2 REKLAMEdaci za kraj 2015. godine. U Srbiji se najvi{e organski proizvodi u vo}arstvu, ratarstvu i proizvodwi ìtarica. Na{e organske proizvode traè najrazvijenija trì{ta: Zapadne

REKLAME2

3

Izdava~:PKB Korporacija

Glavni i odgovorni urednik: Vesna Gaji}

Redakcija: Qiqana Ri|o{i}, Vera Ponti i Dejana To{i}

Fotoreporter i tehni~ki urednik: Du{an Miladinovi}

Telefon redakcije: 8871-661, 8871-664Faks: 8871-664Centrala: 8871-002i 8871-121Lokali: 142 i 155

e-mail:[email protected]

Adresa: 11213 Padinska Skela - Industrijsko naseqe bb

List izlazi jednom mese~no.Tira` 10.000 primeraka.

Priprema i {tampa: "[tamparija Borba", Beograd, Kosovska 26

CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd

POQOINDUSTRIJA: list poslovnog sistema PKB,ISSN 2217 - 8465 - POQOINDUSTRIJA COBISS.SR-ID 19016706

SADR@AJ

4 DOGA\AJI

U nedequ, 2. aprila, odràni su predsedni~ki iz-bori u Republici Srbiji. Pobedio je ubedqivomve}inom u prvom krugu Aleksandar Vu~i}, ak-tuelni predsednik Vlade i kandidat SNS i koali-cije oko SNS.

Tradicionalna proslava kom-panije Imlek, “Dan rekordera2016”, odràna je 4. aprila uNovom Sadu.Apsolutni {ampion uproizvodwi sirovog mleka zapro{lu godinu je PKB Korpo-

racija, koja je mlekari is-poru~ila 18.463.506 litarasveèg mleka. Generalnom di-rektoru PKB Korporacije,Dragi{i Petrovi}u, dodeqenaje “Zlatna plaketa” i statuakravice.

ZLATNAPLAKETA PKB-u

ODR@ANI PREDSEDNI^KI IZBORI

IMLEK OBELE@IO “DAN REKORDERA”

stalnost i stabilnost. Nedimovi} jenaveo da se u Srbiji oko 15.800 hek-tara zemqe koristi za organskuproizvodwu ili 0,44 odsto, {to su po-daci za kraj 2015. godine.U Srbiji se najvi{e organskiproizvodi u vo}arstvu, ratarstvu iproizvodwi ìtarica. Na{e organskeproizvode traè najrazvijenijatrì{ta: Zapadne Evrope, Skandinav-ije, SAD, Kanade, Japana i druga.Veqko Jovanovi}, rukovodilac Centraza organsku proizvodwu, predstavio jeaktivnosti centra usmerene napodr{ku rastu i razvoju organskeproizvodwe i proizvo|a~ima. Ukazaoje na va`nost ukqu~ivawa proizvo|a~au mreè kooperanata, {to bi imobezbedilo kontinuitet i sigurnost natrì{tu.Jirgena [mid, iz ambasade Nema~ke,istakao je da }e Nema~ka nastaviti dapomaè Srbiju u ja~awu organskeproizvodwe.- Fokus }e biti na centralnoj i

Organska proizvodwa u Srbiji je ve}aiz godine u godinu, ali je i daqe mnogomawa od proseka zemaqa EU. Da bi seova proizvodna grana osnaìla isvrstala me|u vode}e u Srbijipotrebna je podr{ka proizvo|a~ima dapostanu kooperanti i obezbede konti-nuitet, kvalitet i stabilnost natrì{tu, istaknuto je na konferencijiu Privrednoj komori Srbije.Potpredsednik PKS MiroslavMileti} rekao je na otvarawu dvod-nevne me|unarodne konferencije „Or-ganska proizvodwa u Srbiji – na putuka organskom“, da sve razvijene zemqerazmi{qaju o organskoj proizvodwizbog o~uvawa ìvotne sredine,zdravqa qudi, kao i podr{ke malimpoqoprivrednicima. PKS je zatopro{le godine osnovala Centar za or-gansku proizvodwu, kao stru~no telokoje okupqa relevantne faktore radipodr{ke razvoju sektora, objasnio jeMileti}.Potpredsednik PKS podse}a da komora

