1

Univerzitet u Novom Sadu

Pedagoki fakultet u Somboru

PLIVANJE METODIKA

(Individualne sportske aktivnosti)

~Seminarski rad~

Student: Mentor:

Vranje Nikolina Dr Rodi Nedeljko

Sombor, 2012.

2

1. UVOD

Plivanje je prva sportska aktivnost u koju je mogue ukljuiti dete vec od najranijeg doba. Kretanje u vodi ima pozitivan uinak na deiji organizam u celosti, jer postie pravilan telesni rast i razvoj, razvija temeljnu motoriku te doprinosi razvoju kognitivnih I konativnih sposobnosti. Kako plivanje utie na zdrav razvoj deteta?

1. Pritisak vode podstie dete na snanije disanje, postiui jaanje meurebrenih miia koji deluju u disanju. Ubrzano disanje utie na poveanje broja plunih alveola, ime se poveava vitalni kapacitet plua.

2. Pritisak vode pozitivno deluje na srano-ilni sastav deteta: redovno vebanje u vodi jaca srce.

3. Brzi pokreti deteta u vodi pozitivno utiu na razvoj kotanog sastava deteta. 4. Gibanje u vodi omoguava ravnomerno oblikovanje svih miia, a posebno lenih i

ramenog pojasa, ime se stvara temelj za pravilno dranje dece. 5. Razlika izmedju temperature vode i telesne temperature ( izmedju 32 i 37 stepeni ) utie

na poboljanje sposobnosti termoregulacije deteta ( reakcije organizma na hladno ), i time postie jaanje imunolokog sastava i otpornost organizma.

Plivanje je zato izuzetno vano za pravilan razvoj dece, a sa vebama u vodi se moe poeti ve od 10 meseci.

3

2. METODIKA TRENINGA ELEMENTARNOG PLIVANJA

Obuavanje plivanja po svim metodskim i pedagokim preporukama ostvaruju se u starijem predkolskom i mlaem kolskom uzrastu (7-10 god.). Celi proces treba da tee kroz igru, to znai da nema odgovarajuih vebi u tom radu. Tu se kombinuju vebe i igre. Te igre moemo sistematizovati na dve vee grupe:

1. Igre i vebe adaptacije 2. Igre i vebe specifinog kretanja

U prvu grupaciju vebi i igara spadaju: igre i vebe navikavanja na vodu, disanje, gnjurenje i gledanje u vodi. Drugu grupu ine: igre i vebe plutanja, klizanja, elementarnih kretanja (nogama i rukama) i elementarni skokovi.

2.1. Igre i vebe adaptacije Osnovni zadatak ovih igri i vebi jeste da kod dece stvori jedan veseli i radni timung, ambijent igre, zabave, takmienja, ime im se svesno skree panja da su u jednoj novoj sredini-vodi. -Igre i vebe navikavanja na vodu su prve vebe koje se koriste u obuavanju neplivaa. To su igre i vebe ulaska i izlaska iz vode, kretanje u vodi (hodanje, tranje, prskanje...), igre sa loptom, razne tafetne igre, igre sa plutajuim predmetima itd.

4

-Igre i vebe disanja smatraju se jednim od fundamentalnih grupacija i imaju izvanredan uticaj na daljni tok obrazovnog procesa. Zbog toga zauzimaju prioritetno mesto u obuci plivanja. Cilj ovih igara je uspostavljanje optimalnog procesa disanja u toku aktivnosti u vodi to je osnovni uslov navikavanja na vodu. Tu se radi o uenju elementarnog disanja. Deca ue da se refleksno brane od vode. Vebe disanja treba zapoeti na suvom. 2.2. Igre i vebe specifinog kretanja -Igre i vebe plutanja imaju specifinu ulogu u daljoj obuci plivanja, ali po svome karakteru mogu da zadovolje i formu adaptacionih vebi. Cilj ovih vebi je savladavanje osnovnih zakonitosti plutanja i kretanja. Uz disanje ovo je najvanija grupacija igara i vebi. -Igre i vebe klizanja ue poetnike kako se kretati kroz vodu. Poetnik se moe odgurnuti od ivice ili dno bazena i da kliznu po povrini vode. To su i prve vebe kretanja u vodi, gde poetnik prvi put oseti dejstvo sile otpora. Vebe klizanja se mogu izvoditi pojedinano ili grupno. Prva klizanja se izvode uz pomo partnera za ruke, ispod glave ili pazuha. -Igre i vebe elementarne koordinacije. Elementarne pokrete nogama i rukama mogu se zapoeti vebama na suvom. Osnovno je pravilo da se na klizanje nadovezuje pokreti nogama, na koje se dodaju i pokreti rukama. I tu nastaje osnovno psee plivanje. Izmeu ovih pokreta ue se i elementarni skokovi na glavu i na noge. Skokovi se rade sa manjih visina I u parovima. 3. METODIKA TRENINGA SPORTSKOG PLIVANJA

