· 1 UVOD Zbog ﬁ nansijskih poteškoća, bili smo primorani da smanjimo broj stra-nica Z magazina sa 80 na 72, čime ste ostali uskraćeni za neke veoma značajne tekstove. Z magaz

1

UVOD

Zbog fi nansijskih poteškoća, bili

smo primorani da smanjimo broj stra-

nica Z magazina sa 80 na 72, čime ste

ostali uskraćeni za neke veoma značajne

tekstove. Z magazin je jedan od retkih

časopisa u Srbiji koji opstaje bez rekla-

ma i fi nansijske podrške moćnih intere-

snih grupa, bilo vladinih, ili nevladinih,

već isključivo zahvaljujući donacijama

radnika, pretplatama i donacijama pret-

platnika, i onima koji časopis nabavljaju

na kioscima i drugim prodajnim mesti-

ma. Na taj način dolazimo do sredstava

za štampanje časopisa, dok je sav ostali

rad volonterski. Z magazin postoji za-

hvaljujući dobroj volji mreže prijatelja

– aktivista, organizatora, i prevodilaca, i

zahvaljujući vama, vašem interesovanju

za teme kojima se bavimo i vašoj podršci

idejama koje zastupamo.

Nastojaćemo da broj stranica Z ma-

gazina što je moguće pre vratimo na

80. To u velikoj meri zavisi i od

vas, jer će Pokret za

slobodu istrajavati na

izdavanju Z magazina

sve dok bude postojala

podrška progresivne javnosti

našem radu.

Podsećamo vas da pretplate i dona-

cije možete poslati na broj računa:

205-121816-39; Primalac:

Freedom Fight

Hvala na saradnji,

POKRET ZA SLOBODU –

FREEDOM FIGHT

Poštovani čitaoci,

PRE SVEGARevolucionarni karakterErih From .......................................... 2

Medijska kontrolaNoam Čomski ................................... 8

BALKANUniverzitet u eri tržištaMilenko Srećković .......................... 14

Pokret za prava osoba sa

invaliditetom ................................... 20

Prepreke za jednakost – dvostruka

diskriminacija žena sa invaliditetomCentar za samostalni život invalida Srbije ................................. 22

Rat kreće iz Evrope ......................... 29

NATO – Što kažeš NA TO?Marko Strpić ................................... 30

SUOČAVANJE S PROŠLOŠĆUO duhovima i ljudimaIvan Zlatić ........................................ 33

Ali mi smo ipak i dalje igrali košarkuAnonimni autor ............................... 39

EKOLOGIJARedefi nisanje razvojaDanijel Čodorkof ............................ 41

Život, sloboda, vodaMod Barlou ..................................... 46

Agrobiznis, biotehnologija i ratBrajan Tokar .................................... 48

SVETPoložaj Palestine na Bliskom Istoku:

otpor neoliberalizmu i američkoj siliAdam Hanije ................................... 52

Egipatski protesti: sniženje plata,

visoke cene i neuspeh izvozno

orijentisane ekonomije Anđela Džoja .................................. 57

Strah od prisluškivanjaStanko Stamenković ....................... 61

VIZIJA I STRATEGIJA:Povezivanje postkapitalističkih

alternativaGregori Vilpert ................................ 62

Rasa, kultura i levicaDžastin Podur ................................. 67

DODATAK:Manu Čao Jelena Svirčić .................................. 71

S A D R Ž A J

IzdavačFreedom Fight, 063/83-83-882,

pismo@freedomfi ght.net

Žiro-računFreedom Fight, 205-121816-39

Slika na naslovnoj straniciVeliko Krčmare kod Kragujevca

ŠtampaHighland production team, Beograd,

011/644-8083

CIP - Katalogizacija u publikacji Narodna

Biblioteka Srbije, Beograd

32

Z Magazin Balkan. - 2008, br. 5-. - Beograd

(Golsvortijeva 34): FreedomFight, 2008-

(Beograd : Highland production). - 30 cm

Tromesečno

ISSN 1452-9017=Z Magazin Balkan

CORBISS.SR-ID 140392716

2

PRE SVEGA

Erih From (1900-1980), uticajni društveni

teoretičar i psiholog tzv. Frankfurtske ško-

le, u ovom tekstu, napisanom pre više od

četrdeset godina, govori šta sve nisu i šta

sve jesu odlike revolucionarnog karaktera.

Prema njegovom mišljenju, mnogi poje-

dinci upotrebljavaju revolucionarne paro-

le da bi se borili za učvršćenje autoritarnih

režima, ali s različitom elitom u sedlu, a

ideologija im služi za prikrivanje nepo-

željne stvarnosti. Pretvaraju se da su re-

volucionari, a u stvari su sitni buntovnici,

autoritarci ili politički oportunisti. Tako je,

po Fromu, politički život dvadesetog veka

groblje s moralnim grobovima ljudi koji

su počeli kao navodni revolucionari, a po-

kazalo se da nisu ništa doli oportunistički

buntovnici. Nasuprot tome, revolucija, de-

fi nisana u psihološkom smislu, je politički

pokret kojeg vode ljudi s revolucionarnim

karakterom i koji privlači ljude s revolu-

cionarnim karakterom. Najuočljivije svoj-

stvo revolucionarnog karaktera je poštova-

nje prema životu, slobodi i nezavisnosti,

a ne ideologiji. Revolucionarni karakter

dovodi u pitanje onaj zdrav razum koji

uporno ponavlja iste gluposti koje imaju

smisla samo zato što ih svi ponavljaju.

Revolucionarni karakter se kritički odnosi

prema prihvaćenim vrednostima, prema

mišljenju većine, koje kola čaršijom, i pre-

ma mišljenju onih koji imaju moć. Kako je

intervju sa aktivistima Pokreta za slobodu,

objavljen u prethodnom broju Z magazina

pod naslovom Ne ideologija, već sloboda,

izazvao ostrašćene reakcije onih koji bi da

preko ideologije uspostave novi represivni

poredak, smatramo da je bavljenje pogub-

nim posledicama slepog i navijačkog pri-

hvatanja serviranih ubeđenja neophodno

radi istinskog suočavanja s prošlošću, radi

istinskog menjanja društvenih okolnosti

koji su podstakli balkansku klanicu deve-

desetih, i radi istinskog obračuna sa svim

onim što doprinosi razvoju, kako to From

naziva, nekrofi lnog karaktera, vidno ogo-

ljenog u slučaju nacista, ali prisutnog u

svim ideologijama porobljavanja, kakva

je i ova neoliberalna, danas vladajuća

na Balkanu. Borba za slobodu, građena

na principima ljudske solidarnosti i uza-

jamne pomoći, bez obzira na pol, rasu, i

boju kože, mora početi što pre, radi indivi-

dualnog i kolektivnog oslobođenja… A ko

ne govori o kapitalizmu i staljinizmu, bolje

da ćuti i o fašizmu…

Pojam “revolucionarnog karaktera“

je političko-psihološki. U tom smislu on je

sličan pojmu autoritarnog karaktera, koji

je pre tridesetak godina uveden u psiholo-

giju. Ovaj poslednji povezivao je političku

kategoriju, autoritarnu strukturu u državi

i porodici, sa psihološkom kategorijom,

strukturom karaktera, što čini osnovu ta-

kve političke i društvene strukture.

Pojam autoritarnog karaktera rodio

se iz određenih političkih interesa. Oko

1930. godine mi smo u Nemačkoj hteli da

utvrdimo kakvi su izgledi da Hitlera po-

razi većina stanovništva. Godine 1930.

većina nemačkog stanovništva, naročito

radnici i službenici, bila je protiv naciz-

ma. Bili su na strani demokratije, kao što

se pokazalo na političkim i sindikalnim

izborima. Postavljalo se pitanje da li bi se

oni, kad bi došlo do borbe, borili za svoje

ideje.

Pretpostavka je bila da je jedno imati

mišljenje, a drugo imati uverenje. Ili, re-

cimo to drugačije, svako može steći mi-

šljenje, upravo kao što čovek može naučiti

strani jezik ili strane običaje, ali samo ona

mišljenja koja su ukorenjena u struktu-

ri karaktera jedne ličnosti, što uključuje

Erih From

Revolucionarni karakter

Nekrofi lija je istinska perverzija jer, premda je živ, čovek teži uništenju

3

PRE SVEGA

energiju sadržanu u njenom karakteru –

samo ta mišljenja postaju uverenja. Delo-

tvornost ideja, koje je lako prihvatiti ako

ih većina proklamira, u velikoj meri zavisi

od strukture karaktera u kritičnoj situaci-

ji. Karakter je, kao što je Herakle rekao, a

Frojd pokazao, sudbina čoveka. Struktu-

ra karaktera određuje kakvu će ideju čo-

vek izabrati a određuje i snagu ideje koju

je izabrao. U tome je zaista veliki značaj

Frojdovog shvatanja karaktera – budući

da ono nadilazi tradicionalno shvatanje

ponašanja i govori o dinamički nabijenom

ponašanju, tako da čovek ne samo misli

na određeni način nego je i sama njegova

misao ukorenjena u njegovim sklonosti-

ma i emocijama.

Pitanje koje smo postavljali u ono

vreme glasilo je: u kojoj je meri struktura

karaktera nemačkih radnika i službenika

u suprotnosti s autoritarnom idejom na-

cizma? To je impliciralo još jedno pitanje:

u kojoj će se meri, u kritičnom trenut-

ku, nemački radnici i službenici boriti

protiv nacizma? Izvršeno je istraživanje

i rezultati su pokazali da, grubo govoreći,

deset posto nemačkih radnika i službeni-

ka ima ono što nazivamo autoritarnom

strukturom karaktera; oko petnaest posto

ima demokratsku strukturu karaktera, a

golema većina – oko sedamdesetpet po-

sto – su oni kod kojih je struktura karak-

tera mešavina obe krajnjosti. Teorijska je

pretpostavka bila da će oni autoritarni biti

vatreni nacisti, „demokratični“ borbeni

antinacisti, a da većina neće biti ni jedno

ni drugo. Pokazalo se da su ove teorijske

pretpostavke bile manje-više tačne, što

se potvrdilo u događajima između 1933.

i 1945. godine.

Što se tiče našeg cilja, za sada je mož-

da dovoljno reći da je struktura autoritar-

nog karaktera struktura karaktera takve

ličnosti kod koje se osećaj snage i identite-

ta zasniva na simbiotičkoj podložnosti au-

toritetima i istovremeno na simbiotičkom

dominiranju nad onima koji su potčinjeni

njezinom autoritetu. To jest, autoritarni

se karakter oseća snažnim kad se može

potčiniti i postati delom preuveliča-

nog i obogotvorenog autoriteta (kojeg

do neke mere podržava stvarnost) i kad

istodobno može preuveličati sebe, uklju-

čujući i one koji su potčinjeni njegovom

autoritetu. To je stanje sado-mazohistič-

ke simbioze koja mu daje osećaj snage i

osećaj identiteta. Bivajući delom „velikog“

(štagod to bilo), on postaje veliki; da je

sam, bez drugih, on bi se pretvorio u ni-

šta. Upravo stoga je pretnja autoritetu i

njegovoj autoritarnoj strukturi za auto-

ritarni karakter pretnja njemu samom

– pretnja njegovom mentalnom zdrav-

lju. Zato je on prisiljen boriti se protiv ove

pretnje autoritarizmu, kao što bi se borio

protiv pretnje svom životu ili svom men-

talnom zdravlju.

Ako se sad osvrnemo na pojam revo-

lucionarnog karaktera, mogli bismo poče-

ti s onim što smatramo da revolucionarni

karakter nije. Sasvim jasno, revolucionar-

ni karakter nije ličnost koja učestvuje u

revolucijama. To je upravo ono po čemu

se razlikuju ponašanje i karakter u Frojdo-

vom dinamičkom smislu. Različiti razlozi

mogu navesti bilo koga da učestvuje u re-

voluciji, nezavisno od toga šta oseća, uko-

liko deluje za revoluciju. Ali sama činje-

nica da on deluje kao revolucionar govori

nam malo o njegovom karakteru.

Drugo što revolucionarni karakter

nije malo je složenije. Revolucionarni

karakter nije buntovnik. Šta podrazu-

mevam pod tim? Defi nisao bih buntov-

nika kao ličnost čija duboka ogorčenost

autoritetom proizilazi iz činjenice da nije

cenjen, voljen, prihvaćen. Buntovnik je

onaj koji želi zbaciti autoritet zbog svoje

ogorčenosti i, kao rezultat toga, učiniti

sebe autoritetom umesto onoga kojeg je

zbacio. I tek što ostvari svoj cilj on će se

vrlo često sprijateljiti sa onim istim au-

toritetom protiv kojeg se pre tako ogor-

čeno borio.

Karakterološki tip buntovnika pri-

lično je dobro poznat iz političke istorije

dvadesetog veka. Uzmimo na primer čo-

veka poput Remzija Mekdonalda koji je

započeo kao pacifi sta i odbio služiti voj-

sku. Kad je stekao dovoljno moći napu-

stio je Laburističku stranku i pridružio se

onim istim vlastima protiv kojih se borio

tolike godine, rekavši, na sam dan ulaska u

nacionalnu vladu, svom prijatelju i bivšem

drugu Snoudonu: „Danas će me sve voj-

votkinje u Londonu hteti poljubiti u oba

obraza.“ To je primer klasičnog tipa bun-

tovnika koji koristi pobunu da bi postao

autoritet.

Ponekad su potrebne godine da bi se

to postiglo; ponekad se stvari brže odvi-

jaju. Na primer, ako uzmete ličnost ne-

srećnog Lavala u Francuskoj koji je počeo

kao buntovnik, verovatno ćete se prisetiti

da mu je bilo potrebno vrlo kratko vreme

da stekne politički kapital i bude spreman

da se proda. Postoje još mnogi koje bih

mogao imenovati, ali psihološki mehani-

zam uvek je isti. Moglo bi se reći da je

politički život dvadesetog veka groblje

s moralnim grobovima ljudi koji su po-

čeli kao navodni revolucionari, a poka-

zalo se da nisu ništa doli oportunistički

buntovnici.

Postoji još nešto što revolucionarni

karakter nije, a složenije je od pojma bun-

tovnika: on nije fanatik. Revolucionari su

u bihejviorističkom smislu često fanatici,

i u toj tački razlika između političkog po-

našanja i strukture karaktera je naročito

vidljiva – barem kako ja shvatam karakter

revolucionara. Šta podrazumevam pod

fanatikom? Ne mislim na čoveka koji ima

uverenje. (Mogu spomenuti da je danas

postalo moderno svakoga ko ima neko

uverenje zvati „fanatikom“, a svakog ko

nema nikakvo uverenje ili kod koga se

uverenja lako potroše „realistom“.)

Mislim da se fanatik klinički može

opisati kao krajnje narcisoidna ličnost

– u stvari, ličnost koja nije daleko od psi-

hoze (depresija često pomešana s parano-

idnim tendencijama), ličnost koja kao i

svaka psihopatska ličnost nema nikakav

odnos prema spoljašnjem svetu. Ali fa-

natik je pronašao rešenje koje ga spašava

od manifestne psihoze. On je izabrao cilj,

ma kakav on bio – politički, religiozni ili

neki drugi – i obogotvorio ga. Taj cilj on

je učinio idolom. Na taj način, potpunim

potčinjavanjem svom idolu, fanatik dobija

strasni smisao života, značenje života; jer

se u svojoj podložnosti identifi kuje sa tim

idolom, kojeg je uveličao i učinio apsolu-

tom.

Ako bismo želeli izabrati simbol za

fanatika bio bi to gorući led. On je osoba

koja je strastvena i krajnje hladna istovre-

meno. Potpuno je zatvoren prema sve-

tu, a ipak ispunjen gorućom strašću,

strašću za učešćem u potčinjavanju

Nekrofi l - tip ličnosti kojeg privlači smrt, razaranje i raspadanje

4

PRE SVEGA

Apsolutu. Da bi čovek

prepoznao karak-

ter fanatika ne

sme mnogo

slušati

ono

šta on

govori, nego

treba da traži

onaj posebni

sjaj u njego-

vim očima, ovu

hladnu strast koja

je paradoks fana-

tika: naime, potpuni nedo-

statak odnošenja pomešan

sa strasnim obožavanjem

svog idola. Fanatik je blizak

onome što su proroci naziva-

li „idolopoklonikom“. Suvišno

je reći da je fanatik uvek igrao

važnu ulogu u istoriji; i neretko

zauzimao stav revolucionara, jer

ono što on kaže vrlo je često upravo – ili

upravo tako zvuči – kao ono što bi revo-

lucionar mogao reći.

Pokušao sam objasniti šta smatram

da revolucionarni karakter nije. Mislim da

je karakterološka koncepcija revoluciona-

ra danas važan pojam – možda isto toliko

važan kao i pojam autoritarnog karakte-

ra. Uistinu, živimo u vremenu revolucije

koje je pre otprilike trista godina započelo

političkim pobunama Engleza, Francuza i

Amerikanaca, nastavljajući se kroz socija-

lističke revolucije u Rusiji, Kini i – u sa-

dašnjem vremenu – Latinskoj Americi.

U ovo naše revolucionarno vreme

reč „revolucionaran“ zadržala je veliku

privlačnost u mnogim delovima sveta kao

pozitivna osobina. U stvari, svi ovi pokreti,

koji upotrebljavaju reč „revolucionaran“,

pripisuju sebi vrlo slične ciljeve: naime,

da se bore za slobodu i nezavisnost. Ali

u stvarnosti, neki se bore za te ciljeve, a

neki ne; time hoću reći da se neki zaista

bore za slobodu i nezavisnost dok drugi

upotrebljavaju revolucionarne parole

da bi se borili za učvršćenje autoritar-

nih režima, ali s različitom elitom

u sedlu.

Kako bismo mogli

defi nisati revoluciju?

Mogli bismo je defi -

nisati u rečničkom

smislu, jednostav-

no rekavši da je

revolucija rušenje,

mirno ili nasilno,

postojeće vlade i

njeno zamenjivanje

novom vladom. To

je, naravno, vrlo

formalna politička

defi nicija i nema

naročitog smisla.

Mogli bismo, više u

marksističkom smislu,

defi nisati revoluciju kao

smenjivanje postojećeg

poretka istorijsko progre-

sivnijim poretkom. Narav-

no, ovde se uvek pojavljuje

pitanje o tome ko određuje

šta je „istorijski progresivnije“.

Obično je to pobednik, barem u

svojoj zemlji.

Konačno, mogli bismo defi nisati

revoluciju u psihološkom smislu kao po-

litički pokret kojeg vode ljudi s revo-

lucionarnim karakterom i koji privlači

ljude s revolucionarnim karakterom.

To naravno i nije baš neka defi nicija, ali je

korisna tvrdnja za gledište koje iznosimo u

ovom eseju, jer stavlja težište na pitanje o

kojem ćemo sada raspravljati: naime, šta

je revolucionarni karakter? Najvažnija

karakteristika „revolucionarnog karak-

tera“ je da je nezavisan – da je slobodan.

Lako se vidi da je nezavisnost u suprotno-

sti sa simbiotičkom privrženošću moćni-

ma odozgo i nemoćnima odozdo, kao što

sam prethodno opisao govoreći o autori-

tativnom karakteru. Ali to ne rasvetljava

dovoljno šta se misli pod „nezavisnim“ i

„slobodnim“. Poteškoća je baš u činjenici

što se reči „sloboda“ i „nezavisnost“ da-

nas upotrebljavaju s implikacijom da je u

demokratskom sistemu svako slobodan i

nezavisan. Takva koncepcija nezavisnosti

i slobode ima svoje korene u revoluciji

srednje klase protiv feudalnog poretka, a

zadobila je novu jačinu u opreci prema

totalitarnim režimima. U feudalnom po-

retku i monarhističko-apsolutističkom re-

žimu individua nije bila ni slobodna ni ne-

zavisna. Ona je bila podložna ili tradiciji ili

proizvoljnim propisima i naredbama onih

iznad nje. Pobedničke buržoaske revolu-

cije u Evropi i Americi donele su političku

slobodu i nezavisnost individui. Ta je slo-

boda bila „sloboda od “ – nezavisnost od

političkih vlasti.

Bez sumnje bio je to značajan razvoj,

uprkos tome što današnji industrijali-

zam kroz rastuću birokratiju stvara nove

oblike zavisnosti koji su u suprotnosti sa

slobodnom inicijativom i nezavisnošću

biznismena devetnaestog veka. Među-

tim, problem nezavisnosti i slobode seže

mnogo dublje od slobode i nezavisnosti

u upravo spomenutom smislu. U stvari,

problem nezavisnosti je najvažniji aspekt

ljudskog razvoja ako ga sagledamo u nje-

govom celokupnom obimu i u svoj njego-

voj dubini. Novorođenče je još uvek jedno

sa svojom okolinom. Za njega spoljašnji

svet još ne postoji kao stvarnost odvojena

od njega. Čak i kada dete uočava spoljaš-

nje predmete kao različite od sebe ono još

dugo vremena ostaje bespomoćno i ne bi

moglo da preživi bez pomoći majke i oca.

Ta produžena bespomoćnost ljudskog

bića, za razliku od mladunčeta životinje,

podloga je njegovog razvoja, ali takođe

podučava dete da se oslanja na moć – i da

se boji moći.

Seksualno je sazrevanje drugi fak-

tor u unapređivanju procesa emancipa-

cije od roditelja. Seksualna želja i sek-

sualno zadovoljavanje vezuju osobu za

ljude izvan njene porodice. Sam je sek-

sualni čin nešto u čemu ni otac ni majka

ne mogu pomoći, u čemu je mlada osoba

potpuno samostalna.

Čak i u društvima gde je zadovoljava-

nje seksualne želje odgođeno za pet ili de-

set godina nakon puberteta, probuđena

seksualna želja stvara čežnju za nezavi-

snošću i proizvodi sukobe s roditeljskim

i društvenim autoritetom. Normalna

osoba postiže takvu nezavisnost mnogo

godina nakon puberteta. Ali nepobitna

je činjenica da ova vrsta nezavisnosti ne

znači istinsku slobodu i nezavisnost čak i

u slučaju kad osoba zarađuje za život, kad

je oženjena i ima vlastitu decu. Ona je još,

i kao odrasla, prilično bespomoćna i na

različite načine traži moći koje će je za-

štititi i dati joj izvesnost. Ona plaća cenu

za tu pomoć, čineći sebe zavisnom od

njih gubi slobodu i usporava proces svog

razvoja. Pozajmljuje od njih misao, oseća-

nja, ciljeve, vrednosti – iako živi u iluziji

da je ona ta koja misli, oseća i izabira.

Puna sloboda i nezavisnost postoje

samo kad individuum misli, oseća i od-

lučuje za sebe. On to može činiti auten-

tično samo kada je postigao produktiv-

no odnošenje prema svetu izvan sebe,

što mu omogućava da na njega reaguje

5

PRE SVEGA

autentično. Ovakvo shvatanje slobode

i nezavisnosti može se naći u mišljenju

radikalnih mistika i Marksa. Najradikal-

niji među hrišćanskim misticima Majster

Ekhart, kaže: „Šta je moj život? Ono što se

pokreće iznutra, samo od sebe. Ono što je

pokrenuto izvan ne živi.“ Ili „... ako čovek

odlučuje ili prima nešto izvana, to je po-

grešno. Čovek ne bi smeo doživljavati ni

smatrati boga kao nešto izvan sebe, nego

kao svoju vlastitost, kao ono što je u nje-

mu samom.“

Marks u sličnom duhu, iako nete-

ološkom, kaže: „Jedno biće je za sebe

samostalno tek onda, kad stoji na vlasti-

tim nogama, a na vlastitim nogama stoji

tek onda, kad svoje postojanje zahvaljuje

samom sebi. Čovek, koji živi od milosti

drugog smatra se zavisnim bićem. Ali ja

potpuno živim od milosti drugoga, ako

mu ne zahvaljujem samo za izdržavanje

svog života, nego ako je on još osim toga

stvorio moj život, ako je on izvor moga ži-

vota, a moj život nužno ima takvu osnovu

izvan sebe, ako on nije moje vlastito delo”.

Ili kao što je Marks negde drugde rekao:

,,Čovek je nezavisan samo ako potvrđuje

svoju individualnost kao totalan čovek u

svakom od svojih odnosa prema svetu,

gledanju, slušanju, mirisanju, probanju,

osećanju, mišljenju, htenju, voljenju –

ukratko, ako potvrđuje i ispoljava sve or-

gane svoje individualnosti.'' Nezavisnost

i sloboda su ostvarenje individualnosti,

a ne samo emancipacija od prisile niti

samo sloboda u trgovini.

Problem svake individue je upravo

pitanje stepena slobode koju je dosti-

gla. Potpuno osvešten, produktivan

čovek je slobodan čovek zato što može

živeti autentično – on sam je izvor svo-

ga života. (Naravno, to ne znači da je

nezavisan čovek izolovan čovek, jer ra-

zvoj njegove ličnosti odvija se u procesu

odnošenja prema drugima i svetu te zain-

teresovanosti za njih. Ali takvo odnošenje

je potpuno različito od zavisnosti.) Dok

problem nezavisnosti kao samoostvare-

nja vodi Marksa do kritike građanskog

društva, Frojd se bavi istim problemom

unutar svoje teorije, u okviru Edipovog

kompleksa.

Budući da je Frojd verovao kako se

mentalno zdravlje može postići prevlada-

vanjem incestuozne fi ksiranosti na majku,

on je utvrdio da se mentalno zdravlje i

zrelost zasnivaju na emancipaciji i nezavi-

snosti. Ali, kod Frojda taj proces započinje

strahom od oca, zbog kastracije, i završa-

va utelovljenjem očevih naredbi i zabrana

u sebe (superego). Zato nezavisnost ostaje

delimična (to jest, od čovekove majke);

zavisnost od oca i društvenih autoriteta

nastavlja se kroz superego.

Revolucionarni karakter je onaj koji se

identifi kuje sa čovečanstvom. On takođe

ima duboko “poštovanje prema životu”,

da upotrebimo izraz Alberta Švajcera,

duboku sklonost i ljubav za život. Istina je

da se držimo života a borimo protiv smr-

ti, onoliko koliko smo poput svih drugih

životinja. Ali držati se života znači nešto

sasvim različito od ljubavi prema živo-

tu. To možda postaje još jasnije uzmemo

li u obzir činjenicu da postoji tip lično-

sti kojeg više privlači smrt, razaranje i

raspadanje, nego život. (Hitler je dobar

istorijski primer za to.) Ovakav bi se tip

karaktera mogao nazvati nekrofi lom, da

upotrebimo Unamunov izraz iz njegovog

snažnog odgovora jednom Frankovom

generalu 1936, kojem je omiljeni moto bio

,,Živela smrt!''.

Neka osoba možda nije svesna da je

privlači smrt i razaranje, no to se može za-

ključiti iz njenih postupaka. Njoj gušenje,

poništavanje i razaranje života donosi isto

onoliko zadovoljstva koliko osobi koja voli

život pruža stvaranje, širenje i razvijanje

života. Nekrofi lija je istinska perverzija

jer, premda je živ, čovek teži uništenju.

Revolucionarni karakter misli i oseća

u onom što bismo mogli nazvati ,,kritič-

kim raspoloženjem'' – u kritičkom ključu,

da upotrebimo simbol iz muzike. Latin-

ska izreka De omnibus dubitandum (u

sve treba sumnjati) zauzima vrlo zna-

čajno mesto u njegovom reagovanju na

svet. Ovo kritičko raspoloženje, koje ni

po čemu ne nalikuje cinizmu, jedan je

uvid u stvarnost, nasuprot fi kcijama koje

postaju zamena za stvarnost.

Nerevolucionarni karakter naročito

je sklon verovanju u ono za šta se izjaš-

njava većina. Osoba s kritičkim raspolo-

ženjem reagovaće upravo obrnuto. Ona

će biti posebno kritična kada čuje mi-

šljenje većine, ono koje kola čaršijom,

mišljenje onih koji imaju moć. Narav-

no, da ima više ljudi koji su pravi hrišćani,

kao što tvrde da jesu, ne bi im bilo nimalo

teško da održavaju takav stav, jer Isus se

zaista kritički odnosio prema prihva-

ćenim vrednostima. Takvo kritičko ras-

položenje imao je i Sokrat. Bilo je to ras-

položenje proroka i mnogih ljudi koje na

ovaj ili onaj način poštujemo. Tek nakon

što su dovoljno vremena mrtvi – pouzda-

no i dovoljno mrtvi – možemo ih slobod-

no pohvaliti.

“Kritičko raspoloženje'' je raspolo-

ženje u kojem je osoba osetljiva na kliše,

ili takozvani ,,zdrav razum'', onaj zdrav

razum koji ponavlja i ponavlja iste glu-

posti koje imaju smisla samo zato što ih

svi ponavljaju. Možda se kritičko raspo-

loženje o kojem ja govorim ne može lako

defi nisati, ali ako čovek eksperimentiše sa

sobom i drugima lako se može otkriti oso-

ba koja ima takvo kritičko raspoloženje i

osobu koja ga nema. Koliko miliona ljudi,

na primer, veruje da trka u atomskom na-

oružanju služi miru? To je u suprotnosti s

našim celokupnim iskustvom iz prošlosti.

Koliko samo ljudi veruje da bi se, ako se

oglase sirene, mogli spasiti iako su skloni-

šta sagrađena u velikim metropolama Sje-

dinjenih Država? Oni znaju da ne bi imali

više od petnaest minuta vremena. Čovek

može predvideti, iako nije paničar, da bi u

tih petnaest minuta bio pregažen ako bi

pokušao dopreti do vrata skloništa. Očito,

još uvek milioni ljudi veruju da ih ta famo-

zna podzemna skloništa mogu spasiti od

bombe jačine 50 ili 100 megatona. Zašto?

Zato što nisu kritički raspoloženi. Kad

bi to isto ispričali dečaku od 5 godina

(obično su deca u tom dobu kritičnija

od odraslih), on verovatno ne bi pove-

rovao. Većina je odraslih osoba dovoljno

,,obrazovana'' da ne bude kritički raspolo-

žena, i zato prihvata kao ,,razumne'' one

ideje koje su čista glupost.

Uz to što je kritički raspoložen, revo-

lucionarni karakter ima poseban odnos

prema moći. On nije sanjar koji ne zna da

moć može ubiti, prisiliti i izopačiti. Ali on

ima poseban odnos prema moći u dru-

gom smislu. Za njega moć nikada ne po-

staje sveta, ona nikada ne preuzima ulo-

gu istine ili morala dobrote. To je možda

jedan od najvažnijih, ako ne i najvažniji,

Sokrat i Isus su se kritički odnosili pre-ma prihvaćenim vrednostima

6

PRE SVEGA

problem današnjice: naime, odnos osoba

prema moći. Nije to pitanje znanja o tome

šta je moć. Niti se ne radi o nedostatku re-

alizma – o potcenjivanju uloge i funkcija

moći. Pitanje je da li je moć za neku osobu

sveta i da li je moć moralno impresionira.

Onaj kojeg moć moralno impresionira

nikada nije kritički raspoložen i nikada

nije revolucionarni karakter.

Revolucionarni karakter je kadar

reći ,,Ne''. Ili, drugačije rečeno, revolu-

cionarni karakter je ličnost koja je ka-

dra biti nepokorna. To je neko za koga

nepokornost može biti vrlina. Da bih to

objasnio započeću tvrdnjom koja može

zvučati prilično uopšteno: ljudska isto-

rija otpočela je činom nepokoravanja a

mogla bi se završiti činom pokoravanja.

Šta mislim time reći? Kad kažem da je

ljudska istorija otpočela činom nepoko-

ravanja imam na umu jevrejsku i grčku

mitologiju. U priči o Adamu i Evi za-

povest božija glasi da se sa jednog sta-

bla plodovi ne smeju brati, a čovek – ili,

da kažemo celu istinu?, žena – je kadra

reći ,,Ne''. Ona je kadra ne pokoriti se

i čak nagovoriti muškarca da učestvu-

je u njenom nepokoravanju. Kakve su

posledice? Čovek je prognan iz raja – to

jest, čovek je prognan iz pred-individu-

alne, pred-svesne, pred-istorijske i ako

hoćete, pred-ljudske situacije, situacije

koja bi se mogla uporediti sa onom u

kojoj se nalazi embrio u majčinoj utrobi.

Čovek je prognan iz raja i prisiljen da

krene putem istorije.

Govoreći jezikom mita, njemu nije

dozvoljeno da se vrati. U stvari, on nije

kadar vratiti se. Jer, čim se u njemu pro-

budi svest o sebi, čim postane svestan

sebe kao izdvojenog iz čovečanstva, iz

prirode, čovek se više ne može vratiti u

prvobitnu harmoniju koja je postojala

pre nego što se njegova svest uopšte po-

javila. Tim prvim činom nepokoravanja

započinje istorija čoveka, i taj prvi čin

nepokoravanja je prvi slobodni čin.

Grci su imali drugačiji simbol, sim-

bol Prometeja. Prometej je ukrao vatru

bogovima i počinio zločin, izvršio je čin

nepokornosti i tim činom donošenja va-

tre čovečanstvu započinje ljudska istori-

ja ili ljudska civilizacija.

I Jevreji i Grci su poučavali da je

ljudsko nastojanje i ljudska istorija zapo-

čela jednim činom nepokoravanja.

A zašto ja kažem da bi ljudska isto-

rija mogla da se završi činom pokorava-

nja? To na žalost ne govorim mitološki

nego realistički. Ako za dve ili tri godine

atomski rat uništi pola ljudskog stanov-

ništva i dovede do pravog varvarstva – ili

ako dođe do toga za deset godina i even-

tualno celokupni život na ovom svetu

bude uništen – to će se morati pripisati

činu pokoravanja. Radi se o pokorava-

nju ljudi koji pritiskaju dugmad jer im to

drugi naređuju i o pokoravanju idejama

koje omogućavaju da ovakvo ludilo bude

mišljenje.

Nepokoravanje je dijalektički po-

jam, jer zapravo je svaki čin nepokora-

vanja jedan čin pokoravanja, i svaki čin

pokoravanja je čin nepokoravanja. Šta

hoću time da kažem? Svaki čin nepoko-

ravanja je, ukoliko nije prazno buntov-

ništvo, pokoravanje drugom principu.

Nisam pokoran idolu jer sam pokoran

bogu. Ne pokoravam se Cezaru, jer sam

pokoran bogu, ili, ne govoreći teološkim

jezikom, jer se pokoravam principima i

vrednostima, svojoj savesti. Mogu se ne

pokoravati državi jer se pokoravam ljud-

skim zakonima. I uvek kad sam nečemu

pokoran tada se svakako ne pokoravam

nečem drugom. Pravo pitanje nije pita-

nje pokoravanja ili nepokoravanja, nego

čemu i kome se pokoravamo ili ne po-

koravamo.

Iz ovoga što sam rekao proizilazi da

revolucionarni karakter nije, u smislu u

kojem ja upotrebljavam tu reč, nužno tip

karaktera koji ima svoje mesto samo u

politici. Revolucionarni karakter, zaista,

postoji u politici, ali takođe i u religiji,

umetnosti i fi lozofi ji. Buda, proroci, Isus,

Đordano Bruno, Majster Ekart, Galilej,

Marks i Engels, Ajnštajn, Švajcer, Rasel

– svi su oni revolucionarni karakteri. U

stvari, revolucionarni karakter može se

naći i kod čoveka koji ne pripada ni jed-

nom od ovih područja; kod čoveka kod

kojeg ,,Da’’ jeste ,,Da’’ i kod kojeg ,,Ne’’

jeste ,,Ne’’. On je kadar videti stvarnost,

kao što je i mali dečak u bajci Hansa

Kristijana Andersena ,,Carevo novo

odelo''. Dečak je video golog cara i ono

što je rekao bilo je verno onome što je

video.

Možda je u devetnaestom veku bilo

lakše prepoznati nepokoravanje, jer je u

to doba autoritet u porodičnom životu

i u državi bio jako naglašen; bilo je pro-

stora za revolucionarni karakter. Dva-

deseti vek je vrlo različito doba. To je

vek modernog industrijskog sistema

koji stvara čoveka organizacije, siste-

ma goleme birokratije koja insistira

na neometanom funkcionisanju onih

kojima upravlja – ali više uz pomoć

manipulisanja nego silom. Menadžeri

te birokratije tvrde da je ovo potčinja-

vanje njihovim naredbama dobrovoljno

i sve nas pokušavaju uveriti, posebno

količinom materijalnih zadovoljstava

koja nude, da volimo činiti ono što se

od nas očekuje da činimo. Čovek orga-

nizacije nije taj koji se ne pokorava; on

čak ni ne zna da se pokorava. Kako može

razmišljati o nepokoravanju kad nije čak

ni svestan da je pokoren? On je samo je-

dan od ,,momaka'', jedan iz gomile. On

je ,,zdrav''. On misli i radi ono što je ,,ra-

zumno'' – čak i ako to ubija njega, njego-

vu decu i unuke. Stoga je čoveku savre-

menog birokratskog industrijskog doba

mnogo teže biti nepokoran ili razvijati

revolucionarni karakter, nego što je to

bilo čoveku devetnaestog veka.

Mi živimo u vremenu u kojem se

logika platne liste, logika proizvodnje

stvari proširila na život ljudskih bića.

Ljudska bića su, baš kao i stvari, postala

Revolucionarni karakter je skeptik jer sumnja u ideologije kao u ono što služi za prikrivanje nepoželjne stvarnosti

7

PRE SVEGA

brojevi. Stvari i ljudi postali su količine u

procesu proizvodnje.

Da ponovimo: vrlo je teško biti ne-

pokoran ako čovek nije čak ni svestan

da se pokorava. Recimo to drugačije.

Ko se može ne pokoravati kompjuteru?

Kako možemo reći ,,Ne'' fi lozofi ji kojoj

je ideal ponašati se poput kompjutera,

bez volje, bez osećaja, bez strasti?

Pokoravanje se danas ne prepozna-

je kao pokoravanje jer se racionalizuje

kao ,,zdrav razum'', kao stvar prihvata-

nja objektivnih nužnosti. Ako je nužno

jačanje fantastično razornog naoru-

žanja, i na Zapadu i na Istoku, ko bi

mogao ne pokoriti se? Ako bi se sve to

prikazalo kao čin objektivne nužnosti a

ne kao čin ljudske volje, kome bi se dalo

reći ,,Ne''?

Gde je David koji može reći ,,Ne''

Golijatu? Gde je taj mali čovek koji sme

reći ,,Ne'' nečemu što je hiljadu puta

uvećano po veličini i moći u odnosu na

autoritet kakav je bio pre samo pedeset

ili sto godina? I individuum je zaplašen

i zadovoljan što može prihvatiti autori-

tet. On prihvata naredbe koje se izriču

u ime zdravog razuma i razboritosti, da

ne bi osetio da se potčinjava.

Da sumiramo: kad govorim o ,,re-

volucionarnom karakteru'' mislim ne

na biheviorističku već na dinamičku

koncepciju. Čovek nije ,,revolucionar'',

u ovom karakterološkom smislu, zato

što izriče revolucionarne fraze ni po

tome što učestvuje u revoluciji. Revo-

lucionar, u ovom smislu, je čovek koji

se emancipovao od vezanosti za rod-

nu grudu i krvne veze, od majke i oca,

od posebne lojalnosti državi, klasi,

rasi, partiji ili religiji. Revolucionarni

karakter je humanista utoliko što u sebi

oseća čitavo čovečanstvo i ništa ljudsko

nije mu strano. On voli i poštuje život.

On je skeptik i čovek koji ima vere.

On je skeptik zato što sumnja u

ideologije kao u ono što služi za pri-

krivanje nepoželjne stvarnosti. On

je čovek od vere zato što veruje u ono

što potencijalno postoji, iako još nije

rođeno. On može reći ,,Ne'' i biti nepo-

koran, upravo zato što može reći ,,Da''

i pokoravati se svojim pravim, vlasti-

tim principima. On nije polusvestan

nego potpuno svestan lične i društvene

stvarnosti. On je nezavisan; ono što

jeste duguje vlastitom naporu; on je

slobodan i nikome nije sluga.

Ovaj sažetak mogao bi navesti na

pomisao da je ono što sam opisivao

mentalno zdravlje i voljnost, a ne pojam

revolucionarnog karaktera. To je, uisti-

nu, opis umne, žive, mentalno zdrave

osobe. Ja tvrdim da je zdrava osoba u

bolesnom svetu, potpuno razvijeno ljud-

sko biće u osakaćenom svetu, potpuno

osveštena osoba u napola razbuđenom

svetu – baš revolucionarni karakter. Jed-

nom kad svi budu svesni, proroci i re-

volucionarni karakteri neće možda više

ni postojati – postojaće samo potpuno

razvijena ljudska bića.

Naravno, nikada većina ljudi nisu bili

revolucionarni karakteri. Ali razlog što

više ne živimo u pećinama upravo je to što

je uvek bilo dovoljno revolucionarnih ka-

raktera u ljudskoj istoriji da nas izbave iz

pećina. Međutim, postoje mnogi drugi

koji se pretvaraju da su revolucionari,

a u stvari su buntovnici, autoritarci ili

politički oportunisti. Verujem da psiho-

lozi imaju važnu funkciju u proučavanju

karakteroloških razlika kod raznih tipo-

va političkih ideologa. Ali da bi to učinili

kako treba moraju, bojim se, imati neke

od kvaliteta koje sam pokušao opisati u

ovom eseju: oni sami moraju biti revo-

lucionarni karakteri. ■

Nekad je zlo slobodno marširalo i širilo se strahom, mržnjom, smrću,

destrukcijom... Milioni mrtvih, ranjenih, osakaćenih, nestalih, pro-

teranih... Ogromna cena je plaćena da bi se tome stalo na kraj.

Pola veka kasnije, fašizam još nije uništen. Od otvorenog veličanja

fašizma pa do širenja mržnje pod različitim izgovorima, u različitim

oblicima, oni su i dalje svuda oko nas. Dosta je bilo ignorisanja!

nema slobode za neprijatelje slobode !

8

PRE SVEGA

U tekstu Medijska kontrola Noam Čom-

ski govori o spektakularnim i zastrašu-

jućim uspesima propagande američkih

medija. On tvrdi da je američko društvo

toliko duboko totalitarno da može ljude

da natera u rat bez ijednog razloga i da

to niko čak ni ne primeti, niti da ikog bude

briga. Ukoliko se deo javnosti ne slaže sa

nečim, postoje propagandni mehanizmi

koji će u njima proizvesti pristanak, i pri-

dobiti ih da podrže planove male grupe

moćnika. Odnosi s javnošću i propaganda

su velika industrija koja godišnje potroši

oko milijardu dolara. Celo to vreme zada-

tak im je nadzirati mišljenje javnosti... Ši-

renje propagandnih mitova i laži, koji ne

znače apsolutno ništa, efi kasnije je ukoli-

ko ima podršku obrazovanih slojeva. Zato

oni moraju prihvatiti uverenja i doktrine

koje će služiti interesima privatne moći.

Oni moraju biti naučeni da rade u službi

gospodara… Ostatku populacije, pogoto-

vo ugroženim slojevima, mora biti uskra-

ćen bilo kakav oblik organizacije, jer bi to

moglo dovesti u pitanje planove moćnika.

To bi dovelo do ’’krize demokratije’’. Oni

treba da sede ispred televizora i da veruju

da je jedini mogući način života onaj koji

upijaju sa malih ekrana. Prema ljudima

koji se sa nečim ne slažu treba se odnositi

kao prema ’’zbunjenom stadu’’ i njihovu

nepotčinjenost tumačiti kao neupućenost,

neobrazovanost ili nepismenost. To ’’zbu-

njeno stado’’ je vrlo često miroljubivo. Oni

jednostavno ne razumeju zašto bi trebali

ubijati, mučiti i bombardovati ljude. Zato

treba izmisliti neprijatelja, plašiti ih njim,

i huškati ih na njega. Sve po Hitlerovom

receptu. Takva moć je vrlo dostupna oni-

ma koji poseduju ekonomsku i političku

prevlast, a time i apsolutnu kontrolu nad

medijima i obrazovnim sistemom. ’’Zbu-

njenom stadu’’ se mora skrenuti pažnja sa

pitanja kao što su zdravstvo, obrazovanje,

beskućnici, nezaposleni, izbeglice, krimi-

nal, zatvori, propadanje u gradovima, jer

ako budu počeli da primećuju te proble-

me od kojih isključivo oni pate, to bi moglo

da pokvari planove moćnika.

Započet ću suprostavljanjem dviju

različitih koncepcija demokracije. Jedna

bi bila ta u kojoj demokratsko društvo

posjeduje sredstva pomoću kojih bi mo-

glo sudjelovati na neki razuman način u

upravljanju svojim poslovima, a informa-

cije bi bile svima dostupne i besplatne.

Druga koncepcija je ta u kojoj je javnost

spriječena u upravljanju svojim poslovi-

ma, a informacije su strogo kontrolirane.

Možda zvuči čudno, ali važno je znati da

je druga koncepcija demokracije ona

koja prevladava.

Rana povijest propagandeWilsonova administracija je uteme-

ljila vladin odbor za propagandu, Creel

Odbor, koji je u razmaku od šest mjeseci

uspio pretvoriti miroljubivi narod u hi-

steričnu populaciju koja je opsjednuta

ratom i koja želi uništiti sve njemačko,

ubiti sve Nijemce, otići u rat i spasiti

svijet. Ovo najvažnije dostignuće vodilo

je daljnjim dostignućima. U isto vrijeme, i

točno nakon rata, iste su se metode pri-

mjenjivale kako bi ulile histerični strah

od komunizma, Crveni Strah kako su ga

zvali, što je uspjelo uništiti sindikate i

eliminirati opasne probleme kao što su

sloboda tiska i političke misli. Mediji i

korporacijske vlasti su pružali veliku pot-

poru, promovirali i organizirali veliki dio

rada, sve u svemu bio je to veliki uspjeh.

Među onima koji su aktivno i puni

entuzijazma sudjelovali bili su i progre-

sivni intelektualci, ljudi iz kruga Johna

Deweya koji su bili iznimno ponosni na

svoje tekstove o “inteligentnijim člano-

vima zajednice”, znači o njima samima,

koji su mogli natjerati nesklon narod

na rat, ulijevajući im strah u kosti i iz-

Noam Čomski

Medijska kontrola

Noam Čomski: ’’Bilo mi je vrlo drago kada sam čuo za plan o stvaranju balkanskog Z magazina. Nadam se da će postati iskra koja će inspirisati nastananak sličnih po-duhvata u regionu i širom sveta’’.

9

PRE SVEGA

mamljujući borbeno domoljubni fana-

tizam. Sredstva upotrebljena u tom pot-

hvatu bila su raznolika. Na primjer, veliki

broj izmišljotina o njemačkim zločinima,

belgijske bebe otrgnutih ruku, svakojake

strahote koje se još uvijek mogu pročitati

u povijesnim knjigama. Sve ih je izmislilo

britansko ministarstvo propagande čija je

zadaća u to vrijeme bila, kako su oni rekli

u svojim tajnim vijećanjima, kontroli-

ranje misli čitavoga svijeta. Ono što je

važnije, oni su htjeli kontrolirati misli in-

teligentnijih članova američke zajednice,

koji bi onda širili pripremljenu propagan-

du i tako preobratili miroljubivu zemlju

u ratnu histeriju. Uspjelo je. Itekako je

uspjelo. A to nas je naučilo lekciju: dr-

žavna propaganda može imati iznimno

jak učinak kada je podupiru obrazova-

ni slojevi i kada odstupanje od nje nije

dozvoljeno. To su naučili i Hitler i mnogi

drugi, a prakticira se i dan danas.

Promatračka demokracijaWalter Lippman, starješina ame-

ričkoga novinarstva, najvažniji kritičar

unutarnje i vanjske politike i najvažniji

teoretičar liberalne demokracije, smatrao

je da “revolucija u umjetnosti demokra-

cije” može poslužiti za “proizvodnju

pristanka”, drugim riječima, donošenje

suglasnosti putem novih tehnika pro-

pagande kod dijela javnosti koji se nije

slagao s određenim idejama. Smatrao

je da u demokraciji koja ispravno funk-

cionira postoje slojevi građana. Prvi sloj

je onaj koji ima aktivnu ulogu u vođenju

općih poslova. To je poseban sloj. Ljudi

koji analiziraju, izvršavaju, donose odlu-

ke i upravljaju svim političkim, ekonom-

skim i ideološkim sustavima. To je mali

postotak populacije... Ostali koji se nalaze

izvan te grupe su “zbunjeno stado”, kako

ih je Lippman zvao.

Moramo se zaštiti od bijesa i gaženja

zbunjenog stada...

Zato nam treba nešto što bi ukrotilo

zbunjeno stado, a to je nova revolucija u

umjetnosti demokracije: proizvodnja pri-

stanka. Mediji, škole i popularna kultura

moraju biti podjeljeni; jer im politički sloj

i oni koji odlučuju moraju dati nekakvu

podnošljivu sliku stvarnosti, iako i oni

moraju ulijevati pravilna uvjerenja.

Zapamtite, tu se nalazi neizrečena

pretpostavka - čak je i odgovorni ljudi

moraju sakrivati od samih sebe, a odno-

si se na pitanje kako ti ljudi dospiju na

pozicije na kojima imaju autoritet u

odlučivanju. Tako što služe prave moć-

nike, naravno. One koji posjeduju cijelo

društvo, jedan vrlo uzak krug. Ako pose-

ban sloj dođe i kaže:

“Mogu služiti vašim interesima”, po-

stat će dio izvršne grupe. O tome se mora

šutjeti. To znači da su oni morali prihva-

titi uvjerenja i doktrine koje će služiti

interesima privatne moći. Ako ne uspi-

ju svladati tu vještinu, nisu dio posebnoga

sloja. Vrijednosti i interesi privatne moći

i veza između države i poslovnoga svijeta

koja predstavlja te vrijednosti moraju biti

duboko indoktrinirani u njih. Ako mogu

proći kroz to, mogu biti i dio posebnoga

sloja.

Ostatak zbunjenoga stada treba jed-

nostavno biti zaokupljen drugim stvari-

ma.

To je lagano izvesti u državama koje

danas smatramo totalitarnima ili vojnima.

Odnosi s javnošću su velika industrija koja godišnje potroši oko milijardu dolara. Zadaća im je nadzirati mišljenje javnosti...

■■ ■ BRITANIJA PLAĆA ZA

MUČENJA U IRAKUVlada Velike Britanije je pristala da isplati odštetu

od gotovo 3 miliona funti žrtvama britanskog anga-

žmana u Iraku i time priznala odgovornost za veli-

ka kršenja ljudskih prava. Odšteta će biti isplaćena

rođacima Baha Mouse koji je umro od posledica

prebijanja u britanskom zatvoru u Basri u junu

2003. godine. Ista odluka važi za još devet zatvo-

renika koje su zlostavljali britanski vojnici. Ovakva

odluka o sporazumu rezultat je intezivnih dvod-

nevnih pregovora između ministarstva odbrane i

pravne službe fi rme Leigh Day & Co. U sporazumu

se nalazi i priznanje odgovornosti ministarstva od-

brane za važna kršenja člana 2 – pravo na život,

i člana 3 – zabrana mučenja Evropske konvencije

o ljudskim pravima. Smrt 26-ogodišnjeg hotelskog

recepcionara, Mousa, i zlostavljanje ostale deveto-

rice bacilo je tamnu senku na ponašanje britanskih

snaga u južnom Iraku što je istovremeno navelo i

brojne advokate da zatraže široku istragu zatvorske

politike britanske vojske. Vlada i vojska su uputili

izvinjenje za ’’sraman ispad’’ dodajući istovremeno

da se većina britanskih vojnika u Iraku ponašala po

’’najvišim standardima’’?!■ ■ ■

■■ ■ BIJELA KUĆA KRIJE PODATKE

O GLOBALNOM ZAGRIJAVANJUPotpredsjednik SAD, Dik Čejni, ometao je prethod-

ne godine visokog zvaničnika da svjedoči javno o

problemima u javnom zdravstvenom sistemu koje

nastaju kao uzrok brojnih klimatskih promjena.

Bivši klimatski savjetnik u američkoj Agenciji za

zaštitu životne sredine Džejson Barnet ističe da je

Čejnijeva kancelarija vršila pritisak da se prekine

sa svakom raspravom o posledicama klimatskih

promjena na ljudsko zdravlje. Ovo je objavljeno u

pismu povodom svjedočenja visokog zvaničnika za

kontrolu bolesti. Tada je izvještaj Centra za kontrolu

bolesti pod pritiskom skraćen sa 14 na 6 strani-

ca! Ova vijest je procurila u medije kao anonimna

izjava zvaničnika centra da je Bijela kuća skratila

izuzetno važan dokument. Nakon ove vijesti Bušova

portparolka je pravdala ovaj potez Bijele kuće kao

neophodan jer pojedini dijelovi nisu odražavali na-

učnu sigurnost. Obrisani dijelovi uglavnom su se

odnosili na bolesti koje izaziva zagađenje! ■ ■ ■

■ ■ ■ KRATKE

VESTI ■ ■ ■

10

PRE SVEGA

Jednostavno im prijetiš batinom i ako na-

prave nešto krivo, dobit će po glavi. Kako

je društvo postalo slobodnije i demokrat-

skije tako se izgubila i ta sposobnost. Zato

se treba posvetiti tehnikama propagande.

Logika je jasna. Propaganda je u demo-

kraciji ono što je batina u totalitarnoj

državi.

Odnosi s javnošćuAmerikanci su bili pioniri indu-

strije za odnose s javnošću. Obveza

industrije je bila “kontroliranje uma

javnosti”, kako bi to rekli vođe. Puno

toga su naučili na uspjehu Creel odbora

i uspjehu kreiranja Crvenog Straha te

njegovih posljedica. Industrija za od-

nose s javnošću je u to vrijeme iskusila

veliku ekspanziju. Tijekom 1920-ih je

bila uspješna u stvaranju skoro potpune

podređenosti javnosti poslovnim pravi-

lima...

Odnosi s javnošću su velika indu-

strija. Godišnje potroše oko milijar-

du dolara. Cijelo to vrijeme zadaća im

je nadzirati mišljenje javnosti...

Šef korporacije i čistač imaju iste

interese. Svi možemo raditi zajedno, za

amerikanizam, voljeći jedni druge.

To je bila poruka. U prezentaciju

te poruke uložen je veliki trud. Ipak

je ovo poslovna zajednica, tako da oni

kontroliraju medije i imaju ogromna

sredstva... Mobiliziranje mišljenja za-

jednice u korist plitkog i praznog kon-

cepta kao što je amerikanizam. Tko bi

se protivio tome? Ili da malo moderni-

ziram ovo što sam rekao, “podržavajmo

naše trupe”. Tko bi se protivio tome?

