121806859 Anamneza i Pregled NEURO

7/25/2019 121806859 Anamneza i Pregled NEURO

1/15

NEUROLOGIJA

ANAMNEZAqui bene interogat, bene diagnoscit!

GENERALIJE

ime i prezime? starost? zanimanje?mesto boravka? brano stanje? broj dece?da li je

denjak/levoruk/ambidekster?da li je ovo prva ili ponovljena

hospitalizacija?GLAVNE TEGOBE

pobrojati sve tegobe koje pacijentnavodi (nekada pacijent nije u stanju daodgovori na ovo pitanje (npr. kada mu jesnien IQ! pa se tegobe navode na osnovusadanje bolestiSADANJA BOLEST

kada se prva tegoba desila?ta je prethodilo tegobama

(in"ekcija! stres! dizanje tereta!...?da li su tegobe nastale naglo ili

postepeno?kada se javila slede#a tegoba! i sve

ostale?da li se bolest do danas

pogoravala / poboljavala / nije bilopromena?

da li tegobe osciliraju tokom dana(npr. u m$asteniji se pogoravaju od jutra?

ako se javlja bol% gde se javlja (npr.migrena eta! a bol od tumora je uvek uistom delu glave? da li je tite#i! are#i?

da li se iri?da li ste se javili lekaru zbog tegobe?da li ste uzimali lekove i da li &am

je od njih bolje?imate li smetnje sa s"inkterima

(mokrenje! stolica?da li imate problema sa potencijom

(npr. mladi#i sa ' imaju?da li ste gubili na teini?

da li ima neto to sam propustio da&as pitam?LINA ANAMNEZA

I koje ste dete po redu u porodici iod koliko dece?

da li &am je majka priala jeste lina vreme progovorili i prohodali? nekad je

potrebno uzeti )*+*,-'*01 2majku deteta pitati slede#e% da li je to bila

eljena trudno#a? da li je dete rodjeno navreme ili pre/posle termina? da li jerodjeno plavo pa oivljavano? kada je dete

poelo da die glavu! sedi! stoji! hoda!govori?

kada ste poli u kolu? kakav stebili 3ak? ta ste zavrili od kole?

ta radite? koliko imate radnogstaa? jeste li zadovoljni poslom?

jeste li sluili vojsku? da li ste jeodsluili do kraja? u kom rodu?

kada ste imali prvu menstruaciju?da li su menstruacije bolne! uredne? kolikospontanih abortusa ste imali? kada ste imli

poslednju menstruaciju? kada ste poslednjiput bili na ginekolokom pregledu?

II imate li hipertenziju? kolikodugo? da li je leite i ime?

imate li probleme sa srem!

pl"#ima! b"bre$ima!%%%& imate li e#ernu bolest? koliko

dugo? da li je leite i ime? da li ste operisani? zbog ega?

kada? da li ste imali povrede glave!

kime?da li ste gubili svest?

da li ste kao dete imali "ebrilne

konvulzije 2 "ras (znaaj u epilepsiji?III da li puite? koliko dugo? kolikodnevno?

uzimate li alkohol? kolikodnevno? koliko esto se opijate?

da li uzimate drogu? IVda li ste alergini na lekove ili

hranu?'ORODINA ANAMNEZA

da li bra#a! sestre imaju sline ilineke druge bolesti? otac! majka! babe!dede! tetke! strievi! ujaci! njihova deca?


2/15

da li neko od njih ima +45 ili drugezarazne bolesti! karcinom! duevne bolesti!da li je neko izvrio homocid ili suicid! dali neko ima hipertenziju! e#ernu bolest!log! sranu bolest?

da li su ivi roditelji? od ega su

umrli i sa koliko godina?SO(IOE'IDEMIOLO)I 'ODA(Ikakvi su &ai uslovi ivota?ivite li u ku#i ili u stanu?imate li gradski vodovod i

kanalizaciju?imate li doma#e ivotinje?

NEUROLO)I 'REGLED(pored neurolokog vri se i somatski i

psihijatrijski pregled

*% 'REGLED GLAVEveliina glave je bitna u dejoj

neurologijioblik glavekosmatostizgled lica

perkutorna bolna osetljivost lobanjepalpacija tragusa! perkusija mastoidapalpacija &aleiovih taaka

+% 'REGLED )RANIJALNI,

-IVA(A

I .ra/i0al/i 1i2a 3 N%OL4A(TORIUS

senzorni ivac; receptori su krainastavci neurona gornjeg dela nosnesluznice i okrueni su pomonimBowmanovim lezdicama; dui nastavci uvidu 15-20 snopia sa svake strane podnazivom fila olfactoria kroz laminacrirosa ossis et!moidalis dolaze uuluse olfactoriuse" koje me#usonoodvaja cr$sta galli; dui nastavci

sekundarni! neurona mirisnog puta odlazeu centar za miris u predelu uncusa g$rusa!ippocampi u temporalnom renju

6. kod pacijenta prvo trebati utvrditiprohodnost nosnica tako to dune krozjednu dok je druga zatvorena 2 -I5*-4-+,- 7,-)-8*

9. pacijent muri! prinosimo mu podnos supstancu jasnog mirisa (benzin!

alkohol i pitamo ga da li ose#a iprepoznaje miris 2 75I:*+-4-+,- -*; I 7,*7-0:*'I,I*

poreme#aji mirisa%< kvantitativni% 5iposmi0a! a/osmi0a

3 kod tumora "rontalnog renja razvija se=osterened$jev sindrom koji ukljuuje

jednostranu anosmiju! atro"ijuipsilateralnog optikusa i papilu stagnanskontralateralno

5iperosmi0a 2 kodtrudnica! histerinih osoba

< kvalitativni% parosmi0a!.a.osmi0a 2 pacijent ose#a nepostoje#emirise (miris zapaljene gume! lea! trebasumnjati na temporalnu epilepsiju! tumore!izo"reniju