Uenje sportskog plivanja je u 9.-10.godini, a u 11.-12.godini je period postizanja poetnih sportskih rezultata. Kod obuke sportskog plivanja vano je koristiti ispravne metode pri treningu. Obino se koriste analitiki, sintetiki i kombinovani metod. -Analitiki metod je bazian metod u obuci sportskog plivanja. Usvajanje tehnike se obavlja kroz obuku pojedinih delova. U celoj metodologiji je znaajan prikaz tehnike, koji se moe postii dobrim demonstriranjem. Analitikom metodom se vri obuka i pojedinih delova starta I okreta. Nastavni proces poinje obukom na suvom sa odgovarajuim predvebama i vebama. Kada se radi obuavanje sportskih tehnika plivanja mogu se koristiti I druge grupacije specifinih metoda: 1. Paralelno-uzastopni metod se koristi u radu sa studentima. Karakterie se obukom dve paralelne tehnike. 2. Uzastopni metod. Namena ovoga metoda je uenje tehnike jedne za drugom, uzastopno. Ova tehnika moe da odgovara i stedentima i vojsci.

5

3. Istovremeni metod se primenjuje u sluaju istovremenog obuavanja veeg broja tehnika plivanja. Primena ovoga metoda predstavlja istovremeni rad na svim tehnikama, s time to se iz njih izvlae zajednike karakteristike koji su meusobno srodni. 4. NIVOI U METODICI PLIVANJA

U metodskom procesu imamo tri nivoa metodike plivanja. Prvi nivo se odnosi na metodiku obuavanja neplivaa. Drugi nivo predstavlja dalja nadogradnja, a to je obuka sportskog plivanja. Svi koji znaju plivati trebali bi nauiti bar jednu sportsku tehniku. Osnove koncepta po kojem se ostvaruje ovaj nivo plivanja je: -Obuka se vri analitiki:obuka rada nogu, pa rada ruku i disanja, pa koordinacija-usaglaavanje rada nogu i ruku. Startovi i okreti u plivanju se takode obuavaju u fazama. - Rad na obuci prvo zapoinje na suvim: nekoliko osnovnih vebi koje e se kasnije primeniti u vodi. - Rad se nastavlja u vodi- prvo u mestu, pa onda u kretanju. Trei metodski nivo predstavlja usavravanje sportskog plivanja. Nije samo dovoljno nauiti neku tehniku sportskog plivanja, nego je treba i nauiti, lepo plivati. Da bi se efikasno ostvario process usvajanja efikasne i racionalne tehnike plivanja, pliva mora da proe kroz sledee faze: - Diagnosticiranje tehnike: predstavlja snimanje tehnike plivanja, skokova I okreta. - Direktno posmatranje trenera dok pliva demonstrira tehniku. Posmatranje treba da se izvodi iz svih pozicija. - Indirektno posmatranje: snimljeni material pregledati. - Detaljna diagnostika tehnike plivanja omoguava pronalaenje greaka. - Otkrivanje uzroka greke. - Otkrivanje posledica greke: to je veoma vano da se otkrije jer jedna greka dovodi do druge. 5. POSTUPCI UENJA KRAUL TEHNIKE

