16.Jezicke skolice 3 2008

3

JEZI^KE [KOLICE 3RADNI LISTOVI ZA SRPSKI JEZIK SA ZADACIMA RAZLIÎTIH NIVOA TE@INE

SADR@AJJEZI^KE [KOLICE

UVOD .............................................................................................................................................................. 36 RADNI LISTOVI 1. Carstvo kwiga ......................................................................................................................... 714 2. Stranice iz uxbenika ............................................................................................. 1524 3. Svet prirode ........................................................................................................................ 2534 4. Kwige o deci i za decu ........................................................................................... 3556 5. Zemqe, qudi, obi~aji ...................................................................................................... 5769 TESTOVI SA ME\UNARODNOG ISPITIVAWA ÎTALA^KE SPOSOBNOSTI PIRLS ..........................................................................................................7074 O REEWIMA .......................................................................................................................................... 75 REEWA (SA OPISOM ZNAWA I UME]A ZA SVAKI ZAHTEV) 1. Carstvo kwiga ..................................................................................................................... 7679 2. Stranice iz uxbenika .................................................................................................... 7983 3. Svet prirode ........................................................................................................................ 8488 4. Kwige o deci i za decu .................................................................................................. 8898 5. Zemqe, qudi, obi~aji ................................................................................................... 99104 REEWE TESTOVA SA ME\UNARODNOG ISPITIVAWA ÎTALA^KE SPOSOBNOSTI PIRLS .................................................................................................... 105107 TABELE SA RASPOREDOM ZADATAKA, PO OPISIMA ZNAWA I UME]A, U SVAKOJ CELINI I SVAKOM RADNOM LISTU 1. Carstvo kwiga ........................................................................................................................... 109 2. Stranice iz uxbenika .......................................................................................................... 110 3. Svet prirode .............................................................................................................................. 111 4. Kwige o deci i za decu ............................................................................................ 112113 5. Zemqe, qudi, obi~aji ........................................................................................................... 114 KORI[]ENI TEKSTOVI .................................................................................................... 115116

2

UVODJEZI^KE KOLICE su zbirka radnih listova namewenih uve`bavawu i proveri ~itala~ke sposobnosti, odnosno razumevawa pro~itanog. To je jedna od najsloènijih sposobnosti i vezana je ne samo za ~itawe kwièvnih tekstova ve} i drugih vrsta tekstova s kojima se u~enik sre}e u svojoj okolini i u {koli na ulazu u kolu, kolskoj oglasnoj tabli, tabli u u~ionici, zidovima u~ionice, kolskoj ogradi, uli~nim reklamama, televiziji, u prevoznim sredstvima, u novinama itd. Ovladavawe ~itala~kom sposobno{}u ne vodi samo ka uspehu u predmetu Srpski jezik i kwièvnost ve} otvara vrata razumevawu pojmova, pojava i wihovih odnosa u svim drugim nastavnim predmetima. Kako bude rasla u~enikova ~itala~ka sposobnost, on }e u svakodnevnom ìvotu mo}i spremnije da se suo~i s najrazli~itijim informacijama, da ih razume i da na wih adekvatno odgovori. Najzad, zahvaquju}i toj sposobnosti, u~enik otvara najlepe stranice nae i svetske kwièvnosti, koje oblikuju wegovo estetsko i moralno bi}e. Zato je veoma va`no da od prvih susreta s pisanim tekstom bilo koje vrste u~enik bude pravilno vo|en, da nau~i kako da se kre}e po tekstu, da prepoznaje wegovu svrhu, da razlikuje bitno od nebitnog, da prona|e u wemu odgovore koje traì, da proceni razli~ite kvalitete teksta, da izvede zakqu~ak u vezi sa sadrìnom i drugim elementima teksta, da formira i iskaè svoj stav. Naravno, pri ovakvom uvo|ewu u~enika u svet pisane re~i, kao i u razli~ite ~itala~ke situacije od jednostavnih do sloènijih, uvek treba imati na umu uzrast i mogu}nosti karakteristi~ne za taj uzrast. Zbirka sadrì 52 radna lista, koja su raspore|ena u pet celina prema temi tekstova na kojima se uve`bava u~enikova ~itala~ka sposobnost: 1. Carstvo kwiga; 2. Stranice iz uxbenika; 3. Svet prirode; 4. Kwige o deci i za decu; 5. Zemqe, qudi, obi~aji. U radnim listovima nalaze se kwièvni i informativni tekstovi, koji su dati u linearnom (kontinuiranom) obliku, kao to su: razli~ite vrste kwièvnih dela, poruke, pisma, obavetewa i sl., ili u nelinearnom (nekontinuiranom) obliku, kao to su: rasporedi, vremenske prognoze, dijagrami, tabele itd. Svaki radni list ima nekoliko zahteva koji su u vezi s jednim ili vie kra}ih tekstova iz tog radnog lista. Posledwa dva radna lista sadrè test koji je preuzet iz me|unarodnog testirawa dece ovog uzrasta (PIRLS*). Zahtevima se ispituju u~enikova znawa i ume}a iz tri oblasti: ~itawa, gramatike i pisawa. îtawe je, zbog iznetih razloga, oblast koja se najvie ispituje. Zadataka iz gramatike i pisawa ima mawe i odnose se, uglavnom, na zahteve koji su u direktnoj vezi s tekstom, odnosno olak{avaju razumevawe teksta. Svi zahtevi su uskla|eni s aktuelnim nastavnim planom i programom. Za svaku od tri navedene oblasti definisano je ta i na kom nivou u~enik ume da uradi. Ume}a i nivoi su definisani na osnovu projekataJEZI^KE [KOLICE

* PIRLS, me|unarodno testirawe Progress in International Reading Literacy Study, www.pirls.org.

3

Ministarstva prosvete i sporta i Zavoda za vrednovawe kvaliteta obrazovawa i vaspitawa,* kao i na osnovu internacionalnih istraìvawa u~eni~kih postignu}a na odre|enom uzrastu (PIRLS, PISA**). Drugim re~ima, u ovu zbirku ugra|ena je savremena praksa ispitivawa ~itala~ke sposobnosti u~enika. Opisi znawa i ume}a definisani su za sve tri oblasti na tri nivoa teìne. Nivoi su obeleèni simbolima , koji se nalaze pored svakog zahteva. Teìna zahteva izraàva vrstu i sloènost kognitivnih aktivnosti koje su potrebne za odgovor. Prema ovako odre|enoj teìni birani su tekstovi i pisani su zadaci. Najvi{e zadataka u zbirci posve}eno je ispitivawu znawa i vetina sa prvog i drugog nivoa. Mawe je zadataka kojima se ispituju sloène sposobnosti u~enika, jer smatramo da skoro svi u~enici u ovom uzrastu treba da steknu bazi~nu ~itala~ku pismenost. U oblasti ÎTAWE u~enik/u~enica: prepoznaje vrste kwièvnih i nekwièvnih tekstova i wihove osnovne odlike pronalazi informacije koje su direktno date u tekstu, prema zadatom kriterijumu uo~ava delove teksta i kwige: ime autora, naslov, podnaslov, osnovni tekst, pasus, stih, strofu, sadràj, re~nik, vodi~ za rad

JEZI^KE [KOLICE

~ita jednostavne slike, tabele, grafikone; ume da nacrta sliku ili da popuni tabelu na osnovu linearnog teksta, prema zadatom kriterijumu pronalazi informacije u tekstu (one koje su direktno date i one koje se ~itaju izme|u redova) i povezuje ih; razume razli~ite odnose u tekstu (tema, ideja, likovi; bitno nebitno; glavno sporedno; uzrok posledica; ciq sredstvo; odre|uje vremenski sled doga|aja u tekstu); izvodi zakqu~ke u vezi sa sadrìnom i drugim elementima teksta (na osnovu teksta i/ili svog iskustva) prepoznaje razli~ite oblike izlagawa (pripovedawe, opisivawe, dijalog...) koristi delove teksta i kwige (osnovni tekst, pasus, stih, strofu, sadràj, re~nik, vodi~ za rad)

rekonstruie redosled doga|aja u tekstu; razume logi~ku organizaciju teksta (kada su re~enice ili pasusi ispremetani ili izostavqeni) formulie i argumentuje svoj stav o razli~itim elementima teksta (temi, ideji, likovima, stavu autora i sl.) upore|uje dva teksta ili vie wih i uo~ava wihove sli~nosti i razlike* Nacionalno testirawe obrazovnih postignu}a u~enika tre}eg razreda osnovne kole; Zavod za vrednovawe kvaliteta obrazovawa i vaspitawa, Beograd, www.ceo.edu.yu. ** PISA, me|unarodno testirawe petnaestogodiwaka Programme for International Student Assessment (OECD), www.pisa.oecd.org.

4

U oblasti GRAMATIKA u~enik/u~enica: prepoznaje vrste re~i imenice, glagole i prideve prepoznaje obli~ke kategorije promenqivih re~i (rod, broj, glagolsko vreme) prepoznaje i sastavqa re~enice razli~ite po obliku i komunikativnoj funkciji (potvrdne, odri~ne; obavetajne, upitne, uzvi~ne, zapovedne...) poznaje zna~ewa re~i i frazeologizama koji se upotrebqavaju u svakodnevnoj komunikaciji (u ku}i, koli i sl.), kao i onih koji se javqaju u kolskim tekstovima (u uxbenicima, kwigama iz lektire i sl.) poznaje osnovne leksi~ke odnose sinonimiju i antonimiju razlikuje upravni i neupravni govor

JEZI^KE [KOLICE

razlikuje podvrste re~i (vrste imenica i prideva) prepoznaje re~eni~ne ~lanove (subjekat, predikat, prilo{ke odredbe) razlikuje i upotrebqava re~i u osnovnom i prenesenom zna~ewu (u svakodnevnim situacijama, kao i u kolskim tekstovima) gradi re~i i wihove oblike prema zadatom kriterijumu (umawenice, uve}anice; rod prideva, broj imenica i prideva, glagolsko vreme) pretvara re~enice sa upravnim govorom u re~enice s neupravnim i obrnuto U oblasti PISAWE u~enik/u~enica: sastavqa jasnu, logi~nu, gramati~ki ispravnu i stilski korektnu re~enicu poznaje i primewuje pravopisnu normu (do nivoa do kojeg se ona obra|uje u tre}em razredu)

sastavqa jednostavan kra}i narativni i deskriptivni tekst i dijalog sastavqa tekstove koji pripadaju osnovnim ànrovima pisane komunikacije (poruku, obavetewe, pozivnicu, kratko pismo...)

ume da napi{e plan za pro~itani tekst, plan za pisawe novog teksta ume da napi{e saètak (rezime) kra}eg i/ili jednostavnijeg teksta Posebne delove ove zbirke ~ine RE[EWA i TABELE. U RE[EWIMA je svaki zahtev propra}en opisom znawa i ve{tine koji se tim zahtevom ispituju. Iz TABELA se za svaki zadatak vidi koja znawa i ume}a ispituje, nivo teìne zadatka, kao i raspored zadataka po celinama i radnim listovima. Nadamo se da }e zbirka radnih listova JEZI^KE KOLICE biti korisna i u~iteqima i roditeqima, kao i u~enicima, kojima je prvenstveno namewena. U~iteqi mogu da je koriste da bi obogatili rad na ~asu, roditeqi da bi lake pratili napredovawe svog deteta, a u~enici da bi proverili kako polako ali sigurno raste wihova ~itala~ka sposobnost. U tome }e biti wihovo i nae zadovoqstvo.5

Dragi ~itaoci, Nau~ili ste odavno sva slova, mala i velika, tampana i pisana. I jo mnogo vie nau~ili ste da u povezanim slovima otkrijete re~, u povezanim re~ima re~enicu, u povezanim re~enicama pesmu i pri~u. Sad ve} sami odlazite u biblioteku, zastajete pred policama s kwigama, znate na kojoj se polici nalazi kwiga koju traìte, uzimate je i, kao pravi istraìva~i, kre}ete u avanturu koja se zove ~itawe. U tom istraìvawu otkri}ete mnoge nove stvari koje se kriju u svetu oko vas, ali i u svetu u vama. Treba da budete strpqivi i pa`qivi jer posao istraìva~a nije lak. Na putu ka blagu do kojeg vas ~itawe vodi va`no je imati i dobru mapu da ne biste zalutali. Radni listovi koji su pred vama jesu neka vrsta mape. Oni vam pokazuju razli~ite na~ine na koje moète do}i do traènog blaga, a ono se krije u tekstovima koje smo odabrali. Tekstovi su uzeti iz pesama, pri~a, bajki, ali su tu i druga~iji tekstovi, koji se nalaze svuda oko vas na ulazu u kolu, na tabli, na panoima, na ulici, u novinama, na televiziji, na stadionu, u cirkusu, bioskopu, pozoritu... Moète ih ~itati sami, zajedno sa drugovima, uz pomo} u~iteqa ili roditeqa. Svaki tekst koji ~itate, ma gde se nalazio, jeste susret s poznatim svetom, s nepoznatim svetom, s vama samima, sa onima koji su vam sli~ni i sa onima koji su druga~iji. Slobodno krenite u taj susret. Posta}ete bogatiji za jedno novo iskustvo. Posta}ete vetiji i sigurniji nego to ste bili. Posta}ete spremniji za nove izazove i istraìvawa koji vas u narednim godinama o~ekuju. Autori zbirke

JEZI^KE [KOLICE

6

1. CARSTVO KWIGAJEZI^KE [KOLICE

7

1U organizaciji Kreativnog centra i Prijateqa dece Zvezdare, u~enice kole glume pri pozoritu Pan teatar Bojana \urakovi} i Maja \orovi} osvojile su prvo mesto, kao predstavnice Srbije, na evropskom prvenstvu u ~itawu u Austriji. 1. Ovaj tekst je: a) poruka b) reklama v) oglas g) vest Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora. 2. ta saznajemo iz ovog teksta? Iz ovog teksta saznajemo: ta se dogodilo ko su u~esnici doga|aja kada se to dogodilo gde se dogodilo ko je napisao tekst Zaokruì DA ili NE DA DA DA DA DA NE NE NE NE NE

JEZI^KE [KOLICE

3. Upii u kruì}e brojeve od 1 do 6, tako da redosled odgovara toku doga|aja. Zajedno su otili u biblioteku. Pozvala ga je da joj se pridruì. Na putu je srela Aqou. 1 Bojana je krenula u biblioteku. Ipak je prihvatio poziv. Aqoa se dvoumio.

