Sadržaj

Uvod ............................................................................................................................... 1

Osnovni pojmovi falsifikovanja novca.................................................................. 2

Falsifikati u prošlosti ............................................................................................. 4

Falcifikovanje i nove tehnologije .......................................................................... 5

Falsifikati stranih novčanica u Srbiji ..................................................................... 6

Falsifikovanje novca kao oblik savremenog rata .................................................. 8

Nacionalna sluzba za borbu protiv falsifikovanja novcanica i u Srbiji ............... 11

Zaključak ...................................................................................................................... 12

Literatura ...................................................................................................................... 13

Uvod

Falsifikovanje predstavlja stvaranje lažnih predmeta, kojima se pridaju svojstva koja oni nemaju ili menjanje (preinačavanje) pravih predmeta u pogledu njihove sadržine, oblika i vrednosti. Falsifikovanje koje se vrši u cilju prevare društveno je opasno i odreñeno je kao krivično delo. Za razliku od krivičnog zakonodavsta koje poznaje krivična dela falsifikovanja novca, falsifikovanja znakova za vrednost, falsifikovanja isprava i falsifikovanja službene isprave, krimnnalistika usvaja nešto drugačiju terminologiju i znatno razrañeniju klasifnkaciju pojavnih oblika falsifikovanja.

Srbija, kada je reč o pirateriji, falsifikovanju odeće i obuće (čuveni novopazarski teksas), novca i konačno, dokumenata - ličnih karata, pasoša, saobraćajnih dozvola, servisnih knjižica, a u poslednjih nekoliko godina i srednjoškolskih i fakultetskih diploma, nimalo ne zaostaje za svetom. Prema podacima Ministarstva za trgovinu, u Srbiji se naveliko prodaje falsifikovani cement.

U našoj zemlji falsifikovanje metalnog novca se javlja vrlo retko i zabeleženo je samo u nekoliko pojedinačnih slučajeva. Falsifikovanje papirnih novčanica se vrši ručno i fotokopiranjem. Kod ručno izrañenih falsifikata razlikuju se oni koji u celini nastaju rukom, oni koji se izrañuju kombinacijom manuelne i mašinske tehnike (štampanje rukom izrañenih falsifikata), oni koji nastaju prepravljanjem originalnih novčanica na veće apoene, oni koji nastaju skraćivanjem originalnih novčanica (od izrezanih delova više autentičnih novčanica sastavlja se nova) i najzad oni koji nastaju prepravljanjem nevažećih novčanica

2

Osnovni pojmovi falsifikovanja novca

Falsifikovanje novca može se javiti u dva osnovna vida: falsifikovanje metalnog novca i falsifikovanje papirnih novčanica. Falsifikovanje metalnog novca se uglavnom vrši na dva načina. Prvi i najjednostavniji je livenje metalnog novca u specijalnim kalupima od gipsa, metala ili drugog pogodnog materijala. Metalni novac izrañen na ovaj način ima vrlo slab i ne mnogo oštar reljef. ivice su loše izrañene, tako da se razlikuje od originalnog novca.

Drugi, mnogo precizniji način falsifikovanja jeste tzv. štancovanje, odnosno utiskivanje reljefa putem jakog pritiska pomoću specijalno izrañenih matrica. Ovako izrañen novacje mnogo kvalitetniji od livenog, jer ima jasan i oštar reljef. Falsifikuje se najčešće zlatni, a nešto reñe srebrni novac. Pri tome, falsifikati mogu biti načinjeni od sasvim drugog metala, odnosno legure, nego autentični novac ili od istog metala kao autentični, ali sa manjom težinom ili manjom finoćom plemenitog metala.

