10. Sistematizacija i identifikacija proizvoda

FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA –NOVI SAD – INDUSTRIJSKI DIZAJN 10. ČAS

10. Sistematizacija i identifikacija proizvoda


Pod sistematizacijom se podrazumeva razvrstavanje proizvoda u određene grupe, kako bi se oni mogli lakše pratiti i analizirati. Zbog izuzetno velikog broja proizvoda, čiji se broj iz dana u dan povešava, veoma je teško izvršiti ujednačenu sistematizaciju svih proizvoda. Za sprovođenje sistematizacije potrebno je poznavati nomenklaturu i klasifikaciju proizvoda.


Pri klasifikaciji proizvoda obično se koristi sledeća podela:

- odeljak,- pododeljak,- grupa,- podgrupa,- vrsta,- podvrsta i- kvalitetni razred.

FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA –NOVI SAD – INDUSTRIJSKI DIZAJN 10. ČASOčigledno je da se pri klasifikaciji proizvoda mogu koristiti različite podele, prema kojima se proizvodi mogu podeliti na:

- potrošna i-proizvodna dobra.

Potrošna dobra služe za zadovoljavanje individualnih potreba dok proizvodna dobra koriste kompanije za proizvodnju određenih proizvoda ili pružanje određenih usluga.


Ovi proizvodi se dalje mogu podeliti na:- netrajna,- polutrajna i- trajna dobra.


U netrajna (obična) potrošna dobra spadaju sva ona dobra koja posle jedne ili nekoliko upotreba nestaju i ne mogu se reciklirati. Ona se dele na: prehrambene i neprehrambene proizvode.U polutrajna potrošna dobra spadaju ona dobra koja se mogu nešto duže koristiti od potrošnih dobara. U njih spadaju odeća, obuća, itd.U trajna potrošna dobra spadaju proizvodi koji imaju postojani karakter. Po svojoj nameni dele se na: industrijsku i drugu opremu (energetska, tehnološka i dr. oprema) i trajna potrošna dobra široke potrošnje (automobili, bela tehnika, itd.).


Prema navikama potrošača pri kupovini razlikuju se:- proizvodi svakodnevne potrošnje,- proizvodi povremene potrošnje,- proizvodi koji imaju specifična svojstva i- proizvodi koje potrošači ne poznaju, niti su zainteresovani za njihovu kupovinu. To su uglavnom novi proizvodi koje određenim marketnškim aktivnostima tek treba približiti potrošačima.


Prema stepenu prerade, proizvodi se dele na:- sirovine,- poluproizvode i- gotove proizvode.


Spisak proizvoda, u kojem su oni razvrstani po nekom sistemu, naziva se nomenklaturom. Najznačajnije su sledeće nomenklature:- Standardna međunarodna trgovinska klasifikacija (SITC),- Carinska nomenklatura UN,- Međunarodna standardna klasifikacija industrije i svih oblasti ekonomskih aktivnosti (ISEC),- Spoljnotrgovinska nomenklatura,- Jedinstvena klasifikacija delatnosti i - Nomenklatura proizvoda trgovinskih struka.


Pod identifikaciojom se podrazumeva prepoznavanje nečeg. Treba imati u vidu da spoljni izgled nije dovoljan za identifikaciju. Dešava se da su proizvodi slični po izgledu a da se razlikuju, na primer, u kvalitetu, sastavu materijala ili nekim drugim osobinama. Zahtev za identifikaciju utvrđuje proizvođač, kad proceni da je potrebno da se proizvod lako identifikuje, kao i sam način označavanja proizvoda. Označavanje se vrši etiketama i raznim šiframa koje se ispisuju na proizvodima.

FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA –NOVI SAD – INDUSTRIJSKI DIZAJN 10. ČASEtiketa je, obično, grafički prikaz koji se jednostavno štampa na proizvodu i ambalaži, mada može biti i jednostavna cedulja, ili nalepnica, koja se postavlja na proizvod i ambalažu. Na etiketi može biti ispisan samo naziv marke (sl.10.1) ili pored njega još i neke druge informacije (sl.10.2). Etiketa ima više funkcija, a osnovna uloga joj je da identifikuje proizvod ili marku, kao i podatke: ko ga je proizveo, gde, kada, sastav proizvoda, masu, način upotrebe, datum do kojeg se može upotrebljavati, uputstvo za upotrebu i sl. Međutim, etiketa ima i posebnu ulogu da, privlačnim grafičkim rešenjem, komunicira sa kupcem, propagira proizvod i posredno ga prodaje.