8

2Ovo je mapa dela grada u kojem ìve Bojana i Aqoa.

SPO

[KOLA

R RTSKI CENTA

PO[TA

JEZI^KE [KOLICE

PARK BIOSKOPARA I@ KW

CRKVAKAFI]POZORI[TE

MUZEJ

BIBLIOTEKA

AUTOBUSKA STANICA

PEKARA

PARK

1.

Bojana je iz kole najkra}im putem otila u kwiàru, a zatim u biblioteku. Linijom obeleì put kojim je Bojana ila.

2.

Kada je Bojana kupila komplet lektire, prola je izme|u crkve i muzeja, skrenula u prvu ulicu desno i na slede}oj raskrsnici srela Aqou. Obeleì znakom H raskrsnicu na kojoj su se wih dvoje sreli.

3.

Pro~itaj slede}e re~enice, a zatim na mapi ozna~i brojem 1 mesto na kom se nalazi Bojana, a brojem 2 mesto na kom je Aqoa: Bojana: Koliko kota komplet lektire za tre}i razred? Aqoa: Posle ovog ~asa oti}i }u do pekare da kupim picu!

4. Poveì linijom objekat s wegovim nazivom. Jedan objekat je viak. Objekat: crkva bioskop po{ta {kola

Naziv objekta: Pokretne slike

Sveti Dimitrije

Dositej Obradovi}

9

3

OD GLINENIH PLOÎCA DO PAPIRA1. Stari narodi Vavilonci i Asirci pravili su pre nekoliko hiqada godina plo~ice od gline. Na wima su zapisivali razne podatke koje su èleli da sa~uvaju. Urezivali su slova u vla`nu glinu, a zatim su plo~ice pekli u pe}i da bi bile ~vr}e i trajnije.

JEZI^KE [KOLICE

2. Najstariji materijal za pisawe koji se koristio u starom Egiptu bio je papirus. Pravili su ga od stabqike jedne biqke, koju su sekli u trake. Od pore|anih i presovanih traka dobijali su se listovi koji su se suili na suncu. Posle suewa po tim listovima moglo se crtati i pisati mastilom.

Papirus

3. Legenda kaè da je kraq grada Pergama umesto papirusa koristio pergament, koji se pravio od ìvotiwske koè. Posle potapawa koà se razvla~ila na velikom ramu, a zatim je strugana da bi se dobila glatka povrina za pisawe. Dok nije po~ela proizvodwa papira, najvi{e se pisalo na pergamentu. âk se i danas neki veoma va`ni tekstovi piu na pergamentu zbog wegove trajnosti i ~vrsto}e.

Glinena plo~ica

4. Prvi papir napravqen je u Kini pre vie od 2 000 godina. Biqke su potapane u vodu kako bi se napravila kaa. Ta kaa se zatim cedila, presovala i suila. Tako je dobijen papir glatke povrine, koji je bio idealan za pisawe. Kinezi su qubomorno ~uvali tajnu pravqewa papira vie od 700 godina, sve dok neki proizvo|a~i papira, koji su bili zarobqeni, nisu odali svoju vetinu.

Pergament

10

31. Napii redom nazive materijala na kojima se pisalo, a koji se pomiwu u tekstu na prethodnoj strani.

JEZI^KE [KOLICE

2.

Koji narod je prvi pisao na papiru: a) Vavilonci b) Egip}ani v) Arapi g) Kinezi Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.

3.

Na ~emu se pisalo urezivawem slova?

4. Podvuci onaj niz re~i u kojem se opisuje redosled radwi kojima se dobija pergament. urezivawe, suewe, pe~ewe potapawe, razvla~ewe, strugawe ce|ewe, presovawe, suewe 5. Zato se pergament koristi za pisawe i danas, posle pronalaska papira? Navedi iz teksta dve wegove osobine.

6. U kruì} ispod svake slike upii broj pasusa na koji se slika odnosi.

7. O ~emu se govori u ovom tekstu? a) o razli~itim vrstama pisama b) o razli~itim materijalima na kojima se pisalo v) o razli~itim vrstama papira Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora. 8. Zaokruì slovo ispred ta~ne tvrdwe. a) Na glinenim plo~icama pisani su uglavnom oglasi. b) Papirus je materijal biqnog porekla. v) Vavilonci su na pe~ene glinene plo~ice urezivali slova. g) Kinezi su èleli da i drugi narodi nau~e da prave papir.

11

4

ASIRSKA BIBLIOTEKAU devetnaestom veku, prilikom arheolo{kih iskopavawa, otkriveni su i ostaci ~uvene Asirske biblioteke. To je najstarija biblioteka na svetu. Nalazila se u carskoj palati, u drevnoj dràvi Asiriji, i imala je vie od dvadeset hiqada glinenih plo~ica. Na tim plo~icama klinastim pismom su ispisani razni tekstovi. Kada je biblioteka otkrivena, prona|ene glinene plo~ice prenete su u Britanski muzej u Londonu, gde se i danas nalaze. Zahvaquju}i tome {to su nau~nici uspeli da otkriju ta pie na glinenim plo~icama, saznali smo mnogo o drevnoj asirskoj kulturi.

JEZI^KE [KOLICE

ALEKSANDRIJSKA BIBLIOTEKANa obali Sredozemnog mora, na podru~ju danaweg Egipta, nalazila se slavna Aleksandrijska biblioteka. Nekada je to bila najve}a biblioteka na svetu. U woj su se nalazile kwige iz mnogih zemaqa, pisane na raznim materijalima i razli~itim pismima. Procene o broju kwiga u Aleksandrijskoj biblioteci su razli~ite i kre}u se do broja sedam stotina hiqada. Sudbina biblioteke ostala je nejasna. Verovatno je da ju je unitila Cezarova vojska pre vie od dve hiqade godina.

12

41. U kruì} pored svake re~enice upii 1 ako se re~enica odnosi na Asirsku biblioteku, a 2 ako se re~enica odnosi na Aleksandrijsku biblioteku. Biblioteka se nalazila u carskoj palati.JEZI^KE [KOLICE

Nau~nici se ne slaù oko broja kwiga u toj biblioteci. Tekstovi iz te biblioteke ~uvaju se u Britanskom muzeju.

2.

Zaokruì slovo ispred pitawa na koje moè da odgovori{ na osnovu teksta o Asirskoj biblioteci. a) Kojim pismom su pisani tekstovi iz Asirske biblioteke? b) Koji je nau~nik otkrio ta je napisano na glinenim plo~icama? v) Koji pisac je na glinenim plo~icama pisao kwièvne tekstove?

3.

Na osnovu onoga {to si pro~itao/pro~itala u tekstovima o Asirskoj i Aleksandrijskoj biblioteci, pored svake re~enice zaokruì sigurno ili mo`da.

Asirska biblioteka je otkrivena u XIX veku. U Aleksandrijskoj biblioteci je bilo sedam stotina hiqada kwiga. Aleksandrijsku biblioteku unitila je Cezarova vojska.

sigurno

mo`da

sigurno

mo`da

sigurno

mo`da

4. U tekstu o Asirskoj biblioteci dva puta se javqa re~ drevna. Koja re~ ima sli~no zna~ewe kao i re~ drevna? a) stara b) slavna v) slobodna g) i{~ezla Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.

13

5Pa`qivo pro~itaj obavetewe o izdavawu kwiga u {kolskoj biblioteci. [kolska bibliotekaJEZI^KE [KOLICE

Iz biblioteke se mogu izneti do 15 dana kolska lektira zabavna literatura 1. do 7 dana stripovi ~asopisi

Iz biblioteke se ne mogu izneti

enciklopedije atlasi re~nici

Ako je tvrdwa ta~na, zaokruì T, a ako je neta~na, zaokruì N. Tvrdwa: Iz kolske biblioteke moè se izneti svaka kwiga. kolska lektira moè se izneti iz biblioteke. Stripovi se moraju vratiti u roku od 7 dana. âsopisi se mogu ~itati samo u biblioteci. Atlasi se mogu koristiti samo u biblioteci. T T T T T N N N N N

2. Poveì linijom kwigu i policu na kojoj se ta kwiga nalazi.

Kwièvnost za decu

Uxbenici

Enciklopedije

14

2. STRANICE IZ UXBENIKAJEZI^KE [KOLICE

15

6Pred tobom je stranica re~nika iz jedne ~itanke. Prona|i u tekstu navedene re~i i prepi{i wihovo zna~ewe.

JEZI^KE [KOLICE

1.

ta je avlija?

2. ta je belutak?

3. Kako se druga~ije naziva brvno?

4. Iz kog je jezika preuzeta re~ autobiografija?

5. Kojim redom se ove re~i navode u re~niku? Obeleì ih brojevima od 1 do 6. bajka dvorac a`daja vitez gozba |avolak

6. Kojim redom se ove re~i navode u re~niku? Obeleì ih brojevima od 1 do 5. golub grlica galeb gnezdo guter

7. Kojim redom se ove re~i navode u re~niku? Obeleì ih brojevima od 1 do 4. poleteti pozlatiti pomiriti potovati

16

71. Zameni re~i u re~enicama, ali tako da smisao re~enica ostane isti. Iskoristi sve re~i iz re~nika.

Princ je hrabar. Zamak je u gori. A`daja se oglasila. Xin je snaàn.

Kraqevi} je odvaàn.

JEZI^KE [KOLICE

RE^NIKa`daja zmaj gora uma zamak dvorac oglasiti se javiti se princ kraqevi} snaàn jak hrabar odvaàn xin div

2.

Podvuci u slede}im re~enicama neupravni govor: Deco, slu{ajte pa`qivo kako Milena govori! Ona zaista ima lep re~nik, rekla je u~iteqica.

3.

Kad za nekoga kaèmo da ima lep re~nik, to zna~i da ta osoba: a) ima kwigu u kojoj su sakupqene mnoge re~i b) poznaje i dobro govori strane jezike v) ume da govori slikovito i dobro Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.

17

81. Poveì predmet/bi}e sa odgovaraju}im re~ima iz leve i desne kolone.

U STVARNOSTIJEZI^KE [KOLICE

PREDMET/BI]E

U BAJCI

krasta~a

~arobni

od stana

lete}i

ven~ani

od zmajevih odaja

{areni

krilati

osedlani

za~arana

2. Poveì izraz s wegovim zna~ewem. @ivi u oblacima. @ivi rasko{no.

@ivi od svog rada.

Ne misli na budu}nost.

@ivi od danas do sutra.

Kao da ne ìvi u stvarnosti.

@ivi na visokoj nozi.

@ivot mu je lep.

@ivi kao u bajci.

Sam sebe izdràva.

18

91. Zaokruì slovo ispred ta~ne tvrdwe. a) Umawenice su re~i koje ozna~avaju neto umaweno. b) Umawenice su isto to i skra}enice. v) Umawenice su re~i koje imaju samo jedan slog.

za z . d zaada~i} z

JEZI^KE [KOLICE

2.

ta je slovo? Podvuci ta~an odgovor. Slovo je pisani znak za: glas slog re~

A Ana Jan Tija ana

3.

Pro~itaj tekst i popuni prazna poqa. Po zna~ewu re~enice mogu biti: obavetajne, upitne, zapovedne i uzvi~ne. Po obliku re~enice se dele na potvrdne i odri~ne. REÊNICE

Po obliku

uzvi~ne

4. Na osnovu re~enice: Ne volim nered i neuredne qude, dopuni pravopisno pravilo o pisawu re~ce ne uz imenice, prideve i glagole.

Ne se pie (imenice) Ne se pie (pridevi) Ne se pie (glagoli)

.

.

.

19

10Ovo je stranica jedne ~itanke.

JEZI^KE [KOLICE

1.

Iz kog dela ~itanke je ova stranica? a) iz uputstva b) iz re~nika v) iz sadràja Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.

2. ta moè da sazna ~itaju}i tekst sa ove stranice? Sa ove stranice moè da sazna: vrstu nekih kwièvnih dela poruku kwièvnog dela naslov kwièvnog dela imena pisaca kwièvnih dela broj stranice na kojoj se nalazi tekst koji traì gramati~ka i pravopisna pravila Zaokruì DA ili NE DA DA DA DA DA DA NE NE NE NE NE NE

3. Na kojoj stranici moè da obnovi ono to si nau~io/nau~ila?

20

11Ovo je deo sadràja jedne kwige.

