13 FINALNA RAZMATRANJA

13

FINALNA RAZMATRANJA

Copyright © 2004 South-Western

Tema 14Tema 14Poglavlje 36Poglavlje 36

PET DEBATA O MAKROEKONOMSKOJ

POLITICI


PET DEBATA O MAKROEKONOMSKOJ POLITICI

1. Da li je potrebno monetranom i fiskalnom politikom stabilizovati privredu?

2. Da li monetrana politika treba da se odvija po pravilu, ili treba da je diskreciona?

3. Treba li centralna banka da teži nultoj inflaciji?

4. Da li budžet države treba da je uravnotežen?

5. Da li treba menjati poreske zakone da bi se se podstkla štednja?



1. Da li je potrebno monetranom i fiskalnom politikom stabilizovati privredu?


Pro: Potrebno je monetranom i fiskalnom politikom stabilizovati privredu

• Privreda je u suštini nestabilna, ukoliko se prepusti da spontano funkcioniše doći će do poremećaja.

• Ekonomska politika može upravljati agregatnom tražjnom da bi se sprečila ta suštinska nestabilnost i smajnila oštrina poremećaja.


Pro: Potrebno je monetranom i fiskalnom politikom stabilizovati privredu

• Nema razloga da društvo trpi tokom uspona i padova koji su deo privrednih ciklusa.

• Monetarna i fiskalna politika može stabilizovati can stabilize agregatnu tražnju, pa tako i proizvodnju i zaposlenost.


Con: Nije potrebno je monetranom i fiskalnom politikom stabilizovati privredu

• Monetarna politika utiče na ekonomiju ali sa dugim i nepredvidivim zakašnjenjem.

• Mnoge studije su pokazale da promene monetarne politike imaju malo efekta na agregatnu tražnju u toku šest meseci od nastanka promene.



• Fiskalna politika deluje sa još većim zaostajanjem, pošto je potreban politički proces da bi se promenio nivo državnih prihoda i rashoda.

• Ponekad prođu godine da se predloži, usvoji, te sprovede neka suštinska promena u fiskalnoj politici.



• Zbog sveg toga, često, ekonomska politika zapravo produbljava ekonomske poremećaje, a ne umanjuje ih.

• Bilo bi dobro ako bi ekonomska politika mogla eliminisati privredne fluktuacije, no to nije realno.



2. Da li monetrana politika treba da se odvija po pravilu, ili treba da je diskreciona?


Pro: Monetrana politika treba da se odvija po pravilu

• Discreciona monetarna polictika može patiti od nekompetencije i zloupotrebe.

• U slučaju da se centralna banka poveže sa političarima, diskreciona politika može dovesti do poremećaja koji su izazvani očekivanjem izbora, tzv. politički ciklusi.



• Može postojati i neslaganje između onog što nosioci ekonomske politike govoe i rade, tzv. inkonzistencija.

• Pošto postoji česta nekonzistentnost ekonomske politike oko pitanja vremena, građani su skeptični kada centralna banka iskaže nameru da redukuje inflaciju.



• Obavezivanje centralne banke na blag i stabilan novčani rast bi ograničilo nekompetenciju, moguće zloupotrebe i vremensku nekonzistentnost.


Con: Monetrana politika ne treba da se odvija po pravilu

• Velika prednost diskrecione monetarne politike leži u njenoj fleksibilnosti.

• Nefleksiblna policitika ograničava njene nosioce da adekvatno odgovore na promene stanja u privredi.


Con: Monetrana politika ne treba da se odvija po pravilu

• Iskazana sumnja u probleme diskrecione politike i mogućih zloupotreba je dobrim delom hipotetička.

• Takođe, značaj i strah od političkog ciklusa je prenaglašen.