II .ra/i0al/i 1i2a 3 N% O'TI(USsenzorni ivac; receptori su

sme%teni u retini &pigmentne ; %tapiima!om periferno" i 'epii u foveacentralis; ipolarne ( i umetnute!orizontalne i amakrine; ganglijske ( kojeorazuju n( opticus); nastavci ganglijski!( skupljaju se na mestu nazvanom papilan( optici &macula caeca); odatle polazi n(

opticus u duini od *-5 cm; c!iasmapredstavlja mesto ukr%tanja vlakana iznazalni! polovina retine; od c!iasme

polazi tractus opticus do corpusgeniculatum laterale; odavde deo vlakanaodlazi u primarni refleksni opti'ki centar uarea pretectalis" tj( colliculus superiorlaminae +uadrigeminae; preostala vlaknadaju radiatio optica &,racioletov snop)

koja se zavr%ava u area striataokcipitalnog renja6. otrina vida se precizno ispituje

kod o"talmologa! a za grubo ispitivanje od


3/15

pacijenta se trai da broji prste svakimokom pojedinano na udaljenosti od m@ako pacijent ne vidi! pribliavamo se doktano ne izbroji prste@ ako ima re"raktarnuanomaliju pacijent treba da stavi naoare!kontaktna soiva 2 1,*8 -A+,I

&I8 -4 -> 10/4*0>-,*>5I:* -B,I' (75I:*+4,-:I 7,+* 18C:*-+I -8 m -4 -> 7-:*8IB-

ambliopia2 ote#enje vidaama"ro$a2 potpuno slepilo9. irina vidnog polja precizno se

meri perimetrijom! a mi to inimometodom kon"rontacije@ pacijent sedinaspram ispitivaa i gleda u njegov korennosa@ ispitiva uvodi prst sa gornje! donje!nazalne i temporalne strane@ kada pacijentvidi prst! treba da kae DsadE@ normalno jeirina temporalnog vidnog polja FG < 6GGH!donjeg GH! gornjeg GH! a nazalnog okoJGH < AI,I &I8-K 7-C:I7I+ '*+-8-'>-=,-+5I:* 1,*8 :* -4 ->

presecanje desnog n. opticusa dajeslepilodesnog oka@ delimino ote#enje n.opticusa! daje slabo2i6ost@ proces nasredini chiasme (tumor hipo"ize dajebitemporal/" 5etero/im/"5emia/opsi0"@ ote#enje vlakana iztemporalne polovine retine na levoj strani!daje nazalnu hemianopsiju levog oka@ote#enje temporalnih vlakana oba oka

dovodi do bi/a$al/e 5etero/im/e5emia/opsi0e@ pritisak na chiasmu odozgodovodi do 6o/0e 5ori$o/tal/e7altit"6i/al/e8 5emia/opsi0e! a pritisakodozdo do 9or/0e 5ori$o/tal/e7altit"6i/al/e8 5emia/opsi0e@ presecanje

jednog tr. opticusa daje .o/tralateral/"5omo/im/" 5emia/opsi0"@ ote#enjeradiatio optica daje obino

.o/tralateral/" 5omo/im/" .2a6ra/ta/opsi0"@ ote#enja areae striatae dovodedo optike nepanje! agnozije ilikompletnog duevnog slepila (.orti.al/a

ama"ro$a to se moe desiti u in"arktuoba renja pri zaepljenju a. cerebri

posterior! uz to se moe javiti ntonovsindrom (pacijentu se ini da vidi

L. ono dno se ne ispituje rutinski@normalno se vidi rumenkasta! jasno

ograniena papila n. optici@ temporalnobledilo papilae javlja se u multiplojsklerozi@ porcelansko bela atro"isala papilasre#e se u dugotrajnom pove#anjuintrakranijalnog pritiska ili pri trovanju@razlivena i ispupena papila (oedema

papilae javlja se na poetku pove#anjaintrakranijalnog pritiska i ispupenost semeri dioptrijama@ u aterosklerozi mogu biti

pozitivni Kun i Kist@ od mitohondrijalnihmiopatija moe se javiti retinitis

pigmentosa

III! IV i VI .ra/i0al/i 1i2a 3BULBOMOTORI

N% O(ULOMOTORIUSmotorni i vegetativni ivac; jedra su

sme%tena u mesencep!alonu" glavna jelateralna grupa od koje idu vlakna za

inervaciju mi%ia o'ne jau'ice; vlaknaproijaju n( ruer" izlaze na unutra%njojivici crura cereri na mestu grananja a(asilaris" prolaze kroz zid sinusacavernosusa i kroz fissuru oritalis

superior ulaze u o'nu duplju granajui seu dve grane; gornja grana inervi%e m(rectus sup( &navi%e upolje) i m( levator

palperae superioris" a donja m( rectus

med( &unutra)" m( rectus inf(&nanie upolje)i m( oli+uus inf( &navi%e unutra); umesencep!alonu sme%teno je i ps$estp!al-.dingerovo jedro odgovorno zareakciju zenice na svetlost; parnamezencefali'na /erliina jedra odgovorna

su za konvergenciju ulusaN% TRO(,LEARIS

jedro je sme%teno u

mesencepa!alonu; jedini od kranijalni!ivaca ima vlakna koja se ukr%taju i jediniizlazi na zadnjoj strani modanog stala"ispod colliculusa inferiora; prolazi kroz


4/15

spolja%nji zid sinusa cavernosusa; krozfissura oritalis sup( ulazi u o'nu duplju iinervi%e m( oli+uus sup( &nanie unutra);ako je ovaj nerv o%teen" osoa se ali davidi duple slike kad silazi niz stepenice;ima najdui put kroz loanjsku duplju

N% ABDU(ENSjedro je sme%teno u ponsu iznad nc(nervi facialis; izlazi u predelu fossae

postpontinae" dospeva u pontocereelarniugao" pa u %upljinu sinusa cavernosusa

spolja od a( carotis internae; kroz fissuraoritalis superior dospeva u o'nu duplju iinervi%e m( rectus lat( &upolje); ima dug

put kroz loanjsku duplju4LM &fasciculus longitudinalis

medialis) me#usono povezuje jedraulomotora

)ORTI)ALNI (ENTAR ZA,ORIZONTALNI 'OGLEDsme%ten jearea " u zadnjem delu druge i tree

frontalne vijuge; ako se nadrai ova regija"ulusi skreu na suprotnu stranu od

strane draenja; pri razaranju ove regije&npr( infarkt)" ulusi skreu ka strani

lezije pacijent gleda u svoje ari%te3;postoji i 'ONTINI (ENTAR ZA,ORIZONTALNI 'OGLED