SADR@AJNastanak zemqita ................................ 5 Vodeni cvet .............................................. 6 Biqka kompas .......................................... 7 Poreklo doma}ih ìvotiwa .................. 8 Neumorne radilice ................................. 9

JEZI^KE [KOLICE

1.

Kojoj od slede}ih kwiga pripada ovaj sadràj? a) @ivotiwsko carstvo b) Vrste zemqita v) Poznavawe prirode g) Biqni svet Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.

2.

U kruì} pored svake re~enice upii broj strane na kojoj se nalazi tekst iz kojeg je uzeta ta re~enica. Jedan primer uradili smo umesto tebe.

8

Sve ìvotiwe koje ~ovek gaji postale su od divqih predaka.

Da bi se dobila samo jedna kaika meda, vredna p~ela mora da sleti na 60 000 cvetova. Mahovina je biqka pomo}u koje moèmo saznati gde je sever, zato to raste na delu stabla okrenutom u tom pravcu. Nekada davno ~vrsti deo Zemqine povrine kopno ~inile su samo stene.

21

12U jednom uxbeniku za engleski jezik nalazi se i tekst o kompjuterskoj igrici.

INVAZIJA VANZEMAQACA MOPIJA(Stavi na probu svoje vetine i spasi planetu Zemqu!)JEZI^KE [KOLICE

Armija zlih crvenih vanzemaqaca Mopija napala je Zemqu. Sagradili su bazu ispod leda na Severnom polu ogromnu gra|evinu na tri nivoa. Vizi, glavni kompjuter, na najviem je nivou. Mopiji ~uvaju sve tunele laserskim pitoqima. Tvoj posao je da uniti vanzemaqce i iskqu~i glavni kompjuter. Ima mini-podmornicu i brzopale}i laserski pitoq. Ali, budi pa`qiv! Mopiji su postavili eksplozivne ribice i delfine svuda unaokolo. Ako te pogode Mopiji ili te dotakne ribica, mora da se vrati{ na po~etak igre.

1.

Napii: Ime vanzemaqaca: Mesto baze: Broj nivoa u bazi: Tvoj zadatak: Pomo}: Prepreke:

2. ta je trebalo da uradi u prethodnom zadatku? a) da pokaè svoje vetine na kompjuteru b) da izvede zakqu~ak o odnosima likova u tekstu v) da prona}e u tekstu odre|ene podatke g) da odredi vrstu teksta Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.

3. Opi{i jednu igricu. Treba da saznamo ko su likovi, {ta oni rade i koji je zadatak igra~a.

22

13Ovo je kompjuterska igrica opisana u kwizi Informatika kroz igru.

KIRIKU PROTIV VETICEJEZI^KE [KOLICE

Zla vetica Karaba zarobila je sve odrasle mukarce iz jednog sela. Ostao je samo mali i neustraivi Kiriku. Kao prvo, on mora da prona|e skriveni izvor da bi spasao selo od su{e. Slede}i Kirikuov zadatak jeste da stigne do Karabinog sklonita. Na putu ga napadaju divqe zveri, ptice grabqivice i ~udni insekti... Ako Kiriku izbegne ta opasna stvorewa, susre}e se s veticom. Zla vetica ima trn u le|ima. Kiriku mora da ga izvadi. Ako mu to po|e za rukom, vetica }e se pretvoriti u lepu devojku i oslobodi}e zarobqene mukarce iz sela.

1.

Poveì linijom re~enice iz leve i desne kolone.

Ako Kiriku izvadi trn iz Karabinih le|a,

u selu }e prestati sua.

Ako Kiriku izbegne opasna stvorewa,

mu{karci iz sela bi}e slobodni.

Ako Kiriku prona|e skriveni izvor,

sti}i }e do Karabinog sklonita.

2.

ta saznajemo iz teksta Kiriku protiv vetice?

Iz teksta saznajemo: koji su Kirikuovi zadaci u igrici kako Kiriku moè da izbegne opasna stvorewa koji su Kirikuovi protivnici u igrici kako je Karaba zarobila mukarce iz sela kako se vetica ubola na trn

Zaokruì DA ili NE DA DA DA DA DA NE NE NE NE NE

23

141. Ovo je zadatak iz uxbenika Matematika. Dopuni broj~anik na satu tako to }e upisati rimske cifre koje nedostaju.

JEZI^KE [KOLICE

2. U kom se uxbeniku nalazi ova vrsta zadatka? Na zid duìne 8 m oka~ena je polica. Kolika je wena duìna ako je duìna slobodnog dela zida 6 m 6 dm? a) Poznavawe prirode i drutva b) Informatika kroz igru v) Ku}ni ogledi g) Matemati~ke stepenice Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.

3. Ovo su re~enice iz tri razli~ita uxbenika. Napii za koje su predmete ti uxbenici.

Nota po trajawu moè biti: cela, polovina, ~etvrtina, osmina, esnaestina...

Broj dva pripada skupu prirodnih brojeva.

Imenice imaju dva broja: jedninu i mnoìnu.

24

3. SVET PRIRODEJEZI^KE [KOLICE

25

15

KAKO JE POSTALA DUGAJednom davno, toliko davno da se vie niko ne se}a kada se to ta~no dogodilo, na nekom prostranom poqu izme|u dve planine cve}e se raspravqalo koja je boja najlepa i najva`nija. Malo-pomalo pa do|e i do sva|e. Najlepa je ùta boja re~e masla~ak. To je boja Sunca, vatre, zrelog ìta i vo}a i, uopte, topline. A ja mislim da je najlepa plava boja tvrdio je razli~ak. To je boja neba, mora i reka. ta je va`nije za ìvot od vazduha i vode? Najva`nija je bela boja! re~e bela rada. Da nema we, nijedna druga boja ne bi postojala. To je boja dana i svetlosti. Ah, bela boja! podrugqivo re~e kupina. Kako vidim, moja susetka smatra da je ona boja dana, a da sam ja boja no}i jer sam crna. Kad ona tako misli, ja vie ne}u s wom da razgovaram! i kupina okrete glavu od bele rade. A koliko zna~aja dajete mojoj boji kad toliko isti~ete sebe? uzviknu bulka i krv joj jurnu u lice. Moja boja zna~i: qubav, radost, veseqe! Polako, polako stade da ih umiruje trava. Zelena boja je boja mladosti i novog ìvota, pa je zato najlepa i najva`nija. Cvet dan i no} je sve to sluao, pa se umea i pomirqivo primeti da svaka boja ima svoju lepotu i da su sve boje podjednako va`ne. ]uti ti, neodlu~na biq~ice! re~e mu sva|ala~ki kupina. Ti nisi mogao da se odlu~i koja je boja najva`nija, pa zato ima dve boje: plavu i belu! Cveti} dan i no} uopte se ne naquti, ve} predloì da svako iznad sebe istakne svoju boju kad padne slede}a kia. Boju koju kia opere, koja izbledi, ne}e uzimati u obzir, a boju koja se pokaè najja~om i najpostojanijom proglasi}e prvom bojom. Cve}e u poqu sloì se s tim predlogom. Kad je pala kia, svako je uradio kako su se dogovorili. Me|utim, kad je kia prestala, sve boje su se izmeale i pretvorile u jednu veliku svetlu aru. Bila je to duga koja je od svakog poqskog cveta uzela boju. Cve}e je radosno gledalo dugu koja se protezala na nebu jer je u woj svako imao svoju boju. Tada dan i no} re~e: Kao to vidite, niko od nas nije va`niji od drugih. Nijedna boja nije vrednija od druge, sve boje su podjednako lepe i va`ne. Od tada se duga redovno pojavquje na nebu posle kie, do dana danaweg.JEZI^KE [KOLICE

1.

Napii kada i gde se odigrala radwa ove pri~e. kada: gde:

26

152. Poveì linijom cvet i boju koju je cvet hvalio. Jedna boja je viak.

bela

zelena

crvena

ùta

plavaJEZI^KE [KOLICE

bulka

bela rada

razli~ak

masla~ak

3.

Dopuni tabelu tako to }e upisati odgovaraju}u boju ili ono to ona predstavqa u ovoj pri~i. Boja ùta nebo, more, reke crvena no} bela mladost i nov ìvot ta boja predstavqa

4.

Zaokruì biqku koja je najve}a sva|alica u ovoj pri~i: masla~ak trava bela rada kupina razli~ak

5. Podvuci jednom bojom deo teksta u kojem kupina objawava zato je dan i no} neodlu~na biq~ica.

6.

Podvuci drugom bojom deo teksta koji predstavqa poruku ove pri~e.

7. U kruì}e upii brojeve od 1 do 5, tako da redosled odgovara toku pri~e. Cve}e je bilo radosno jer je u dugi svako imao svoju boju. On je predloìo da svaki cvet istakne svoju boju na kii. Kia je izmeala boje i one su se pretvorile u dugu. Cve}e se raspravqalo oko toga koja je boja najva`nija. Dan i no} pokuava da pomiri cve}e.

27

16

KISELE KIEKisele kie nastaju tako to razni otrovni gasovi sa zemqe (iz fabrika, toplana, automobila) odlaze u visinu. Tamo nailaze na oblake i spajaju se s vodom u wima. Kia iz takvih oblaka {tetno deluje na sve na ta padne. Kad padne na ume, sprì li}e, grane i stabla. Zatim u|e u zemqu, pa je koren upija i biqka se hrani zatrovanom vodom. U umama zbog toga ima mawe zdrave hrane za ìvotiwe. Kad kisela kia padne u jezero, reku ili potok, voda postaje nezdrava za biqke i ìvotiwe koje ìve u toj vodi, za biqke koje se wom zalivaju, kao i za ìvotiwe koje tu vodu piju.

JEZI^KE [KOLICE

1.

Podvuci deo teksta iz kojeg se vidi da su kisele kie opasne po prirodu.

2. ta ti misli: da li se moè spre~iti nastanak kiselih kia? DA ili NE Napii zato tako misli.

3. Podvuci predikate u slede}im re~enicama: Kisele kie unitavaju prirodu. Kisele kie unitile su prirodu. Kisele kie uniti}e prirodu.

4. Slede}u re~enicu napii u prolom i budu}em vremenu: Koren biqke upija otrovnu vodu. prolo vreme:

budu}e vreme:

28

17

PORUKE1. U osnovnoj koli Zelena dolina osnovan je |a~ki parlament za zatitu ìvotne sredine. Ovo su poruke koje su napisali u~enici tre}eg razreda. Na osnovu sadrìne poruke odredi ta u~enici èle da zatite i to poveì sa odgovaraju}om porukom.

JEZI^KE [KOLICE

Od starog papira moè brzo i lako da se dobije nov papir! vazduh ìvotiwe voda zemqa drve}e

Mora}emo da sejemo ìto i gajimo povr}e na nekoj drugoj planeti!

Sklonite ih sa ulice! Na|ite im dom!

O~istite ~a|, spasite jeguqe, pastrmke i mla|!

Saobra}ajci, zaustavite saobra}aj bar na jedan sat!

2.

ta ili koga ti èli da zatiti? Napii svoju poruku.

29

18

JEZI^KE [KOLICE

HIBERNACIJANeke ìvotiwe u toku zime, kada je hladno i nema dovoqno hrane, postaju neaktivne, odnosno hiberniraju. Ulaze u neku vrstu dubokog sna, sporije diu, srce im sporije kuca, troe mawe energije i temperatura tela im opada. @ivotiwe se moraju pripremiti za hibernaciju. Pre zime mnogo jedu i stvaraju rezervu energije u vidu debelog sloja sala. Zatim odlaze u sklonite na neko sigurno mesto, gde je suvo i na kom su bezbedne, kao to su pe}ine, jame... @ivotiwe se bude kad im temperatura tela poraste, a to se deava kad do|e prole}e i kad napoqu dovoqno otopli.

1.

Zato ìvotiwe postaju neaktivne tokom zime? a) Umorile su se tokom prole}a. b) Ugojile su se tokom leta. v) Nazeble su zbog hladno}e. g) ûvaju se od gladi i hladno}e. Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.

2. Odakle ìvotiwama energija koju troe tokom meseci hibernacije? a) od rezervi hrane u pe}inama b) od hrane koju su pojele v) od sun~eve svetlosti g) od temperature u pe}inama Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.

3. Koji bi naslov najboqe zamenio naslov Hibernacija? a) Duga hladna zima b) Zimski san v) Sigurno sklonite g) Rezerve hrane Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.

30

19

PAPAGAJIPapagaj je ptica karakteristi~na za praume i ume u àrkim predelima. Veoma debeo kqun ne sluì papagajima samo da razbijaju tvrdu qusku plodova nego ga koriste i pri hvatawu za grane. To su veoma bu~ne ptice koje ìve u grupama, ponekad veoma brojnim. @ive boje wihovog perja savrena su kamuflaà u opasnim praumama, i po wima se vrste razlikuju.

JEZI^KE [KOLICE

1.

Za {ta papagaju, prema ovom tekstu, sluì kqun? a) da lepo peva b) da pravi buku v) da se brani g) da uzima hranu Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.

2.

Po ~emu se, prema ovom tekstu, razlikuju vrste papagaja?

3.

Kakva je prauma u ovom tekstu? a) tamna b) zelena v) raznobojna Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.

4. Za{to se kaè da papagaju boja perja moè da bude savr{ena kamuflaà?

5.