Slika 10.1Izgled etikete


Slika 10.2Izgled dopunske etikete


Etiketa može imati različite sadržaje, u zavisnosti od toga šta se njome želi postići, tako da se razlikuju /22/:- identifikacione etikete- opisne etikete- promotivne etikete- etikete za rangiranje, itd.


Pri koncipiranju etikete treba voditi računa o:- kompatibilnosti etikete sa proizvodom,- sadržaju etikete, da on bude više strateškog karaktera a manje informativnog,- broju podataka koji će se davati posredstvom etikete, itd.


Deklaracija je pisani dokument, obično, nalepnica koja se obavezno postavlja na uvozni proizvod (njegovu ambalažu) u cilju informacije kupca o nazivu i vrsti proizvoda, proizvođaču, isporučiocu, uvozniku i upotrebljivosti proizvoda, s obzirom da kupac nije obavezan da zna jezik na kojem je proizvođač ispisao te informacije. Na deklaraciji se ispisuje i naziv uvoznika, da bi kupac, u slučaju da ima primedbe na kupljeni proizvod, znao kome može da se obrati sa reklamacijom.


Slika 10.3Izgled deklaracije


Identifikacione šifre (IDŠ) predstavljaju brojeve posredstvom kojih se vrši identifikacija proizvoda. Naime u kompanijama je veoma teško pratiti delove posredstvom njihovih naziva (na primer, prednji levi poklopac velikog ... ), već se svakom delu dodeljuje određeni broj i posredstvom tog broja se vrši njegova identifikacija, što posebno pogoduje računskoj obradi podataka.


Klasifikacione šifre (KLŠ) predstavljaju šifre (brojeve) kojima se definišu određene karakteristike proizvoda (dela, podsklopa i sklopa) s ciljem da se izvrši unifikacija komponenata na nivou fabrike, kako bi se obezbedila što jeftinija, jednostavnija i kvalitetnija proizvodnja. Svaki deo, u toku konstruisanja, treba da se, na osnovu njegove funkcije, namene, oblika, dimenzija, primenjenog materijala, površinske zaštite i sl. šifrira, i da se zatim sa spiska delova ustanovi da li se u proizvodnji i primeni već nalaze neki slični delovi, kako bi se moglo ustanoviti da li se može primeniti neki od njih. Kad god je to moguće treba nastojati da se koriste ti delovi, koji se koriste u okviru nekih drugih proizvoda, ili da se oni dorade, odnosno, ako se pokaže da je celishodnije, da se neki od već postojećih delova rekonstruiše, kako bi se u njima primenili delovi iz novog proizvoda. Mada se ovakav pristup konstruisanju ređe primenjuje, očigledno je da se njime mogu postići mnogostruke prednosti, a pre svega velike uštede.

FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA –NOVI SAD – INDUSTRIJSKI DIZAJN 10. ČASIdentifikacija proizvoda po EAN - sistemu se vrći sa ciljem obezbeđenja brže i automatske identifikacije proizvoda (artikala), bez obzira na njihovo poreklo i namenu. Danas je postala obaveza. da se proizvodi, na ambalaži, numerišu posredstvom tzv. EAN (Numeration Europeenne des Articles) koda, koji se sastoji od dva dela: od brojčanog koda i linijskog (bar) koda. Linijski simbol predstavlja niz paralelnih tamnih linija, odvojenih svetlim međuprostorom (sl.10.4).


Slika 10.4Izgled EAN koda


EAN bar se koristi za označavanje proizvoda i usluga, tj. svega gde postoji potreba za brzim i tačnim očitavanjem kodiranih podataka na etiketama, kao što su: Prijem robe, Prodaja robe, Lokacija zaliha, Kontrola zaliha, Inventarisanje, Kontrola radnog ciklusa, Unos podataka o računima i narudžbenicama, Otprema robe, Postavljanje serijskih brojeva za garantni rok, Kontrola pristupa prostorijama, Upravljanja imovinom, Praćenje potraživanja, Praćenje papirnih dokumenata, Identifikovanje ljudi, Praćenje prisustva na poslu i radnog vremena, Izdavanja kompleta alata, Najma opreme i sl.


Za uvođenje EAN sistema potrebno je:- obezbediti veliku količinu proizvoda (veći prodajni prostor),- da je bar 70 % proizvoda označeno sa "bar" kodom, - da je obezbeđena kvalitetna štampa oznake koda i - posedovanje oprema za korišćenje EAN sistema.


