su va`ni da bidobio/dobila posao.

4. U svakoj od ovih re~enica postoji greka. Prona|i ih, pa u odgovaraju}ekolone upii znak H, kao {to je zapo~eto.

45

re~enica veliko slovo ta~ka NE ispredglagola

Oni neidu u etwu H H

Ana i maja nisu vrwakiwe

najmla|i je Igor.

on neslua muziku.

Mi}a voli neobi~ne pri~e

Ana ni je najmla|a

Vlasnik psaMilovan Jankovi}Ulica Vuka Karaxi}a br. 8Sremski Karlovci

Potreban de[ak ili devoj[ica, starosti izme;u 12 i 15 godina, koji u slobodno vreme moye da [uvalepog i dobrog psa.

Radno vreme utorkom i [etvrtkom od 13-17 [asova. Plata po dogovoru.

neke predmete voli, a neke ne voli upoznaje mnoge pisce kroz wihova dela u~i kako da koristi delove kwige prepoznaje sebe u nekom kwièvnom liku deli s drugom klupu, uìnu i tajne voli velike odmore i kolsko dvorite na ~asovima pa`qivo slua ponekad se dosa|uje ~ita doma}i zadatak koji si napisao/napisala smiqa izviwewe kad zaboravi zadatak ponekad se pribojava u~iteqa uìvao/uìvala bi kad bi se i tebe u~iteq bojao raduje se raspustu i len~arewu, ali

i zanimqivim kwigama koje ~ekaju da ihpro~ita

5. U [KOLI

67

JEZI

^K

E [

KO

LI

CE

68

1. Koja od slede}ih re~enica opisuje tu izmenu?

a) Ponedeqkom IV3 ne}e imati ~etvrtog ~asa fizi~ko.

b) Utorkom IV3 ne}e imati tre}eg ~asa likovno.

v) Ponedeqkom }e IV3 ~etvrtog ~asa imati fizi~ko.

g) Utorkom }e IV3 tre}eg ~asa imati fizi~ko.


OBAVETEWEStrelicama je obeleèna izmena u rasporedu odeqewa IV3.

JEZI

^K

E [

KO

LI

CE

2. Druga koji u petak nije bio u koli treba da obavesti o izmeni u rasporedu.Koju }e mu SMS poruku poslati? Poruka treba da bude potpuna.

a) Ponesi u ponedeqak patike umesto bloka.

b) U ponedeqak nemamo likovno.

v) U utorak imamo jedan ~as mawe.

g) Nemamo nita za doma}i iz matematike.


46

Pro~itaj tekst koji je uzet iz Vodi~a kroz zakon.

PONAAWE NA ÂSUNa ~asu je zabrawena upotreba mobilnog telefona, vokmena

i MP3 plejera. Ako ih koristi nastavnik moè da ti ih oduzme. Duàn je da ti ih vrati na kraju ~asa ili nastave.

ÂS PONEDEQAK UTORAK

1. srpski jezik matematika

2. muzi~ka kultura srpski jezik

3. matematika fizi~ko vaspitawe

4. likovna kultura engleski jezik

3. Zato je na ~asu zabrawena upotreba mobilnih telefona?

a) Zato to su skupi.

b) Zato to nisu dobri za zdravqe.

v) Zato to ometaju ~as.

g) Zato to ih nemaju svi u~enici.


69

1. Poveì tekst sa imenom pisca o kom se u tom tekstu govori. Jedan tekstje suvi{an.

47JE

ZI^

KE

[K

OL

IC

E

Sakupqao je narodne umotvorine i bioje veliki reformator jezika i pravopisa.

Kwièvnik, prosvetiteq i pisac.Osnovao je Veliku kolu u Beogradu.Bio je prvi srpski ministar prosvete.

Lekar, pesnik i prevodilac,urednik kwièvnih listova,pisao pesme za decu. Ure|ivaoje de~ji list Neven.

Prvi srpski prosvetiteq. Zahvaquju}iwemu, srpska crkva je postala nezavisna, a on je bio wen prviarhiepiskop.Zamonaio se na Svetoj gori.

Sveti Sava

Vuk Karaxi}

Jovan Jovanovi} Zmaj

3. ta je svrha ovih tekstova?

a) da te zabave detaqima iz ìvota znamenitih qudi

b) da te obaveste o zna~aju pojedinih li~nosti

v) da te upoznaju sa okolnostima u kojima su te li~nosti ìvele

g) da te nau~e kako se postaje slavan


2. ta je trebalo da uradi u prethodnom zadatku?

a) da uporedi tekstove i zakqu~i o ~emu govore

b) da zakqu~i po ~emu se tekstovi razlikuju

v) da pokaè ta zna o znamenitim qudima

g) da odredi{ ~ija slika nedostaje


70

1. U kom se delu kwige nalazi ova stranica?

a) u sadr`aju kwige

b) u uvodu kwige

v) u svakom poglavqu kwige

g) u re~niku kwige


Ovo je stranica jednog uxbenika.

JEZI

^K

E [

KO

LI

CE

48

5. Dopuni re~enice. Izaberi jednu od re~i koja se nalazi ispod linije. Potraì weno zna~ewe na prethodnoj stranici.

Posmatrao sam kowe koji su imali dugu

71

48JE

ZI^

KE

[K

OL

IC

E

2. Kako su pore|ane re~i na toj stranici?

a) po duìni re~i

b) po izboru autora

v) po azbu~nom redu

g) bez ikakvog reda


3. ta zna~e slede}e re~i sa te stranice? Ako je zna~ewe ta~no, zaokruì T, a ako nije, zaokruì N.

4. Zameni podvu~enu re~ u re~enici drugom re~ju tako da zna~ewe re~eniceostane isto. Potraì tu re~ na prethodnoj stranici.

Snala ga je beda.

@ivi u bedi.

Ptice su se visoko pod oblake.

grivnu grivu vlat

vinule vajkale vaskrsnule

at prvo slovo latinice T N

bajan ~aroban, divan, zanosan T N

bauk zamiqeno bi}e koje uliva strah T N

Veliki medved vrsta ruskog medveda T N

gatka vrsta divqe patke T N

72

1. Kojoj vrsti kwige pripada ovaj sadr`aj?

a) re~niku

b) ~itanci

v) zbirci pesama

g) zbirci pri~a


Ovo je stranica jednog uxbenika.

JEZI

^K

E [

KO

LI

CE

49

73

49JE

ZI^

KE

[K

OL

IC

E

2. Zato su re~i ^UDESNI SVET na toj stranici

Documents

08 Jezicke Skolice 4