Najveći broj falsifikata izrañuje se u celini mašinskim putem, tj. fotokopiranjem originalne novčanice. Ovi falsifikati su i najopasniji, posebno kada su nastali uz pomoć preciznih mašina. Falsifikovanje papirnog novca je veoma teško, jer od falsifikatora zahteva poznavanje fotografske, cinkografske, litogra-fske i štamparske tehnike. Meñutim. čak i kada su zadovoljeni ti uslovi, ostaje jedna nepremostiva teškoća, a to je nabavka specijalnog papira, čiji bi kvalitet i sastav u potpunosti odgovarao potrebnom standardu. Naime, izrada hartije za štampanje novčanica je pod najstrožom kontrolom države, a u tehnološkom postupku se primenjuju različite mere zaštite, kao što su vodeni žig, svileni končići. kružići planšete, sigurnosna metalna nit, posebna boja, fluorescentne materije, luminiscentni znakovi, materije koje reaguju na elektronske aparate. 1

Prilikom falsifikovanja novčanica, falsifikatori biraju one koje su najunosnije. U tom poslu uglavnom se služe sledećim kriterijumima: da je novčanica univerzalno sredstvo plaćanja, da je vrednost novčanice što veća i da su to novčanice koje se ne menjaju često. Daleko najčešće su se falsifikovali američki dolari (oko 85 % svih zaplena odnosilo se na ovu valutu), dok su ostatak od 15 % činili falsifikati italijanskih lira, nemačkih maraka, švajcarskih i francuskih franaka.

1 Simonović Lj.: Kriminalističko veštačenje dokumenata, Mala strucna biblioteka, Beograd, 1956. str. 221.

3

Što se tiče falsifikovanja naše valute, u kriminalističkoj praksi je zabeleženo više takvih slučajeva, pri čemu su falsifikati u našu zemlju uglavnom unošeni iz inostranstva i to najčešće iz Italije. Falsifikovani novac se obično rastura na prodajnim mestima koja imaju veliki promet, nešto reñe u kupoprodajnim poslovima izmeñu pojedinaca, madaje bilo i pokušaja direktne zamene lažnog novca u menjačnicama.

U zavisnosti od ovih elemenata, može se raditi o većem ili manjem gubitku karakteristika značajnih za ekspertizu. U narednoj fazi se pristupa ispitivanju samog dokumenta. Ovo ispitivanje se najčešće svodi na utvrñivanje vrste upotrebljenog sredstva za pisanje (nalivpero, hemijska olovka, flomaster i dr.) i nekih opštih obeležja rukopisa (oblik, veličina, proporcije i povezanost slova; raspored slova i reči; ugao pisanja; odnos prema osnovnoj liniji; ispisanost rukopisa). Mnogi sitni detalji, značajni za odreñivanje sadržine individualnosti rukopisa, uglavnom su potpuno izgubljeni. Prilikom ispitivanja pojedinih obeležja, mora se utvrditi da li je do njihove modifikacije došlo već na originalu ili su one posledica mikrofilmovanja. Kao i za svaki drugi vid veštačenja dokumenata, i ovde je neophodno pribaviti odgovarajući kompara- tivni materijal, koji mora obuhvatiti kako kopije, tako i originalne materijale

4

Falsifikati u prošlosti

Prve prave novčanice, preteče današnjim, pojavile su se pre više od 1000 godina u Kini. One su po tehnici, zaštiti i izgledu bile primitivne ali je svest onih koji su se bavili njenom izradom i onih koji su je falsifikovali bila savremena. Prvi su hteli moćnu novčanicu, otpornu na upotrebu i falsifikovanje a drugi mogućnost da je što lakše i vernije reprodukuju. Za ove koji su se bavili poslom s druge strane zakona uvedene su drakonske mere - odsecanje ekstremiteta i oduzimanjem celokupne imovine.

Na ovim našim prostorima od vremena kralja Milutina, na gradskim pijacama države Nemanjića započela je široka upotreba domaćeg kovanog novca. U prometu je upotrebljavan srebrni novac koji se nazivao dinar. Ovaj naziv srebrnog novca potiče iz starog Rima, gde je u 3. veku pre n.e. prvi put iskovan srebrni dinarius.

U Zakoniku cara Dušana dinar se javlja u značenju srebrnog novca uopšte, zato što tada u srpskom jeziku još uvek nije postojao novac kao pojam. Prema etimološkom značenju, reč novac je prvi put upotrebljen u srpskom narodnom jeziku u 15. veku, kao skraćenica za srebrni dinar iskovan u Novom Brdu.

Falsifikati dinara pominju se u pismu kralja Milutina opštini Dubrovačkoj1320. godine:

I za vašu dragu ljubov, platite mi dobrim dinarima, nemojte mi loše dinare davati, jer loše dinare ne htedoše Grci da uzmu, gde god ih davasmo, za koje god potrebe.