5.1. Vebe za uenje kraul tehnike Vebe na suvom predstavljaju imitaciju kretne podstrukture u vodi. Prva kretanja su u vertikalnom poloaju, a sledeca u vodoravnom. Postupci su da se prvo izvri kretanje samo jednom rukom, a potom obema. Kod nogu u uspravnom poloaju mogu je rad

6

samo jednom nogom. Kod rada ruku u vodoravnom poloaju treba zauzeti pretklon tako da je jedna noga u iskoraku, a trup vodoravno. 5.2. Vebe za rad nogama na suvom 1.Uspravni poloaj, uzdignuti se na jednu nogu, a drugom initi kretnju pruenom nogom napred-nazad. 2. Sledei poloaj, noge lagano uzdignute, kretnja pruenim nogama, naizmenini rad nogama. 3. Poloaj leei na prsima, ista kretnja uz prethodno dizanje noge s tla. 4. Sedeti na rubu bazena, naizmenini rad nogama iznad vode. 5. Sedeti na rubu bazena, naizmenini rad nogama po povrini vode. 5.3. Vebe za rad nogama u vodi, u mestu

1. Boni poloaj prema zidu, jednom nogom se stoji na stepenicama, rukom se dri rub bazena, slobodna noga radi pruenu kretnju isto kao na suvom.

2. Isti poloaj, naizmenini rad obema nogama.

5.4. Vebe za rad nogama u vodi u kretnji

1. Odbijanje od zida u prsnom poloaju, rad nogama kraul nekoliko udaraca,

2. Plivanje nogama kraul bez disanja nekoliko metara u raznim poloajima ruku i tela,

3. Plivanje nogama kraul uz disanje, ruke u predruenju,

4. Plivanje nogama kraul uz pomo plivake daske,

5. Ronjenje plivajui nogama kraul.

7

5.5. Vebe ruku kraul na suhom

Rad na ovim vebama pokazuje mladim plivaima kako treba izgledati kretnja rukama kod kraul tehnike. Uz ove vebe se koriste i vebe za razgibavanje i gibljivost koje imaju u svojoj strukturi elemente kretnje koja je prisutna u kretnoj podstrukturi ruku-kraul.

1. Uspravni poloaj, boni krugovi pruenom rukom jednom pa drugom;

2. Poloaj pretklon tela, boni krugovi jednom pa drugom rukom, naizmenini rad obema rukama;

3. Veba dizanja laktova do glave u uspravnom i pretklon poloaju;

4. Imitacije rada ruke kao kod kraul tehnike u fazi propulzivnog zaveslaja i u prenosu ruku kroz zrak;

5. Leanje na prsima na klupi, zaveslaj rukama ispod tela jednom, pa drugom rukom.

8

5.6. Vebe ruku kraul u vodi, u mestu

1. Partner hvata stopala i prisloni ih na rub bazena, pliva zauzima vodoravni poloaj i radi bez disanja samo jednom, pa drugom, pa obema rukama naizmenino;

2. Isto samo uz disanje;

3. Boni poloaj, oslonac na stepenici u vodi, boni krugovi kao I na suvom, jednom pa drugom rukom;

4. Poloaj vodoravan, noga na stepenici ili na zidu, zaveslaj jednom pa drugom rukom.

5.7. Vebe ruku kraul u kretnji

1. Plivanje pruenom rukom, pa obema rukama nekoliko zaveslaja;

2. Plivanje s plivakom daskom, daska se uhvati jednom rukom, a drugom rukom se radi kraul;

3. Isto, daska ispod pazuha bez disanja, uz disanje;

4. Daska uhvaena u kolenima, pliva se obema rukama bez i uz disanje;

5. Odbijanje od zida, plivanje obema rukama bez daske, i uz disanje;

6. Plivanje rukama sa visoko uzdignutim laktovima.

9

6. ZAKLJUAK

Radi obezbeenja od nesrenih sluajeva nastavnik je duan da na asovima plivanja preduzme sledee mere:

-prebrojava vebae pre ulaska u vodu, povremeno dok su u vodi i posle izlaska iz vode;

-deli vebae po parovima, radi boljeg kontrolisanja dok su u vodi;

-obezbedi slubu spasavanja (2-3 dobra plivaa, osmatraa i potrebna priruna sredstva;

-startni skok ne obuava na vodi plioj od 1,2 metra;

-ne dozvoljava skokove sa ivice bazena u vodu pliu od 1,5 m, a sa tornja visokog 5 metara u vodu pliu od 4 m;

-da ne dozvoli skokove i ronjenje osobama sa oteenom bubnom opnom i vestibularnim aparatom;

-prekida rad u vodi ako vebai pokau znake jakog ohlaenja (drhtavicu, pomodrele usne);

-nastavu ne izvodi u vodi hladnijoj od 18 stepeni.