(ENTAR ZA VERTI)ALNI'OGLED sme%ten je u predelu laminae+uadrigeminae; u !$drocep!alusu dece

javlja se fenomen zalazeeg sunca3 ulusi su usmereni nadole

(ENTAR ZA RE4LE)SNO

'RA:ENJE 'OGLEDOM sme%ten je uokcipitalnom renju u area 1 i 146. posmatramo rimae oculi 2

,I'* -51CI :*8>*!I'*+,IB*

pacijent moe imati pto$" ilisemipto$" (delimino sputen kapak tose moe javiti ako su ledirani okulomotori!odnosno s$m centar u vratnom delu kime

4udge@ kako 4udgeov centar inervie m.tarsalis sup! m. orbitalis i m. dillatatorpupillae! to se u leziji ovog centra( naje#e kad pacijent ima pancoast

tumor javlja )lo63Ber/ar3,or/ero2si/6rom! koji ukljuuje semiptozu!eno"talmus i miozu@7test ".r;te/e pote/i0ai0e 3 6i1emo

0e6a/ .apa. pai0e/t"! a 6r"9i .apa. sesp";ta! 0er se ta.o 9"bi 2ol0/a .o/trolaaste/i" 9ra2is89. 41C41I '*8I-7-I,IL. ispitujemo pokretljivost bulbusa u

svim pravcima (Dbritanska zastavaE@ (kadapacijent gleda dole! potrebno je podi#ikapke@ posmatramo da li ima nistagmusa i

pitamo pacijenta da li vidi duple slike 241C41I 7->,*+I 1 &I'7,&5I'! *' 8I7C-7I: I

I+K'1strabizam bez prisustva duplih slika

javlja se kao uro3eni (.o/.omita/t/istrabi$am u kom je pokretljivost bulbusanormalna! ili kada je jedno oko slabovido(kada zatvorimo zdravo oko! slabovidodobro "iksira@ .o/2er9e/t/i strabi$am

podrazumeva da se osovine pogleda seku!duple slike se neukrtene i slab je

spoljanji pokreta oka (zatvaranjem levogoka gubi se leva slika@ 6i2er9e/t/istrabi$am podrazumeva da se osovine

pogleda razilaze! duple slike su "krtene islab je "nutranji pokreta oka(zatvaranjem desnog oka! gubi se levaslika@ 6eors"m 2er9e/sje tip strabizma ukom su bulbusi usmereni nanie! a s"rs"m2er9e/s usmereni navie! dok u s.e?

6e2iatio/ postoji devijacija osovina 2jedan bulbus usmeren navie! drugi nanie/ista9m"sprema pravcu delimo na

horizontalni! vertikalni! rotatorni imeoviti! prema brzini na brz! srednje brz ispor! a prema veliini amplituda sitan!srednji! veliki (grub@ normalno se javljaopto.i/ets.i /ista9m"s kada se kre#emo i

posmatramo predmete koji miruju@ kod

osoba koje misle da su slepe! a zapravonisu (deca! histerine osobe! prisustvooptokinetskog nistagmusa iskljuujeamaurozu@ patolo;.i /ista9m"sjavlja se u


5/15

leziji n. vestibularisa! labirinta! malogmozga! kraniocervikalnog prelaza kimenemodine@ pe/6"lar/i /ista9m"s prisutan

je kod izrazite miopije (preko -*01C ,*>5I:7,-'7+ I I08A

. traimo od pacijenta da gleda udaljinu! pa onda u na prst udaljen otprilike6m@ prst potom privlaimo korenu nosa

pacijenta 2 >-&*,K*5I: 41C41-B1&@ ,*>5I: 0*I5* >-'-85I:1 1,*8 (za proces

akomodacije odgovoran je centar u kori ito je voljna radnja! dok je za konvergencijuodgovoran centar u 7erliinim jedrima umesencephalonu

ps$ vlakna smetena su na peri"erijin. oculomotoriusa i ona prva bivajuote#ena@ ,"ti/so/o2a $e/ia! irokazenica koja ne reaguje na svetlost! javlja seu subduralnom i epiduralnom hematomu

kada pove#an intrakranijalni pritisak utieda temporalni reanj pritiska n.oculomotorius! radi se o urgentnom stanju@Ar9>ll@Robertso/o2a $e/ia ne reaguje ilislabo reaguje na direktno osvetljenje !reakcija na akomodaciju je ouvana! vi3ase u luesu! re3e u diabetes mellitusu!encephalitisu@ A6ie0e2a $e/iaje benignostanje! pupillotonia! radi se o proirenoj

zenici koja se usporeno suava i usporenoiri! obino je stanje udrueno sa ugaenimmii#nim re"leksima i esto je kod ena u

petoj deceniji

lezija stabla bulbomotora dajeotalmopare$" (ogranienu pokretljivost

bulbusa ili otalmople9i0" (potpununepokretnost bulbusa@ moe biti eNterna ii/ter/a! kada je ote#en i n. oculomotorius

pa je ote#ena i reakcija zenice na svetlost

lezija u jedrima u modanom stabludaje alter/i si/6rom koji podrazumevaispad "unkcije kranijalnog ivca na stranilezije i kontralateralnu hemiparezu ilihemiplegiju@ npr. ote#eno jedro n.oculomotoriusa daje Oeberov sindrom

ote#enje =C' naziva sei/ter/".lear/a otalmople9i0a@ e#a jegornja (prednja od zadnje (donje intern.o"talmoplegije i karakterie semonookularnim nistagmusomabdukovanog oka i nepotpunomaddukcijom addukovanog oka