Ili žuta odlikovanja. Tko bi se protivio

tome? Svrha slogana kao što su “podr-

žavajmo naše trupe” jest ta da oni ne ne

znače apsolutno ništa. Oni znače isto

koliko znači slogan “podržavajmo ljude

u Iowi”. Naravno, riječ je bila o nečemu

drugome, a to je “da li podržavate našu

politiku?” Ali ne želite da ljudi razmi-

šljaju o tome. To je cijela svrha uspješne

propagande. Potrebno je smisliti slo-

gan protiv kojega neće nitko biti i koji

će se svima svidjeti jer nitko ne zna što

on znači zato što on jednostavno ni ne

znači ništa, ali njegova najveća vrijed-

nost je što skreće pozornost na nešto

drugo...

To je sve iznimno djelotvorno. I odvi-

ja se po pravilima sve do danas. Naravno

da je sve jako pažljivo promišljeno. Ljudi

iz industrije za odnose s javnošću nisu

tamo da bi se zabavljali. Oni rade. Pokuša-

vaju uliti pravilne vrijednosti. Uostalom,

imaju koncepciju demokracije kakva bi

trebala biti: sustav u kojemu je poseban

sloj naučen raditi u službi gospodara,

u službi ljudi koji upravljaju društvom.

Ostatku populacije mora biti uskraćen

bilo kakav oblik organizacije jer organi-

zacija samo stvara neprilike. Neka sjede

sami ispred TV ekrana i upijaju poru-

ku koja kaže: “Jedina vrijednost u životu

je živjeti što udobnije, živjeti kao ta bo-

gata obitelj srednjega sloja koju gledaš i

posjedovati lijepe vrijednosti kao što su

sklad i amerikanizam.” To je sve što život

pruža. Možda pomisliš da postoji nešto

više od toga, ali budući da samo gledaš

televiziju pretpostavljaš da si lud jer to

je jedino što se tamo dešava...

Tako je to ideal. Mnogo truda se

uložilo u ostvarivanje tog ideala. Očito

da iza njega postoji nekakva koncepcija.

Na primjer, koncepcija demokracije koju

sam naveo na početku. Zbunjeno stado je

problem.

Trebali bi zaustaviti njihov bijes i div-

ljanje. Moramo im skrenuti pažnju. Neka

gledaju Superbowl ili humoristične serije

ili fi lmove pune nasilja. Svako malo zove-

mo ih da pjevaju besmislene pjesmice kao

što je “Podržavajmo naše trupe”. Treba ih

držati uplašenima, jer ako se nedovoljno

boje svakakvih zlikovaca koji će ih uništiti

izvana ili iznutra mogli bi početi razmi-

šljati, što je opasno jer nisu kompetentni

za razmišljanje. Zato im je potrebno skre-

nuti pažnju i marginalizirati ih.

Izmudrivanje mišljenjaIsto je tako potrebno natjerati popu-

laciju da podupire vanjske pustolovine.

Uglavnom je populacija miroljubiva, baš

kako je bila i tijekom Prvoga svjetskog

rata. Javnost ne vidi razlog za uplitanje

u vanjske pustolovine, ubijanje, muče-

nje. Zato ih treba natjerati. A da bi ih na-

tjerali, trebamo ih uplašiti...

Ideal je bio postignut do određene

granice. Neke institucije nije bilo mogu-

će uništiti. Crkve, na primjer, još uvijek

postoje. Veliki dio disidentskih aktivnosti

proizlazi iz crkve, iz jednostavnoga razlo-

ga što one postoje.

Ako idete u neku europsku državu

održati politički govor, to će se najvjero-

jatnije odvijati u prostorijama sindikata.

Takvo što se neće dogoditi ovdje, kao

prvo zato što sindikati jedva postoje, a

ako i postoje nisu političke organizacije.

Ali postoje crkve i zato se govori tamo

često održavaju. Solidarni rad za Central-

nu Ameriku nastao je u crkvama, najviše

zato što one postoje.

Zbunjeno stado nikada nije dovoljno

ukroćeno tako da je to konstantna borba.

U ‘30-ima su ustali i bili ušutkani. U ‘60-

ima je došlo do novog vala nezadovolj-

stva. Imalo je ime. Poseban sloj ga je zvao

“krizom u demokraciji”. Smatralo se da je

u ‘60-ima demokracija zakoračila u krizu.

Plašenje ljudi izmišljenim neprijateljem je moćno sredstvo kontrole

11

PRE SVEGA

Kriza je bila toliko velika da su se dije-

lovi populacije počeli organizirati te su

postali aktivni i pokušavali sudjelovati

na političkoj pozornici. Ovdje se vraća-

mo na ona dva koncepta demokracije. Po

defi niciji u rječniku, to se zove napre-

dak u demokraciji. Po prevladavajućoj

koncepciji demokracije, to predstavlja

problem, krizu koju treba nadjačati. Po-

pulaciju treba vratiti natrag u stanje apati-

je, pokornosti i pasivnosti. Zato trebamo

poduzeti korake da bi nadjačali krizu.

Uložen je veliki napor. Ništa nije dje-

lovalo. Kriza demokracije je još uvijek

živa i zdrava, na sreću, ali baš ne utječe

na promjenu u politici. Zato je uspješna

u promjeni mišljenja, što god većina lju-

di mislila. Svašta se poduzimalo nakon

‘60-ih kako bi se promijenila i prebolje-

la ta bolest. Zvala se “vijetnamski sin-

drom”. Termin “vijetnamski sindrom” se

pojavio oko 1970-e i bio je slučajno de-

fi niran. Reaganski intelektualac Norman

Podhoretz defi nirao ga je kao “bolesne

zapreke protiv upotrebe vojne sile”. Te

bolesne zapreke protiv nasilja bile su pri-

sutne u velikom dijelu populacije. Ljudi

jednostavno nisu mogli razumjeti za-

što bi oni trebali ubijati i mučiti i bom-

bardirati ljude. Opasno je kada narod

postane zanesen tim bolesnim zapreka-

ma, a to je i Goebbels shvatio, jer onda

postoji ograničenje vanjskim pustolovi-

nama. Bitno je, kako je Washington Post

ponosno napisao neki dan, “uliti u ljude

poštovanje prema ratnim vrlinama”. To

je važno. Ako želiš nasilno društvo koje

koristi silu diljem svijeta kako bi ostvarilo

ciljeve svoje domaće elite, važno je imati

pravilnu procjenu ratnih vrlina bez onih

bolesnih zapreka o korištenju sile. To je,

znači, vijetnamski sindrom. Važno ga je

svladati.

Predstava kao stvarnostTakođer je važno potpuno falsifi ci-

rati povijest... Ta povijest se pokušala re-

konstruirati nakon Vijetnamskoga rata.

Previše ljudi je počelo shvaćati što se

zapravo događa, uključujući vojnike i

mlade ljude koji su bili dio mirovnoga

pokreta. To je bilo loše. Zločeste misli su

se morale srediti i morala se nadoknadi-

ti nekakva pamet, a naručito se morala

nadoknaditi spoznaja da je sve što ra-

dimo dobro. Ako bombardiramo Južni

Vijetnam to je zato što ga branimo od

nekoga. Od Vijetnamaca jer nikog dru-

gog ni nema. Kennedyevi intelektualci

su to zvali “obrana od unutarnje agresije

u Južnome Vijetnamu”. Frazu je koristio

i Adlai Stevenson. Važno je da takva

slika događaja postane službena i dobro

shvaćena slika. I djelovalo je. Jer imate

apsolutnu kontrolu nad medijima i

obrazovnim sustavom, i bez prevelike

veze sa stvarnošću. Istina pokopana is-

pod hrpa i hrpa laži. S toga stajališta,

sve je to bio veliki uspjeh u otklonjava-

nju prijetnje demokraciji, postignut u

uvjetima slobode, što je jako zanimljivo.

To nije kao totalitarne države koje kori-

ste silu. Ova dostignuća su postignuta u

uvjetima slobode. Ako želimo shvatiti

naše društvo moramo razmisliti o ovim

činjenicama. One su bitne za ljude ko-

jima je stalo do toga u kakvome druš-

tvu živimo.

Disidentska kulturaUnatoč svemu ovome, disidentska

kultura je još uvijek živa. Proširila se od

1960-ih. Kao prvo, u ‘60-ima je bila vrlo

spora u svome razvoju. Nije bilo prosvje-

da protiv rata u Indokini sve do godina

nakon što je Amerika počela bombardi-

rati Južni Vijetnam. Taj pokret je bio vrlo

malen, sastojao se uglavnom od stude-

nata i mladih ljudi. Do ‘70-ih stvari su se

promijenile. Razvili su se važni pokreti...

U ‘80-ima je došlo do još veće ekspan-

KAKO DOĆI DO ISTINEDa bi određene stvari bile otkrivene, tvrdi Noam Čomski, potrebno je mnogo

rada i ustrajnosti, i povezanost s određenom grupom (formalnom ili neformal-

nom), organizacijom, pokretom. Čomski naglašava da je određene istine teško

otkriti kao “usamljeni pojedinac” jer pojedinac “nema pristup alternativnim izvo-

rima informacija”. Alternativni izvori informacija su vrlo važni u današnjem sve-

tu, u kojem vlada nekoliko korporacija i u kojem mediji, uglavnom, pripadaju

određenome lancu. Slika stvarnosti koju ti mediji prikazuju je vrlo često u suprot-

nosti sa stvarnim problemima i teškoćama. Probleme malih ljudi komercijalni

mediji redovno izostavljaju, ili, ako se već odluče na to, spominju besmislene

stvari vezane uz njihove vlade i gospodare. U takvoj situaciji su alternativni izvori

neophodni želimo li saznati pravu sliku svijeta i baviti se realnim problemima.

Propaganda je u demokraciji ono što je batina u totalitarnoj državi

12

PRE SVEGA

zije pokreta solidarnosti, a to je nešto

novo i važno u povijesti američkoga, ako

ne i svjetskoga, disidentstva. Ljudi u tim

pokretima nisu samo prosvjedovali nego

su uključivali i sebe same, često

i intimno, u živote ljudi koji

pate. Svašta su od toga nau-

čili i imali vrlo civiliziran

utjecaj na mainstream

Ameriku. Sve ovo

je napravilo gole-

mu razliku...

Sve su to

znakovi civili-

ziranoga utje-

caja, unatoč

propagandi,

unatoč na-

stojanjima da

se kontrolira-

ju misli i

unatoč proi-

zvodnji pristan-

ka. Bilo kako,

ljudi stječu mo-

gućnost i volju za

razmišljanjem. Skep-

ticizam prema moći je

u porastu, a promije-

nili su se i stavovi pre-

ma puno stvari. Sve se

dešava sporo, ali

je vidljivo

i važ-

n o .

Drugo

je pitanje

da li je ono

dovoljno brzo

da napravi značajnu

promjenu u svijetu... Organi-

zacija ima svoje posljedice. Shvatite da

niste sami. Drugi razmišljaju kao ti. Mo-

žeš produbiti svoje misli i naučiti više o

onome u što vjeruješ. Ti pokreti su vrlo

neformalni, nisu kao organizacije

gdje postoji članstvo, samo raspolo-

ženje koje uključuje interakciju među

ljudima. Organizacije imaju jedan vrlo

primjetljiv efekt. To je opasnost u de-

mokraciji: ako se organizacije mogu

razviti, ako ljudi više nisu samo pri-

ljepljeni za TV, u glavi im se mogu ja-

viti čudne misli, bolesne zapreke protiv

upotrebe vojne sile. To treba biti svlada-

no, ali nije bilo.

Parada neprijateljaU Americi se trenutno odvija jedan

vrlo karakterističan razvoj. Amerika nije

prva država u svijetu koja je to učinila.

Domaći socijalni i ekonomski problemi,

zapravo katastrofe, su u porastu.

Moćnici nemaju namjeru ništa uči-

niti s time. Pogledate li domaće programe

a d - ministra-

cija u

zadnjih

d e s e t

g o -

d i -

na -

ovdje

ukl ju-

č u -

j e m

i de-

m o -

krat-

s k u

opo-

ziciju -

nećete

u o č i t i

o z b i l j -

ne pla-

nove za

ublaž ava-

nje problema

z d r a v s t v a ,

obrazovanja,

b e -

s k u ć -

nika, ne-

zaposlenosti, kriminala, zatvora,

propadanja u gradovima - cijela sfera

problema. Svima su vam poznati i po-

goršavaju se... U takvim uvjetima mora-

te skrenuti pažnju zbunjenoga stada,

jer ako oni počnu primjećivati te pro-

bleme neće biti dobro, jer oni su ti koji

pate.

Gledanje Superbowla i humoristič-

nih serija možda nije dovoljno. Morate

ih natjerati na strah od neprijatelja. U

‘30-ima ih je Hitler natjerao na strah

od židova i cigana. Morali ste ih uništiti

kako bi se obranili. Mi isto tako imamo

svoje načine. U zadnjih deset godina

svaku godinu ili dvije smišljeno je

nekakvo grozno čudovište od kojega

se moramo braniti. Rusi su uvijek bili

na raspolaganju. Ali oni kao neprijate-

lji gube svoju privlačnost i sve ih je teže

gledati kao neprijatelje i zato moramo

izmisliti nove... Svijet će pokoriti me-

đunarodni teroristi, preprodavači droge,

zaluđeni Arapi i Saddam Hussein, novi

Hitler. Neprijatelji se moraju neprestano

pojavljivati, jedan za drugim. Preplašiš

narod, teroriziraš ih, ulijevaš im strah

u kosti tako da se svi boje putovati i

sakriju se. Onda se desi veličanstvena

pobjeda nad Grenadom, Panamom, ili

nekom trećom vojskom trećega svijeta

koju smo u stanju pretvoriti u prah prije

nego li se potrudimo pogledati je, a to se

upravo dogodilo. Olakšanje. Spasili smo

se u zadnji čas. Ovo je samo jedan od

načina kako spriječiti zbunjeno stado

da obraća pozornost na stvarne doga-

đaje i kako ih držati po strani i pod

kontrolom...

Selektivna percepcijaU svibnju 1987. članovi grupe za

ljudska prava iz El Salvadora, koji su

preživjeli - vođe su bili ubijeni - bili

su uhapšeni i maltretirani; uključujući

i Herberta Anayu koji je bio direktor.

Odvedeni su u zatvor La Esperanza

(nada). U zatvoru su nastavili sa svojim

poslom. Bili su odvjetnici, i nastavili su

očitovanja. U zatvoru je bilo 432 zatvo-

renika. 430 ih je potpisalo iskaze u koji-

ma su pod prisegom opisivali mučenja.

Mučenja strujom i slične okrutnosti,

uključujući u jednome slučaju mučenje

koje je počinio sjevernoamerički gene-

ral u uniformi, koji je opisan u nekim

detaljima. Svjedočenje je bilo eksplicit-

no i opsežno, vrlo vjerojatno jedinstve-

no u detaljnome opisu događaja u sobi

za mučenje. Ovaj izvještaj koji sadrži

stošezdeset stranica je bio tajno izne-

šen iz zatvora zajedno s videokazetom

na kojoj se prikazuje svjedočenje pod

prisegom o mučenjima. Marin Coun-

ty Interfaith Task Force ju je distribui-

rao. Nacionalni tisak je odbio pisati o

tome događaju. TV postaje su odbile

prikazati sadržaj videokazete. Članak

se pojavio jedino u lokalnim novinama

okruga Marin i u San Francisco Exa-

mineru, ali čini mi se da je to bilo sve.

Nitko drugi to nije htio. To je bilo doba

“nepromišljenih zapadnjačkih inte-

lektualaca” koji su slavili Josea Na-

poleona Duartea i Ronalda Reagana.

Anayu nitko nije slavio. Nije dobio po-

čast ni na dan ljudskih prava. Nije ime-

novan za ništa. Pustili su ga za vrijeme

izmjene zatvorenika i nakon toga je na

njega izvršen atentat, očito od strane

snaga sigurnosti koje su bile potpomo-

13

PRE SVEGA

gnute od SAD-a. Malo se zna o tome

događaju. Mediji nikada nisu upitali da

li bi otkrivanje okrutnosti - umjesto

zataškavanja - moglo spasiti njegov

život.

U veljači, usred kampanje za bom-

bardiranje, libanonska vlada zatražila je

od Izraela da promotri rezoluciju 425

Vijeća sigurnosti UN-a koja je tražila

od Izraela da se neposredno i bezuvjet-

no povuće iz Libanona. Rezolucija je iz

ožujka 1978. Nakon toga donesene su

još dvije uzastopne rezolucije koje su

zahtijevale neposredno i bezuvjetno

povlačenje iz Libanona. Naravno da

Izrael nije promotrio rezolucije jer ih

Amerika podupire u okupaciji. U me-

đuvremenu, južni Libanon je terorizi-

ran. Velike sobe za mučenje u kojima

se odvijaju stravične stvari. Korišten je

i kao baza za napadanje ostalih dijelova

Libanona. Tijekom tih trinaest godina

Libanon je napadnut, Beirut bombardi-

ran, oko dvadeset tisuća ljudi ubijeno,

oko 80% civila, bolnice uništene, a te-

ror, pljačke i razbojstva sve prisutniji.

Sve je u najboljemu redu, ipak to Ame-

rika potpomaže. Ovo je samo jedan pri-

mjer. U medijima nije bilo ništa o tome,

nije bilo diskusije o tome da li bi Izrael

i SAD trebali promotriti rezoluciju 425

Vijeća sigurnosti UN-a ili bilo koju dru-

gu rezoluciju... Ovo je samo jedan slu-

čaj. Ima ih gorih. U indonezijskoj inva-

ziji Timora ubijeno je oko dvjesto tisuća

ljudi. Sve je neznatno naspram ovome.

Napad je bio čvrsto potpomognut od

Amerike, i još uvijek traje uz američ-

ku diplomatsku i vojnu pomoć...

Zaljevski ratTaj događaj nam pokazuje kako

djeluje dobar propagandni sustav. Ljudi

povjeruju da upotrebljavamo silu protiv

Iraka i Kuvajta zato što iskreno pazimo

na princip da se ilegalna okupacija i kr-

šenje ljudskih prava trebaju suočiti sa

silom. Ne uviđaju što bi značilo primi-

jeniti te principe na politiku SAD-a. To

je spektakularan uspjeh propagande.

Pozabavimo se pitanjem razloga za

ratovanjem. Razlozi za rat su ponuđeni.

Jedan od razloga bi bio da agresori ne

mogu biti nagrađeni i agresija mora biti

obrnuta brzim posezanjem za nasiljem.

To je bio razlog za rat. Drugog razloga

nije bilo. Da li je moguće da je to razlog

rata? Da li SAD podupiru te principe?

Da li su se SAD protivile svojoj agresiji

na Panamu i inzistirale na bombardi-

ranju Washingtona kako bi je obrnule?

Kada je 1969. južnoafrička okupaci-

ja Namibije proglašena nezakonitom,

da li su SAD stavile sankcije na hranu

i lijekove? Da li je došlo do rata? Da li

su bombardirali Capetown? Ne, već

je dvadeset godina trajala “tiha diplo-

macija”. Tih dvadeset godina nije bilo

ugodno. Samo za vrijeme Reaganove

i Bushove administracije, Južna Afrika

je ubila oko milijun i pol ljudi u okolnim

zemljama. Zaboravite što se događalo u

Južnoj Africi i Namibiji. Nekako naše

osjećajne duše nisu postale bešćutne.

“Tiha diplomacija” se nastavila i sve je

završilo obilnom nagradom za agreso-

re. Dobili su glavnu luku u Namibiji i

hrpu prednosti u vezi njihovih siguro-

nosnih problema. Gdje je taj princip

koji podupiremo? Nisu nam dali razlog

za odlazak u rat. Niti jedan. Sve razloge

za rat koje su nam dali mogao je opo-

vrgnuti pismeni tinejdžer u roku od

dvije minute. To je jedan od pokaza-

telja totalitarne države. Trebala bi nas

plašiti spoznaja da smo toliko dubo-

ko totalitarni da nas mogu natjerati u

rat bez ijednog razloga i da to nitko

čak ni ne primijeti, niti je ikog briga.

Zapanjujuća činjenica.

Radi se o tome da je Irak zemlja

trećega svijeta s vojskom koja se uglav-

nom sastoji od seljaka. Priznalo se da je

bilo puno dezinformacija o tvrđavama,

kemijskom oružju, itd. Primijetite da se

ovo dogodilo godinu dana nakon što

se ista stvar dogodila Manuelu Norie-

gi. On je nebitan lopov u usporedbi s

prijateljem Georgea Busha Saddamom

Husseinom ili Bushovim prijateljima u

Pekingu ili samim Bushom. U uspored-

bi s njima, Manuel Noriega je nezna-

tan. Zao, ali ne i svjetski lopov na ka-

kve smo mi naviknuti. Napravili su od

njega osobu veću od života. Htio nas je

uništiti, bio je vođa preprodavača dro-

ge. Trebali smo brzo djelovati i ubiti ga,

ubijajući nekoliko stotina ili tisuća ljudi

usput, postaviti na vlast malenu, možda

osampostotnu bijelu oligarhiju, a ame-

ričke vojne dužnosnike da upravljaju

svakim nivoom političkog sustava. Sve

smo to morali napraviti jer smo se mo-

rali spasiti od zvijeri koja bi nas inače

uništila. Godinu dana kasnije istu stvar

je napravio Saddam Hussein. Da li je

itko to naglasio? Da li je itko naglasio

što se dogodilo i zašto? Morat ćete du-

boko kopati.

Ovo se bitno ne razlikuje od onoga

što je Creel Odbor napravio u 1916.-

1917. kada je unutar šest mjeseci pre-

tvorio miroljubivu populaciju u histe-

rične divljake koji su imali namjeru

uništiti sve njemačko kako bi se spasili

od divljaka koji su belgijskim bebama

trgali ruke. Današnje tehnike su vjero-

jatno sofi sticiranije, imamo televiziju i

hrpu novaca koji se ulažu u nju, ali još

uvijek tradicionalne. Mislim da problem

nisu samo dezinformacije i Zaljevska

kriza, da se vratim na početak. Problem

je puno veći. Da li mi želimo živjeti u

slobodnome društvu ili nečemu što

doseže oblik totalitarizma namet-

noga od samoga sebe, sa zbunjenim

stadom totalno marginaliziranim i

upućenim nekamo drugdje, prestra-

šenim, koje viče domoljubne sloga-

ne, bojeći se za svoje živote i dive se

vođi koji ih je spasio od uništenja dok

obrazovane mase paradiraju po na-

redbi, ponavljaju slogane koje moraju

ponavljati, društvo se raspada doma,

završavamo kao država koja postaje

plaćeno pojačanje. Nadamo se da će

nam drugi platiti da razorimo svijet. To

su dva izbora. I morate se suočiti s nji-

ma. Odgovor na to pitanje nalazi se u

ljudima kao što smo ti i ja. ■

JEDNOSTAVNO UČINITE TO

Na pitanje kako da se politički izolovani pojedinci okupe i organizuju, kada

ih pritiskaju svakodnevne obaveze i kad su privezani plaćanjem mesečnih

računa, Noam Čomski odgovara:

Kako se organizovati? Odgovor je jednostavan: jednostavno to učinite. Lju-

di su se organizovali i pod puno gorim uslovima od ovih. Pretpostavimo da ste

zemljoradnik u El Salvadoru u hrišćanskoj zajednici koja pokušava postati se-

ljačkom zadrugom. Uslovi tamo prisutni su daleko od bilo čega što mi možemo

zamisliti. Naravno, problemi postoje, ljudi su privezani računima, imaju osobne

probleme... No većina nas živi pod jako privilegovanim uslovima po komparativ-

nim standardima. Problem organizovanja je problem volje.

14

Z BALKAN

Prvi deo: Neoliberalno restrukturiranje univerziteta

Od zapadnih institucija jedino je

univerzitet, uz Katoličku crkvu i bri-

tansku monarhiju, ostao, još od svog

nastanka u Srednjem Veku, skoro ne-

izmenjen. Uopšteno govoreći, njegova

osnovna struktura i ciljevi tokom ve-

kova nisu se ni u čemu bitnom menjali:

usmerenost na istraživanja i poduča-

vanja, kao i univerzitetska samouprava

i samostalnost, i danas skoro u potpu-

nosti ponavljaju poznati srednjevekov-

ni obrazac.

Međutim, duh različitih društve-

nih epoha na različite je načine, i u

većoj ili manjoj meri, uticao na druš-

tveni značaj univerziteta. Raskid sa

istorijskim predrasudama i iluzijama

mračne, srednjovekovne prošlosti, koji

je donelo doba prosvetiteljstva, pre-

tvorio ga je u instituciju koja je ponaj-

više doprinela progresu tehnologije i

društva. Čovek je posvećeno i planski

počeo da radi na menjanju svoje sud-

bine, na predupređivanju nekontro-

lisanih i štetnih prirodnih pojava; da

traga za uzrocima fizičkih i duševnih

bolesti kako bi otkrio način da se s nji-

ma obračuna. Grom više nije bio gnev

božji, već električno pražnjenje oblaka.

Sudbina više nije bila predestinirana,

zapisana u zvezdama, već nešto što

isključivo zavisi od okolnosti. Mnoge

blagodeti onoga što se naziva civiliza-

cijom i progresom, produženje život-

nog veka, tehnička pomagala, olakša-

nje teškog fizičkog rada, itd, dugujemo

industrijsko-tehničkim primenama

stečenog znanja o svetu u kom živimo.

Izumljene su mnoge stvari koje su u toj

meri ušle u svakodnevnu upotrebu da

ih smatramo drugom prirodom.

Ali, progres ima i svoju tamnu

stranu... Francuski filozof Žan-Žak

Ruso, prosvetitelj ali ujedno i jedan

od prvih kritičara prosvetiteljstva, tvr-

dio je, što danas izgleda očigledno, da

napredak nauke i civilizacije ne znači

nužno i razvoj etičkih shvatanja; čove-

kov odnos prema sebi i drugima, kao

i prema sredini u kojoj živi, nije, rekli

bismo danas, proporcionalan porastu

naučnih dostignuća i stepenu tehno-

loške svesti.

Nauka i univerzitet su tako, upad-

ljivo često, voljno ili nevoljno, dopri-

nosili ne samo saznavanju sveta ili

poboljšanju životnog standarda, već i

nastanku što rafiniranijeg oružja, koje

je bilo instrument u službi učvršćenja

vlasti, borbe među vlastodršcima, i

represije podanika. Napretkom nauke

najviše je profitirala vojna industrija;

oružje je proizvođeno najusavršeni-

jim metodama, a njegova ubojitost

je, mereno logikom kapitalizma, bila

najučinkovitiji ljudski produkt koji je

ugledao svetlost dana.

Nikako ne treba smetnuti s uma

ni aroganciju svojstvenu belom čove-

ku i zapadnjačkoj civilizaciji, arogan-

ciju koja zapadni oblik progresa vidi

kao jedini moguć, i koja je dovela do

degradirajućih pokušaja prisilnog civi-

lizovanja ’’necivilizovanih’’, u vidu ko-

lonijalizma i imperijalizma, odnosno

danas u vidu imperijalističkih, uni-

formnih ekonomskih mera. Ma koliko

neki danas pokušavali da istoriju Evro-

pe i evropske vrednosti predstave kao

nešto na šta svaki kutak planete treba

da se ugleda, ne smemo zaboraviti da

je Evropa najprogresivnija u organi-

zovanom činjenju strahota, masovnih

razmera, koje um članova ’’primitiv-

nih’’, ’’necivilizovanih’’ zajednica, pre

dodira sa Evopom, možda nije mogao

ni da zamisli.

Univerzitet je, pre svega, institu-

cija koja stvara eksperte, stručnjake

u okviru jedne naučne oblasti. Ti ek-

Milenko Srećković

Univerzitet u eri tržišta

15

Z BALKAN

sperti, međutim, znanje primenjuju na

razne načine, koji nisu nužno, sami po

sebi, moralni. Najčešće radi svog uhle-

bljenja i društvenih privilegija oni se

potčinjavaju različitim gospodarima

i u različite svrhe, ali i ne samo zbog

toga: u današnje vreme skoro je nemo-

guće dobiti prikladan budžet za nauč-

no istraživanje, ako ono ne ispunjava

zahteve određene interesima finansije-

ra: a ovi su, najčešće, država ili velike

korporacije. Nasuprot tome, intelek-

tualci, ljudi sa kritičkim i odgovornim

odnosom prema društvu, koji uz to

mogu biti i eksperti u okviru jedne na-

učne oblasti, retko su na univerzitetu

imali plodno tlo i sa njega su često pro-

terivani. Iako se intelektualci mahom

regrutuju iz krugova visokoobrazova-

nih ljudi, sticanje najviših akademskih

diploma i zvanja, samo po sebi, nije

ni neophodan, ni dovoljan uslov da

bi neko bio intelektualac1. Nerazvijen

etički odnos prema društvu, čak je i

među samim intelektualcima dovodio

do tzv. fenomena izdaje intelektuala-

ca, odnosno do njihovog oglušavanja

o etičko razlikovanje između dobrog

i lošeg, i stavljanja svojih usluga na

raspolaganje represivnim režimima

i ideologijama. Mada, treba naravno

uzeti u obzir i poznati Fromov stav, da

određena politička klima i društvene

okolnosti dovode do stvaranja takve

psihološke konstitucije koja je naroči-

to prijemčiva za aktuelnu ideologiju: a

tome su podložni i intelektualci, koliko

i "običan" svet – što će reći da njiho-

vo ideološko opredeljenje i stavljanje u

službu represivnim režimima nije uvek

stvar etičkog izbora, iako tako može

izgledati iz današnje perspektive.

Ma kolike blagodeti nam potenci-

jalno (ako imamo sreće) može pružiti

civilizacija na sadašnjem stupnju ra-

zvoja, teško je zanemariti veliki broj

ljudskih žrtava u današnjim globalnim

krizama, što samo svedoči o činjenici

da društveni poredak počiva na broj-

nim nerazrešenim društvenim odno-

sima, kao i na latentnoj nepravdi: ovi

odnosi su takođe faktor koji igra bitnu

ulogu u ekonomiji ratovanja, ratnoj

1 Osim toga, najuticajniji mislioci

proteklih nekoliko vekova – Darvin, Frojd i

Marks, na primer - radili su izvan Univer-

ziteta. Albert Ajnštajn se skrasio u akadem-

skoj raskoši Prinston fakulteta, ali je članke

koji su sproveli revoluciju u sferi fi zike na-

pisao dok je bio činovnik u ženevskoj kan-

celariji za patente.

propagandi i statističkoj raspodeli žr-

tava. Krajnji obračun američkih "slobo-

darskih" pohoda u tome je indikativan:

mašina za moralnu podršku, koja svoj

smisao dobija u borbi protiv diktatura,

a svoj pravi smisao u postavljanju no-

vih, kooperativnijih diktatura, praćena

je u praksi enormnom distribucijom

oružja, i nesravnjenim brojem žrtava

na strani "oslobođenih".

S druge strane – i to je konačni bi-

lans one latentne nepravde – civiliza-

cija kao da je sve udaljenija od ukidanja

neravnopravne raspodele društvenog

bogatstva, koja dovodi do sve izraženi-

je podele na mali broj onih koji imaju

previše i na ogromnu masu nezado-

voljnih i frustriranih koji nemaju

skoro ništa.

Neoliberalizam – korak po korak

Razdvajanje nauke od etike, uni-

verziteta od odgovornosti prema

društvu u kojem živimo, danas je, pre

svega, podsticano vladajućom ideolo-

gijom. Na univerzitete širom sveta vrši

se pritisak da se restrukturišu kako bi

ispunili ulogu koju su im namenili eko-

nomski i politički procesi poznati pod

imenom ’neoliberalizam’. Prigrljen od

skoro svake vlade, poslovne i medij-

ske elite, nakon što su ga osamdesetih

godina Ronald Regan i Margaret Ta-

čer pretvorili u dominantnu vladajuću

ideologiju, neoliberalizam svaki vid

društvenog života potčinjava logici

tržišta, i sve pretvara u robu koja

se može privatno posedovati, kupi-

ti ili prodati zarad profita. Kao svoj

cilj on postavlja što veću restauraciju

moći ekonomske elite, i do sada je kao

posledicu imao masovno koncentri-

sanje bogatstva i prihoda u rukama

te elite. Ovo koncentrisanje sastojalo

se od restrukturiranja, u širokim raz-

merama, različitih društvenih oblasti,

a među njima i sfere visokog obrazo-

vanja. I trenutno restrukturiranje uni-

verziteta ima upravo taj cilj da ga što

neposrednije potčini potrebama i lo-

gici neoliberalnog kapitalizma. Posle-

dice su višestruke a najveća se ogleda

u ukidanju autonomije univerziteta,

kao i prostora koji je u njemu bio dat

kritičkom mišljenju.

U neoliberalnom sistemu vredno-

sti, znanje vredi jedino ukoliko može

doprineti proizvodnji ili potrošnji,

stvaranju profita, političkoj moći ili

vojnoj prevlasti. Univerzitet je jedan

16

Z BALKAN

od učesnika na tržištu kao i svako

drugo pravno lice, preduzeće, fabri-

ka ili korporacija. Univerzitet nudi

robu (znanje je roba2) i prodaje svoje

usluge (u obliku naručenih studija, ili

istraživanja za potrebe ove ili one in-

dustrijske grane – od farmaceutske do

vojne)3. Univerzitet obećava ulaznicu u

višu klasu i poboljšanje životnog stan-

darda i sve više sebe i robu koju nudi na

otkup propagira pomoću reklama, bil-

borda, zakupljenih termina ili prostora

u medijima, organizovanjem muzičkih

manifestacija, rok koncerata, itd. Kako

bi bio što pogodniji za takvu ulogu,

mora, takođe, u što većoj meri omogu-

2 Frazu Znanje je roba je prvi put

upotrebio Dejan Popović, rektor Beograd-

skog Univerziteta (1.oktobar 2004 – 18. de-

cembar 2006), tokom pregovora sa studen-

tima BU koji su protestvovali protiv škola-

rina krajem 2006. godine. Dejan Popović je

član CLDS (Centra za liberalno-demokrat-

ske studije), fi nansiranog od fondacije NED

(National Endowment for Democracy),

koju je osnovao američki kongres. O tome

videti moj tekst Intelektualci u službi lobi-

ranja, objavljenom u Z magazinu broj 4, i na

sajtu www.freedomfi ght.net.

3 Pravni fakultet u Beogradu do-

bio je zadatak od Miroslava Miškovića da

uradi stručnu studiju kojom će dokazati da

Mišković nije monopolista. Studiju sa sve

pečatom i štambiljom Pravnog fakulteta,

Mišković je ponudio kao jedan od dokaza

Vrhovnom sudu u pravnom sporu sa Komi-

sijom za zaštitu konkurencije. Da su Boris

Begović, Gašo Knežević, Dragor Hiber, itd.

naručenu studiju svojeručno potpisali, ništa

ne bi bilo sporno, ovako uz njihove potpise,

dodali su i težinu autoriteta jedne univerzi-

tetske institucije. Da im je neko drugi platio

više, stručno bi dokazali suprotno, odnosno

da Miroslav Mišković jeste monopolista.

Ovako, ono za šta ih je platio, to su i uradili.

Zaista, ne treba da čudi što je Boris Bego-

vić, predsednik NVO Centar za liberalno-

demokratske studije (CLDS), neoliberalne

lobističke grupacije, neko ko je učestvovao

u nečemu ovakvom, jer ne samo što je uče-

stvovao, već takve vrednosti i promoviše,

zašta je plaćen od NED fondacije (National

Endowment for Democracy); više o njoj u

Z magazinu broj 3, u tematskom delu.

ćiti da konzumenti (budući školovani

kadrovi) budu oblikovani prema zah-

tevima tržišta: tj. da budu osposobljeni

za izvršavanje tačno određenih radnih

zadataka, i utoliko ograničeni i upu-

ćeni na te radne zadatke (dodatak di-

plomi – Diploma Supplement4). Ulo-

ga univerziteta se tako redukuje na

instituciju za proizvodnju stručnih

kadrova koje pojedinačna privatna

preduzeća zahtevaju.

Univerziteti, s druge strane, spro-

vode naučna istraživanja koja su od

direktne koristi biznisu i privatnim fir-

mama. Sa preduzećima sklapaju ugo-

vore o istraživanju, pružaju im kon-

sultantske usluge, stvaraju dugoročne

zajedničke projekte… Vrlo često stva-

raju i sopstvena preduzeća oformljena

radi komercijalne eksploatacije otkrića

učinjenih na univerzitetu. Dakle, ume-

sto da sprovode samostalna istraživa-

nja, univerziteti bivaju primorani da

rade za biznis ili da taj biznis sami is-

fabrikuju. Specijalista ’’za pretvaranje

ideja o visokoj tehnologiji u profitabil-

na preduzeća’’ rekao je Fajnenšl Tajm-

su da ’’će većina britanskih vrhunskih

istraživača potpisati dugoročne ugovo-

4 Dodatak diplomi (Diploma

Supplement) je dokument koji se prilaže

diplomi ili drugom dokumentu o završe-

nom određenom stepenu studija (sertifi kat,

akademski stepen) sa ciljem detaljnijeg uvi-

da u nivo, prirodu, sadržaj studija, sistem

i pravila studiranja na određenoj visokoš-

kolskoj instituciji. Ovaj dokument sačinja-

va nacionalna visokoobrazovna institucija

koja izdaje i diplomu, u skladu sa opštim

modelom ovog dokumenta koja je usvojena

na evropskom nivou.

re kojima će preduzećima dati eksklu-

zivno pravo na svoja otkrića i invencije

tokom sledeće dve godine’’. Međutim,

ne osporava li se time mit o prednosti-

ma privatnih preduzeća, jer ako su tako

efektna, kao što nam kažu neoliberali,

neka sama finansiraju istraživanja koja

su im potrebna za unapređenje svoje

konkurentnosti – zašto očekuju da ih

država u tome subvencioniše… A i zar

se to ne kosi sa neoliberalnim protiv-

ljenjem državnom intervencionizmu u

sferi ekonomije, kao i opštem neolibe-

ralnom protivljenju odlikama planske

ekonomije? Međutim, centralizova-

njem ekonomske moći u privatnom

sektoru, finansiranjem lobističkih ne-

oliberalnih nevladinih organizacija na-

lik beogradskom Centru za liberalno

demokratske studije (CLDS), privatna

preduzeća, pogotovo multinacionalne

korporacije, stiču moć da nateraju ili

ubede državu da ih subvencioniše,

iako je to vrlo retko u interesu javno-

sti. Osim toga, država zavisi od uspe-

ha ekonomije nad kojom predsedava

zbog sredstava koja su joj potrebna da

bi obavljala svoje dužnosti. U kapitali-

stičkom društvu, otuda potiče interes

država u promovisanju profitabilnosti

i ekonomskog rasta preduzeća koja

dominiraju čitavom ekonomijom. Ako

država u tome ne uspe, onda će je ova

preduzeća kazniti, na primer, izno-

šenjem kapitala iz zemlje – čime će

državno pozajmljivanje novca postati

Mali broj univerziteta dobija fi nansijsku po-

dršku, pa se oni međusobno očajnički bore da

osiguraju svoje mesto među odabranima. Ank-

sioznost te vrste ugrađuje logiku konkurencije

još dublje u sistem visokog školstva

17

Z BALKAN

skuplje, a ovo će, sa svoje strane, dove-

sti do pada deviznog kursa.

Research GrantKljučni mehanizam u internalizo-

vanju neoliberalne logike konkuren-

cije unutar evropskih univerziteta je

njihovo međusobno utrkivanje u dobi-

janju research grant-ova (stipendija za

istraživanja), jer im od tog novca zavi-

si finansijski opstanak. Nekonkurentni

univerziteti koji ne primaju znantnije

finansije za istraživanje mogu samo da

se koncentrišu na predavanja. Ovakva

podela rada neizbežna je u postojećem

sistemu: ako relativno mali broj obra-

zovnih institucija dobije ogromni deo

finansija za istraživanje, ostatak mora

da snosi teret predavanja znatno po-

većanoj studentskoj populaciji. Odu-

vek je, naravno, postojala hijerarhija

među univerzitetima, ali neoliberalne

mere ovu hijerarhiju dodatno osna-

žuju i restrukturišu. Ona pomaže da

se reprodukuju klasne nejednakosti

koje su već i onako duboko prisutne

u školskom sistemu.

Nizak prioritet dat predavanju na

neoliberalno osmišljenim univerzite-

tima očevidan je u bolonjskoj modifi-

kaciji univerzitetskih kurseva, redu-

kovanih na uniformne i zamenljive

fast food zalogaje, koje studenti mogu

da izaberu i pomešaju kako bi iskom-

binovali sopstvenu diplomu. U skladu

sa vladajućom ideologijom, studenti

se tretiraju kao mušterije koje, tokom

prijavljivanja za kurseve, praktikuju

slobodu izbora. Oni su glavne žrtve

ovih promena, koje njihovu diplomu

lišavaju bilo kakve intelektualne ko-

herentnosti. Bolonjski proces ima tu

ulogu da znanje koje univerziteti pre-

nose ’’s kolena na koleno’’ postepeno

postane uniformno, tj. isto na ma ko-

joj geografskoj širini i dužini, obzirom

na to da bi neoliberalni geostratezi

najradije od sveta napravili jednoliko,

monotono mesto gde na svakom ćoš-

ku ima McDonaldsa, aparata za Koka-

kolu i Fantu, i televizijski obrazovanih

ljudi. Ta uniformnost i amerikaniza-

cija evropskih univerziteta, do koje

dovodi implementacija Bolonjske de-

klaracije, omogućiće, pre svega, Sje-

dinjenim Američkim Državama lakši

’’uvoz mozgova’’ iz inostranstva, što

je jedan od ključnih elemenata za na-

predak američkog društva i države5.

Osim toga, implementacija Bolonjske

konvencije i novog školskog sistema

često je korišćena da bi se u paketu s

’’modernizacijom’’ fakulteta uvele i be-

smisleno visoke školarine, ustanovlje-

ne bez ikakvog kriterijuma6.

Hijerarhija na UniverzitetimaUniverzitetske uprave imaju sna-

žan podsticaj da svoje institucije načine

što produktivnijim i konkurentnijim.

Ukoliko ne obezbede finansije, njihov

će univerzitet biti na dnu hijerarhije,

pa time i prinuđen da se bavi isključivo

predavanjem. Mali broj univerziteta

dobija finansijsku podršku, pa se oni

međusobno očajnički bore da osigu-

raju svoje mesto među odabranima.

Anksioznost te vrste ugrađuje logi-

5 Hajrudin Hromadžić, Bolonjski

konj, Z magazin broj 3, str. 15

6 Vladislav Bailović, Ruke u vis, ovo

je reforma, Z magazin broj 3, str.11.

■■ ■ ITALIJA POPISUJE ROMEI pored brojnih osuda sa svih strana Italija nije

odustala od uzimanja otisaka prstiju svih pri-

padnika romske nacionalnosti. Ni osude EU nisu

imale efekta. Ocjena Evropskog parlamenta jeste

da uzimanje otisaka prstiju Romima u Italiji pred-

stavlja rasnu diskriminaciju i kršenje sporazuma

o ljudskim pravima. Međutim, italijanske vlasti su

sprovele ovu akciju pod izgovorom da se radi o

popisu i još jednoj mjeri za suzbijanje kriminala.

Ovakva odluka je žestoko kritikovana od strane

međunarodnih ali i italijanskih organizacija za

zaštitu ljudskih prava jer su desetine hiljada Roma

obuhvaćene ovom akcijom. Većina romske popu-

lacije je porijeklom iz Rumunije, živi u čergama i

improvizovanim naseobinama.

Zvanična Italija se često obraća javnosti sa

informacijama o ’’vanrednom stanju zbog Roma’’

ujedno ih optužujući za povećanu stopu kriminala.

Brojni analitičari su ocijenili da je Berluskonijeva

vlada uz pomoć antiimigrantske stranke Sjeverna

liga najdesnija vlada od vremena Musolinija. Mini-

star policije Roberto Maroni koji pripada Sjevernoj

ligi, je izjavio u parlamentu da ovakvom odlukom

oni ’’samo žele da vode računa o maloljetnoj djeci

koja se koriste u političke svrhe’’ kao i da ’’žele da

vode računa o djeci iz sijenke koju seksualno zlo-

stavljaju i eksploatišu, prodaju… o djeci koja ne

zaslužuju tako nešto’’. Prema zvaničnim podacima

u Italiji živi oko 160.000 Roma čiji je broj umanjen

možda i za 100.000. Tako je Maroni odlučio da popi-

še i nehigijenske kampove kojih ima o više od 700

u okolini Rima, Napulja i Milana. Rumunski politi-

čari i nevladine organizacije su pozdravile osude

Evropskog parlamenta jer Bukurešt strahuje da bi

i svi oni, a ne samo Romi, koji dolaze iz Rumunije

mogli da budu predmet rasne diskriminacije. ■ ■ ■

■■ ■ RATEL PRIVREMENO

ODUSTAO OD ZLOČINARepublička agencija za telekomunikacije je, pod

pritiskom javnosti, najavila povlačenje kriminalnog

novog pravilnika na narednoj sednici Upravnog

odbora. Sporni dokument sadrži ne samo naređe-

nje operaterima o omogućavanju policijske tajne

kontrole sve elektronske komunikacije njihovih

korisnika, već omogućava i, na primer, presretanje

nečije elektronske pošte, izmenu njene sadržine i

slanje prvobitnom primaocu.

Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od jav-

nog značaja, ocenjuje da privatnost građana neće

biti garantovana ni donošenjem zakona o zaštiti po-

dataka i ličnosti, već se moraju ojačati mehanizmi

isključivanja tajnog praćenja bez naloga suda.■ ■ ■

■ ■ ■ KRATKE

VESTI ■ ■ ■

18

Z BALKAN

ku konkurencije još dublje u sistem

visokog školstva.

Modelovanje univerziteta prema

načinu na koji se vodi biznis, odra-

žava širu neoliberalnu logiku:

ako je rektor u ulozi direktora

koji vodi univerzitet kao

biznismen, onda bi kao

biznismen trebalo da bude

tretiran i plaćen. U Britaniji

je prosečna plata univerzitet-

skog šefa porasla na 158.000

funti godišnje, 25 procenata

više nego pre tri godine. 33

rektora bili su plaćeni više

od premijera britanske vla-

de, a 18 njih je primalo i po

200.000 funti godišnje. Vlast

se koncentriše

u rukama vr-

hunskih me-

nadžera koji

su odgova-

rajuće nagra-

đeni za uvođenje odgo-

varajućih neophodnih mera. Sama

logika konkurentnosti nameće univer-

zitetima centralizovanu upravu – jer

ukidanje nekonkurentnih odeljenja7

i osoblja, te zahtevanje veće produk-

tivnosti od ostalih, otežano se spro-

vodi ukoliko postoje demokratska

debata i izbor.

Univerziteti se, zatim, takmiče i u

privlačenju vrhunskih istraživača koji

imaju međunarodnu reputaciju. Ovim

zvezdama se daju specijalni uslovi –

veoma visoke plate i malo ili nimalo

predavanja i administrativnih poslova.

7 U 2006/07 dvanaest Filozofskih

odeljenja Britanskog Univerziteta nije do-

bilo nikakav novac.

Ukoliko jednom akademiku bude do-

deljena stipendija za istraživanje koje

će kasnije nekome do-

neti profit na trži-

štu, taj akademik

nije obavezan da

uop-

š t e

drži predavanja. Akademici na taj na-

čin pokušavaju da poštede sebe teškog

tereta nastave i prateće administracije.

Ako im to pođe za rukom, privremeno

će ih neko zamenjivati na predavanju,

najčešće asistent–postdiplomac, ili

neko iz mase slabo plaćenih akademi-

ka koji su prenatrpani poslom; a tu je

i sve veći broj privremenog osoblja, od

kojeg većinu čine studenti–istraživači

koji se bore da završe svoje doktorske

studije (PhDs), sa kratkoročnim ugo-

vorom ili bivajući plaćeni po satu.

Visoke školarine koje plaćaju stu-

denti iz inostranstva veliki su podsticaj

univerzitetima da ih regrutuju – oni će

dati obrazovnim institucijama vitalni

izvor prihoda. Mnogi novi univerziteti

koji ne primaju dovoljno finansija za

istraživanja utrkuju se u pridobijanju tih

stranih studenata. Pretnja konkurenci-

jom iz drugih zemalja koristi se radi

opravdavanja mera koje će univerzitet

učiniti konkurentnijim i privlačnijim

za stran-

ce. Me-

đ u t i m ,

što se

više uni-

verziteti

v e z u j u

za glo-

b a l n o

t r ž i š te

m e -

đ u n a -

r o d n i h

studenata, to

su podložniji

i njegovim

fluktuacija-

ma. Usled

toga su oni ve-

oma zavisni od

dešavanja koja

su izvan nji-

hove kontrole

– na primer,

od promena

u viznoj po-

litici (glavno

pitanje od 11. sep-

tembra 2001), od međuna-

rodnih ekonomskih kriza (na primer,

ona koja je zahvatila istočnu Aziju ka-

snih devedesetih), itd.

Studentski životImplementacija neo-

liberalnih mera dovela je

do sloma tradicionalne

19

Z BALKAN

podele između univerziteta, na kojima

se obrazovanjem reprodukuje radna

snaga, i između radnih mesta, na ko-

jima se proizvodi roba. Novo restruk-

turiranje univerziteta, s jedne strane,

dovodi do sve većeg potčinjavanja

univerziteta logici robnog kapita-

lizma, a, s druge, smanjuje jaz između

mladih studenata i radnika, zahvalju-

jući povećanju najamnog rada među

studentima, tj. u skladu sa njihovom

ponovnom proletarizacijom. Određe-

ni sektori proizvodnje su čak i specija-

lizovani za ovu vrstu radne snage (fast

food restorani, call centri, prodavnice,

lanci supermarketa, itd).

Kao dalja posledica komercijaliza-

cije i privatizacije obrazovanja, soci-

jalno depriviranim grupama pravo

na školovanje obično nije zagaran-

tovano. Unutar obrazovnog sektora

širom sveta, postaje očigledno da je

pristup opremljenijim i boljim škola-

ma (koje su obično privatno sponzo-

risane) onemogućen deci iz radničke

klase, deci imigranata ili izbeglica, deci

iz etnički "prezrenih" grupa, ili onoj sa

lošijim ocenama. Običaj privatnih ser-

visa da ’’biraju samo najbolje’’, u sluča-

ju obrazovanja postaje nedvosmislen:

škole se takmiče za učenike sa bo-

ljim rezultatima jer to znači manje

posla a isto tako iziskuje i manje

troškova. Rezultat je marginalizaci-

ja, društvena i prostorna segregacija,

kao i polarizacija. Slične strategije za

maksimalizaciju profita i minimali-

zaciju troškova ’’ubiranjem najboljeg’’

mogu se naći i u privatnim biznisima

koji se fokusiraju na profitabilne pute-

ve i segmente u lokalnoj transportnoj

mreži. Neprofitabilni, udaljeni i manje

frekventni putevi pri tom i dalje ostaju

odgovornost javnosti.

Generalno gledano, širenje neoli-

beralnih vrednosti na univerzitetu do-

velo je do povećanja broja studenata

koji se tokom studija bave nekim na-

jamničkim poslom – obogaćujući ih

time jednim gorkim iskustvom koje će

im biti dobra priprema za neoliberalni

svet rada koji ih očekuje kad diplomi-

raju. Klasne razlike između "bogatih" i

"siromašnih", obezbeđenih i ugroženih,

višestruko se umnožavaju, i poprimaju

jednu bezizlaznu formu: radničkoj deci

u startu je onemogućeno svako školo-

vanje, samo zato jer proces njihovog

obrazovanja iz nekog razloga zahteva

više ulaganja i manje profita. Izgledi za

zaposlenje, i za one koji imaju sreće da

savladaju ovu nepremostivu prepreku,

i uz to otplate enormne i besmislene

školarine, takođe su znatno suženi: ili,

bolje reći, "specijalizovani" – paleta po-

slova diktira njihov izbor studija od tre-

nutka kad se za te studije odluče, i pra-

vo pitanje je koliko to uopšte može biti

stvar odluke, a koliko jednog ekonom-

skog determinizma? Preko svega toga, i

ne na poslednjem mestu, same studije u

koje se upuštaju zateći će izrešetane ko-

mercijalnim prinudama i zahtevima,

unapred koncipiranim istraživanjima,

koja nemaju toliko intelektualnu ko-

liko profitabilnu svrhu, i profesorima

koji jure u bolje finansirani sektor, ostav-

ljajući asistentima i honorarcima muku

nastavničkog zvanja. Kako će se sadašnji

i budući studenti iz toga iščupati, i koliko

će stvarne koristi imati od svojih studija,

teško je znati. A ni profesorima – pra-

vim intelektualcima – nije ništa bolje: jer

nikad nije više spoljašnjih i ne-nauč-

nih momenata određivalo mogućnost

da se čovek ozbiljno bavi naukom. Ko

će od toga profitirati? Očigledno, oni

koji se najbolje "snađu", koji se najbolje

prilagode tuđem interesu i zaborave na

svoju akademsku slobodu i intelektualno

dostojanstvo: a o tome da moraju zabo-

raviti i na svoja "ljudska prava" ne treba

ni govoriti. ■

Nastavak u sledećem broju – Ot-

por neoliberalizmu i studentski pro-

testi

Tekst Univerzitet u eri tržišta je delom autorski, a delom kompilacija infor-

macija i analiza brojnih tekstova koji objašnjavaju proces restrukturiranja univer-

ziteta, i društvenih okolnosti koje ga diktiraju. Čitaoci zainteresovani za diskusiju

o ovakvim temama mogu se prijaviti na mejl listu glasstudenata@googlegroups.

com, tako što će poslati mejl na pismo@freedomfi ght.net.

■■ ■ ČAVEZ: I BARAK OBAMA

BRANI INTERESE IMPERIJEPredsednik Venecuele Ugo Čaves izjavio je da

se odnosi sa SAD neće promeniti ni ako Barak

Obama postane američki predsednik.

Čaves je građanima Venecuele poručio da

se ne nadaju da će se odnosi sa SAD pobolj-

šati ako Obama postane predsednik, rekavši

da nema velike razlike između njega i repu-

blikanskog kandidata Džona Mekejna.

“Oba kandidata za američkog predsednika

podjednako nas napadaju, oni nas napadaju

braneći interese imperije”, rekao je Čaves

na skupu članova svoje socijalističke partije.

“Nemojmo da se zavaravamo - to je imperija,

a imperija mora pasti. To je jedino rešenje”.

