184401940 Todor Kulji‡ Prevladavanje Prolosti

  • View
    47

  • Download
    8

Embed Size (px)

Text of 184401940 Todor Kulji‡ Prevladavanje Prolosti

  • Br. 3 Todor Kulji: PREVLADAVANJE PROLOSTI uzroci i pravci promene slike istorije krajem XX veka IZDAVA: Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji ZA IZDAVAA: Sonja Biserko * * * UREIVAKI KOLEGIJUM: Latinka Perovi Sonja Biserko Seka Stanojlovi PRELOM: Neboja Tasi KORICE: Ivan Hraovec TAMPA: "Zagorac", Beograd 2002. TIRA: 400 ISBN - 86-7208-066-1 Zahvaljujemo se Vladi Sjedinjenih Amerikih Drava na pomoi za objavljivanje ove knjige

    Prevladavanje prolosti 5

    Predgovor

    Najbri i najsigurniji nain da naete sadanjost u prolosti jeste da je stavite ispred prolosti.

    S. Cohen

    U ovoj knjizi re je o kljunoj idejnoj strani procesa koji je u njenom podnaslovu.

    Dramatina zbivanja krajem XX veka praena su snanim promenama u misli o drutvu. Promene su tekle kroz burna sukobljavanje razliitih miljenja koja su se zgunjavala u irim idejnopolitikim strujama. Osnova novih sukoba neodvojiva je od izmenjenog vidjenja prolosti. Istoriji se otvoreno priznaje mo da snai ili slabi politiku legitimnost svuda u Evropi. Nacijama i etnikim grupama je neophodna zajednika prolost. Bez nje bi bilo nemogue stvoriti drutveni identitet i solidarnost. Zajednika prolost stvara kontinuitet i zajednitvo u iskustvu nunih za integraciju grupe. Zajednika prolost grupe se iskazuje u prii koja stvara episteminu osnovu postojanja grupe. Ispriano kolektivno seanje iskazuje istoriju prolosti grupe. Verovanja u kolektivno seanje tvore priu, stvaraju oseaj kontinuiteta sa prolou, objanjavaju sadanjost i slue kao osnova za planiranje budunosti. Kolektivno seanje nije nuno istinito vidjenje prolosti, ve vie funkcionalno, tendenciozno i selektivno vidjenje prolosti kojepomae odranje i funkcionisanje grupe. Kolektivno seanje je deo samopoimanja i identiteta lanova grupe. Ono je jedinstveno, distinktivno i ekskluzivno (D. Bar-Tal). Erik Hobzbaum je pokazao da su tradicije kao vaan drutvenointegrativni segment pamenja izmiljane. A politike tradicije su dosledno izmiljene radi uih polit. ciljeva. Tradicije, ceremonijali i jubileji treba da obezbede kontinuitet sa prolou. Ona je idejna osnova mobilizacije lanova grupe. Vera u kolektivno seanje moe pravdati nasilnu aktivnost grupe i unitenje drugih, sugerirajui viziju ekskluzivnosti i nadmoi. Nakon krupnih prekretnica istorija se preocenjuje i menja na svim planovima: od pojedinanog do organizovanog seanja u nauci i ideologiji. U ovoj knjizi promenjena vidjenja prolosti bie praena u glavnim medjunarodnim naunopolitikim raspravama krajem XX veka, ali i istorijskim sadrajima slubenih ideologija glavnih evropskih zemalja. Poseban deo posveen je idejnim promenama u Jugoslaviji. Uporedno razmatranje trebalo bi da olaka razlikovanje globalnih i lokalnih idejnopolitikih promena. Snana izmena epohalne svesti nametnula je debatama nekoliko osnovnih tema. U svetlu krupnih promena trebalo je izmeniti sliku

  • 6 Todor Kulji

    istorije ne samo u zemljama biveg socijalizma nego i ire. Izmena vidjenja socijalizma uticala je na promenu odnosa prema faizmu, a to je opet trailo izmenu mnogih slubenih mitova o antifaizmu na kojima je poivala integracija evropskih reima posle Drugog svetskog rata. Trebalo je iznova dati bilans minulog stolea, novo vidjenje rtava, delata i normalnosti.