V .ra/i0al/i 1i2a 3 N%TRIGEMINUS

me%oviti ivac; motorno i glavnosenzitivno jedro &dodir) sme%teni su uponsu &vlakna se pridruuju lemniscusu

medialisu)" mezencefali'no u donjem delusrednjeg mozga" spinalno jedro ide odglavnog senzitivnog do 2" a uz njegaparalelno ide tr( spinalis n( trigemini &ol itemperatura); senzitivni i mali motornikoren ivca dospevaju u pontocereelarniugao; ganglion semilunare ,asseri nalazi

se na vr!u piramide i odatle polaze trigrane; senzitivni n. ophtalmicus V1 ulazi

u spoljni zid sinusa cavernosusa pa krozfissura oritalis sup( u o'nu duplju;pridodat mu je ganglion ciliare &m(ciliaris" mm( sp!incter et dillatator

pupilae); inervi%e kou gornjeg dela lica"deo nosne sluzokoe i delove tvrdi!modanica; senzitivni n. maxillaris V2dospeva u o'ni zid kavernoznog sinusa"kroz foramen rotundum ulazi u fossa

pter$gopalatina pa kroz fissurapter$goma6ilaris u infratemporalnu jamuodakle kao n( infraoritalis dolazi kroz

fissura oritalis inf( u oko; pridodat mu je


6/15

ganglion pter$gopalatinum &suzne" nosne inep'ane lezde); inervi%e kou srednjegdela lica" delove nosne sluzokoe" nepce"

zue i desni gornje vilice i deo tvrdi!modanica; me%oviti n. mandibularis V3kroz foramen ovale dospeva u

infratemporalnu jamu gde daje zavr%negrane; pridodatmu je ganglion oticum&parotidna lezda) i ganglion

sumandiulare &podvili'na i podjezi'nalezda) inervi%e sva 'etiri mastikatornami%ia i iz nji! izvedene mi%ie" donji deolica" slepoo'ni predeo i spolja%nji u%nikanal" te prednje dve treine jezika" donje

zue i desni i deo tvrdi! modanica6. ispitujemo senzibilitet lica u

predelu tri grane n. trigeminusa! a potomgrub dodir (tupom i otrom stranom igle itemperaturu u vidu koncentrinih krunicaoko nosa i usana 2 4*0 7,-'**0I4ICI+*+ CI5

u siringomijeliji (siringobulbijijavlja se ispad senzibiliteta u oblikukoncentrinih krunica! tj. lukovice 2Sl6ero2i prste/o2i

9. ispitujemo tro"iku mastikatornihmii#a tao to ih palpiramo dok pacijent

jako stee zube (za m. masseter i m.temporalis! odnosno pomera donju viliculevo '+I>+-,I) 'IAI;-B1&

L. re"leks massetera (mandibularnire"leks ispituje se tako to pacijent blago

otvori usta a ispitiva preko svog prstaudari eki#em u predelu ispod donje usne!normalni odgovor je slaba kontrakcija m.massetera 2 ,*=C*> '*+*,

-,'Cest je pojaan odgovor u

ote#enjima kortikobulbarnog puta@ klonusse javlja kod demencije i "rontalnesimptomatologije

M. zigomatini re"leksJ. re"leks retrakcije glave 2 udaraceki#em po gornjoj usni dovodi do trzaja

glave i vrata put nazad kod obolelih odC

. kornealni i konjuktivalni re"leksse ispituju tako to dodirnemo zailjenomvatom konjuktivu! odnosno korneu

pacijenta@ normalan odgovor je treptanje

oba oka 2 -B1& >-:1>+I&CI I>-,*CI ,*=C*>snien ili ugaen konjuktivalni

re"leks na oba oka nije ozbiljan neurolokiznak! jer se javlja kod osoba sa hroninimkonjuktivitisom@ snien ili ugaenkornealni re"leks na jednom oku moe biti

prvi znak tumora pontocerebelarnog ugla!dok ispad na oba oka ukazuje na dubokukomu

VII .ra/i0al/i 1i2a 3 N%4A(IALIS

me%oviti ivac; motorno jedrosme%teno je u ponsu lizu jedra n(aducensa; tako#e ima ps$ nc( salivatorius

sup" nc( gustatorius koje doijainformacije o ukusu i nc( spinalis n(trigemini koje mu pripada malim delom; n(

facialis i n. intermedius Wrisbergi&senzitivni) izlaze kroz fossa postpontina"dospevaju u pontocereelarni ugao" ulazeu meatus acusticus internus" pa u canalisn( facialis gde je sme%ten ganglion

geniculi; odavde ivci idu u vidu jednogstala koje izlazi kroz foramenst$lomastoideum u parotidnu lou; inervi%emi%ie lica" ps$i'ki inervi%e suzne" nosne"

nep'ane" podvili'ne i podjezi'ne pljuva'nelezde" gustativno inervi%e prednje dvetreine jezika" a senzitivno unu duplju;kortikobulbarni put daje bilateralnu

inervaciju jedara kranijlanih ivaca, osim

jedara n. acialisa "a mi#i$e donjeg dela

lica %m. orbicularis oris i plat&sma)" zajedra n( !$poglosssusa &re#e i n(accessoriusa) gde je inervacija

kontralateralnae/tral/a parali$a aialisapodrazumeva ote#enje korteksa ilikortikobulbarnog puta pri emu se uoava


7/15

da je kontralateralni ugao usana sputen! anazolabijalna brazda pli#a@ perier/iaialis 7Bello2a parali$a8 oznaavaote#enje jedra n. "acialisa ili stabla ivca

pri emu cela istostrana polovina lica imaslabosti miminih mii#a

6. ispitujemo snagu miminih mii#a2 za "rontalne mii#e od pacijenta traimoda nabere elo pri emu mi pokuavamo damu oborimo obrve nadole@ za ispitivanjem. orbicularis oculi od pacijenta traimoda jako zamuri dok mi pokuavamo damu otvorimo kapke@ za ispitivanje m.orbicularis oris traimo da pacijent pokaezube! posmatramo da li je poloaj usanasimetrian@ zatim ispitujemo snagu mii#aobraza trae#i od pacijenta da naduvaobraze! dok mi pokuavamo da ihizduvamo pokretom prsta@ za ispitivanje

plat$smae od pacijenta traimo da ihzategne 2 K 'I'IB*'1>1C+1,* 1,*8

9. re"leks m. orbicularis oculi izvodise tako to se eki#em udari po naboranojkoi spoljanjeg ugla oka a odgovor je

treptajL. glabelarni re"leks se izvodi

udarcem eki#a po glabeli pri emu jeodgovor lak simetrian treptaj

M. re"leks m. orbicularis orispodrazumeva pu#enje po udarcu u predeluiznad gornje usne@ normalno je odsutan!osim kod beba gde je "izioloki@ nalazovog re"leksa kod odraslih jeste jedan od