Dubrovčani su falsifikatima platili Dmitrovski danak, koji su redovno davali Nemanjićima još od vremena kralja Vladislava. Da su dubrovački dinari lažni, Srbi su saznali tek kasnije kada ovu vrstu novčanice nisu hteli da prime iskusni grčki trgovci za robu koju su prodavali Nemanjićima.

Na ovom terenu zabeležen je i falsifikat turskog dukata u Kneževini Srbiji, 1825. godine, za vreme knjaza Miloša. Falsifikovale su se i naše kovanice od 10 dinara u srebru, prema zapisima iz 1891. godine, a koje su puštene u opticaj 6 godina ranije. Sačuvani su i podaci o falsifikatu iz 1925. godine novčanice od 1000 dinara s likom svetog ðorña na konju.

5

Falcifikovanje i nove tehnologije

Agentima Američke tajne službe je posao oko utvrñivanja počinioca proizvodnje falsifikovanog novca prilično otežan.

Naime, profesionalni štampači koji su nekada korišćeni za falsifikovanje novčanica u apoenima od 20, 50 i 100 dolara i koji su bili dovoljno dobri da prevare eksperte, danas su zamenjeni kućnim ink jet štampačima.

Obično su u pitanju falsifikati lošeg kvaliteta u malim apoenima koje najčešće proizvode narkomanski zavisnici, i koji uspevaju da prevare ljude i cirkulišu. Čak 60 % od 103 miliona dolara zaplenjenog lažnog novca, u periodu od Oktobra 2007 do Avgusta 2008, su bili ink-jet falsifikati, dok je 1995 godine taj procenat bio svega 1 %. Deo problema je i to da je Američka vlada mnogo puta menjala novčanice da bi otežala falsifikovanje, i time doprinela da grañani, vlasnici radnji pa čak i policajci ne mogu da primete kad je u pitanju lažni novac.

Falsifikovanje je konstantan problem koji se još više pogoršao tokom ekonomske krize. Današnji falsifikatori štampaju novac i u apoenima od 5 i 10 dolara, pa čak i od 1 dolara što je zaista sulu

6

Falsifikati stranih novčanica u Srbiji

Danas je falsifikovanje novca udruženo ne samo s ljudskim znanjem i umećem već i s neslućenim mogućnostima koje pruža savremena tehnika i tehnologija. U borbi protiv falsifikata uključene su u svetu brojne institucije: centralne banke, policija, Interpol, Europol, Olaf( Evropska komisija za borbu protiv prevara) i dr.

O falsifikovanju stranog novca podatke daje Narodne banke Srbije za falsifikovane strane novčanice i druge zaštićene papire, koji je i sudski veštak za strani novac i predavač na brojnim seminarima za radnike Narodne banke, banaka, menjačnica i td. Ističe se da je permanentna obuka zaposlenih veoma važna u otkrivanju lažnih novčanica. Na ovim predavanjima polaznici se upoznaju s najnovijim otkrićima falsifikovanih novčanica i načinima kako da ih prepoznaju. Po podacima s kojim raspolaže u Srbiji je u 2003. godini evidentirano raznih lažnih novčanica koje su dostavljene u Narodnu banku na ekspertizu, a koje preračunate u dolare iznose 929 576,11 ili 730 619,78 EUR. Kod nas kao i u svetu, ističe Marko Puletić, najviše se falsifikuju novčanice dolara a zatim evra.

Uglavnom se, kad je reč o dolaru falsifikuju tzv. srednji apoeni od 50 i100 dolara. Prema procenama od ukupne količine falsifikata 70% se odnosi na ovu valutu. Do pre dve godine veliki iznos falsifikovanih novčanica bio je i kod nemačke marke. Najčešće su se falsifikovale novčanice od 50, 100 i 200maraka. Tokom 2000. i 2001. godine u Srbiji su zabeleženi i falsifikati od 500 i1000 maraka. Samo tri meseca nakon uvoñenja evra otkriveni su lažni apoeni od50 EUR. Falsifikatori su štampanjem lažnog evra želeli da iskoriste period velike zamene 12 valuta Evropskeunije u jedinstvenu evropsku monetu. Trenutak je bio pogodan, jer većina stanovništva nije dovoljno poznavala njegove karakteristike i izgled.