    Masovni zloini su istorijske take ija je obrada proeta sa najvie strasti, pa se lako politizuju. to je vie isticana rtva vlastite grupe to je zloin nad njom shvatan kao neuporediv i sui generis. Monopol na patnju bio je vana oseajna osnova antikomunistikih ideologija poslesocijalistikih elita. Debate nisu vodjene toliko oko interesne osnove faizma i socijalizma (kao ranije) ve oko njihovih rtava. Na izmenjenom bilansu rtava i na isticanju njihove neuporedivosti nosioci nove epohalne svesti grade vlastitu legitimnost i novo shvatanje normalnosti.

    Nova epohalna svest je protivrena. S jedne strane upadljiva je selektivnost seanja, ostraena prerada prolosti i idejna konverzija. S druge strane stoji hladna i trezvena raunica multinacionalnog kapitala, kao glavnog nosioca globalizacije i nove epohalne svesti, koja sa razliitim uspehom nadzire i usmerava instrumentalizovanje prolosti. Normalizovani liberalizam poiva na isticanju rtava svih totalitarnih reima, dok konzervativci, neutralizujui faizam, vie insistiraju na rtvama socijalizma. U ovu osnovnu polarizaciju ukljuuju se druge mone grupe koje pretenduju na relativno nezavisno polaganje prava na monopol na rtvu (Jevreji) to se uvek ne podudara sa osnovnom antitotalitarnom i antikomunistikom usmerenou liberalne normalnosti. Kao zbirna i sve manje odredjena oznaka konkretnih zloina, ali i kao opti simbol stradanja razliitih grupa, uvrstio se pojam holokaust. Savremena rastegljiva Holokaust ideologija je sloena, a njena upotreba protivrena i zamrena. Ova ideologija je vana idejna poluga globalizacije. Drugim reima, savremeno bavljenje holokaustom manje je rezultat iskrenog seanja na 6 miliona ubijenih Jevreja, a vie potreba savremenih monih zapadnih sila da prikladnom formulom demoniziraju protivnike. Holokaust ne pravda samo savremenu izraelsku borbu protiv Arapa, nego i savremeni zapadni imperijalizam. Holokaust je sredstvo za diskreditovanje znatno irih snaga od faizma. Preko iroko shvaenog i rastegljivog negativnog pojma holokaust pravdaju se interesi razliitih grupa, a svako polaganje monopola na rtvu vlastite grupe stvara osobenu iskrivljenu svest.

    Holokaust i faizam jesu moda najupadljivije, ali ne i jedine opte teme glavnih naunopolitikih debata s kraja XX veka. U njih su ukljuena i ostala vana zbivanja iz druge polovine XX veka: pobune unutar sovjetskog lagera od 1948. do 1989, slom lagera i socijalizma 1989. i rat u Jugoslaviji. Suoavanje sa ovim zbivanjima oblikovalo je, ali i menjalo opredeljenje intelektualaca. U apologiji i kritici oivljenog nacionalizma ponovo je suoena antitotalitarna i antifaistika perspektiva. Izmedju antifaistike kritike nacionalizma i kapitalizma i antitotalitarne kritike socijalizma postoji ne samo niz manje ili vie znaajnih razlika, nego i otra naelna suprotnost. Bilo bi pogreno ovu suprotnost svoditi na idejnopolitiku sukobljenost, a previdjati temeljne pojmovne, teorijske i metodske razlike. U knjizi e biti pokazana jo uvek aktivna dubina ovih razlika. Neki