Barak Obama je ranije tokom svoje kampa-

nje, izjavljivao da bi bio spreman da se sretne

i razgovara sa Čavesom. Međutim, u poslednje

vreme on venecuelanskog levičarskog lidera

naziva neprijateljem SAD i zalaže se da mu se

uvedu sankcije. ■ ■ ■

■■ ■ PORAST MALOLETNIČKE

DELIKVENCIJEPrema podacima beogradskog Okružnog suda,

broj krivičnih dela koja su počinili prestupnici

mlađi od 18 godina porastao je četiri puta u

poslednje četiri godine. Naime, broj procesu-

iranih predmeta u 2004. godini iznosio je 317,

dok je prošle godine porastao na 1.252 sluča-

ja, uz trend da maloletni prestupnici postaju

sve mlađi i agresivniji.

Podaci MUP Srbije još su frapantniji od sta-

tistike koju beleži pravosuđe, pre svega zato

što sva počinjena krivična dela ne budu uvek

i procesuirana – što usled nedostatka ma-

terijalnih i drugih dokaza, što zbog mladosti

počinilaca (maloletnici mlađi od 14 godina ne

podležu krivičnoj odgovornosti). Tako, prema

podacima MUP, prosečno godišnje 5.000 ma-

loletnika u Srbiji počini oko 7.500 krivičnih

dela. Pri tome, svaki sedmi maloletnik mlađi

je od 14 godina, dok je svaki 17. ženskog pola.

Najviše dela zabeleženo je među vršnjacima,

u školi, a sve su zastupljenija i seksualna zlo-

stavljanja.■ ■ ■

■ ■ ■ KRATKE

VESTI ■ ■ ■

20

Z BALKAN

Pokret za prava osoba sa invaliditetom

čini napore da poboljša kvalitet života

ljudi sa invaliditetom. Primarni proble-

mi na čijem rešenju radi ovaj pokret su

pristupačnost i bezbednost za ljude sa

fi zičkim invaliditetom. Pristup javnim

mestima, kao što su ulice, javne zgrade i

toaleti, vidljivija je promena ostvarena u

nedavnim decenijama u nekim delovima

sveta, u koju još spada i ugradnja lifto-

va, prilaznih rampi za invalidska kolica,

i kosina na trotoarima, što je omogućilo

ljudima u invalidskim kolicima i sa dru-

gim oblicima smanjene pokretljivosti da

lakše i bezbednije koriste trotoare i javni

tranzit1.

Pristup obrazovanju i zapošljenju je

takođe bio u centru pažnje ovog pokre-

ta. Adaptivne tehnologije2, omogućava-

njem ljudima da rade poslove koje ranije

nisu mogli, doprinose ekonomskoj neza-

visnosti osoba sa invaliditetom. Pristup

školskim učionicama je pomogao pove-

1 Ove promene su dobro došle i

roditeljima sa dečjim kolicima, biciklistima,

a i putnicima sa kotrljajućim prtljagom.

2 Adaptivna tehnologija je ime za

proizvode dizajnirane za osobe koje ne mogu

da koriste standardne verzije tehnoloških

proizvoda. Posebno je namenjena ljudima sa

telesnim invaliditetom kao što su ograničen

vid, sluh ili pokretljivost. (prim. prev)

ćanju šansi za obrazovanje, a time i za

nezavisnošću osoba sa invaliditetom.

Pravo da se vodi nezavisan život,

omogućavanje pristupa, i ponekad ko-

rišćenje plaćene kućne nege umesto

institucionalizovane, glavni su ciljevi

ovog pokreta i sličnih pokreta, kao što

su Pokret za samostalni život i Pokret za

samozastupanje. Oni podržavaju ljude

sa invaliditetom da žive kao aktivniji čla-

novi društva.

Pokret za samostalni životSamostalni život je, kako smatraju

njegovi zastupnici, fi lozofi ja, način gle-

danja na invaliditet i društvo, svetski

pokret ljudi sa invaliditetom koji rade na

samoodređenju, samopoštovanju i jed-

nakim mogućnostima.

Prvi centar za samostalan život oso-

ba sa invaliditetom osnovan je u Kali-

forniji 1972. godine i ubrzo se proširio

po Americi, a nešto kasnije i po Evropi.

Osnovna ideja ili fi lozofi ja ovog koncep-

ta sastoji se u tome da se invalidi kao naj-

bolji eksperti za svoje probleme, uključe

u procese defi nisanja svojih potreba, da

ih sami izražavaju i da oni sami, a ne dru-

gi u njihovo ime, odlučuju o njihovom

sprovođenju. Time se opovrgava prva u

nizu predrasuda o tome da su invalidi

pasivni i promoviše se njihova uloga.

U mnogim zemljama predstavni-

ci Pokreta za samostalni život tvrde da

predrasude i pretežno medicinsko shva-

tanje invaliditeta doprinosi negativnom

stavu prema ljudima sa invaliditetom,

predstavljajući ih kao bolesne, defektiv-

ne i devijantne osobe, kao objekte profe-

sionalne intervencije, kao teret sami sebi

i svojim porodicama, zavisni od milosti

drugih osoba. Ove predrasude imaju ne-

gativan efekat na prilike osoba sa invali-

ditetom da zasnuju sopstvenu porodicu,

da se obrazuju i rade, što rezultira time

da osobe sa invaliditetom čine veći deo

siromašnih u bilo kojoj zemlji.

Filozofi ja Pokreta za samostalni život

Samostalni život osoba sa invalidi-

tetom ne znači samostalno obavljanje

svakodnevnih fi zičkih aktivnosti, već

podrazumeva da osoba sa invaliditetom

samostalno donosi odluke o načinu za-

dovoljavanja svojih potreba koje sama

najbolje poznaje. Ovaj pristup poznat je

kao fi lozofi ja samostalnog života osoba

sa invaliditetom, koja se bazira na slede-

ćim osnovnim principima:

1. izbor

2. donošenje odluke

3. kontrola

4. odgovornost i

pravo na grešku

Preduslovi za samostalni život invalida su:

- mogućnost dobijanja relevantnih

informacija

- mogućnost razmene iskustava sa

drugim invalidima – ’’peer consultancy”

- postojanje servisa personalnih asi-

stenata

- postojanje pristupačnih stanova

- postojanje tehničkih pomagala

- postojanje pristupačnog arhitek-

tonskog okruženja

- postojanje pristupačnog transpor-

ta

Pokret za samozastupanjeSamozastupanje se odnosi na pokret

za ljudska prava za ljude sa razvojnim

invaliditetom, takođe poznatim i kao

kognitivnim ili intelektualnim invalidi-

tetom, i drugim invaliditetom. Takođe je

Pokret za prava osoba sa invaliditetom

Kosina na trotoarima – od koristi je svima, a ne samo osobama sa invaliditetom.

21

Z BALKAN

■■ ■ TONE HRANE U SMEĆUI pored povećanja cijena goriva i troškova proi-

zvodnje u svijetu se godišnje bace milioni i mi-

lioni tona hrane. I ako se ne zna tačna količina

bačene hrane u Hrvatskoj poznato je da veliki

trgovinski lanci svakodnevno bace na stotine

kilograma hleba i ostalih pekarskih proizvoda

koji se ne prodaju tokom dana. Prema informa-

cijama direktora Žitozajednice trgovci dnevno

vraćaju od 20 do 30 odsto neprodatog hleba,

a istovremeno ne žele učestvovati u dijeljenju

troškova neprodatog hleba i peciva. To proi-

zvođačima stvara dodatne troškove. Godišnje

se proizvede oko 110.000 tona svježeg hleba

a u smeće se baci 33 hiljade tona. Trgovci se

žale na kvalitet hleba pa time pravdaju bacanje

jer ’’drugog dana se teško može jesti od takvog

brašna’’. Veliki trgovinski lanci bacaju hleb

pod izgovorom da ne mogu naći nekog ko bi na

kraju radnog dana besplatno ili uz minimalnu

nadoknadu preuzeo neprodati hleb. Javna taj-

na međutim ukazuje na činjenicu da se hleb i

peciva u velikim lancima presuju sa kartonima

kako bi se na što lakši način riješili tog ’’te-

reta’’. U boljem slučaju u dogovoru sa šefom

radnici mogu iznijeti neprodati hleb i pecivo i

odnijeti kući ali to je više izuzetak nego pravi-

lo. Nestašica hrane na globalnom nivou i dalje

divljaju a to se osjeća i na ovim prostorima. A

borba gladi i bačene hrane se nastavlja. ■ ■ ■

■■ ■ ODUMIRANJE SELAU više od 200 od ukupno 4800 sela u Srbiji

nema stanovnika mlađih od 20 godina. U samo

12 odsto sela broj stanovnika raste, dok u 86

odsto opada, a karakteristična je i sve veća

beda ostarelih ljudi koji su ostali kao njihovi

poslednji stanovnici. Svako četvrto selo je u

fazi nestajanja, sa tendencijom da se u potpu-

nosti ugase u narednih 15 godina.

Prema rezultatima popisa, poljoprivrednici

su 1948. u ukupnom stanovništvu učestvovali

sa 68 odsto, dok je 1991. taj udeo opao na 17

odsto. Od tada pa do popisa iz 2002., broj ak-

tivnog poljoprivrednog stanovništva se gotovo

prepolovio.

U selu Vlasina Stojkovićeva na Vlasinskom

jezeru 1928. je izgrađena škola u kojoj je tada

bilo 100 đaka, a pre 45 godina izgrađena je i

nova škola za 200 đaka ali u njoj danas ima

samo devet učenika u četiri razreda, a broj

stanovnika je spao sa 2 700 na svega 260.■ ■ ■

■ ■ ■ KRATKE

VESTI ■ ■ ■

važan termin i u pokretu za prava osoba

sa invaliditetom. Ukazuje na ljude sa in-

validitetom koji preuzimaju kontrolu nad

svojim životima, uključujući i samostal-

no odlučivanje o svojoj sopstvenoj nezi.

Radi se o pokretu osoba sa invaliditetom

koji sami govore u svoje ime. To znači

da iako osoba sa invaliditetom može da

poziva druge na pružanje podrške, po-

jedinac ima pravo da ima kontrolu nad

sopstvenim resursima i načinom na koji

se njima upravlja. Radi se o pravu da se

donose životne odluke bez nedoličnog

mešanja ili kontrole drugih.

Telesni invaliditetU početku je u centru pažnje aktivi-

sta za prava osoba sa telesnim invalidite-

tom bila pristupačnost javnim i privat-

nim zgradama i opšte obezbeđenje ljudi

koji su manje pokretljivi. Oni se zalažu

za ugradnju rampi za invalidska kolica,

automatskih vrata, širokih vrata i prola-

za, i eliminisanje nepotrebnih stepenica

gde rampe i liftovi nisu dostupni.

Osim fi zičke pristupačnosti, ovi ak-

tivisti se zalažu i za pristup osoba sa in-

validitetom zapošljenju i transportu.

Razvojni invaliditetZastupnici prava osoba sa razvoj-

nim invaliditetom zahtevaju pristupač-

nost radnim mestima, svakodnevnim

aktivnostima i događajima sa kojih su u

prošlosti te osobe bile isključene.

Svesnost o potrebi poštovanja prava

ove populacije je ograničena, a stereo-

tipiziranje ljudi sa razvojnim invalidite-

tom kao građana koji zavise od drugih i

ne doprinose društvu je uobičajeno.

IstorijaU Sjedinjenim Američkim Država-

ma Pokret za prava osoba sa invalidite-

tom je postao značajna društvena snaga

1970-ih, ohrabren primerom afroame-

ričkog pokreta za građanska prava i po-

kretom za ženska prava, koji su nastali

kasnih 1960-ih. Jedan od najvažnijih do-

gađaja je bio razvoj Pokreta za samostal-

ni život koji se pojavio u Kaliforniji. Još

jedna prekretnica je bila invazija nacio-

nalnih razmera na zgrade Ministarstva

zdravlja, koji je osmislio Frenk Bove a

organizovala Američka koalicija građa-

na sa invaliditetom 1977, što je dovelo

do jednog od najvažnijeg zakonskog de-

fi nisanja prava osoba sa invaliditetom.

U Velikoj Britaniji nakon intenziv-

nog aktivizma osoba sa invaliditetom

tokom nekoliko decenija, u zakonu o

građanskim pravima usvojeno je da se

smatra nezakonitom diskriminacija

osoba sa invaliditetom u pogledu neza-

pošljenosti, snabdevanja robom i uslu-

gama, obrazovanja i transporta. Druge

zemlje koriste ustavna prava, socijalna

prava ili zakon za sprečavanje kriminala

da donesu slične odredbe. ■

Preveo Milenko Srećković

Ed Roberts se smatra osnivačem Pokreta za prava osoba sa invaliditetom.

Njegovi napori da bude primljen na koledž su se ostvarili 1962. prijemom na

Berkli Univerzitet. Nakon toga se njegova borba proširila traganjem za načinom

pristupa zajednici i u razvijanje prvog Centra za samostalni život.

Džon Tajler je bio zastupnik prava osoba sa invaliditetom. Parkirao se svo-

jim invalidskim kolicima ispred autobuske stanice u Sijetlu kasnih 1970-ih i spro-

vodio druge akcije da bi se odgovarajući liftovi za invalidska kolica ugradili na

javne autobuse. Posvećena mu je prva stambena zgrada napravljena za ljude u

kolicima u Sjedinjenim Američkim Državama.

Džef Mojer je značajan i jedinstven muzičar Pokreta za prava osoba sa in-

validitetom.

Gabrijela Brimer, pesnikinja čiji je život predstavljen u fi lmu Gabi – istinita

priča, prevazišla je cerebralnu paralizu a zatim, u svom rodnom Meksiku, formi-

rala organizaciju za prava osoba sa invaliditetom.

22

Z BALKAN

Dvostruka diskriminacija žena sa in-

validitetom

UVODOsobe sa invaliditetom se suočavaju

sa mnogim preprekama u svojoj borbi za

jednakost. Iako su i muškarci i žene sa

invaliditetom subjekti diskriminacije po

osnovu svoje invalidnosti, žene sa invali-

ditetom su i više od toga jer je ta diskrimi-

nacija dvostruka: po osnovu pola (roda)1

i po osnovu invalidnosti. U ovom tekstu

se istražuju životi žena sa invaliditetom

i ispituju efekti ovakve dvostruke diskri-

minacije. U njemu se pokazuje kako su

žene sa invaliditetom zapostavljene i na

polju invalidnosti, i u ženskom pokretu,

mada tu postoje određeni pomaci u po-

slednjih deset godina. Ovde se takođe

istražuju tri glavne oblasti života i kako

se žene sa invaliditetom tretiraju u njima

u poređenju sa ženama koje nemaju in-

validitet i muškarcima sa invaliditetom.

Te tri oblasti su (1) tradicionalna ženska

sfera rađanja i gajenja dece; (2) obrazo-

vanje i (3) zapošljavanje.

ISTORIJAT ZAPOSTAVLJANJAŽene sa invaliditetom su istorijski

zapostavljane u invalidskim studijama,

feminističkim učenjima i važnim pitanji-

ma koja ih se tiču, i u najvećem delu su

bile ignorisane u pokretu za prava osoba

sa invaliditetom kao i u ženskom pokre-

tu.

Polje invalidnostiSkoro svako istraživanje o osobama

sa invaliditetom pretpostavlja nevaž-

nost rodne (polne) podele, kao i ostale

društvene dimenzije kao što su klasna,

rasna, etnička i seksualna orijentacija.

“Imati invaliditet verovatno zasenjuje

ove dimenzije društvenog iskustva. Čak

se i studenti sa razvijenim osećajem za

invalidnost fokusiraju na invalidnost

kao na jedinstven koncept i posmatraju

ga kao jedinu i ekskluzivnu karakteristi-

1 Engleska reč “gender” ima šire

značenje od njenog bukvalnog prevoda

“rod”, i u sebi podrazumeva socijalnu karak-

teristiku društvenih uloga koje se dodeljuju

ženi i muškarcu, a koje nisu rezultat nji-

hovih bioloških, odnosno polnih razlika.

ku osoba sa invaliditetom, umesto kao

«glavnu» karakteristiku grupe koja ima i

ostala obeležja.

Studije u oblasti invalidnosti tradi-

cionalno koriste jednostran pristup u

istraživanju života osoba sa invalidite-

tom, zapostavljajući ispitivanje uticaja

rodne karakteristike na živote muška-

raca i žena sa invaliditetom. Na polju

invalidnosti još nije prepoznata kombi-

novana diskriminacija po rodnoj razlici i

invalidnosti, sa kojom se suočavaju žene

sa invaliditetom, a ni politika ni praksa

u tom delu nisu dizajnirane tako da pre-

poznaju specifi čne potrebe žena sa inva-

liditetom.

Pokret za prava osoba sa invalidite-

tom je takođe ignorisao pitanja od važ-

nosti za žene sa invaliditetom i mnoge

feministkinje sa invaliditetom su se ža-

lile na mušku dominaciju u pokretu i

mušku orijentaciju. Deegan i Brooks su

kritikovale pokret za prava osoba sa in-

validitetom zato što se većinom okreće

muškarcima, dok se ženskim pitanjima,

kao što je problem podizanja dece, po-

svećuje jako malo pažnje. One ističu da

“kao i mnogi drugi pokreti za društvene

Centar za samostalni život invalida Srbije

Prepreke za jednakost – dvostruka diskriminacija žena sa invaliditetom

Žene sa invaliditetom su grupa koja je među najranjivijima i najmarginalizovanijima u današnjem društvu.

23

Z BALKAN

promene, invalidski pokret često usme-

rava energiju ka prvenstveno muškim

iskustvima.” To otežava feministkinjama

sa invaliditetom učešće u invalidskom

pokretu, na primer, Israel i McPherson,

su opisali “Feministkinje sa invaliditetom

se ne osećaju prijatno u invalidskom po-

kretu koji je često muški dominantan i

povremeno očigledno seksistički.”

Feministički pokretOsim što su ignorisane od onih koji

se bave invaliditetom, žene sa invalidite-

tom su ignorisane i od strane feministič-

kog pokreta.

Žene sa invaliditetom opisuju tu is-

ključenost iz ženskog pokreta time što se

svi sastanci i konferencije organizuju na

nepristupačnim mestima. Dodatno, svi

materijali su obično štampani, a retko

pristupačni na Braju, audio trakama ili

govornom jeziku. Ženski pokret nije kri-

tikovan samo zbog fi zičke nepristupač-

nosti, nego i zbog ignorisanja problema

sa kojim se suočavaju žene sa invalidite-

tom uopšte a posebno žene sa teškoća-

ma u učenju.

Žene sa invaliditetom se posmatra-

ju kao bespomoćne, detinjaste, zavisne,

žrtve i pasivne. Tako se dodatno osnažio

tradicionalni stereotip o ženama. Asch

i Fine sugerišu da je to možda jedan od

razloga zašto su žene sa invaliditetom

isljučene iz ženskih pokreta. One kažu,

“...neinvalidne feministkinje su ih isklju-

čile iz sestrinstva u naporu da stvore

snažnije, kompetentnije i privlačnije

ženske ikone.”

BRAK, PODIZANJE DECE, SEKSUALNOST, RAĐANJE

Tradicionalna uloga žene kao nekog

ko podiže decu, ko je majka, supruga,

domaćica i ljubavnica obično nije ista i

za žene sa invaliditetom. Dok sposob-

nost postizanja tradicionalnih ženskih

uloga ne znači i meru njenog društvenog

uspeha, ispitivanje ograničenja žena sa

invaliditetom sa kojima se sreću u okviru

tih tradicionalnih uloga obezbeđuje va-

žan uvid u ograničene društvene opcije

koje im se nude.

Intimnost i brakU poređenju sa muškarcima sa in-

validitetom i ženama bez invaliditeta,

žene sa invaliditetom češće ostaju van

braka, kasnije se udaju i često se razvo-

de ukoliko se udaju. Dok 60% žena bez

invaliditeta i muškaraca sa invaliditetom

stupa u brak, to važi za žene sa invalidi-

tetom samo u 49% slučajeva. Poređenje

stope razvoda žena i muškaraca sa in-

validitetom ukazuje na to da žene češće

ostaju same a kada invalidnost nastupi

nakon stupanja u brak češće se razvode

muškarci od žena sa invaliditetom, dok

se brakovi žena sa muškarcem sa invali-

ditetom retko raskidaju. To se odražava

i u opisima njihovih života. Na primer,

samo pet od 45 žena koje je intervjuisala

Matthews su bile udate a brak je jedva i

bio pomenut u zbirci ličnih priča koje je

pisalo preko 60 žena. Asch i Fine su izve-

stili samo o jednoj grupi žena sa invalidi-

tetom koja je više želela brak od muška-

raca iste invalidne grupe. To je bila grupa

žena sa teškoćama u učenju.

Žene bez invaliditeta često upadaju

u zamku neispunjenih ili nasilnih veza,

jer ne mogu da zamisle kako bi preživele

ekonomski da su same. Hannaford sma-

tra da ovo još više važi za žene sa invalidi-

tetom koje moraju da ostanu u nasilnim

i eksploatatorskim vezama zbog svog

ograničenog socijalnog i ekonomskog

stanja ili jer je jedina druga mogućnost,

život u instituciji. Sa druge strane, Asch i

Fine tvrde da se žene sa invaliditetom če-

sto mogu vraćati vezi u kojoj trpe nasilje

jer to može da bude jedina intimna veza

koju su ikad imale, te da one razmišljaju

da je bolje imati i lošu vezu nego nemati

nikakvu.

Iako je primećeno da lezbejke bez

invaliditeta mnogo bolje prihvataju žene

sa invaliditetom na svojim sastancima i

konferencijama, u literaturi se pokazuje

da lezbejke sa invaliditetom imaju iste

teškoće kao i heteroseksualne žene sa

invaliditetom u uspostavljanju intimnih,

dugotrajnih veza sa partnerkom.

Mnoge žene možda ne vide brak kao

poželjan status, niti smatraju tradicional-

ne ženske uloge poželjnim. U isto vreme,

žene bez invaliditeta, mnogo više nego

žene sa invaliditetom, imaju mogućnosti

da biraju između tradicionalnog i netra-

dicionalnog načina života. Žene sa inva-

liditetom retko imaju iste mogućnosti i

njihov pristup čak i najtradicionalnijim

ženskim ulogama je veoma ograničen.

Majčinstvo i podizanje deceIako je tradicionalna slika majke kao

jedine koja brine i podiže decu u proce-

su promene, još uvek je slika majke ona

koju društvo koristi kao osnovnu pred-

stavu o ženi. Kako se žene sa invalidite-

tom smatraju zavisnima i neko o kome

treba brinuti, onda je mnogima teško

zamisliti kako majka sa invaliditetom

može ispuniti ulogu onoga ko brine i gaji

decu. Rašireno verovanje da žene sa in-

validitetom ne mogu i ne treba da rađaju

i podižu decu pravi teškoću trudnicama

sa invaliditetom da nađu lekara koji će

ih prihvatiti. Problem im je i da dođu do

informacija i servisa koji su im potreb-

ni. Kada žene sa invaliditetom postanu

majke suočavaju se sa mnogim teškoća-

ma jer svet pretpostavlja da ih invaliditet

čini nespremnim da budu majke. Mnoge

izgube starateljstvo nad decom prilikom

razvoda, dok drugima decu oduzimaju

organi socijalnog staranja, samo na osno-

fotografi je preuzete iz kampanje “Wir lassen uns nicht behindern” (“Ništa o nama bez nas”) - (Švajcarska) Fotograf: Hannes Schmidt

24

Z BALKAN

vu toga što imaju invaliditet. Žene sa in-

validitetom nisu samo diskriminisane u

pokušajima da biološki postanu majke ili

staratelji nad decom, već i u pokušajima

usvajanja dece ili pružanja hraniteljstva.

Ukoliko uspeju da zadrže decu, kasnije

se mogu suočiti sa problemom uklapa-

nja u programe za rano detinjstvo, koji

tradicionalno zapostavljaju i ignorišu

potrebe majki sa invaliditetom.

Tek ponegde se može doći do broja

žena sa invaliditetom koje imaju majčin-

sko iskustvo. Taj broj se uglavnom odnosi

na žene sa fi zičkim invaliditetom koje su

same pisale o tome, ili je rađen intervju

sa grupom majki sa invaliditetom. Majke

koje su imale teškoće u učenju nisu pred-

stavljene u pisanim materijalima i zbog

toga su one i manje vidljive od drugih

majki sa invaliditetom i jako se malo zna

o njihovim životima i borbama. Ionako

ograničene informacije su obično pisali

profesionalci koji majke sa tim invalidi-

tetom posmatraju u svetlu problema i

potreba ovih žena tretiranih kroz servi-

se socijalne zaštite. Vrlo je malo izvora

iz kojih možemo da saznamo kako žene

sa invaliditetom doživljavaju majčinstvo.

Jedan od njih govori da je pronađeno

oko 25% žena sa invaliditetom kojima je

oduzeto pravo brige o deci.

Iako je strah društva da će žena sa

invaliditetom roditi dete sa oštećenjem

uglavnom neosnovan jer većina invalidi-

teta nije nasledna, njihov strah rezultuje

teškom diskriminacijom nad ženama sa

invaliditetom generalno, a posebno pre-

ma ženama sa teškoćama u učenju. Pri

kraju stoleća ono što se nazivalo ’’nein-

teligencijom’’‚ je smatrano glavnom pret-

njom društvu. Još od 1908. se smatralo

da je neinteligentnost nasledna: “Nijedna

neinteligentna majka neće nikad dobiti

potpuno normalno dete u svakom pogle-

du” (Johnson, citirano u Wolfensberger,

1975: 38). Što je još važnije, za ovakve

žene se mislilo da nemaju kočnice prema

seksualnim aktivnostima i verovalo se da

kao posledica toga jeste rođenje velikog

broja vanbračne i/ili dece sa različitim

nedostacima. Preventivne mere protiv te

pretnje su široka skala prisilne steriliza-

cije i institucija za “neinteligentne žene

reproduktivnog doba”, u kojima su žene

sa mentalnim poremećajima isključene

iz društva i odvojene i od muškaraca sa

mentalnom retardacijom. U 1960. godi-

ni, u 26 država je postojao zakon o ste-

rilizaciji, a u 1980. u 33 države zakon je

zabranjivao osobama sa mentalnom re-

tardacijom sklapanje braka. Nijedna gru-

pa žena sa invaliditetom nije toliko dis-

kriminisana u pogledu prava na rađanje,

kao žene sa mentalnom retardacijom, a

neki od mitova koji ih okružuju, kao mit

o njihovoj nekontrolisanoj seksualnosti,

su na žalost i danas veoma prisutni.

Pravo na rađanje i prava osoba sa invaliditetom

Oblast prava na rađanje je proble-

matična za mnoge žene sa invaliditetom

i izvor je tenzije među feministkinjama

sa invaliditetom i ženskog pokreta uop-

šte. Feministkinje sa invaliditetom su

kritikovale pokret za pravo na rađanje

jer je on ignorisao prisilnu sterilizaci-

ju žena sa invaliditetom, zaboravio da

pravo na rađanje pripada i ženama sa

invaliditetom i što je eksploatisao strah

od invalidnosti kada se raspravljalo o

abortusu. Mnogi od onih što se bore sa

moralnim dilemama između prava oso-

ba sa invaliditetom i prava na rađanje, su

feministkinje sa invaliditetom koje su za

mogućnost izbora, ali se zalažu protiv

selektivnog abortusa “defektnih” fetusa.

One zastupaju mišljenje da pokret za

invalidska prava i prava na rađanje treba

da dele tradiciju koja omogućava svim

ženama kontrolu nad njihovim životima

i telima. One borbu ta dva pokreta vide

kao isprepletenu. Trenutni trend prena-

talne dijagnostike i abortus fetusa za koje

je utvrđeno da imaju neki invaliditet su

takođe kritikovani, a feministkinje sa in-

validitetom izražavaju sumnju u pretpo-

stavke o invaliditetu kojima se opravdava

ovakva praksa. One su pokazale kako su

surovi stavovi prema invalidnosti i kako

oni dominiraju u savetovanjima koja se

pružaju trudnicama i protive se stavu da

bi svet bio bolje mesto kada bi se rađale

samo osobe bez invaliditeta. Dok u ve-

ćini pisanog materijala postoji moralna

dilema između prava osoba sa invalidi-

tetom i prava na rađanje i da li su ona

kompatibilna, jedan autor ima različito

mišljenje. Davis smatra da ta dva prava

nisu kompatibilna i da je abortus daleko

od toga da bude pravo. On smatra da je

abortus rezultat opresije (ugnjetavanja)

nad ženama i kontraproduktivan je že-

nama uopšte, a posebno za žene sa in-

validitetom.

OBRAZOVANJEPristup obrazovanju i dalje je glav-

ni problem za osobe sa invaliditetom, a

posebno za žene sa invaliditetom. Ovaj

odeljak će ispitati neke od obrazovnih

prepreka sa kojima su se suočile žene i

devojke sa invaliditetom.

StatistikeKada je reč o obrazovanju, primet-

no je da žene sa invaliditetom imaju niže

obrazovanje od žena bez invaliditeta ili

muškaraca sa invaliditetom. Osnovno

obrazovanje žene sa invaliditetom zavr-

še u pet puta manjem broju od žena bez

invaliditeta; 17.4% žena sa invaliditetom

ima manje od osam razreda obaveznog

obrazovanja, naspram 3.5% žena bez in-

validiteta. Samo 16% žena sa invalidite-

tom ima diplomu koledža, u poređenju

sa 31% žena bez invaliditeta i 28% muš-

karaca sa invaliditetom.

Mesto specijalnog obrazovanja i rodna pripadnost

Deca sa invaliditetom su tradicio-

nalno školovana u odvojenim specijal-

nim školama ili u odvojenim odeljenjima

redovnih škola, a njihovo obrazovanje

je bilo uglavnom niže u odnosu na re-

dovni obrazovni proces. U poslednjim

decenijama je primetan progres ka in-

tegrisanom obrazovanju za studente sa

invaliditetom, uglavnom zahvaljujući

federalnoj inicijativi u obliku Akta Obra-

zovanje za svu decu sa invaliditetom,

poznatom i kao PL 94-142. Ovaj Akt je

usvojen 1975. i garantuje deci sa invalidi-

teotm odgovarajuće obrazovanje u što je

moguće manje restriktivnim uslovima.

Uprkos progresu, većina studenata sa in-

Uticaj rodne pripadnosti na obeležavanje i me-

sto specijalnog obrazovanja se dalje komplikuje

uticajem rasnih i klasnih razlika. Dokumen-

tovano je da su deca, posebno dečaci, rasnih

manjina neverovatno mnogo zastupljena u

programima specijalnog obrazovanja

25

Z BALKAN

validitetom se i dalje obrazuje odvojeno

od njihovih drugova bez invaliditeta.

Većina studija ukazuje da su dečaci u

većem broju identifi kovani kao oni koji-

ma treba specijalno obrazovanje u odno-

su na devojčice. Dok je procenat dečaka

u osnovnim i srednjim školama 51%, u

specijalnim školama procenat njihovog

učešća je 75%. Istraživači iznose pretpo-

stavke o tome zašto su dečaci u većem

broju identifi kovani kao oni kojima je

potrebno specijalno obrazovanje. Neki

autori iznose da je to odnos diskrimi-

nacije prema dečacima sa invaliditetom

i onemogućavanje benefi cije redovnog

obrazovanja. Oni tvrde da su dečaci če-

šće označeni kao osobe sa invaliditetom

i upućivani na specijalno obrazovanje

po osnovu ponašanja koje se označava

kao neprilagođeno. Drugi smatraju da je

prezastupljenost dečaka u specijalnom

obrazovanju odraz gledišta da je obrazo-

vanje dečaka sa invaliditetom prioritet;

njima je potrebno specijalno obrazova-

nje da bi razvili veštine koje će im po-

moći da izdržavaju sebe a kasnije i svoju

porodicu.

Istraživanje takođe pokazuje da de-

čaci sa mentalnom retardacijom imaju

veći IQ od devojčica sa istom dijagno-

zom. Gillespie-Silver i Heshusius misle

da je razlog tome možda stereotip koji

je sličan za žene i osobe sa mentalnom

retardacijom: i jedne i druge se smatra-

ju iracionalnim, zavisnim, emotivnim

i osobama kojima je potrebna zaštita.

Devojčice se zato ne označavaju da ima-

ju mentalnu retardaciju ukoliko nemaju

značajno nizak stepen inteligencije.

Iako je prezastupljenost dečaka u

specijalnom obrazovanju jedan od naj-

bolje dokumentovanih uticaja rodne

pripadnosti na specijalno obrazovanje,

najmanje jedna studija govori o devoj-

čicama koje su prezastupljene u odre-

đenim tipovima programa specijalnog

obrazovanja. U njihovoj studiji od 8,000

osoba sa invaliditetom Fond za obrazo-

vanje osoba sa invaliditetom je između

ostalog našao da su devojčice sa fi zičkim

invaliditetom češće od dečaka poslate u

odvojene specijalne škole. Po autorima,

te razlike su usled pretpostavke da muš-

karci moraju da izdržavaju i sebe i po-

rodicu i zato im je potrebno bolje obra-

zovanje.

Uticaj rodne pripadnosti na obele-

žavanje i mesto specijalnog obrazova-

nja se dalje komplikuje uticajem rasnih

i klasnih razlika. Dokumentovano je da

su deca, posebno dečaci, rasnih manji-

na neverovatno mnogo zastupljena u

programima specijalnog obrazovanja,

posebno kod studenata sa lakšom men-

talnom retardacijom.

Komplikovana slikaIstraživanje jasno ukazuje da dečaci

i devojčice sa istim invaliditetom često

dobijaju različitu vrstu obrazovanja. To

sugeriše da rodna pripadnost (pol) igra

značajnu ulogu u tome kako se studenti

identifi kuju za obrazovanje. U isto vre-

me, studije koje se bave odnosima među

polovima i mestom specijalnog obrazo-

vanja imaju suprotstavljene zaključke.

Znamo da rodna pripadnost (pol)

može da utiče na vrstu specijalnog obra-

zovanja, ali ne znamo kako. Neka istra-

živanja ukazuju da uticaj rodnih pripad-

nosti (pola) na obrazovanje može biti

različit u različitim grupama invaliditeta.

Dodatno odnosi između polova, invalid-

nosti i rasne pripadnosti komplikuju celu

sliku. Siguran zaključak je da je potrebno

mnogo više istraživanja u cilju razume-

vanja odnosa između specijalnog obra-

zovanja, invalidnosti, rodne pripadnosti

(polova), klasne i rasne pripadnosti.

Specijalno obrazovanje i stereotip o polnoj ulozi

Iako su svi učenici i studenti, muš-

karci i žene, sa i bez invaliditeta subjekti

seksualnih predrasuda i pretpostavki u

većini škola i kurikuluma, istraživanja

ukazuju da stereotipi o seksualnoj ulo-

zi mogu da budu još izraženiji kada se

radi o studentima sa invaliditetom. Na

primer, Gillespie i Fink su pronašli da je

Potrebno je da razvijemo bolje razumevanje života žena sa invaliditetom da bi otklo-nili prepreke koje stoje na njihovom putu ka jednakosti.

26

Z BALKAN

stereotip o seksualnoj ulozi posebno na-

glašen za decu koja imaju mentalnu re-

tardaciju ili probleme u ponašanju. Oni

izveštavaju da postoji tendencija da se ta

deca i studenti više uče tradicionalnim

seksualnim ulogama jer se pretpostav-

lja da se tako lakše adaptiraju u društvu.

Autori su takođe pronašli da udžbeni-

ci za decu sa invaliditetom nastoje da

uključe priče i ilustracije koje namerno

naglašavaju stereotipne seksualne uloge,

u cilju boljeg prilagođavanja i uključiva-

nja u društvo.

Više obrazovanjeViše obrazovanje je i dalje izazov za

žene sa invaliditetom. Kao i muškarci sa

invaliditetom i one se susreću sa proble-

mom pristupačnosti; nevoljnošću obra-

zovnih institucija da obezbede smeštaj;

nedostatkom posebnih službi, kao što su

čitači za slepe studente. Pored ovih žene

sa invaliditetom se susreću i sa dodat-

nim preprekama. Kao i žene bez invali-

diteta, žene sa invaliditetom su upućene

na tradicionalne ženske uloge uz pomoć

školskih savetnika a imaju i većih prepre-

ka ukoliko nastoje da izgrade karijeru u

dominantno muškim profesijama. Žene

sa invaliditetom su često pod pritiskom

pomenutih školskih savetnika da nastave

karijeru u oblasti invalidnosti naprimer

u rehabilitacionim savetovalištima ili

specijalnom obrazovanju. Russo i Jansen

sugerišu da kombinovani efekti rodne

pripadnosti (pola) i invalidnosti stavljaju

žene sa invaliditetom u najtradicional-

nije ženske uloge. Kao rezultat, žene sa

invaliditetom imaju manje obrazovne

mogućnosti, pa su manje vrednovane i

imaju manje plaćene profesionalne po-

zicije.

ZAPOŠLJAVANJEOvo poglavlje ispituje specifi čne

prepreke pri zapošljavanju s kojima se

suočavaju žene sa invaliditetom, upore-

đujući ih sa neinvalidnim ženama i muš-

karcima sa invaliditetom.

Poređenje muškaraca i žena sa invaliditetom

Dok je muškarcima sa invaliditetom

teško da se zaposle, ženama sa invalidi-

tetom je još teže i to je istinito bez obzira

na nivo i tip invalidnosti. Muškarci sa

invaliditetom dva puta lakše nalaze po-

sao od žena sa invaliditetom. Skoro 42%

muškaraca sa invaliditetom je radno an-

gažovano u poređenju sa 24% žena. Dok

preko 30% muškaraca sa invaliditetom

radi sa punim radnim vremenom, samo

12% žena ima tu mogućnost. Žene sa in-

validitetom su značajno siromašnije od

muškaraca, delom jer su češće nezapo-

slene, a delom jer čak i ako rade, slabije

su plaćene. Žene koje rade puno radno

vreme zarađuju samo 56% od onoga što

zarade muškarci sa invaliditetom za isti

posao.

Rodne predrasude u rehabilitacionim službama

Mnoge studije su se bavile ispitiva-

njem nejednakog radnog statusa žena i

muškaraca sa invaliditetom. U studiji o

jednakosti polova u pristupu rehabilita-

cionim servisima, Menz, i grupa autora

su otkrili da u nacionalnom smislu, žene

predstavljaju manje od trećine populaci-

je u rehabilitacionim programima. Ta-

kođe su pronašli da su žene “uspešnije

rehabilitovane” za poslove sa pola rad-

nog vremena ili status domaćice, dok su

muškarci osposobljavani za poslove sa

punim radnim vremenom. Autori suge-

rišu da su razlog takvim razlikama rodne

(polne) predrasude o ženama, muškar-

cima i poslu. “Žene sa invaliditetom su

‘dvostruko ugrožene’ po osnovu svoje

invalidnosti i pola... Stereotipi o osoba-

ma sa invaliditetom i ženama uopšte,

oslikavaju pasivnost, zavisnost, bespo-

moćnost i neuspešnost”. Ovakvi stavovi

su karakteristični i za opštu populaciju i

rehabilitacione savetnike, a rezultat je da

su žene sa invaliditetom manje zastuplje-

ne u stručnom osposobljavanju, teži im

je pristup rehabilitacionim programima,

imaju manje kvalitetan trening i češće se

“uspešno rehabilituju” da ne rade.

Žene sa invaliditetom i invalidska politika

Uticaj invalidske politike na žene sa

invaliditetom je u fokusu malog broja

studija. Na primer, Kutza je ispitivao uti-

caj trenutne američke invalidske politike

na žene sa invaliditetom. Ona je poka-

zala kako glavni programi, dizajnirani da

pomognu osobama sa invaliditetom, kao

što su dodatni prihod, invalidsko osigu-

ranje, radni dodatak i stučna rehabilita-

cija, u stvari onemogućavaju žene sa in-

validitetom da se uključe, zbog njihovog

odnosa sa učešćem na tržištu rada. Stu-

dija pokazuje da žene sa invaliditetom,

ne samo da primaju manje benefi cija od

muškaraca, nego su te benefi cije i niže.

Zato ti programi ne štite žene sa invali-

ditetom od ekonomskih opasnosti u istoj

meri kao što štite muškarce.

Slična je i studija o uticaju priho-

da na život žena sa invaliditetom koju

je radio Mudrick. Ona kaže da u pore-

đenju sa muškarcima sa invaliditetom,

žene sa invaliditetom primaju manje iz

javnih programa podrške za ostvarenje

prihoda, uprkos tome što često imaju

veće potrebe. Mudrick pokazuje koliko

je značajan taj prihod kao podrška u ži-

votu žena sa invaliditetom. U isto vreme,

on je manje pristupačan i niži za žene sa

invaliditetom nego za muškarce sa inva-

liditetom. Mudrick sugeriše da je razlog

tome delimično i nepodudaranje radnih

karakteristika i programa za žene, kao i

ukorenjene predrasude prema ekonom-

skoj i porodičnoj ulozi žene i stavovi pre-

ma osobama sa invaliditetom uopšte.

Žene sa razvojnim invaliditetom

Obično se ovakve studije rade sa že-

nama koje imaju fi zički invaliditet. Žene

sa mentalnom retardacijom su tradicio-

nalno zapostavljene u ovakvim studija-

ma. Razvojni invaliditet je tek nedavno

dobio na značaju, a u Americi je nova

federalna inicijativa razvila instrument

«podrška za zapošljavanje», da bi omo-

gućila osobama koje imaju težak inva-

liditet da dobiju i zadrže posao. Nagla-

sak na zapošljavanje na polju razvojnih

invalidnosti proizlazi i iz prepoznate

važnosti koju produktivan rad ima u do-

stizanju socijalne jednakosti i fi nansijske

samostalnosti, tako da se programi po-

drške zapošljavanju sada razvijaju širom

zemlje. Uprkos objavljivanju i uvažava-

nju dokaza o dobrobiti zapošljavanja za

osobe sa razvojnim invaliditetom, spe-

cifi čne prepreke sa kojima se suočavaju

žene sa takvim invaliditetom se u osnovi

ignorišu. Izgleda da oni koji pišu o zapo-

šljavanju osoba sa mentalnom retardaci-

jom smatraju da rodna pripadnost (pol),

klasna, rasna i druge društvene dimenzi-

Dok je muškarcima sa invaliditetom teško da se

zaposle, ženama sa invaliditetom je još teže i to

je istinito bez obzira na nivo i tip invalidnosti.

27

Z BALKAN

■■ ■ IZVOZ ZATVORENIČKOG RADASREMSKA MITROVICA - Dok je većina mitro-

vačkih preduzeća otišla u stečaj, preduzeće

„Dubrava“, koje posluje u okviru sremskomi-

trovačkog zatvora i u kome rade zatvorenici,

jedna je od najuspešnijih fi rmi i među najve-

ćim izvoznicima u opštini, ostvarujući godišnji

prihod od 1,5 miliona evra. U „Dubravi“ rade

pod oružanom stražom osuđenici od jedne do

20 godina zatvorske kazne, koji dobijaju platu

u visini od 20 odsto najniže cene rada u Srbiji.

U „Dubravi“ hoće da rade, pre svega, osu-

đenici u teškoj materijalnoj situaciji, ali i oni

koji doživljavaju svakodnevna šikaniranja od

strane drugih osuđenika. “Baš takvi su naši

najbolji radnici, jer im je važno da se izoluju” -

kaže Željko Lazarević, direktor „Dubrave“.■ ■ ■

■■ ■ IMA, A MOŽE MU SE DA NE PLATIVRANJE - Strani investitor, britanska kompa-

nija “Alena”, odnosno “Zamber”, od države je

dobio tri od ukupno šest miliona bespovrat-

nih evra iz Nacionalnog investicionog plana

za podsticaj investicija. I pored toga, „Alena”

Građevinskom privrednom društvu „Meteor”

nije isplatila ni dinara za izvedene radove, pa

se rešenje spora očekuje pred Spoljnotrgovin-

skom arbitražom Privredne komore Srbije. Fa-

brika nedovršena, a 3.000 tekstilaca još čeka

obećana radna mesta Država je svojski stala

iza ove investicije, za koju je tom prilikom Mla-

đan Dinkić, ministar ekonomije i regionalnog

razvoja u tadašnjoj republičkoj vladi, rekao da

će biti „dragocena za Srbiju… i dobra pre-

poruka stranim investitorima”. Fabričke hale

su privedene kraju, ali vranjski tekstilci ne

očekuju da će u dogledno vreme u njima sesti

za mašine. U međuvremenu, stručnu obuku

prošlo je 1.500 radnika, a još toliko ih je na

čekanju. Nezadovoljstvo „Jumkovih” tekstilaca

zbog propadanja preduzeća i izneverenih nada

kulminira. Najavljuju radikalne mere, a neza-

vršena fabrika zarasta u korov.■ ■ ■

■ ■ ■ KRATKE

VESTI ■ ■ ■

je nisu relevantni. Mentalna retardacija

se doživljava kao tako bitna karakteristi-

ka, da ona sve ostale socijalne dimenzije,

čini nevažnim. Istraživanja literature o

zapošljavanju osoba sa razvojnim invali-

ditetom donose samo dva izvora u koji-

ma se pominju rodne (polne) razlike. U

svojim studijama o uticaju zapošljavanja

na mlade sa mentalnom retardacijom

Kregel i Wehman daju samo usputne za-

beleške o polnim različitostima. Studija

je fokusirana na grupu od 186 adolesce-

nata sa mentalnom retardacijom, izme-

đu 18 i 22 godine starosti, koji su dobili

odgovarajući posao preko programa

podrške zapošljavanju. Između ostalog

pronašli su “...disproporciju muškaraca i

žena (68 % muškaraca prema 32 % žena)

u populaciji zaposlenih”. U ranijoj stu-

diji Hill i autori su pronašli sličan trend

u grupi od 155 osoba sa mentalnom re-

tardacijom, starosti od 16 do 66 godina.

To je bila dugotrajna studija osoba koje

su dobile posao iz ovog programa i fo-

kusirala se na “klijente i porodične de-

mografske karakteristike u odnosu na

uspešan stručni rezultat, defi nisan kao

ostanak u poslu šest meseci nakon da-

tuma prvog postavljenja”. U studiji ko-

jom su obuhvaćeni zaposleni većina su

bili muškarci, 66%, dok je žena bilo 34%.

Studija takođe pokazuje da 70% muška-

raca ostaje u poslu duže od šest meseci,

a žene 55%. Značajan broj osoba u ovoj

studiji (155) imalo je sekundarni invali-

ditet pored mentalne retardacije. Tako

je nađeno da je 24% imalo probleme u

ponašanju, 10% je imalo posledice cere-

bralne paralize, 12% je imalo probleme

u kretanju, 5% je imalo oštećenje sluha,

10% je imalo oštećenje vida, skoro 10%

je imalo ograničeno korišćenje rukama

ili šakama a 5% je imalo šizofreniju.

Jedno od značajnih otkrića je, da

osim osoba sa šizofrenijom, sekundar-

ni invaliditet nije uticao na ostanak na

poslu. To pokazuje da biti žena može da

znači veći hendikep nego imati fi zičko

i senzorno oštećenje ili probleme u po-

našanju. Jedino šizofrenija izgleda veći

hendikep u smislu dobijanja i zadržava-

nja posla, nego biti žena. Ovo je možda

jedina studija koja je ispitivala rodnu

(polnu nejednakost) u službama zapo-

šljavanja za osobe sa razvojnim invalidi-

tetom. Nalazi ove studije govore da se

žene sa mentalnom retardacijom suoča-

vaju sa istom fi zičkom diskriminacijom

kao i druge žene sa invaliditetom.

Poređenje žena sa invaliditetom i žena bez invaliditeta

Poređenje žena sa invaliditetom i

žena bez invaliditeta takođe potvrđuje

da su žene sa invaliditetom u nepovolj-

nijem položaju. U poslenjih nekoliko

decenija generalno je povećano učešće

žena u plaćenoj radnoj snazi. Posebno

je primećeno povećanje broja plaćenih

majki. U 1970, u Americi je bilo zapo-

sleno 45% žena bey invaliditeta, do 1982

procenat je porastao na 64%, dok je 51%

bilo majki sa decom predškolskog uzra-

sta. Žene sa invaliditetom nisu bile deo

revolucije u zapošljavanju žena. U 1982

samo 20% žena sa invaliditetom je imalo

posao. Politika zapošljavanja je posvetila

malo pažnje nezavidnom statusu žena sa

invaliditetom.

Evidencija koja postoji, navodi na

zaključak da ekonomija generalno, a spe-

cijalizovane službe pogotovo, onemogu-

ćavaju zapošljavanje i otežavaju život

ženama sa invaliditetom.

Žene, posao i mentalno zdravlje

Povećanje ženske radne snage, a po-

sebno veći broj zaposlenih majki navodi

na razmišljanje o mogućim negativnim

efektima na žensko mentalno zdravlje

radi dodatnog stresa, koje zapošljava-

nje može doneti ženama koje već imaju

primarnu odgovornost pri odgoju dece

i drugih obaveza u porodici. U studiji

o odnosima između posla i mentalnog

zdravlja kod žena, Sales i Frieze su pro-

našli da je uticaj povećane zaposlenosti

žena primarno pozitivan i da je nađeno

samo nekoliko negativnih efekata.

Njihova studija ukazuje da je po-

sao izvor samopoštovanja i satisfakcije

za većinu žena i kao centralni doprinos

prilagođavanju odraslih, učešće u radnoj

snazi može delotvorno uticati na žene.

Oni takođe izveštavaju da su žene koje

čine grupu sa velikim rizikom od men-

talnih problema, žene koje nisu belkinje,

neudate su, nezaposlene i žive u socijal-

noj izolaciji, ograničenih društvenih ulo-

ga. Ovo sugeriše da žene sa invaliditetom

mogu biti u većem riziku od mentalnih

problema nego ostale žene, kao rezultat

njihove socijalne izolacije i ograničenih

28

Z BALKAN

društvenih uloga, uključujući ograničen

pristup učešću na tržištu radne snage.

ZAKLJUČAKŽene sa invaliditetom su istorijski

zapostavljane od onih koji se bave pita-

njem invalidnosti, kao i od strane femi-

nističkog pokreta. Tek je u poslednjoj

deceniji došlo do ozbiljnih pokušaja da

se identifi kuju i razumeju snage koje

oblikuju njihove živote. Ti pokušaji su

uglavnom bili fokusirani na razumeva-

nje pojma žene sa invaliditetom i kako

žene sa invaliditetom gledaju na svoja

iskustva. Ta decenija nas je obogatila ne-

kim ličnim pričama kao i istraživanjima

baziranim na informacijama o socijalnoj

situaciji žena sa invaliditetom i dugo če-

kanim teoretskim okvirom za razumeva-

nje i tumačenje njihovih života i iskusta-

va. Ove nove lekcije su ipak ograničene i

ostaje da se nauči mnogo više o ženama

sa invaliditetom. U isto vreme dobili smo

neku bazu i obećanje bolje budućnosti.

Žene sa invaliditetom su grupa koja je

među najranjivijima i najmarginalizova-

nijima u današnjem društvu. Potrebno je

da razvijemo bolje razumevanje njihovih

života da bi otklonili prepreke koje i dalje

stoje na njihovom putu ka jednakosti.

STRATEGIJE ZA PROMENUGeneralno:

- Insistiranje na pravima žena sa in-

validitetom na svetskom nivou i u poje-

dinačnim zemljama.

- Podizanje međunarodne, regional-

ne, nacionalne i lokalne svesti o pitanji-

ma koja se tiču žena sa invaliditetom.

- Povećati učešće žena sa invalidi-

tetom u njihovim zajednicama i u njiho-

vim organizacijama.

- Uključiti žene sa invaliditetom u

globalni ženski pokret radi podsticanja

punog učešća u razvoju.

- Promeniti društvene, porodične i

vladine stavove i predrasude, koji stere-

otipno posmatraju osobe sa invalidite-

tom.

- Povećati mogućnost obrazovanja i

treninga za žene sa invaliditetom.

- Povećati pristup servisima, odre-

đenim mestima i prevozu.

Akcije na međunarodnom nivou

Sledeća dokumenta govore o pra-

vima žena sa invaliditetom. Svi članci

u ovim dokumentima su relevantni za

žene sa invaliditetom u određenim okol-

nostima. Navodimo sve članke ili klau-

zule koje specifi čno navode žene sa in-

validitetom.

- Standardna pravila UN o izjedna-

čavanju mogućnosti za osobe sa invali-

ditetom.

- Međunarodna Konvencija o eko-

nomskim, socijalnim i kulturnim pravi-

ma: članovi 2, 7, 10.

- Međunarodna Konvencija o gra-

đanskim i političkim pravima: članovi 2,

5, 6, 23, 26.

- UN Konvencija o sprečavanju svih

oblika diskriminacije prema ženama

- Deklaracija o sprečavanju nasilja

nad ženama

- UN Konvencija o pravima deteta:

članovi 2, 23, 24d.

- Konvencija Međunarodna orga-

nizacije rada br. 159 o profesionalnoj

rehabilitaciji i zapošljavanju (osoba sa

invaliditetom)

- Preporuke Međunarodne organi-

zacije rada br. 168 o istom pitanju

- Evropska Konvencija o zaštiti ljud-

skih prava i osnovnih sloboda: članovi

12, 14.

- Evropska socijalna povelja: Deo 1,

članovi 3, 4, 8, 9, 10, 15, 17.

- Povelja Evropske Zajednice o

osnovnim socijalnim pravima radnika

- Firentinski dogovor i Protokol o

značaju obrazovnog, naučnog i kultur-

nog materijala.

- UNESCO Deklaracija iz Salaman-

ke o potrebama specijalnog obrazovanja

Akcije na nacionalnom nivouTreba da postoji veće prisustvo žena

sa invaliditetom u nacionalnim delega-

cijama pri međunarodnim sastancima,

komitetima i komisijama koje se bave

pitanjima bilo žena, bilo osoba sa inva-

liditetom. Učešće žena sa invaliditetom

treba podstaći generalno, a ne podržati

samo kad su na dnevnom redu pitanja

koja se specifi čno njih tiču.

Vladine i nevladine, nacionalne, re-

gionalne i međunarodne ženske orga-

nizacije i tela treba da uključe žene sa

invaliditetom i njihove probleme u opšti

ženski pokret, primenjujući akcioni plan

u skladu sa sa preporukama, kao i sa

Platformom za akciju sa UN Konferenci-

je u Pekingu, 1995.

Došle smo ovde jer smo ženeDošle smo ovde da pokažemo svoje

sposobnosti.

Došle smo ovde da razmenimo svoja

iskustva.

Došle smo ovde da ojačamo pove-

zivanje žena sa invaliditetom i ostalih

žena.

Došle smo ovde da budemo vidljive.

Sada odlazimo ispunivši samo deo

svojih očekivanja:

Napravile smo određeni uticaj.

Ljudi su nas postali svesni.

Družile smo se i ostvarile kontakte

širom sveta.