10

7. LITERATURA

http://www.sportskitrening.hr

Nedeljko Rodi: Metodika sportskih aktivnosti, 1999.godina

11

Univerzitet u Novom Sadu

Pedagoki fakultet u Somboru

PLIVANJE METODIKA

(Individualne sportske aktivnosti)

~Seminarski rad~

Mentor: Student:

Prof. dr Nedeljko Rodi Milorad Aimovi

12

1. Uvod

U drutvenom razvoju savremene organizovane ljudske zajednice plivanje je, kao deo

optefizike kulture, delatnost od velike i svestrane vrednosti za progres jedne zemlje. Imajui u

vidu injenicu da je naa zemlja bogata u hidrografskom fondu, mi bi trebalo da spadamo u red

plivaki najrazvijenijih zemalja. Meutim, istraivanja pokazuju da preko 50% uenika osnovnih

i srednjih kola uopte ne zna da pliva, to je izuzetno alosno uzimajui u obzir sva vodena

prostranstva koja naa zemlja poseduje i svaki znaaj plivanja. Plivanje je od velikog znaaja

prvenstveno kao fizika aktivnost.

Zdravstveno-higijenski znaaj plivanja zauzima primarno mesto jer se time ispunjava i osnovni

zadatak fizikog vebanja. Plivanjem postiemo ono to drugim sadrinama fizikog vebanja

nismo u mogunosti. Kretanjem kroz vodu, a uz to i izlaganjem tela vazduhu i suncu

poveavamo ne samo fiziku ve i zdravstvenu sposobnost organizma. Ovaj faktor je znatno

smanjem ukoliko se pliva na zatvorenim bazenima, pre svega zbog nedostatka istog vazduha, a i

zbog znatnog procenta hlora u vodi.

Posebno treba istaknuti obrazovno-vaspitnu vrednost plivanja. Procesom obuavanja, a kasnije i

sportskim plivanjem, moemo doprineti razvijanju pozitivnih moralno-voljnih osobina, kao to

su upornost, istrajnost i odvanost. Kada nauimo kako se pliva, ne znai da smo sve nauili.

Trebamo imati odgovornosti da pomognemo onome ko je u nevolji, ako je nekome ivot u

opasnosti da mu pomognemo. Najuzvieniji primer humanosti su upravo oni kada se ovek

koristi sportom da bi drugom pritekao u pomo i spasao mu ivot.

Sem toga, plivanje je posebna fizika delatnost koja aktivira telo na poptuno drugaiji nain.

Bre se razvijaju miii i pravilniji, naroito rameni pojas i ruke, jer se telo kree kroz guu

sredinu od vazduha i samim tim se telo vie angauje i bolje izgrauje. Pored toga, plivanjem se

poveava i respiratorna mogunost organizma.

Praktian primenljivost plivanja dobija pravi smisao kada se ovek nae u situaciji da mora

preplivati vee vodene povrine. Bezbroj je sluajeva da su ljudi ostali na dnu reke ili jezere zato

to nisu znali da plivaju. Pruiti pomo onome ko se naao u vodi, a ne zna da pliva moe samo

pliva koji je praktinim radom takav nain plivanja viestruko ponavljao.

13

Kada je re o rekreaciji plivanjem, treba rei da je nekom zadovoljstvo savlaivanje sportskog

naina plivanja, neko se oduevljava delfinom, a neko nekim drugim stilom.