Posredstvom EAN sistema šifriranja vrši se označavanje i grupnih pakovanja proizvodnih, skladišnih, transportnih, manipulativnih, odnosno, logističkih jedinica. Za tu svrhu se predviđaju posebne logističke oznake koje se sastoje od:- standardnog EAN-13 koda kojem se dodaje LV (logistička varijanta) oznaka od jednog ili tri znaka, čime nastaje DUN-14 ili DUN-16 oznaka i- logističkog ITF koda, koji uvek ima paran broj znakova, i primenjuje se u dve verzije IFT-14 i IFT-16. IFT kodovi su pogodniji za štampanje na kartonu.


Identifikacija proizvoda posredstvom radio frekventne identifikacije RFID vrši s ciljem obezbeđenja brže i jednostavne identifikacije proizvoda (ISO/IEC 15693). U proizvod, ili njegovu ambalažu, ugrađuje se mikročip koji sadrži sve podatke o proizvodu i kada se on nalazi pored čitača vrši se očitavanje i registrovanje proizvoda. Takav način identifikacije ne zahteva posebnu manipulaciju sa proizvodima, u cilju viđenja proizvoda, a momogućava i trenutna identifikacija svih proizvoda koji su prineti čitaču. RFID način identifikacije je posebno interesantan u supermarketima gde se skraćuje vreme zadržavanja kupca na kasi, a posedovanjem kolica sa čitačima, omogućava se i kupcima stalan uvid u iznos robe u kolicima.


11. Konzervacija, ambalaža, pakovanje, transport i skladištenje proizvoda


Vrste oštećenja Do oštećenja proizvoda najčešće dolazi usled nepravilnog rukovanja i nepažnje osoblja, koje rukuje sa njima i usled štetnog dejstva sredine koja ih okružuje. Neupućenost u način rukovanja sa proizvodom se prevazilazi izradom odgovarajućeg uputstva za rukovanje, transport i skladištenje, kao i neposrednom obukom izvršilaca, dok se štetno dejstvo okoline prevazilazi odgovarajućim preventivnim merama.


Najčešći i najnepovoljniji vid oštećenja: Metala je korozija, usled koje dolazi do potpunog propadanja cele mašine, s obzirom da je većina njenih najodgovornijih delova napravljena od metala.


Nemetala, koji po svojoj prirodi mogu biti veoma različiti, je, obično, starenje. Na primer, kod proizvoda od plastičnih masa uglavnom se javljaju oštećenja tokom eksploatacije a manje tokom skladištenja. Starenjem oni postaju mekši ili krhkiji a snižavaju im se i druge mehaničke karakteristike, pojavljuju se pukotine, povećava se gasopropustljivost, smanjuju se izolaciona svojstva materijala, menja se boja, itd.


Boje, koje se u većini slučajeva izrađuju od sintetičkih polimera, osetljive su na sunčevo zračenje i razne rastvarače, mada se one najčešće oštećuju usled udara ili ogrebotina, do kojih dolazi usled nepažnje u toku transporta, skladištenja ili eksploatacije, ili se oštećuju usled dejstva korozije ispod obojene površine. Neke boje, a posebno lakove, oštećuje i plesan što treba imati u vide prilikom njihovog izbora.


Ostali materijali, u prvom redu se misli na tkanine, kožu, karton, papir, drvo i sl. Promena mehaničkih svojstava i pojava oštećenje može uslediti: kao posledica starenja, kao i usled dejstva jednog dela bioloških faktora. Starenje tkanina, kartona i hartije ubrzava se pod dejstvom sunčevog zračenja. Pri tome, nastaje promena boje i gubitak čvrstoće materijala, a dolazi i do kidanja vlakana. Od bioloških faktora tkaninu i hartiju najviše oštećuje dejstvo plesni, truležnih bakterija i glodari.


Mehanizmi i aparati, bivaju oštećeni usled dejstva prašine i peska, naglih promena temperature, visoke relativne vlažnosti, truležnih bakterija, nekih vrsta insekata, glodara i gmizavaca. Taloženje prašine i peska u zazorima, između delova u spoju, može izazvati veće habanje ležaja a može smanjiti i pokretljivost delova mehanizama i pribora. Prašina, koja se taloži na površinama agregata, pogoršava odvođenje toplote što može da uzrokuje pregrevanje i time skraćenje veka trajanja agregata. Nagle promene temperature pogoduju bržem oštećenju spregnutih delova, izrađenih od različitih materijala koji imaju različite koeficijente linearnog širenja, a takođe mogu usloviti i promenu veličina zazora čime mogu narušiti hermetičnost i uopšte pravilan rad mašine. Pri skladištenju mašina i delova koji imaju neke zazore, često se javlja tzv. korozija u zazorima, pod kojom se podrazumeva intenzivno razaranje matala u zazoru. Usled zadržavanja produkata korozije u zazorima menja se "pH" faktor sredine i time intenzitet korozije. Osnovna mogućnost povećanja otpornosti na koroziju u zazorima je popunjavanje zazora sa mazivom, polimernim folijama ili gumom, kao i racionalnijim pristupom konstrukciji i izborom materijala otpornih na koroziju.