Ali smo svesne da treba još mnogo

toga da se uradi

Pre nego što ostvarimo svoj osnovni

cilj

Jednakosti sa ženama uopšte u ze-

mljama u kojima živimo.

Pazite se!

Žene sa invaliditetom su krenule na

put!

(iz Women Walk on Water, objavljenoj

od strane Swedish Handicapped Inter-

national Aid Foundation (SHIA)

povodom 4. Svetskog Kongresa žena, Be-

ijing, Kina, Septembar 1995.)

O CENTRU ZA SAMOSTALNI ŽIVOT INVALIDA

Centar za samostalni život invalida

Srbije osnovan je u Beogradu i počeo je

sa radom u januaru 1996.godine. Centar

je zasnovan na cross-disability načelu,

odnosno okuplja invalide različitih vrsta

invalidnosti koje povezuju zajedničke

potrebe. Misija Centra jeste promocija

fi lozofi je samostalnog života invalida i

stvaranje uslova za njeno ostvarenje u

Srbiji. ■

e-mail:[email protected]

Naziv originala: “Obstacles

to Equality—Double discrimina-

tion of women with disabilities”

Prevela Mimica Živadinović

29

Z BALKAN

Evropa je u ratu.

Bombe ne padaju u Evropi. Padaju

nekoliko hiljada kilometara dalje u Iraku

i Avganistanu. Ali rat se vodi iz Evrope,

koja služi kao lansirna rampa za vojne in-

tervencije širom sveta. Okviri se razliku-

ju: NATO, EU, američka antiteroristička

koalicija, UN. Mete se takođe razlikuju:

Irak, Avganistan, Liban, Čad itd. Ali po-

lazne tačke su iste: vojne baze i civilne

luke i aerodromi u Evropi.

U Evropi se drži ogromna vojna

mašinerija.

To je postalo vrlo očigledno kad je

počeo rat u Iraku, koji su

SAD i Velika Britanija

vodile iz svojih

E v r o p s k i h

baza. U Evro-

pi je 2003.

bilo 54.000

američkih

v o j n i k a

i vojnog

k a d r a ,

direktno

umešanih

u rat protiv

Iraka. Tako

je, na prim-

er, američka

pešadija kretala

iz Nemačke i Italije,

bombaški letovi su kretali iz

britanskih baza i nosača aviona na Med-

iteranu, a marinci su ubacivani u severni

Irak iz Bugarske i Krita. Sve se ovo još

uvek dešava. Tokom 2006, dve trećine

američkih vojnika stacioniranih u Ev-

ropi bilo je poslato u Irak i Avganistan,

ili su se spremali da odu/upravo se vra-

tili odatle. Od januara 2003, preko milion

američkih trupa je, na putu u Avganistan

i Irak, prošlo kroz irski aerodrom Shan-

non. Aerodromi širom Evrope koriste se

za letove kojima se prevoze ratni zaro-

bljenici.

Rat u Iraku bio bi nemoguć bez Ev-

rope.

Evropske zemlje i same učestvuju u

tekućim konfl iktima u Avganistanu i Ir-

aku. Više od 25.000 evropskih vojnika

ratuje pod komandom NATO-a u Av-

ganistanu. EU trupe intervenišu u Africi.

I NATO i EU razvijaju „odrede za brze in-

tervencije“. Više evropskih zemalja imaju

vojne baze van Evrope koje podržavaju

njihove intervencije.

Vodimo rat pod parolama „humani-

tarnih vojnih intervencija“ i „rata pro-

tiv terorizma“. Iza ovih marketinških

slogana, mašinerije vojnih intervencija

štite ekonomske interese i odražavaju

postojeće globalno ustrojstvo.

Rat počinje iz Evrope. Hajde da ga iz

Evrope i zaustavimo.

Pozivamo na Evropski

dan nenasilne direktne

akcije protiv rata 14. i

15. novembra 2008.

Dan nenasilne akci-

je ne organizuje ni

jedna pojedinačna

organizacija –

ideja je da se an-

timilitaristi/kinje

širom Evrope

uključe tako što

će prilagoditi akc-

iju svojim, lokalnim

prilikama. Ova ideja

rodila se u diskusijama

između antimilitarističkih

aktivista/kinja iz cele Evrope

tokom „NATO – Game Over“ akci-

je u martu 2008.

Važno je da jedni/e druge podržimo

i ohrabrimo. Bilo bi nam korisno da

možemo, u obraćanju medijima, da

pokažemo koliko se dan akcije raširio po

Evropi. Ulogujte se na http://european-

peaceaction.org kako bi se inspirisali ide-

jama drugih aktivista/kinja, a tu možete i

najaviti akcije koje planirate (ukoliko nisu

zamišljene kao „iznenađenje“). Posle dana

akcije, molimo vas da pošaljete izveštaje/

slike/snimke.

Preduzmite akciju u vašoj lokalnoj

vojnoj bazi i postrojenjima koja se koriste

za vojne intervencije! Oduprimo se za-

jedno vojnoj globalizaciji! ■

http://europeanpeaceaction.org

14 – 15. novembar 2008: Evropski dan akcije protiv vojne infrastrukture

Rat kreće iz Evrope!■■ ■ RASPAD JUGOSLAVIJE

ZBOG NAFTNIH POLJA U BIH?Zagrebačka štampa objavila je intervju sa au-

strijskim profesorom Sigfridom Tišlerom, koji

smatra da je pronalazak naftnih polja u BiH

jedan od glavnih razloga za uništenje Jugo-

slavije.

On je kazao da “nije bilo razloga za silovanje

Jugoslavije i možda je jedan taj što je ‘Amaco’

1992. godine u BiH našao znatne količine nafte,

ali to u medijima nikada nije objavljeno”.

“Ja imam podatke da je kompanija ‘Amaco’

izbušila rupe u Drežnici i blizini Tuzle. Otkrivena

su nalazišta sa dve i po milijarde barela nafte

što je nekoliko procenata ukupne količine naf-

te koju je čovečanstvo ikada proizvelo. S tom

naftom Jugoslavija bi dobila potpunu autono-

miju za sledećih stotinu godina. Ne znam da li

je naftna industrija imala veze sa događajima

u Jugoslaviji, ali mislim da je to vrlo verovatno

ako pogledate šta se događa u iraku i ko zna

gde još”, kazao je profesor Tišler.

Zanimljivo je da je novinar Krešimir Mišak

intervju sa profesorom Tišlerom napravio još

2005. godine, ali ga je tek sada objavio na

svom blogu. Objasnio je da mu se tada Tišlero-

va priča učinila neverovatnom.■ ■ ■

■■ ■ ISTARSKO “NE!” USTAŠAMANeoustaški provokator Marko Perković Tomp-

son nije dobrodošao u Istri. Njegovi koncerti,

poznati po kolektivnom skandiranju “Ubij, ubij

Srbina”, veličanju Pavelićeve NDH, jasenovač-

kih zločinaca i ustaške ikonografi je, zabranjeni

su u Umagu i Pulskoj Areni, pa čak i u Žminju,

uprkos najavi načelnika te opštine, Ratka Jero-

mele (HDZ), da će Tompsonov nastup uveličati

narodno slavlje povodom crkvenog praznika

Sv. Bartola.

Gradonačelnik Pule Boris Miletić smatra da

je vanredni zahtev za održavanje koncerta Mar-

ka Perkovića Tompsona u Areni pristigao nakon

svih rokova, „isključivo politička provokacija“.

„Kao gradonačelniku grada Pule, koja je ute-

meljena na vrednostima antifašizma i multikul-

turalnosti koje su sastavni deo našeg identiteta,

ne mogu da prihvatam veličanje ustaštva“,

naveo je Miletić. Na žalost, ovakvo eksplicitno

istupanje protiv povampirene fašistoidne ideo-

logije još uvek predstavlja kuriozitet u čitavom

regionu.■ ■ ■

■ ■ ■ KRATKE

VESTI ■ ■ ■

30

Z BALKAN

Kampanja promicanja "dobrih strana

ulaska u NATO" traje već neko vrijeme,

dok su glasovi koji se protive tihi ili spo-

radični. Tu je odnos snaga (moći) posve

neravnopravan, no to nije ništa novo.

Gdje su novac i moć, tu su mikrofoni i

kamere. Međutim, ono što me najviše

zabrinjava je pokušaj argumentiranja

nužnosti ulaska u NATO birtijaškim pri-

stupom politici i uvjeravanjem od strane

stručnjaka kako je "realnost takva kakva

je, a prave alternative nema". Ako to po-

vjerujemo, put u apatiju i pristajanje na

bilo što je neizbježan.

20. 02. 2008.

Na Filozofskom fakultetu u Zagrebu

je održana tribina "NATO - što kažeš

NA TO?", na kojoj sam između ostalih

(sudjelovali su Žarko Puhovski, Tvrtko

Jakovina, Ozren Žunec, Vlatko Cvrtila

i Lana Vego) i sam sudjelovao kao gost

pa ovo nemojte shvatiti kao prikaz reče-

nog, već osvrt na neke od problema koje

vidim u raspravi o NATO-u. Tu moram

dodati kako ne vjerujem da neki objekti-

van prikaz (osim možda potpunog tran-

skripta) može uopće postojati, jer ništa

nije lišeno našeg subjektivnog mišljenja,

fi ltera kroz koje (ne) propuštamo infor-

macije i osobnih interpretacija rečenog.

Tako ću se i sam baviti onim što sma-

tram bitnim. Ostalo neću spominjati.

Stručnjaci, autoritet i objektivnost

Stručnjaci su prvo pitanje kojim

bi se pozabavio jer je diskusija zapravo

krenula iz pretpostavke da su za stolom

stručnjaci, a valjda sama ideja stručnja-

ka pretpostavlja određenu objektiv-

nost. Osim što ne vjerujem da to uopće

može biti tako, sama diskusija je ubrzo

potvrdila moje mišljenje. Naime, ništa

rečeno nije bilo lišeno osobnog uvje-

renja o NATO-u, ali i različitih ideo-

loških interpretacija, unatoč pokušaju

postavljanja situacije u okvir "realnih

mogućnosti", argumenta za kojim se

poseže kad god nas netko želi uvjeriti

da "stvari ne mogu biti drugačije". Kad

ovo kažem ne mislim da treba izbjega-

vati osoban stav i ideje za koje se za-

lažemo, već da o tome treba otvoreno

govoriti i ne skrivati se iza navodne

objektivnosti.

Iskreno vjerujem da su stvari po-

stavljene tako jer političarima danas

malo tko vjeruje pa moraju ponuditi

nekoga tko je "stručnjak u području"

kako bi nas uvjerio da je ono što poli-

tičari govore uistinu tako. Ovdje se to

odnosilo na to da je "realno stanje stva-

ri takvo", što je u nekoliko navrata po-

novljeno na samoj tribini, a doslovno

tim riječima je svoj stav argumentirao

povjesničar Tvrtko Jakovina. Činjeni-

ca da sam sjedio okružen profesorima,

ljudima koji drže predavanja i obrazuju

studente, a koji tvrde da je realnost ta-

kva kakva je i da "moramo raditi s onim

što imamo" me užasnula. Ukoliko je

to nešto što uče svoje studente, za

mene je to isto kao kada vojska obu-

čava svoje vojnike da budu poslušni i

ne dovode u pitanje odluke koje od-

laze "odozgo". Pristaješ na sve i kažeš

"samo sam izvršavao zapovjedi". Goto-

vo na isti način su nas pokušali uvjeriti

da je NATO zapravo bez alternative,

čak i ako zaključimo da nešto ipak ne

valja kod NATO-a.

Zadnje, iako vjerujem ne i stvar-

no posljednje kod ovog pitanja, što me

užasnulo je zajednički pokušaj prisut-

nih profesora da kampanju zagovaranja

priključivanja NATO-u umanje, što je

prilično opasan potez. Iako mogu ra-

zumijeti namjeru zbijanja šala na račun

vlasti koja "nije u stanju voditi perfi dnu

kampanju", što je netko iz publike po-

stavio kao pitanje, zapravo takvo shva-

ćanje stanja stvari ide na ruku upravo

toj vlasti. Jer tvrditi da nisu u stanju vo-

diti perfi dnu kampanju zapravo znači

da kampanje nema. Bez obzira što je ri-

ječ o "perfi dnom", a ne samoj kampanji.

Pa kad kampanje nema, onda ne mora-

mo ni biti paranoični i misliti kako nas

vode u "nepoznato" ili žele prevariti...

Barem tako tvrde stručnjaci.

Birtijaški pristup politiciU jednom trenutku se činilo kako

se oko nečega, unatoč različitim po-

zicijama, ipak slažemo... Oko postoja-

nja "birtijaške politike". Tako možemo

nazvati stvaranje fraze "euro-atlanske

integracije", koja za svrhu ima povezi-

vanje dva posve nepovezana procesa,

a upravo zato da nas uvjeri kako "eto,

alternativa ne postoji, a mi smo na do-

brom putu, pa nam niti ne treba". Dru-

gi primjer oko kojeg je došlo do (barem

prešutnog) slaganja je stvarno nevje-

rojatna tvrdnja koju smo često čuli od

Mesića i Sanadera "da je Hrvatska bila

u NATO-u ’91. nitko nas ne bi napao".

Marko Strpić

NATO – Što kažeš NA TO?

Vesli Klark, Havijer Solana, i Ričard Holbruk daju izjavu za medije dva dana pred početak NATO bombardovanja Jugoslavije 1999. godine

31

Z BALKAN

■■ ■ UMRO ALEKSANDAR SOLŽENJICINMOSKVA - Aleksandar Solženjicin, borac protiv zlo-

čina komunističke diktature i američke hegemonije,

pisac dela “Jedan dan Ivana Denisoviča”, “Odelenje

za rak”, “Reka bez ušća”, “U prvom krugu”, “Arhi-

pleag Gulag”, dobitnik Nobelove nagrade za knji-

ževnost 1970. godine, preminuo je u noći 3. avgusta,

u 89. godini života, u svom stanu u Moskvi.

Prvi put uhapšen 1945, Solženjicin je proveo

narednih 8 godina po Staljinovim logorima, nakon

čega je upućen u izgnanstvo u Kazahstan. Godine

1974. je prisilno deportovan iz Sovjetskog Saveza u

tadašnju Zapadnu Nemačku. Nakon dvadeset godi-

na života na zapadu, Solženjicin se vratio u Rusiju

1994. godine.

Uprkos njegovim često veoma spornim gledišti-

ma, Solženjicinov dugogodišnji rad na prikupljanju

podataka o istoriji boljševičkog nasilja nad građan-

stvom Sovjetskog Saveza ostavio je dragocen isto-

rijski materijal nastupajućim generacijama..■ ■ ■

■■ ■ OKONČAN SUKOB DVE

IMPERIJALNE SILEKratkotrajni rat između Gruzije i Rusije okončan je

10. avgusta, svojevrsnom gruzijskom kapitulacijom.

Sukob koji je formalno izbio oko nezavisnosti gru-

zijskih pokrajina Osetije i Abhazije predstavljao je,

u stvari, novu igru dominacije i moći SAD i Rusije,

budući da je Gruzija nova potencijalna članica NATO i

zemlja preko koje ide naftovod kojim se nafta preba-

cuje iz Bakua u Azerbejdžanu u tursku luku Čejhan,

sagrađen uz učešće američkog koncerna Ševron,

uprkos snažnom otporu Moskve. Novoprobuđeni

ruski imperijalizam, naravno, nije ostao dužan. Re-

zultat tog najnovijeg prebijanja računa velikih sila je

više od 2 000 mrtvih i preko 100 000 izbeglih lica

prema podatcima UNHCR, uz obostrane optužbe za

etničko čišćenje. Tom broju treba priključiti više od

stotine hiljada izbeglih tokom godina trajanja kon-

fl ikta nižeg intenziteta na toj teritoriji.

U bivšem Sovjetskom Savezu, Abhazija je imala

status autonomne republike, a Južna Osetija status

autonomne oblasti u okviru Gruzije. Obe su iskori-

stile mogućnost da posle odluke na referenudumu,

proglase svoju nezavisnost. U aprilu 1990. godine,

Gruzija se otcepila od bivšeg Sovjetskog Saveza,

a pola godine kasnije Južna Osetija se otcepila od

Gruzije. Čim su posle oružanih sukoba sa gruzijskom

vojskom u Južnu Osetiju ušle mirovne snage, koje su

i sada tamo, nezavisnost je 1992. godine proglasila

i Abhazija. .■ ■ ■

■ ■ ■ KRATKE

VESTI ■ ■ ■

To je stvarno vrhunac "birtijaške poli-

tike" i omalovažavanja svih koji ovdje

žive. Zar netko stvarno misli da smo

toliko naivni pa da takvu tvrdnju uz-

memo za ozbiljno? Ili ipak postoje oni

koji jesu toliko naivni pa je podrška

NATO-u i zbog te tvrdnje skočila?

Kako god bilo, politikolog i pred-

sjednikov savjetnik Vlatko Cvrtila nije

odlučio braniti tu više puta ponavljanu

izjavu svog šefa, ali se na kraju ipak pri-

ključio "birtijaškom" pristupu tvrdnjom

kako nakon ulaska u NATO više neće

postojati sustav u kojem će netko reći

"Ajde rođo, ti budi general, a ti rođo, evo

tu je natječaj, gradi ceste i mostove". Ta

duhovita dosjetka je trebala pokazati

kako situacija "na zapadu" ne dopušta

balkanski nepotizam i neprofesional-

nost. To je točno. Tamo prolazi zapad-

njački nepotizam i neprofesionalnost.

Upravo taj "rođo" način dogovaranja

poslova je bio na snazi (i to javno) kada

je planiran napad i okupacija Iraka, u

vrijeme kada je sustavno uništavana

(uglavnom civilna) infrastruktura. Nije

li tada otvoreno rečeno da će u obnovi

("onoga što sada rušimo") sudjelovati

oni koji se priključe tom ratnom poho-

du, a da drugi ne računaju na poslove u

Iraku? Koja je onda razlika između toga

kako se dogovaraju poslovi "na zapadu"

i na brdovitom Balkanu?

NATO u obrani kapitalizmaSve i da nije tako, da taj "rođo" si-

stem ne postoji gdje god se okreneš,

posve je jasno da NATO danas ima jed-

nu osnovnu ulogu, što je samo po sebi

problem. To je obrana kapitalizma, za-

pravo, njegove suvremene neoliberalne

verzije i to je njegova osnovna vojna i

politička uloga. Posve je svejedno da

li će taj izrabljivački sustav i odnosi u

njemu biti profesionalni ili neprofesio-

nalni. Hoće li me izrabljivati "rođo" ili

"gospodin". Rezultat će za većinu nas

biti isti. Jedino što će tako svi moćnici

imati jednaku šansu da dobiju svoj dio

kolača, a nama će jednako oduzimati

i na naš račun će zarađivati, kako god

dogovarali poslove.

Kampanja zagovaranja NATO-a

često pokušava prikazati tu vojnu or-

ganizaciju kao "neutralnog širitelja i

branitelja demokracije", ali koliko ta

Kapitalizam se brani nasiljem

Sigurnost u svijetu treba sagraditi tako da ne-

stanu uvjeti koji je ugrožavaju.

32

Z BALKAN

pozicija može biti stvarna? Obrana

kapitalizma je posve jasna ideološka

pozicija, jednako koliko su ideološke

pozicije neprijatelja NATO-a jasne.

Uostalom, može li vojna i politička or-

ganizacija biti neutralna? Danas nitko

nije neutralan, a kapitalizam ponajma-

nje, unatoč svojoj mogućnosti prilago-

đavanja i nadgradnje koju koristi kako

bi nas uvjerio u svoju "neutralnost i ne-

pristranost".

Mit o sigurnostiMeđutim, NATO ne može otvoreno

reći "mi smo tu da branimo kapitalizam".

Ne sjećam se da je itko tijekom tribine

pokušao opovrgnuti tu tvrdnju, ali je nije

niti otvoreno zastupao. To bi ipak bilo

preočito. Ono što je bilo ključno je pita-

nje postizanja "sigurnosti". Više puta je

naglašeno da je to "jedno od najvažnijih

pitanja u svijetu", no kada je to pitanje

i na koji način postalo ključno? Kako je

ovaj svijet postao tako nesiguran? Tko je

narušio sigurnost? Kada je nesigurnost

došla do svake kuće, ulice, autobusne

stanice, aviona...?

Upravo je politika koja stoji iza NA-

TO-a, dakle politika koju NATO provodi

uzrok nastanka te nesigurnosti. Naš na-

čin života, naš komfor, kapitalizam uop-

će, stvara situacije i područja u kojima

ljudi posežu za očajničkim sredstvima

kako bi nešto promjenili. Ili tek skrenuli

pažnju na svoj problem. Primjerice, to je

situacija u Nigeriji, o čijoj sigurnosti nit-

ko ne razmišlja, čak ni kada toči gorivo u

automobil, a kada otmu nekog ’’od naših’’,

onda je to velika vijest. Nije vijest kad Ni-

gerijcima unište način života, ekonomi-

ju, prirodu, fi nanciraju diktatorsku vlast

koja vješa opoziciju i slično. Vijest je kad

otmu «naše» koji su tamo kako bi crpili

naftu ili radili nešto vezano uz to. I onda

je to pitanje sigurnosti. Svi se zgražaju

nad tim kako je svijet nesiguran. Kao da

je postao takav sam od sebe. Mi smo ti

koji smo stvorili takvu situaciju, naš na-

čin života, naša nezainteresiranost. Ni-

gerija (u koju NATO neće ići uspostaviti

"demokraciju") je tu tek jedan primjer u

ogromnom nizu, a iz drugih sličnih po-

dručja se ponekad stvaranje takve situa-

cije vrati kao bumerang. Od tuda napadi

na simbole zapadne moći i kapitala. Ne

zato jer netko zavidi na tome što ima-

mo, već zato jer je to stvoreno na njihov

račun.

Sve to govori da sigurnost nećemo

postići time da se bolje i jače naoružamo

i bolje osiguramo svoje granice. Dakle,

NATO neće stvoriti sigurnost, već

upravo obrnuto. NATO i njemu slične

organizacije, kao i sve što stoji iza njega

stvara nesigurnost. Sigurnost u svijetu

treba sagraditi tako da nestanu uvjeti

koji je ugrožavaju.

Antimilitarizam i antikapitalizam

Kada govorimo o otporu NATO-u

onda govorimo o dvije neodvojive borbe

- protiv militarizma i kapitalizma. Čini

se da upravo zato i nije bilo nekog zna-

čajnijeg otpora priključivanju NATO-u

kod nas, osim nekoliko anarhističkih ak-

cija, dok su ostali pozivi ostali prilično

mlaki i opet su na određeni način reci-

klirali već ponuđenu argumentaciju, ali

intepretirajući argumente na nešto dru-

gačiji način, kao što je to slučaj s Alter-

NATO-rom.

Takva pasivnost proizlazi iz činje-

nice da se problem pokušava riješiti

djelomično pa se postavlja pitanje "da

ili ne NATO?", dok se sustav zbog ko-

jeg NATO postoji ne dovodi u pitanje.

NATO svakako nije uzrok već posljedica

i čuvar sustava koji predstavlja problem.

To nas opet dovodi do zaključka da

ne možemo odvajati probleme i pristu-

pati im kao da nisu povezani i/ili među-

sobno uzrokovani. U Njemačkoj to zna-

ju pa su nedavne demonstracije između

tri i osam tisuća ljudi (ovisno tko govori)

protiv NATO-ve konferencije o sigurno-

sti bile obilježene i antimilitarističkim i

antikapitalističkim porukama. Ne zato

jer se dobro uklapaju u ikonografi ju, već

zato jer kada NATO kaže "sigurnost",

treba dodati "za kapital". Stvari su pone-

kad vrlo jasne. Kod nas još uvijek postoji

strah od kritike kapitalizma i njegovih

institucija, jer razočaranost u toliko že-

ljene institucije i sustav još uvijek nije

dosegnula tu točku. Tako se prosvje-

duje za veće plaće, ali ne protiv susta-

va zbog kojeg su male, baš kao što se

kritizira čuvar (NATO), a ne sam sustav.

Učite od anarhista. Anarhisti su odavno

shvatili da djelomična rješenja nisu do-

voljna. ■

www.zamirzine.net

Svi se zgražaju nad tim kako je svijet nesiguran.

Kao da je postao takav sam od sebe. Mi smo ti

koji smo stvorili takvu situaciju, naš način ži-

vota, naša nezainteresiranost.

33

SUOČAVANJE

Pesmu kao što je ‘God Save Th e Queen’

ne pišete zato što mrzite engleski narod.

Takvu pesmu ćete napisati zato što ih

volite, i muka vam je da ih gledate po-

nižene.

Džoni Roten 2000, sa 24 godine

zakašnjenja

PrologI sam se gnušam prologa, fusnota,

pogovora i sličnih proteza, ali kako ina-

če sledi tekst o nesavršenosti, dozvoliće-

te par nakalemljenih napomena.

Z magazin od ovog broja počinje sa

objavljivanjem serije intervjua na temu

’’Suočavanje s prošlošću’’, u okviru koje

će različite ličnosti iz društveno-politič-

kog i privrednog života Srbije govoriti o

svojim putevima i stranputicama kroz

raspad realnog socijalizma, uspon na-

cionalizma i obećanu tranziciju ka de-

mokratiji. Ovi intervjui će, nadamo se,

pomoći da se makar delimično rasvetle

pojedini aspekti burnog razdoblja od

kraja osamdesetih godina prošlog veka

do danas, aspekti o kojima se u srpskoj

javnosti veoma retko govori.

Na žalost, pristup suočavanju sa

prošlošću se u našoj javnosti kreće sko-

ro isključivo u začaranom trouglu izme-

đu zataškavanja zlikovačke prirode ra-

znih ’’bivših režima’’, pravdanja ’’naših’’

zlikovaca raznim boljim budućnostima

i istorijskim nepravdama, te nekritičkog

okrivljavanja ’’naše’’ strane za sve loše

što se desilo na bilo kojoj strani bilo kog

fronta. Pokušaj da izađemo iz ovog tro-

ugla je jedan od razloga zašto smo od-

lučili da serija ’’Suočavanje s prošlošću’’

započne tekstom koji sledi, nekom vr-

stom suočavanja sa suočavanjem.

Drugi razlog je to što smo smatra-

li pristojnim da ciklus ne baš prijatnih

samoispitivanja, kakva očekujemo od

svojih sagovornika, započnemo ličnim

primerom.

Dakle, moje ime je Ivan Zlatić. Imam

33 godine, po zanimanju sam ćata u dr-

žavnoj službi, za ovaj kontekst nebitno

kojoj. Po pozivu sam aktivista. Muvam

se po štrajkovima, po nešto i zapišem,

snimio sam par dokumentaraca, sve za

džabe. Od važnijih istorijskih događaja,

gledao sam radnike ’’Jugoremedije’’ kako

prave nešto niizčega. Trenutno živim i

radim. Ne pokušavam ni da precenim,

ni da podcenim događaje o kojima pi-

šem u ovom tekstu, što ćete, nadam se,

razumeti i bez napomene.

Gde ste bili 5. oktobra?Najpre kao običan građanin, stu-

dent-demonstrant, a potom i kao ak-

tivista jedne nevladine organizacije i

član lokalnog odbora jedne opozicio-

ne stranke u Čačku, devedesete sam

proveo frustriran neophodnošću da se

Miloševićev režim što pre makne sa

vlasti, i političkom realnošću da se oko

tog posla ima razgovarati i dogovarati

sa svakom budaletinom koja savez na

vlasti zove ’’crveno-crnom koalicijom”.

Ako smo, dakle, hteli pobedu na boj-

nom polju, morala se ’’trenutno’’ preću-

tati očigledna činjenica da su razlozi za

’’propadanje i sramoćenje Srbije” (Ne-

bojša Popov) nešto dublji od ’’Slobo-Sa-

dame!” i ’’Vojo-ustašo!”, kudikamo širi

od interesa porodice Milošević i njima

bliskih.

Prosto rečeno, ako ste devedesetih

hteli biti u istom frontu sa Čedom Jo-

vanovićem i patrijarhom Pavlom, onda

jednostavno niste mogli govoriti o rat-

nim zločinima koje su počinile srpske

jedinice u ratovima 1991-99. Ako ste,

opet, hteli sa Đinđićem, onda je Mi-

loševićeva najveća greška morala biti

spora privatizacija.

Kakvi-takvi, 5. oktobra smo ipak

doživeli bankrot bivšeg režima, a samo

pola godine kasnije i prvi konkretan

vesnik promena, de facto početak tran-

zicije – hapšenje Slobodana Miloševi-

ća. Već sledećeg jutra, moja NVO je u

Čačku sazvala konferenciju za štampu

kako bi podržala hrabrost i odlučnost

premijera Đinđića. Sećam se kako sam

tada rekao da, kao građanin Srbije, prvi

put u životu osećam da Vlada radi u

mom interesu. Čini mi se da je to za-

dugo ostala poslednja suvisla rečenica

koju sam izgovorio u javnosti.

U narednih godinu ipo dana, u

okviru više NVO projekata, u svom

gradu sam inicirao, organizovao, vodio

više javnih tribina, projekcija, prezenta-

cija na temu ratova u bivšoj Jugoslaviji

i odgovornosti srpske strane za ratne

zločine (projekcija holandskog fi lma

’’Krik iz groba” o srebreničkom masa-

kru, godišnjica pokolja u Tuzli 25. maja

1995. godine, izložba ratnih fotografi ja

’’Krv i med”…), kao i o drugim pipavim

temama ranotranzicijskog perioda, npr.

o uvođenju veronauke u državne škole.

Jednim delom, ovo široko raspaljivanje

po najkontroverznijim temama dana

sigurno je bilo motivisano atmosferom

promena koja je zahvatila Srbiju u pr-

vim sezonama posle 5. oktobra, atmos-

ferom koja je, ispostaviće se kasnije, bila

bez realnog pokrića, utemeljena samo

na jednom vašarolikom zbivanju ispred

savezne skupštine, i na ličnoj dinamici

Zorana Đinđića.

Druga važna stvar koja mi je razve-

zala jezik bilo je konačno oslobađanje

od višegodišnje nužnosti da se crkve-

na i/ili nacionalistička problematika ne

dira zarad mira u kući. Onog 1. aprila

2001. sam pomislio da je došlo vreme

Ivan Zlatić

O duhovima i ljudima

34

SUOČAVANJE

da sve progutane replike napokon pu-

stim napolje. Nisam shvatio da je mno-

gima u međuvremenu prošao rok traja-

nja, da više nisu žive reči, samo duhovi

udavljenih polemika.

Treći presudan motiv ste već mogli

sami da naslutite. Naime, iz rečenog je,

mislim, sasvim jasno da sam u tranzi-

cionu epohu ušao kao ’’profesionalni

građanin”, civil opšte prakse koji živi od

NVO projekata i koji sada, nakon sme-

ne Miloševića i opšteg smanjenja dona-

torskih budžeta za razvoj demokratije

u Srbiji, mora da opstane na tržištu. I

nije da se hvalim, ali odlično mi je kre-

nulo. Već u jesen 2001. godine, naša

mala fi rma se sa jednog skromnog ta-

vana preselila u udobnih 120 kvadrata,

vodili smo omladinski klub sa besplat-

nim internetom i čitaonicom, dva puta

nedeljno mini bioskop, nekakve debate,

sviranje klincu o svemu i svačemu. Bili

smo mladi i puni sebe.

Naravno, akcija nije mogla da pro-

đe bez reakcije, a Čačak je nekako baš

u to vreme postajao poznat po dobro

organizovanim desnim grupama za pri-

tisak – par ćaknutih ideologa na čelu

zavidno disciplinovanih jedinica veli-

čine nekoliko desetina omladinaca, koji

se po potrebi predstavljaju kao navijači

’’Borca”, ili kao Ravnogorska omladina,

ili ’’Obraz”, ili skinsi, neonacisti… Ova

okolnost nam je, jasno, sasvim išla na

ruku, pogotovu što su se čačanski rav-

noobrazovci konstantno ponašali kao

poručeni (na negativne tekstove lokal-

nog dopisnika ’’Danasa” su reagovali

javnim cepanjem novina na gradskom

trgu, na našoj tribini o antisemitizmu

su poslušno bulaznili o jevrejskoj zaveri,

redovno su kamenovali Adventističku

crkvu i tsl.). Ja sam odgovorio podjed-

nako glupom merom, kad sam u izjavi

za Studio B rekao da je Čačak postao

’’grad pravoslavnih talibana”. Sad je više

besmisleno da se pravdam, ali zaista

sam mislio samo na tu patetičnu gru-

picu retro hitlerovaca. Ispalo je, među-

tim, da sam opljunuo čitav grad. Znam

da zvuči kao da sam tražio nove fondo-

ve za podršku jednom ’’demokratskom”

projektu u tako neprijateljskoj sredini,

ali verujte da nije bilo tako. Prosto, po-

nela me igra, a po malo i podrška ’’civili-

zovanog” sveta naporima ’’druge Srbije”

za modernizacijom. Šta da kažem, sem

da sam imao 26 godina.

Bio bih, doduše, nepravedan kad ne

bih napomenuo da su mi starije kole-

ge povremeno savetovale da stanem na

loptu, da se ne izlažem tolikom riziku.

Jedan dugogodišnji saradnik i prijatelj

mi je čak jasno skrenuo pažnju da nema

smisla raditi projekte samo radi takmi-

čenja sa drugim organizacijama, ali

tada, na svoju veliku žalost, nisam imao

sluha čak ni da se uvredim.

Leta 2002. godine, iz REX-a su nam

ponudili da u Čačku organizujemo

izložbu ratnih fotografi ja Rona Haviva

’’Krv i med”. Nisam imao pojma ko je

gospodin Haviv, ali sam znao šta je REX,

a povrh svega je lokalna vlast u Užicu

prethodnog meseca zabranila otvaranje

’’antisrpske” izložbe. Cool! Sad ćete vi-

deti kako se to radi u Čačku, Ercovi!

Zakazali smo hol Doma kulture

i polepili plakate po gradu. Dan uoči

otvaranja, naši plakati u centru su pre-

lepljeni umrlicama Draže Mihajlovića,

potpisanim sa: ’’Ožalošćen: srpski na-

rod”.

Šta se dalje dešavalo, po neko mož-

da još uvek pamti iz medija, ali evo

ukratko: dvadesetak, ili nešto manje

golobradih četnika je upalo na izložbu

petnaestak minuta pre otvaranja, mene

su okružili dok me je jedan mlatio, foto-

grafi je ispljuvali, i otišli. Sve je bilo brzo

gotovo. Polomili su mi nos i zube. Izlož-

bu smo ipak otvorili, ali nam je Dom

kulture sutradan otkazao prostor. Tu

smo se već zainatili, pa smo je ponovo

otvorili u svojih 120 kvadrata. Policija

je privela lika koji me je tukao, ali su ga

odmah pustili. Posle dva dana su ga po-

novo priveli, jer je u tuči u gradu bacio

bombu koju je zbog nečega nosio sa so-

bom! Srećom, niko nije stradao.

Nacoši su počeli da nam šalju poru-

ke ko je sledeći. Prozvali su Dekaru, on

i ja noću više nismo smeli da izlazimo

sami. Dekara se posle tri meseca prese-

lio za Novi Sad, gde i danas živi.

Čačanske NVO i stranke DOS-a

su osudile nasilje, ali i nas zato što smo

isprovocirali incident. Siguran sam da

je većina Čačana razmišljala na isti na-

Kaspar David Fridrih, “Putnik u moru magle”, 1818.

35

SUOČAVANJE

čin. REX je organizovao tribinu o inci-

dentnoj izložbi, na kojoj nam je jedan

doajen borbe za ljudska prava rekao

da se mi to sad ustvari bunimo jer smo

izašli na tržište sa proizvodom koji niko

ne želi da kupi. Pokušao sam da obja-

snim da nije samo u tome stvar, da ja

zaista mislim da javnost u Srbiji mora

da zna šta se desilo u Srebrenici, ali mi

se takmičarski NVO duh vratio kući.

Mom bombašu su zajedno sudili za

bombu i za napad na mene. Odbio sam

da se pridružim optužnici koju je podi-

gao javni tužilac. Na suđenju sam rekao

da je taj čovek najmanje kriv za inci-

dent koji se desio, i da prvo treba suditi

onima koji su ga poslali. U svom iskazu

je, naime, rekao da je bombu dobio na

poklon na Ravnoj gori, od nekih nepo-

znatih ljudi sa kojima je pio rakiju. Nije

objasnio zašto je te večeri u grad poneo

bombu, bio je pod uticajem alkohola i

tableta, ne seća se.

Imao sam još jedan razlog zašto se

nisam pridružio optužnici – iz nekih

još uvek nejasnih razloga sam osećao da

je možda i trebalo da dobijem po nosu.

Počeo sam da dobijam poruke da se

sklonim iz grada.

Organizacija je, razumljivo, pot-

puno prestala sa aktivnostima. Ja sam

odustao od smišljanja novih projekata,

u septembru smo se iselili iz 120 kva-

drata. Od poslova koje su mi drugi nu-

dili, prihvatio sam samo jedan – da za

IOM anketiram izbeglice iz nekog Ko-

sovskog sela šta misle o povratku. Preko

sto porodica razbacanih po celoj Srbiji.

International Organization for

Migrations (IOM) je međunarodna

fašistička organizacija koju fi nansiraju

zapadne vlade da izbeglice širom sveta

ubeđuje kako kod kuće možda baš i nije

najbezbednije, ali je sigurno najlepše,

najtoplije, mnogo bolje nego na trulom,

hladnom zapadu. Fazon im je da zajebu

ljude iz jednog sela sa nekog zaraćenog

područja da se vrate, pa da ih onda ko-

riste da ostalima sa istog područja dele

lifl ete kako povratnici sada žive u raju

na zemlji, imaju nove kuće, svi su na-

smejani, srećni, noću se skupljaju oko

vatre i pevaju stare pesme rodnog kraja.

Ipak sam prihvatio posao. Hteo sam da

razgovaram sa ljudima. Verovatno sam

bio usamljen.

Sa puta sam se vratio još usamljeni-

ji. Teško je opisati gde sve žive porodi-

ce koje sam anketirao. Teško je opisati

miris. Sećam se samo da mi nije bilo

čudno što su se praktično svi izjasnili

za povratak pod bilo kakvim uslovima.

Jedni da bi nastavili da žive tamo gde su

stali pre rata, drugi da bi s mirom umrli

tamo gde su pre rata živeli. Samo jedan

ispitanik je apsolutno odbio svaku pri-

ču o povratku. Policajac je, to je radio i

na Kosovu.

U septembru sam počeo da razmi-

šljam da se ipak malo sklonim. Već su

bili počeli da prete i mom burazeru. Sa

ćaletom već neko vreme gotovo da ni-

sam ni govorio, samo sam se trudio da

ga što manje nerviram. Znam da je pro-

šao kroz puno sranja zbog mene.

Imao sam par poziva da pređem

da radim u Beogradu, ali mi se nije išlo

blizu REX-a. Prihvatio sam poziv koji

je zvučao najneozbiljnije, od nekih po-

znanika koje nisam video već dve godi-

ne. Kad sam krenuo na put, nisam bio

siguran kada ću se tačno vratiti. Majka

je plakala, sa ćaletom sam se jedva po-

zdravio.

Stvari koje nisam videoKad se kazaljke poklope – neko mi-

sli na tebe, kad se rašire – neko te voli.

Mislim da ima nešto i kada su pod pra-

vim uglom – neko hoće da te vidi, ako

se ne varam. Isto je i sa digitalnim sa-

tovima, samo sa više nijansi. Kažu da

razvoj tehnologije nema mnogo veze sa

razbijanjem praznoverja, a ipak isti bro-

jevi ne samo da znače što i pokloplje-

ne kazaljke, već je 10.10 poželjnije od

7.07, a 11.11 premija. Pored 4.04, štošta

lepo će doneti ne samo 4.44, već i 4.56,

a tek posebno 12.34. Pa zatim datumi:

11.11.1111. godine si se mogao rešiti

i ljubavnih, a verovatno i svih ostalih

muka, samo da si proverio datum na

svom mobilnom. Ovako ćeš morati da

pričekaš 22.22.2222, ili da se posvetiš

tumačenju manje upadljivih znakova –

ako je 20.02.2002, neko te jako poželeo,

pa ako je 22.02.2002, već bi trebalo da

ste zajedno. Ako je 03.02.2003, onda si u

autu koji vozi za neku švedsku selendru

duboko u četinarskoj šumi, na obali za-

leđenog jezera. Već je treći mesec kako

si ovde. Odlučio si da se skloniš kod pri-

jatelja Šveđana koji rade sa izbeglicama

iz bivše Jugoslavije. Zaposlio si se kod

njih kao prevodilac. Imaš privremenu

boravišnu dozvolu koja ističe u maju.

Ne znaš šta ćeš posle, niti žuriš sa od-

lukom. Opuštaš se. Danas si krenuo na

put vožnje radi, pošto Bosanci kod kojih

idete, bračni par sa malom decom, od-

lično govore švedski. Znam da ne smeš

da govoriš o slučajevima na kojima ra-

diš, zvaćemo ih Gunar i Helga. Tu su

već skoro tri godine, i dalje čekaju papi-

re, takozvanu trajnu boravišnu dozvolu

iz humanitarnih razloga, u narodu po-

znatu kao ’’azil’’. Azil je, naravno, nešto

sasvim drugo, ono što je dobio Ruždi, ali

se naši ljudi snebivaju da na svoje časno

prezime prihvate bilo šta humanitarno,

a i vole da svoje lično ime ukrase boja-

ma progonjenih, čak i kada je progon iz

sasvim kolektivnih, na primer etničkih

pobuda.

S treće strane, svak bi se osećao kao

potpuni idiot kada bi svoj životni pro-

jekat morao da zove ’’trajna boravišna

dozvola iz humanitarnih razloga’’, i ti

bi, da imaš priliku, mrtav ladan naglas

ustvrdio da nam evropska birokratija to

radi namerno.

Davne 2000. godine, kada su zbrisa-

li za Švedsku i aplicirali za azil, Gunar i

Teodor Žeriko, “Splav Meduza”, 1817-1818.

36

SUOČAVANJE

Helga su bili potpuni autsajderi – mlad

bračni par, volu rep da iščupaju, mrse

neku uopštenu, teško proverivu priču

o životnoj opasnosti ako se vrate kući...

Ništa zbog čega se ’’dobijaju papiri’’. Ipak,

za tri godine su uspeli da izgrade slučaj

koji će se najverovatnije završiti pozitiv-

no. Rukujete se u dvorištu, pokušavaš da

ih proceniš pre nego što se vrate u kuću.

Deluju kao ljudi koji umeju da čuju sa-

vet, i da urade po svom. Izvinjavaš se,

ali ostao bi malo napolju. Dok Švedi i

budući Švedi bistre strategiju sledećeg

nastupa pred Migrationsverketom, ti se

švrćkaš oko jezera ne misleći niočemu.

Pada ti na pamet da je glavni junak jed-

nog od tvojih omiljenih romana srpski

emigrant u Švedskoj, ali ni o tome ništa

ne misliš. Rekao bi da ti je svaka iden-

tifi kacija sa Vrapčetom prestala kad si

prešao granicu. Po malo se čudiš što je

tako.

* * *Ako je 15.02.2003, danas je tride-

set hiljada ljudi u Geteborgu marširalo

protiv rata u Iraku. Više nego što je iko

očekivao, navodno najveće demonstra-

cije koje je grad ikada video. Tvoji šved-

ski prijatelji misle da je ovo veliki dan,

možda bi trebalo da im objasniš da cifre

govore nešto sasvim drugo. Ne objaš-

njavaš ništa, sem da ti je hladno, izvinja-

vaš se i kod prvog kafea izlaziš iz kolone.

Ako bi mislio da ima smisla, mogao bi

da navedeš bar dva razloga zašto ti se ne

šeta po zimi:

1.Na beogradskim ulicama si viđao

bar po deset puta više ljudi;

2.Nije baš najglamuroznija stvar na

svetu biti jučašnja vest koja se smrzava

na spektaklu sa sutrašnjih naslovnih

strana.

Švedi se bune zbog sebe, ne zbog

nas, i to je cool. Tvoji prijatelji se bore

za prava stranaca u svojoj zemlji da bi

njihovo društvo bilo humanije, a Balkan

im je i danas ono što je oduvek bio –

zbrka povremenih državolikih zajedni-

ca promenjivog oblika i nepromenjivo

loše saobraćajne infrastrukture, među

kojima danas dominira Jugoslavija, su-

tra će (B)ugarska, prekosutra Karpatija,

juče Ruritanija... Sve je to, naravno, sa-

svim OK, nisi ogorčen, samo u koloni

antiratnih, civilizovanih, kultivisanih,

moralno superiornih Šveda, jednog Ru-

ritanca jednostavno nema šta da greje.

Neki, doduše, tvrde da ipak ima, i da je

za našu provincijsku domovinu suštin-

ski bitno da se njeni obrazovani opor-

tunisti godinama smeškaju po visokim

društvima zapadne hemisfere, ne bi li

jednom, kad-tad, došli u priliku da se

nakašlju na konstataciju da Drina veko-

vima razdvaja severnu i južnu Albani-

ju, te da sa smeškom primete: ’’Excuse

me, sir, I am sorry for interrupting, and

I certainly don’t intend to overestimate

the relevance of such things as the facts

on Balkan history and/or geography,

but Drina is not an Albanian river.’’

Western ignorant: ’’Are you sure?’’

Obrazovani oportunista: ’’Yes, I am

afraid I am. I am coming from down

there, you know, so...’’

WI: ’’Yes, yes, I know that, but... Are

you really sure?’’

OO: ’’Well... yes. Of course, that

doesn’t mean that in a year or two Dri-

na wouldn’t actually become the border

between southern and northern Alba-

nia, ha, ha, ha...’’

Everybody: ’’Ha, ha, ha!’’

OO: ’’HA, HA, HA! Anyway, before

that happen, try to be careful, you know

how touchy Balkan people can be about

these things.’’

WI: ’’You bet I know! Th ank god

theres none of them around here, ah?

Ha, ha, ha!’’

OO: ’’Ha, ha, ha! Th ank god! Ha!’’

Da ne bude nesporazuma, ništa se

ne bi promenilo ni da je uvodna replika

glasila: ’’I am sorry, but that happens to

be my country you’re bullshitting abo-

ut!’’.

Njih Balkan prosto ne tiče, naš mir

nije njihov problem, i svaka nada da ćeš

ih zainteresovati u najboljem slučaju je

detinjarija. U svakom drugom, manje-

više oportunizam.

* * *Ako je 25.02.2003, manje od trista

ljudi se okupilo na protestu asylym see-

kera iz bivše Jugoslavije u Geteborgu.

Neki žive daleko, ali i oni autobusi koji

su organizovani došli su na trg polu-

prazni. I pored svakodnevnog iskustva

sa švedskom birokratijom, naš narod

neumoljivo veruje da se ’’azil” dobija

na neku fi ntu, muvanje, korupciju, a ne

zato što aplikant ispunjava propisane

uslove, pa su samim tim skeptični da se

javnim pritiskom za promenu migracio-

ne politike bilo šta može promeniti. A i

blam ih je da stoje po trgovima sa tran-

sparentima.

Ipak, tvoji Švedi su zadovoljni da-

našnjim protestom – animirali su neko-

liko političara da iziđu pred okupljene

izbeglice i kažu da papire treba da dobi-

ju “svi koji za to zaista imaju razlog”.

I sad, jebiga, kako da čovek ne misli

da se papiri dobijaju preko veze? Zašto

je to manje pošteno od pravne države

koja je sastavila foto-robot ’’azilanta”, i

prosledila ga birokratiji da evaluira ko

se uklapa, a ko ne? Zašto je to manje

humano od sistema koji propisuje da

svoje duševne bolove izazvane životnim

opasnostima i ratnim razaranjima, mo-

rate dokumentovati što dužim, teško je

reći tačno kolikim, ali što dužim stažom

po švedskim psihijatrijama. Zašto je

to manje logično od odluke da romska

porodica sa Kosova, koja je jedva spa-

sla žive glave od OVK, ne ispunjava hu-

manitarne uslove za boravišnu dozvolu

u Švedskoj, jer se ipak može bezbedno

Foto: Poul Sanver

37

SUOČAVANJE

deportovati nazad u domovinu – Srbi-

ju! Koja je njima, čak i u pogledu jezika,

podjednako strana zemlja kao i Švedska.

Gunar i Helga su otresiti ljudi koji znaju

šta hoće, oni i njihova deca su za tri go-

dine u Švedskoj ukupno proveli bar pet

godina po bolnicama, ali većina naših

patrijarhalaca se smrtno uvredi kad im

prevedeš da sigurno neće dobiti papire

ako bar jedan član porodice, najbolje

dete, ne odsedi par meseci u kukavič-

jem gnezdu. Neki u tom trenutku ljuti-

to napuste sastanak, par meseci kasnije

dobiju rešenje o deportaciji, i verovatno

nikada ne shvate da ste bili jedini koji ste

im mislili dobro. Ipak, većini uspevaš da

objasniš da je ’’trajna boravišna dozvo-

la iz humanitarnih razloga” birokratski

profi l u koji se uklapaš, ili ne, i da papire

neće dobiti ispovedajući svoje muke, već

naprotiv, ako smognu snage da gurnu u

stranu sve što su preživeli i posvete se

uklapanju sa onim što birokratija hoće

da čuje. U protivnom, uvek mogu da se

vrate nazad u kolektivni centar, da lista-

ju IOM-ove brošure o lepotama povrat-

ka i nadaju se pravdi.

Tvoja privremena dozvola ističe u

maju. Još uvek razmišljaš da li ćeš apli-

cirati za trajnu.

* * *Ako je 12.03.2003, celo jutro si tele-

fonirao sa Beogradom. Ministarka Ana

Lind se danas sastaje sa Đinđićem, a

pošto je sa sobom povela i šefa Migra-

tionsverketa Jorana Pešona, pretpostav-

ka je da će razgovarati o putnim ispra-

vama koje Srbija (ne) izdaje kosovskim

izbeglicama deportovanim iz Švedske.

Problem je, naime, što se u Švedskoj još

uvek nalazi više stotina Kosovara koji su

odavno dobili rešenja o deportaciji, ali

Srbija odbija da im izda putne isprave

pre nego što utvrdi da li su zaista nje-

ni državljani, što ide malo zajebano, jer

je dobar deo policijske dokumentacije

ostao na Kosovu, pa Kraljevina Švedska

misli da bi nekako najbolje bilo ako bi

Republika Srbija donela kakvu đuturnu

odluku da prihvata šta joj Kraljevina ot-

premi, bez pojedinačnog proveravanja,

pošto je Kraljevina, u postupku odluči-

vanja o humanitarnim razlozima za pri-

vremenu boravišnu dozvolu, koje nije

našla, već utvrdila da dotične osobe,

po sopstvenom priznanju i časnoj reči,

dolaze sa Kosova, gde im je izgorela sva

lična dokumentacija, jedva su živu glavu

izvukli, i spasili nešto malo para koje su

dali švercerima da ih ilegalno prevezu

do Švedske. Od ličnih podataka šverce-

ra mogu reći samo lažno ime, a kako su

ceo put proveli u zatvorenoj pri-

k o l i c i ,

n e -

maju

p o j -

m a

n i

k a d a

i gde su

izašli sa

Kosova ,

ni kada

i gde su

ušli u

Švedsku,

pa Kralje-

vina moli

Republiku da

joj s tim u vezi

izađe u susret, na obo-

stranu korist. Među

deportovanima koji su

sada ni na nebu

ni na zemlji,

već se nave-

liko larma

da će Đinđić

pristati, a ako

p r i s t a n e ,

n e s r e ć -

nici će

imati par

dana da se

pomire sa deportacijom, ili da

zbrišu u ilegalu.

Ilegala je poslednji, očajnički poku-

šaj da se ostane u zemlji koja te ne želi.

Pribegava joj ne mali broj ljudi, ali još

nisi čuo nizakoga ko je ostao ilegalac

duže od dve godine. U početku nije teš-

ko naći utočište, ima ljudi dobre volje, a

i crkva nikad ne odbija ilegalce. Crkva

ovde ima tradiciju skrivanja progonje-

nih još od Drugog svetskog rata, pa se

murija usteže da pravi racije čak i kad

pouzdano zna da se taj i taj krije u tom

i tom samostanu. Problem je, međutim,

što ilegalac u Švedskoj zavisi isključivo

od pomoći onoga ko ga skriva – posao

ne može da nađe, nema zdravstveno

osiguranje, samo goli život. Većina odu-

staje posle nekoliko meseci i sama se

predaje policiji, ali u trenutku kad do-

biju rešenje o deportaciji ljudi još uvek

misle da je, koliko god težak bio, život

u ilegali ipak bolji od povratka. Zato

danas telefoniraš prijateljima po beo-

gradskim NVO i pitaš može li se posle

premijerovog sastanka sa ministarkom

ikako saznati o čemu su razgovarali. Pri-

jatelji obećavaju da će se raspitati, zoveš

druge. N. ti saopštava da su pre minut

pucali na Đinđića. Uključu-

ješ TV. Telefoniraš kući.

Brat je uplašen.

Uveče čekiraš

mail. Na listi deseti-

ne poruka o ubistvu.

Strah, tuga, strah, bes,

strah. Uključuješ se u

debatu opaskom da su

toliki nevini stradali

svih ovih godina, a

sada tolika buka oko

jednog koji je voleo

vlast više nego rođe-

ni život. Potrudio si

se da lepo zvuči. Stižu

replike da si skot, svi-

nja, da si oduvek i bio

đubre.

Već satima

pokušavaš da

zaspiš. Da ti je

i dalje zbrka

u glavi, da još

uvek ne znaš

šta ho-

ć e š ,

tup i

b e -

zvo-

l j a n ,

l a k o bi, ali

šta raditi kad čitave noći ja-

sno i bez ostatka misliš samo na jedno

– hoćeš kući, hoćeš da budeš sa svojima,

zavidiš svima koji su sada u Srbiji. Svaki

čas ustaješ, ponovo proveravaš mail, ali

ljudi su odavno otišli na spavanje. Niko

ti neće reći da si pizda koja je zbrisala

preko, i sada o trošku države blagostanja

njima dole deli moralne lekcije. Neće ti

reći ni da si antiratni profi ter, ni da sve

bilo je samopromocija. Ne zato što tako

ne misle, nego što to nije njihov pro-

blem.