6e$i/5ibiio/i5 $/a.o2aJ. pitamo pacijenta da li ose#aslatko! kiselo! slano

. pitamo pacijenta da li mu dobrolue suzne i pljuvane lezde

VIII .ra/i0al/i 1i2a 3 N%VESTIBULO(O(,LEARIS

N% A(USTI(US

senzorni ivac; receptori su u7ortijevom organu u puu unutra%njeg u!akoji vestiularna i azilarna memranadeli na scala vestiuli" scala media i scala

t$mpani; na azilarnoj memranisme%tene su prizmati'ne ( za zvu'neviracije oko koji! su distalni nastavci (

spiralnog gangliona; proksimalni nastavciisti! ( grade n( acusticus koji se spaja san( vestiularisom i kroz meautus acusticus

internus ulazi u pontocereelarni ugao;potom se odvaja od n( vestiularisa i ide ujedra izme#u ponsa i medulae olongatae;odatle vlakna u vidu lemniscusa lateralisaidu do colliculusa inf( pa do corpora

geniculata medialia; odatle polazi radiatioacustica i zavr%ava se u kortikalnomcentru u 8esc!lovoj vijuzi insulaetemporalnog renja

6. sluh precizno ispitujemoa"6iometri0om@ manje preciznoispitivanje podrazumeva da ispitiva sa m ponavlja ototipo2e (jednoslone reikao npr. dak! roj! poj! raj dok jeispitaniku zatvoreno jedno pa drugo uho@najgrublje! a6 o/5am ispitivanje

primenjuje se u neurologiji i podrazumevapribliavanje zvune viljuke jednom padrugom uhu ispitanika! a potom se poredi

da li pacijent sa iste udaljenosti uje na obauva

9. ,ineov test se izvodipostavljanjem zvune viljuke namastoidni nastavak pa ispred uva@normalno je vazduna provodljivost dua 2RINE JE 'OZITIVAN

,ine je /e9ati2a/ u sluaju.o/6".ti2/e /a9l"2osti

L. chPabachovim testom poredi sekotana provodljivost ispitanika iispitivaa@ kada pacijent prestane da ose#avibracije prislanjamo viljuku na svojmastoidni nastavak i normalno ne ujemovibracije 2 A&4) :* -,'C

ako mi ujemo vibracije poslepacijenta! radi se o perepti2/o0/a9l"2osti! a Avabah je skra#en

M. Oeberov test 2 pacijentuprislanjamo zvunu viljuku na teme i onnormalno ose#a zvuk podjednako na obauva 2 &*4*, * C+*,CI01:*


8/15

ako &eber lateralizuje na bolesnouvo! tj. uvo gde je slabija vazduna

provodljivost! radi se o .o/6".ti2/o0/a9l"2osti

ako &eber lateralizuje na zdravouvo! tj. uvo gde je bolja kotana

provodljivost! radi se o perepti2/o0/a9l"2ostiN% VESTIBULARIS

senzorni ivac; receptori su uneuroepitelijalnim ( utriculusa" saculusa i

semicirkularni! kanalia" nervni nastavcipoloeni su u kupulu i pomeranjem kupulese drae; nervu je pridodat 9carpeovganglion; proksimalni nastavci ( ovoggangliona grade n( vestiularis koji sespaja sa n( acusticusom pa kroz meatusacusticus internus dospeva u

pontocereelarni ugao i zavr%ava se ujedrima na prelazu izme#u ponsa imedulae olongatae &:valeovo" olerovo"

" a kaudalnim n( >?; vlakna izovog jedra slue za inervaciju mi%iamekog nepca" drela i grkljana;autonomno jedro n( ?> nc. salivatoriusinerior daje vlakna za ganglion oticum te

za inervaciju parotidne lezde i sluznicedrela; ps$ jedro n( > nc. originis dorsalisn. vagi daje vlakna za inervaciju tra!eje"ron!ija" srca i digestivnog trakta;

somatosenzitivno jedro n( ?> i n( > nc.

terminalis accessorius &nc( spinalis n(trigemini) doija senzacije za dodir" ol itemperaturuiz mekog nepca" drela"tonzila" korena jezika" .usta!ijeve tue"mastoidni! nastavaka" modanica zadnjeloanjske jame" spolja%njeg u%nog kanala;nc. tractus solitariizajedni'ko za @??" ?> i

> ivac jeste viscerosenzitivno jedro;njegov rostralni deo je nc. gustatorius

koje doija senzacije ukusa iz korenajezika" drela" epiglotisa; n(glossop!ar$ngeus izlazi kroz sulcusposterolateralis medulae olongatae inapu%ta loanju kroz foramen jugulare; n(vagus izlazi neposredno ispod n( ?> i izlazikroz foramen jugulare

6. ispitivanje motornih "unkcijazapoinjemo posmatranjem simetrinosti

nepanih lukova 2 *7BI C1>-&I-,'C- 7-+&C:*I! 1&1C'*8I-7-I,


9/15

9. traimo od pacijenta da "onira(izgovara DaaaE pri emu se podiu nepanilukovi 2 7->,*+C:I&-+ '*>-K

*75 7,I =-5I:I 1,*8!I'*+,IB! 4*0 8*&I,:1&1C*

L. palatinalni re"leks ispitujemo takoto patulom dirnemo jedno pa drugo mekonepce pri emu se ono die otprilike kao

pri "onaciji (mada re"leks moe biti isnien! ugaen! pojaan 2 -,'C7C+ICI ,*=C*>

M. "aringealni re"leks 2 patulomdodirnemo zadnji zid drela i kod pacijentaizazovemo nagon na povra#anje (i ovajre"leks moe biti snien! ugaen! pojaan