Kad za nekoga kaèmo da pri~a kao papagaj, to zna~i da: a) pri~a lepo i mudro b) ponavqa stalno jedno te isto v) govori jasno i glasno g) govori nerazgovetno Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.31

201. Koji opis odgovara ptici sa slike? Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora. AJEZI^KE [KOLICE

B Ima sitno telo. Na glavi ima }ubu, a oko vrata belo perje. Kqun joj je mali i trouglast. Ima sitno telo i kratak rep. Kqun joj je veoma duga~ak i tanak. Na vrhovima krila ima aru.

V Ima krupnu glavu i velike o~i. Kqun joj je zakrivqen. Na glavi ima pera koja oblikom podse}aju na ui.

2. Podvuci re~enice na osnovu kojih su nacrtane ìvotiwe.

Volim da se sun~am. Imam izduèno telo i dug vrat. Brz sam i okretan.

Hranim se plodovima mora. Odli~no plivam i veto ronim. Moja krila li~e na peraja.

Poznata sam po dugom kitwastom repu. Ska~em s grane na granu. Hranim se semenkama i umskim plodovima.

32

211. Podvuci delove teksta u kojima je opisana ajkula kao ìvotiwska vrsta.

AJKULA SA NE@NIM SRCEMJEZI^KE [KOLICE

Ajkule su obi~no vitke, brze i zle ribe, strah i trepet za stanovnike morskih dubina i kupa~e. Ali ajkula o kojoj }ete ~uti u ovoj pri~i nije bila zla. Naprotiv, imala je vrlo ne`no srce. Bila je i debqa i nekako zdepastija od drugih pripadnika svog roda, s kojima se, uostalom, i nije mnogo druìla. Ne znam samo da li je odebqala zato to je mawe jurila kroz vodu gone}i plen ili je wena krotka narav, wena qubaznost bila posledica pozamanog tela ni kod qudi se ne zna zato su oni debqi obi~no i dobro}udniji i blaì. Kratkovidost je bila jedina zajedni~ka osobina nae prijateqice ajkule i sli~nih morskih nemani. Poznato je da sve ajkule vrlo slabo vide. Ali ve}ini dobar vid nije ni potreban svojim wuhom izdaleka osete plen, zahvaquju}i neverovatnom sluhu ~uju svaki wegov pokret, a drugo im nije ni potrebno. Krotka ajkula èlela je svakog da vidi, svakog da voli, pa je zbog toga nabavila nao~are.

2.

Kada u~iteq kaè svojim u~enicima: To i vrapci znaju, zna~i da to: a) svi znaju b) samo najboqi znaju v) znaju samo u~iteqi g) znaju qubiteqi ptica Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.

3.

Beograd je grad otvorenog srca. Simbol Beograda je vrabac. Zato je simbol Beograda vrabac? Zato to je vrabac: a) mali i boja`qiv b) bu~an i dosadan v) ìvahan i druèqubiv Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.

33

22

GAVRAN I LISICA1.JEZI^KE [KOLICE

U kvadrati}e pored re~enica upii brojeve od 1 do 5, tako da wihov redosled odgovara redosledu doga|aja u basni Gavran i lisica. Jedan broj upisali smo umesto tebe. Ti si veoma lepa ptica! Bio bi savren kad bi samo umeo da peva! re~e lisica gavranu. 1 Gavran je stajao na grani s komadom sira u kqunu. Lisica opazi gavrana, pri|e drvetu i po~e da ga hvali. Gavranu ispade sir iz kquna, a lisica zgrabi plen i pobeè. Da bi uverio lisicu da ume i da peva, gavran otvori kqun i zagrakta.

DVE PRIÊ2. U ovih sedam re~enica ispri~ane su dve kratke pri~e o lisici. Prva pri~a ima tri re~enice, a druga ~etiri. Re~enice su ispremetane. Slovom A obeleì re~enice iz jedne pri~e, a slovom B re~enice iz druge pri~e. Mi smo zapo~eli, ti nastavi. A

Lisica do|e do vinograda i na visokoj lozi ugleda zreo grozd.

B

Lovac spazi lisicu i pojuri je.

Skakala je i skakala, ali nije uspela da ga dohvati.

Kad je videla da ne moè da mu umakne, leè i napravi se mrtva.

Lovac do|e do we i spusti puku da bi stavio lisicu u xak.

Nema veze, ionako je taj grozd kiseo rekla je lisica i otila.

Lisica to iskoristi i pobeè.

34

4. KWIGE O DECI I ZA DECUJEZI^KE [KOLICE

35

23Pro~itaj tekst o de~jem piscu Vladimiru Andri}u. Vladimir Andri} je ro|en u Obrenovcu. I{ao je u Vaqevsku gimnaziju, a Fakultet dramskih umetnosti zavrio je u Beogradu. Pie i reìra za decu. Radi u De~jem programu TV Beograd. Na televiziji su prikazivane wegova lutkarska serija Laku no}, deco i poznata emisija Pustolov, koju su rado gledali i odrasli. U pozoritu je izvedeno est wegovih drama. Objavio je kwige: Napred plavi, sme|i i crni; Ve~erwi slon; Srce na zidu; Kroz gudure Obrenovca; Daj mi krila jedan krug.

JEZI^KE [KOLICE

1.

ta saznajemo iz ovog teksta o Vladimiru Andri}u? Zaokruì DA ili NE DA DA DA DA DA DA DA NE NE NE NE NE NE NE

O Vladimiru Andri}u iz ovog teksta saznajemo: gde je ro|en kad je zavrio kolu gde radi kako se zovu wegove lutkarske serije prikazivane na televiziji u kom pozoritu su izvo|ene wegove drame koje kwige je napisao ko je tampao wegove kwige

2. Dopuni strofu stihom koji nedostaje. Stih je isti kao i naslov jedne od kwiga Vladimira Andri}a. lasto, lasto, budi drug

da nadletim lug da odem na jug

3. Napii za{to si za stih koji nedostaje izabrao/izabrala ba taj naslov.

36

241. Poveì naslov bajke s re~enicom koja toj bajci pripada. Jedan naslov je suvi{an. 1. Iako je bila prqava i u pocepanoj haqini, princ joj je obuo cipelicu. 2. Princ je bio tuàn kad je ugledao devojku koju je ma}eha otrovala jabukom. Princ @abac 3. Princ je proao kroz vrt zarastao u `buwe i doao do uspavane lepotice. Ma~ak u ~izmama 4. Princeza je poqubila zelenu ìvotiwicu i ona se pretvorila u princa.

Sneàna i sedam patuqaka

JEZI^KE [KOLICE

Pepequga

Trnova Ruìca

2.

Napii broj re~enice u kojoj je: opisano prin~evo ose}awe opisan izgled devojke opisano mesto radwe

3.

Pa`qivo pro~itaj tekst i upii re~i koje nedostaju. Bila jednom jedna Strpqivo je ~ekala da se na iz wenih snova. Preavi sedam i sedam u svoj , on je jednog dana zaista doao i odveo devojku . @iveli su dugo i sre}no, kao u . koja je matala da postane princeza. pojavi mladi

4. Koji naslov najvie odgovara ovom tekstu? a) Ispuweno obe}awe b) Ostvarena èqa v) Slu~ajan susret Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.

37

25

O DEÂKU U MOM SOKAKUJednom de~aku u mom sokaku obe}ali pogodite ta Istom de~aku u mom sokaku nisu kupili pogodite ta Tuàn je bio to nije dobio Pa je mnogo pogodite ta 1. Podvuci u stihovima dve re~i koje se rimuju.

JEZI^KE [KOLICE

2. O ~emu govore ovi stihovi? a) o de~aku kom odrasli nisu ispunili obe}awa b) o de~aku koji nije verovao obe}awima odraslih v) o de~aku kog su odrasli razmazili Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora. 3. ta je de~ak, po tvom miqewu, radio na kraju pesme?

4. Pretvori potvrdnu re~enicu u odri~nu i odri~nu u potvrdnu. Odrasli su de~aku kupili obe}ani poklon.

De~ak nije dobio obe}ani poklon.

5. Koja re~ moè da zameni re~ sokak u slede}oj re~enici, a da wen smisao ostane isti? Pozvao sam drugove iz odeqewa da u mom sokaku igramo ko{arku. a) ku}a b) ulica v) grad Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.

38

26Pro~itaj stihove iz tri pesme. 1 Ja tugujem, i ta je tu smeno Zaqubih se, prvo, pa pogreno Sad }u re}i svakom poqskom cvetu: Nije ona jedina na svetu!JEZI^KE [KOLICE

2 Zaqubila se Nataa. Ne}e da nosi stare patike. Pred ogledalom stalno se ~eqa ima slabu iz matematike.

3 Stanuje na tre}em spratu êsto ide dole Ima brata mamu tatu Iz iste smo kole

1.

Poveì pitawe i odgovor. Da li je... de~aku iz prve pesme uzvra}ena qubav? devoj~ica iz druge pesme zaqubqena? devoj~ici iz druge pesme stalo do toga da lepo izgleda? devoj~ica o kojoj govori de~ak u tre}oj pesmi zaqubqena u tog de~aka? jeste mo`da jeste nije

2.

U tre}oj strofi pesnik nije napisao re~eni~ne znake. Napii ih ti umesto wega, tako da svaki stih bude potpuna re~enica. Stanuje na tre}em spratu êsto ide dole Ima brata mamu tatu Iz iste smo kole

39

27

MARAMAJoca je jutros postao kauboj. On ima crvenu maramu vezanu preko usta. Ozbiqan je. Namrtio se. Mo`da }e nekog presresti? Mo`da }e izvriti neki davno pripremqen napad? Mo`da }e zaustaviti potanska kola? Danas Joca izgleda opasno! Ali ... ta je to? Joca pla~e. Hvata se za lice rukama. Vie nije opasan, ve} uplaen. O, pa to Jocu boli zub! A mama, mama mu je vezala toplu maramu preko usta.

JEZI^KE [KOLICE

1.

Ako je tvrdwa ta~na, zaokruì T, a ako je neta~na, zaokruì N. Tvrdwa: Joca ima maramu zato to ga boli zub. Joca ima maramu zato to glumi kauboja. Joca je uplaen zato to ga boli zub. Joca je ozbiqan zato to priprema napad. T T T T N N N N

2. Prepii iz prvog pasusa jednu re~ koja nam otkriva da pisac ne zna ta }e Joca uraditi.

3. U tekstu je podvu~eno jedno pitawe. Ko je postavio to pitawe? a) mama b) Joca v) pisac Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora. 4. Pretvori uzvi~nu re~enicu: O, pa to Jocu boli zub! u obave{tajnu i upitnu. obave{tajna: upitna:

5. Poveì re~enicu sa odgovaraju}im glagolskim vremenom. Joca je jutros postao kauboj. On ima crvenu maramu. Joca }e nekog presresti. sadawe vreme budu}e vreme prolo vreme

6. Podvuci u tekstu tri prideva koja opisuju Jocin izgled.40

28

SLOBODNO VREMEJednom Joci stalno se doga|a da doma}e zadatke pie na brzinu ili da ih prepisuje u koli pred ~as. Ali to je sasvim razumqivo ako se zna ta sve taj jadni Joca mora da uradi u toku jednog dana. Prvo, on mora da odigra jednu utakmicu s Miom. Posle toga mora da se potu~e s Miom. Posle toga mora da zvi`di stepenitem. Posle toga mora da stoji na balkonu i da kroz jednu cev~icu duva zrna graka na prolaznike. A posle toga je strano èdan i mora da pije vode. A kad je ve} kod ~esme, onda mora da uzme tatinu ~etkicu za brijawe i da wome nasapuni lice, i da malo nasapuni svoje ruke, i da malo nasapuni svoje cipele... A posle toga ... eto mora brzo da po|e u kolu. Vidite, pa taj siroti Joca nema vremena, nema ni jednog jedinog trenutka slobodnog vremena! I onda, onda mu se, naravno, ne moè ni zameriti to doma}e zadatke uvek mora da pie na brzinu pred sam polazak u kolu. 1. Obeleì sli~ice brojevima od 1 do 4, tako da wihov redosled odgovara toku pri~e.

JEZI^KE [KOLICE

2.

Poveì Jocino ponaawe i osobinu koju takvim ponaawem pokazuje. Kakav je Joca kad: nasapuni cipele ~etkicom za brijawe duva zrna graka na prolaznike prepisuje doma}i zadatak u koli nevaspitan nestaan snala`qiv

3.

Da li je, po tvom mi{qewu, Joca dobro koristio slobodno vreme? DA NE

Objasni zato tako misli.

41

29

PRIMERI1.JEZI^KE [KOLICE

U~iteqica je traìla od u~enika da na primerima objasne ta zna~e ove poslovice: 1. Prijateq se u nevoqi poznaje. 2. Ko visoko leti, nisko pada. 3. Boqe je umeti nego imati. 4. Daleko od o~iju, daleko od srca. Ovo su primeri koje je napisao Bojan. U kruì} pored svakog primera upii broj poslovice na koju se Bojanov primer odnosi. To je kad se Qiqa odseli, pa te zaboravi. Kada se neko pravi vaàn i posle ispadne budala. Kada si gladan, a drug ti da pola uìne. To je kao kad neko ima bicikl, a ne ume da vozi.

RASPORED ÂSOVAU raspored ~asova nije upisano sve to se u~i u koli. Nije upisano, na primer, drugarstvo, a to nije upisano u raspored ~asova zato to se u~i na svim ~asovima, pa i na velikom i malom odmoru, na putu od ku}e do kole i od kole do ku}e... Drugarstvo se u~i svuda i svakog ~asa se ocewuje. Ako neko ne zna i ne}e da nau~i da bude drug, to }e odmah svi oceniti ocenom nedovoqan. Bi}e to ocena koja }e mu kvariti uspeh, ma kako dobro znao sve ostalo.