Nije da nisi verovao u istinu i pomi-

renje, nije da ne misliš da zločinci treba

da odgovaraju, nije da nisi mislio svaku

reč koju si izgovorio. I nije da si samo

jurio priliku da zbrišeš preko, to sigurno

ne! Naprotiv, hteo si da budeš kući, ali da

samo ti budeš ispravan. Oni jesu prešli

na batine, ali si pre toga ti odbio da raz-

govaraš, jer oni su krivi i glupi, ima da

slušaju! I uspeo si, pobedio, navukao ih

da pokažu da su gori od tebe. Veštiji si,

to se mora priznati. Ispalo je da je najve-

ći domet njihovog nacionalizma to što

38

SUOČAVANJE

si ti zahvaljujući njima pokazao koliko

nisi nacionalista. Super. Ha, ha!

I šta ćeš sada sa tim cvetom na reve-

ru? Da se slikaš, kaže narod.

* * *Ako je 20.03.2003, Buš je jutros oko

dva sata počeo napad na Irak. Ti ležiš

ispred TVa, pratiš vesti i ne osećaš ništa.

Odbijaš da osećaš išta, jer to je glupo, to

je blazirano, to su oni Švedi što misle da

se ratovi vode da bi oni mogli da pokažu

koliko su protiv rata. Možda si u pravu.

Ustvari, sigurno si u pravu, sigurno se

ništa neće promeniti zato što ti ležiš

i psuješ televizor, jer rat u Iraku nema

nikakve veze sa tobom. Ni rat u Bosni

nije imao nikakve veze sa tobom. Ako

si nešto hteo, trebalo je prvo da zami-

sliš da si Muslimanka iz Srebrenice, da

si preživela masakr u kom ti je pobijena

cela familija, da ti je i muž nekim čudom

izvukao živu glavu, da ste ćerka i ti dva

dana mislile da je i on mrtav. Iz Srebre-

nice ste otišle za Tuzlu, muž se pojavio

dva dana kasnije. Ne znaš kako, nikad ga

nisi pitala. On se sasvim povukao u sebe

i samo ponavlja da ga je Alah sačuvao

da se prezime ne bi ugasilo. Posle rata

ste prešli u Zenicu, u napuštenu srpsku

kuću, Muž se zaposlio, dobili ste još jed-

no dete. Nakon što si treći put ostala

u drugom stanju, došli su da vas isele.

Vlasnik hoće da proda kuću, vi nemate

novca da je kupite, nazad u svoj grad ne

možete, vaša kuća je izgorela. Policija

ipak neće da vas izbaci na ulicu, nate-

žete se sa njima neko vreme. U među-

vremenu ste čuli da je puno vaših otišlo

za Švedsku. Muž misli da bi trebalo da

pokušate, ne može biti gore nego ovde.

Jedan prijatelj vas savetuje da požurite,

da krenete pre nego što se ti porodiš,

jer je čuo da se papiri lakše dobijaju ako

tamo rodiš dete. Prodali ste sve što ste

stekli u Zenici i platili tom prijatelju da

vas i decu prebaci preko granice. Posle

dva dana vožnje i skrivanja, istovario

vas je ispred jedne zgrade, rekao da se tu

podnosi molba za azil, i nestao. Molbu

ste podneli, a dok čekate odluku, Migra-

tionsverket vam plaća stan, hranu, leče-

nje i školu za decu. Sve izgleda potpuno

nestvarno – od socijale u Švedskoj živite

bolje nego od plate u Bosni.

Posle nekoliko nedelja, dok ste još

čekali na odluku, jedne noći ti je pozlilo.

Krvarenje. Hitna pomoć je brzo stigla,

na vreme da doktor spase i tebe i bebu.

Tek sledećeg dana kad si se probudila,

objasnili su ti da više nećeš moći da ra-

đaš. “Već imate troje”, smeje se doktor,

“tri divne ćerke”.

Muž je poludeo. Sav novac koji vam

je ostao od puta, dao je švedskom advo-

katu da tuži onog doktora za nesavesno

lečenje. Izgubio je, sud kaže da ti je dok-

tor spasao život. U isto vreme ste dobili

i negativnu odluku od Migrationsverke-

ta. Muž je ceo dan vikao da ga cela zgra-

da čuje kako je sramota što su dezerteri

koji su emigrirali za vreme rata svi dobi-

li azil, a da oni koji su se borili za svoju

zemlju sada budu kažnjeni jer nisu po-

begli na vreme. Do večeri se jako napio.

Tebe je oterao, i sutradan podneo žalbu

samo za sebe i ćerke. Žalba je odbijena,

pa su deportovani za Bosnu. Čuješ da

su ponovo u Zenici, da jedva sastavljaju

kraj s krajem, da muž ne dozvoljava deci

ni da ti pomenu ime.

Kad si ostala sama u Švedskoj, Mi-

grationsverket te je smestio u drugi

stan. Nije ti bilo ni do čega, danima nisi

izlazila napolje. Prošao ti je rok za žalbu,

pa si ubrzo dobila rešenje o deportaci-

ji. Dan pred izvršenje, jedna komšinica

Bosanka te je odvela u neki ženski sa-

mostan i ispričala im šta ti se desilo. Ča-

sne sestre su se sažalile i primile te kod

sebe. Tu si već nekoliko meseci. Osim

što te komšinica tu i tamo obiđe, pot-

puno si sama, kod nepoznatih ljudi čiji

jezik ne razumeš.

Časne sestre su te pre nekoliko dana

odvele u neku organizaciju koja poma-

že ljudima oko papira. Tamo ti je njihov

advokat rekao da možda postoji moguć-

nost da ponovo podneseš molbu za azil,

pošto su se od prve molbe neke okol-

nosti bitno promenile. Kaže, međutim,

da bi ovaj put morala da zatražiš pomoć

u psihijatrijskoj bolnici, i da se potrudiš

da te tamo na neko vreme zadrže. U

protivnom, advokat ceni da su ti šanse

slabe, gotovo nikakve. Još je dodao da je

sasvim normalno da ljudi koji su preži-

veli traume zatraže pomoć psihijatra, i

da to ne znači da su ludi. Onda su časne

sestre otišle sa advokatom u drugu sobu,

da se nešto dogovore. Ostala si sama sa

prevodiocem. Mladić, nema ni trideset.

Srbin. Kaže da se za neki mesec vraća

kući, da je video šta sve ljudi moraju da

rade da bi dobili papire, i da je srećan što

on ne mora. Kaže da bi na tvom mestu

poslušao sve što ti je rekao advokat, i da

je srećan što nije na tvom mestu. Kaže

da to što ćeš ići u duševnu bolnicu da

lažeš nije tvoja sramota, nego sramota

onih koji drugačije neće da te zaštite, i

da ih zato treba lagati i varati uzduž i

popreko. Kaže da ni tvoj muž nije kriv,

nego oni koji su mu pobili familiju. Kaže

da mu je žao.

Kažeš mu da nipošto nećeš nazad u

Bosnu, i da ćeš jednog dana ovde dovesti

decu. Kažeš da bi volela da ne moraš.

Zamisli...Ćale, keva i burazer su me sačeka-

li na stanici. Po povratku kući, uključio

sam se u borbu seljaka iz Mojsinja pro-

tiv odluke Velja Ilića da im u njivama

podigne deponiju. Posle dužeg vremena

prvi smislen posao kog sam se dohvatio.

Bez naknade. Ne kažem da je smisleno

raditi za džabe, samo da novac i smisao

ne idu uvek ruku pod ruku.

U Mojsinju sam po prvi put uživo

video hepiend. Čak sam počeo da raz-

govaram sa ljudima.

Moja omiljena scena iz ’’Apokalipse

danas” je kad Kurc otera onog smrada

fotografa iz svog kraljevstva i nazove ga

psom zato što je lupao gluposti o dija-

lektici. Nešto kasnije, savršeni Ratnik će

izgovoriti jednu od najmoćnijih antirat-

nih poruka ikada: ’’Obučavamo mladiće

da bacaju napalm na ljude, ali njihovi

komandanti im ne daju da pišu FUCK

po svojim avionima, jer je to nepristoj-

no”; trenutak zatim, ubiće ga ratnik ko-

jeg je sam stvorio, jer je to jedini način

da Kurc pošalje poruku svom sinu; onda

ratnik koji je morao postati Kurc da

bi ga ubio (i preneo poruku njegovom

sinu), odbacuje oružje, odbacuje na-

palm, i tako dalje, i tako dalje, sve u sve-

mu u poslednjih pola sata ’’Apokalipse”

ima više dijalektike nego u čitavoj srp-

skoj istoriji, naročito novijoj. Perverzija

je što upravo oni koji su dijalektiku učili

ovde imaju ulogu psa fotografa, drže se

granice između Srbije i Druge Srbije i

blokiraju svaku mogućnost sinteze. Ako

ste iza ovoga prozreli pohvalu aktuel-

nom savezu DS i SPS, neću se naljuti-

ti. Da li to, međutim, znači da Miroslav

Lazanski sutra treba da izađe na RTS da

nam objasni kako je Ratko Mladić naj-

gori ofi cir u istoriji srpske vojske? Na-

ravno da ne znači. A da li znači mir? Pa

odkud bih ja to znao? Ja sam ipak samo

seljak koji je imao svojih pet minuta na

zapadu, i vratio se kući bez BMW-a.

Znam samo da dok smo se moj

bombaš i ja igrali četnika i partizana,

Veljo i bratija pokradoše sve što im je

zapalo za oko. Moji talibani ili ne rade,

ili crkavaju kod privatnika, i muka mi je

da ih gledam ponižene. ■

39

Z BALKAN

Autor ovog teksta, kojim opisuje svoj iz-

beglički život, želeo je da ostane anoni-

man.

1989. sam rođen u Bugojnu, u Bosni

i Hercegovini.

Prve tri godine života živeo sam na

imanju pokojnog dede koji se bavio sto-

čarstvom.

Na tom istom imanju živeli su moj

otac, četvoro braće sa svojom decom i

ženama, i očeva sestra.

Po pričama sam skontao da se živelo

dobro. Imali su dosta stoke... Zdrav seo-

ski život... Onda…

1992 – RATBežanje u Srbiju. Živeli smo neko

vreme u jednom naselju. Sećam se kao

kroz maglu par stvari...

Bucmaste "tete" koja me zvala par

puta kod nje kući da gledam crtaće i

jedem kod nje.. Tada sam prvi put kod

nje jeo kupovni hleb, koji sam tada zvao

kolač.

Očevih par dolazaka sa ratišta. Se-

ćam se isto jednom tata dolazi sa za-

motanom nogom… Majka plače… Tata

je smiruje kao sve je u redu... Ja nemam

pojma o čemu se radi... Posle tata odmo-

tava zavoj i vidim rupu u nožnom mi-

šiću... Meni je toliko bilo zanimljivo da

sam mor`o da gurnem prst u tu rupu i

nije mi bilo jasno što se tata derao tada

toliko...

Posle nekog vremena i još par selid-

ba selimo se u RS, u naselje koje je bilo

muslimansko ali su svi pobegli za vreme

rata... Došli smo među prvima i spavali

u sportskoj sali sa još nekim ljudima...

Posle su nam dodelili neku kućicu u ko-

joj smo živeli neko vreme... Posle su nam

dodelili veću jer smo kao petočlana po-

rodica živeli u dnevnom boravku i jednoj

sobi... Tu smo proveli oko 7-8 godina…

Sećam se dana kad sam trebao da se

upišem u školu... Bio je baš lep dan i bio

sam neobično srećan jer treba da krenem

u školu... Na putu do škole majka sretne

nekog čoveka koji joj kaže da su poginuli

neki ljudi, nabrajajući njihove nadimke

(svi su bili očevi poznanici i drugovi),

ali nije spomenuo tatu… Tad se nisam

upisao jer je majka previše plakala i bri-

nula se šta li je sa tatom pa smo se vratili

nazad kući... Tata se posle vratio na svu

sreću.. Ali skroz drugačiji...

Radio je svaki fi zički posao koji se

može raditi samo da bi nas prehranio…

1996 - Dolazi na svet moja mlađa se-

stra. Secam se očeve sreće i priče o "no-

vom početku"... Tih par godina živelo se

nekako... Oči željne svega ali se sastav-

ljao kraj sa krajem... Onda je otac počeo

da pije... Secam se dosta priča o ratu sa

njegovim prijateljima... onako uz pivo...

Posle je počeo i da tuče majku... Sve

više i više nervoze u kuci... Oko 2000e

muslimani počinju da se vraćaju, jer su

i oni, kao i mi, izbeglice i vraćaju se u

svoje kuće... Dobili smo deložaciju među

poslednjima jer je gazda te kuće živeo u

inostranstvu i nije planirao da se vrati...

Sećam se dosta tuča sa muslimanima...

Prepucavanja sa psovkama "četničke

majke" i "balijske majke"... Retko sam se

tukao... čak sam par puta i branio musli-

mane koji su tek dolazili... Sa jednim sam

se čak i sprijateljio i svaki dan smo igrali

basket... Ponekad razmišljam... Možda

je baš moj tata ubio njegovog tatu... Ali

smo mi ipak i dalje igrali košarku...

Posle deložacije... Opet selidba...

Samo što smo sada morali placati ki-

riju... Gde god odemo kirija se poveća

posle nekog vremena pa opet selidba sa

sve nervozom, svađom i alkoholom...

Opština nam je na kraju dodelila plac u

izbegličkom naselju... Otac je pričao ne-

što o pravljenju kuće ali za nju se nije ni-

šta moglo odvojiti... jer se i ovako živelo

bedno sa kirijom, velikim troškovima a

malim primanjima... Brat odlazi od nas

jer nije više mogao da trpi oca i počinje

da živi sam... Starija sestra se udaje…

Ja sam se već promangupisao... osta-

jao do kasno u gradu... radio neke stvari

koje nisu baš za pohvalu... par puta be-

žao od kuće jer nisam mogao da trpim

sranja... Vraćao se opet i nastavljao da

trpim…

I odjednom... Razvod roditelja...

Majka više nije mogla da trpi očevo pi-

janstvo i udarce... i sa mlađom sestrom

pobegne kod starije sestre i njenog

muža... Njih četvoro i beba (sestrin sin)

su živeli u 2 skučene prostorije... Skon-

tao sam da tu za mene nema mesta…

Sa 15-16 godina počnem da radim u

igraonici gde sam i spavao... Skoro godi-

nu dana sam radio od 17:00 do kasno u

noć... Ujutro u školu pa opet na posao…

Otac je spavao u nekom kontejneru za

radnike... Radio na građevini... Sve što

zaradi popije...

Brat se oženio... Živi i dalje pod kiri-

jom sa ženom…

Posle skoro tih godinu dana, otac

dođe sebi... Skontao da ne može više

tako... I napravi od dasaka(lamperije)

kolibicu sa samo jednom prostorijom...

Posle uz malo moje i više bratove pomo-

ći napravi još jednu dodatnu prostori-

ju... Brat i ja nagovorimo majku da mu

se vrati... Onda smo mlađa sestra, otac,

majka i ja živeli u te dve prostorije… Ali

je opet otac počeo da pije... ali u manjoj

granici koja se povećavala... Kad sam za-

vršio školu skontao sam da tu nema me-

sta za mene... i odem...

Sada živim pod kirijom... Plata mi je

300 maraka, kirija 120... Pored ovog po-

sla ponekada radim sa bratom moleraj...

Koliko mogu... Ni sam ne znam kako us-

pevam da preživim... Al` mi je dobro...

Ne žalim se...

Brat je nedavno kupio plac na

kredit... Žena mu je trudna... Sada

mora da plaća i kiriju i kredit...

Otac sada radi u Srbiji... Na izgradnji

mostova... Dolazi mesečno na 2-3 dana...

Pomalo radi nešto na placu…

Sestra je dobila još jedno dete... da-

kle živi sa mužem i dvoje dece... Isto pod

kirijom...

Ko zna kad ćemo svi da imamo svo-

je nešto... Mislim imaćemo... Valjda... Ali

taman to kad ostvarimo ... Vreme je u

grob...

Ali opet se živi i gura... I pored ’’ma-

lih ljudi’’ koji misle da je izbeglicama

lako i da su neradnici i pijandure... Koji

imaju predrasude zbog ljudi koji su znali

da se snađu (čitaj krali) u ratu i ostavljali

za posle…

Ali dobri su i oni.. Nisu loši... Ima ih i

gorih... Kojima je krivo što se narod bori

i ide mu na bolje, pa mora da ga sprečava

i maltretira zbog toga... A i mora da se

"bavi" u svom životu nečim... jer mu je

previše dosadno od svih silnih para koje

dolaze sa svih strana... Ali ni njih ne kri-

vim... Šta ćeš... Jadni ljudi moraju nečim

da se zanimaju... ■

Ali mi smo ipak i dalje igrali košarku...

40

Z EKOLOGIJA

Ekološke krize sa kojima se suočavamo

u svojim lokalnim zajednicama i na glo-

balnom nivou, mogu se shvatiti jedino

kao izdanak industrijskog kapitalizma

i tradicionalnih modela razvoja. Re-

zultati kapitalističkog pristupa razvoju

bili su često katastrofalni, pri čemu su

razvijane oblasti ostajale da se valja-

ju u dugovima, siromaštvu, ekološkom

opustošenju i kulturnoj dezintegraciji,

izazvanoj potiskivanjem lokalnih kultu-

ra i ekonomskih sistema. Kapitalistički

razvoj povećao je siromaštvo, glad, pro-

padanje životne sredine, i jaz između

bogatih i siromašnih po skoro eksponen-

cijalnoj stopi. Sadašnja praksa razvoja

usredsređuje se prvenstveno na iscrplji-

vanje resursa, na stvaranje i izrabljiva-

nje jeftine radne snage koja nije organi-

zovana u sindikate, i na poljoprivrednu

proizvodnju useva za izvoz u bogatije

nacije. Ironično je da u nacijama kao

što su Meksiko i Gvatemala, a obe su ve-

liki izvoznici poljoprivrednih proizvoda,

veliki deo naroda pati od neuhranjeno-

sti i gladi. Rastuća svest o ovoj činjenici

dovela je do pobuna u obe zemlje. Buna

zapatista u Meksiku usredsredila se na

destruktivne efekte Severnoameričkog

ugovora o slobodnoj trgovini (NAFTA)

kao na pitanje svih pitanja.

Kapitalistička modernizacija uni-

štava zajednicu tako da su ljudi prinu-

đeni da idu na tržište na kome gube

svoj identitet jedinstvenih individua i

postaju bezlični proletarijat. Na kraju

dvadesetog veka, videli smo kako ek-

sploatacija prodire ne samo u društvene

i ekonomske odnose ljudi, već i u samu

njihovu svest. Raznoliki svet neponov-

ljivih kultura gubi svoju prirodu i svodi

se na kolekciju izmenjivih individualnih

radnika i potrošača – izolovanih, izra-

bljivanih i manipulisanih. Modernizaci-

ja se izjednačuje sa homogenizacijom –

stvaranjem standardizovanog sveta koji

proizvodi standardizovane proizvode

za sve standardizovanije potrošače koji

slobodu smatraju izborom između be-

log i roze toalet papira.

Uprkos impresivnim povećanjima

u procentima bruto nacionalnog pro-

izvoda u zemljama u razvoju, ’’porast

dohotka 520 miliona najsiromašnijih

prosečno iznosi 73 centa godišnje”. Na

primer, od kasnih 1970-ih, SAD su ima-

le siguran porast bruto nacionalnog

proizvoda, dramatičan porast produk-

tivnosti radnika, i mali porast dohotka

po glavi stanovnika, ali su se smanjile

realne nadnice, a povećao se broj ljudi

koji su živeli u siromaštvu. Ovakve či-

njenice govore da postoji nešto sasvim

pogrešno u konceptu koji je u osnovi

ovog modela. Sve dok bogate nacije de-

fi nišu uslove pod kojima se odvija (ili

ne odvija) razvoj, šanse za oblik razvoja

koji bi omogućio zemljama Trećeg sve-

ta da se otrgnu od zavisnosti zaista su

slabe. Samom razvoju mora da se da

nova defi nicija po kojoj će zajednice da

imaju svu moć odlučivanja o svojoj vla-

stitoj budućnosti na otvoren način, bez

prinude MMF-a, Svetske banke i drugih

međunarodnih agencija za razvoj.

Socijalna ekologija nalaže da se

tekući modeli razvoja moraju odlučno

odbaciti ako uopšte želimo da ikad iz-

gradimo ekološko društvo. Jedinstve-

na zajednica i pravična raspodela, čak

i oskudnih sredstava, često mogu više

da doprinesu ekonomskim, društvenim

i duhovnim potrebama pojedinca nego

uvećani dohodak.

Na mestima gde je napad kapitaliz-

ma na životnu sredinu još uvek u svom

ranom stadijumu, ljudi imaju priliku da

kritički analiziraju iskustvo razvijenog

sveta, da uče iz kapitalističkog zavešta-

nja ekološkog opustošenja, i da se sve-

sno trude da ne ponavljaju već naprav-

ljene greške.

Kvalitativni aspekti života, na koji-

ma mora da bude utemeljen svaki funk-

cionalan oblik razvoja, treba da sadrže u

sebi važan ekonomski aspekt; ipak, eko-

nomija ne sme ni u kom slučaju da sebi

potčini kvalitet. U stvari, baš suprotno

od toga je istina. Ako treba da imamo

autentičan razvoj, ekonomija mora da

se vrati pod kontrolu društva, kako je i

bilo tokom najvećeg dela vremena otka-

ko ljudski rod naseljava planetu.

Socijalna ekologija odbija tržište

kao funkcionalni mehanizam za pod-

sticanje ili unapređivanje razvoja. U

stvari, tržište stoji na potpuno suprot-

noj strani od ciljeva stvarnog razvoja.

Tržište zahteva privrženost modelu

koji ima ugrađene dobitnike i gubitni-

ke; stvara zavisnost od spoljnih izvora

fi nansiranja, tehnologije i uskog struč-

nog znanja; razvlašćuje komunalne vla-

sti u korist bezličnih ekonomskih sila;

posmatra prirodu kao ’’resurs” zreo za

izrabljivanje; pretpostavlja univerzalni

standard blagostanja koji je modeliran

na Severu, koji će, ako ikada bude po-

stignut (što je nemoguće sa ekološkog

stanovišta), rezultirati homogenizaci-

jom svetskih kultura i ekosistema.

Autentični razvoj treba da podsti-

če otkrivanje produktivnih mogućnosti

u svakoj lokalnoj zajednici u skladu sa

njenim specifi čnim uslovima. To je or-

ganski proces koji traži od ljudi da de-

fi nišu svoju vlastitu budućnost umesto

da dopuste da je tržište defi niše umesto

njih. To treba da bude unutrašnji proces

koji izranja iz samih zajednica a ne pro-

ces koji im se nameće spolja. ■

Ekologija i autentični razvoj

41

Z EKOLOGIJA

Ekološko društvo pretpostavlja ne samo

odbacivanje dominantnog modela razvo-

ja, već i same defi nicije razvoja. Osnovni

elementi nove defi nicije razvoja mora da

istaknu kvalitet umesto kvantiteta, kao

i kulturno jedinstvo naroda i njihovih

zajednica. To znači da same zajednice,

uz aktivno učešće svojih građana, mora

od države i tržišta da preotmu kontrolu

nad procesom razvoja.

Dok se globalno širenje ’’slobodne

trgovine” odvija po eksponencijalnoj

stopi a hegemonija kapitala, sa nje-

govom pratećom ideologijom ra-

sta i širenja, izgleda osigurana,

preduzimanje kritičke ana-

lize osnovnih prepostav-

ki ’’razvoja” izgleda

kao uzaludan zada-

tak. Ali bez takve

korenite kritike

nema načina

da se proni-

kne u suštinu

p a r a d o k s a

ekonomskog

modela ’’rast-

ili-smrt’’ u

doba nesta-

janja resursa

i zlosutnog

opadanja kva-

liteta životne

sredine. Ustvari,

ekološke krize sa

kojima se suočava-

mo u svojim lokalnim

zajednicama i na glo-

balnom nivou, mogu se shvatiti

jedino kao izdanak industrijskog

kapitalizma i tradicionalnih modela

razvoja. Osim toga, te krize moraju

se posmatrati kao društvene krize koje

proističu iz društva i naših uzajamnih

stavova i odnosa, a ne iz prirode. Prema

tome, svako autentično rešenje ’’zago-

netke razvoja” mora da analizira model

industrijskog kapitalizma i društvo iz

koga se taj model razvio.

Savremeni modeli razvoja pretpo-

stavljaju integraciju ’’nerazvijenih”

nacija i zajednica u globalno tržište,

a kroz taj proces rast ekonomskog pros-

periteta i postepeno smanjivanje razlika

u životnom standardu između Severa

i Juga. Takva transformacija zahteva

snažnu infuziju kapitala za unapre-

đenje infrastrukture, obično u obliku

međunarodnih zajmova i velikih inve-

sticija multinacionalnih korporacija,

kojom bi se izvukli resursi i stvorila in-

dustrija i radna mesta. Rezultati ovakvog

pristupa razvoju bili su često katastrofal-

ni, pri čemu su razvijane oblasti ostajale

da se valjaju u dugovima, siromaštvu,

ekološkom opustošenju, i kulturnoj

d e z i n t e -

graciji,

izazvanoj

p oti sk i-

v a n j e m lokalnih kultura i

ekonomskih sistema.

Ovakav pristup razvoju, umesto

da stvori stabilnu srednju klasu koja

može da uđe u redove omamljenih

potrošača koji cvetaju u naprednom

svetu, obično dovodi do dvostruke

ekonomije koja se sastoji od male grupe

veoma bogatih i ogromne mase veoma

siromašnih. Ovakav trend su veoma do-

bro potkrepili dokazima za Afriku, Aziju

i Latinsku Ameriku različiti autori poput

Teda Trejnera (Razvijen do smrti), Loj-

da Timberlejka (Afrika u krizi), Vanda-

ne Šive (Ostati živ) i Rigoberte Menčue

(Ja, Rigoberta Menču). Dok se odvijalo

dramatično povećanje ukupnog ’’bogat-

stva” planete, dotle se ono u još većoj

meri koncentrisalo u rukama sve ma-

njeg broja ljudi. Prema časopisu Nacija,

u izdanju od 19. decembra 1994. godine,

postoje u ovom trenutku 358 milijardera

na svetu (iznenađujući je broj iz zema-

lja Trećeg sveta) koji poseduju imovinu

u neto vrednosti od približno 760 mi-

lijardi dolara. Njihova imovina

je veća od neto vrednosti

imovine najsiromašnijih

45 procenata svetske

populacije.

Analiza iz per-

spektive socijalne

ekologije nala-

že da se tekući

modeli razvoja

moraju odluč-

no odbaciti

ako uopšte

želimo da ikad

izgradimo eko-

loško društvo.

Zaista, suštinsko

redefi nisanje ’’ra-

zvoja” je preduslov

za opstanak plane-

te. Kako onda socijalna

ekologija defi niše razvoj?

Kako se ta defi nicija suštin-

ski razlikuje od tradicional-

nog pristupa? I kojim sredstvima

obezbediti da nova defi nicija stekne

prevagu u svetu? Predstojeće stranice

predstavljaju skup suštinskih tema koje

moraju biti istaknute kako bi se redefi ni-

sao razvoj. One su usmerene ka davanju

sugestija, a ne ka pukom šematskom pri-

kazivanju. Moraće, isto tako, na različite

načine da budu primenjivane u različi-

tim delovima sveta. Ali moraju da budu,

prema Marej Bukčinu1, rasadnik misli

1 Marej Bukčin (1921-2006) je

sedam decenija bio aktivni učesnik levičar-

skog političkog pokreta i napisao je veliki

broj knjiga koje se bave širokim spektrom

tema, uključujući ekologiju, fi lozofi ju pri-

rode, istoriju, urbane studije, i levičarske

teorije, posebno marksizam i anarhizam.

Danijel Čodorkof

Redefi nisanje razvoja

42

Z EKOLOGIJA

i ideja u socijalnoj ekologiji, i utopij-

ska, u najdubljem smislu te reči. Utopij-

sko mišljenje danas ne zahteva nikakvo

izvinjenje. Retko kad je u istoriji bilo od

toliko presudnog značaja da se pose-

gne za imaginacijom kako bi se stvo-

rile nove radikalne alternative za skoro

svaki aspekt svakodnevnog života.

Kvalitet naspram kvantitetaOsnovna pretpostavka tradicional-

nih modela razvoja je da je veće bolje.

Veliki, centralizovani projekti, koji za-

htevaju snažne infuzije kapitala, poje-

du većinu uloženog novca, a uspeh se

obično meri kvantitativnim sredstvima

(povećanje bruto nacionalnog proizvo-

da, učinak po radniku, dohodak po glavi

stanovnika, i tako dalje). Kvantitativni

kriterijumi mogu da otkriju trendove

kretanja na nacionalnom nivou, ali

nam ništa nužno ne kažu o uticaju

ovih oblika razvoja na živote ljudi.

Bez potpunog razumevanja društvenog

konteksta u kome se pravi takva stati-

stika, sasvim je moguće da se pogrešno

protumači značaj razvoja za ljudske ži-

vote. Uprkos impresivnim povećanjima

u procentima bruto nacionalnog pro-

izvoda u zemljama u razvoju, Trejner

primećuje da ’’porast dohotka 520 mi-

liona najsiromašnijih prosečno izno-

si 73 centa godišnje”.

Čak i na industrijski razvijenom

Severu takve cifre mogu da zavedu na

pogrešan put. Na primer, od kasnih

1970-ih, SAD su imale siguran porast

bruto nacionalnog proizvoda, drama-

tičan porast produktivnosti radnika, i

mali porast dohotka po glavi stanovni-

ka, ali su se smanjile realne nadnice, a

povećao se broj ljudi koji su živeli u

Tokom 1950-ih, svojim podužim esejom

"Problem hemikalija u hrani" iz 1952, upo-

zorio je na hemikalizaciju poljoprivrede i

životne sredine, a sa tim i drugim radovi-

ma, pomogao je izgradnju temelja moder-

nog pokreta za radikalnu ekologiju. Pomo-

gao je popularizaciju organskog baštovan-

stva, diverzifi kaciju poljoprivrede, i drugih

problema životne sredine. Njegov manifest

radikalne političke ekologije ("Ekologija i

revolucionarna misao"), napisan 1964, bio

je prvi manifest tog tipa napisan na bilo ko-

jem jeziku. Kao autor i govornik, uticao je

na antinuklearni pokret i osnivanje ranog

političkog pokreta Zelenih, u Sjedinjenim

Državama i Nemačkoj. Jedan je od osniva-

ča Instituta za socijalnu ekologiju, na kom

je držao predavanja svakog leta, i počasni

profesor na Ramapo koledžu u Nju Džersi-

ju.

siromaštvu. Ipak, u sistemu kojim sve

više dominira mentalitet čistog profi -

ta, koji delegitimira i degradira sve što

se ispreči na njegovom putu, to su cene

progresa.

Socijalna ekologija razvoj posmatra

u kategoriji kvaliteta, nikako kvanti-

teta. Takav pogled zahteva da se postavi

potpuno drugojačiji skup pitanja. Tra-

dicionalni indeksi ne pružaju adekvatan

okvir za analizu kvalitativnih uticaja.

Pri tom se pozivam ne samo na uticaj

razvoja na životnu sredinu, koju neki

’’održivi” modeli razvoja kvantifi kuju,

već i na mnogo važniji uticaj koji se

odražava na kvalitet života (ljudski

odnosi u društvu, porodični i rodbinski

odnosi, osećaj zajedništva, održavanje

kulturnog jedinstva, i drugi kriterijumi

koji su teško merljivi). To su kritične

oblasti koje moraju biti vrednovane.

Reč je o razvoju višeg kvaliteta živo-

ta (u kome je ekonomska komponenta

samo jedan aspekt), koji mora da bude

sveobuhvatna mera uspeha.

Kvalitet života je teško kvantifi ko-

vati. Ali cilj razvoja mora biti usredsre-

đen na pružanje sigurnosti ljudima

da će njihove osnovne potrebe, kao

što su adekvatna hrana i krov nad

glavom, biti ispunjene, i na uvaža-

vanje često nedodirljivih sfera duhov-

nosti i ljudske osećajnosti. Blagostanje

nesumnjivo zahteva određeni stepen

ekonomske sigurnosti, ali pravi temelj

blagostanja je osećanje društveno-

kulturne sigurnosti. Jedinstvena za-

jednica i pravična raspodela, čak i

oskudnih sredstava, često mogu da

doprinesu više ekonomskim, druš-

tvenim i duhovnim potrebama po-

jedinca nego uvećani dohodak. Ovaj

aspekt je dobro ilustrovan uspehom

Kerale, najsiromašnije države u Indiji,

koja je, razvojnim procesom koji po-

čiva na preraspodeli unutrašnjih re-

sursa, uspela da smanji najveću stopu

nepismenosti u Indiji, sa 70 procenata

na 36 procenata, i da obezbedi pristup

osnovnoj ishrani, zdravstvenoj zaštiti i

obrazovanju za sve svoje građane. Kul-

tura industrijskog kapitalizma, kojoj

su puna usta ovih vrednosti, ustvari je

glavna sila koja ih širom sveta uni-

štava.

Moderni koncept razvoja je stvoren

na ekonomskom samitu u Breton-Vud-

su, nakon Drugog svetskog rata, i doveo

je do stvaranja Međunarodnog mone-

tarnog fonda (MMF) i Svetske banke.

Ove institucije su osnovane sa ciljem da

se posle rata fi nansira ponovna izgrad-

nja Evrope. Funkcionisale su u miljeu u

kome su bile date osnovne pretpostavke

kapitalizma. To što je od tada ovaj model

postao univerzalan put razvoja, govori

mnogo i o suštinskom nerazumeva-

nju prirode kultura Trećeg i Četvrtog

sveta, i aroganciji Zapada. Zanimljivo

je primetiti da su se, uprkos 50 godina

ovog tipa razvoja, povećali siromaštvo,

glad, propadanje životne sredine, i jaz

između bogatih i siromašnih po skoro

eksponencijalnoj stopi. Ovakve činje-

Na kraju dvadesetog veka, videli smo kako eksploatacija prodire ne samo u druš-tvene i ekonomske odnose ljudi, već i u samu njihovu svest

43

Z EKOLOGIJA

nice govore da postoji nešto sasvim po-

grešno u konceptu koji je u osnovi ovog

modela.

Ti kvalitativni aspekti života, na

kojima mora da bude utemeljen sva-

ki funkcionalan oblik razvoja, treba da

sadrže u sebi važan ekonomski aspekt;

ipak, ekonomija ne sme ni u kom slu-

čaju da sebi potčini kvalitet. U stvari,

baš suprotno od toga je istina. Ako treba

da imamo autentičan razvoj, ekonomija

mora da se vrati pod kontrolu druš-

tva, kako je i bilo tokom najvećeg dela

vremena otkako ljudski rod naseljava

planetu. Ovakvo shvatanje podržava

ekonomska antropologija, najznačajnije

delo Karla Polanjija. Socijalna ekologi-

ja Mareja Bukčina postulira ovaj pro-

ces kao stvaranje moralne ekonomije.

Moralna ekonomija ne vidi ekonom-

sku aktivnost samo kao način da se

ljudi opskrbe materijalnim sredstvi-

ma za život, već je vidi i kao način da

se stvore osećajne veze između ljudi i

njihove zajednice.

Mnogo od onoga što se danas sma-

tra razvojem ima potpuno suprotan efe-

kat. Modernizacija uništava zajednicu

tako da su ljudi prinuđeni da idu na

tržište na kome gube svoj identitet je-

dinstvenih individua i postaju bezlič-

ni proletarijat. Dobro dokumentovani

rezultati ’’zelene revolucije” u poljopri-

vredi pokazuju odličan primer za ovaj

veoma problematičan proces. Moralna

ekonomija je, verovatno, jedina alterna-

tiva ovoj destruktivnoj sili. Ona pred-

stavlja očuvanje, stvaranje ili ojačanje

zajednice i aktivnog građanstva, na koje

razvoj mora da se usredsredi. Zajednice

i aktivno građanstvo su, opet, predu-

slov za rešavanje naše ekološke krize.

Mogućnost narodnog sudelovanja je

stvarni cilj svakog autentičnog proce-

sa razvoja. Socijalna ekologija traži da

se vrednost ovih društveno-kulturnih

kriterijuma stavi iznad ekonomije. To je

revolucionarni pogled koji podrazu-

meva eliminaciju svih odnosa zasno-

vanih na hijerarhiji i dominaciji kao

integralnim delom razvojnog procesa

i početnom tačkom za reharmoniza-

ciju ljudskog odnosa prema ostatku

prirode. Ova perspektiva u samoj osno-

vi osporava institucije države i transna-

cionalnih korporacija koje su najvažniji

protagonisti tekućeg modela razvoja.

Bilo koji pristup koji ne uspe da

ponudi ovu suštinsku kritiku, čak i ’’al-

ternativni” modeli kao što su ’’održivi”

razvoj, ’’trgovina, ne pomoć”, ili ’’zeleni”

i ’’brižni” kapitalizam, mogu samo da

dovedu do daljeg povećanja bede,

siromaštva, eksploatacije, kulturnog

propadanja i ekološkog uništenja.

Postoji rastuća literatura koja aktivno

učestvuje u propagiranju takvih pristu-

pa, a isto tako se razvija i jaka kritika.

Kritika ovakvih pristupa koju je ponu-

dio Survival International otkriva nji-

hovu samo-svrsishodnu prirodu, kao

i njihovu fundamentalnu logiku koja

nikada ne dovodi u pitanje prioritet

tržišta. Činjenica je da su tradicionalni

modeli razvoja, koji su veoma daleko od

rešenja za ova zla, velikim delom i sami

problem. Ako se ne odbaci apriornost

statističkih i korporativnih okvira, kapi-

talizam će da nastavi da kolonizuje i

ruši kulturnu i ekološku raznolikost

koja je potrebna da bismo imali zdra-

vu planetu.

Vandana Šiva primećuje da ’’razvoj

u vidu akumulacije kapitala i komercija-

lizacije ekonomije zarad stvaranja viška

vrednosti i profi ta time obuhvata umno-

žavanje ne samo posebnog oblika stva-

ranja bogatstva, već i propratnog osiro-

mašenja i gubljenja imovine’’. Treba da

preusmerimo svoje mišljenje o razvoju

i pronađemo prave alternative. Pokušaji

da se stvori ’’brižni kapitalizam’’ su ok-

simoronični. Sama priroda globalnog

tržišta potkopava ono što bi trebalo

da budu ciljevi razvoja; promocija je-

dinstva u raznolikosti kroz procese koji

osiguravaju ekonomsku sigurnost lokal-

nih zajednica, kulturni opstanak i eko-

loški zdravu životnu sredinu. Pokušaji

da se kapitalizam i tržište postave kao

odgovarajuća sredstva kojima bi se

ostvarili ovi uslovi sežu od krajnje na-

ivnih do izvanredno ciničnih; na pri-

mer, usredsređivanje na ’’održivi“ razvoj,

onakav kakav se pojavljuje na svetskoj

sceni, je traganje za sredstvom održa-

vanja ekspanzije kapitalizma.

Kada Bruntlandova Komisija2 Uje-

dinjenih Nacija, u svom izveštaju pod

naslovom Naša zajednička budućnost

govori o ’’održivom razvoju”, ona upra-

vo misli na ovaj proces. Ekonomska

oblast je ta koja trenutno određuje

uslove u kojima se odvija razvoj. Lo-

kalne i posebne potrebe su podvedene

pod ’’globalnu” perspektivu koja gleda

na svet kao na niz zamenljivih delova

koji su kategorizovani po rubrikama

sa naslovima: sirovine, radna snaga i

potencijalna tržišta. Homogenizacija

razlika se prikazuje kao progresivan

proces. Univerzalizacija kulture kapi-

talizma smatra se neizbežnim i veoma

poželjnim ishodom.

ModernizacijaProblem modernizacije se podvodi

pod zapadni, linearni pojam progresa,

čiji se koreni nalaze u surovom socijal-

darvnističkom shvatanju ljudske isto-

rije koje se prvi put pojavilo u kanonu

kulturne evolucije devetnaestog veka.

Prvi je ove ideje predstavio Herbert

Spenser, dalje su je razrađivali Maitland

i Maine; a u Americi, Luis Henri Mor-

gan. Ovi šematski pogledi su predložili

da se od svih ljudskih kultura napravi

hijerarhija, u kojoj bi Civilizacija (Za-

padna Evropa) bila na vrhu, a svi ostali

oblici ispod nje. Ako bismo se poslužili

Morganovom terminologijom, hijerar-

hija bi, tipično, polazila od Divljaštva,

išla preko Varvarstva, i završavala Civili-

zacijom. (Treba znati da je Morganova

šema, kakva je razvijena u knjizi Antičko

društvo, bila osnova Marksovog i En-

gelsovog razmišljanja o ovom pitanju,

što je razlog što su ’’marksistički’’ pri-

stupi razvoju bili destruktivni koliko i

kapitalistički.

Pretpostavka koja leži u osnovi ova-

kvog razmišljanja jeste da ostatak sveta,

zbog svojstvenih nedostataka u kulturi,

nije uspeo da dosegne nivo prosperite-

ta kakav je na Severu. Oni su na nižem

nivou od nas zato što su njihove kultu-

re inferiornije u odnosu na našu. Tako

to postaje ’’teret belog čoveka’’ da siro-

mašnim divljacima i varvarima donese

blagodeti civilizacije. U devetnaestom

veku, ova linija razmišljanja je pru-

žila moralno opravdanje za najgore

2 Brutlandova komisija ili Svetski

komitet za ekologiju i razvoj (WCED -

World Commission on Environment and

Development).

Ako se ne odbaci apriornost statističkih i kor-

porativnih okvira, kapitalizam će da nastavi da

kolonizuje i ruši kulturnu i ekološku raznolikost

koja je potrebna da bismo imali zdravu planetu.

44

Z EKOLOGIJA

ispade kolonijalizma i imperijalizma,

a danas je ona a priori u tradicional-

nom pristupu razvoju.

Ovo ne treba ni u kom slučaju da su-

geriše da narodi Trećeg i Četvrtog sveta

ne žele pristup modernim tehnologijama

i znanju, već da se njima u toj stvari ne

nudi nikakav izbor. A zatim, da se ti ele-

menti modernosti, koji bi mogli da imaju

pozitivan uticaj na njihov kvalitet života,

često predstavljaju samo kao nerazdvojni

deo korenite ’’modernizacije” koja uni-

štava njihovu tradicionalnu kulturu i

transformiše narode u jednolike pro-

izvođače i potrošače koji funkcionišu

kao deo globalnog tržišta. Upravo kao

što je politička dominacija devetnaestog

veka dovela do ugnjetavanja, smrti i uni-

štavanja, danas to na isti način čini novi

kolonijalizam MMF-a, Svetske banke

i multinacionalnih korporacija.

Ako ništa drugo, neokolonijalizam

globalnih trgovaca je mnogo smrto-

nosniji. U devetnaestom veku, carstvo

je bilo način ugnjetavanja koje je pru-

žalo tanak zastor izrabljivačkim odnosi-

ma, koji su smišljeni da iscede sirovine i

radnu snagu iz ljudi koji su još uvek bili

ukorenjeni u svojim jedinstvenim kul-

turama. Na kraju dvadesetog veka,

videli smo kako eksploatacija prodi-

re ne samo u društvene i ekonomske

odnose ljudi, već i u samu njihovu

svest. Raznoliki svet neponovljivih kul-

tura gubi svoju prirodu i svodi se na ko-

lekciju izmenjivih individualnih radnika

i potrošača – izolovanih, izrabljivanih i

manipulisanih. Modernizacija se izjed-

načuje sa homogenizacijom – stvara-

njem standardizovanog sveta koji proi-

zvodi standardizovane proizvode za sve

standardizovanije potrošače koji slobodu

smatraju izborom između belog i roze

toalet papira.

Autentični pristupi razvoju, iz per-

spektive socijalne ekologije, moraju

stalno da ističu jedinstveni razvojni put

na kome će da se kritički ispituju mo-

gućnosti svake individualne kulture kao

posebnog entiteta. Nije to zahtev za ek-

stremnim relativizmom koji će nekritički

uzimati svaku kulturu i posmatrati je u

njenim vlastitim uslovima. To je pre pre-

poznavanje složenosti i različitosti koje

su svojstvene društvenim sistemima i

njihovo preispitivanje u sklopu kriteri-

juma koji nastaju iz naše interpretacije

određenih tendencija u okviru prirodne

evolucije koje, pak, još više povećavaju

složenost i različitost.

Ove tendencije uključuju jedinstvo u

različitosti, nehijerarhijske odnose, uza-

jamnost, spontanost i zajedničku evolu-

ciju. Ovo su ključni principi koje mo-

ramo da smatramo sastavnim delom

procesa razvoja koji može da nam po-

mogne da stvorimo ekološko društvo.

Svaka zajednica mora da ima primaran

glas u svom vlastitom razvoju. Odluke

koje se odnose na adaptaciju elemenata

modernosti mora da izrastu iz krajnje sa-

mosvesnog procesa, takvog koji ne pro-

cenjuje samo neposredne koristi i rizike,

već i dugoročne kulturne implikacije

svake odluke. Prethodno navedeni eko-

loški principi stvaraju etički okvir koji

mora da bude neophodna komponen-

ta svakog autentičnog pristupa razvoju.

Samo oblast etike omogućava prevazi-

laženje metoda obračuna troškova koji

preovlađuju kod većine međunarodnih

agencija za razvoj. Kao što Ted Trejner

kaže u delu Razvijen do Smrti, mora se

’’moralnim putem do razvoja’’.

Hegemonska pozicija kapitalističke

kulture uništava većinu napora koji se

ulažu da se održi samosvesni i selektivan

stav prema modernizaciji. To se najbolje

vidi u stavu ’’uzmi ili ostavi”. Ako neka

nacija želi da preispita restrukturisa-

nje ekonomske i razvojne politike po

receptu MMF-a, izvori kredita i kapi-

tala biće presečeni. Slomom komuniz-

ma i nestankom protivsile koju je neka-

da predstavljao Sovjetski Savez, čak su i

ograničene opcije koje su nekada stajale

na raspolaganju zemljama u razvoju su-

žene. Moć koju je rastući međunarod-

ni dug dao Svetskoj banci i MMF-u

uspešno je zatvorila mogućnost za

bilo kakve kreativne pristupe razvo-

ju. Dok individualne zajednice mogu u

potragu za alternativnim modelima ra-

zvoja, nacionalne države sveta u razvoju

mora da se povinuju prevlasti tržišta i da

igraju kako svira međunarodni kapital.

Jedan od primera pojavljujućeg ot-

pora dominaciji MMF-a i Svetske banke

je Gvajana čija je vlada odbila program

MMF-a za strukturalno prilagođavanje

kojim je trebalo da se stvori alternativa

koja će uravnotežiti otplaćivanje stranog

duga (koji će, da bi se otplatio njegov sa-

dašnji iznos, pojesti zaradu svakog gva-

janskog radnika narednih 10 godina) sa

unutrašnjim potrebama Gvajane. Slične

programe razmatra još 15 zemalja uz po-

moć međunarodne organizacije za refor-

mu iz Breton-Vudsa.

Urođena tenzija između tržišnih

snaga koje pokreću modernizaciju i eko-

loškog imperativa da se očuva biološki

integritet planete, ipak, sadrži moguć-

nost za kreativno rešenje. Na mestima

gde je napad kapitalizma na životnu

sredinu još uvek u svom ranom sta-

dijumu, ljudi imaju priliku da kritički

analiziraju iskustvo razvijenog sveta,

da uče iz našeg zaveštanja ekološkog

opustošenja, i da se svesno trude da

ne ponavljaju naše greške. Presudna

pokretačka sila su ovde ljudi koji treba da

budu kadri da razviju samosvesnost koja

Ironično je da u nacijama kao što su Meksiko i Gvatemala, gde su obe veliki izvoznici po-ljoprivrednih proizvoda, veliki deo naroda pati od neuhranjenosti i gladi. Rastuća svest o ovoj činjenici dovela je do pobuna u obe zemlje. Buna zapatista u Meksiku usredsredila se na destruktivne efekte Severnoameričkog ugovora o slobodnoj trgovini (NAFTA) kao na pitanje svih pitanja.

45

Z EKOLOGIJA

je potrebna za uspeh takvog pristupa.

Ali u sve većoj meri raste pritisak da se

otvaraju tržišta i uvedu u globalnu eko-

nomiju, što poprima skoro religijsku že-

stinu. Globalno tržište je danas posta-

lo sveti gral iz devedesetih i odupreti

se krstaškom pohodu koji se vrši u

njegovo ime znači rizikovati sudbinu

svih nevernika: izopštavanje ili smrt.

A nepružanje otpora dovodi neizbežno

do istog ishoda.

Proces naspram proizvodaTradicionalni modeli razvoja su po-

dešeni prema povećanju proizvodnje,

čime se u velikoj meri uvećava bo-

gatstvo onih u čijim rukama se nalazi

proizvodnja, a samo teoretski je data

mogućnost da mrvice ’’procure” do nižih

slojeva. Ako ljudi treba da žrtvuju svoju

slobodu, svoje zdravlje ili životnu sredi-

nu, da bi se povećala proizvodnja, kakva

korist od toga što će takva žrtva da se

opravda povećanjem proizvodnje i pora-

stom bruto nacionalnog proizvoda.

Socijalna ekologija posmatra razvoj

kao proces koji je okrenut proizvodu bez

opsednutosti njime, koji je usredsređen

ne na proizvodnju, već na reprodukci-

ju, na biološke procese koji obnavljaju

zemlju. Proces razvoja mora da se tran-

sformiše u proces koji će osposobiti

razvlašćene sektore društva, povećati

nivo njihove samosvesnosti u pogledu

sposobnosti da preokrenu pravac ra-

zvoja. Samom razvoju mora da se da

nova defi nicija po kojoj će zajednice

da imaju svu moć odlučivanja o svojoj

vlastitoj budućnosti na otvoren način,

bez prinude MMF-a, Svetske banke i dru-

gih međunarodnih agencija za razvoj.

Kako je Andre Gunder Frank ista-

kao šezdesetih godina, kapitalistički ra-

zvoj podstiče zavisnost od dominantne

kulture bogatih nacija. Sve dok bogate

nacije defi nišu uslove pod kojima se od-

vija (ili ne odvija) razvoj, šanse za oblik

razvoja koji bi omogućio zemljama Tre-

ćeg sveta da se otrgnu od zavisnosti zai-

sta su slabe.

Sadašnja praksa razvoja usredsre-

đuje se prvenstveno na iscrpljivanje

resursa, na stvaranje i izrabljivanje

jeftine radne snage koja nije organi-

zovana u sindikate, na poljoprivrednu

proizvodnju useva za izvoz u bogatije

nacije. Drugim rečima, pristup razvoju

koji je okrenut proizvodu usklađen je

skoro isključivo prema proizvodnji čija

je jedina svrha da bogate nacije i majuš-

ne vladajuće elite Trećeg sveta nemilice

troše. Ironično je da u nacijama kao što

su Meksiko i Gvatemala, gde su obe ve-

liki izvoznici poljoprivrednih proizvoda,

veliki deo naroda pati od neuhranjeno-

sti i gladi. Rastuća svest o ovoj činjenici

dovela je do pobuna u obe zemlje. Buna

zapatista u Meksiku usredsredila se

na destruktivne efekte Severnoame-

ričkog ugovora o slobodnoj trgovini

(NAFTA) kao na pitanje svih pitanja.

Povećana globalizacija proizvodnje

i ideologija slobodnog tržišta NAFTA i

GATT3 sporazuma mogu samo još više

da prodube bedu siromašnih.

Pristup razvoju, kakav imaju samo-

organizovane skupine na nivou zajedni-

ce, kao i pristupi koje predlaže socijalna

ekologija, usredsredili bi se najpre na

obezbeđivanje hrane za ljude koji žive

u okviru zemlje u razvoju. Razvoj mora

da bude proces obrazovanja jednako

kao i izgradnje infrastrukture. Treba da

podstiče otkrivanje produktivnih mo-

gućnosti u svakoj lokalnoj zajednici u

skladu sa njenim specifi čnim uslovima.

To je organski proces koji traži od lju-

di da defi nišu svoju vlastitu budućnost

umesto da dopuste da je tržište defi ni-

še umesto njih.

To treba da bude unutrašnji pro-

ces koji izranja iz samih zajednica a ne

proces koji im se nameće spolja. Veliki

deo današnjeg razvoja koji se odvija na

Jugu pokreće dugovanje. Međunarodne

agencije koriste moć koja izrasta iz

ogromnog spoljnog duga da rekon-

struišu socijalnu politiku i političke

prioritete dužničkih nacija kako bi

oni izražavali potrebe međunarodnog

kapitalizma. ’’Šok terapija” programa

MMF-a za strukturalno prilagođavanje

3 GATT - Opšti sporazum o cari-

nama i trgovini

je pustošila naciju za nacijom na Jugu.

Često povezani sa desničarskim režimi-

ma, ovi programi su bili toliko efektni da

su uspevali da čak i ’’progresivnim” admi-

nistracijama nametnu redefi nisanje svo-

jih prioriteta. Dobar primer za to pruža

Jamajka sa Menlijevom vladom.

Defi nicija razvoja od strane socijalne

ekologije počinje proces na licu mesta, u

radu sa zajednicama na lokalnom nivou

na projektima za koje one budu utvrdi-

le da će poboljšati njihov kvalitet života.

Regionalni i nacionalni prioriteti razvo-

ja zatim izrastaju iz lokalne orijentacije.

Ova dinamika je omogućena procesom

udruživanja u kome svako lokalno mesto

ima svoje interese koji su zastupljeni i re-

gionalno i nacionalno, što će omogućiti

stvaranje koordinisane strategije razvoja

odozdo nagore i izraziti želje narodnih

masa, a ne elite.

Možda najradikalnije odstupanje

pristupa socijalne ekologije razvoju jeste

odbijanje tržišta kao funkcionalnog

mehanizma za podsticanje ili unapre-

đivanje razvoja. U stvari, tržište stoji

na potpuno suprotnoj strani od ciljeva

stvarnog razvoja. Tržište zahteva privrže-

nost modelu koji ima ugrađene dobitnike

i gubitnike; stvara zavisnost od spoljnih

izvora fi nansiranja, tehnologije i uskog

stručnog znanja; razvlašćuje komunal-

ne vlasti u korist bezličnih ekonomskih

sila; posmatra prirodu kao ’’resurs” zreo

za izrabljivanje; pretpostavlja univerzal-

ni standard blagostanja koji je mode-

liran na Severu, koji će, ako ikada bude

postignut (što je nemoguće sa ekološkog

stanovišta), rezultirati homogenizacijom

svetskih kultura i ekosistema. Moramo

spoznati da su dramatične promene u

strukturama proizvodnje i potrošnje na

Severu uslov za stvarni razvoj na Jugu.

Asimilacija različitih kultura na

planeti je ljudska paralela gubitku

biološke raznolikosti koju naša te-

kuća praksa razvoja nagoveštava.