2 -,'C =,IK*CI,*=C*>

b"lbar/a pare$a (paraliza jesteperi"erna lezija koja nastaje du stablaivca ili u meduli oblongati 2 pri "onacijise nepce slabije podie! a re"leksi susnieni do ugaeni@ pse"6ob"lbar/apare$a (paraliza jeste centralna lezijanastala ote#enjem kortikobulbarnog puta

ili korteksa 2 redukovana pokretljivost pri"onaciji! re"leksi pojaani

ako se javi postepena i jednostranapareza mekog nepca slika izgleda ovako 2uvula devira na zdravu stranu! zdravonepce se normalno podie! na ote#enojstrani su re"leksi snieni do ugaeni! nemasmetnji pri govoru i gutanju@ naglinastanak jednostrane pareze daje dis"oniju

sa rinolalijom i dis"agiju@ obostrana slabostmekog nepca (voda se vra#a na nos javljase u m$astenia gravis

J. pitamo pacijenta da li ose#a gorko

CI .ra/i0al/i 1i2a 3 N%A((ESSORIUS

'isto motorni ivac; inervi%e m(sternocleidomastoideus i m( trapezius; ima

dve grane= r( internus &kranijalni deo)"polazi iz donjeg dela nc( amiguusa umeduli olongati" i r( e6ternus &spinalnideo)" polazi iz prednji! rogova prvi! %est

segmenata cervikalne ki'mene modine"ulazi u loanju kroz foramen magnum"

spaja se sa kranijalnim delom i daje n( >?;n( >? napu%ta loanju kroz foramen

jugulare" kranijalna vlakna se odvajaju ipriklju'uju n( vagusu" dok spinalna daju

grane za m( sternocleidomastoideus i m(trapezius6. ispitivanje tro"ike m.

sternocleidomastoideusu vri se tao topacijent savije glavu da bradom dodirnerame a ispitiva palpira mii#@ ponekad jemii# hipotro"ian toliko da izgleda kao

jedna vrpcaprocena snage 2 od pacijenta

traimo da se odupre dok mi palpiraju#imii# pokuavamo da vratimo glavu

oba mii#a "unkcioniu kaoante"leksori vrata i glave pa im se snagaispituje tako to ispitiva postavi ruku naelo ili bradu pacijenta suprotstavljaju#i se

pacijentu koji savija vrat put napred-,'C +,-=I> I K

'. +*,-5C*I8-'+-I8*19. hipotro"ija m. trapeziusa teko se

uoava jer je to tanak mii#@ izraenahipotro"ija dovodi do podizanja scapula i

pojave scapulae alatae! a napred su uoljivikotani trouglovi! tzv. bon$ trapezius (npr.u "acio


10/15

javlja se jednostrano ote#enjemii#a@ u centralnoj leziji

nema velikih promena! jer jekortikalna inervacija jedara

naje#e obostrana@ "bolestima pop"t mi;i#/i5

6istroi0a /e posto0io;te#e/0e /er2a! 2e# samomi;i#a< " m>aste/i0i 9ra2is!

poliom>ositis"!6ermatom>ositis" o="2a/a0e troi.a! ali /e i s/a9a

mi;i#a

CII .ra/i0al/i 1i2a 3 N%,'OGLOSSUS

'isto motorni ivac; inervi%e mi%iejezika &m( genioglossus" m( !$oglossus" m(c!ondroglossus" m( st$loglossus; m(longitudinalis sup" m( longitudinalis inf" m(transversus liguae" m( verticalis linguae);

jedro je sme%teno u meduli olongati ispodpoda ?@ modane komore; izlazi krozsulcus anteolateralis" iz loanje izlazi krozforamen n( !$poglossusa" spu%ta se do

donjeg ugla mandiule i ulazi u mi%iejezika; kortikalna inervacija je ilateralna,osim "a m. genioglossus %oprua je"ik',

koji je inervisan i" kontralateralne

hemisere

6. pomo#u lampice posmatramojezik dok mirno lei u usnoj duplji@obra#amo panju na tro"iku i "ascikulacije(jezik u C opisuje se kao vre#a puna

crva 2 *' )I7-+,-=I:*! I&I8C:I&I) =5I>1C5I: :*0I>9. traimo od pacijenta da isplazi

jezik i posmatramo da li je jezik u srednjojliniji pri protruziji 2 7,I 7,-+,10I:I:*0I> * 8*&I,

L. snagu jezika ispitujemo tako tood pacijenta traimo da preko jednog padrugog obraza jezikom gura na prst 2

K 'IAI; :*0I> -B1&u e/tral/o0 le$i0i javlja sedevijacija na kontralateralnu stranu priopruanju jezika! a tro"ika nije ote#ena@ u

perier/o0 le$i0i javljaju se ipsilateralnahipotro"ija jezika i "ascikulacije! a jezik pri

protruziji devira na stranu lezije@ lezija nc.nervi h$poglossi i kontralateralnahemipareza ine alterni sindrom! u ovomsluaju Ja.so/o2 s>

% 'REGLED VRATA6.posmatramoda li je vrat normalne

veli'ine@ kratak vrat javlja se u )lippel@4ailo2om si/6rom" kod kog dolazi dosrastanja prljenova vratne kime to jeesto udrueno sa siringomijelijom i

posledinom nemogu#no#u ose#aja toplogi hladnog@ tanak labudov vrat javlja se udistro"inoj miotoniji! a inklinacija glavena jednu stranu kod tortikolisa

9. na vratu se mogu javljati nevoljnipokretiu vidu tremora ili u vidu uvrtanja(distonini tortikolis

L. ispitivanje aktivne pokretljivostivrata vrimo tako to od pacijenta traimoda bradom dodirne grudnu kost! da pomeriglavu unazad i da dodirne bradom jedno padrugo rame