Uzročnici oštećenja

Osnovni štetni klimatski faktori su:- agresivni gasovi, koji se nalaze u vazduhu,- atmosferska vlaga,- temperatura spoljašnje sredine i- sunćevo zračenje


Osnovni štetni biološki faktori su:- plesan,- truležne bakterije,- insekti,- ptice,- glodari i- gmizavci.


KonzervacijaImajući u vidu štetan uticaj korozije na mehaničke karakteristike proizvoda, a time i na njihovu pouzdanost, a posebno na njihov estetski izgled, korozija se u svakom slučaju mora sprečiti. Najjednostavniji način je primena materijala koji su otporni na koroziju (razne plastične mase nerđajući čelici i sl.) a ako to nije moguće izvesti onda ih je potrebno obojiti odgovarajućim zaštitnim, a zatim dekorativnim bojama, ili ih treba metalizirati, ili galvanski zaštititi.


Savremene metode zaštite (konzervacije) mašinskih proizvoda zahtevaju sledeće mere:- visoku pouzdanost zaštite proizvoda od dejstva faktora spoljašnje sredine, u toku utvrđenog veka trajanja, u svim klimatskim uslovima i otpornih na udarna i vibraciona opterećenja, pri prevozu sa svim transportnim sredstvima,- minimalno angažovanje pri konzervaciji i opsluživanju tokom skladištenja,- minimalne troškove za dekonzervaciju proizvoda pred eksploataciju ili potpuno isključenje tih operacija,- niska cena i nedeficitarnost primenjenih sredstava za konzervaciju, i mogućnost ponovnog korišćenja sredstava za konzervaciju.


Postoji više načina i sredstava za konzervaciju metalnih delova:- mehanička izolacija proizvoda od određenih agresivnih faktora sredine i- neutralizacija dejstava agresivnih faktora.


Ambalaža

Ambalaža je sredstvo u koje se stavlja proizvod, mada ona može predstavljati i integralnu celinu sa proizvodom, a osnovni zadatak joj je da štiti proizvod od mehaničkih, hemijskih i bioloških oštećenja, rastura, krađe, vandalizma, sabotaže i sl., mada ambalaža može i da štiti okolinu od štetnog dejstva proizvoda.


Ambalažu obično definiše proizvođač, mada može i kupac, ali se to tada posebno naplaćuje. Ambalaža mora biti atraktivna, funkcionalna, jednostavna, jeftina, originalna, estetski dopadljiva, po mogućnosti povratna, ili, u protivnom, da se može lako reciklirati ili razgrađivati, tako da ne zagađuje čovekovu okolonu. Pored toga, ambalaža treba da ima i informativnu ulogu, da pomogne kupcu u donošenju odluke o kupovini proizvoda upakovanog u dotičnu ambalažu.


Slika 11.1 Karakteristična rešenja ambalaže (vrećica, kombi-doza, bure, flaša, kanta, tuba, gajba, sanduk, vreća, kutija, podložak)


U zavisnosti od čvrstoće ambalaže ona se deli na:- krutu (čvrstu), koja ima stalan oblik koji nije podložan promenama pri dejstvu sila,- polukrutu (polučvrstu) koja je stalnog oblika ali je podložna deformacijama pri dejstvu spoljašnjih sila i- meku (savitljivu) ambalažu koja poprima oblik upakovanog proizvoda.


Pri proračunu komponenata ambalaže moraju se uzeti u obzir sledeća opterećenja:- masa proizvoda i ambalaže, kao i opterećenja usled slaganja u nekoliko nivoa (samo na onim mestima gde se to vrši),- sile međusobnog dejstva između vagona pri kretanju i manevrisanju voza, u slučaju da se transport vrši železnicom,- inercijalne sile izazvane ubrzanjem usled oscilovanja i promene brzine kretanja transportnog sredstva,- inercijalne sile koje nastaju usled krivina na putu po kojem se kreće vozilo,- sile usled dejstva vetra, ako se teret nalazi na otvorenom prilikom transporta,- opterećenja koja nastaju pri utovaru i istovaru i - opterećenja koja nastaju pri pakovanju.


Treba imati u vidu da se svaka ambalaža odlikuje:- materijalom od kojeg je izrađena (papir, karton, lepenka, plastične mase, metal, drvo, staklo, tekstil, itd.),- prema povezanosti sa upakovanim proizvodom (odvojiva i neodvojiva),- prema nameni (prodajna, transportna i prodajno-prevozna),- prema upotrebi (za jednu upotrebu - nepovratna i za više upotreba - povratna).