U ranijem periodu, pre uvoñenja evra, osim dolara i marke, pojavljivale su se falsifikovane i druge valute: italijanska lira, holandski gulden, engleska funta, grčka drahma..S pojavom evra promenjena je i lista najčešće falsifikovanih novčanica, osim dolara koji je i sada najomiljenija valuta za falsifikatore. To su:

7

engleska funta, kanadski dolar, bosanska marka i sporadično švajcarski franak. Pored toga zabeleženi su i pokušaji proturanja originalnih novčanica koje nisu na kursnoj listi. Argetinski austral od 100 apoena na kome piše cent australes proturan je kao australijski dolar. Isto tako novčanica od 100 kruna Farskih ostrva proturana je kao novčanica od 100 danskih kruna.2

Danas, kako naglašava naš sagovornik, sve papirne novčanice imaju više zaštitnih elemenata: sigurnosnu nit, vodeni žig, hologram, kvalitet štampe, papir i boju. Osim toga, postoje i skriveni elementi zaštite. To važi i za novčanice od polimer plastike koje su se prvo pojavile u Australiji, pre 6-7 godina. Ove novčanice bile su od 10 australijskih dolara. Novčanice su se pokazale kao izuzetno kvalitetne po izradi i postojanosti boja, otporne na habanje, gužvanje, cepanje. Zbog toga je Nacionalna banka Australije odlučila da sve svoje apoene narednih izdanja štampa na plastici. Novčanice od plastike danas imaju i Singapur i Rumunija.

U zgradi Narodne banke održana je 1995. godine izuzetna izložba falsifikovanih novčanica. Po podacima s kojim raspolaže njen autor Marko Puletić ovo je prva i jedina izložba ove vrste kod nas. Ne manje interesantna bila bi i nova izložba, imajući u vidu da se evro pojavio pet godina kasnije. S razvojem tehnologije u ovih desetak proteklih godina zanimljivo bi bilo videti i druge, verovatno mnogo uspešnije falsifikate od onih s pomenute izložbe, poput super dolara s početka naše priče.

2 Bošković M.: Kriminalistika-metodika I, policijska akademija, Beograd, 1998. str. 245.

8

Falsifikovanje novca kao oblik savremenog rata

Ne samo da se preko Srbije i Crne Gore uveliko distribuiraju profesionalno krivotvorene novčanice, nego se sumnja da postoje centri koji učestvuju u samom falsifikovanju. Izgleda da nam je jedini spas od totalno zatrovanog tržišta novca upravo to što domaći grañani, u podzemlju i iznad "površine zemlje", nemaju dovoljno para za skupe visokotehnološke aparate. Uostalom, u svetu su poznati primeri da se u ovakve "šeme" ozbiljno upuštaju upravo odreñene državne institucije, jer raspolažu svim materijalima za izradu skoro verodostojne kopije novca. Ovaj zanat važi za izuzetno unosan.

Kroz Jugoslaviju je prošlo 40.000 dolara koji su bili tako napravljeni (tzv. savršeni dolari) da ih ni Italijani, kao ni mi, nisu prepoznali. Tek kada je novac stigao u Sjedinjene Američke Države, utvrdilo se da se radi o falsifikatima. Meñutim, i dalje postoji bojazan da grañani imaju u džepovima 10 odsto lažnih novčanica, a da toga nisu ni svesni.

Nalazimo se na povoljnom, tranzitnom položaju za širenje falsifikovanog novca kako kosovske organizovane mafije, tako i istočnjačke. Treba uzeti u obzir da menjačnice koketiraju s podzemljem, a da prilikom menjanja novca grañanin ni ne sluti da će dobiti falsifikat. Najbolja zaštita pojedinaca bi bila da zapisuje serijske brojeve novčanica. Postoje podaci da na Balkanu ima od 100 do 120 miliona lažnih dolara. 3

Falsifikati ovoga tipa uglavnom su karakteristični za zemlje koje su dugo u ratovima, gde su rašireni šverc i kupoprodaja oružja. Ali to je i jedan od oblika terorizma, pored krijumčarenja droge, oružja, ljudi. Puštanje u promet lažnog novca je sredstvo specijalnog rata za subverzivno delovanje.