2. ta je ciq ovog teksta? a) da nabroji kolske predmete b) da istakne zna~aj drugarstva v) da opie dobrog druga g) da opie ta sve u~iteq ocewuje Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora. 3. Kako se, po tvom mi{qewu, dobija odli~na ocena iz drugarstva?

42

30

HA-HA-HA...Za dobru alu uvek ima prilike. I u koli, i kod ku}e, i u igri. Samo, neki ne znaju ta je ala, pa po~nu da se kreveqe za vreme kolskog ~asa. Misle da je zgodno i aqivo da se ba na ~asu pravi xumbus. Ali to nije ala. To je smetawe. To je nedisciplina... Neki, opet, misle da je ala to kad se rugaju drugima. Misle da je smeno kad oponaaju hrome qude ili decu, kad ismevaju decu koja nose nao~are ili se rugaju nekome ko muca. To nikako ne moè biti ala. To je ru`no ponaawe. Neki misle da je dobra ala ako nekom podmetnu nogu, pa taj padne, a oni se slatko smeju. Ali tek to nije ala. To je grubost. Treba znati aliti se. To je velika i lepa vetina.

JEZI^KE [KOLICE

1.

Zaokruì slovo ispred re~enice koja izraàva poruku ovog teksta. a) Teko onom ko se ~esto ali. b) Nije svaka {ala prava {ala. v) Smeh je najboqi lek kad si tuàn/tu`na.

2.

Poveì re~ i vrstu kojoj ta re~ pripada. ala aqiv aliti se glagol imenica pridev

3.

Kad neko ume da se ali, kaèmo da je on

.

4. Re~ oponaati zna~i: a) ponaati se lepo b) imitirati nekoga v) protiviti se nekome Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.

5.

Objasni ta zna~i izraz praviti xumbus.

43

31

PINOKIOPinokio je preno}io u gradu koji se zvao Zamka za Glupane. Tu se susreo s Lisicom i Ma~kom. Zajedno su napustili grad ~im je svanulo. Otili su do ~udesnog poqa. Onda su Lisica i Ma~ak predloìli Pinokiju da poseje svoje zlatnike jer su hteli da ga prevare...

JEZI^KE [KOLICE

1.

ta saznajemo iz ovog teksta? Zaokruì DA ili NE DA DA DA DA NE NE NE NE

Iz ovog teksta saznajemo: gde se nalazi grad Zamka za Glupane koga je Pinokio sreo u gradu kakva je bila namera Lisice i Ma~ka da je Pinokio posejao zlatnike

2.

Pro~itaj recept koji su Lisica i Ma~ak dali Pinokiju u gradu Zamka za Glupane. Kako da postane bogat Poqubi zlatnike koje ima. U poqu iskopaj rupu i u wu stavi zlatnike. ??? Kad poraste drvo, oberi zlatnike sa grana.

Zaokruì slovo ispred re~enice koja nedostaje u receptu. a) Zalij zlatnike, pa ih stavi u rupu. b) Rupu zatrpaj i redovno je zalivaj. v) Zalij rupu, pa u wu stavi zlatnike. g) Stavi zlatnike u iskopanu rupu.44

32

TRI KROJAÂ1. Pro~itaj tekst i sastavi pitawa za navedene odgovore. Tri kroja~a otvore radwe u jednoj ulici. Poslovi su im ili sasvim slabo jer je konkurencija bila velika. Da bi privukao to vie muterija, prvi kroja~ postavi iznad svoje radwe tablu s natpisom: Najboqi kroja~ u gradu.JEZI^KE [KOLICE

pitawa

odgovori U jednoj ulici.

Kako su kroja~ima ili poslovi?

Sasvim slabo.

Jer je konkurencija bila velika.

Prvi kroja~.

Da bi privukao to vie muterija. Najboqi kroja~ u gradu

RAK KROJA^2. U kruì}e upii brojeve od 1 do 5, tako da redosled odgovara toku pri~e. Jedan broj je ve} upisan.

U velikom viru, blizu belutka gde je Rak Kroja~ stanovao, ribice su reile da prirede zabavu. Rak Kroja~ je uspeo da svojim rumenkastim makazama rase~e torbu i vrati se u vir do svog belutka. Dolaze}i na zabavu, ribice su primetile da je belutak odvaqen, a zatim su videle kako neka deca stavqaju Raka Kroja~a u torbu. Pod velikim belutkom u reci ìveo je Rak Kroja~, koji je bio nadaleko ~uven po svom zanatu. Dok je zabava u viru trajala, Rak Kroja~ je, ispod belutka, pri~ao svojoj deci kako je uspeo da pobegne iz torbe.

4

45

33

IZNENA\EWE U VODI(pri~a jednog istraìva~a) Kumevava i ja poli smo da ulovimo ribu za ru~ak. Posle dugog i uzaludnog tragawa najzad sam ugledao neto to je sigurno bilo riba. Evo je, skoro je pod nama...! Ispruìh desnu ruku, u kojoj sam stezao harpun, zategnuh sve mii}e na telu do krajwih granica i svom snagom zarih harpun u vodu. Ne gube}i ni sekunda, zgrabih konopac kojim je harpun bio vezan da ulov ne umakne. Ali u istom trenutku osetih elektri~ni udar, tako snaàn da sam pao na dno ~amca, kao da me neko tresnuo u glavu. Dok sam jo leào na le|ima i drhtao od struje i od uzbu|ewa, moj saputnik po~e grohotom da se smeje, drè}i se za goli trbuh. Wiku~ap ne znati ta je elektri~na jeguqa?! Kumevava odmah video, ali ne hteti nita re~i. Najboqe se nau~i kroz vlastito iskustvo. To nikad vie ne zaboraviti. Pakostan si, de~a~e Kumevava. Mogao si da me upozori! Kumevava odmah uhvati konopac i po~e da ga vu~e. Malo-pomalo, pojavi se na povrini vode harpun, a na wegovom kraju dugo zmijasto telo jeguqe. Bila je duga dva metra. Je li, Kumevava, kako to da tebe nije protresla struja koja mene samo to nije ubila? Pa ti drì isti konopac! Da, ali jadna riba istroiti svu struju na Wiku~apa, pa ne ostati nita za Kumevavu! re~e de~ak kroz smeh. Jedva smo uspeli da zajedno uvu~emo jeguqu u kanu jer se o~ajni~ki borila da se spase ili bar da izvrne ~amac. Bio sam ponosan na svoj ulov i ~ak sam bio spreman da zaboravim na sramotni pad koji sam zbog wega pretrpeo.

JEZI^KE [KOLICE

46

331. Ko je Kumevava? a) Wiku~apov sin b) indijanski poglavicaJEZI^KE [KOLICE

v) de~ak Indijanac Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.

2. ta se dogodilo kad je Wiku~ap zabio harpun u jeguqu? Podvuci deo teksta iz kojeg se to moè videti.

3.

Prepii iz teksta re~i na osnovu kojih se moè nacrtati jeguqa.

4. Kojim redom su se smewivala ose}awa istraìva~a u ovoj pri~i? a) strah, qutwa, uzbu|ewe, ponos b) strah, uzbu|ewe, ponos, qutwa v) uzbu|ewe, qutwa, ponos, strah g) uzbu|ewe, strah, qutwa, ponos Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.

5.

Da li je Kumevava pakostan zato to nije upozorio Wiku~apa? DA NE


6. Napii plan za prepri~avawe ove pri~e. Kumevava i istraìva~ love ribu.

47

34

OSTRVO S BLAGOM(Odlomak) Zovem se Xim Hokins i moji roditeqi vlasnici su kr~me Admiral Benbau. Na jedini gost, kapetan Bil, kao i svakog jutra pre toga, izaao je da osmatra more kroz jedan stari durbin. Dok sam ja postavqao sto za doru~ak, iznenada se iza mene pojavio ~ovek ~udnog izgleda. Da li je ovde odseo moj stari i dragi prijateq kapetan Bil? viknuo je. Da, gospodine odgovorih. Ali trenutno nije ovde. On se nasmeja: Reci kapetanu Bilu da je ovde bio wegov prijateq Crni Pas. Sumwam da }e se to bure ruma obradovati mojoj poseti. Daj mu ovo pismo. Do skorog vi|ewa, de~a~e i on se udaqi, pevue}i staru i poznatu mornarsku pesmu. Kada se kapetan Bil vratio i kada sam mu predao pismo Crnog Psa, on poblede i upita me slabim glasom: Da li je s wim bio jedan visok i krupan ~ovek koji ima samo jednu nogu? Ne, gospodine, bio je sam i rekao mi je da je va prijateq! odgovorih. Crni Pas moj prijateq! Kakva ideja! Kad je pro~itao sadràj pisma, telom mu pro|e drhtaj i papir mu ispade iz ruke. Ja ga podigoh i videh da su bile napisane samo ove re~i: To }e biti ve~eras! 1. Zaokruì slovo ispred ta~ne tvrdwe. a) U kr~mi Admiral Benbau bilo je mnogo gostiju. b) Bilo je jutro kada je Crni Pas doao. v) Kapetan Bil i Crni Pas su prijateqi. 2. Kad bi se navedeni tekst igrao na pozornici, {ta bi pozornica trebalo da predstavqa? a) kr~mu b) morsku obalu v) ostrvo Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.

JEZI^KE [KOLICE

3. Zaokruì predmet koji sigurno pripada kapetanu Bilu.

48

344. Zaokruì slovo ispred imena lika koji pri~a ovu pri~u. a) kapetan Bil b) Crni PasJEZI^KE [KOLICE

v) Admiral Benbau g) Xim Hokins

5.

Jednom linijom podvuci likove koji se pojavquju u ovom tekstu, a dvema linijama podvuci likove koji se pomiwu u ovom tekstu. Jedan lik je suvian. kapetan Bil Xim Hokins ~ovek s jednom nogom roditeqi Xima Hokinsa Crni Pas svira~ u kr~mi

6.

Kad Crni Pas za kapetana Bila kaè da je bure ruma a) on mu se divi b) on mu preti v) on mu zavidi g) on mu se ruga Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.

7. Prepii re~enicu iz koje saznajemo da }e se Crni Pas vratiti.

8.

Kada je pro~itao pismo, kapetan Bil se: a) obradovao b) razbesneo v) smirio g) uplaio Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.

9. Dovri tekst tako to }e u nekoliko re~enica napisati ta se te ve~eri dogodilo kapetanu Bilu.

49

35

U@INA I KIOBRAN(Devoj~ica jede uìnu. Prilazi joj de~ak.)JEZI^KE [KOLICE

DEÂK: Daj pola! DEVOJÎCA: Ne dam! DEÂK: Nema veze! DEVOJÎCA: Ima veze! Zna ti vrlo dobro da to ima veze sa kiobranom! DEÂK: Uìna ima veze sa kiobranom?! Izmiqa! DEVOJÎCA: Pa, ne ba sa celim kiobranom! Pola moje uìne ima veze s pola tvog kiobrana! Kia pquti, a ja te pitam da me primi ispod pola kiobrana! A ti kaè: Ne moè! Treba mi ceo! E, eto, sad meni treba cela uìna! DEÂK: A sutra? DEVOJÎCA: Sutra bih ti dala pola uìne samo ako danas posle kole pqusne kia, a ispod tvog kiobrana bude mesta i za mene! (De~ak najedanput otr~i nekuda.) DEVOJÎCA: Hej, kuda }e? (De~ak se vra}a s kiobranom.) DEÂK: Evo ti ceo kiobran! Ali da mi danas da pola uìne! Ko zna da li }u sutra biti ovoliko raspoloèn za uìnu?! A moglo bi da se dogodi da tvoja mama spremi za uìnu neto to ja ne volim ovoliko! Ove krofne s pekmezom znam da volim, a za ostalo nisam siguran!

DEVOJÎCA:

50

351. ta ozna~avaju re~i koje su napisane u zagradi? a) ta glumci treba da rade b) ta glumci treba da govoreJEZI^KE [KOLICE

v) ta glumci treba da obuku Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora. 2. Gde i kada razgovaraju DEÂK i DEVOJÎCA? a) u koli, za vreme ~asa b) u koli, za vreme odmora v) na izletu, za vreme uìne Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.

3.

ta DEVOJÎCA zamera DEÂKU?

4.

Zato je DEÂKU ba tog dana bilo stalo da podele uìnu?

5.

Zaokruì slovo ispred dve kqu~ne re~i u tekstu. a) uìna, pekmez b) zvono, krofne v) kiobran, odmor g) krofne, kiobran

6. Koji oblik kazivawa prepoznaje u ovom tekstu? a) pripovedawe b) dijalog v) opisivawe Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora. 7. Zato DEÂK nije primio DEVOJÎCU pod kiobran? a) sebi~an je b) uobraèn je v) stidqiv je Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora. 8. Vrati se na tekst i dopii razgovor izme|u DEÂKA i DEVOJÎCE. DEVOJÎCA:51

36Ovo je scena iz de~je predstave Plava boja snijega.

JEZI^KE [KOLICE

Volim Krizantemu, al neto ne vaqa, ja obi~an pastir, ona k}erka kraqa.

O~e, meni nema mira, ne}u Razbinosa, ho}u mog pastira.

Pa zar taj Kaloper, taj probisvet, misli da moè biti kraqev zet?!