Od papira se izrađuje sledeća vrsta ambalaže:Vrećice - od običnog ili oplemenjenog papira, sa ravnim ili četvrtastim dnom, sa ili bez rukohvata.Vreće - obično od "natron" papira, mogu biti jedno ili višeslojne.Kutije - od lepenke ili kartona, različitog oblika i veličina.Kombi-doze (kutije) i kartonski bubnjevi - od kartona i belog ili crnog lima, plastične mase, šper ploče i sl. za izradu danca.Palete, boks palete i kontejneri - od višeslojne lepenke.Podlošci - od specijalnih papira, za pakovanje voća i povrća.Kartonske cevi (hilzne) - za namotavanje.


Slika 11.2 Karakteristična rešenja papirnih i plastičnih vrećica


Slika 11.3 Oblik gajbe prilagođen za racionalan transport prazne gajbe


Slika 11.4 Karakteristično rešenje metalnog rastavljivog sanduka


Slika 11.5 Karakteristično rešenje staklenih boca1 – butelja za vino,2 – bordo boca za vino,3 – boce za pivo i 4 – boca za ulje

1 2

3

4


Slika 11.6 Izgled simbola koji se postavlja na povratnu ambalažu


PakovanjePod pakovanjem se podrazumeva proces stavljanja proizvoda u ambalažu, pri čemu se obično sprovodi i njegovo merenje, ili odbrojavanje, kontrola, snabdevanje proizvoda sa potrebnom dokumentacijom, atestom, srevisnom knjižicom, garantnim listom i uputstvima, zatvaranje ambalaže, oznažavanje i etiketiranje. Pakovanje se vrši s ciljem da se zaštiti proizvod i sredstvo za konzervaciju, ako se i ono koristi, tokom transporta i skladištenja.


Slika 11.7 Karakterističan izgled (1) pojedinačnog i (2) grupnog pakovanja proizvoda 1 2


Oznaka sadržaja pakovanja Na svakom pakovanju mora biti postavljena oznaka mase ili sadržaja pakovanja. Za to se koristi "e" simbol koji označava da proizvođač garantuje da se u označenom pakovanju, u proseku, nalazi količina koja je nominalno naznačena na pakovanju. "e" simbol se postavlja na ambalaž`i i/ili proizvodu u istoj liniji sa oznakom nominalne količine (sl.11.8).


Slika 11.8Način primene "e" znaka


TransportMada je transport veoma malo zastupljena operacija u životnom veku proizvoda, neophodno mu je posvetiti veliku pažnju. Naime, nakon izrade i, obično, preuzimanja od strane kupca, ili akreditovane inspekcijske kuće koju on ovlasti, vrši se transport proizvoda do mesta ugradnje ili skladištenja. Pri tome je transport, po pravilu, izložen raznim rizicima, pa se često praktikuje, dok je kod odgovornih proizvoda to i zakonska obaveza, da se transport posebno osigura kod nadležnih osiguravajućih društava.


Slika 11.11 Karakteristična repenja kontejnera od 40 i 20 stopa

FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA –NOVI SAD – INDUSTRIJSKI DIZAJN 10. ČASPod skladištenjem se podrazumeva držanje i uvanje proizvoda kod proizvođača, veletrgovaca i prodavaca, kako bi se obezbedila promptna isporuka, i kod kupaca, kako bi se odmah mogla obezbedila upotreba proizvoda, kada se za to ukaže potreba. U zavisnosti od vrste proizvoda i predviđenog vremena skladištenja definiše se mesto (sl.11.12) i način skladištenja. U principu, uvek se teži da se operacija skladištenja izbegne, ali ona se često mora sprovoditi, ne samo da bi se obezbedila promptna isporuka proizvoda već i da bi se mogla obezbediti obrada tereta.


Slika 11.12Karakteristično rešenje regalnog skladišta


Slika 11.13 Karakteristično rešenje kante prilagođene za skladištenje


Slika 10.14 Karakteristično rešenje piktograma kojim se označava dozvoljeni broj redova po visini za skladištenje


Posebno veliki značaj na kvalitet skladištenja ima blagovremeno sagledavanje:- Načina skladištenja,- Uslova koji moraju biti obezbeđeni u skladištu,- Načina označavanja mesta skladištenja,- Načina rukovanja materijalom u skladištu,- Načina vođenja skladišnog stanja i- Nosiolaca informacija u skladištu.


Hvala na pažnji.

Documents

10. Sistematizacija i identifikacija proizvoda