    Prevladavanje prolosti 7

    osnovni idejnopolitiki obrasci (antifaizam, antikomunizam, antitotalitarizam, anti-antikomunizam) aktivni su i u latentnom, tj. katkad i neshvaenom smislu, jer su se odvojili od izvornog idejnoistorijskog sklopa. Tako je npr. podtekst debate oko rata u Jugoslaviji 1990-ih u Nemakoj bilo pitanje nacionalnog identiteta nove ujedinjene drave, u Francuskoj je preko kritike realsocijalizma ruen autoritet KPF, anti-antikomunizam nekih liberalnih struja u SR Nemakoj vaan je sastojak njihove kritike savremenog desnog ekstremizma, teorijski sporovi oko holokaust industrije kriju dublje napetosti oko ne malog obeteenjenja Nemake i vajcarske Jevrejima i sl. Dakle, teorijska kritika nuno je upuena na diferenciranu ideoloko-kritiku analizu jer se ispod slinih usmerenja kriju razliiti interesi. Sukobljenost gledita u raspravama donekle redukuje sloenost i haotinost savremenog idejnog stanja jer nuno polarizuje struje i otkriva njihovu katkad skrivenu srodnost ili napetost.

    Zato su u sreditu ove knjige rasprave. Stupanj i kultura neslaganja najjasnije pokazuju arolikost idejnog spektra: kada se argumenti izotravaju ili dovode do apsurda potpunije se ispoljavaju perspektive razliitih strana koje bi bez sukoba katkad ostale nedomiljene. Nakon nestanka hladnog rata idejnopolitiki sklop postao je sloeniji jer nije vie ideoloki bipolaran poto su u igri mnogi ranije potisnuti interesi: dravni, nacionalni, regionalni. Naunopolitike rasprave tekle su u sredstvima masovnog optenja, a svaka strana bila je zainteresovana za irenje vlastitih nazora, to je olakalo pristup gradji preko Interneta. Prouavane rasprave nisu vodjene samo u nanim asopisima nego dobrim delom u nedeljnoj i dnevnoj tampi. Pored naunika uestvovali su i novinari. To je svakako pokazatelj demokratizacije i odbacivanja krutog akademizma. Medutim, neretko su pri tome sloeni istorijski procesi, zbog preglednosti i iskljuivosti tumaenja, sabijani u monokauzalna tumaenja, a ton debatama su vie nametali zakoni medijske javnosti, nego traganje za diferenciranom istinom. U ovako skraenom ideoloko-kritikom pristupu gnoseoloki zadaci bili su podredjeni traganju za politikom ulogom objanjenja. Objanjenja iznoena u medijskim raspravama, po prirodi stvari, optereena su skandalizacijom, trivijalizacijom i banalizacijom.

    Uprkos tome, sloenost analizi ovih sadraja nametala je okolnost da se ni medijske rasprave ne mogu celovitije pratiti bez razumevanja idejnih tradicija konkretnih zemalja koje su duboko ukorenjene u njihovom istorijatu i razliitom gledanju na perspektivu ujedinjenja Evrope. Trebalo je uvek imati na umu krupne razlike izmedju antifaistike i antitotalitarne tradicije u Nemakoj, Francuskoj i SAD. Premda je nestanak hladnog rata oslabio ove idejne strukture na Zapadu, ipak ih nije doveo do raspada kao to je bio sluaj sa uruavanjem leviarske tradicije u eruptivnoj konverziji intelektualaca u bivem evropskom socijalizmu. Konverzija je, dodue, zahvatila i Zapad, ali u drugaijem vidu od istonoevropskog. U Francuskoj su najglasniji antitotalitarni intelektulaci upravo bivi maoisti, a renegatsvo i konverzija konstitutivni su segment kulture francuskih intelektualaca koja namee ton savremenim raspravama. U Nemakoj je leviarski politiko-intelektualni blok homogeniji i postojaniji, pa je izdrao idejni udar nakon sloma realsocijalizma. Na Balkanu su gradjanski rat i nacionaliz