Jedino državne institucije mogu da štampaju falsifikate novca. To su obično zvanične institucije, upravo zbog specifičnosti papira koji se koristi za izradu novčanica. Ne bih rekao da se, za sada, kod nas krivotvore pare, ali će toga sigurno biti.

Papir, koji se koristi u regularnoj izradi novca, i to 80 odsto, proizvodi se u skandinavskim fabrikama. U sebi sadrži drvo, jutu, pamuk, a u japanskom jenu ima i svile. Novac falsifikuju stručni podzemni graveri, koji su u rangu najboljih hemičara u izradi droge.

Papir za novčanice može se naći samo u nekoliko specijalizovanih svetskih firmi, tako da uvek postoji izvesna sumnja da iza falsifikata stoji država

3 Krivokapić V., Žarković M.: Kriminalistika-taktika, VŠUP, Zemun. 1999.str. 78.

9

ili neka njena tajna služba. Zbog toga iza lažnih dolara, koji su se pojavili kod nas, nikako nisu pojedinci niti neka kriminalna organizacija. Takav papir je nemoguće kupiti na tržištu, tako da je ovo mogao izvesti samo neko ko je povezan sa državom.

Da bi se neko upustio u falsifikovanje novca, mora da ima vezu u nacionalnoj banci, jer treba znati gde se nalaze tajni zaštitni znakovi na novčanicama. Cena otkupa falsifikata na crnom tržištu je 33 - 35 odsto od realne cene.

Smatra se da se u Jugoslaviji direktno ne falsifikuje novac, jer još nismo tako povezani sa meñunarodnim organizacijama da bismo imali neposrednu saradnju sa njima, kao i razmenu dobara, pa i novca. Takoñe, nemamo ni iskustva niti tehničku opremljenost. Kako kaže Nicović, radi se o suviše "sofisticiranom kriminalu i rafiniranim metodama", za koje naše podzemlje "nije dovoljno obrazovano". Grubi falsifikati uglavnom se svode na fotokopiranje novčanica, što se mnogo lakše i otkriva.

U vreme kad se otvorila Istočna Evropa, pa su počeli da dolaze Rumuni i Poljaci da prodaju svoju robu, dešavalo se da im naši ljudi podvale pri plaćanju, samo docrtavši jednu nulu na starim novčanicama od 100 maraka.

U svetu se najviše falsifikuje američki dolar. Čak, kaže Škulić, smatra se da je 20 - 30 odsto ukupne mase dolara upravo lažno. Evro je, prema mišljenju stručnjaka, tehnički mnogo bolji od dolara. Najčešće se upravo falsifikuju novčanice valute koja je jaka, stabilna i koja se koristi širom sveta. Tako se smatra da oko 85 odsto falsifikata čine dolari, a preostalih 15 su činile italijanska lira, nemačka marka i švajcarski i francuski franak. U zemlji sa inflacijom, sam krivotvor bi bio na gubitku.

Jedan od načina borbe protiv ovoga jeste veće korišćenje bezgotovinskog plaćanja, jer su države sa mnogo keša u opticaju, potencijalno pogodno tle za lažni novac. 4

Srbija, odnosno Jugoslavija, je zona visokog rizika za falsifikovanje novca jer se pouzdano zna da kod nas postoji nekoliko vrsnih centara za pravljenje lažnih novčanica. Poznat je slučaj da je jedan grañanin još 1999. godine, u Novom Selu kod Niša, uz pomoć velikih grafičkih mašina, odštampao tri miliona dolara i krenuo da ga distribuira iz Bugarske. Novčanice su bile vrlo

4 Vodinelić V.: Kriminalistička obrada falsifikata novca i isprava, Strucna biblioteka službe javne

bezbednosti, Beograd, 1972.str. 267.

10

kvalitetno urañene za domaće prilike, ali je brzo otkriven. Upravo zbog blizine granice, smatra se da se u okolini Niša nalaze najveći centri za falsifikovanje.

