10M Opsta neurologija

OPŠTA NEUROLOGIJA

download provided by www.perpetuum-lab.com.hr

§  Nervni sistem: reguliše rad unutrašnjih organa i usklađuje njihovu funkciju, uspostavlja vezu sa spoljašnjom sredinom i učestvuje u održavanju homeostaze.

§  Građa nervnog sistema §  Nervna ćelija (neuron) i neuroglija (neuroglia) §  Neuron ima sposobnost prenošenja nervnog impulsa


NERVNA ĆELIJA (neuron) 1) Telo (corpus neurale s. soma) - jedro (nucleus), - citoplazma (pericarion), - organele: Nislova supstanca (GER ) 2) Produžeci - Dendrit - celulipetalni produžetak;

- dendritska arborizacija, - Akson – celulifugalni produžetak;

- mijelinski omotač – mijelinski i amijelinski aksoni;

- imaju bočne i završne grane


Podela neurona I. prema broju i načinu grananja produžetaka: a) Neuron unipolare - jedan produžetak → ka perifernim strukturama

↓ ka centralnom nervnom sistemu b) Neuron bipolare -  dva produžetka (1 akson, 1 dendrit)

c) Neuron multipolare -  brojni produžeci -  (1 akson i bezbroj dendrita)


Podela neurona

II. prema funkciji: a) motorni, eferentni neuroni– provode impuls od

CNS ka efektornim organima b) senzitivni, aferentni neuroni – provode impuls sa

periferije do CNS (informacije iz spoljašnje sredine)

c) interneuroni – povezuje motorne i senzitivne

neurone.


Neuroglija (neuroglia) - Popunjava međuprostore između

neurona. - Nema sposobnost prenošenja

impulsa. - Potporna, odbrambena uloga,

fagocitoza, stvaranje mijelina. 1.  Makroglija •  astrociti •  oligodendrociti

2.  Mikroglija 3.  Ependimne ćelije 4.  Švanove ćelije

- grade mijelinske omotače aksona u PNS


Sinapsa §  Mesto funkcionalnog kontakta nervne ćelije

sa: nervnom ćelijom, receptorom, efektorni organom.

§  Prema mestu kontakta: aksodendritične, aksosomatske, akso-aksonalne, itd.

§  Prema načinu prenošenja impulsa: hemijska - neurotransmiter.

§  Građa: - pars presynaptica - vezikula sa

neurotransmiterom, - fissura synaptica - pukotina, - pars postsynaptica – specifični receptori.


Morfološka podela nervnog sistema

§  Centralni nervni sistem (CNS) •  mozak (encephalon) •  kičmena moždina (medulla spinalis)

§  Periferni nervni sistem (PNS) •  živci •  ganglioni


Funkcionalna podela nervnog sistema

1)  Somatski nervni sistem (animalni, cerebrospinalni) - uspostavlja vezu sa spoljašnjom sredinom - deluje pod uticajem volje i svesti čoveka.

2)  Autonomni nervni sistem (vegetativni, visceralni) - oživčava unutrašnje organe - učestvuje u održavanju konstantnosti unutrašnje sredine - deluje bez uticaja volje i svesti čoveka.


Somatski nervni sistem - Morfološka podela: §  centralni deo §  periferni deo. - Funkcionalna podela: §  somatosenzitivni ili senzitivni deo: •  prenose impuls iz kože, dubokih tkiva (mišići,

tetive, zglobovi), čula do senzitivnih centara u CNS

§  somatomotorni ili motorni deo: •  prenose impuls iz motornih centara CNS do

poprečno prugaste muskulature


Autonomni nervni sistem Morfološka podela: 1)  centralni deo – siva masa u CNS 2)  periferni deo – nervna vlakna i

ganglioni 3)  enterički deo – nervne ćelije u

crevnom traktu


Autonomni nervni sistem

- Funkcionalna podela: 1)  simpatički (pars sympathica) – preovladava danju,

u stanjima povišene aktivnosti organizma (fizički napor, stres i dr.)

2)  parasimpatički (pars parasympathica) - dominira u toku sna, rezervne snage organizma se obnavljaju.


PERIFERNI NERVNI SISTEM

1.  živci, nervi (nervus) 2.  ganglije (ganglion)


Živci (nervi)

§  Produžeci nervnih ćelije (aksoni) grupisani u snopove

§  Povezuju CNS sa svim strukturama organizma


Vlakna unutar nerva mogu biti

§  Somatomotorna – motorna, odvodna ili eferentna •  do skeletne muskulature

§  Somatosenzitivna – senzitivna, dovodna ili aferentna •  iz kože

§  Visceromotorna - visceralna eferentna vlakna •  do unutrašnjih organa

§  Viscerosenzitivna - visceralna aferentna vlakna •  iz unutrašnjih organa


Podela živaca

§  prema tome iz kog dela nervnog sistema polaze dele se na:

1.  kičmene ili spinalne živce (nervi spinales) 2.  moždane ili kranijalne živce (nervi craniales)


Kičmeni živci (nn. spinales)

§  polaze iz kičmene moždine §  ima ih 31 par •  8 vratnih – nn. cervicales C1-C8 •  12 grudnih – nn. thoracici T1-T12 •  5 slabinskih – nn. lumbales L1-L5 •  5 krsnih – nn. sacrales S1-S5 •  1 trtični – n. coccygeus Co1

§  svaki par živaca izlazi iz jednog segmenta kičmene moždine


Kičmeni živci (nn. spinales)

§  Nastaje od dva korena: 1.  prednji (radix anterior s. motoria) •  eferentna nervna vlakna