Samo aktivnim otporom dominan-

tnom modelu i stvaranjem pravih al-

ternativa izvan okvira globalnog tržišta

postoji nada za autentičan razvoj ljudi

na planeti, za razvijanje potencijala koji

bi mogli da nam omoguće da postigne-

mo dublji osnov humanosti, koja bi

bila i ukorenjena u raznolikosti života

različitih ljudi i kultura na svetu, i za-

ista univerzalna u svom etičkom stavu

i praksi. ■

Preveo Bratislav Srećković

Razvoj mora da bude proces obrazovanja jed-

nako kao i izgradnje infrastrukture. Treba da

podstiče otkrivanje produktivnih mogućnosti

u svakoj lokalnoj zajednici u skladu sa njenim

specifi čnim uslovima

46

Z EKOLOGIJA

Dok klimatske promene i nestašice na

svetskom nivou prete, da li će se ljudi

boriti oko vode ili udružiti da je zaštite?

Svetski pokret za pravedno korišćenje

vode zahteva promenu međunarodnog

zakona kako bi za sve obezbedio univer-

zalno pravo na čistu vodu.

Činjenica da se voda još nije pojavi-

la kao bitna tema u američkoj predsed-

ničkoj kampanji je ogroman neuspeh

političke predostrožnosti. Veze između

nafte, rata i američke spoljne politike su

dobro poznate. Ali pitanje da li se voda

tretira kao javno dobro ili potrošna roba

koja se može kupiti i prodati, u velikoj

meri će odrediti da li će nam budućnost

biti mirna ili puna opasnosti.

Amerikanci više rasipaju vodu nego

naftu. Sjedinjene američke države se

oslanjaju na neobnovljive resurse za 50%

svoje dnevne potrošnje, a 36 država se

sada suočava sa ozbiljnim nestašicama

vode, dok su neke na granici krize.

Istovremeno, pitanje života ili

smrti širom planete je stvoreno sve ma-

njim slatkovodnim zalihama širom sveta,

nepravičnim pristupom korišćenju vode

i korporativnom kotrolom nad vodom,

zajedno sa klimatskim promenama, koje

su na pomolu, izazvane emisijom fosil-

nih goriva.

Demokrate i republikanci su istakli

slabljenje zavisnosti Amerike od neob-

novljivih izvora energije kao deo progra-

ma svojih stranaka, ali ni jedna stranka

ne daje značajan prostor pretnjama koje

proizilaze iz nestašica vode.

Ne kažem da niko ne obraća pažnju

na to; U stvari, voda je postala ključni

strateški prioritet bezbednosti i spolj-

ne politike vlade Sjedinjenih Američ-

kih Država.

Sklopiti ugovor, preneti voduKorporacijski interesi su decenijama

stvarali načine da vodu privatizuju i izvo-

ze, i predstave je kao robu. Vidimo kako

se to odigrava u Kanadi. Na primer, u

drugoj polovini 1990-ih korporacija ’’San

belt voter” (Sun Belt Water Inc.) tužila

je vladu Kanade zbog kršenja NAFTA

sporazuma1, zato što je kanadski region

po imenu Britanska Kolumbija, zabranio

1 NAFTA-Severnoamerički spo-

razum o slobodnoj trgovini između SAD,

Kanade i Meksika.

izvoz vode sprečivši ugovor kojim bi se

voda iz Britanske kolumbije slala u Kali-

forniju. Korporacije su takođe pokušale

da prebace vodu iz Kanade čak do Azije

i Bliskog istoka. Predlozi su propali posle

oštrog protivljenja javnosti koja počinje

da shvata opasnosti trajnog otklanjanja

vode iz lokalnih ekosistema i njenog pot-

činjenja korporacijskom upravljanju.

Pentagon kao i razne grupe američ-

kih eksperata su odlučili da zalihe vode,

kao i energetske zalihe, moraju biti bez-

bedne, ako SAD žele da zadrže svoju

trenutnu ekonomsku i vojnu moć u

svetu. SAD vrši pritisak da dobije pristup

vodama Kanade, uprkos nestašici vode u

samoj Kanadi.

Pod imenom ’’Severnoamerič-

ki projekat budućnosti 2025” (North

American Future 2025 Project) Ame-

rički centar za strateške i međunarodne

studije (CSIS) okupio je visoke vladine

zvaničnike i poslovne rukovodioce Ka-

nade, Amerike i Meksika tokom serije od

šest sastanaka kako bi raspravili brojna

pitanja vezana za Partnerstvo za mir i

prosperitet - niz kontroverznih i brižljivo

čuvanih pregovora o proširenju NAFTA

sporazuma.

“Dok se globalizacija nastavlja, rav-

noteža moći potencijalno menja, a pret-

nje globalnoj bezbednosti evoluiraju,

vrlo je mudro da se kanadski, meksički

i američki politički stratezi zamisle nad

strukturom bezbednosti Severne Ame-

rike, koja bi se efektivno bavila pretnja-

ma bezbednosti koje se prognoziraju za

2025”, pisalo je u nezvaničnom saopšte-

nju CSIS-a koje je procurelo.

Na dnevnom redu jednog od dva sa-

stanka koja su se održala u Kalgariju su

se našli ’’potrošnja vode, transfer vode i

veštačko preusmeravanje vodenih toko-

va” sa ciljem postizanja ’’udruženog opti-

malnog korišćenja dostupne vode.”

Veza između vode i bezbednosti

produbljuje se činjenicom da ’’Nacional-

ne laboratorije Sandija”, veoma važnog

partnera CSIS-a u projektu Budućno-

sti globalnih voda, takođe imaju veliku

ulogu u vojnoj bezbednosti Sjedinjenih

Država. Sandija je tehnički u posedstvu

američke vlade, a odgovorna je ogran-

Mod Barlou

Život, sloboda, voda

Voda mora biti osnovno ljudsko pravo svih

47

Z EKOLOGIJA

ku Ministarstva energetike - Upravi za

nacionalnu nuklearnu bezbednost, čiji

rukovodioci imaju sklopljen ugovor sa

fabrikom ’’Lockheed Martin’’ - najvećim

proizvođačem oružja na svetu.

Ralf Pentland, konsultant za vodu i

glavni autor Savezne politike o vodi ka-

nadske vlade iz 1987, veruje da je svrha

ovih međugraničnih razgovora da se osi-

gura dovoljna količina vode za proizvod-

nju bitumenskog peska u Alberti da bi

se obezbedilo neprekinuto snabdevanje

SAD naftom. Izvlačenje energije bi bilo

mnogo privlačnije kad bi novi izvor vode,

po mogućstvu iz Kanade, mogao da bude

povezan sa bitumenskim peskom cevima

ili drugim načinima preusmeravanja vo-

denog toka. Sve dok voda ne pređe dr-

žavnu granicu, u moći je Alberte da to

učini.

Ovakvi planovi da se voda premesti

iz jednog ekosistema u drugi radi profi ta

korporacije, ekološki su problem čitave

planete, što je još jedan razlog zašto

voda mora da bude suštinska tema

svakog progresivnog razgovora o za-

visnosti Sjedinjenih Država od stra-

nih izvora energije.

Korporativni interesi razumeju tu

vezu i koriste je da bi ojačali svoja za-

laganja za privatna rešenja za nestašicu

vode. Jezikom koji je poznat onima koji

su tvrdili da su Sjedinjene Američke

Države izvršile invaziju na Irak ne radi

demokratije, nego zbog pristupa nafti i

profi ta za korporacije, 2005. godine je u

izveštaju projekta Budućnosti globalnih

voda CSIS-a saopšteno ovo:

’’Pitanje vode je suštinsko za nacio-

nalnu sigurnost SAD-a i integralni deo

očuvanja američkih vrednosti humanita-

rizma i razvoja demokratije. Osim toga,

bavljenje internacionalnim pitanjem

vode garantuje mogućnost poslovanja

američkom privatnom sektoru, koji je

dobro pozicioniran da doprinese razvoju

i ubiranju ekonomskih plodova’’.

Voda za sveOčigledno, moćnici u Sjedinjenim

državama smatraju da voda nije javno

dobro, nego privatan resurs koji se mora

obezbediti svim raspoloživim sredstvi-

ma.

Ali postoje i alternativeAmerikanci moraju naučiti da žive u

skladu sa svojim resursima, očuvanjem

vode u poljoprivredi i u svojim domo-

vima. Možemo učiti iz mnogih prime-

ra unutar i van naših granica - od Nju

Meksičkog Acequia sistema koji koristi

drevnu prirodnu tradiciju navodnjavanja

pomoću jarkova radi distribucije vode

do sušne zemlje, pa do ženevskog među-

narodnog saveza za prikupljanje kišnice,

koji deluje globalno na promovisanju

programa prikupljanja kišnice kao održi-

vog razvoja.

Strategije održavanja bi zanemarile

ogromnu investiciju u korporativna teh-

nološka i infrastrukturna rešenja, kao što

su izvlačenje soli iz vode, potrošnja već

upotrebljene vode i projekti transfera

vode. A održavanje bi bilo više puta jefti-

nije, blagoslov javnosti ali ne i korpora-

cijskih interesa koji trenutno rukovo-

de međunarodnim sporazumima oko

vode.

U osnovi, globalni pokret za pra-

vedno korišćenje vode zahteva promenu

međunarodnog zakona da bi se jed-

nom zauvek odgovorilo na pitanja ko

kotroliše vodu i da li će reakcije na

nestašicu vode obezbediti profi t kor-

poracijama ili vodu ljudima. Rikardo

Petrela je vodio pokret u Italiji za pri-

znanje dostupnosti vode kao osnovnog

ljudskog prava, koje ima podršku među

političarima na svim nivoima. Koalicija

za odbranu javne vode na Ekvadoru zah-

teva da vlada amandmanom izmeni ustav

kako bi priznala pravo na vodu. Koalicija

Protiv privatizacije vode u Južnoj Africi

pred Vrhovnim sudom u Johanesburgu

dovodi u pitanje praksu merenja vode,

na osnovu toga da se time krše ljudska

prava građana Soveta2. Na desetine gru-

pa u Meksiku su se pridružile Koaliciji

2 Soweto is an urban area in the

City of Johannesburg, in Gauteng, South

Africa.

meksičkih organizacija za pravo na vodu,

nacionalnoj kampanji za ustavne garan-

cije koje jamče vodu svima.

SAD i Kanada su jedine dve države

koje aktivno blokiraju međunarodne

napore da se voda prizna kao ljudsko

pravo. Ali pokreti u obe države rade na

tome da se to promeni. Velika mreža

organizacija za ljudska prava, religijskih

grupa, grupa za rad i životnu okolinu,

osnovala je u Kanadi Društvo kanadskih

prijatelja prava na vodu, da bi naterali ka-

nadsku vladu da podrži sporazum Ujedi-

njenih Nacija koji garantuje pravo na

vodu. A mreža u Sjedinjenim Državama,

koju predvodi organizacija Nadzor hrane

i vode, poziva Nacionalnu zadužbinu za

vodu da obezbedi očuvanje imovine nad

vodom i promeni državnu politiku po pi-

tanju prava na vodu.

Takvim kampanjama predstoji bor-

ba, ali vizija je na dohvat ruke: sporazum

Ujedinjenih nacija koji svima na planeti

priznaje pravo na čistu vodu, daje reč

da će štititi i čuvati svetske zalihe vode,

i stvara dogovor među zemljama koje

imaju vode i onih koje nemaju da rade

na lokalnoj a ne na korporativnoj kon-

troli nad vodom. Moramo usvojiti stav

da je voda osnovno ljudsko pravo svih. ■

Prevela Jelena Tipšin

’’Pitanje vode je suštinsko za nacionalnu sigurnost SAD-a i integralni

deo očuvanja američkih vrednosti humanitarizma i razvoja demokra-

tije. Osim toga, bavljenje internacionalnim pitanjem vode garantuje

mogućnost poslovanja američkom privatnom sektoru, koji je dobro

pozicioniran da doprinese razvoju i ubiranju ekonomskih plodova’’

48

Z EKOLOGIJA

Sve nove industrije minulog veka, zasnova-

ne na tehnologiji, praktično su bile proizvod

ratova. Prvi svetski rat je najavio široku

upotrebu mehanizacije i početak avijacije.

Drugi svetski rat nam je doneo nuklearnu

silu, moderne raketne sisteme i kiberneti-

ku. Svi korporativni divovi automobilske,

hemijske i elektronske industrije izvukli su

ogromno bogatstvo profi tirajući od rata i

pomogli održavanju beskrajne trke u nao-

ružanju tokom XX veka.

Iako neki rast ovih industrija smatraju

društvenim blagodetima proizašlim iz rata

– baš kao što su nam tokom šezdesetih i

sedamdesetih godina govorili da bi trebalo

da budemo zahvalni programu za istra-

živanje svemira jer nam je doneo tefl on1

– kritičari tehnologije nastupaju mnogo

skeptičnije. Tehnologije su vrlo retko

neutralna oruđa koja mogu jednako da

se uposle i u društveno korisne i u de-

struktivne svrhe. Tehnologije su usađene

u određenu društvenu matricu. Prioriteti

koji oblikuju dizajn i korišćenje određene

tehnologije značajno će određivati u koje

svrhe ona može ili ne može da se koristi.

Stoga tehnologije dizajnirane za sprovođe-

nje ratne politike mogu da postanu sred-

stva putem kojih se ta politika usađuje u

druge društvene sfere.

To je naizraženije u slučajevima gde su

tehnologije razvijene zarad vrlo određenih

kapitalističkih prioriteta. Na primer, od

XIX veka u manufakturu su uvođene nove

tehnologije kako bi se umanjila potreba za

visoko stručnim – i često dobro organizo-

vanim – radnicima. U jednom slučaju je

sin Sajrusa MekKormika [Cyrus McCor-

mick], u očevu fabriku koja je proizvodila

poznate žetelice, po preteranoj ceni uveo

pneumatske mašine za oblikovanje, i pored

toga što je takva inovacija povećala cenu

proizvodnje i umanjila kvalitet topljenog

gvožđa. Cilj je bio da se olakša zamena

sindikalizovanih radnika nestručnim,

neorganizovanim radnicima.

Takav model se nastavio i tokom XX

veka. Istoričar Dejvid Nobl [David Noble]

dokumentovao je detaljno kako se dizajn

novih poluautomatizovanih mašinskih

tehnologija nakon Drugog svetskog rata

1 Tefl on – naziv za politetrafl uoretilen, pla-

stičnu masu otpornu na visoke temperature

i koroziju, koristi se za oblaganje unutraš-

njosti posuđa.

birao tako da ujedno i uguši militantnost

radnika i potpomogne hladnoratovsku

vojnu politiku. To je bio početak perma-

nentne ratne ekonomije SAD-a, a ujedno i

period kada su vojne norme komandova-

nja i kontrole postale najčvršće uvrežene

u industrijsku proizvodnju, transformišući

praksu industrijskog dizajna za najmanje

jednu generaciju. U poljoprivredi je hibrid-

no seme predstavljeno farmerima u ma-

sovnom obliku tokom tridesetih godina,

a ubrzani rast proizvodnje žitarica usledio

je nedugo zatim. Pa ipak, u isto vreme su

bile dostupne i drugačije inovacije u ra-

zvoju i uzgoju biljaka, inovacije koje su

možda nudile i više farmerima; alternative

su, međutim, manje odgovarale kreiranju

komercijalnih monopola u proizvodnji se-

mena namenjenog tržištu.

Kada proučimo kako se danas uzgaja

hrana, postaje jasno da je većina hemijskog

oruđa, koje moderni agrobiznis uzima

zdravo za gotovo, proizvod rata. Da li je to

prosto indirektna posledica tragične isto-

rije XX veka, ili nam to na neki značajan

način govori da je sadašnje neveselo stanje

naših useva, izvora sveže vode i ruralnih

ekonomija, posledica rođenja agrobiznisa

iz rata? Praktično su sve vodeće kompani-

je, koje su nam donele hemijsko đubrivo

i pesticide, napravile najveće bogatstvo

tokom ratova. Kako to može da nam po-

mogne u razumevanju sve lošijeg kvaliteta

masovno proizvođene hrane? I šta nam

to govori o novim tehnologijama genet-

ske manipulacije, koju svaka od tih

kompanija postavlja kao

ključno mesto u trenut-

noj generaciji tehnologija

poboljšanja uzgajanja žita-

rica?

Takva pita-

nja su po-

stala još

hitnija na-

kon prošlog

septem-

bra.

Vla-

d a

SAD-a će potrošiti milijarde dolara u

narednim godinama u svrhu tzv. biološ-

ke odbrane, i okreće se biotehnološkoj

industriji kako bi dobila oruđe da odbra-

ni stanovništvo od biološkog napada. U

isto vreme, vojska SAD-a proučava široko

polje mogućnosti napadačkog biološkog

rata. Stariji istraživači, poput Marka Vilisa

[Mark Wheelis] sa Univerziteta Kalifor-

nije, i ljudi u međunarodnom Sunshine

Project-u, primetili su kako nov razvoj u

sferi genomije, proteonomije i drugih bio-

tehnoloških aplikacija, značajno povećava

mogućnost otkrivanja novih otrovnih bi-

ohemijskih sredstava. I zaista, dobar deo

tehnologija, koje bi trebalo da pomažu u

farmaceutskom istraživanju, ukazuju da bi

terapeutski korisna jedinjenja mogla da se

pokažu mnogo korisnijim za razvoj novih

sredstava hemijskog rata.

Šačica kompanija, koje su tokom

prošle decenije koristile biotehnologiju u

pokušaju da radikalno preoblikuju pro-

izvodnju hrane, vuku korene iz ratova,

profi tirale su obilno od ratovanja tokom

svoje istorije, i dugo su sarađivale sa voj-

nim vlastima kako bi od sveta napravile još

opasnije mesto. Jasno je da ove kompanije

neće donositi odgovorne odluke o našoj

prehrani i našem zdravlju, a kamoli da nas

zaštite od bioterorizma. Upravo istraži-

vanje istorija ovih kompanija govori da bi

vrlo lako moglo da se ispostavi da je genet-

Brajan Tokar

Agrobiznis, biotehnologija i rat

49

Z EKOLOGIJA

ski inženjering (GE) hrane samo nastavak

njihove ratne politike.

Rat drugačijim sredstvima?Godine 1998, kako su se zagrevale

debate širom Evrope u vezi sa uvozom

neoznačene genetski uzgajane soje i žita

iz SAD-a, urednici londonskog časopisa

Th e Economist objavili su strastvenu od-

branu biotehničke politike u poljoprivredi.

Poljoprivreda, pisali su urednici Th e Eco-

nomist-a, predstavlja rat drugačijim sred-

stvima. I stvarno, od svojih početaka, he-

mijska poljoprivreda bila je vrsta rata – to

je rat protiv zemljišta, protiv naših rezervi

sveže vode i protiv svih mikroba i inseka-

ta koji su neophodni za uzgajanje zdrave

hrane. Od najranijih dana moderne indu-

strijske poljoprivrede, agrobiznis je rato-

vao protiv celokupnog živog sveta planete,

ukljućujući i nas same. Proučavanje kore-

na današnjih agrohemijskih tehnologija – i

kompanija koje su ih prve koristile – može

dosta toga da otkrije o smeru u kojem se

krećemo.

Priča počinje sa nitrogenom. Još od

drevnih vremena ljudi su bili svesni zna-

čaja nitratske soli za održavanje plodnosti

zemljišta. Tradicionalni izvor dodatnog ni-

trogena bila je šalitra, vrsta kalijum-nitrata

koja je mogla da se nađe u tlu pored pute-

va i starih građevina. Kasnije je vađena iz

velikih količina ptičjeg izmeta, naročito u

Južnoj Americi. Kinezi su u XII veku otkri-

li da šalitra, kombinovana sa sumporom i

ugljenikom, takođe može da bude vrlo ek-

splozivna, i koristili su je u pravljenju pr-

vog baruta.

Tokom Prvog svetskog rata dva ne-

mačka naučnika, po imenu Haber [Haber]

i Boš [Bosch], otkrila su efi kasni način za

široku hemijsku sintezu amonijaka i nje-

govih raznih nitratskih derivata. BASF

kompanija – sada po veličini četvrti pro-

izvođač poljoprivrednih hemikalija – ko-

mercijalizovala je taj proces 1913. godine,

te su njeni proizvodi igrali centralnu ulo-

gu u orgiji masovnog uništavanja koje je

ubrzo usledilo. Veliki viškovi nitrogenskih

jedinjenja, koji su se sakupili tokom Prvog

svetskog rata, obezbedili su osnovu za po-

četak masovne proizvodnje sintetičkih ni-

tratskih đubriva.

Hemijska kompanija DuPont – sada

jedini vlasnik najveće svetske kompani-

je za proizvodnju semena, Pioneer Hi-

Bred – bila je najveći proizvođač baruta

u SAD-u tokom ranog XIX veka. Tokom

Prvog svetskog rata, DuPont je isporučio

1.5 milijardi funti (skoro 700 miliona kg

– prim. prev.) eksploziva savezničkim voj-

nim snagama, sudeći po zvaničnoj istoriji

kompanije. Tokom istog perioda, nemački

proizvođač boja, Hoechst – koji se sjedinio

sa francuskom hemijskom kompanijom

Rhone Poulenc 1999. godine stvarajući

biotehničkog diva Aventi – zasolio je ne-

koliko svojih formula kako bi omogućio

proizvodnju eksploziva i otrovnog plina.

Decenijama kasnije, DuPont i Hoechst

važiće za proizvođače najvećeg dela ozo-

no-uništitetljskog hlorofl uorougljenika

(CFC), koji je odgovoran za rupu u zaštit-

nom ozonskom omotaču planete.

Prvi svetski rat je takođe svedočio uz-

dizanju Monsanto kompanije u rang naj-

većih igrača. Osnovan 1901. godine kako

bi doneo proizvodnju veštačkog zaslađiva-

ča saharina u SAD, Monsanto je svoj profi t

tokom Svetskog rata povećao 100 puta, od

80 000 dolara do iznad devet miliona go-

dišnje. Monsanto je obezbeđivao hemijske

preteče mnogih visoko eksplozivnih sup-

stanci. Kompanija je proizvodila fenol, koji

je preteča TNT-a (trinitrotoluena), a koji

se koristio i kao antiseptik na bojnom po-

lju. Takođe, pravila je azotnu kiselinu kori-

šćenu za nitrifi kovanje toluena dobijenog

iz fenola, kao i sumporne kiseline, raznih

preteča proizvodnje otrovnog gasa, i aditi-

ve za osnaživanje gume (i kasnije sintetič-

ke gume) za mnoge vojne potrebe.

Novi sintetički pesticidiPored proizvodnje hemijskih đubriva,

današnji biotehnički prehrambeni divovi

vuku korene i iz proizvodnje hemijskih pe-

sticida, danas možda ekološki najškodljivi-

jih faktora u industrijskoj poljoprivredi. U

XIX veku je poljoprivredna kontrola šteto-

čina bila eklektički poduhvat, uz korišće-

nje raznih vrsta sapuna, biljnih tretmana i

ručnog uklanjanja insekata. Kasnije tokom

veka, botanički herbicidi poput piretruma

i rotenona počeli su da se uvoze iz regija sa

druge strane sveta. Entomolozi su počeli

da proučavaju životni ciklus i ekološke in-

terakcije insekata, pokušavajući da razviju

sofi sticiraniju biološku kontrolu.

Tokom 1860-ih, otkriveno je da razni

nusproizvodi hemijske farbarske industri-

je imaju insekticidalne karakteristike. Sa

egzotičnim imenima, poput parisko zele-

no ili londonsko grimizno, ove supstance

su postajale sve više popularne. Njihova

zajednička komponenta je bio arsenik; je-

dinjenja na bazi arsenika su bila popularna

tokom viktorijanske ere kao pigmenti za

sveće i tapete, kao kozmetički i tretman-

ski preparati; opasne karakteristike raznih

derivata arsenika otkrivene su tek kasnije.

Olovni arsenik je bio bez premca najpo-

pularniji insekticid tokom ranog XX veka;

često je ubijao biljke, pčele i stoku jednako

dobro kao i insekte. Pa ipak, njegova popu-

larnost nije opadala decenijama. U Evropi

je postojalo značajno protivljenje uvozu

iz Severne Amerike hrane koja je prskana

olovnim arsenikom, ali su takvu zabrinu-

tost glasno odbacivali osnivači američkog

agrobiznisa.

Tokom 1930-ih, hemičari koji su ra-

dili za nemačku kompaniju Bayer otkrili

50

Z EKOLOGIJA

su visoko otrovne karakteristike organo-

fosfatskih jedinjenja. Do tada se Bayer već

sjedinio sa BASF, Hoechst i drugim kom-

panijama, formirajući ogromni hemijski

konglomerat I.G. Farben; danas će možda

Bayer postati najveći svetski proizvođač

herbicida i pesticida – i glavni izvor genet-

ski razvijenih vrsta semena – budući da je

nedavno preuzeo biotehničkog diva Aven-

tis CropScience. (Aventis je kompanija

odgovorna za Starlink varijantu insektici-

dalnog genetski stvorenog žita, koje nikad

nije bilo dozvoljeno za ljudsku upotrebu,

te je kompanija morala da povuče oko

300 brendiranih prehrambenih proizvo-

da tokom 2000-2001). Kako je nemačka

industrija ulazila u zahuktalu nacističku

ratnu mašinu, tako su Bayer-ova organo-

fosfatska jedinjenja razvijana istovremeno

i kao poljoprivredni pesticidi, i kao nervni

gasovi za vojnu upotrebu.

Otkriveno je oko 2.000 novih organo-

fosfatskih jedinjenja, uključujući i poznata

hemijska ratna sredstva kao što su sarin,

soman i tabun gasovi, koji se svi i danas

proizvode. Kasniji organofosfatski pestici-

di uključivali su i fosmet – sprej za stoku,

koji su neki istraživači povezali sa pojavom

bolesti 'ludih krava', kao i malation, para-

tion, diazanon, dursban i lorsban; posled-

nja tri su napokon počela da se izbacuju iz

upotrebe u poslednje dve godine. Organo-

fosfati još uvek čine 40% današnjeg tržišta

insekticidima, i povezani su sa otprilike

20.000 slučajeva akutnog trovanja svake

godine. Organofosfati ozbiljno narušavaju

normalno funkcionisanje nervnog siste-

ma, blokirajući razgrađivanje i recikliranje

acetilholina, jednog od osnovnih nosilaca

ekcitacijskih nervnih impulsa; njegovo

nekontrolisano gomilanje na nervnim si-

napsama može da dovede nervni sistem i

ljudi i životinja u bukvalno nekontrolisano

stanje natpogona.

DDT: vrhunsko oružjeJoš jedno otkriće u tehnologiji pe-

sticida, koje će imati čak i dramatičnije

dugotrajne posledice, razvijeno je tokom

korporativno-vojne saradnje u Drugom

svetskom ratu. Tridesetih godina XX veka

naučnici u švajcarskoj J. R. Geigy kompa-

niji tragali su za novim jedinjenjima za de-

zinfekciju semena i sprečavanje moljaca da

se hrane vunom. Geigy se kasnije spojio sa

Ciba kompanijom, formirajući Ciba-Ge-

igy, zatim se spojio sa Sandoz u Novatis,

i potom svoj odsek agrobiznisa udružio

sa ogrankom British Imperial Chemical

Industries – Zeneca-om – kako bi formi-

rao agrohemijskog i biotehnološkog diva

Sygenta, 2001. godine. Ključno otkriće

ovih istraživača je bilo da DDT, kojeg su

akademski naučnici prvi put sintetizovali

1874, može da postigne oba njihova cilja,

pa i više.

Pa ipak, interesovanje za DDT je bilo

ograničeno sve do Drugog svetskog rata,

kada je vojska SAD-a iskusila dva skoro

katastrofalna problema sa štetočinama.

Vojnici u južnoj Evropi ma- s ov no

su oboljevali od tifusa

usled izloženosti

vaškama, a njihovi

saborci u južnom

Pacifi ku doživlja-

vali su epidemi-

ju malarije. Do

tada korišćeni

praškovi na

bazi piretruma

morali su da

se primenjuju

strogo i sistemat-

ski svake nedelje,

što je za uslove

na bojnom polju

bilo suviše nepri-

hvatljivo. Takođe,

Japan je tada bio

vodeći snabdevač pi-

retrumom. Stoga se vojska

okrenula proizvodu Geigy-ja

kao odgovoru, i ubrzo se svakog meseca

proizvodilo 2 miliona funti (nešto manje

od milion kg – prim. prev.) DDT-a.

Tokom 1940-ih naučnici su otkrili ko-

risnost DDT-a za brzo i dugotrajno istre-

bljivanje raznovrsnih poljoprivrednih šte-

točina. Upotrebljavan je i u razne svrhe u

domaćinstvima i zdravstvu. DDT je kori-

šćen protiv insekata koji napadaju paradajz

i protiv drugih štetočina na usevima, ali i

protiv muva, komaraca, stenica, uzročnika

šuge, psećih buva, danske gljive koja napa-

da brest, kao i protiv malarije, tifusa, žuti-

ce, dengej groznice (vrsta tropske groznice

– prim. prev.) i raznih šumskih štetočina.

To je bio vrhunski ubica, atomska bomba

od insekticida. Monsanto je počeo da pro-

izvodi DDT 1944. godine, uz još nekih 15

drugih kompanija. DDT je postao najšire

korišćena hemikalija u ljudskoj istoriji, i

njegov komercijalni uspeh je doveo do

masovnog povećanja u proizvodnji i upo-

trebi hemijskih insekticida svih vrsta. Pri-

hodi od proizvodnje insekticida u SAD-u

skočili su sa 10 miliona u 1940. godini na

100 miliona u 1950, i na milijardu dolara

danas.

Komercijalni uspeh DDT-a je takođe

doveo do dramatične promene u pristu-

pu hemijske industrije kontrolisanju šte-

točina, promene koja nas i danas muči, i

koja je na razne načine direktna posledica

njenih ratnih korena. DDT je zaista viđen

kao vrhunsko oružje, sposobno da trajno

eliminiše razne vrste štetočina. Profesor

Džon H. Perkins [John H. Perkins] iz Ever-

grin državnog koledža u Vašingtonu, koji

je proučavao istoriju entomologije u poljo-

privredi, piše: «DDT i druge nove hemi-

kalije izazvale su predloge za kon-

cept kontrole o kojem se retko

razmišljalo u predratnom

periodu: trajnu kontrolu

uništenjem svih

vrsta štetočina...

Moć novih hemi-

kalija da dovedu do

potrage za konačnim

rešenjima postala je

važan deo entomo-

logije2, koji sa njom

živi i dan-danas.»

Ironija Perkin-

sonovog priziva-

nja nacističkog ge-

nocidnog konačnog

rešenja ovde se jasno

vidi. Međutim, za ra-

zliku od nacističkog

genocida, ovaj ne može

da se otpiše kao zločin kri-

minalnog totalitarnog režima. Ta potraga

za konačnim uništenjem štetočina je po-

stala norma u praksi agrobiznisa, i to je još

uvek. Sa povećanom upotrebom DDT-a

osnovna istraživanja u entomologiji skoro

da su prestala, budući da je naučno znanje

skrenuto sa proučavanja životnih ciklusa i

ekoloških odnosa insekata ka maksimizo-

vanju efektivnosti novih hemikalija. Far-

mere su obaveštavali da su stare metode

biološke i mehaničke kontrole štetočina,

uključujući rotaciju useva i druga sredstva

kontrole habitata, bile arhaične i da ih je

jednostavno potrebno zameniti novim,

više naučnim hemijskim pristupom.

Naravno, ljudi su uskoro otkrili mnoš-

tvo problema u vezi sa DDT-om. Iako je

njegova toksičnost za sisare prilično niska,

naročito u poređenju sa organofosfatskim

isekticidima, DDT se ipak taloži u ma-

snom tkivu i mleku. Utiče na degenera-

ciju jetre i bubrega, i opasno narušava

rad centralnog nervnog sistema. Istra-

živači su ubrzo otkrili da su univerzitetski

kampusi, koji su eksperimentisali sa DDT-

om, izgubili celokupnu populaciju ptica

pevačica. DDT je uzrokovao katastrofalno

2 Entomologija – deo zoologije koji prou-

čava insekte.

51

Z EKOLOGIJA

stanjivanje kore jajeta, i otkriveno je da je

karcinogen. Kongres SAD-a je 1972. go-

dine zabranio upotrebu DDT-a u maloj

poljoprivredi – ali se još uvek proizvodi za

izvoz – i ubrzo su usledile i zabrane sličnih

organohloridskih pesticida poput aldrina,

dieldrina, hlordana i heptahlora.

Žestoki javni protesti protiv toksičnih

efekata DDT-a i drugih pesticida tokom

1960-ih i ranih sedamdesetih bili su ključni

faktor koji je doveo do toga da Monsanto i

drugi agrohemijski divovi počnu da usme-

ravaju svoje istraživanje na sasvim novu

tehnologiju genetske manipulacije. Prvo

uspešno unošenje stranog (transgeničnog)

DNK u hromozome žive ćelije demon-

strirano je 1973. godine. Do kraja 1980-ih

Monsanto, Ciba-Geigy (sada Sygenta i No-

vartis) i druge kompanije, ulagale su prilič-

ne sume u genetski inženjering osnovnih

prehrambenih žitarica. Iako su kompanije

insistirale na tome da su GE usevi sigurnija

alternativa pesticidima, većina nezavisnih

dokaza govori da je to daleko od istine.

Po rečima agronomiste i konsultanta za

poljoprivrednu politiku, Čarlsa Benbruka

[Charles Benbrook]: «Kako herbicid-tole-

ratne, tako i Bt-transgeničke vrste zahte-

vaju nove mehanizme da bi se povećala

sposobnost farmera da se još više oslone

na pesticide.» Proizvodnja pesticida, ko-

rišćenje pesticida, i profi t od pesticida

nastavljaju da rastu kako se GE vrste soje,

kukuruza, kanole, i pamuka sade na sve

većim površinama u SAD-u i Kanadi.

Herbicidi i ratNaravno, bliska saradnja agrohemij-

skih divova i vojske nastavila se tokom ce-

log XX veka. Monsanto-ov direktor istra-

živanja, Čarls Tomas [Charles Th omas],

zajedno sa DuPont-ovim naučnicima,

nadgledao je čišćenje plutonijuma i polo-

nijuma za razvoj prve atomske bombe, a

ove dve kompanije su radile u Pentagono-

voj laboratoriji za nuklearno oružje u Oak

Ridžu, u Tenesiju, tokom 1950-ih.

Takođe, tokom 1950-ih Monsanto je

otkrio da nusproizvod u proizvodnji hlor-

nog pesticida uzrokuje težak svrab kože,

bol u zglobovima i nervne poremećaje kod

njegovih radnika. Ispostavilo se da je ta

misteriozna supstanca dioksin, i Hemijski

odsek armije SAD-a se odmah zaintereso-

vao za njegovu potencijalnu upotrebu kao

sredstva hemijskog ratovanja. Herbicid

Agent Orange, koji su koristile vojne sna-

ge SAD-a za raščišćavanje gustih džungli

Vijetnama tokom 1960-ih, bio je mešavina

herbicida 2,4,5-T i 2,4-D. Sedam različitih

hemijskih kompanija je isporučivalo Agent

Orange herbicid vojsci SAD-a, ali je Mon-

santo-va formula sadržala 1000 puta veću

koncentraciju dioksina.

Ljudi u Vijetnamu još uvek trpe po-

sledice otrovnih i karcinogenih efekata

dioksina, ali je upravo grupa američkih

vijetnamskih veterana pokrenula sud-

ski proces protiv kompanija koje su bile

odgovorne za njihove sopstvene užasne

probleme usled izloženosti dejstvu Agent

Orange-a. Kada je između sedam hemij-

skih kompanija i veterana na sudu posti-

gnut dogovor o 180 miliona dolara 1984.

godine, sudija je odredio Monsanto-u da

plati 45.5% ukupne sume, više nego Dow

Chemicals, koji je bio najveći dobavljač

Agent Orange -a. Dow je, naravno, postao

najpoznatiji tokom rata u Vijetnamu zbog

proizvodnje napalma, zapaljive smese na

bazi benzina koja je u plamenu proždirala

široka područja, zajedno sa celim selima i

stotinama hiljada nedužnih žrtava. Danas

je Dow vodeći igrač na polju biotehničke

poljoprivrede, budući da je otkupio rane

biotehničke inovatore Mycogen, kao i ce-

lokupni američki ogranak Cargill-a.

Tokom osamdesetih i devedesetih

Monsanto je ubrzano proširio proizvod-

nju herbicida, paralelno sa razvojem GE

vrsta žitarica. U prethodnoj deceniji Mon-

santo je povećao prihod od Roundup vrste

herbicida sa jedne šestine na skoro jednu

trećinu svojih ukupnih prihoda. Roundup

ima ključnu ulogu u ratu SAD-a protiv

droge, jer se naširoko koristi za uništa-

vanje plantaža koke i maka u Kolumbiji i

drugim zemljama. Kolumbijski agrono-

misti su razotkrili korišćenje novih aditiva

koji povećavaju izloženost herbicidima čak

100 puta više od doze koju Monsanto pre-

poručuje u uobičajenijim poljoprivrednim

primenama. Pored koke i maka, američko

vazdušno zaprašivanje tonama Roundup

herbicida preko kolumbijskih ruralnih re-

gija dovelo je do uništenja lokalnih useva

manioke, banana, palmi, šećerne trske i

kukuruza, kao i trovanje zaliva, reka i jeze-

ra i uništenje autentičnih ribljih vrsta.

Od svih Monsanto-vih, DuPont-ovih

i Dow-ovih poljoprivrednih proizvoda,

GE hranljive žitarice možda izgledaju kao

najmanje ukorenjene u ratovima. Među-

tim, ta tehnologija se razvila iz perioda

kada je budućnost hemijske poljoprivrede

izgledala vrlo neizvesno. Sa brzom ek-

spanzijom agrohemijske industrije nakon

Drugog svetskog rata, ove kompanije i

njihovi evropski pandani su uspostavile ši-

rok stepen kontrole nad poljoprivrednom

aktivnostima. Agrohemijske kompanije su

postavile planove za promenu praksi na

farmi, počele da dominiraju na polju odlu-

čivanja o poljoprivrednoj politici i o infor-

macijama dostupnim farmerima, i kasnije

uspostavile strateške saveze sa novim glo-

balnim kompanijama koje trguju žitom,

kao što su Cargill, ConAgra i Archer Da-

niels Midland.

Pošto su javni pritisak i težina nauč-

nih dokaza potkresali korišćenje DDT-a i

mnogih drugih hlornih pesticida tokom

1970-ih, korporativni izvršioci i naučnici

su otkrili potencijal za neograničeni na-

predak – i sve veći tržišni potencijal – u

uvođenju tehnoloških dostignuća u gene-

tiku semena.

Tokom devedesetih, sâm Monsanto je

potrošio skoro 8 milijardi otkupljujući vo-

deće snabdevače semenom – DeKalb, As-

grow i Holdens – zajedno sa učešćem u ka-

pitalu kompanija u Brazilu, Indiji i drugim

zemljama; DuPont i drugi su ubrzo krenu-

li istim stopama. Jedino je sve širi globalni

otpor GE hrani potkopao sposobnost ovih

kompanija da nastave sa uvođenjem novih

GE useva, uključujući herbicid-tolerantne

varijante pšenice i pirinča.

Od istorijskog prekida STO sastanka

u Sijetlu 1999. godine, aktivisti su postali

svesni da je GE ključno sredstvo kojim glo-

balni kapitalizam uspostavlja svoju kontro-

lu nad našom hranom i našim zdravstvom.

Biotehnologija je pomogla u neviđenom

koncentrisanju korporacija u agrobiznisu

i farmaciji. STO pravila intelektualne svo-

jine primorala su zemlje da izmene svoje

pravne sisteme kako bi omogućile paten-

tiranje raznih oblika živih organizama.

Vlada SAD-a nastavlja da koristi pretnju

STO sankcijama, pritiskajući evropske,

latinoameričke i azijske zemlje da prihvate

GMO, dok Svetska Banka nudi pomoć u

promovisanju prihvatanja GE poljoprivre-

de širom globalnog Juga.

Danas je jasno da je protivljenje ge-

netskom inženjeringu takođe i ključ za

suprotstavljanje kapitalističkom ratu

protiv prirode. Kako se svet priprema

za drugu godinu beskrajnog rata Bušove

[Bush] administracije protiv terorizma, i

kako naučni dokazi sve više potvrđuju eko-

loške opasnosti od genetskog inženjeringa,

postaje imperativ da kritičari i aktivisti ud-

vostruče svoje napore u suprotstavljanju

ovim suštinski neizvesnim i destruktivnim

tehnologijama. ■

Preveo Miloš Milić

52

Z SVET

Prema čuvenom ekonomisti Gal-

brajtu, ekonomiju treba proučavati

da nas ekonomski stručnjaci ne bi

varali. Pošto je Balkan pun ekspe-

rata sklonih prevarama, potrebno

je da se upoznamo sa posledicama

neoliberalne politike na države iz

drugih delova sveta, kako bi mogli

da predvidimo kakve će posledice

njena primena imati i na naš regi-

on, i kako bi spoznali mehanizme

aktuelnog socijalnog degradiranja,

eksploatacije, i ugrožavanja ljud-

skih života.

Naredna dva teksta koji se bave

socijalnom situacijom u Palestini

i Egiptu, pojasniće nam globalne

mehanizme ekonomskog potči-

njavanja, u paketu sa vojnim pot-

činjavanjem u slučaju Palestine.

Adam Hanije

Položaj Palestine na Bliskom Istoku: otpor neoliberalizmu i američkoj siliJedna od zapanjujućih odlika levi-

čarskih analiza Zapadne Obale i Pojasa

Gaze je nedostatak suštinske analize

političko-ekonomske okupacije tih

područja. Taj nedostatak stoji u vid-

ljivom kontrastu sa drugim svetskim

regionima – poput Latinske Amerike i

Afrike – u vezi sa kojima postoje detalj-

ne i britke analize ekonomskih stra-

tegija usvojenih od strane lokalnih

vlasti (i uloge koju igraju strane sile u

tim procesima), o kojima politička levi-

ca redovno diskutuje.

Ovaj nedostatak analize oslabljuje

našu sposobnost da efektivno rea-

gujemo na izazove trenutne situacije.

Tokom proteklih 12 meseci, palestinske

vlasti su kreirale brutalan ekonomski

plan, koji se trenutno primenjuje na Za-

padnoj Obali. Otvoreno neoliberalan i

stvaran u tesnoj saradnji sa institucija-

ma kao što su Svetska Banka i Britansko

Odeljenje za Međunarodni Razvoj1, on

će imati velike posledice po prirodu

palestinske narodne borbe za opsta-

nak i samoopredeljenje.

Ovaj članak počinje ispitivanjem

aktuelnog paketa ekonomskih mera i

njihove primene u praksi. Glavni ar-

gument je da je neoliberalna strategija,

koja podstiče ove mere, glavna posledi-

ca političkog pravca koji promovišu

izraelska vlada, Palestinski Zvanični-

ci, i njihovi američki i evropski save-

znici. Cilj je da se formalizuje okrnjena

mreža palestinsko-kontrolisanih kanto-

na i pridruženih industrijskih zona, za-

visnih od izraelske vojne okupacije,

1 British Department for Interna-

tional Development – DFID

kroz koju izraelski, palestinski, i ostali

regionalni kapital dobija pristup jef-

tinoj radnoj snazi koju može da ek-

sploatiše. Ovaj sistem ne samo da na

tim područjima integriše izraelsku

okupaciju u trenutno shvatanje eko-

nomskog razvoja, već istovremeno de-

luje tako da okrivi Palestince za način

na koji ove strukture funkcionišu.

Takva analiza je, inače, samo deo

priče. Drugi deo ovog članka dokazuje

da se ove promene na Zapadnoj Oba-

li i Pojasu Gaze ne mogu shvatiti bez

punog razumevanja regionalnog plana.

Tokom poslednje dve decenije, ali naro-

čito ubrzanim tempom tokom Bušove

administracije, Amerika je sledila poli-

tiku integrisanja svojih regionalnih

baza podrške sa jedinstvenom, ne-

oliberalnom ekonomskom zonom,

povezanom sa SAD bilateralnim tr-

govinskim sporazumima. Ovakva vi-

zija ima za cilj promovisanje slobodnog

toka kapitala i robe (ne nužno i radne

snage) širom regiona. Tržište cele regije

će biti pod dominacijom američkog

uvoza, dok će jeftina radna snaga, kon-

centrisana u ekonomskim ’slobodnim’

zonama, koje su pod vlasništvom re-

gionalnog i međunarodnog kapitala,

proizvoditi jeftinu robu za izvoz na

američko, evropsko, izraelsko i za-

livsko tržište.

Centralni deo ove vizije je norma-

lizacija i integracija Izraela unutar Bli-

skog Istoka. Američki cilj je da se Bliski

Istok oslanja na izraelski kapital, zapad-

no, i na zalivski kapital, istočno, održa-

vajući neoliberalne zone niskih plata,

koje pokrivaju čitav region. To znači

da izraelsko istorijsko uništavanje

palestinskih nacionalnih prava mora

Neoliberalni model ekonomskog razvoja vrlo dobro se integriše sa strukturama okupacije u Palestini. Foto: Richard A. Johnson

53

Z SVET

biti prihvaćeno i odobreno od strane

svih zemalja u regiji. Umesto pravog

palestinskog samoopredeljenja (pre

svega, prava na povratak palestinskih

izbeglica), nominalna i veštačka država

će biti osnovana u zavisnim teritori-

jalnim ostrvima širom Zapadne Oba-

le i Pojasa Gaze. Ovaj cilj je preduslov

američke strategije u regionu, i naše

političke aktivnosti ne smeju gubiti iz

vida ove činjenice ako hoćemo uspešno

da izgradimo efektivne pokrete soli-

darnosti koji mogu da se suprotstave i

spreče ovakav projekat.

Neoliberalizam u Palestini: reformski i razvojni plan

17. decembra 2007, tokom jednod-

nevne konferencije u Parizu, preko 90

međunarodnih predstavnika brojnih

država i donatorskih organizacija, oku-

pili su se da pruže podršku palestinskoj

vladi na čelu sa predsednikom Ma-

hmudom Abasom (Abu Mazenom)

i premijerom Salamom Fajedom.

Konferencija je bila najveća te vrste od

1996, i vodili su je francuska i norveš-

ka vlada, Toni Bler (u novoj ulozi kao

predstavnik Blisko Istočnog kvarte-

ta), i Evropska Komisija. Posle govora

mnogobrojnih država-članica Evropske

Unije, Palestinskih Zvaničnika (PZ),

Međunarodnog Monetarnog Fonda, i

izraelske vlade, učesnici konferencije

su obećali preko 7.7 biliona američkih

dolara za Palestinske Zvaničnike (PZ),

tj. palestinsku vladu koja upravlja delo-

vima Zapadne Obale i Pojasa Gaze.

Glavni podsticaj održavanja ove

konferencije je bio pokušaj da se obez-

bedi fi nansijska podrška za novu eko-

nomsku strategiju Palestinskih Zva-

ničnika nazvanom Palestinski Plan

za Reformu i Razvoj za 2008-20102

(PPRR). Zasnovan na detaljnom spi-

sku predloga, koji su sastavile Svetska

Banka i druge međunarodne fi nansijske

institucije, važne tačke PPRR-a su bile

najpre predstavljene u novembru 2007.

Od tada PPRR je postao vodeći okvir za

ekonomsku politiku posebno u zonama

Zapadne Obale, gde PZ3 predvođena

Abu Mazenom ima efektivnu kontro-

lu.

Prva stvar koja se može zapaziti u

vezi sa PPRR je da se umešanost Svet-

ske Banke, Međunarodnog Monetar-

nog Fonda i drugih neoliberalnih insti-

tucija kao što je Britansko Odeljenje za

Međunarodni Razvoj, može jasno pre-

poznati u politici preporuka i perspek-

tiva. Argumenti koji stoje iza PPRR-a

su otvoreno neoliberalni i upućuju PZ

da preduzme niz budžetnih reformi

kako bi nastalo ’’plodno tlo za pri-

vatan sektor” kao ’’motor za održivi

ekonomski rast”. Naravno, palestinske

narodne organizacije su neoliberalne

fi nansijske institucije opisale kao ’’ne-

sumnjivom ’vladom u senci’ na Zapad-

noj Obali, koja diktira razvojni program

vlade Salama Fajeda”4.

Šta PPRR tačno znači za obične

Palestince? Kao što ime sugeriše, po-

2 Palestinian Reform and Develo-

pment Plan for 2008-2010 – PRDP

3 PZ (Palestinski Zvaničnici) je pa-

lestinska vlada koja upravlja delovima Za-

padne Obale i Pojasa Gaze.

4 Stop the Wall, ’’National BDS

Steering Committee: Bethlehem inves-

stoje dve glavne političke komponente

PPRR-a: ’reforma’ i ’razvoj’. Kompo-

nenta reforme obavezuje PZ na pro-

gram budžetnog stezanja kaiša koje

prevazilazi mere koje su MMF i Svet-

ska Banka nametnule bilo kojoj drža-

vi u regionu. Ovaj program sadrži tri

ključna elementa:

1) U verovatno najžešćem napadu

na bilo koji javni sektor skorašnje isto-

rije Bliskog Istoka, PZ se obavezala na

ukidanje 21% radnih mesta u držav-

nom sektoru do 2010. To znači da će

skoro 40.000 ljudi, masovnim otpušta-

njem, ostati bez posla5;

2) PZ se obavezala da naredne tri

godine neće povećavati plate u držav-

nom sektoru. U klimi visoke inflacije

(11% po godini do marta 2008) i ra-

stućih cena hrane i struje, ovo zamr-

zavanje plata je recept za stvaranje

katastrofe u životima običnih ljudi Za-

padne Obale i Pojasa Gaze.

3) Sledeća ključna komponenta

PPRR-a je zahtev da građani pokažu

’potvrdu o uplati’ komunalnih raču-

na, da bi imali pravo na neke komunal-

ne ili državne usluge. Ova mera će ima-

ti dramatičan uticaj na siromašne zato

što je subvencionisanje računa za

struju i vodu (tj. dozvoljavanje da se te

usluge nastave uprkos neplaćenim ra-

čunima) bilo glavno sredstvo preživ-

ljavanja za milione ljudi tokom na-

glog povećanja nivoa siromaštva. Ova

nova mera znači da će pojedinci koji

podnose zahtev za komunalne usluge

– uključujući zahtev za dobijanje do-

zvole za selidbu - biti odbijeni ako ti

dugovi ostanu neplaćeni. Radnicima u

javnom sektoru komunalni dugovi će

se naplaćivati od plata koje primaju.

Mora se istaći da zbog sistema kon-

trole koju je Izrael uspostavio na Za-

padnoj Obali i u Pojasu Gaze, većina

ovih uplata zapravo ide izraelskim

kompanijama koje kontrolišu snab-

devanje vodom, strujom, i telefonskim

mrežama u palestinsko-naseljenim zo-

tment conference: development or nor-

malization”, http://stopthewall.org/

analysisandfeatures/1657.shtml

5 PZ namerava da prikrije ova ma-

sovna otpuštanja tvrdnjama da oni koji iz-

gube posao nisu bili ’’legalno zaposleni’’. Bez

obzira na procedure zapošljavanja, ovo će

imati ogroman uticaj na one koji se zarad

preživljavanja oslanjaju na zaposlenje. Vidi:

Palestinian National Authority, “Building a

Palestinian State: Towards peace and pros-

perity” str.14.

Foto: Richard A. Johnson

54

Z SVET

nama. U suštini, PZ će postati faktički

uterivač dugova za izraelsku oku-

paciju, ciljajući najsiromašnije slojeve

društva da bi bolje podržao strukture

okupacije.

Da se u potpunosti razumeju po-

sledice ovakvih mera, moramo da ih

smestimo u kontekst sadašnjih eko-

nomskih prilika na Zapadnoj Obali i u

Pojasu Gaze. Tokom perioda od 1999.

do 2007, Palestinski BDP6 po glavi sta-

novništva je opao za skoro dve-trećine

a lične ušteđevine su nestale kao re-

zultat izraelskih napada palestinskih

zona. Postignut je najgori stepen si-

romaštva koji je ikada postajao u ZO/

PG7: skoro tri-četvrtine domaćinstava

u Gazi i 56% na Zapadnoj Obali živi is-

pod granice siromaštva8.

Istovremeno, tokom poslednjih 15

godina, nastale su važne promene u

strukturi palestinske radne snage koju

još više sjedinjuju posledice ovih na-

metnutih mera. Dok je Izrael smanjio

svoju zavisnost od palestinskih radni-

ka zaposlenih u oblastima kao što su

rad na građevinama i poljoprivreda

(zamenjujući ih radnicima iz inostran-

stva), zapošljavanje od strane PZ je po-

stalo ključno sredstvo opstanka za Pa-

lestince u ZO/PG. Skoro 1/5 radnika

na Zapadnoj Obali i Pojasu Gaze je za-

poslena od strane PZ u sektorima kao

što su prosveta, zdravstvo, bezbednost

i opštinski poslovi. U okolnostima sve

većih procenata zavisnosti (prosečno

5.3 pojedinaca je bilo zavisno od jed-

nog zaposlenog radnika u 2007. godi-

ni), skoro milion ljudi zavisi od plata

stečenih u javnom sektoru zaposleno-

sti9.

Ukidanjem jedne petine radne sna-

ge, zamrzavanjem plata dok cene rastu,

i prisiljavanjem siromašnih da odmah

plate milione dolara duga, PPRR će ima-

ti brutalne posledice na stanovništvo.

Važno je razumeti da ovakav svesni

pokušaj osiromašenja stanovništva nije

6 BDP (Gross Domestic Products -

GDP) – Bruto domaći proizvod.

7 ZO/PG – Zapadna Obala/ Pojas

Gaze

8 Karen Laub, ’’IMF: Palestinian

Reform Plan Doable”, Associated Press, 11.

decembar 2007.

9 Statistika o radnoj snazi i pro-

centima zavisnosti je dostupna na web sajtu

palestinskog Centralnog biroa za statistike

- www.pcbs.gov.ps

kraj. Nego, ima kao cilj da dopuni dru-

gu komponentu PPRR-a – ’razvoj’.

’Ekonomski razvoj’ i model industrijskih zona

Pored gore spomenutih budžetskih

mera, PPRR istovremeno promoviše se-

riju razvojnih projekata koji su snažno

podržani od strane SAD-a, EU i izrael-

ske vlade. Jedan od glavnih preduslova

ovog modela ekonomskog razvoja je

postojanje velikog broja beznadežnih,

osiromašenih palestinskih radnika,

koji su spremni da prihvate vrstu poslo-

va koja je predviđena ovim modelom

ekonomskog razvoja. Ovde je raskrsni-

ca između ’reformskih’ i ’razvojnih’ de-

lova PPRR-a.