Meñutim, pominje i okolinu Beograda, oko Mladenovca, kao poznati izvor falsifikovanog novca, ali i mesto gde se mogu nabaviti najkvalitetnije i jeftine krivotvorene šengen vize.

U Gnjilanu se vrlo uspešno štampaju dinari. Ovaj centar je organizovaoOVK, da bi se ubacivanjem lažnih para u zemlju destabilizovao sistem.

Rat falsifikovanim novcem je jedan od "najkvalitetnijih" obaveštajnih ratova. Iza njih stoje obaveštajne službe, koje se lako ubacuju u sistem. Čak se priča da je bilo u planu da domaća služba devedesetih godina napravi i u Albaniju ubaci krivotvorene leke, jer su nas prethodno Albanci zatrpali sa nekoliko milijardi lažnih dolara.

Nije tajna da države falsifikuju novac druge zemlje, kako bi destabilizovale tamošnji monetarni sistem. Ovo izaziva velike teškoće, jer se novcu ne može tek tako utvrditi poreklo, ali se ne može ni sprečiti njegovo rasturanje.

Pošto je okupirala celu Evropu, pa i Austriju, Nemačka je imala podatke Interpola, i tačno je znala gde se koji kriminalci nalaze. Tako je nacistička Nemačka angažovala najuspešnije evropske falsifikatore da naprave savršenu funtu. Funta je bila toliko dobro urañena da je čak bila savršenija i tehnički bolja od originalne novčanice.5

Britanska valuta je uvek, imala nekoliko sitnijih grešaka, dok su Nemci, u ovom slučaju, napravili "bezgrešnu" funtu.

5 Simonović Lj.: Kriminalističko veštačenje dokumenata, Mala strucna biblioteka, Beograd, 1956. str. 231.

10

Nacionalna sluzba za borbu protiv falsifikovanja novcanica i u Srbiji

Uskoro bi Srbija trebalo da dobiju nacionalnu službu za borbu protiv falsifikovanja novčanica i ostalih hartija od vrednosti.

Ovo odeljenje bi razmenjivalo iskustva, dokumentaciju i ostale informacije sa nacionalnim službama ostalih evropskih zemalja pa bi se na taj način i policija povezala, kao što su se povezali falsifikatori.

Ovaj predlog i preporuka rezultat su višednevnog sastanka evropskih eksperata za falsifikovane novčanice. Iako naša zemlja nije članica Evropske unije, poziv je upućen MUP Srbije, jer je srpska policija postigla izvanredne rezultate u borbi protiv falsifikatora i lažnog novca.6

Pored evra, Evropu je zapljusnuo i lažni dolar. Interesantno je da se falsifikuju i mnoge nacionalne valute i to naročito u onim zemljama koje nisu prihvatile evro, kao što je, na primer, Bosna, Hrvatska i Slovenija. Što se tiče lažnih dinara najčešće se pojavljuju u apoenima od 100, 200 i 1.000.

Bugarska je jedna od zemalja gde se najviše izrañuju falsifikovane novčanice. U Beču je saopšteno i da je meñu uhapšenim falsifikatorima najviše Bugara. Oni su majstori da naprave lažan novac. U početku, kad se evro pojavio,2001. godine, falsifikovan je u apoenima od 50 i 100, bio je jako lošeg kvaliteta i razlika se odmah primećivala. Sada je situacija mnogo drugačija. Kompjuterski štampač, koji su falsifikatori koristili u početku, zamenjen je kombinacijomduboke i ravne štampe i dodavanjem reljefnih oznaka. Lažnjak je gotovo nemoguće razlikovati od originala. Ipak, neke razlike, pažljivim gledanjem, mogu da se uoče.

Boja se često razlikuje, kao i papir. Kod originala papir je hrapaviji, a jagodicama prstiju mogu da se osete reljefne zaštite. Pod odreñenim svetlosnim uglom može da se uoči i kinegram sa oznakama monete, apoena i ostalim podacima, kao i vodeni žig i zaštitna nit. Postoje i zaštitne fluorescentne niti koje se uočavaju pomoću specijalnog aparata. Naravno, tu su još neke zaštite koje samo eksperti mogu da uoče i naprave razliku izmeñu prave i lažne novčanice.7

6 Simonović Lj.: Kriminalističko veštačenje dokumenata, Mala strucna biblioteka, Beograd, 1956. str. 241.7 Jovanović K.: Kriminalistička tehnika, VŠUP, Zemun, 1997. str. 478.