Ja sam general Razbinos, tvrda glava, Oboàvam k}erku kraqa Karaslava.

1. Poveì linijama likove i wihova imena. princeza general kraq pastir Razbinos Karaslav Kaloper Krizantema

2. Poveì na crteù likove s tekstom koji ti likovi izgovaraju.

52

37Pozorite Pan teatar objavilo je na svom sajtu da je 15. oktobra izvedena premijera de~je predstave Ciciban karta. Radwa predstave Ciciban karta de{ava se u lavirintu Kraqice Karte, koja je na prevaru zarobila sve junake bajki i crtanih filmova. Kraqica je za~arala patuqka Tupka (iz bajke Sneàna i sedam patuqaka) i pomo}u wega zarobila ostale likove. Me|utim, Crvenkapa i Oliva uspevaju uz pomo} Ciciban karte da oslobode zarobqene likove.

JEZI^KE [KOLICE

1.

ta saznajemo iz ovog teksta? Iz ovog teksta saznajemo: gde se deava radwa predstave koga je zarobila Kraqica Karta zato patuqak Tupko pomaè Kraqici kako je Kraqica Karta za~arala Tupka ko osloba|a zarobqene likove kako izgleda Ciciban karta Zaokruì DA ili NE DA DA DA DA DA DA NE NE NE NE NE NE

2.

ta zna~i re~ premijera u re~enici: Premijera predstave Ciciban karta bila je 15. oktobra? To zna~i da je tada: a) predstava prvi put izvedena b) bila prva proba predstave v) napisan tekst za predstavu Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.

3.

Informacije o predstavi Ciciban karta uzete su sa sajta pozorita Pan teatar. Sajt je: a) stranica na Internetu b) plakat za predstavu v) novinski oglas Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.

53

38

MAGARAC1. U prazne obla~i}e upii odgovaraju}e brojeve re~enica tako da dobije strip. Jedan broj je ve} upisan. 1. Ba sam se umorio! 2. to idete peke kad imate magarca? 3. Pih! Otac jae, a sin pea~i! 4. Gle, dva magarca na jadnoj ìvotiwi! 5. Sine, svetu se ne moè ugoditi! 6. Bruka! Otac pea~i, a sin jae!

JEZI^KE [KOLICE

6

54

39

PETAR PAN(Odlomak) Ja ne èlim da odrastem re~e Petar Pan. ûo sam kako otac i majka raspravqaju o tome ta }u postati kad odrastem i odmah sam pobegao od ku}e. @elim da ostanem de~ak zauvek! Ooh! iznena|eno uzviknu Vendi. Ali, kako misli{ to da postigne? 1. Podvuci u tekstu pi~eve re~i.

JEZI^KE [KOLICE

2.

Za{to, po tvom mi{qewu, Petar Pan èli da ostane de~ak zauvek?

3.

Poveì re~enicu sa odgovaraju}im glagolskim vremenom. Pobegao sam od ku}e. Ja ne èlim da odrastem. Osta}u de~ak zauvek. sadawe vreme budu}e vreme prolo vreme

4.

Tekst o Petru Panu i Vendi napii u neupravnom govoru.

5. Podeli po ulogama slede}e re~enice. Napii ta govori Petar Pan, a ta Zvon~ica. Petar Pan je tu`nim glasom rekao Zvon~ici da je izgubio svoju senku. Ona mu je apnula da zna gde se wegova senka nalazi. Petar Pan (tu`no): Zvon~ica (apu}e):

55

40U kwizi De~je igre nekad i sad opisano je nekoliko vrsta igre {kolica. Jedna od wih zove se Pu`.

PU@Na betonu se nacrta velika {kolica spiralnog oblika s poqima prstenovima, koja podse}a na puèvu ku}icu. Prstenovi su nejednakog oblika i veli~ine. U igri su dva, najvi{e tri igra~a. Svaki igra~ bira po jedan prsten i u wega upisuje po~etno slovo svog imena ili celo ime. Polaze}i od najve}eg prstena, igra~ na jednoj nozi ska~e iz jednog prstena u drugi i mora da presko~i prsten koji je obeleèn imenom drugog igra~a. Obema nogama moè da stane samo u prsten obeleèn svojim imenom, kao i u najmawi, posledwi prsten, koji je uvek slobodan, a predvi|en je za okretawe i odmor igra~a. Pobednik je igra~ koji bez gre{aka stigne do kraja puève spirale i nazad, do izlaza iz we. Sli~na ovoj igri je {kolica Ku}ica. Ovoj {kolici deca su dodala krov i ona zaista li~i na ku}icu. 1. Zaokruì slovo ispred {kolice Pu`.JEZI^KE [KOLICE

A

B

V

G

2. Zaokruì ime deteta koje je u pravu. Petar: U {kolici Pu` ta~no se zna koliko prstenova treba da nacrta{. Aca: U {kolici Pu` mogu da stanem sa dve noge samo u dva prstena. Jelena: U posledwi, najmawi prsten {kolica ima{ pravo da upi{e{ svoje ime. Danijela: [kolica Pu` ne li~i ni na jednu drugu vrstu {kolica. 3. Tekst Pu` sadrì ~etiri dela. Napi{i {ta je opisano u svakom delu. 1. 2. priprema za igru 3. 4.56

5. ZEMQE, QUDI, OBIÂJIJEZI^KE [KOLICE

57

41

BRODOVITekst 1 Pre vie od 500 godina Kristifor Kolumbo zaplovio je na brodu Santa Marija preko Atlantskog okeana i stigao do nepoznate zemqe. Bio je uveren da je doao do Indije, a u stvari to je bila Amerika.

JEZI^KE [KOLICE

Tekst 2 Godine 1805. engleska mornarica sukobila se s francuskim i panskim brodovima na Atlantskom okeanu. Tada je na brodu Viktorija poginuo engleski komandant Nelson, ali su Englezi zarobili vie od 20 neprijateqskih brodova.

Tekst 3 Brod Titanik je 10. aprila 1912. godine zaplovio iz Engleske prema Americi. Naàlost, bila je to wegova prva, ali i posledwa plovidba. Dok je plovio Atlantskim okeanom, brod je udario u ogromnu santu leda i potunuo je zajedno sa svojih 1 517 putnika.

1.

Dopuni slede}e re~enice: Kolumbov brod zvao se Titanik je udario u Komandant na brodu Viktorija bio je . . .

2. Ukoliko je tvr|ewe ta~no, zaokruì T, a ako je neta~no, zaokruì N.

Kolumbo je poao na put s namerom da otkrije Ameriku. Pre nego to je potonuo, brod Titanik je plovio mnogim morima. U pomorskoj bici 1805. godine Englezi su osvojili bogat ratni plen. Titanik je bio teretni brod na kojem nije bilo putnika.

T

N

T

N

T

N

T

N

58

413. Poveì linijom broj teksta s prethodne stranice i kwigu u kojoj se taj tekst nalazi. Jedna kwiga je suvina.

Istr aì mors vawa ki dubi h na Geogr af otkri ska }a

JEZI^KE [KOLICE

Brod olom i

Pomo rsk bitke e

Tekst 1

Tekst 2

Tekst 3

4. Imaju}i u vidu vreme kada su se doga|aji odigrali, zaokruì mogu}e ili nemogu}e. Plove}i Atlantskim okeanom, brodovi Santa Marija i Viktorija mogli su se susresti. Kapetan Nelson mogao je da zna kako se zvao Kolumbov brod. Kapetan Titanika mogao je da u~estvuje u bici u kojoj je poginuo Nelson.

mogu}e

nemogu}e

mogu}e

nemogu}e

mogu}e

nemogu}e

5.

ta je zajedni~ko za ova tri teksta o brodovima? a) U sva tri teksta navedeno je ime broda i wegovog kapetana. b) U sva tri teksta navode se doga|aji koji su se odigrali u isto vreme. v) U sva tri teksta pomiwu se brodovi koji su plovili po istom okeanu. Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.

6.

Napii slovima brojeve iz slede}ih re~enica: Englezi su zarobili vi{e od 20 neprijateqskih brodova.

Kolumbo je pre 500 godina stigao do nepoznate zemqe.

Titanik je potonuo zajedno sa svojih 1 517 putnika.

59

42

GRADOVI U centru Moskve nalaze se prelepe crkve, palate i zvonici. Ispred zidina Kremqa je Crveni trg, a na suprotnoj strani je jedna od najlepih ruskih crkava crkva Vasilija Blaènog s veli~anstvenim kupolama. Pariz je grad svetlosti. Wegovi bulevari, spomenici i muzeji zaustavqaju dah mnogobrojnim turistima. U tom gradu nalazi se najpoznatiji francuski muzej Luvr. Rim nazivaju ve~nim gradom jer se u wemu jo uvek mogu videti neke gra|evine iz daleke prolosti. Koloseum je jedna od najpoznatijih. To je velika arena u kojoj su se nekada davno borili gladijatori. U Atini se nalazi Partenon, gra|evina napravqena od belog mermera, okruèna stubovima. Bio je to nekada hram bogiwe Atene. I u drugim gr~kim gradovima nalaze se sli~ne gra|evine hramovi koji su bili posve}eni nekom od mnogobrojnih boànstava. 1. Zaokruì slovo ispred ta~ne tvrdwe. a) Partenon je posve}en mnogim boànstvima. b) Luvr se nalazi u gradu svetlosti. v) Koloseum je hram posve}en bogiwi Ateni. g) Crveni trg se nalazi u ve~nom gradu. 2. ta je opisano u navedenim tekstovima? a) ~uveni graditeqi b) prirodne lepote v) sve~anosti i obi~aji g) poznate gra|evine Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora. 3. Podvuci u svakom tekstu tri prisvojna prideva na osnovu kojih zakqu~uje{ u kojoj se zemqi nalaze gradovi o kojima je re~. 4. Zato su nazivi Crveni trg, Partenon, Koloseum i Luvr napisani velikim slovom? a) Zato to su to nazivi zna~ajnih mesta i objekata. b) Zato to su to strani nazivi. v) Zato to se nalaze na po~etku re~enice. Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.

JEZI^KE [KOLICE

60

43

KROV SVETANajvii planinski vrh na Zemqi zove se Mont Everest i nalazi se na Himalajima. Visok je 8 850 metara. Na toj visini vazduh je veoma redak. U wemu ima vrlo malo kiseonika, koji je neophodan za disawe. Zbog toga ~oveku na toj visini moè da bude muka, ~ak moè i da se razboli. Mont Everest je dobio ime po Xorxu Everestu, nau~niku koji je prvi uspeo da odredi visinu tog vrha. Qudi koji ìve blizu te planine imaju za wu druga~ija imena: Sagarmantha to zna~i ~elo u nebu, ili Chomolungma to zna~i majka svih bogova na svetu.

JEZI^KE [KOLICE

1.

Gde se nalazi Mont Everest?

2.

Zbog ~ega qudima koji se pewu na Mont Everest moè da bude muka?

3.

Ako je tvrdwa ta~na, zaokruì T, a ako je neta~na, zaokruì N.

Xorx Everest prvi se popeo na Mont Everest. Visina Mont Everesta mawa je od 10 000 m. Na velikim visinama vazduh je veoma redak. Himalaji su najvii planinski vrh na Zemqi.

T T T T

N N N N

4.

U nazivima: krov sveta, ~elo u nebu, majka svih bogova na svetu moèmo prepoznati ose}awe koje su qudi gajili prema toj planini. To ose}awe je: a) qubav b) strah v) mr`wa g) divqewe Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.

5. Zbog ~ega se za Mont Everest kaè da je krov sveta?

61

44

ROBIN HUDRobin Hud je jedan od legendarnih engleskih heroja, odmetnik koji je sa svojom druìnom ìveo u ervudskoj umi, blizu Notingema. Pomagao je siromanim qudima daju}i im ono to je otimao od bogata{a. Legenda o wemu nastavqa da ìvi.

JEZI^KE [KOLICE

1.

Kojom se re~enicom najboqe opisuje Robin Hud? a) Robin Hud je heroj i odmetnik koji je ìveo u ervudskoj umi. b) Robin Hud je heroj koji je pomagao siromanim qudima. v) Robin Hud je engleski heroj o kome i danas ìvi legenda. g) Robin Hud je heroj koji je otimao od bogatih qudi. Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.

2. Upi{i u tabelu imenice, glagole i prideve iz teksta o Robinu Hudu, kao i iz prvog zadatka. imenice glagoli pridevi

3. Koja je druga re~ za legendu? a) vest b) bajka v) istorija g) predawe Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.

62

45

VATERPOLOU Engleskoj je 1869. godine odigrana prva vaterpolo utakmica. Ta utakmica nije mnogo li~ila na danawu igru. Plivalite je bilo bez golova, a zadatak jedne ekipe bio je da loptu poloì na dasku iza golmana protivni~kog tima. Od 1900. godine vaterpolo se nalazi na programu olimpijskih igara. Prvi olimpijski pobednik bila je Velika Britanija. Prvenstvo sveta u vaterpolu prvi put je odràno 1973. godine u Beogradu. Svaka vaterpolo ekipa ima sedam igra~a, od kojih je jedan golman. Ekipa moè imati najvie {est rezervnih igra~a. Igra ima ~etiri ~etvrtine od po osam minuta. Kod svih znakova za prekid sat koji meri vreme mora da se zaustavi. U vaterpolu se pogodak priznaje kada lopta celim obimom pre|e gol liniju. Pogodak moè biti postignut iz bilo kog dela plivalita i bilo kojim delom tela, osim pesnicom. Pogodak se moè posti}i i uplivavawem s loptom u gol.