M. u sluaju kada vrat nije aktivnopokretan! ispitujemo pasivnu pokretljivost(ona je npr. smanjena u 4ehterevljevoj

bolesti kod koje postoje kratki ligamentivrata

J. tonus mii#a vrata se ispituje takoto jednu ruku postavimo na vrat a druguna teme bolesnika pa pomeramo vratnapred i nazad posmatraju#i da li ima

otpora@ nekad se moe uoiti 5ipoto/i0a@nekad je tonus po2i;e/! i to je uvek ispadpo ekstrapiramidalnom tipu (u centralnojleziji! tj. kada je ote#en piramidalni put!tonus vrata je uvek normalan 2 6. ispad uvidu ri9ora u kom je tonus plastino

povien! a vrat se savija kao olovna cev iliipka@ 9. ispad u vidu Ne9roo2o9e/ome/a ("enomena zupastog toka

odlikuje se time da vrat pri ante"leksiji!odnosno retro"leksiji ide kao preko zubacato se sre#e npr. u 'b. 7arkinsoni


11/15

F% 'REGLED E)STREMITETA6. posmatramo troikumi;i#a9. gledamo da li ima fascikulacija@

ako ih nema! pokuavamo da ihisprovociramo na perkusiju

L. ispitujemo aktivnu pokretljivostu

zglobovima ruku% u ramenu 2 traimo odpacijenta da podigne ruke put napred!iznad glave! unazad! da izvri abdukciju@ ulaktu 2 da izvri "leksiju i ekstenziju@ uzglobu ruja 2 da izvri "leksiju iekstenziju@ u prstima 2 da izvri abdukciju!addukciju! stisak ake! opoziciju palca sasvim prstima

uzglobovima nogu% u kuku 2 ako pacijentlei! traimo da podigne nogu do FGH! a akostoji da pomera nogu put nazad! te daizvri abdukciju i addukciju@ u kolenu 2 daizvri "leksiju i ekstenziju@ u skonomzglobu 2 da izvri dorzalnu i plantarnu"leksiju stopala

>+I& 7->,*+C:I&-+1,*8

ako je pokretljivost ograniena

napiemo na koliko stepeni! a ondaispitamo pasivnu

M% pasivnu pokretljivost ispitujemosamo ako aktivna nije uredna@ ako jeograniena! radi se o .o/tra.t"ri

J. mi#i$ni tonus ispitujemopokretanjem ekstremiteta u laktu! ruju ikolenu

-,'C 'IAI;I +-1

5ipoto/i0a se javlja kod lezijecerebelluma i peri"ernih lezija 2 ote#enjeprednjih rogova! korena nerva! nerva!mii#a@ po2i;e/ to/"s moe biti poekstrapiramidalnom tipu! i to u vidu rigoraili egroovog "enomena! odnosno

plastino povien tonus u vidu peroreza(otpor koji slabi pri otvaranju i zatvaranju!a javlja se kod centralnih lezija 2 ote#enje

4etzovih #! kortikobulbarnog!kortikospinalnog (piramidalnog puta. snagu mi#i$a ocenjujemo prema

slede#oj skali%

G 2 nema kontrakcije6 2 kontrakcija bez pokreta9 2 pun pokret u smeru

gravitacijeL 2 pun pokret i u smeru

protiv gravitacije

M 2 pokret nasuprot siliispitivacaJ 2 puna snaga

snagu m. deltoideusa ispitujemoopiru#i se pacijentu koji pokuava da digneruke savijene u laktu@ snagu m. pectoralismaiora ispitujemo na suprotan nain@ m.

biceps brachii testiramo tako to seopiremo "leksiji u laktu@ m. triceps brachiitako to spreavamo ekstenziju u laktu@snagu distalne muskulature ispitujemo takoto traimo da pacijent prstima stegne naadva prsta@ razlika snage desne i leve rukemoe se ispitati tako to pacijent abdukuje

prste a ispitanik pokuava da ih addukuje@izvodimo probu tonjenja (Oartemberg i usluaju centralne lezije javlja se pronacijaili semipronacija na paretinoj strani

'ingacinijeva proba slui za

ispitivanje snage mii#a nogu i izvodi setako to su noge pacijenta savijene ukolenima i kukovima i posle odre3enogvremena paretina noga se sputa@ 4areova

proba je vrlo slina! ali pogodnija za enekada nose suknju! a izvodi se tako to

pacijent lei na trbuhu i digne potkolenice!na paretinoj strani potkolenica propada

. releks

ispitujemo re"leks m.brachioradialisa (5J


12/15

FGH u zglobu lakta i udaramo eki#em potetivi

patelarni re"leks (C9


13/15

potom u g$rus postcentralis u senzitivnojkori

tractus spinothalamicus (dinger

prenosi senzacije za gru dodir" pritisak"ol" temperaturu" seksualne senzacije"

golicanje; receptori su sme%teni po koi"

duljim tkivima"zgloovima" periostu;informacije putem perifernog nerva stiudo senzitivnog gangliona pa do zadnji!rogova ki'mene modine odakle ispredcanalisa centralisa odlaze na suprotnu

stranu i ulaze u sastav kontralateralnog tr(spinot!alamicusa anter( et lat; dalje"vlakna preko t!alamusa dospevaju ucorte6

na poetku pregleda kaemopacijentu da muri@ na trupu! rukama inogama ispitujemo%

6. senzibilitet za lak dodir pomo#uplastine igle ili vate

9. grub dodir i bol pomo#u igle satupim i otrim krajem

L. temperaturu pomo#u epruveta savru#om i hladnom vodom

M. vibracije (palestezija pomo#u

zvune viljuke pri emu se noicapostavlja na kost na najdistalnijem deluekstremiteta@ pacijent treba da kae DsadEkad vie ne ose#a vibracije i ako je to kadviljuka prestane da vibrira! kaemo daima -,'C &I4,5I:>I*0I4ICI+*+@ ako kae DsadE! aviljuka jo vibrira! radi se o)I7-7C*+*0I:I (ili ak

7C*+*0I:I i viljuka se postavljaproksimalnije@ na nogama to ide slede#imredom sa prednje strane%(inter"alangealno! malleolus! cr$sta tibiae!genu! spina illiaca ant. sup! rebarni luk!clavicula! a sa zadnje ide preko processusaspinosusa