2. Opta metodska uputstva

Plivanje, za razliku od ostalih fizikih aktivnosti, izvodi se u ivotnim uslovima na koje nismo

priviknuti, tj u vodi. Nedostatak tvrde podloge, horizontalni poloaj tela, razlika u temperaturi,

pritisak na grudni ko, oteano disanje i nelagodnost koju priinjava ulazak vode u usta, sve ove

sitnice stvaraju strah od vode kod poetnika, ustvari strah od davljenja. Da bi se sve to prevazilo

neophodni su pravilni asovi kako bi se postepeno prilagodili novoj sredini.

Ceo proces treba da tee kroz igru i vebe i to ve u periodu od 7-10. god. Te igre moemo

sistematizovati u 2 vee grupe:

1. Igre i vebe adaptacije

2. Igre i vebe specifinog kretanja

U prvu grupaciju vebi i igara spadaju: igre i vebe navikavanja na vodu, disanje, gnjurenje i

gledanje u vodu, a drugu: igre i vebe plutanja, klizanja, elementarnih kretanja i elementarni

skokovi.

Obuka se izvodi posebno sa neplivaima a posebno sa plivaima. Zbog toga se na prvom asu

plivanja proverava znanje plivanja i formiraju grupe. Odeljenje se moe deliti u vie grupa,

dakle, u zavisnosti od mogunosti dece. Plivai se za rad rasporeuju po stazama u bazenu, a za

neplivae se ostavlja jedna staza uz ivicu bazena.

2.1. Uzrast najpovoljniji za poetak obuke neplivaa

Odgovor na ovo pitanje se takoe razlikuje od autora do autora. Autori koji potiu iz bogatih

zemalja favorizuju poetak obuke u najranijem uzrastu (negde se spominje i prva godina ivota)

koji je realizovan u vie nego optimalnim uslovima. U ovom delu ne bismo zalazili u analizu

radova drugih autora nego bih trebali izneti svoje vienje stvari u realnim uslovima.Najbolji

14

uzrast za poetak obuke je izlazna godina predkolskog obrazovanja i prvi razred osnovne kole,

ili preciznije uzrast oko 7 godina ivota. Za ovu uzrasnu kategoriju autor se opredelio

uvaavajui kriterijume koji su postavljeni za polaganje zavrnog ispita u koli plivanja (prilog

br.1).

Da bi uopte u sportskom smislu mogli govoriti o pedagokom procesu (to trenani proces u

svakom sluaju jeste), obuku neplivaa treba prihvatiti samo kao prvu, ali moda i najvaniju

stepenicu na putu kompleksnog sportskog obrazovanja koji plivaa oekuje, i da sva usvojena

znanja i vetine moraju biti usvojena pravilno i u skladu sa optim pedagokim i trenanim

principima.

2.2. Tehnika za poetak obuke

Ovo je veoma vano pitanje.To bi trebalo da bude tehnika kraul u kombinaciji saobukom lene

tehnike.

Razlozi su sledee prirode:

1. U osnovi svake tehnike je leanje u horizontalnom poloaju na povrini vode ipredvebe koje

primenjujemo u obuci ovog elementa su najpriblinije vebama kojeprimenjujemo u obuci

tehnike kraul - Disanje u tehnici kraul je najkompleksnije od svih primenjivih sportskih tehnika,

ali nepreterano komplikovano da ga deca ne bi savladala. Po logici stvari ukoliko savladajuovaj

tei elemenat pozitivan transfer u uenju bie potpun prilikom uenja disanja koddrugih tehnika.

2. Kraul tehnika je i najracionalnija to se tie funkcionisanja vitalnih sistema, pa je u tim

uslovima i organizam deteta najspremniji za usvajanje novih motorikih znanja i

vetina.

3. Kombinaciju sa lenom tehnikom pravdamo pojavom da odreeni broj dece ima strahod

sputanja lica u vodu, pa bi obuku prevashodno kod takve dece trebalo zapoetilenom

tehnikom. Primena obuke lene tehnike bi bila individualna u emu presudnuulogu ima

instruktor koji mora imati razvijen oseaj za sposobnost i interesovanja deteta.