JEZI^KE [KOLICE

1. 2.

Podvuci deo teksta iz kojeg moè saznati kako se u prolosti igrao vaterpolo. Vaterpolo ekipa ima: a) sedam igra~a bez golmana b) sedam igra~a i golmana v) est igra~a i golmana Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.

3.

ta moèmo da saznamo iz ovog teksta? Iz ovog teksta saznajemo: koliko traje utakmica kada se priznaje pogodak ko je bio prvak sveta 1973. godine kakve su kazne za prekraje Zaokruì DA ili NE DA DA DA DA NE NE NE NE

4. Koja devoj~ica je ta~no predstavila tekst Vaterpolo? Zaokruì weno ime. Dragica: Ovaj tekst govori o nastanku i pravilima igre vaterpolo. Dijana: Ovaj tekst govori o lepoti i zna~aju vaterpola. Svetlana: Ovaj tekst govori o olimpijskim i svetskim prvacima u vaterpolu.63

46

SVILAKinezi su dugi niz godina imali neto to nije imao nijedan drugi narod na svetu imali su svilu. Svilene bube, koje stvaraju niti od kojih se tka svila, ìvele su samo u Kini. Mnogi su pokuavali da iznesu svilenu bubu iz Kine, ali im to nije polo za rukom. Kinezi su znali da je ta buba izvor bogatstva, jer su trgovci iz celog sveta dolazili da kupuju svilu, pa su dobro pazili da ostane samo wihova. Pri~a se da je svilena buba tajno izneta iz Kine na vrlo neobi~an na~in. Jedna gospo|a sakrila je larve svilene bube u pun|u. Naravno, nije se moglo o~ekivati da Kinezi rasture gospo|i frizuru, a verovatno nisu ni pretpostavili kakvo se blago u woj krije.

JEZI^KE [KOLICE

1.

Koja dva podnaslova najboqe odgovaraju pasusima ove pri~e? Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora. prvi pasus: a) Najstariji narod na svetu b) Trgovci iz celog sveta v) Svileno blago drugi pasus: a) Domiqata gospo|a b) Bube u glavi v) Sebi~ni Kinezi

2. Napi{i prisvojne prideve od slede}ih imenica: Kina Kinez buba gospo|a

3. Odredi subjekat i predikat u re~enici: Jedna gospo|a sakrila je larve svilene bube u pun|u. subjekat: predikat:

4. Napii tri re~enice u kojima }e opisati ono to je najva`nije u tekstu Svila.

64

47Na putovawima po razli~itim zemqama upoznajemo se ne samo s qudima, prirodnim lepotama i istorijskim spomenicima ve} i s nacionalnim kuhiwama tih zemaqa. Tako su, na primer, ~uvene francuska, italijanska i kineska kuhiwa.JEZI^KE [KOLICE

1.

ta ozna~ava re~ kuhiwa u ovom tekstu? a) prostoriju u kojoj se priprema hrana b) vrstu jela i na~in wihove pripreme v) kuhiwski pribor za pripremu hrane g) restoran sa zdravom hranom Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.

RECEPTNa omiqeni kola~ od qiva ovog puta je bio neobi~no tvrd. Mama se kasno setila da je zaboravila da stavi jedan od potrebnih sastojaka. 2. Pa`qivo pogledaj spisak sastojaka iz recepta za pravqewe kola~a i podvuci sastojak koji je mama zaboravila da stavi.

SASTOJCI: 300 g o~i}enih sveìh qiva 50 g e}era 70 g mekog brana 2 kaike uqa za meko}u testa 30 g zobenih pahuqica cimet i vanila po ukusu

Pro~itaj ovu {aqivu vest iz de~jih novina.

ANSA ZA BAKUJedan petogodiwi de~ak pozvao je telefonom policiju s molbom da kazne wegovu baku jer suvi{e ~esto pravi knedle sa qivama, koje se wemu ne dopadaju. Policajac je de~aku savetovao da baki pruì jo jednu ansu. 3. Napii zavretak ove vesti u dve re~enice.

65

48

GREJPFRUTGrejpfrut se ubraja u najzdravije vo}e. Bogat je vitaminima, naro~ito vitaminom Ce. Zdravoj osobi potrebno je samo pola grejpfruta da zadovoqi dnevnu potrebu za vitaminom Ce. Grejpfrut sadrì mnoge sastojke koji spre~avaju neke bolesti. Ti sastojci se nalaze i u wegovim semenkama. To je dovoqan razlog da ovaj plod uvrstite u redovnu ishranu. 1. ta saznajemo iz ovog teksta? Iz ovog teksta saznajemo: Grejpfrut sadrì samo vitamin Ce. Grejpfrut treba jesti jer je zdrav. Semenke grejpfruta su lekovite. Grejpfrut treba jesti redovno. 2. Svrha ovog teksta je: a) da te obavesti o poreklu grejpfruta b) da te nau~i kako se jede grejpfrut v) da te ubedi da redovno jede grejpfrut g) da opi{e kako se gaji grejpfrut Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora. Zaokruì DA ili NE DA DA DA DA NE NE NE NE

JEZI^KE [KOLICE

Pro~itaj odlomak iz novinskog ~lanka. Vo}e ne silazi samo sa grana u korpe, ne stiè samo u prodavnice i na pijace. Beru ga qudi i stavqaju u vre}e, u gajbe, u sanduke, u kamione. Nekada ga tresu s grana na zemqu, pa ga zatim skupqaju. Kad to vo}e stigne na pijacu ili u prodavnicu, opet ga razni qudi diraju rukama. Tako na vo}u ostaju tragovi raznih ruku: i ~istih, i prqavih, i zdravih, i bolesnih. 3. Gde moè da pro~ita ovaj tekst? a) u ~lanku o ~uvawu zdravqa b) u ~lanku o zna~aju vo}a u ishrani v) u ~lanku o prodaji vo}a g) u ~lanku o gajewu vo}a Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora. 4. Napii re~enicu kojom }e izraziti poruku ovog teksta.

66

49Pro~itaj tekst u kom nedostaje prva re~enica.

ZELENA DIWA................................................................................................

JEZI^KE [KOLICE

U ìriju su bili: Limunko, Jagodica, Viwica i Grozden. Takmi~ari su imali raznobojne keceqe i bele kuvarske kape. Iz restorana se do pono}i ~ula muzika i pesma, a mnogobrojni gosti bili su oduevqeni pripremqenim poslasticama.

1.

Zaokruì slovo ispred re~enice koja nedostaje, a kojom po~iwe tekst. a) Sino} je u restoranu Zelena diwa organizovana proslava vlasnikovog ro|endana. b) Sino} su u restoranu Zelena diwa organizovani igranka i maskenbal. v) Sino} je u restoranu Zelena diwa organizovano takmi~ewe u pravqewu vo}nih salata.

POBEDNICIU restoranu Zelena diwa nastupile su slede}e ekipe: Tajni recept, Vitaminci, Seckalice, Divqe jabu~ice i ârobne varja~e. Najboqe su bile ârobne varja~e, a najslabiji Tajni recept. Drugo mesto pripalo je Vitamincima. Na sredini tabele nale su se Divqe jabu~ice. 2. Upii u tabelu nazive ekipa prema uspehu koji su postigle. mesto 1. 2. 3. 4. 5. Vitaminci ekipa

67

50

PORUKAMama je pro~itala Miinu poruku na mobilnom. Odmah ga je pozvala i pitala ta to va`no ima da joj kaè. On je odgovorio da je wegova ekipa pobedila na takmi~ewu u restoranu Zelena diwa i da su dobili nagradno putovawe u Diznilend. 1. ta je pisalo u poruci koju je Mia poslao mami? a) Dobili smo nagradno putovawe u Diznilend! b) Pobedili smo na takmi~ewu u restoranu! v) Pozovi me, imam neto va`no da ti kaèm! Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.

JEZI^KE [KOLICE

Mia je prou~io red vo`we u Diznilendu. Prou~i ga i ti, pa odgovori na pitawa.

RED VO@WE

POLAZAK AUTOBUSA DIZNILEND SUNÂNI GRAD 6.40 15.50 7.55 16.40 9.10 18.40 10.45 19.40 11.40 21.35 13.00 22.05

DIZNILEND ZELENGRAD 8.40 Legenda: Samo radnim danima Svakodnevno 10.10 12.10 14.10 16.40 18.10 19.23

2. ta saznajemo iz ovog reda vo`we? a) kada autobusi za Sun~ani Grad i Zelengrad polaze iz Diznilenda b) kada autobusi za Diznilend polaze iz Sun~anog Grada i iz Zelengrada v) kada autobusi iz Diznilenda dolaze u Sun~ani Grad i Zelengrad Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.

68

503. êmu sluì legenda u ovom redu vo`we? a) da ga u~ini zanimqivijim b) da u wemu ispravi grekeJEZI^KE [KOLICE

v) da objasni kako se on ~ita Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.

4.

Koliko autobusa radnim danima vozi za Zelengrad?

5.

Mia èli da prvim autobusom u nedequ otputuje iz Diznilenda za Sun~ani Grad. U koliko sati polazi taj autobus?

6. ta se moè zakqu~iti iz ovog reda vo`we?

Iz ovog reda vo`we moè se zakqu~iti: Od Diznilenda do Sun~anog Grada putuje se duè nego od Diznilenda do Zelengrada. Autobusi iz Diznilenda ~e}e voze za Sun~ani Grad nego za Zelengrad. Autobuska karta do Zelengrada skupqa je nego karta do Sun~anog Grada.

Zaokruì DA ili NE

DA

NE

DA

NE

DA

NE

7.

ta misli, da li za Sun~ani Grad putuje vie qudi nego za Zelengrad? DA NE


69

51TESTOVI SA ME\UNARODNOG ISPITIVAWA ÎTALA^KE SPOSOBNOSTI PIRLS Posledwa dva radna lista uzeta su iz testa koji su reavali tvoji vrwaci irom sveta. Sada je na tebe red. Ako pa`qivo bude{ ~itao/~itala, ne}e ti biti teko da odgovori na pitawa.JEZI^KE [KOLICE

Zipijeva radwa za iznajmqivawe bicikalaVo`wa biciklom je svima zabavna, a uz to je i zdrava!

Istraìte 7 km dugu, ravnu i laganu biciklisti~ku stazu u veli~anstvenom predelu uz Severnu reku Kakav god bicikl da èlite, kod Zipija }ete ga sigurno prona}i. Veliki izbor ... mauntin bajk (za planinske staze), tandem-bicikli (bicikli za dve osobe), bicikli sa prikolicom za bebe i oni sa seditem za decu ... sportski bicikli za ène i mukarce, s mekim i udobnim seditima i s 21 brzinom. Svi Zipijevi bicikli redovno se odràvaju, a svake godine kupuju se novi. Biciklisti~ke kacige, pumpe, ranci i lanci za zakqu~avawe besplatni su za sve.

Za decu ispod 7 godina imamo bicikle koji se mogu zaka~iti za bicikl odraslog, to omogu}ava da o deci vodite ra~una, kao i da im pomognete tokom duge vo`we. Za decu ispod pet godina imamo udobna de~ja sedita i prikolice koje se mogu zaka~iti za bicikl odraslog. Za zahtevnije male bicikliste imamo male bicikle sa amortizerima ili bez wih. Koliko kota iznajmqivawe bicikla? (cene u funtama)Iznajmqivawe bicikla Odrasli/ prikolica Deca (ispod 16 godina) De~je sedite Pola dana 8 6 2 Ceo dan 12 9 3 Za nedequ dana 50 30 12

PROBAJ pre nego to se ODLUÎ

70

511. ta je glavni ciq ove reklame? a) da pokaè kuda vodi biciklisti~ka staza b) da se da objawewe u vezi s biciklima koji se mogu iznajmitiJEZI^KE [KOLICE

v) da opie ta se deava na biciklisti~koj stazi g) da nas ne~emu nau~i o biciklima

2.

Koliko bi desetogodi{wak morao da plati ako bi iznajmio bicikl na ceo dan?

3.

Zipijeva radwa iznajmquje opremu za decu. Navedi dva dela opreme koja su namewena deci. 1. 2.

4. Koje informacije o Zipijevim biciklima pokazuju da su bicikli za iznajmqivawe u dobrom stawu?

5.

^lanovi porodice Petrovi}, majka Milena, otac Jovan, desetogodiwa Lenka i trogodiwi Aleksa, planiraju da provedu dan voze}i bicikle. Kakvi bicikli su potrebni ovoj porodici? Da biste odgovorili, upotrebite informacije iz reklame.

6. Poveì u reklami odgovore s pitawima. Mi smo zapo~eli, ti nastavi. Gde moète da prona|ete kratku re~enicu koja vas moè navesti da se oprobate u vo`wi bicikla? Koja re~enica vas poziva da probate stazu Severne reke? Gde moète da prona|ete informaciju o cenama iznajmqivawa bicikala?

Gde moète da prona|ete informacije o vrstama bicikala za odrasle koji se mogu iznajmiti?