Osnovni cilj razvojnog modela koji

predlaže PPRR je upotreba jeftine pa-

lestinske radne snage u industrijskim

zonama i parkovima, lociranim na ivi-

cama parčića palestinskih teritorija na

Zapadnoj Obali. Prema ovoj viziji, izra-

elski, palestinski i regionalni kapital će

sarađivati (pod barjakom ’mira’) unutar

ovih industrijskih zona iskorišćavajući

jeftinu palestinsku radnu snagu. Proi-

zvedena roba će se izvoziti u SAD, EU i

zalivske države. Palestinski Zvanični-

ci će imati ulogu policijske kontrole

nad rezervama radničke snage od ne-

koliko miliona, zaključane iza zidova

i kontrolnih punktova palestinske teri-

torije. Zauzvrat, vođstvo PZ će mahati

znamenjima kvazi države, dobivši za

sebe privilegije putovanja i slobodnog

kretanja, kao i udeo u podeli profi ta

koji teče iz ovih zona.

Prva faza ovog plana u centru pa-

žnje ima Zapadnu Obalu gde vlada Abu

Mazena i Salama Fajeda ima efektiv-

nu moć i sposobna je da, uz izraelsku

pomoć, uspostavi ove mere. Niz indu-

strijskih zona je predviđen u okolini

Skoro tri-četvrtine domaćinstava u Gazi i 56% na Zapadnoj Obali žive ispod granice siromaštva. Postignut je najgori stepen siromaštva koji je ikada postajao u ovoj oblasti. Foto: Richard A. Johnson

55

Z SVET

Đenina, Nablusa, i Tarkumije (u blizini

Hebrona). Mada su specifi čni detalji o

ovim zonama pažljivo čuvani, angažo-

vane institucije tvrde da se u početnoj

fazi očekuje zapošljenje oko 40.000 rad-

nika, uz sličan broj poslova kreiranih

’indirektno’ van ovih zona10. Ako se ovi

planovi ostvare, imaće ogromne po-

sledice na strukturu palestinske radne

snage na Zapadnoj Obali: nešto malo

manje od 20% poslova na Zapadnoj

Obali će biti na razne načine u vezi sa

ovim industrijskim zonama.

Unutar ovih zona, palestinski i

izraelski radni zakoni, nivoi plata, pra-

vila za zaštitu životne sredine, ili drugi

radni uslovi, neće važiti. Kretanje unu-

tar i van ovih zona će biti strogo kon-

trolisano od strane izraelskih vojnih i

palestinskih bezbednosnih snaga. Ve-

rovatno će, ako se primeni tipičan obra-

zac izraelske kontrole kretanja, radnici

trebati da prolaze kroz stroge sigurno-

sne kontrole da bi dobili neophodne

dozvole za rad. Na ovaj način, mo-

gućnost zapošljenja postaje zavisna

od pokoravanja izraelskim vojnim

zakonima (skoro 11.000 Palestinaca je

trenutno pritvoreno u svojstvu politič-

kih zarobljenika zbog prekršaja takvih

vojnih zakona). Palestinski Generalni

Savez Sindikata11 nije dobio odobrenje

na pravo da predstavlja radnike u tim

industrijskim zonama.

Planovi za tarkumijansku zonu po-

tvrđuju ovakvu prognozu. Turska će biti

10 Vidi: Palestinian Industrial Esta-

tes and Free Zones Authority, www.piefza.

org.

11 Th e Palestinian General Federa-

tion of Trade Unions – PGFTU.

važan partner i fi nansijer fabrika u toj

zoni i kontrolisaće unutrašnju bezbed-

nost. Sa svoje strane PZ i Izrael će kon-

trolisati spoljnu sigurnost. Turski izvori

očekuju da će biti osnovano oko 200

fabrika u toj zoni i da će zaposliti oko

10.000 Palestinaca. Turski biznismeni

otvoreno tvrde da će u globalnom kon-

tekstu kineskih jeftinih proizvoda, zone

kao što je Tarkumija pomoći u promeni

lokacije turske industrije širom regiona

radi iskorišćavanja jeftine radne snage.

Istovremeno imaju nameru da robu

proizvedenu u toj zoni izvoze u SAD,

EU, i zalivske zemlje12.

Uz eksploataciju jeftine radne

snage, ove zone služe normalizaci-

ji i legitimaciji postojećih struktura

okupacije. Pravi primer toga se može

videti u slučaju Jeninskog Industrijskog

Poseda (JIP)13. Zemlja na kojoj se nalazi

JIP je dva puta bila oteta od palestinskih

malih poljoprivrednika: - 1998. godine

kad je PZ prvo osporila ideju za tu in-

dustrijsku zonu, i opet u 2003. godini,

kad je izraelska vojska konfi skovala

zemlju kao deo izgradnje ’’bezbedno-

sne zone’’ u blizini zida razdvajanja14.

Tako će, u opominjućem primeru inte-

grisanja modela ekonomskog razvoja

sa strukturama okupacije, zid formirati

severnu granicu JIP.

Visok prioritet modela ’ekonom-

skog razvoja’ kroz industrijske zone za

SAD, Izrael i PZ, bio je potvrđen kra-

jem marta 2008. tokom posete ame-

ričkog državnog sekretara Kondolize

Rajs toj regiji. 30. marta, na sastanku

između Rajsove, izraelskog ministra

odbrane Ehmuda Baraka, i premijera

PZ Salama Fajeda u Jerusalimu, osni-

vanje industrijskih zona je bila glavna

12 Guven Sak, ’’Th e Challenge of

Developing the Private Sector in the Middle

East”, Th e Economic Policy Research Foun-

dation of Turkey, 2.maj 2008.

13 Jenin Industrial Estate – JIE

14 Stop the Wall, ’’Development or

normalization? A critique of West Bank de-

velopment approaches and projects”, www.

stopthewall.org

tema razgovora. Na tom sastanku, Izra-

el se složio da pomogne osnivanje Tar-

kumije i to predstavio merom ’gradnje

poverenja’. Projekat u Tarkumiji je isto-

vremeno snažno promovisan od strane

predstavnika Blisko Istočnog kvarteta,

Toni Blera, kao jedan od četiri tzv. pro-

jekata ’brzog efekta’ koji je u vezi sa im-

plementacijom PPRR-a.

Majska ’Palestinska investiciona konferencija’

Kao što je martovski sastanak iz-

među Rajsove, Baraka, i Fajeda nago-

vestio, izgradnja zona poput Tarkumije

i JIP je veliki prioritet trenutnih politič-

kih pregovora. Još jedna komponenta

tripartiskog sastanka je bila diskusi-

ja kako bi Izrael mogao da pomogne

’Palestinsku investicionu konferenciju’

održanu u Vitlejemu 21.-23. maja. Ova

konferencija je bez sumnje potvrdila

neoliberalnu putanju PZ i integraciju

izraelske vojne okupacije u ovaj model

ekonomskog razvoja.

Konferenciji su prisustvovale sve

ključne ličnosti iz PZ (Abu Mazen,

Salam Fajed i drugi važni ministri)15.

Istovremeno je okupila najbogatije pa-

lestinske kapitaliste van zemlje (naro-

čito iz Severne Amerike i Evrope) kao

i regionalne grupe arapskog kapitala iz

Jordana, Zaliva i drugih mesta. Konfe-

rencija je bila podržana od strane glav-

nih palestinskih biznis grupa aktivnih

na Zapadnoj Obali i Gazi (uključujući

the Arab Bank, Bank of Palestine, Paltel,

Consolidated Contractors Company,

Arab Palestinian Investment Compa-

ny); krupni strani kapital (CISCO, Intel,

Coca Cola, Marriott Hotels, Booz Allen

Hamilton); i američke i evropske dr-

žavne organizacije (npr. USAID, DFID,

i French Development Agency).

Glavni cilj konferencije je bio da PZ

promoviše neoliberalne napade na

državni sektor, i da se ti napadi prikažu

kao ’dobri za biznis’ i atraktivan razlog

da se investira u palestinskim zona-

15 Vidi web sajt konferencije na

www.pic-palestine.ps

Ukidanjem jedne petine radne snage, zamrza-

vanjem plata dok cene rastu, i prisiljavanjem

siromašnih da odmah plate milione dolara

duga, Palestinski Plan Reforme i Razvoja će

imati brutalne posledice na stanovništvo.

56

Z SVET

ma. Osim već pomenutih industrijskih

zona, više projekata je promovisano

za vreme konferencije radi približava-

nja arapskog i izraelskog kapitala kroz

zajedničke investicije. Izraelski bizni-

smeni su bili ohrabrivani da prisustvuju

ovoj konferenciji, a ta činjenica nije bila

široko obelodanjena zbog otpora pale-

stinske javnosti prema ovakvoj vrsti za-

jedničkih projekata.

Kao primer projekata koji su bili

glavna atrakcija konferencije je tzv. ’Ko-

ridor za Mir i Prosperitet (KMP)’16,

koji ima za cilj osnivanje agro-indu-

strijskih zona u plodnim krajevima

Jordanske Doline. Jordanska Dolina je

vekovima ključni poljoprivredni region

palestinskih zemljoradnika sa Zapadne

Obale. Ali, posle okupacije tog regiona

1967. godine, izraelska vojska je izba-

cila mnoge zemljoradnike iz tih zona,

oduzela im zemlju, i osnovala izraelska

kolonijalna naselja (prvo vojno-poljo-

privrednu koloniju a zatim, sa osniva-

njem izraelskih agro-biznisa, i civilnu

koloniju). Kontrolom nad vodom, pri-

stupnim putevima i drugim resursima,

ova zemlja je, u suštini, postala izrael-

ska vojna zona iako su razbacana pale-

stinska sela i dalje ostala u toj oblasti.

KMP ima za cilj osnivanje poljopri-

vredne zone slobodne trgovine u obla-

sti koja će pretvoriti male palestin-

ske poljoprivrednike u nadničare i

podizvođače radova za krupnu po-

ljoprivrednu industriju koja je pod

kontrolom izraelskog i regionalnog

16 Th e Corridor for Peace and Pros-

perity – CPP

kapitala17. Drugim rečima, ne samo da

KMP pristaje na okupaciju i ekspropri-

jaciju zemljišta koja se odigrala posled-

njih 40 godina u Jordanskoj Dolini, nego

u stvari ima za cilj integraciju posledica

ove okupacije unutar samog projekta.

Poljoprivredni proizvodi koji su rezul-

tat KMP-a neće dovesti do ublažavanja

zabrinutosti zbog nestašice hrane u tim

krajevima; ovi proizvodi su predviđeni

za izvoz u Izrael i zalivske države.

Poslednji dokaz veze između struk-

tura okupacije i neoliberalnog modela

ekonomskog razvoja je podrška koju je

izraelska vojska pružila održavanju ove

konferencije. Dok je običnim stanov-

nicima Vitlejema onemogućeno da se

kreću bez komplikovanih sigurnosnih

procedura, specijalno obojene lične

karte, i posvećene kontrole na punkto-

vima, učesnici konferencije su ušli u

zemlju i dobili dozvolu da putuju bez

maltretiranja ili bilo kakvih sigurnosnih

provera na izraelskim granicama. Izra-

elska vojska je na samom ulazu u Vitle-

jem istaknula znak dobrodošlice za uče-

snike konferencije. Znak je bio napisan

na arapskom, hebrejskom i engleskom

jeziku, i ukrašen grbom izraelske vojne

okupacije.

Treba istaći da konferencija nije

prošla bez snažnog protivljenja od stra-

ne samoniklo organizovanih narodnih

snaga unutar Zapadne Obale i Pojasa

Gaze. U otvorenom pismu objavljenom

17 Vidi: Stop the Wall, “Develo-

pment or normalization? A critique of West

Bank development approaches and pro-

jects”, www.stopthewall.org for a full cri-

tique of this project.

od strane Upravnog odbora narodnog

bojkota, Komiteta za ljudska prava i ka-

znenu politiku, i podržanom od strane

raznih političkih snaga, pisalo je:

’’Ekonomski i socijalni razvoj u Pa-

lestini je od velikog značaja, i važno je

da se preduzmu mere da se popravi

trenutna ekonomska i politička situa-

cija. Uprkos neprekidnim nacionalnim

i internacionalnim konferencijama sa

ciljem da se udruže nacionalni napo-

ri i resursi; i uprkos podršci od strane

međunarodne solidarnosti, verujemo

da ekonomska konferencija koja će se

održati u Vitlejemu tokom sledećih par

dana, sa prisustvom zvaničnih i nezva-

ničnih izraelskih predstavnika, ima oz-

biljne političke posledice koje se ne mogu

ignorisati... Predloženi projekti uzimaju

kao početnu tačku izraelsko učestvova-

nje u odlučivanju, kao i izraelsku kon-

trolu nad njihovim pravnim statusom…

oni su kreirani da zadovolje ekonomske

zahteve izraelske administracije a ne

interese palestinskog naroda… Ovo nisu

razvojni projekti koje mi hoćemo ili koji

nam trebaju. Nama treba nacionalna

palestinska konferencija sa arapskom i

međunarodnom podrškom za jačanje

palestinske stabilnosti, kao korak ka za-

vršetku naše zavisnosti od okupacije i

njene ekonomije”18.

Dok PPRR i događaji kao što su In-

vesticijska Konferencija stoje kao kobna

osuda rada PZ, da bi potpuno razumeli

sile koje guraju ovu vrstu neoliberalne

strategije, događaji moraju da se posta-

ve u širi regionalni kontekst. Drugi deo

ovog članka posmatra sveopštu eko-

nomsku rekonfi guraciju Bliskog Istoka i

ulogu koju pitanje Palestine igra u kon-

tekstu ove ofanzive predvođene Sjedi-

njenim Američkim Državama. ■

Nastavak teksta u slede-

ćem broju Z magazina: ’Novi

Bliski Istok’ i Palestina

Preveli Kole i Tanja Kilibarda

18 Stop the Wall, “National BDS

Steering Committee: Bethlehem investment

conference: development or normalization”

57

Z SVET

U aprilu 2008. godine nakon talasa

protesta zbog niskih plata i visokih cena

hrane, uključujući i pokušaj brojnih rad-

nika i socijalnih aktivista da organizuju

generalni štrajk 6. aprila, koji su predvo-

dili radnici zaposleni u državnoj tekstilnoj

industriji, egipatska vlada je obustavila

izvoz riže i cementa da bi zadovoljila lo-

kalne potrebe. Obustava izvoza je odgo-

vor na neuspeh izvozno-orijentisane

ekonomije koju su 1991. godine Svetska

Banka i Međunarodni Monetarni Fond

predložili kao strategiju za Egipat. Više

od decenije i po neoliberalnih reformi

u Egiptu dovelo je egipatsko društvo na

ivicu duboke društvene krize. Plašeći

se totalnog kolapsa postojećeg politič-

kog poretka, autoritativni politički režim

predsednika Hosnija Mubaraka nedavno

je izašao u susret zahtevima siromašnih i

radnika obećavajući da će se plate za dr-

žavne službenike podići za 30% i zahteva-

jući od privatnog sektora da ponudi slične

povišice. Kao što su predstavnici egipat-

skih radnika ukazali, visoke cene hrane

nisu bile glavni uzrok ali su pomogle da se

obelodani grozna situacija u koju su pali

egipatski radnici i seljaci sniženjem život-

nog standarda i porastom siromaštva od

sredine 1990-ih.

Krajem 2007. godine, dubina druš-

tvene polarizacije u Egiptu se mogla vi-

deti u dva kontraverzna ali popularna

egipatska fi lma – Heja Fauda (Ovo je

haos) i Hajna Maysara (Do nekih boljih

vremena), koji su bili prikazivani u bio-

skopima širom Kaira i drugih velikih gra-

dova. Filmovi su rado prihvaćeni od stra-

ne frustriranih egipatskih građana koji su

patili od nedostatka političkih sloboda,

ekonomskih prava i državnog ugnje-

tavanja. Filmovi su prikazali brutalnost

egipatske države i neuspeh njene politike

kroz iskustva zajednice jednog od brojnih

sirotinjskih naselja velikog grada. U zemlji

gde preko 40% stanovništva živi ispod ili

blizu granice siromaštva (sa manje od 2

dolara na dan), popularnost ovih fi lmova

ukazuje na to da se narodu smučila cela

situacija. Efektivno izražavanje frustra-

cija je dobilo organizovan oblik samo u

poslednjih par godina i to skoro isključivo

u industrijskoj radničkoj klasi. Na primer,

u 2006. godini su se sprovele 222 indu-

strijske protestne akcije, a u 2007. je bilo

preko 580 protestnih akcija u raznolikim

sektorima uključujući transport, tekstil,

gradsku čistoću, pa i od strane radnika

kao što su doktori, knjigovođe, fakultet-

ski profesori. Ove godine se održao veći

broj industrijskih protestnih akcija, preko

1.000 protesta raznih oblika. Otpor selja-

ka, potisnut državnom represijom, ostaje

skriven od javnosti, iako se otimanje ze-

mljišta od strane građevinaca i turističke

industrije često suočavalo sa snažnim –

iako često nejedinstvenim – otporom od

strane egipatskih narodnih klasa širom

ruralnog Egipta.

U novinarskim reportažama zapad-

nih medija o Egiptu, u skladu sa pozivom

američkog predsednika Džordža Buša

na slobodne izbore i liberalnu demokrati-

ju, pažnja je bila usmerena na kršenje po-

litičkih prava i na represiju nad civilnim

stanovništvom, izolujući time činjenicu

da je globalna ekonomska integracija,

koju su sprovele zapadne imperijali-

stičke sile, odgovorna za patnje većine

Egipćana. Egipat je ostao značajan ame-

rički saveznik u regionu i nastavlja da

igra važnu ulogu kao medijator u izrael-

sko-palestinskom sukobu. Ova regional-

na uloga Egipta često prikriva egipatsku

unutrašnju politiku. Kao rezultat toga,

reportaže o talasu štrajkova i protesta u

Egiptu, koje su dominirale u zapadnim

medijima, u početku su stvorile utisak

da su Egipćani skoro preko noći rešili da

preduzmu akciju ne obazirući se na novi

anti–teroristički zakon (koji je zamenio

raniji zakon o vanrednom stanju i koji za-

branjuje bilo koju aktivnost, uključujući

štrajkove i protestne skupove, koji mogu

da se protumače kao da destabilizuju so-

cijalni poredak i mir).

Realnost je da su egipćanski građani,

radnici i seljaci, doživeli temeljite druš-

tvene promene kada je Egipat otvoreno

prigrlio ekonomiju slobodnog tržišta

1991. godine. Produbljivanje kapitali-

stičkih društvenih odnosa odigralo se

u tandemu sa radikalnim povećanjem

upotrebe prinude i nasilja od strane

egipatske države. Takva politička repre-

sija povezana je sa drastičnim padom ži-

votnog standarda običnih Egipćana.

MMF stupa na scenu…U skladu sa ekonomskom reformom i

programom strukturalnog prilagođavanja

potpisanim sa MMF-om 1991. godine,

egipatska vlada je počela da privatizuje dr-

žavni sektor, i da liberalizuje cene i rente.

Do 2005. godine vlada je prodala (ili cele

ili delimično) 209 od 314 kompanija u dr-

Anđela Džoja

Egipatski protesti: sniženje plata, visoke cene i neuspeh izvozno

orijentisane ekonomije

Neoliberalne reforme dovele su egipatsko društvo na ivicu duboke društvene krize

58

Z SVET

žavnom sektoru koje su bile na spisku da

budu privatizovane. Kao posledica toga,

došlo je do masovnih otpuštanja, okonča-

nja sigurnog zapošljenja, drastičnog sni-

ženja plata i standarda egipatskih radnika.

Radnice su najveće žrtve masovnih otpu-

štanja i nezaposlenosti usled privatizacije

državnih fi rmi.

Egipatska opozicija tvrdi da je eko-

nomska liberalizacija Egipta, na kojoj je

insistirao Nazif, bogate napravila još bo-

gatijim, a siromašne još siromašnijim. Kao

posledica talasa privatizacija tokom 1990-

ih, teški radni uslovi (niske plate, privre-

meni poslovi, smanjene benefi cije, i rad u

smenama) su u većim gradovima postali

svakodnevnica u životu radničke klase

(dok su mnogi drugi morali da se suoče

sa gubitkom posla). Za krupni egipatski

kapital, biznis raste i ekonomski rast je

pozitivan – što znači da su profi ti rasli

na štetu životnog standarda radnika.

Slabost neoliberalnog modela ekonomske

organizacije se jasno video kroz poveća-

nje cene hrane, dok su plate ostale nepro-

menjene, iako su vladajuća egipatska klasa

i ekonomisti slavili pozitivne stope rasta.

Ovaj pad životnog standarda radnika

odrazio se na povećanje radničkog otpora

od 2005. godine.

Radnički otpor: stari i noviNajnezaboravniji moment krize i jav-

nih protesta u skorijoj egipatskoj istoriji je

bila ’’pobuna zbog hleba” 1977. godine,

kao odgovor na Anvar Sadatovu libera-

lizaciju cene hleba. Državna brutalnost je

bila očigledna kada su bezbednosne snage

ubile preko 100 ljudi. Od preuzimanja

vlasti 1981. godine, Mubarak je pažljivo

gledao da spreči reprizu uličnih nemira

iz 1977. godine. Čak je koristio krhku po-

litičku situaciju u Egiptu kao opravdanje

za usporavanje implementacije zahteva

MMF-a i Svetske Banke. Uprkos tome,

neoliberalno orijentisani kabinet premije-

ra Nazifa se nije obazirao na pravo stanje

u kojem se nalazi većina Egipćana.

Od 2005. godine, dešava se nagli

porast u broju štrajkova i protesta širom

Egipta. Protesti u 2005. godini su se od-

vijali u kontekstu predsedničkih izbora i

imali su kao cilj da dokažu nedostatak po-

litičkih prava i prostora za političke deba-

te. Kakogod, radnički protesti 2006. godi-

ne i posle, obeležili su suštinske promene

socijalnih protesta u Egiptu. Ovi protesti

su nastali kao odgovor na privatizaciju dr-

žavnih fi rmi, koja je imala direktne posle-

dice na radničke plate i benefi cije. Istovre-

meno, tajni sporazum između menadžera

tih fi rmi i glavnog državno-kontrolisanog

sindikata - Generalnog Saveza Egipatskih

Sindikata (GSES)1, doveo je do zahteva

industrijskih radnika za većom autono-

mijom od sindikata. Zasićen prevarama

GSES-a i njegovim neuspehom da izrazi

radničke interese, radnički advokat i poli-

tički aktivista Jusef Darviš je 1990. godine

osnovao Centar za Sindikatske i Radničke

Usluge (CSRU)2. CSRU je zaista bio prvi

korak ka osnivanju nezavisnog sindikata

koji bi mogao stvarno da predstavlja inte-

rese radnika i štiti njihova prava. Nažalost,

posle aprilskih protesta ove godine, CSRU

je postao meta napada državne bezbed-

nosti, što je dovelo do prisilnog zatvaranja

centra i brojnih podružnica širom Egipta.

Ovaj potez je bio deo masovnog hapšenja

političkih aktivista u noć pred šestoapril-

ski štrajk. Ovakva vrsta hapšenja se nasta-

vila do današnjeg dana.

Zaveštanje levice u Egiptu je obele-

ženo popuštanjem pred zahtevima vla-

dajuće partije. Tokom 1980-ih, levica se

udružila sa režimskom NDP (Nacional-

nom Demokratskom Partijom) protiv

Muslimanskog Bratstva, što ju je skupo

koštalo u očima siromašnih i seljaka iz

ruralnog Egipta. Dalje povlačenje levice

se desilo uoči iznošenja zahteva MMF-a i

Svetske Banke da se egipatska ekonomija

orijentiše ka izvozu. Prihvativši generalnu

promenu u ekonomiji, bez obaziranja na

posledice po radnike, levica je izgubila

veći deo narodne podrške među Egip-

ćanima. Primer koji ističe slabost levice u

njenom shvatanju sadašnje globalne eko-

1 General Federation of Egyptian

Trade Unions – GFETU

2 Center for Trade Union and Worker’s

Services – CTUWS

nomije je njeno protivljenje privatizaciji

iznošenjem argumenta da je to pokušaj

da se ’Egipat proda strancima’. Vladajuća

partija je lako odbranila privatizaciju po-

kazavši da su Egipćani preuzeli vlasništvo

i kontrolu nad privatizovanim fi rmama, a

ne stranci.

Uz poremećenu i dezorijentisanu le-

vicu, logično je da narod ne smatra da se

uspešno može boriti za svoje zahteve

pomoću levičarske partije. Kao rezultat

toga, radnici, nezaposleni, i oni koji žive

u sirotinjskim krajevima, počeli su da se

samoorganizuju. Najistaknutiji primer

takvog organizovanja su bili studenti koje

sad smatraju pretnjom i zbog toga su stro-

go kontrolisani od strane državne bezbed-

nosti koja aktivno deluje unutar univer-

ziteta. Pošto su garancije za zapošljenje

diplomaca nestale pod Mubarakom, di-

plomci su, bez posla, postali vrlo razoča-

rani. Oni koji su našli posao zarađuju oko

300 egipatskih funti, što nije dovoljno ni

da se plati mesečna kirija za stan. Mladi

osećaju nedostatak ličnog dostojanstva,

jer zbog niskih plata, raširene nezapo-

slenosti, i visokih troškova života, nisu

u mogućnosti da zasnuju porodicu. U

pokušaju da povrate izgubljeno dostojan-

stvo, mnogi mladi muškarci prilaze islam-

skim grupama koje se protive vladi zbog

njene nepravedne politike. Univerziteti u

Kairu i drugim delovima Egipta postali su

tako mesta aktivizma, pobune, i odgova-

rajućeg snažnog prisustva bezbednosnih

snaga. Tako, dok radnici Mahala el Kubre

zahtevaju povišicu u platama, drugi uče-

snici šestoaprilskog generalnog štrajka (i

drugih poziva na masovne protestne akci-

je) imaju dublji odnos prema propadanju

ekonomsko-političkog sistema i korumpi-

Globalizacija je uzrok patnji većine Egipćana

59

Z SVET

rane vladajuće klase koja se obogatila na

račun čitavog egipatskog stanovništva.

Egipćani pate od nedostatka indivi-

dualnih sloboda, prava na obrazovanje

usred propadanja državnog školskog

sistema, prava na ekonomske slobode

i garancija dostojnog života, što je ista-

knuto tokom aprilskih protesta za hleb,

koji su za sobom ostavili sedmoro mrtvih.

Može se zaključiti da su trenutni protesti

i pozivi na generalni štrajk motivisani ma-

terijalnim interesima egipatskih radnika i

srednje klase koja nestaje, kao što se vidi

u štrajkovima radnika kao što su novinari,

doktori, računovođe, koji se suočavaju sa

ogromnim porastom troškova života dok

njihove plate ostaju male. 22 posto Egip-

ćana, odnosno 14.2 miliona živi ispod

granice siromaštva, sa jednim dolarom

na dan, a milioni drugih žive na ivici si-

romaštva.

Mahala el KobraMahala el Kobra je industrijski grad

koji se nalazi 110 km severno od Kaira, i

poznat je po protestnim akcijama u sko-

rijoj prošlosti (kao što su bili veliki štraj-

kovi u decembru 2006. godine), nalik

štrajkovima u znak podrške zahtevima za

bolje plate i benifi cije za više od 250.000

proizvođača i tekstilnih radnika. Radnici

fabrike Mahala sačinjavaju četvrtinu mi-

liona tekstilnih i konfekcijskih radnika u

državnom sektoru.

Zasto je Mahala toliko važna za egi-

patsku državu? Prvo, Mahala je najveća

državna fabrika tekstila koja ispunjava

državne tekstilne potrebe. Kompanija je

osnovana 1928. godine od strane banke

Misr, simbola egipatskog nacionalizma.

Drugo, njeni radnici su izbili na čelo in-

dustrijskih radnika u Egiptu, pružanjem

snažnog otpora privatizaciji te fabrike.

Insistiranje na konkurentnosti je dovelo

do toga da ostali radnici državnog sektora

imaju niske plate, a u Mahali su mesečne

plate oko 34 dolara, od čega je veći deo

plate apsorbovan visokim kirijama za rad-

nička prebivališta, hranu i javni prevoz.

Ranije u 2006. godini, radnici Mahale

su štrajkovali kada je Premijer Nazif pre-

kršio obećanje da će se povećati godišnji

dodatak niskim platama. Štrajk je utoliko

bio uspešan što su radnici dobili bonuse

za 45 radnih dana umesto za dva meseca,

koliko su zahtevali.

U skorašnjim protestima u Maha-

li, tokom aprila 2008. godine, na kojima

je preko 15.000 ljudi protestvovalo zbog

povećanja cene hrane, uhapšeno je preko

150 demonstranata i rečeno je da su mož-

da dve osobe ubijene od strane bezbedno-

snih snaga. Gnevni mladi momci koji su

se pridružili radnicima zapalili su i uništili

postere predsednika Mubaraka. Policija

je pucala na dečaka od 15 godina koji je

bio u svom stanu, i ubila ga. Državna po-

licija je zaustavljala i hapsila novinare koji

su probali da obaveste ljude čiji su rođaci

bili uhapšeni. Istovremeno, državni medi-

ji su prikazivali dvodnevni ustanak u Ma-

hali kao uništavanje državnog vlasništva

i vandalizam, kao što su režimski mediji

1977-ih nazvali ulične proteste za hleb

’lopovskom revolucijom’. Državna policija

je, čak i nakon potiskivanja protesta, i da-

lje bila vrlo prisutna u gradu (30 kamiona

punih bezbednosnih snaga). Državne vla-

sti su poništile izbore za lokalnu upravu u

Mahali el Kubri i drugim delovima delte

Nila iz straha da će pobediti kandidati koji

su simpatizeri radnika ili Muslimanskog

Bratstva. Uprkos svemu tome, fabrički

zvaničnici su probali da obeshrabre štrajk

nudeći 90 egipatskih funti (LE) subvencije

za hranu, što su radnici odbili tvrdeći da

poskupljenje cene hrane zahteva makar

150 egipatskih funti.

Kao odgovor na skorašnju socio-

ekonomsku krizu u kojoj se našao Egi-

pat, egipatska vlada je usvojila dvostruku

strategiju koja se fokusira na ograničenu

preraspodelu i represiju. S jedne strane,

država je najavila obustavu izvoza ključ-

nih prehrambenih proizvoda i građevin-

skog materijala (cementa, čelika, riže)

da bi smanjila troškove života egipatskih

građana. Ova obustava izvoza, koja će

da se nastavi do oktobra 2008. godine je

propraćena mnogo važnijom najavom

povećanja plata za 30 odsto za radnike u

državnom sektoru širom Egipta. S druge

strane, predsednik Mubarak je saopštio

da će se bilo koji pokušaj ’’uznemiravanja

društvenog reda’’ suočiti sa snažnim dr-

žavnim bezbednosnim snagama.

Politička represijaOd protesta za hleb 1977. godine, egi-

patski zakon o vanrednom stanju je često

bio upotrebljivan da bi se suzbilo pravo na

udruživanje radnika i građana. Posle 2001.

godine, egipatska država je nameravala

da uskladi zakon o vanrednom stanju sa

anti-terorističkim zakonom koji je sadr-

žao krupnije negativne posledice po sve

vrste društvenih protesta i otpora prema

državnoj politici, jer je sve vrste aktivno-

sti koje bi mogle da uznemire društveni

red defi nisao kao terorističke aktivno-

sti, čime su postajale podložne policijskim

merama. Egipatska država i vladajuća

NDP ove državne mere upotrebljavaju

da spreče nastanak alternative trenutnom

poretku, ma o kojoj varijanti da se radi -

levičarskoj ili islamskoj. Kako bi zadržala

snažnu kontrolu nad vlašću predsednika,

NDP je usvojila ustavne amandmane koji

ograničavaju mogućnost drugih partija da

kandiduju svoje kandidate za predsednič-

ke izbore. Da bi nominovali kandidata za

predsedničke izbore, partija mora da do-

bije podršku 10 poslanika iz svake lokalne

skupštine u 14 provincija. Na taj način,

izbori za gradsko veće su postali meta dr-

žavne represije zbog straha od kandidatu-

re anti-režimskih poslanika koji bi mogli

da podrže opozicione partije. Posledica

tih mera je da su na izborima 2008. go-

Narod ne smatra da se za svoje zahteve može boriti pomoću levičarske partije

60

Z SVET

dine prijavljene kandidature na samo 30

odsto skupštinskih mesta od celokupnih

52.000. Muslimansko Bratstvo je bojko-

tovalo izbore pošto su mnogi od njihovih

potencijalnih kandidata bili uhapšeni od

strane države.

Rasplet neoliberalizma i moguće alternative

Kao što se desilo i 1977. godine, egi-

patski državljani su 2008. izašli na ulice da

protestvuju zbog povećanja cene hleba.

Državni zvaničnici su se nadali da će tim

povećanjem pomoći smanjenje defi cita

državnog budžeta. Protesti su upozorili

vlast da se Egipćani neće umiriti dok su

njihove najosnovnije potrebe nezadovo-

ljene. Plašeći se dalje eskalacije protesta

koji su se dogodili početkom aprila, dr-

žavni zvaničnici su najavili sprovođenje

kontrole nad cenama, povećanje plata, i

usmeravanje hrane i cementa namenjenih

izvozu ka domaćoj potrošnji. Egipatski

predsednik je naredio vojsci da pravi hleb

upotrebljavajući vojne peći, kako bi se re-

šio problem nedostatka hrane. Ove mere

su preduzete u vreme kada se egipatski

radnici suočavaju sa najnižim nivoima

plata. Egipatski radnici zarađuju 92 odsto

manje nego radnici koji rade slične poslo-

ve u Izraelu, 81 odsto manje nego radnici

u Turskoj, 65 odsto manje nego radnici

u Tunisu, 40 odsto manje nego radnici u

Indiji, i 15 odsto manje od radnika u Pa-

kistanu. Istovremeno, cena hrane se od

2007. godine udvostručila, dok su rente i

cene prevoza drastično porasle. Čak i sa

dva posla i preko 12 sati rada, egipatski

radnici nisu u mogućnosti da plate mini-

malnu kiriju za mali stan koji košta oko

300 egipatskih funti mesečno (zbog pora-

sta cene cementa i čelika).

Fenomen hrambene i stambene ne-

sigurnosti zahvatio je Egipat od kada je

počela tranzicija ka izvozno-orijentisa-

noj ekonomiji koja je sa lokalnim pro-

izvodima izlazila u susret globalnim

zahtevima ignorišući lokalne potrebe.

Što se tiče trenutnih protesta u Egiptu

značajno je da dovode u pitanje legitimi-

tet neoliberalnog modela ekonomskog

razvoja koji je bio snažno nametnut od

strane Nazifove vlade. U sledećim mese-

cima moguće je da će vlada pokušati da

kontroliše nanetu štetu nekim merama

ponovne raspodele. Bez obzira na to, ve-

ličina nezadovoljstva, državnog nasilja i

otimanja vlasništva, ne mogu biti zaustav-

ljeni bez korenitih promena u postojećem

skupu socio-ekonomskih mera.

Stenfordski istoričar Joel Beinin,

specijalista za radničke pokrete moder-

nog Bliskog Istoka, u članku objavljenom

u MERIP-u 9. maja 2007. godine, uvideo

je potrebu za izgradnjom progresivne

alternative koja bi mogla efektivno da

se odupre egipatskoj državi. On piše da

egipatska levica nikad nije uspela da

poveže američki imperijalizam i izra-

elsko-palestinski sukob sa proširenjem

kapitalizma. Kao rezultat toga, levica je

nastavila da osuđuje imperijalizam i cio-

nizam, bez izgradnje narodnog pokreta

koji bi mogao da se usprotivi prošire-

nju kapitalističkih društvenih odnosa

u Egiptu. Ova slabost levice ostavila je i

radnike i seljake bez institucionalne veze

sa levičarskom partijom do te mere da je

stara levica postala irelevantna u Egiptu.

Ipak, Beinin porast talasa štrajkova i rad-

ničkih protesta tumači kao znake da se

intenzitet borbe između radnika i kapita-

la povećava kako se neoliberalni projekat

sve više gura napred. Postavlja se pitanje

da li autentična levica može ponovo

da se izgradi na ovom talasu protesta i

da spoji mnogobrojne urbane i ruralne

borbe u jedinstvenu borbu protiv kapi-

talizma, ili će promašiti istorijsku šansu

da se rekonstruiše. ■

Preveli Kole i Tanja Kilibarda

Jačanje kapitalizma zahteva i jačanje državne represije

61

Z SVET

Amandman na Akt o prisluškivanju,

koji je nedavno usvojila Bušova admi-

nistracija, uspaničio tamošnju stručnu

javnost, koja smatra da im sleduje uki-

danje slobode izražavanja i prava na pri-

vatnost

Usvajanje amandmana na Akt o pri-

sluškivanju, koji je Bela kuća većinom

glasova odobrila krajem juna, alarmirao

je intelektualne krugove u Americi. Upu-

ćeni tvrde da je taj amandman praktično

dao apsolutnu moć Bušovoj admini-

straciji da, bez straha od zakonskih po-

sledica, prislušuje telefonske razgovore i

proverava elektronsku poštu.

Povodom ovog slučaja oglasio se

američki PEN centar, Hjuman rajts voč,

Amnesti internešenel i mnoge druge or-

ganizacije, koje su podnele tužbu protiv

američke vlade zbog, kako tvrde, ukida-

nja osnovnih građanskih prava na pri-

vatnost i slobodu govora, sumnjičeći ih

usput za teško ogrešenje o njihovu sveti-

nju – američki ustav.

Prema pisanju američke štampe,

Bela kuća je krajem juna odobrila pro-

tivustavni amandan sa jednim ciljem –

da se pravno zaštite kompanije koje se

bave telekomunikacijom od eventualnih

tužbi zbog narušavanja privatnosti, čime

bi Bušova administracija dobila potpuno

odrešene ruke da prati i nadzire telefone

i imejlove.

U jednom članku Asošiejted presa

piše sledeće:

– Amandman, koji je izglasan sa

293 glasa za i 129 protiv, čini mnogo

više od puke zaštite telekomunikacijskih

kompanija. Najnovije proširenje Akta

o nadziranju stranih informacija jeste

pokušaj da se dovede u balans pravo na

privatnost sa odgovornošću vlade da za-

štiti zemlju od napada, tako što će uvesti

promene u telekomunikacione tehnolo-

gije – piše u članku.

Cela priča oko prisluškivanja tele-

fona i praćenja elektronske pošte poče-

la je pre šest godina, neposredno posle

terorističkog napada na kule bliznakinje,

11. septembra 2001. godine. Tada je re-

aktiviran akt o nadziranju svih informa-

cija koje stižu iz sveta i ulaze u Ameri-

ku, nastao daleke 1978. godine, i to bez

traženja dozvole od nadležnog suda, čije

puno ime na engleskom glasi Foreign

intelligence surveillance court. Od tada

do danas podneto je 40 tužbi, što od

pojedinaca, što od grupa, koji smatraju

da Bušova administracija nelegalno pri-

sluškuje njihove telefone i pregleda elek-

tronsku poštu. Ovaj, poslednji u nizu

amandmana na Akt, samo je dolio ulje

na vatru. Time je završena rasprava oko

ovog akta između demokrata i republi-

kanaca, koja je buktala poslednjih me-

seci, jer je, izglasani amadman „prošao”

zahvaljujući glasovima Demokratske

stranke, što je dodatno šokiralo tamoš-

nju javnost.

Ipak, postoje

i autori koji sma-

traju da to još ne

predstavlja opa-

snost za stvara-

nje staljinističke

atmosfere u Ame-

rici. Autor Endru

Kohran, koji je

radio pri kance-

lariji američkog

državnog tužioca,

na svom blogu be-

leži da još nije vre-

me za paniku, zato

što je potrebno da

američki Senat tek

odobri usvajanje

amandmana za

Akt o nadziranju

informacija. On ističe da prvo sleduje

dugotrajna procedura i proučavanje tog

spornog dokumenta, tako da bi mogao

isti da bude aktiviran tek za oko dve go-

dine.

– Očekujem da tada amandman

bude osporen – beleži Kohran.

Američki PEN centar, na čelu sa

Frensin Prouz, koji okuplja istaknute

američke intelektualce, najviše strahu-

je za privatnost, prevashodno zbog či-

njenice da usvajanje amandmana znači

da svaki međunarodni poziv može biti

prisluškivan bez ustavom garantovanog

sudskog naloga. Osim toga, autoriteti iz

PEN-a strahuju da Bušova administra-

cija novim amandmanom pruža imuni-

tet Telekomunikacionim kompanijama,

čime navodno planira da već pokrenute

tužbe protiv njih učini ništavnim.

Stanko Stamenković

Strah od prisluškivanja

Šta je Fisa?Fisa (Foreign intelligense survei-

llance act) ozvaničen je kao Akt ame-

ričke Vlade 1978. godine, sa namerom

da se prisluškivanje međunarodnih

poziva ka Americi zakonski odvoji od

„standardnog”, policijskog nadziranja

u SAD-u. Ovaj Akt je uvela američ-

ka Vlada, kako bi imala uvid u oba-

veštajne podatke iz inostranstva, bez

obzira na to da li oni predstavljaju kr-

šenje nekog američkog zakona. Akt je

imao ograničenja, između ostalog, da

određen razgovor može biti prisluš-

kivan samo u kratkom vremenskom

periodu, kako se ne bi narušilo pravo

na privatnost. Nalog izdaje sud koji

sprovodi ovaj akt, i može da ga izda

čak i ako se prisluškivani čovek uop-

šte ne bavi nekom vrstom kriminalne

aktivnosti. Na meti nadziranja može

biti i građanin SAD, ukoliko postoji

pretpostavka da je agent „strane sile”.

Najnovijim proširenjem ovog Akta,

u režiji Bušove administracije, tvrde

kritičari, jeste pokušaj da se teleko-

munikacione kompanije „operu” od

odgovornosti za nadziranje pošte i

telefona, čime bi se stvorila mračna

atmosfera praćenja i prisluškivanja, u

stilu Orvelovog „Velikog brata”.

62

Z VIZIJA I STRATEGIJA

Baš kao i dolazak do otkrića ili inovacije,

izgradnja boljeg društva zahteva mnoštvo

pokušaja, i grešaka, i eksperimentisanja,

da bi se stiglo do modela koji funkcioniše.

Međutim, traganju za boljim modelom

pomažu dobra analiza i dobra teorija

društva, baš kao što dolasku do naučnog

otkrića ili tehničkog pronalaska pomažu

teorije prirodnih nauka.

Integralna analiza ili teorija društva,

kakva mislim da je nama potrebna da bi-

smo stvorili celovitu viziju društva, mora-

će da sadrži okupljene na jednom mestu

ne samo ciljeve i sredstva nego i sve glav-

ne sfere i dimenzije društva i svih svetova

ljudskog iskustva (telesnog, umnog i du-

hovnog). Moraće da se bavi svim glavnim

aspektima društvenog iskustva kao što su

politička, ekonomska, kulturna, rodna,

komunikaciona, umetnička i naučna sfe-

ra (da navedemo samo glavne). Drugo, da

bismo pravedno presudili u dugotrajnom

konfl iktu između koncepcija društva u

čijem su centru ljudi i onih zasnovanih

na društvenoj strukturi, biće potrebno

da pažljivo proučimo oba tipa koncepci-

ja kao i odnos između aktera i socijalne

strukture. Treće, potrebno je da ona ima

istorijski pristup koji obraća pažnju na

istorijske obrasce i obrasce društvenog

razvitka.

Društvene sferePrvo, s obzirom na različite sfere

društva kojima treba da posvetimo pa-

žnju, ima smisla, verujem, da napravimo

razlike koje bi bile i logične i praktične. Na

primer, najpoznatija razlika u društvenoj

teoriji je ona između ekonomske sfere i

političke sfere. To jest, opšteprihvaćeno

je da, iako postoje značajne veze između

ove dve sfere društva, one čine izdvoje-

ne sfere (o čijoj odvojenosti, bez sumnje,

može da se raspravlja). Treća ključna

sfera, koja je tek nedavno shvaćena kao

jedna od onih koje zahtevaju posebnu

pažnju, jeste sfera komunikaciije. Ostale

važne sfere obuhvataju kulturu, doma-

ćinstva ili odnose između polova, i, rekao

bih, sfere umetnosti i zabave, kao i sferu

nauke, a možda i neke druge. Jasno je da

postoji snažna povezanost između svih

ovih sfera, ali mi možemo da pravimo

logičke i praktične distinkcije kakve nam

odgovaraju da bismo razvili jasniju ana-

lizu društva i kreirali jasniju viziju onoga

gde bismo možda želeli da stignemo.

Možemo se držati ovog pristupa da-

lje, naravno, posmatrajući sfere da bismo

otkrili njihove funkcije i obeležja koja su s

tim povezana, kao i to kako su one ispre-

pletane. Ekonomija se, na primer, bavi

našim odnosom prema svetu proizvede-

nih predmeta i usluga i načinom na koji se

oni raspoređuju. Politička sfera je odgo-

vorna za regulisanje međusobnih odnosa

ljudskih bića kao subjekata, na osnovu

ustanovljenih normi i pravila. Takođe

možemo napraviti i podpodelu savreme-

ne ekonomije na podsfere produkcije,

razmene i tehnologije, a savremenu po-

litiku podeliti na tri podsfere vlasti, za-

kona i civilnog društva. Na sličan način

možemo postupiti i sa drugim ključnim

oblastima društvenog života, izoštravaju-

ći naš pogled na njihove sastavne delove i

međusobne odnose.

U svim oblastima života, svest u

našim glavama određuje kako mi, ko-

lektivno, osmišljavamo svet, i oblikuje

naše delovanje u svetu. A institucional-

ne strukture koje nas okružuju određuju

granice svesti, baš kao što nas naša svest

navodi da se bavimo i menjamo te struk-

ture. Ovaj odnos između svesti/ponaša-

nja i struktura koje nas okružuju uvek je

pun kreativnosti i neodređenosti, ali je

neporecivo da uzročno-posledično

dejstvo teče u oba smera, iako je pone-

kad snažnije u jednom a ponekad u dru-

gom smeru.

Ono što ova dijalektika između si-

stema i ljudi takođe implicira jeste da

svaka društvena sfera ima dve dimenzije

koje joj odgovaraju. Ekonomija, politika i

sfera komunikacije ili rodova, sve imaju

i institucionalni okvir i centralnu struk-

turu, kao i skup uverenja, običaja, obra-

zaca ponašanja sa njima povezanih ljudi.

Stoga, da bi socijalni život imao smi-

sla, potrebno je da posvetimo pažnju i

onome što se krije u glavama ljudi i na

njihove navike, ali i na institucije koje

ti ljudi pokreću u okviru svake značaj-

nije sfere društvenog života.

Evolucija/razvitak društvaNa kraju, mislim da će temeljan i ta-

čan uvid otkriti da se istorija, iako često

izgleda kao da je nasumična i bez ikakvog

određenog smera, na jednoj velikoj šemi

zbivanja koja prikazuje kretanja tokom

milenijuma a ne decenija, odvijala u jasno

prepoznatljivom smeru. Iako ova usmere-

nost nije uvek i neizostavno bila pozitivna

za ljudska bića, u njoj postoji izvesno po-

većanje kompleksnosti i povećanje ljud-

ske relativne individualne autonomije.

Ova tvrdnja o usmerenosti istorije može

izgledati lako odbaciva, posebno onim

levičarima koji slave slobode koje su po-

jedinci uživali u "jednostavnijim" društvi-

ma, poput američkih starosedelačkih in-

dijanskih plemena, na primer. Međutim,

iako je moguće zamisliti da su pojedinci

u društvima tako malih proporcija mogli

uživati više slobode nego pod nekim od

oblika moderne ekonomske ili političke

opresije (što je ipak sasvim diskutabilno),

oni nisu imali tu vrstu autonomije da de-

luju kao pojedinci kao što to čine ljudi u

modernim društvima, u smislu činjenja

širokog dijapazona stvari koje moderna

Gregori Vilpert

Povezivanje postkapitalističkih alternativa

63


tehnologija i moderna građanska prava

nama omogućuju.

Sfere društvenog života se mogu ra-

zvijati, ili dramatičnije transformisati, a

isto tako mogu doživeti i regresiju. Jedna

može uticati na druge, vukući ih napred

ili unazad, i obrnuto. Ali razvojni potenci-

jal postoji, a teorija koja nastoji da sakupi

sve informacije za stvaranje vizije uzeće,

po mom mišljenju, za ozbiljno Marksovo

uputstvo da treba da se borimo za druš-

tvo "u kome je slobodan razvoj svakog

pojedinca uslov slobodnog razvoja svih."

Stvaranje slobodnijeg i ravnomernijeg razvoja u okviru svake sfere, dimenzije i društvene grupe

Jedan od najvećih problema savre-

menog društva, rekao bih, jeste to što

ogromna većina svetske populacije nema

mogućnost slobodnog razvoja, pa pre-

ma tome ni mogućnost da pronađe nova

rešenja za svoje probleme. Mnogi tipovi

neravnomernog društvenog razvoja ili

nedostatka razvoja ili evolucije ne samo

da blokiraju razvoj velikog segmenta

svetskog stanovništva, odnosno spreča-

vaju razvoj svakoga i svih, nego ograni-

čavaju slobodu, ravnopravnost i socijalnu

pravdu.

U svakoj sferi društvenog života mo-

žemo da identifi kujemo neka ključna ve-

rovanja, ponašanja i strukture, koji su po

defi niciji cen-

tralni i drže

je na okupu,

pomeraju nje-

ne granice i

obeležja. Za

menjanje sfere, efi kasno je produbiti sa-

znanja o njima. Ova obeležja, ideje, pona-

šanja i strukture koji ih defi nišu, stožerne

su tačke, ako uspemo da ih otkrijemo,

biće efektivnih promena u svakoj sferi.

Ako se nadamo da unapredimo ra-

zvoj u bilo kojoj sferi društvenog života,

možemo i da pokušamo da pokrenemo

razvoj u jednoj njenoj dimenziji u datom

trenutku i da se nadamo da će druge di-

menzije biti njime zahvaćene. Na pri-

mer, možemo pokušati da pokrenemo

promene u strukturama i da se nada-

mo da će na kraju promene zahvatiti

i način mišljenja, ili obrnuto. Istorija

društvenih eksperimenata, ipak, po-

kazuje da promene u jednoj dimenzi-

ji, bilo u dimenziji ponašanja i svesti,

bilo u dimenziji socijalne strukture,

prečesto bivaju vraćane unazad ako

paralelno sa njima ne idu promene i u

drugoj društvenoj dimenziji. To znači

da ako radimo na promenama, na pri-

mer, ekonomskih struktura, uvođenjem,

recimo, kooperativnog menadžmenta, a

nismo obezbedili odgovarajuće promene

načina na koji ljudi shvataju ekonomski

menadžment (i vlasništvo), nove eko-

nomske strukture će brzo propasti. Na

sličan način, možemo da pokušamo da

uvedemo novo shvatanje ekološke svesti,

ali sve dok postoje ekonomske strukture

koje olakšavaju eksternalizaciju troškova,

ova svest će rapidno slabiti.

Slično tome, ako radimo na promeni

u jednoj sferi, kako u shvatanjima i navi-

kama tako i u institucijama, ne menjajući

pri tome druge sfere, ponovo rizikujemo

da, kako istorija pokazuje, tromi delovi

društva povuku unazad one na kojima

smo radili. Okrenimo se sad pitanju kako

promena ključnih verovanja i ponašanja

u svakoj od glavnih

sfera može da dovede do širih socijalnih

promena.

Produkciona sfera – prava vlasništva - kooperativa

Kapitalistička proizvodnja je organi-

zovana na principu privatnog vlasništva

i privatne akumulacije profi ta. Ova ka-

pitalistička proizvodna sfera je postala

jedan od glavnih izvora neslobode, soci-

jalne nepravde i neravnomernog razvo-

ja. Iako to države povremeno koriguju

merama državne preraspodele, danas te

mere ubrzano nestaju kako svet postaje

sve više globalno integrisan a pojedinač-

ne države sve teže posežu za merama

koje mogu da odvrate potencijalne

privatne investitore. To znači da refor-

matorske mere koje mogu da preobraze

funkcionisanje proizvodne sfere postaju

sve manje efi kasne i da svako ko veruje

u slobodu i socijalnu pravdu treba da

traga za transformativnijim merama

da bi otklanjao uzroke neravnomerne

kapitalističke proizvodnje.

Ako pogledamo svojinska i uprav-

ljačka prava, videćemo da je transforma-

cija shvatanja toga ko može da poseduje

i kontroliše produktivnu svojinu od su-

štinske važnosti za stvaranje veće socijal-

ne pravde. To jest, prava na produktivnu

svojinu bi morala da se transformišu iz

univerzalnog prava u pravo koje pripada

kolektivu koji je pogođen produkcijom na

toj svojini.

Ostvarivanju takvih promena bi po-

moglo ako bi postojao društveni trend

koji bi mogao biti ohrabren i koji se može

organski razviti iz postojećih

društvenih odnosa. Koliko je

savremeno društvo

spremno za

t a k a v

64


preobražaj? Borci za socijalne promene -

aktivisti treba da analiziraju i ispitaju gde

bi postojeće trendove trebalo ohrabriti a

gde socijalni trendovi deluju protiv cilja

da se ostvari preobražaj u proizvodnoj

sferi. Što se toga tiče, izgleda da zaista

imamo snažne društvene trendove koji

kao da vode u pravcu preobražaja proi-

zvodne sfere. Jedan takav trend je rastući

trend osnivanja neprofi tnih organizaci-

ja. Sve više institucija u razvijenom svetu

su neprofi tne organizacije, u kojima je

vlasništvo produkcije organizovano

na kolektivnom principu radi unapre-

đenja društvenih dobara (što ne znači

da one uvek ispunjavaju taj cilj, ali je on

bar eksplicitno drugačiji od ciljeva profi t-

nih organizacija). Na sličan način, raste i

broj proizvođačkih i potrošačkih zadruga

širom sveta. Ovi trendovi mogu poploča-

ti put za menjanje načina na koji je svoji-

na nad proizvodnim sredstvima u celini

zamišljena.

Sfera razmene - novac – demokratski i bez kamate

Druga sfera, sfera razmene, reguliše

kako se razmenjuju i raspodeljuju robe

i usluge. Problem sa državnom regu-

lacijom je uopšte široko priznat jer se

veruje da je doprineo propasti državnog

socijalizma u Istočnoj Evropi. Najzad, u

jednoj autoritarnoj državi vrlo komplek-

snog društva, nemoguće je da centralna

državna vlast tačno zna gde su i koje robe

i usluge potrebne i kako da u skladu s tim

uredi cene. U takvom sistemu ima pre-

više podsticaja da informacije o stvar-

nim potrebama stanovništva budu

iskrivljene a bez dobrih informacije dr-

žava ne može da donosi dobre odluke.