15

3. Metodika obuke

Metod obuke je najjednostavniji i najcelishodniji nain prenoenja znanja na uenike.U obuci

plivanja koristimo:

- sintetika metoda

- analitika metoda

- kombinovana metoda

Radi bolje eksploatacije gore navedenih primenjujemo i:

- metoda usmenog izlaganja

- metoda demonstracije

- metoda igre.

4.1. Sintetika metoda

Metoda se sastoji u tome da se kretnja realizuje u celini. U koli plivanja se primenjuje u kasnijoj

fazi programa kada se za to stvore povoljni uslovi. Primenljiva je u fazi diferencije i

automatizacije. Najea primena u fazi usavravanja tehnike plivanja.

4.2. Analitika metoda

Ralanjivanje pokreta na sastavne elemente. Tokom obuke plivanja pojedini elementi se ue

odvojeno, zatim se postepeno povezuju u sinhronizovanu celinu. Ukoliko se ne primenjuje

pravilno moe imati negativne efekte. Da bi se izbegli negativni efekti moramo se pridravati

sledeeg:

- tehnika plivanja se ne sme ralaniti na veliki broj elemenata

- pokret treba ralaniti na red elemenata od kojih se svaki oslanja na onaj prethodni

- pojedini elementi se postepeno sintetizuju

- elementi se u poetku izvode sporijim, a kasnije brim tempom

16

Primena analitike metode ogleda se u sledeem redosledu elemenata:

- uenje rada nogu na suvom, zatim u vodi

- uenje rada ruku na suvom, zatim u vodi

- uenje disanja na suvom, pa u vodi

4.3. Kombinovana metoda

Sintetiki i analitiki metod vrlo retko koristim samostalno. Tokom obuke veina elemenata se

ui primenom ove dve metode kombinovano.

4.4. Metoda usmenog izlaganja

Neophodno je da na svako uenje elemenata instruktor da slikovito objanjenje. Objanjenje

mora biti dato renikom koji je pristupaan deci.

4.5. Metoda demonstracije

Ova metoda se koristi da bi uenici dobili vizuelnu predstavu o pravilnom kretanju u vodi.

Demonstracija se izvodi tako da je jednako vidljiva za svakog uenika u grupi.

Radnja se moe demonstrirati u:

- u svom prirodnom obliku

- u svom prirodnom obliku ali usporeno

- po elementima

Demonstraciju izvodi instruktor lino ili angauje drugog demonstratora.

Metoda demonstracije je praena metodom usmenog izlaganja.

17

4.6. Metoda igara

Emotivnost igara u vodi moemo koristiti kao odlian podsticaj za aktivniji rad uenika u

metodici. Kroz igru, uenici zaboravljaju na strah od vode i rad im postaje laki.

4. Plan asa obuke

Na obuku neplivaa u plivanju gledano kao na svaki drugi nastavni proces u kojem je osnovni

cilj prenoenje znanja sa uitelja na uenika. Nastava koja se realizuje u koli plivanja poseduje i

odreene specifinosti, ali u svakom sluaju podlee principima planiranja i izvoenja nastavnog

procesa. Praksa je pokazala da je kola plivanja jedan intenzivan nastavni proces koji se briljivo

organizuje kako bi se polaznicima omoguio dovoljan odmor izmeu asova sa jedne strane i

odranje nauenih elemenata sa druge strane. Konani cilj asova u koli plivanja je stvaranje

pravilnog motorikog stereotipa.

18

Pod strukturom asa u najirem smislu rei podrazumevamo organizovani plan asakoji se moe

koristiti kao osnova za svaki pojedini as. Ona upuuju instruktora plivanja na najracionalniji

izbor vebi u zavisnosti od zadatka asa. Struktura asa ukazuje i na postupnost u optereenju

organizma tokom asa, to je u jednim novim i posebnim uslovima kao to je voda, jako bitno.

Na kraju, struktura asa je i uslovljena promenom radne sposobnosti uenika usred optereenja.

Struktura asa naelno:

I deo uvodni deo asa (uvodna re i organizacione pripreme)

II deo pripremni deo asa (vebe oblikovanja i privikavanja na vodu)

III deo glavni deo asa (osnovni program)

IV deo zavrni deo asa (vebe oputanja i igre).