2.  zadnji (radix posterior s. sansoria) •  aferentna nervna vlakna •  ganglion spinale


Prednji koren (radix anterior s. motoria) §  eferentna nervna vlakna

- do skeletnih mišića - somatomotorna (motorna) - do organa: - preganglijska simpatička (T1-L2)

- preganglijska parasimpatička (S2-S4)


Zadnji koren (radix posterior s. sansoria)

§  aferentna nervna vlakna - iz kože - somatosenzitivna (senzitivna) - iz organa - viscreosenzitivna vlakna

§  ganglion spinale


Kičmeni živci (nn. spinales) §  Nastaje u međupršljenskom otvoru §  Deli se na 4 grane:

1.  moždanična grana (ramus meningeus) 2.  spojnične grane – vegetativna vlakna •  ramus communicans albus –  preganglijska simpatička vlakna - mijelinska

•  ramus communicans griseus –  postganglijska simpatička vlakna - amijelinska

3.  zadnja grana (ramus posterior s. dorsalis) •  mešovita •  koža i mišići zadnje strane vrata i leđa

4.  prednja grana (ramus anterior s. ventralis) •  mešovita


Prednje grane kičmenih živaca

§  najjača grana §  grade nervne spletove, izuzev

grudnih živaca •  plexus cervicalis •  plexus brachialis •  nn. intercostales •  plexus lumbalis •  plexus sacralis •  plexus coccygeus


Dermatomi v Trakasti delovi kože koji su

inervisani senzitivnim vlaknima prednjih i zadnjih grana kranijalnih živaca.

v Jedan dermatom odgovara jednom spinalnom živcu.

v Klinički značaj – deficit osećaja u određenom dermatomu pokazuje koji nerv, njegov koren ili segment kičmene moždine je oštećen.


Moždani ili kranijalni živci (nervi craniales)

§  ima ih 12 pari §  označavaju se imenom i rednim brojevima, od I do

XII

§  Mogu biti: 1.  motorni 2.  mešoviti - motorna, senzitivna,

Psy preganglijska vlakna 3.  čulni ili senzorijelni


Ganglion (ganglion)

§  Skup tela nervnih ćelija izvan CNS §  Ima izgled čvora

1.  senzitivni ganglion (ggl. craniospinale sensorium) •  spinalnih živaca – uz zadnji koren •  kranijalnih živaca – uz senzitivne i čulne živce;

2.  vegetativni ganglion (ggl. autonomicum) •  simpatikusni •  parasimpatikusni


Vegetativni ganglioni 1.  simpatikusni •  paravertebralni – dva lanca uz kičmeni

stub – truncus sympaticus •  prevertebralni – udaljeni od kičmenog

stuba


Vegetativni ganglioni 2.  parasimpatikusni •  u glavi i vratu – uz neke kranijalne živce •  u karlici (ggll. pelvica) – uz visceralne

organe ili u zidu •  u blizini drugih organa


Autonomni nervni sistem

- Morfološka podela: 1)  centralni deo – siva masa u CNS 2)  periferni deo – nervna vlakna i

ganglioni 3)  enterički deo – nervne ćelije u

crevnom traktu

Funkcionalna podela: 1)  simpatički – u stanju povišene

aktivnosti organizma 2)  parasimpatički - rezervne snage

organizma se obnavljaju.


Aferentni i eferentni put ANS §  Aferentni, dovodni, viscerosenzitivni put

- impuls iz unutrašnjih organa - 1 neuron – unipolarni neuron senzitivnih gangliona spinalnih ili kranijalnih živaca

§  Eferentni, odvodni, visceromotorni put - impuls do unutrašnjih organa (efektora) - sastoji se od najmanje dva neurona - neuron I - telo u vegetativnom centru u CNS - akson – preganglijsko vlakno - neuron II - telo u vegetativnom ganglionu - akson – postganglijsko vlakno


Simpatički deo ANS (pars sympathica)

§  Čine ga: 1.  aferentni simpatički put 2.  centralni deo simpatikusa 3.  simpatikusne ganglije 4.  eferentni put 5.  vegetativni spletovi


1.  Aferentni simpatički put – viscerosenzitivna vlakna 2.  Centralni deo simpatikusa – bočni rogovi kičmene

moždine od T1-L2 3.  Simpatikusne ganglije

- paravertebralne – truncus sympathicus - prevertebralne – ganglioni oko trbušne aorte


4. Eferentni simpatički put preganglijsko vlakno → prednji koren spinalnog živca → → r. communicans albus → truncus sympathicus →

I. 1. sinapse u najbližim ggll. ili 2. sinapse u višim ili nižim ggl. → postgangliska vl. → r.comm. griseus → n. spinalis → 1.krvni sudovi i tvorevine kože ili 2. zid unutrašnjih organa

II. 3.prolaze bez prekida kroz trunkus →nn. splanchnici → → prevertebralni ggll. → → postganglijska vl.→organi


5. Vegetativni spletovi - eferentna vlakna sa pridruženim ganglionima - prate krvne sudove organa


Parasimpatički deo ANS (pars parasympathica) §  aferentni deo •  viscerosenzitivna vlakna

senzitivnih spinalnih i kranijalnih gangliona

§  centralni •  pars cranialis – vegetativna jedra

kranijalnih živaca •  pars pelvica – S2-S4 sgmenta

§  eferentni deo •  preganglijska vlakna → •  do vegetativnih gangliona

kranijalnih živaca •  nn. splanchnici pelvici do

pelvičnih ganglion •  postganglijska vlakna → organa


Documents

10M Opsta neurologija