71

52

SLEDI STAZU SEVERNE REKE VOZE]I ZIPIJEVE BICIKLEJEZI^KE [KOLICE

Zelengrad po~etak stazebiciklisti~ka staza reka

Staza Severne rekeStaza Severne reke je ravna i laka za vo`wu biciklom, a du` we se moè mnogo toga videti. Polazite od Zelengrada isto~nom obalom reke. Prelazite most kod Zelengradskog keja. Staza vas zatim vodi kroz Stoletni park. Na oko 2 km od po~etka staze nailazite na kafi} Sunce. Daqe nastavqate zapadnom obalom reke (vidi mapu). Prolazite pored prirodnog barskog rezervata. Moète se zaustaviti, uzeti trajekt i posetiti istorijsku luku Stari Grad, koja se nalazi na drugoj obali Severne reke.

Zelengradski kej

S Z J I Stoletni park

Kafi} Sunce

2 km

Severna reka 4 km Prirodni barski rezervat Stari Grad Pristani{te za trajekte

Idete daqe stazom i uìvate u netaknutoj prirodi prepunoj ptica voze}i se ka hotelu Reka. Sledite mirnu seosku stazu koja prelazi preko imawa oko Kamenog dvorca. Vide}ete deo velikog krda jelena, i to iz neposredne blizine. Malo daqe nailazite na Sun~ani Grad.

Hotel Reka 6 km Kameni dvorac 7 km kraj staze Sun~ani Grad

72

521. ta je glavni ciq teksta Staza Severne reke sa prethodne stranice? a) da se opie kako izgleda Kameni dvorac b) da se da objawewe u vezi s biciklimaJEZI^KE [KOLICE

v) da se navedu cene iznajmqivawa bicikala g) da se da uputstvo za kretawe

2.

Gde po~iwe staza Severne reke? a) kod Starog Grada b) kod Sun~anog Grada v) kod Zelengrada g) kod Stoletnog parka

3.

Ozna~i brojevima mesta onim redosledom po kom }e se ona videti na stazi Severne reke, idu}i od po~etka staze ka wenom kraju. Broj 1 je ve} upisan na odgovaraju}e mesto. Kameni dvorac Stari Grad 1 Stoletni park Hotel Reka

4. Koje bi mesto na stazi Severne reke jedna porodica mogla da poseti? Objasni zato bi oni èleli da odu tamo.

73

525. Pro~itaj komentare Lenke, Alekse, Jovana i Milene. Spoj linijama ime svake osobe s mestom na karti (stazi) na kom se osobe, prema wihovim re~ima, nalaze. Mi smo zapo~eli, ti nastavi. Pogledaj tekst Staza Severne reke sa 72 stranice.

JEZI^KE [KOLICE

Zelengrad Upravo sam se zaustavila da kupim uìnu u kafi}u Sunce. po~etak stazebiciklisti~ka staza reka

Zelengradski kej

S Z J Lenka Na drugoj strani reke nalazi se divan mali lu~ki grad. 2 km I Stoletni park

Kafi} Sunce

Severna reka Jovan 4 km Ovde mogu da vidim stotine ptica. Prirodni barski rezervat Stari Grad Pristani{te za trajekte Aleksa

Jelen se uplaio od zveckawa naih bicikala.

Hotel Reka 6 km Kameni dvorac 7 km kraj staze Sun~ani Grad

Milena

74

O REEWIMAPoseban deo ove zbirke ~ine REEWA. Radni listovi su preslikani da bi se u~enik lake snaao, s tom razlikom to se pored svakog zahteva, osim oznake wegove teìne, odnosno nivoa, nalazi i opis znawa i ume}a koja se tim zahtevom ispituju. Zahvaquju}i tome, u~enik i wegov roditeq mo}i }e da provere u kojoj je meri ovladano znawem i traènim vetinama. Koji odgovor priznati kao ta~an? U REEWIMA su ta~ni odgovori dati na na~in koji je naveden i u instrukciji da se neto nacrta, zaokruì, podvu~e, poveè, prepie. Me|utim, u~enikov odgovor moè na odre|en na~in da odstupi od odgovora navedenog u reewu. Na primer: u~enik nije odgovorio na traèni na~in (tekst je podvukao, a trebalo je da ga prepi{e; zaokruìo je tekst, a trebalo je da ga precrta) dao je druga~iji odgovor od navedenog, ali ta~an i smislen u~enikov odgovor nije napisan potpunom re~enicom, ve} jednom re~ju ili sintagmom, ali je ta~an i direktan odgovor na postavqeno pitawe. U svim tim slu~ajevima odgovore u~enika treba prihvatiti kao ta~ne. Kroz zadatke u kojima se od u~enika traì da napie ta misli o postupku nekog junaka ili o stavu pisca, odnosno autora teksta i da obrazloì zato tako misli, ve`ba se vetina da se formulie i argumentuje sopstveni stav. Kod takvih pitawa ne ocewuje se sadràj u~enikovog odgovora. Va`no je da u~iteq potuje miqewe i stav deteta i da pokaè da uvaàva wegov pokuaj da iskaè i obrazloì svoj stav. Preciznije re~eno, neta~an odgovor je samo onaj odgovor u kom nema u~enikovog stava ili obrazloèwa tog stava. Pri procewivawu ta~nosti, odnosno neta~nosti odgovora, u~iteq stalno treba da ima na umu to da se jednim zahtevom ispituje samo jedna sposobnost. Na taj na~in u~iteq, u~enik i roditeq mogu da vide u ~emu je dete dobro, a u ~emu je slabije. Na primer, ako se traì pronalaèwe odre|ene informacije, uo~avawe nekih odnosa u tekstu ili izvo|ewe zakqu~aka i ako u~enik ta~no odgovori, ali u odgovoru napravi jezi~ke i pravopisne greke, onda se zbog nepoznavawa i nepotovawa pravopisnih pravila ne sme umawiti vrednost wegovog odgovora. Reewa nisu pra}ena bodovawem koje bi automatski vodilo ka odre|enoj oceni jer izme|u nivoa znawa, na jednoj strani, i ocene, na drugoj, ne stoji znak jednakosti. Ciq autora je bio da ova zbirka sluì proveri kvaliteta u~eni~kih postignu}a, a ne vrednovawu postignu}a u kategoriji {kolskih ocena. Ipak, prema proceni mogu}nosti odeqewa u celini, kao i pojedinih u~enika, u~iteqi mogu sami da odrede broj poena potrebnih za odre|enu ocenu, pri ~emu bi trebalo da vode ra~una o nivou na kojem se odre|eni zadatak nalazi, odnosno o teìni zahteva u zadatku.JEZI^KE [KOLICE

75

1Ovo je mapa dela grada u kojem ìve Bojana i Aqoa.

2

[KOLA

R SPO RTSKI CENTAPO[TA

U organizaciji Kreativnog centra i Prijateqa dece Zvezdare, u~enice kole glume pri pozoritu Pan teatar Bojana \urakovi} i Maja \orovi} osvojile su prvo mesto, kao predstavnice Srbije, na evropskom prvenstvu u ~itawu u Austriji.

2PARKBIOSKOP

Prepoznaje vrstu teksta.

1KW I@ ARA

1. Ovaj tekst je:CRKVAKAFI]POZ ORI[TE

a) poruka

MUZEJ

JEZI^KE [KOLICE

JEZI^KE [KOLICE

b) reklama

v) oglasBIBLIOTEKA

g) vestPEKARA

AUTOBUSKA STANICA

Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.

Ume da zakqu~i koji podaci postoje u tekstu, a koji ne postoje.

PARK

2. ta saznajemo iz ovog teksta? Zaokruì DA ili NE DA DA DA DA DA NE Ume da poveè podatke iz teksta. 3. Pro~itaj slede}e re~enice, a zatim na mapi ozna~i brojem 1 mesto na kom se nalazi Bojana, a brojem 2 mesto na kom je Aqoa: Bojana: Koliko kota komplet lektire za tre}i razred? Aqoa: Posle ovog ~asa oti}i }u do pekare da kupim picu! Ume da uo~i vezu izme|u vrste objekta i wegovog naziva. 4. Poveì linijom objekat s wegovim nazivom. Jedan objekat je viak. Objekat: crkva bioskop po{ta {kola NE NE 2. Kada je Bojana kupila komplet lektire, prola je izme|u crkve i muzeja, skrenula u prvu ulicu desno i na slede}oj raskrsnici srela Aqou. Obeleì znakom H raskrsnicu na kojoj su se wih dvoje sreli. NE Ume na mapi da prona|e odre|eni podatak. NE Ume da se sna|e na mapi na osnovu podataka iz teksta. 1. Bojana je iz kole najkra}im putem otila u kwiàru, a zatim u biblioteku. Linijom obeleì put kojim je Bojana ila.

Iz ovog teksta saznajemo:

RE[EWA

76

ta se dogodilo

ko su u~esnici doga|aja

kada se to dogodilo

gde se dogodilo

ko je napisao tekst

Ume da odredi redosled doga|aja kada su re~enice ispremetane.

3. Upii u kruì}e brojeve od 1 do 6, tako da redosled odgovara toku doga|aja.

6 Zajedno su otili u biblioteku. 3 Pozvala ga je da joj se pridruì.

2 Na putu je srela Aqou.

1 Bojana je krenula u biblioteku.

5 Ipak je prihvatio poziv. 4 Aqoa se dvoumio.

Naziv objekta: Pokretne slike

Sveti Dimitrije9

Dositej Obradovi}

8

3Ume u tekstu da uo~i redosled pojmova. 1. Napii redom nazive materijala na kojima se pisalo, a koji se pomiwu u tekstu na prethodnoj stranici.

3

OD GLINENIH PLOÎCA DO PAPIRAplo~ice od gline papirus (ìvotiwska) koà, pergament papirUme u tekstu da prona|e podatak koji se traì.

1. Stari narodi Vavilonci i Asirci pravili su pre nekoliko hiqada godina plo~ice od gline. Na wima su zapisivali razne podatke koje su èleli da sa~uvaju. Urezivali su slova u vla`nu glinu, a zatim su plo~ice pekli u pe}i da bi bile ~vr}e i trajnije.

JEZI^KE [KOLICE

JEZI^KE [KOLICE

2Papirus

2. Na papiru su prvi pisali: a) Vavilonci b) Egip}ani v) Arapi g) Kinezi Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora. 3. Na ~emu se pisalo urezivawem slova?

2. Najstariji materijal za pisawe koji se koristio u starom Egiptu bio je papirus. Pravili su ga od stabqike jedne biqke, koju su sekli u trake. Od pore|anih i presovanih traka dobijali su se listovi koji su se suili na suncu. Posle suewa po tim listovima moglo se crtati i pisati mastilom.

Na plo~icama od gline.4. Podvuci onaj niz re~i u kojem se opisuje redosled radwi kojima se dobija pergament. urezivawe, suewe, pe~ewe potapawe, razvla~ewe, strugawe ce|ewe, presovawe, suewe 5. Zato se pergament koristi za pisawe i danas, posle pronalaska papira? Navedi iz teksta dve wegove osobine.

771Glinena plo~ica

Zato to je trajan i ~vrst (zbog wegove trajnosti i ~vrsto}e).Ume u odre|enom delu teksta da prona|e podatak koji se traì. 6. U kruì} ispod svake slike upii broj pasusa na koji se slika odnosi. 2 Ume da odredi osnovnu temu teksta. 7. O ~emu se govori u ovom tekstu? a) o razli~itim vrstama pisama b) o razli~itim materijalima na kojima se pisalo v) o razli~itim vrstama papira Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora. Ume da izvede zakqu~ak u vezi sa sadrìnom teksta.

3. Legenda kaè da je kraq grada Pergama umesto papirusa koristio pergament, koji se pravio od ìvotiwske koè. Posle potapawa koà se razvla~ila na velikom ramu, a zatim je strugana da bi se dobila glatka povrina za pisawe. Dok nije po~ela proizvodwa papira, najvi{e se pisalo na pergamentu. âk se i danas neki veoma va`ni tekstovi piu na pergamentu zbog wegove trajnosti i ~vrsto}e.

1 3

4. Prvi papir napravqen je u Kini pre vie od 2 000 godina. Biqke su potapane u vodu kako bi se napravila kaa. Ta kaa se zatim cedila, presovala i suila. Tako je dobijen papir glatke povrine, koji je bio idealan za pisawe. Kinezi su qubomorno ~uvali tajnu pravqewa papira vie od 700 godina, sve dok neki proizvo|a~i papira, koji su bili zarobqeni, nisu odali svoju vetinu.

3Pergament

8. Zaokruì slovo ispred ta~ne tvrdwe. a) Na glinenim plo~icama pisani su uglavnom oglasi. b) Papirus je materijal biqnog porekla. v) Vavilonci su na pe~ene glinene plo~ice urezivali slova. g) Kinezi su èleli da i drugi narodi nau~e da prave papir.11

10

4Ume u tekstu da prona|e podatak koji se traì. 1. U kruì} pored svake re~enice upii 1 ako se re~enica odnosi na Asirsku biblioteku, a 2 ako se re~enica odnosi na Aleksandrijsku biblioteku.

4

ASIRSKA BIBLIOTEKA1 Biblioteka se nalazila u carskoj palati. 2 Nau~nici se ne slaù oko broja kwiga u toj biblioteci. 1 Tekstovi iz te biblioteke ~uvaju se u Britanskom muzeju.

JEZI^KE [KOLICE

JEZI^KE [KOLICE

U devetnaestom veku, prilikom arheolo{kih iskopavawa, otkriveni su i ostaci ~uvene Asirske biblioteke. To je najstarija biblioteka na svetu. Nalazila se u carskoj palati, u drevnoj dràvi Asiriji, i imala je vie od dvadeset hiqada glinenih plo~ica. Na tim plo~ic

Documents

16.Jezicke skolice 3 2008