4.1. Uvodni deo asa

Osnovna funkcija je uvoenje polaznika u rad, stvaranje neophodnih materijalnih uslova i

izabranih organizacionih formi . Zadaci su mu da se organizam postepeno zagreje i da se za as

stvori vedra klima i raspoloenje. Za ovaj deo asa su karakteristine vebe igre koje su

jednostavne za uenje i realizaciju.

19

4.2. Pripremni deo asa

Pripremni deo asa je orijentisan na pravilno formiranje organizma i usavravanje postojeih

okretnih sposobnosti. U ovom delu asa poinje obrazovni proces u pravom smislu rei.

Najvaniji zadatak koji treba da rei ovaj deo asa je usavravanje aparata za kretanje, kao i

razvijanje i usavravanje osnovnih psihomotorikih sposobnosti na kojima se gradi koordinacija

sloenih kretanja. Za ovaj deo asa se preporuuju jednostavne vebe oblikovanja kao i

izvoenje imitacionih plivakih vebi na suvom i u vodi. Vrsta vebi je uslovljena glavnim

delom asa.

4.3. Glavni deo asa

U glavnom delu asa ostvaruje se najvei deo osnovnog programa.

Zadaci:

1. formiranje,usavravanje i uvrivanje plivakih pokreta

2. podsticanje i usavravanje optih motorinih sposobnosti

Izbor vebi u ovom delu asa mora biti izvren pravilno. Redosled vebi mora biti takav da

obezbeuje pozitivan transfer u uenju. Realizacija ovog dela asa je u vodi.

4.4. Zavrni deo asa

Fizioloki je bitno da se funkcije organizma posle napora dovedu u normalno stanje. Metodiki

je potrebno izvriti kratko ponavljanje savladanih elemenata, a pozitivne elemente eksploatisati

u smislu bolje motivacije uenika. ,,DOBRE'' uenike javno pohvaliti ,a ,,SLABIJE'' podrati u

ostvarivanju boljih rezultata.

20

5. Zadaci vebaa

1. Vebai treba redovno da kontroliu svoje zdravstveno stanje, sposobnosti, pripremaju i nose

plivaku opremu i pribor za odravanje higijene.

2. Treba da rade zadatke za vebanje koje im je pokazao i odredio nastavnik.

3. Da se tokom celokupne obuke pridravaju i prilagoavaju datim zahtevima za dodatni napor,

red i disciplinu.

4. Da se ne udaljavaju iz regiona obuke bez odobrenja instruktora.

6. Zakljuak

Plivanje je, sasvim sigurno, jedan od najzdravijih sportova. Pored toga, tokom letnjih vruina,

ideja da se bunete negde i tako spasete od preznojavanja i previsokih temperatura definitivno

deluje primamljivo. Ne mogu svi sebi da priute odlazak na more - ak i da moete, teko da ete

tamo ostati onoliko dugo koliko traje leto - pa e mnogi spas potraiti na bazenu.

Plivanje super utie na izgled (poboljava liniju), zdravlje (poboljava kondiciju) i na psihu, jer

veina nas veoma uiva u vodi (pa, svi smo prvih devet meseci proveli plivajui). Plivanje je

lake i nosi manju mogunost od povreda nego, recimo, fitnes ili teretana.

Da rezimiramo, najzdraviji sport, najbolja fizika aktivnost, a pored toga kod tebe se mogu

razviti sem tela, i dusevne vrednosti kao oseaj pripadnosti, takmiarski duh, doivljaj trijumfa,

itd., a poto je naa zemlja bogata vodama, mislim da plivanje kao generalna aktivnost makar i iz

rekreacije zasluuje bar malo panje i upranjavanja.

8. Literatura

1. Nedeljko Rodi, Metodika sportskih aktivnosti. Sombor: Uiteljski fakultet, 1999.

2. http://www.dif.bg.ac.rs/sr/predmeti/teorija-metodika-plivanja-vaterpola

3. http://tosbi.webs.com/Dokumenti/Metodika%20treninga%20plivanja-seminarski.pdf

4. http://sh.wikipedia.org/wiki/Plivanje