11

Zaključak

Grañani treba da budu pažljivi prilikom kupovine evra ili njihove zamene. Uočeno je da rasturači lažnog novca najčešće koriste gužvu da bi proturili falsifikat i to najčešće rano ujutro, mahom na pijacama (naročito stočnim), u trafikama, prodavnicama, prilikom velikih kupovina... Uglavnom im je obrazloženje da **jako žure**.

Lažne novčanice najčešća su prva asocijacija kada se pomenu falsifikati. Pre tri dana beogradska policija pronašla je 581.000 lažnih evra. Javnost, meñutim, uopšte nije bila šokirana, jer je još pre 12 godina zaplenjeno čak pet miliona falsifikovanih dolara.

Veštačenje novca posebna vrsta veštačenja koja ima za predmet novac (papirni i metalni) za koji se sumnja, ili je očigledno da je falsifikovan. Veštačenje novca ne spada, strogo uzevši, u kriminalistička veštačenja i njega vrše specijalizovane ustanove (kod nas te poslove obavlja Narodna banka - za strani novac, odnosno Zavodza izradu novčanicazadomaći novac). Ono obuhvata veoma složena ispitivanja fizičkih osobina i hemijskog sastava materijala od koga je načinjen novac i tehniku njegove izrade. Ukoliko se, nakon ispitivanja, utvrdi da se radi o falsifikatu, o njegovoj po-javi i karakteristikamase obaveštavaju banke, pošte, menjačnice, trgovinske i druge radnje. 8

Za bolje upoznavanje sa stranim sredstvima plaćanja i njihovim falsifikatima Narodna banka izdaje zbirku „Opis stranih novčanica i lažnih stranih novčanica,,. Budući da veštačenje novca predstavlja samo jednu od karika u lancu aktivnosti koje se preduzimaju u cilju otkrivanja i razbijanja organizovanih grupa koje se bave ovim vidom kriminalne delatnosti, sve one informacije dobijene u toku ekspertize koje imaju kriminalističku vrednost (npr. poreklo materijala od koga su izrañene lažne novčanice i sl.), moraju biti prosleñene organima unutrašnjih poslova. Nadležne službe ovih organa raspolažu odgovarajućim operativnim evidencijama i podacima o lažnom novcu, falsifikatorima i rasturačima

8 Aleksić Ž.: Kriminalistika, Savremena administracija, Beograd, 1982.str.

12

Literatura

o Aleksić Ž.: Kriminalistika, Savremena administracija, Beograd, 1982.

o Simonović Lj.: Kriminalističko veštačenje dokumenata, Mala strucna biblioteka, Beograd, 1956.

o Maksimović R.: Kriminalistika-tehnika, Policijska akademija, Beograd, 2000.

o Bošković M.: Kriminalistička operativa I, Beograd, 2002.

o Vodinelić V.: Kriminalistička obrada falsifikata novca i isprava, Strucna biblioteka službe javne bezbednosti, Beograd, 1972.

o Aleksić Ž.,,Milovanović Z.Č.: Kriminalistika, Partenon, Beograd, 1982.

o Aleksić Ž.,Škulić M.: Kriminalistika, Partenon, beograd, 1982.

o Belkin R.S.: Kurs sovetskoi kriminalistiki-I tom, Moskva, 1977.

o Bošković M.: Kriminološki leksikon, Matica srpska, Novi Sad, 1999.

o Bošković M.: Kriminalistika-metodika I, policijska akademija, Beograd, 1998.

o Vasiljev A.N.: Kriminalistika, Moskva, 1963.

o Vodinelić V.: Kriminalistika, Savremena administracija, beograd, 1972.

o Vodinelić V.:Nova vrsta veštačenja-situaciona ekspertiza, Priručnik, RSUP Hrvatske, Zagreb br.5/86.

o Jovanović K.: Kriminalistička tehnika, VŠUP, Zemun, 1997.

o Krivokapić V., Žarković M.: Kriminalistika-taktika, VŠUP, Zemun. 1999.

13

14