Suprotan pristup, koji dominira, je-

ste prepuštanje tržištu, koristeći se za

određivanje cena kursom koji utvrđuje

centralna država, što zauzvrat dopušta

proizvođačima da odluče šta će i u kojoj

količini da proizvode. Taj sistem previše

pati od ozbiljnih problema koji su u sferi

globalizacije postali još teži.

Problem je što tržište ima tenden-

ciju da povećava nejednakost jer su

moćni u boljem položaju da iskoriste

prednosti tržišne situacije nego slabi, kao

i tendencija tržišta da skriva stvarne troš-

kove proizvodnje tako što ih proizvođači

često eksternalizuju kao što to pokazuju

zagađenje prirodne okoline i eksploata-

cija.

Vizionarski zadatak ekonomije je i da

zamisli ono što bi zamenilo privatno vla-

sništvo i upravljanje odozgo na dole, kao i

ono što će zameniti autoritarni ili konku-

rencijski model raspodele.

Ključ funkcionisanja sfere razmene je

novac. To jest, ekonomija slobodnog tr-

žišta ne može da funkcioniše bez novca.

Nažalost, novac, baš kao i privatna svo-

jina u sferi proizvodnje, takođe doprinosi

povećavanju materijalne nejednakosti a

time i neravnomernom razvoju ili blo-

kiranju razvoja. Novac to čini tako što

omogućuje vlasnicima novca da na nje-

mu zarađuju kamatom, što znači da im

dopušta da zarađuju novac i ne mrdajući

prstom. Naličje kamate je to što oni koji

nemaju novac moraju da ga pozajmlju-

ju i plaćaju za to više novca nego što su

pozajmili, što umanjuje njihove prihode.

Ukratko, dominantan oblik novca (kao

što ćemo videti, postoje i drugi oblici

novca) povećava nejednakost. Kamata je,

međutim, apsolutno neophodna u posto-

jećim ekonomskim sistemima jer bez nje

svet ne bi imao imao čime da podstakne

vlasnike novca da ga drže u opticaju, a

bez cirkulacije novca ekonomija bi se us-

poravala i zaustavila, dok je razmena bez

novca u našem ekonomskom sistemu -

praktično nemoguća.

Stoga što su ekonomska pitanja koja

se tiču ove sfere previše komplikovana da

bi se iznela u kratkom spisu, postoji obilje

literature koja objašnjava načine funkcio-

nisanja novca i kako se novac može modi-

fi kovati tako da ustvari doprinosi socijal-

noj pravdi umesto nepravdi. Neki od tih

projekata su poznati kao lokalna valuta,

komplementarna valuta ili lokalni sistemi

trgovine i razmene. Postoje stotine takvih

projekata širom sveta, ali najviše ih je u

Evropi, gde se stvara više teorija i rasprav-

lja o ekonomiji sa drugačijim tipom nov-

ca nego u svetu koji govori engleski.

Tehno-sfera – korisno znanje - besplatno

Tehnologija je još jedna suštinska

podsfera ekonomske sfere. Prema ne-

kim teoretičarima društva, tehnologi-

ja je ključna pokretačka sila društvenih

preobražaja, odgovorna za prelazak iz

lovačko-sakupljačkog u zemljoradničko,

industrijsko, informaciono društvo. Ona

igra važnu ulogu ne samo u tome na koji

način proizvodimo stvari, nego isto tako

u načinu na koji ih razmenjujemo i kako

se odnosimo i komuniciramo jedni sa

drugima, ne samo time što naše interak-

cije čini efektivnijim, već i tako što u njih

unosi kvalitetne promene.

Ključni princip oko koga je sfera teh-

nologije organizovana jeste pravo intelek-

tualne svojine. Međutim, prava intelektu-

alne svojine, kako su danas formulisana,

predstavljaju užasnu prepreku širenju

blagodeti tehnologije, jer samo oni koji

mogu da plate licence za korišćenje te

svojine imaju pristup tehnologijama. Isto

tako, intelektualna svojina doprinosi pola-

rizaciji prema bogatstvu između bogatih

i siromašnih. S jedne strane, ta prava osi-

guravaju da oni koji imaju intelektualnu

svojinu postaju čak i bogatiji nego što su

nameravali da budu, dok na drugoj strani

odlivaju prihode i bogatstvo onih koji žele

da steknu pristup toj tehnologiji. Princip

koji je na delu donekle je sličan onom kod

svojine nad produkcionim materijalnim

sredstvima (kao što su fabrike), osim što

kod intelektualne svojine postoji suštin-

ska razlika koja se ogleda u tome što se

ona može udvostručiti ili reprodukovati

daleko lakše nego materijalna svojina.

Stoga transformacija načina na koji

opažamo i na koji se odnosimo prema ko-

risnom znanju može dovesti do značajne

transformacije same sfere tehnologije.

Umesto da mislimo o korisnom znanju

kao o nečemu što se može posedovati i

prodavati, potrebno je da na njega gleda-

mo kao na nešto što svako ima pravo da

koristi, kao na pravo svih ljudi. To ne zna-

či ukidanje shvatanja autorstva i odavanja

počasti originalnom pronalazaču ili piscu.

Međutim, ono što treba da se menja jesu

prava koja originalni pronalazač ili pisac

ima nad svojim intelektualnim delom.

Trendovi besplatnog softvera, ’’open

source’’softvera, generičkih produkata u

medicini i muzike oslobođene plaćanja

autorskih prava jesu trendovi koji po-

kreću stvari u pravcu transformacije ko-

Prava intelektualne svojine, kako su danas

formulisana, predstavljaju užasnu prepreku

širenju blagodeti tehnologije, jer samo oni koji

mogu da plate licence za korišćenje te svojine

imaju pristup tehnologijama.

65


risnog znanja iz njegovog shvatanja kao

individualne svojine ka njegovom shvata-

nju kao ljudskog nasleđa kome je pristup

slobodan (i neograničen).

Sfera vlasti – legitimna moć – delegiranje i učestvovanje

Sad prelazimo na prvu podsferu po-

litike, sferu upravljanja, vlasti. Ova pods-

fera reguliše kome je dozvoljeno da vlada

i nad kim. Stožer moderne vlasti je stav

da oni koji su demokratski izabrani da

vladaju imaju pravo da tako i čine, u gra-

nicama zakona. Iako je ovakav oblik legi-

timne vlasti značajan napredak u odnosu

na prethodne forme, kao što je vlast koja

se dodeljivala po tradiciji i shvatanju bo-

žanskog i prirodnog poretka, sve je teže

utvrditi gde su granice legitimnosti pred-

stavničke demokratske vlasti.

Postoje najmanje tri načina na koja se

predstavnička demokratija sve više kvari-

la, korumpirala. Prvo, predstavnici naro-

da su, u SAD ali i u većini drugih zemalja,

veoma zavisni od sakupljanja donacija za

izborne kampanje, u kojima oni prikupe

milione od elitnih krugova i stoga ih ti isti

krugovi poseduju. Iako zakonodavna vlast

sigurno može da promeni sistem obezbe-

đivanja novca za fi nansiranje kampanja,

podsticaji je vuku u suprotnom smeru.

Drugi problem je to što u predstavničkoj

demokratiji izabrani predstavnici imaju

tendenciju da se jako udalje od svog bi-

račkog tela, lako padnu pod uticaj kor-

porativnih lobista i zastupaju interese

dijametralno suprotne interesima onih

koji su ih izabrali. Treći problem kvarenja

predstavničke demokratije se pojavljuje

kao uticaj privatnih masovnih medija koji

promovišu politike i diskurse koji odgo-

varaju interesima elite i bizinisa. Ankete

uporno pokazuju, na primer, da su stavovi

građana ’’više ulevo” od stavova njihovih

izabranih predstavnika u ogromnoj veći-

ni najrazličitijih pitanja. Jedan od uzroka

ovakve situacije je upravo udaljavanje

onih koji odlučuju od onih koje te odluke

pogađaju. Posledice ove otmice vlasti (od

naroda) su, da ponovimo, rast bogatstva i

moći onih koji su već bogati i moćni i sve

manje slobode i socijalne pravde za ma-

nje moćne i bogate.

Preobražaj onog što se smatra le-

gitimnom vlašću u pravcu ideje da je

ostvarivanje vlasti legitimnije u direk-

tnodemokratskom odlučivanju i demo-

kratskom učestvovanju, pomoći će da se

smanje neki od problema predstavničke

demokratije. Takav participativni oblik

legitimne vlasti, u kome obični građani

učestvuju i imaju veću moć odlučivanja,

zavisnu od stepena u kome ih se odre-

đena pitanja tiču i pogađaju ih, pomogla

bi da se izbegne uticaj moćnih privatnih

interesa.

Već sada svuda u svetu postoje tren-

dovi koji se kreću u tom pravcu. Možda je

jedan od najefektivnijih bio onaj u Kerali,

u Indiji. Ostali obuhvataju proces partici-

pativnog budžeta u Porto Alegreu (Bra-

zil) i savete za lokalno planiranje u Vene-

cueli. Ovi procesi su promenili značenje

i praksu legitimne vlasti prepoznajući

ograničenost koncepta reprezentativne

demokratije.

Zakonodavna sfera - zakon - relativne univerzalnosti

Druga podsfera političke sfere – sfe-

ra pravnog sistema – često se promišlja

u terminima mučne borbe da se postigne

da legalna sfera funkcioniše onako kako

bi stvarno trebalo, pri čemu se ne ostavlja

mnogo prostora za mišljenje o tome kako

preobraziti pravnu sferu izvan sadаšnjeg

ideala. To jest, sfera prava, koja se po

pretpostavci rukovodi racionalnim zako-

nima u savremenom društvu, predstavlja

napredak u odnosu na prethodne sisteme

u kojima su se zakoni zasnivali na tradiciji

i eksplicitnoj zvaničnoj neravnopravnosti

različitih klasa ljudi (kmetovi, građani,

plemstvo, kraljevska loza). Međutim, u

društvu punom materijalne nejednakosti

(ili nedostatka socijalne pravde), primena

za sve važećih zakona, to jest formalne

ravnopravnosti, generalno proizvodi sve

veću materijalnu nejednakost. Princip je

sasvim prost, baš kao kad dva sportska

tima igraju jedan protiv drugog, primena

istih pravila igre na sve će osigurati po-

bedu jačem timu. I dok je to poželjno u

sportskim igrama, u društvu to neizbež-

no znači više socijalne nepravde i manje

slobode za one manje bogate.

Prepoznavanje ovih problema sa

za sve jednakim zakonima i formalnom

ravnopravnosti, dovelo je do progra-

ma afi rmativne akcije (kod nas se češće

upotrebljava britanski naziv za istu stvar:

pozitivna diskriminacija, prim.prev) u

kojima socijalno marginalizovane grupe,

kao što su žene i etničke ili rasne manjine

dobijaju preferencijalni tretman u izve-

snim okolnostima. Drugim rečima, ideja

univerzalno primenjivog zakona treba

da pretrpi transformaciju u pravcu rela-

tivnije univerzalnosti, u kojoj se principu

socijalne pravde daje isti značaj kakav

imaju principi formalne ravnopravnosti

i slobode.

Mesto na kome se to već desilo u vrlo

eksplicitnom obliku jeste venecuelanski

Ustav iz 1999. godine, u kome stoji da se

"Venecuela konstituiše kao demokratska

i socijalna država zakona i pravde" (član

2). To stoji u jakom kontrastu prema ve-

ćini ustava u svetu, koji kažu samo to da

državom vlada [univerzalno] pravo. Tako

u Venecueli, za sve jednaka (univerzalna)

primena prava mora da bude u skladu sa

socijalnom pravdom. Implikacija je to što

primena zakona u skladu sa univerzali-

stičkim principima ne dovodi automat-

ski do pravde, a to dvoje treba da budu

u ravnoteži jedno sa drugim da bi bolje

društvo bilo moguće.

Sfera civilnog društva - solidarnost - globalna

Središnja ideja civilnog društva je

solidarnost, koja defi niše granice neči-

jeg saosećanja. Iako progresivni aktivisti

generalno veruju da osećaj solidarnosti

pojedinca treba da se širi izvan granica

sopstvenog roda-pola, etničke grupe i dr-

žave, često se zaboravlja da mnogi sugra-

đani tog istog pojedinca ne moraju neizo-

stavno da osećaju na ovaj način. Civilno

društvo koje oseća solidarnost jedino sa

sugrađanima ili samo sa sopstvenom et-

ničkom grupom, neće biti u položaju da

jača slobodu, jednakost i socijalnu prav-

du za sve, širom planete. Isto tako, zašti-

ta i očuvanje svetske eko-sfere može od

nas zahtevati da osećamo solidarnost ne

samo sa ljudskim bićima, nego sa celoku-

pnim životom na planeti.

Progresivni stoga treba da prepozna-

ju da civilno društvo i ideja solidarnosti

moraju da se prošire daleko preko grani-

Civilno društvo koje oseća solidarnost jedino

sa sugrađanima ili samo sa sopstvenom et-

ničkom grupom, neće biti u položaju da jača

slobodu, jednakost i socijalnu pravdu za sve,

širom planete.

66


ca u kojima se danas nalaze u većini dru-

štava. Srećom, pojava globalnog društva

ukazuje na to (čak i ako se ne slažemo sa

ciljevima većeg dela civilnog društva) da

se ideja solidarnosti nalazi upravo u pro-

cesu širenja preko državnih granica.

Sfera komunikacije - poruka/jezik - jednak-jednakom (peer to peer)

Jedna od najvažnijih društvenih sfera

jeste sfera komunikacije. Unutrašnje sre-

dišnje obeležje organizovanja komunika-

cije, na svom najosnovnijem nivou, jeste

jezik. Jezik je ono što nas čini sposobnim

da formulišemo poruke i damo im smisao

i tako nam omogućava da damo smisao

svom svetu i koordiniramo naše aktivno-

sti u njemu. Nešto toliko fundamentalno

kao što je jezik, ipak se menja tokom evo-

lucije vrlo sporo i možda zbog toga nije

u centru pažnje progresivnih socijalnih

promena izuzev u nekoliko ograničenih

oblasti (kao što je uvođenje rodno ne-

utralnih termina u mnoge jezike). Šire

društvene promene su verovatnije ako se

preobrazi način na koji poruka funkcio-

niše.

Forma koju poruka uzima u savreme-

nom svetu oblikuje način na koji komuni-

ciramo kao i značenja koja stvaramo. To

znači, da smo bombardovani porukama

sa svih strana sve vreme i da stalno mo-

ramo da izdvajamo poruke koje su nama

važne i vredne naše pažnje. Generalno,

poruke koje se smatraju najvažnijim u sa-

vremenom svetu jesu one koje dolaze od

centralne vlasti. Na primer, decenijama,

posebno od pojave mas-medija kao što

su radio i televizija, najvažnije poruke sti-

žu od centralne vlasti ili od moćnih eko-

nomskih aktera. Tu se jasno može videti

uticaj tehnologije na oblik komunikacije,

koji već dugo favorizuje emitovanje poru-

ka iz centra (preko radija i televizije).

Ovaj tip centralizovanog emitovanja

poruka je u rukama moćnika i doprinosi

održavanju socijalne nepravde, a time i

neslobode. Centralizovani emiteri, skoro

po pravilu u privatnoj svojini transnaci-

onalnih korporacija, predstavljaju poruke

isključivo na način kojim favorizuju svoje

posebne interese, to jest održavanje svo-

jih privilegija.

Međutim, rađanjem kompjuterske

tehnologije i interneta, komunikacija, a

time i značenje i upotreba poruka, nalazi

se u procesu transformacije iz centralizo-

vanih u decentralizovane oblike. Najbolji

primer je, naravno, Internet, koji omogu-

ćuje praktično svakome da postavi sop-

stveni vebsajt, koji zatim može da čita

praktično svako ko ima pristup potrebnoj

tehnologiji. Poruke su stoga manje veza-

ne za važnost ili centralnost emitera, a

sve više su vezane za lični značaj koji im

pridaje primalac. Širenje bežične tehno-

logije, koja omogućuje korisnicima da

izađu na Internet skoro svuda i u svako

doba dalje ubrzava nezavisnost ljudi od

centralizovanih sistema komunikacije.

Glavna paradigma ovog tipa komunikaci-

je je "umrežavanje jednakog - sa- jedna-

kim", što znači da se ljudi povezuju jedan

sa drugim direktno, bez moćnih posred-

nika koji mogu da iskrivljuju ili kontrolišu

poruku.

Implikacije transformacije ove sfe-

re su krupne u svim ostalim sferama,

omogućuju ubrzavanje transformacija

o kojima smo govorili. Na primer, peer-

to-peer komunikacija ima ogroman

uticaj na transformaciju političke sfere,

posebno u pogledu omogućavanja ra-

znih oblika učestvovanja u upravljanju

društvom. Ona takođe pomaže i tran-

sformaciji same sfere tehnologije, što se

može videti iz načina na koji se besplatni

i ’’open source’’ softvera šire i omogućuju

izgradnju globalnih mreža programiranja

za razvoj softvera, kao što je bio slučaj

sa operativnim sistemom Linux, na pri-

mer. Peer-to-peer komunikacija takođe

jako mnogo pomaže transformaciji sfere

razmene, čineći znatno lakšim uvođenje

alternativnih sredstava plaćanja,čije stva-

ranje ne zavisi od centralizovane države.

Peer-to-peer oblici komunikacije takođe

pomažu ekspanziji solidarnosti na global-

nom nivou, u njima aktivisti sada mogu

da komuniciraju sa drugim aktivistima ši-

rom sveta mnogo lakše i daleko direktnije

nego što su ikada pre mogli i da tako šire

osećanje solidarnosti.

ZaključakOvu raspravu nisam zamislio kao

plan izgradnje boljeg društva. Ona ima

nameru da naše razmišljanje usmeri ka

novim pravcima, ka što većem broju sfera

društvenog života i pokaže kako bi razli-

čite sfere i alternativni (nadajmo se, pos-

tkapitalistički) projekti mogli da se pove-

zuju. Pošto ovo nije plan izgradnje boljeg

društva, treba imati na umu da projekti

koji su ovde navedeni zahtevaju još mno-

go eksperimentisanja metodom pokušaja

i grešaka, da bi se videlo da li i kako oni

mogu da funkcionišu.

Ključna tvrdnja ovog grubog pregle-

da jeste, prvo, da nam je potrebna sve-

obuhvatnija i jasnija teorija društva ako

želimo da razvijemo sveobuhvatniju i ja-

sniju viziju kako bi bolje društvo moglo

da izgleda. Nije dovoljno imati samo vi-

ziju boljeg društva bez dobrog razumeva-

nja terena na kome treba da ukrsti put sa

postojećim društvom i njegovim potenci-

jalima za stvaranje boljeg.

Drugo, iako se možda svi slažemo

u tome da želimo više demokratije i sa-

moodređenja, šta je to što bismo naveli u

prilog želji da imamo više demokratije? U

šta bismo to pokušali da ubedimo druge

ako bi, na primer, trebalo da demokratski

odlučimo o novim principima upravlja-

nja korišćenjem i raspodelom intelektual-

ne svojine? Moja diskusija tvrdi da su neki

načini odlučivanja o ovakvim pitanjima

bolji od drugih, ako želimo da ostvarimo

slobodu, ravnopravnost i socijalnu prav-

du.

Treće, kada razmatramo društvene

promene, ne možemo da se fokusiramo

samo na nove socijalne strukture koje bi-

smo želeli da vidimo, već isto tako mora-

mo da uzmemo u obzir postojeće i nove

načine razumevanja društvenih odnosa.

To znači da treba da posvetimo jednaku

pažnju kulturi (ili stvaranju značenja) i

socijalnoj strukturi (ili odnosima). Treba

da otkrijemo aspekte koji nevidljivo i du-

binski defi nišu i usmeravaju sfere života, i

da se bavimo njima.

Četvrto, kao što oblikovanje naše

vizije traži da posvetimo pažnju kako po-

stojećim društvenim uslovima tako i po-

tencijalima, fokus i podrška postojećim

pozitivnim trendovima koji su usmereni

ka našem idealu, ima mnogo više smisla

nego insistiranje na apstraktnom cilju,

razdvojenim sa postojećim društvenim

uslovima i trendovima.

Peto, naša vizija boljeg društva mora

sagledati to novo društvo kao rezultat

istorijskog razvoja koji ima potrebu za

slobodom, ravnopravnošću i socijalnom

pravdom, da bi mogla da nastavi dalje.

Na sličan način, ovim trima glavnim po-

trebama treba dalji društveni razvoj da bi

se razvile u punoj meri. ■

Prevela Nada Ljubić

67


Moje izlaganje je motivisano onim za šta

verujem da je slabost prisutna na celom

političkom spektru: bavljenje interakci-

jom između različitih kultura i identita

u skladu sa principima ravnopravnosti,

solidarnosti i slobode. Moje optimističko

uverenje je da ako mi – levičari – uspe-

mo da se time bavimo na pravi način, u

sopstvenim zajednicama i organizacija-

ma takvim kakve jesu, onda ćemo uspeti

da rešimo neke od problema koji opte-

rećuju naše organizacije i zajednice. Ako

u tome uspemo, bićemo privlačniji, veći,

jači i sposobniji da uđemo u bitke koje

nas čekaju u budućnosti.

Defi nicijeMoram da počnem od nekoliko de-

fi nicija. Defi nisaću samo nekoliko vrlo

često upotrebljavanih termina. U mo-

jim defi nicijama ću se oslanjati i na ono

što ja mislim da ljudi misle kada koriste

te termine, ali ću odabrati značenja koja

će mi pomoći da lakše dođem do svoje

poente.

Zajednicu defi nišem kao grupu

ljudi koji nešto dele i imaju nešto zajed-

ničko. Ko je u zajednici, a ko izvan nje,

određuju oni u zajednici kao i oni izvan

nje. Crna zajednica se, na primer, ne za-

sniva jedino na samoidentifi kaciji. Ko

je crnac istorijski su odredili belci, a ne

crnci. Novinarska ili naučna ’’zajednica”,

sasvim različite vrste zajednice, nije de-

fi nisana spolja – ili jeste – ali u mnogo

manjoj meri.

Identitet je, da pojednostavim,

članstvo u zajednici ili grupi. Poput veza

u zajednici, identifi kacija se događa na

dva načina. Važna je svest pojedinca.

Ali isto tako je važna i svest grupe – u

mnogim slučajevima članstvo u grupi

zavisi od grupnog prihvatanja. Ali isto

tako, identitet može biti nametnut spo-

lja – od strane države koja dodeljuje

'statusni' ili 'ne-statusni' identitet svojim

podanicima.

Defi nisaću kulturu drugačije nego

što je defi nišu antropolozi. Za antro-

pologe kultura je sve što nije biološki

uslovljeno. Ja ću kulturu defi nisati kao

zajednički jezik – ne samo jezik već i ne-

verbalne signale, pretpostavke, norme,

običaje – sve što osposobljava pripadni-

ke jedne grupe da interno komuniciraju

i jačaju identifi kaciju pojedinaca sa za-

jednicom. Ali, sposobnost komunicira-

nja je posredovana kroz kulturne insti-

tucije – medije, obrazovne, religiozne...

zaista svaka institucija sadrži elemenat

kulture, što objašnjava izraze kao što je

'kultura radničke klase'.

Rasa je samo posebna vrsta gru-

pnog identiteta, povezanog sa konti-

nentom porekla i fi zičkim obeležjima

kao što je boja kože. U severno-američ-

kim ’’rasnim” identifi kacijama u osnovi

postoje: azijska (ponekad podeljena na

istočnu, zapadnu, južnu), starosedelač-

ka, latinska, crnačka i belačka. Nacija

ili etnicitet je iznijansiranije shvatanje

koncepta, vezano za zemlju ili jezik po-

rekla.

Sledi rasizam. Levičari su nekad

imali nekakvu kontrolu nad defi nici-

jom ove reči, ali ja sam uveren da smo

je izgubili i da je to dovelo do nekog od

naših problema. Svakodnevna upotreba

reči ’’rasizam” je ona u kojoj je rasizam

zaslepljenost, predrasuda, pribegavanje

Džastin Podur

Rasa, kultura i levica

68


stereopima. U ovoj svakodnevnoj upo-

trebi, crnci mogu biti isti takvi rasisti

kakvi su beli rasisti. Druga ideja je da je

rasizam prosto iracionalna mržnja pre-

ma crnim ljudima. U ovoj upotrebi 'ra-

sizam' je rezervisan za anti-crnačke pre-

drasude i odvojen od pojmova kao što

su anti-semitizam, islamofobija ili mr-

žnja prema drugim grupama. Ova ideja

je dovela do ideje 'obrnutog rasizma' što

u svakodnevnom govoru označava dis-

kriminaciju belih i obično se navodi kao

argument protiv programa afi rmativne

akcije.

Levičarska upotreba reči rasizam se

razlikuje od uobičajene. Za levicu, ra-

sizam je i sistem moći koji jedna grupa

(belci) ima nad drugim, i bilo koje indi-

vidualno ili institucionalno ponašanja ili

obrazac koji učvršćuje taj sistem moći.

Verujem da je ovo korisna defi nicija –

zaista najkorisnija – ali zbog njene ogra-

ničenosti, uglavnom je bila odbacivana

u korist uobičajenog značenja. Uskoro

ću govoriti o ovim ograničenjima – prvo

ću završiti sa defi nicijom.

Multikulturalnost je rešenje koje

se predlaže za problem rasizma. U

multikulturalnom okviru, sve kulture

se poštuju i zaista, sve kulture jesu rav-

nopravne. Grupe su slobodne da izra-

žavaju sopstvene kulturne preferencije,

a dominantne grupe moraju da imaju

poseban respekt prema manjinskim

grupama. Tolerancija i raznovrsnost su

dnevna zapovest. Traži se razumevanje

među kulturama. Multikulturalizam je

postavljen kao suprotnost svakodnev-

nom značenju reči rasizam.

Multikulturalizam, međutim, nije

rešenje za ono što pod rasizmom shva-

taju levičari. Zaista, ako je sistem

moći još uvek na svom mestu, onda

multikulturalni ideali respekta, to-

lerancije i raznovrsnosti mogu biti

iskorišćeni kao argumenti protiv

mobilizacije čiji je cilj da identifi ku-

je ili promeni neravnotežu moći (kao

uzrok razdora ili netolerancije). Ideje

pravednosti i ravnopravnosti, razvije-

ne kao protivotrov za zadrtost, posta-

ju argumenti protiv afi rmativne akcije.

Afi rmativna akcija je zvanična politika

u Kanadi i sprovodi se na perverzne

načine: to je sto izgrađen na oduzima-

nju imovine, za kojim se ’’čuvari” iz ra-

zličitih zajednica nadmeću za sredstva

na osnovu sposobnosti da ubede druge

da zaista 'predstavljaju' svoje zajednice.

Rezultat je to što je dominantna grupa,

za koju se podrazumeva da nema svoju

’’kulturu” (pa umesto toga mora da se

zadovolji bogatstvom i moći) počela da

okreće argumente striktne pravičnosti i

ravnopravnosti protiv tih 'kultura', koje

zvuče kao da žele 'specijalna prava'.

U isto vreme, levica je pomogla ra-

zvoju multikulturalnih analiza i multi-

kulturalnog ideala. To što je on postao

mainstream govori o njegovim temelji-

ma u dobrim vrednostima (pravičnost,

ravnopravnost, raznovrsnost). To da je

iskorišćen kao oružje protiv potisnutih

manjina govori o njegovim ograničenji-

ma.

Ograničenja multikulturalizma od strane levičara

Ograničenja levičarske defi nicije

rasizma su povezana sa ograničenjima

multikulturalizma. Oboje su istaknu-

ti u predloženim rešenjima problema.

Ako smo protiv nejednake moći među

grupama, hoćemo li eliminisati nejed-

nakost, a sačuvati grupe? Ili ćemo elimi-

nisati grupe?

Ako želimo da sačuvamo grupe

uredno i odvojeno, imamo separatistič-

ko rešenje

Ako želimo da eliminišemo grupe,

bavimo se asimilacijom.

Ali oba ova rešenja – u svom naj-

ogoljenijem obliku multikulturalizam i

jeste separatističko rešenje, iako sa uba-

civanjem 'tolerancije' između odvojenih

grupa – jesu rešenja zasnova na kultur-

noj homogenizaciji. Zasnovani su na

pogrešnoj ideji da ljudi žive svoje živote

kao članovi jedne jedine grupe ili sa jed-

nim jedinim identitetom.

69


Mana i njena aplikaciju u multikultu-

ralizmu opisani su u knjizi Vidžaja Praša-

da ’’Everybody was Kung Fu Fighting’’:

’’Jesu li kulture zatvorene i ograniče-

ne? Imaju li kulture istoriju ili su statične?

Ko defi niše granice kulture i daje dozvolu

da se one menjaju? Da li se kulture pre-

taču jedna u drugu i prožimaju?… Po-

štovanje fetiša kulture pretpostavlja

da se više želi njeno unošenje u muzej

čovečanstva nego to da ona bude jedan

od potencijala oslobođenja i društve-

nih promena. Morali bi da prihvatimo

homofobiju i seksizam, klasnu surovost

i rasizam, sve u službi poštovanja nečije

perverzne defi nicije kulture”.

Na Vidžajev niz retorskih pitanja se

nadovezuju dva koja je postavio Majkl Ra-

binder Džejms u svojoj knjizi 'Namerna

demokratija i pluralistička država': Da li

pojedinci biraju svoj kulturni identitet ili

ga nasleđuju ili im je nametnuto da budu

bez njega? Grupna prava na sredstva ili

restituciju mogu zavisiti od odgovora na

ovo pitanje. Kad govorimo o sredstvima,

govoriimo o ekonomiji, i klasi, a možda

i o sukobu između klasa. Zašto bi grupa

zasnovana na samoodređenju imala ne-

kakva posebna prava na resurse? Istina je,

tvrdi Rabinder Džejms, da ustvari i izbori

i nasleđe i unutrašnje prihvatanje i spo-

ljašnje nametanje grupe – sve igra ulogu u

formiranju identiteta, u bukvalno svakom

slučaju.

Većina naših pogleda na kulturu i

multikulturalizam potcenjuju raznovr-

snost koja postoji u okviru same grupe.

Oni previđaju da se grupna povezanost

vremenom menja.

Nedavno objavljena knjiga ’’Identitet i

nasilje” Amartya Sen-a takođe iznosi ovaj

argument. On naglašava dve stvari. Prvo,

da pojedinci imaju mnogostruke identite-

te koji se preklapaju i koji se mogu pro-

meniti. Drugo, da uvek postoji uloga koju

izbor–odluka igra u tome kako će se iden-

titet ispoljiti u datoj situaciji.

To nije stvar koja zahteva mnogo ma-

šte. Samo traži da bude prepoznata u sva-

kodnevnoj stvarnosti. Stoji pred svakim

od nas. A, proizvodi i neke važne konse-

kvence.

PolikulturalizamRobin Keli, 1999. godine u svom radu

’’ColorLines”, opisuje ovo prepoznavanje

kao 'polikulturalizam', koji on suprotstav-

lja 'multikulturalizmu'.

’’…Bili smo i ostali ’polikulturalni’. Pod

’mi’, ja ne podrazumevam samo sopstvenu

porodicu pa čak ni moj ’kraj’, nego ljude

zapadnog sveta. Nisu koža, kosa, hod ili

govor ono što čini crne ljude tako nevero-

vatno drugačijim. Pre će biti da ih takvim

čini činjenica da su većina crnih ljudi u

obe Amerike proizvodi niza različitih

`kultura’ - živih kultura, a ne mrtvih. Ove

kulture žive u nama i kroz nas svakodnev-

no, skoro bez samosvesti o njihovoj hije-

rarhiji ili značenju. U tom pogledu, mislim

da termin `polikulturalan’ funkcioniše

mnogo bolje nego ’multikulturalan’, pošto

ovaj drugi često podrazumeva da su kul-

ture fi ksni, odvojeni entiteteti koji postoje

jedan pored drugog – što predstavlja neku

vrstu zoološkog pristupa kulturi. Takvo

shvatanje multikulturalnosti ne samo da

prikriva odnose moći, nego često reifi kuje

rasne i rodne razlike...

’’…Iako se može činiti očiglednim, za

neke ljude to predstavlja opasan koncept.

Previše je Evropljana koji ne žele da pri-

znaju da su Afrikanci pomogli stvaranje

takozvane Zapadne civilizacije, da su oni

istovremeno i dužnici i potomci baš tog

naroda koji su pretvorili u robove. Ne

žele da vide svet kao Jedno – krhku malu

kuglu na kojoj su narodi i kulture uvek u

pokretu, na kojoj ništa ne ostaje isto bez

obzira na to koliko puta ga imenujemo.

Priznavanje našeg polikulturalnog nasle-

đa i našeg kulturnog dinamizma nije odu-

stajanje od našeg crnog identiteta ili naše

ljubavi i brige za crne ljude. To samo znači

širenje naše defi nicije ’’crnoće”, ozbiljnije

shvatanje naše istorije i gledanje novim

očima na bogatstvo raznovrsnosti među

nama.”

Konsekvence za budućnostPre svega, još uvek želim da elimini-

šem razlike u moći i klasne razlike među

grupama. Tako je restitucija – programi

koji se okreću prošlosti sa namerom da

eliminišu ravnopravnost i pravičnost iz

sadašnjosti – značajna, na primer u Se-

vernoj Americi, za crnce i starosedelačke

narode, posebno. Nisam u stanju da shva-

tim opravdavanje neravnopravnosti tole-

risanjem razlika, niti vidim jedan-jedini

razlog zbog koga bi program reparacija,

koji smanjuje neravnopravnost, trebalo

shvatiti kao 'specijalni tretman'. Ali i ovde

postoji naličje. Prvo, programi moraju biti

pažljivo dizajnirani da bi stvarno smanjili

nejednakost. I drugo, hteti eliminaciju ne-

ravnopravnosti među grupama ne znači

tolerisati neravnopravnoost u okviru sa-

mih grupa.

Evo gde mogu nastati tenzije između

kulturne autonomije i solidarnosti. To nije

plediranje za među-kulturalnu toleranci-

ju, jer ne živimo u jednom jedinom iden-

titetu. Možemo biti solidarni sa drugima

na osnovu zajedničkog identiteta, čak i

kad imamo samo zajedničku ljudskost

kao temelj te solidarnosti. Ali, ako neće-

mo da koristimo kulturalni relativizam

kao opravdanje za tolerisanje nepravde u

okviru samih grupa, onda ne želimo da

dozvolimo moćnim grupama da naruša-

vaju autonomiju slabijih i manjih grupa

utemeljenih u sopstvenim vrednostima ili

normama.

Ali, šta u stvarnom svetu znači insti-

tucija, grupa i populacija. Šta znači kad

se kaže da ne možemo 'dozvoliti moćnim

grupama' da nešto čine? Kakva zaštita po-

stoji za manjine u državi ili za malu ne-

zavisnu nacionalnu zajednicu u porodici

nacija? Postoje zakonska, politička i me-

dijska zaštita koje bi mogle da pomognu

društvu da reši ovaj problem.

Formalna, zakonska zaštita koju pru-

žaju ustavi i međunarodno pravo su zašti-

te koje zahtevaju konsenzus ili promenu

stavova ogromne većine. Ali, one mogu

biti narušene od strane moćnih grupa.

Sistem glasanja može biti uređen tako

da podstiče političare i organizatore kam-

panja da prekorače granice očigledne po-

deljene zajednice. Ali, i oni sami mogu biti

opterećeni konfl iktima.

Glavni mediji bi mogli biti ohrabri-

vani da deluju prema kriterijumima pra-

vičnosti. Ti kriterijumi mogu obuhvatati:

1. predstavljanje svih gru-

pa koje postoje u široj zajednici

2. predstavljanje svih ra-

zličith pozicija u široj zajednici

3. da budu dostupni svakome

4. olakšavanje komunikaci-

je ili prevođenja između grupa

5. razvoj 'zajedničke kulture' šire za-

jednice

Manje, lokalne medijske ustanove

mogu imati specifi čniju ulogu. One bi

mogle da se ne pridržavaju istih stan-

darda pravičnosti. Ne bi ni imale isti nivo

javne pomoći ni pristup javnom prostoru.

Bile bi samo nezavisni mediji, dostupni

Ne postoji nešto takvo kao što je homogena

grupa ili homogen pokret.

70


svakome i zaštićeni zakonima o slobodi

govora.

To što sam skicirao za medijske usta-

nove, jeste jedan važan princip polikultu-

ralnog okvira. Šire društvo je odgovorno

da učini da ove institucije budu reprezen-

tativne sa stanovišta raznovrsnosti zajed-

nica u njemu. Ali, ona isto tako treba da

ohrabruje i pomaže stavaranje autono-

mnih institucija ovih zajednica: institucija

koje se neće striktno držati principa pra-

vičnosti, zbog toga što, za razliku društva

u širem smislu, ljudi su slobodni da izađu

iz ovakvih institucija.

Majkl Rabinder Džejms, u svojoj

knjizi ’’Deliberative Democracy and the

Plural Polity”, predlaže kriterijum pravič-

nosti za ocenjivanje demokratskih proce-

sa: agregatna ravnopravnost (svaka osoba

ima otprilike istu glasačku moć), namerna

ravnopravnost (svaki položaj je predstav-

ljen bez obzira na njegovu popularnost),

agregatna autonomija (izbor između ra-

zličitih kandidata i stavova), namerna au-

tonomija (šansa da se izgrade položaji bez

prinude i uz potpune informacije), agre-

gatni reciprocitet (jednake mogućnosti za

stvaranje koalicija), i namerni reciprocitet

(tendencija da se na druge gleda kao na

partnere i razume njihov položaj i stavo-

vi). On isto tako predlaže sistem glasanja

koji će ohrabrivati ljude da traže izbore-

glasanje u samim grupama identifi kacije.

Zakonska, politička i medijska za-

štita, sve zajedno, mogu omogućiti poli-

kulturalni okvir. Ali uprkos njima, moćne

grupe mogu pribeći kontroli nad sredstvi-

ma da bi ućutkali ili iskrivljeno prikazali

alternativne poglede ili ih potisnuli na

marginu.

Verujem, međutim, da iznad insti-

tucionalizovane zaštite, najvišu zaštitu

predstavlja razvijanje 'zajedničke kulture'

u kojoj ljudi ne 'glasaju', pa čak i ne raz-

mišljaju kao članovi 'zajednice' koja je su-

protstavljena širem društvu. To je najbolja

zaštita protiv komunalizma a, u Indiji, to

se potvrdilo kao veliki raskid sa komuna-

lizmom. Ljudi ne glasaju i ne žive u jed-

nom-jedinom identitetu. Zdravo društvo

to od njih neće ni tražiti.

Šta je sa odnosima izvan granica dru-

štava? Šta ako se slučajevi ugnjetavanja ili

nasilja javljaju u okviru društva ili nacije?

Kada šire društvo – ili porodica naroda,

ili nekakav spoljašnji posrednik bilo koje

vrste – ima pravo da interveniše?

U najekstremnijim slučajevima, ovo

se može razrešiti primenom jednostavnog

pravila koje je predložio Arthur Vaskov

1960-ih u knjižici pod naslovom 'Držati

svet razoružanim/Keeping the World Di-

sarmed'. Osnovno pravilo je jednostavno:

intervencija je dopuštena, ali više sile po-

vlači više konsekvenci. Tako svaka zemlja

sme da pošalje po jednog nenaoružanog

posmatrača ili istražitelja koji bi ispitao

tvrdnje da se država naoružavala ili kršila

prava svog naroda. Da bi se slalo više od

toga, potreban je konsenzus, a oružana

intervencija zahteva super-većinu.

Konsekvence danasRanije sam rekao da ljudi ne glasaju

i ne žive u jednom identitetu, jedinom

identitetu. Zdravo društvo od njih to neće

tražiti. Trebalo bi da dodam da ni zdrav

politički pokret to od njih neće tražiti.

Takođe treba da dodam da verujem da će

levica to tražiti od ljudi, i da je to greška.

Ne postoji nešto takvo kao što je

homogena grupa ili homogen pokret.

Ideja reprezentativnosti u zajedničkom

prostoru i stvaranje autonomnog pro-

stora, skoro uvek može biti primenjena.

Kriterijumi nameravane i agregatne au-

tonomije, reciprociteta i ravnopravnosti,

takođe može uvek da se primeni. Verujem

da možemo i da treba da vrednujemo sop-

stvene institucije i procese prema ovim

kriterijumima. Verujem da možemo una-

prediti naše antirasističko delovanje tako

što ćemo prepoznati višestruke, preklapa-

juće identitete i elemenat izbora u njima.

Takođe možemo izbeći grešku traženja

od ljudi da žive ili misle u jednom jedinom

identitetu

To je okvir koji me je doveo do toga

da budem skeptičan prema etiketi 'oboje-

ni ljudi' koju levica koristi. 'Obojeni ljudi'

je slab identitet, nametnut spolja. Nedo-

staju mu elementi zajedničke istorije, jezi-

ka, iskustva ili teritorije koji zajednice čine

koherentnim. On zaklanja neravnotežu

moći i opresiju u okviru svojih preširo-

kih granica. Za antirasiste je bolje da se

oslone na snažnije veze solidarnosti,

proistekle iz koherentnosti zajednica

ili iz zajedničkih principa i iskustava.

Ne verujem da su dobrobiti od isključi-

vanja belih ljudi tako velike da mogu da

nadoknade ono što se time gubi. Jer rasni

identitet, a ja dajem prednost preciznijim

etiketama: crni, starosedelački, istočno-,

zapadno- ili južno-azijski, latinski i beli

– previše je fl uidna tema, menja granice

i unutrašnju (klasa, moć, rod) raznovr-

snost.

Takođe verujem da je levičarska ana-

liza 'privilegija' ili prečesto ili preterano

selektivno korišćena. Naročito u nedo-

statku pozitivnih ciljeva i političke

strategije, česta je praksa levičara da

napadaju pojedince na temelju iden-

titeta i prednosti koje iz njega proisti-

ču. Bez pozitivnog cilja ili objektivnih

kriterijuma, kritičari na osnovu iden-

titeta imaju potencijal da razore svaki

grupni ili organizovani napor koji nije

potpuno homogen ili atomiziran. Po-

što ovo nije jedan od sporova za porica-

nje, ćutanje ili saučesništvo u suočavanju

sa neravnopravnošću ili licemerjem, reći

ću da takvi napadi treba da budu ocenjeni

na bazi od–slučaja-do-slučaja i na osnovu

sopstvenih strateških vrednosti kao i na

osnovu verovatnoće njihovog doprinosa

antirasističkim ciljevima ili ciljevima sma-

njivanja razlika u moći, jačanja solidarno-

sti ili proširivanja sloboda. Umesto toga,

mnogi od tih napada su izvedeni samo

radi samoizražavanja ili stoga što ih je lako

izvesti. Napadači se prečesto ne osvrću na

sopstvene privilegije. Sumnjam da je ovo

iskustvo mnogih levičara koji pokušavaju

da funkcionišu u aktivističkim krugovima.

Zaista, Majkl Rabinder Džejms predlaže

kriterijume za ocenu kad je opravdana po-

litička borba manjinske grupe protiv ve-

ćinske. Kao što možete da pogodite, ideja

je da je većinska grupa morala da padne

na testovima dogovorne i kolektivne jed-

nakosti, reciprociteta i autonomije. Vredi

imati ovo na umu i kada odlučujemo da li

ćemo se boriti jedni protiv drugih. ■

Prevela Nada Ljubić

71

Z DODATAK

Manuova revolucionarna prtljaga

Svjetski mainstream mediji perci-

piraju Manu Chaoa kao bezopasnog,

veselog, pomalo donkihotski nastroje-

nog pop pjevača, živopisnog pripadnika

world music žanra. Ozbiljan Manuov

društveni angažman i njegovu posve-

ćenost dramatičnim zbivanjima u juž-

noameričkoj periferiji u pravilu nastoje

gurnuti pod tepih, a slično je bilo i s

hrvatskim vladajućim medijima za nje-

gova nedavnog gostovanja u Puli (8. jula

2008.).

Proxima Estación: Genoa!, odušev-

ljeno je u Barceloni, a prije summita

G8 u Genovi 2001 uskliknuo jedan od

antiglobalističkih aktivista uzimajući

naziv albuma Manu Chaoa, Proxima

Estación: Esperanza ( Sljedeća postaja:

Nada) kao parolu novog i ujedinjenog

antiglobalističkog pokreta.

Osim što je u Genovi održao be-

splatan koncert za tisuće prosvjednika,

Manu Chao je sudjelovao u stvaranju

antiglobalističkog box-seta, Another

world is possible, na kojem su se osim

njegovih, našle i pjesme Asian Dub

Fondationa, Femi Kutija, ali i Emira

Kusturice i njegovog No smoking orche-

stra. U box set svrstano je i pedesetak

tekstova velikih kritičara neoliberalizma

poput Naoma Chomskog, Naomi Kle-

in i Josea Saramaga.

Sve je zamišljeno kao pomoć fi -

nanciranju ATTAC-a, međunarodne

organizacije koja sudjeluje i organizira

demonstracije, izdaje edukativnu litera-

turu i novine Le Monde Diplomatique i

koja je uostalom, sudjelovala u osmišlja-

vanju antiG8 prosvjeda u Genovi 2001.

Kako je počeo ratGodina 2001. trebala je označiti

točku ujedinjenja svih antiglobalističkih

i lijevo orijentiranih grupa na Genoa So-

cial Forumu (GSF) koji je održan uskoro

nakon osnivanja World Social Foruma u

Porto Alegreu u Brazilu u siječnju 2001.

i čija se snaga trebala demonstrirati

ogromnim prosvjedima na sastanku

najmoćnijih država svijeta.

Međutim, Genova 2001. pretvorila

se u pravi rat, po prvi put u talijanskoj

povijesti policija se ponašala bez ap-

solutno ikakvih ograničenja. Mladog

demonstranta Carla Giuliania ubio je,

metkom ravno u glavu, isto tako mladi

policajac.

Sljedeći dani protekli su u brutalnim

policijskim premlaćivanjima prosvjed-

nika i njihovim demoliranjem grada

zauzvrat. Od tih događanja promijenio

se i globalni stav prema antiglobalisti-

ma: političari su ih svrstali u militantne

teroriste, a mediji prihvatili novi način

izvještavanja o antiglobalističkim pro-

svjedima.

Ipak, za pokret je Genova označila

novo vrijeme izraženo u često ponavlja-

noj frazi Nothing will be the same again,

a Manu Chao postao je prepoznatljivi

brand sve glasnije mase organiziranih

i neorganiziranih protivnika uniformi-

zacije novog svjetskog poretka kojem je

kapitalizam prirodni saveznik.

Stalno ponavljam da nisam niči-

ji simbol i stalno pokušavam odvojiti

svoju misiju od svoje glazbe, ali je to je

toliko teško da se s tim nosim svaki dan.

Imam inteligentnu publiku, ali moram

paziti da ne postajem ničija maskota,

naglašava Manu Chao u svojim izjava-

ma dajući do znanja da nije sretan do-

dijeljenom ulogom.

Anarhizam u krvi Za Manu Chaoa sve je započelo

rođenjem u španjolskoj imigrantskoj

obitelji i odrastanjem uz aktivistički na-

strojene roditelje, 1961. u Parizu.

Djed mu je bio osuđen na smrt za

vrijeme Francovog režima u Španjol-

skoj, a roditelji su mu pred režimom

pobjegli u Francusku. Majka mu Baski-

jka, a otac, Ramon, poznati pisac, je iz

Galicije.

Nakon što se u tinedžerskim dani-

ma zarazio britanskim punkom i roc-

kom i nakon nekoliko kratkotrajućih

grupa, Manu Chao, njegov brat Antoi-

ne i rođak Santiago Casariego osnovali

su 1987. godine etno-punk bend Mano

Negra, nazvanu prema tajnoj andaluzij-

Jelena Svirčić

Manu Čao

72

Z DODATAK

skoj anarhističkoj organizaciji s kraja 19.

stoljeća.

O Mano Negri se već sve zna, jed-

na od najpoznatijih grupa neengleskog

govornog područja koja se po uzorima

najviše naslanjala na Th e Clash i Boba

Marleya, sa svojim jedinstvenim sti-

lom multikulti smjese engleskog punka,

francuske šansone, reggea, latinoame-

ričkih melodija i pjesama španjolskih

partizana.

Spiritus movens grupe Manu Chao

svoju fanatičnu strast za putovanjima

pokazao je organiziranjem dugotraj-

ne Cargo turneje 1998.godine po luka-

ma Latinske Amerike kojom je grupa

na svoj način htjela proslaviti petstotu

obljetnicu dolaska Kolumba i otkrivanja

američkog kontinenta.

U Kolumbiji su kupili nekakav sta-

ri, raspadnuti vlak kojim su krenuli na

turneju po provincijskim gradovima,

selima koji po skrovitosti nagone na mi-

sao o sličnosti sa da su poput Maconda,

Marquezovog izmišljenog sela iz Sto

godina samoće, i područjima gdje vlada-

ju gerilci i narkomafi ja.

Prisjećajući se tog perioda, Manu ne

zaboravlja napomenuti da je na svakom

koncertu svatko u publici nosio oružje.

U takvim okolnostima bilo kakvo

nepoštovanje publike bilo bi rizik po vla-

stiti život.

Ostatak grupe se pod luđačkim

tempom slomio, a Manu svoje puto-

vanje nastavlja sam, putujući sa malim

pokretnim studijom u kojem je usput

snimao materijale čiji je rezultat nje-

gov prvi samostalni album Clandestino

(Izbjeglica).

Zapatistička fazaSocijalno osviještenim Clande-

stinom koji je posvetio vođi zapatista

Subcommadanteu Marcosu i koji se

većinom bavi problemima ilegalnih

emigranata, Manu Chao se defi tivno

određuje kao svjetski poznati glazbenik

koju svoju glazbu više ne odvaja od svo-

je misije aktivista i borca za promjene

u neoliberalnom svijetu, za koji kaže da

postaje sve gori i da smo u situaciji kada

bi svi trebali aktivisti.

Pojava Zapatističke vojske narod-

nog oslobođenja (Ejercito Zapatista de

Liberacion Nacional) dala je nadu čita-

vom spektru lijevo orijentiranih umjet-

nika, aktivista, fi lozofa i intelektualaca

da se u pokretu meksičkih Indijanaca

i seljaka koji su u najsiromašnijoj regiji

Chiapas stvorili autonomnu pokrajinu,

krije neka nova revolucija koja bi se mo-

gla proširiti na ostatak svijeta.

Susan Sontag, Oliver Stone, Jose

Saramago (par tjedana prije nego je

1998. dobio Nobelovu nagradu za knji-

ževnost), sami su neki od brojnih koji

su pohodili planine Chiapasa kako bi se

upoznali sa modelima samoupravljanja

i direktne demokracije u autonomnim

indijanskim zajednicama.

Iako javno priznaje da fi nacijski

podržava zapatiste i da je prijatelj sa

Subcommadanteom Marcosom, Manu

Chao više ne vjeruje u revoluciju kao

masovno rješenje:

Jedino rješenje koje vidim danas su

tisuće malih revolucija. Ne možemo pro-

mijeniti svijet, ali možemo promijeniti

sebe. Možemo promijeniti naše obitelji,

možemo čak promijeniti naše susjed-

stvo. Nitko nema pravo na izgovor, kaže

Manu.

Kao veliki protivnik politike Geor-

ga Busha, kojeg smatra najvećim terori-

stom na planeti, Manu Chao aktivan je

i u procesu buđenja ljevice u Latinskoj

Americi i njezinog pokušaja otrgnuća iz

imperijalnog zagrljaja SAD-a.

Američki summitTako se 2005.godine sa tadašnjim

bolivijskim predsjedničkim kandida-

tom, Evo Moralesom, Emirom Kusturi-

com, koji je tada snimao dokumentarac

o Diegu Maradoni, i samim Mara-

donom, kao najglasnijim protivnikom

američke imperijalističke politike po-

litike na američkom kontinetu, poseb-

nim vlakom dovezao u

argetinski grad Mar

del Plata gdje se

održao Ame-

rički summit

i sudjelovao u

masovnim pro-

svjedima koji su

na kraju ipak za-

vršil u krvi i su-

kobima policije i

demonstranata.

A m e r i č k i

predsjed- n i k

B u s h

t ada

je još j e d - n o m

pokušavao progurati ideju

o slobodnoj trgovačkoj

zoni koja bi obuhvatila sve zemlje Sje-

verne i Južne Amerike, ali je naišao na

ogorčen otpor lijevo orijentiranih drža-

va na čelu sa predsjednikom Venezuele

Hugom Chavezom koji snagu otpora

ponajviše crpi iz velikih zaliha nafte koje

njegova zemlja posjeduje.

U svojoj potpori Chavezu, Manu

Chao se pomalo ponaša kao ostarjeli,

nestrpeljivi aktivist, pa na negodovanja

o autoritarnosti i medijskoj cenzuri koju

Chavez provodi u Venezueli, gleda kao

na manje zlo, u odnosu na njegov uspjeh

u prevladavanju siromaštva većine sta-

novnika.

Ne smatram se čavistom, ali posjeći-

vao sam četvrti u kojima nije bilo nade.

Sad je ima. Da, zatvorio je tv postaje,

ali je i otvorio je nove, izjavio je Manu u

intervjuu britanskom Guardianu 2007.

godine.

Manu Chao, vježi od takve uloge

lidera antiglobalističkog pokreta kao

vrag od tamjana, shvaćajući samu bit

toga pokreta u snazi koju crpi upravo u

pomaku od fenomena liderstva i nasto-

janju da se proces odlučivanja premjesti

na što je moguće niže razine kojima će

biti obuhvaćen što veći broj pojedinaca.

S druge strane, većina svjetskih me-

dija percipira ga bezopasnog veselog

aktivista koji neobično energično traži

pravdu u nepravednom svijetu i kojeg

često trpaju u košaru world music glaz-

benika koji pjeva na raznim jezicima, pa

čak i izmišljenom, kombinaciji portu-

galskog i španjolskog.

Cijelu dvojbu sažeo je sam Manu

Chao:

Samo me nemojte zvati liderom,

jer lideri postaju korumpira-

ni i nemojte me zvati 'world

music' glazbenikom, jer jer to

je neokolonijalni izraz koji

Britanci i Amerikanci vole

upotrebljavati za glazbu

koja nije na engleskom.

Izvor: H-Alter

Documents

· 1 UVOD Zbog ﬁ nansijskih poteškoća, bili smo primorani da smanjimo broj stra-nica Z magazina sa 80 na 72, čime ste ostali uskraćeni za neke veoma značajne tekstove. Z magaz