J. duboki poloajni senzibilitet seispituje od distalnih "alangi@ uhvatimo

"alange pacijenta sa strane i prvo ga pitamokoji prst smo uzeli! a potom blagopomeramo "alangu put gore ili put dole! apacijent treba da pogodi smer@ ako ovde ne

ose#a! prelazimo na proksimalne "alange!prst! ruje! ali ovde je duboki senzibilitetretko ote#en

ispad senzibiliteta moe biti " 2i6"o2al/i5 pol0a kada je ote#en jedan nerv izahva#en njegov dermatom 2 u polju se

javlja hipestezija (anestezija! hipoalgezija(analgezija@ pri ote#enju ve#eg brojanerava (polineuropatije dolazi dosimetrinih ispada svih modalitetasenzibiliteta po tip" r".a2ia (kratkih ilidamskih i po tip" =arapa (soknica ilidokolenica@ ispad senzibiliteta na rukamai nogama " 2i6" "$6"1/i5 tra.a! odnosnona trupu " 2i6" 5ori$o/tal/i5 tra.ajavljase kod lezije korenova 2 na ruci traka

prema palcu 5! prema srednjem prstu 5!prema malom prstu 5@ na nogama trakekre#u od C6! preko CM u nivou kolena doCJ prema palcu! dok je u zadnjem deluinervacija od segmenata@ pri ote#enjucaudae eRuinae u sluaju tumorskihmetastaza ili protruzije diskusa javlja seispad " 2i6" 0a5a#i5 =a.;ira! tj.

perianalno! perigenitalno! sa unutranje i

zadnje strane potkolenice@ ispadsenzibiliteta po tip" /i2oajavlja se u lezijikimene modine 2 ispad do nivoa donjeivice mandibule 2 5! mamilae +hM!J!rebarni luk +h! umbilicus +h6G! inguinum+h69! C6@ Bro?/@Se"ar6o2 si/6rom

javlja se pri polupreseku kimene modineusled traume ili plaka u ' 2 ako se javlja

presek na nivou +h desno! do#i #e do

ispada senzibiliteta ispod rebarnog lukalevo za bol i temperaturu! a desno zavibracije i duboki poloajni senzibilitet uz

parezu ili plegiju iste strane@ ispadsenzibiliteta po siri/9omi0eli=/om tip"

javlja se pri proirenju canalisa centralisausled h$drom$eliae! s$ringom$eliaeintramedularnog kanala! odnosno priokluziji a. spinalis ant 2 ote#en je samo

*dingerov put! tj. ose#aj bola itemperature! a ouvan ose#aj vibracija idubokog poloajnog senzibiliteta! tzv.disocijacija senzibiliteta po


14/15

siringomijelinom tipu@ si/6rom $a6/0i5s/opo2a (8ezerenov javlja se u ote#enjusistema dorzalne kolumne pri emu se

javlja sindrom lavaboa! tj. osoba pada kadzamuri da se umije! jer je ote#en ose#ajza vibracije i duboki poloajni senzibiliet

(,ombergov test je pozitivan sazatvorenim oima@ si/6rom s2ira/0a /a.la2ir" (DklavierspielhendeE nemakih!odnosno Dpiano pla$ingE engleskih autora

podrazumeva pseudoatetotozni sindromkada pacijent muri! a javlja se usledote#enja dubokog poloajnog senzibilitetato najpre ukazuje na demijelinizacijuzadnjih korenova usled "unikularnemijeloze u de"icitu vitamina 469! a re3e se

javlja u tabes dorsalisu i nekimpolineuropatijama

primarna sen"itivna kora sme%tenaje u g$rusu postcentralisu i na njoj semoe predstaviti tzv( senzorni !omunculus

lezija desne polovine kore dovodi do5emi5ipeste$i0e na levoj strani tela@ kdorganskih lezija ispad ide tano po sredini

lica! a na trupu je uvek malo pomeren najednu stranu! inae ukazuje na"unkcionalno ote#enje (histerija@se/$iti2/a /epa1/0ajavlja se kad pacijentne percipira dodir sa strane suprotne odstrane lezije parijetalne kore priistovremenom dodirivanju obe polovinetela@ astereo9/o$i0a postoji kada pacijentne moe da prepozna predmet

opipavanjem dok muri! a nastaje zboglezije u parijetalnoj kori iza regije zasenzibilitet ake i ispituje se tako to od

pacijenta traimo da prepozna nekipredmet koji mu je u aci! pa se to ponovisa drugom akom@ abaro9/o$i0a7baroa9/o$i0a8 postoji kad pacijent nemoe da uporedi teinu dva predmeta naakama dok muri@ 9raa/este$i0a se

javlja kad pacijent ne prepoznaje brojeve islova koje mu ispitiva pie tupimpredmetom po koi trupa! a javlja se nakontralateralnoj strani u odnosu na

ote#enje u mozgu@ o;te#e/a ta.til/a6is.rimi/ai0a znai da pacijent nerazlikuje dodir dvema iglama specijalnogestara! ve# ga doivljava kao jedan@e/ome/ a"totopa9/o$i0e(5emisomatoa9/o$i0a! "enomen neglekta

postoji kod ote#enja nedominantnehemis"ere pri emu pacijent ne prepoznajesvoje delove tela ili celu polovinu tela

)edove probe 2 od pacijenta traimoda stavi levu ruku na teme! dodirnedesnom rukom vrh nosa! dodirne levomrukom desno uvo! dodirne desnom ruomlevo oko@ na ovaj nain stiemo utisak da li

bolesnik razlikuje desnu i levu stranu i dali razume govor ili ima senzitivnu dis"aziju

% 'OREME:AJI GOVORAporeme#a0 o/ai0e 76iso/i0a!

ao/i0a82 pacijent lepo izgovara i razumereeno! ali je govor promukao ilirinolalian (govri kroz nos@ rinolalija sesre#e u m$asteniai gravis i pogorava setestom brojanja! jer meko nepce pada svevie

poreme#a0 arti."lai0e 76i$artri0a!a/artri0a82 pacijent oteano izgovara reizbog ote#enja govorne muskulature ilinerava koji inerviu ove mii#e@ javlja sekod alkoholisanih! prekomerno sediranih

pacijenata@ u C


15/15

recno!bice sve -> %

Documents

121806859 Anamneza i Pregled NEURO