3. Treba li centralna banka da teži nultoj inflaciji?


Pro: Centralna banka treba da teži nultoj inflaciji

• Inflacija ne donosi nikakve koristi društvu, ali izaziva neke troškove.• Troškovi “đonova na cipelama” Shoeleather costs• Troškovi menija i cenovnika• Veća varijabilnost relativnih cena• Neželjene promene poreskih obaveza• Zbunjenost i nelagodnost• Arbitrarna preraspodela bogatstva


Pro: Centralna banka treba da teži nultoj inflaciji

• Redukovanje inflacije izaziva privremene troškove, ali trajne koristi.

• Kada se završi period dezinflacije i njome izatvane recesije, prevladavaju korisni efekti.


Con: Centralna banka ne treba da teži nultoj inflaciji

• Nultu inflaciju je verovatno nemoguće postići, a da bi se ona ostvarila društevni gubici proizvodnje i zaposlenosti su preveliki. Ekonomska politika može rewdukovati mnoge od štetnit posledica inflacije i bez da redukuje samu inflaciju.



4. Da li budžet države treba da je uravnotežen ?


Pro: Budžet države treba da je uravnotežen

• Budžetski deficit stvara neopravdan teret koji treba da snose buduće generacije, koje će se suočiti sa mnjim platama i većim porezima.

• Kada dugovi i akumulirane kamate dođu na naplatu, budući poreski obveznici će iamti težak izbor, ili da plate veće poreze ili da smanje javnu potrošnju, ili obadva.


Pro: Budžet države treba da je uravnotežen

• Prenoseći troškove sadašnje vlade na buduće generacije, budući poreski obveznici se stavljaju u neravnopravan položaj.

• Deficiti redukuju domaću štednju, smanjuju zalihu kapitala, što umanjuje produktivnost i rast.


Con: Budžet države ne treba da je uravnotežen

• Problem deficita je obično preuveličan.

• Transfer dugova na buduće generacije može biti opravdan jer neke od javnih nabavki će doneti koristi u budućnosti.


Con: Budžet države ne treba da je uravnotežen

• Javni dug može nastavti da raste, pošto populacioni rast i tehnološki progres povećavaju sposobnost društva da plati kamate na dugove.



5. Da li treba menjati poreske zakone da bi se se podstkla štednja?


Pro: Treba menjati poreske zakone da bi se se podstkla štednja

• Stopa domaće štednje je ključna determinanta dugoročnog ekonomskog progresa. Produkcione sposobnosti jedne države velikim delom zavise od štednje i investicija za budućnost.

• Kada je stopa štednje veća, više resursa je dostupno za investiranje u nove fabrike i opremu.



• Američki poreski sistem obeshrabruje štednju na mnogo načina, pre svega, oštro oporezujući štednju i dohotke od kapitala i smanjujući koristi od akumulacije bogatstva.



• Posledica visokog poreza na dohodak od kapitala je smanjena štednja, smanjena akumulacija kapitla, redukovna produktivnost i manji privredni rast.



• Alternativa sadašnjem poreskom sistemu je veće oslanjanje na poreze na potrošnju.

• Porezi na potrošnju znače da će domaćinstva plaćati porez ne prema onom što zarade, već prema onom što potroše.

• Dohodak koji se štedi izuima se od oporezivanja, sve do trenutka kad se štednja povlači i pretvara u potrošnju.


Con: Ne treba menjati poreske zakone da bi se se podstkla štednja• Many of the changes in tax laws to stimulate

saving would primarily benefit the wealthy.• High-income households save a higher fraction of

their income than low-income households.• Any tax change that favors people who save will

also tend to favor people with high incomes.


Con: Ne treba menjati poreske zakone da bi se se podstkla štednja• Redukovanje poreskog tereta bogatima bi

dovelo do porasta društvenih nejednakosti.

• To bi, takođe, dovelo do potrebe da država više oporezuje siromašne.


Con: Ne treba menjati poreske zakone da bi se se podstkla štednja• Porast domaće štednje se može ostvariti i

eliminisanjem deficita budžeta, što bi predstavljalo direktniji i ravnopravniji način da se poveća domaća štednja.

Documents

13 FINALNA RAZMATRANJA