pomaè srpskim proizvo|a~ima da sepozicioniraju na inostranimtrì{tima i da je organizovala nastupsvojih ~lanica na najve}em me|unarod-nom sajmu organskih proizvoda „Bio-fach“ u Nirnbergu, u Nema~koj.- Prema preliminarnim podacima,nastup na ovom sajmu done}e srpskimproizvo|a~ima ugovore vredne vi{e oddva miliona evra, {to ~ini oko 10odsto ukupnog izvoza organskihproizvoda Srbije – naglasio jeMileti}.Branislav Nedimovi}, ministar poqo-privrede, istakao je da }e resornoministarstvo insistirati na razvoju tebran{e.Kako je objasnio, poqoprivrednozemqi{te u Srbiji je usitweno, {tomoè za organsku proizvodwu da budeprednost jer se poqoprivrednici mogulak{e prilagoditi trì{tu i dodao daje veliki broj ugovora izme|u kooper-anata i kupaca, odnosno da je 80 odstougovorena proizvodwa, koja garantuje

isto~noj Srbiji, po{to imaju veliki po-tencijal za ovakvu vrstu proizvodwe, anaro~ito proizvodwu vo}a - naveo je[mid.Nema~ka u~estvuje sa 25 odsto u ukupnojorganskoj proizvodwi u EU, a wenotrì{te tih proizvoda je vredno oko8,6 milijardi evra, dodao je on.Ciq konferencije, koju prvi put orga-nizuje Centar za organsku proizvodwuPKS, uz podr{ku nema~ko-srpskerazvojne saradwe, jeste da se doma}aiskustva uporede sa praksom iiskustvom u regionu i Evropskoj uniji ida se organska proizvodwa i daqerazvija na dobrim i zdravim teme-qima. Glavne teme konferencije, kojaje u PKS okupila eminentne stru~wake,proizvo|a~e, predstavnike ambasada,dràvnih institucija i civilnog sek-tora, jesu zakonski okvir u organskojproizvodwi, mere podr{ke, sistemkontrole, trì{te izazovi, regis-tracija proizvoda za za{titu biqa.

Q. R.

ORGANSKA PROIZVODWA, RAZVOJNA [ANSAZA DEVASTIRANA PODRU^JA

PRIVREDNA KOMORA SRBIJE

NOVI PREDSEDNIK SRBIJE

- ALEKSANDARVUÎ]

DOGA\AJI 5

OVO JE VELIKO BOGASTVO Ruski privrednici bili su gosti Poqoprivrednekorporacije “Beograd” 16. marta. Dragi{aPetrovi}, generalni direktor PKB Korporacije,goste je upoznao sa istorijatom i proizvodnim ka-pacitetima kompanije.Nakon prezentacije ruski privrednici obi{li suproizvodne pogone, doma}in im je bio RatkoTomi}, direktor za proizvodwu. On je gostimapokazao farmu muznih krava na imawu “Partizan-ski prelaz”, fabriku za doradu semena“Agroseme”, u Sektoru tehni~ke operative gosti suobi{li radionice i mehanizaciju u RJ Eksploat-acija poqoprivrednih ma{ina.Nakon obilaska pogona razgovarali smo sa wimao utiscima koje }e poneti iz PKB-a. Tom prilikomizjavili su slede}e:Elizarova Ala Vladimirovna, direktorka“Rosagrama{a”, Udruèwa ruskih proizvo|a~apoqoprivredne mehanizacije iz Moskve.- U Beogradu smo zahvaquju}i na{oj ambasadi i tr-govinskom predstavni{tvu. Oni su nampredloìli da do|emo u PKB.Predstavqamo ruske proizvo|a~e poqoprivrednetehnike i ambalaè, a organizovani smo uudruèwe. Posledwih godina na{i proizvo|a~ipolako osvajaju trì{te Evrope. Zato smo se do-govorili i do{li u posetu Srbiji, nevezano zaForum koji se odràva u Beogradu. Ono je na{aprva poseta Srbiji. Planiramo da sa velikomgrupom privrednika do|emo na Sajam poqo-privrede u Novom Sadu u maju. Kod vas smo do{liiz Bugarske gde smo obi{li nekoliko gradova ifabrike poqoprivredne tehnike.Utisci su odli~ni. Kompanija je velika. Bili smolepo primqeni. Slu{aju}i prezentaciju gener-alnog direktora mogli smo da naslutimo veli~inufirme. Nismo videli ni{ta sli~no u Bugarskoj. I

trì{te Srbije je interesantno za na{e privred-nike. Mislimo da ima potencijala za saradwu.Ove godine pokrenili smo kampawu osvajawa srp-skog trì{ta. Imamo veliki broj kvalitetnihproizvo|a~a poqoprivredne mehanizacije. Sadasmo videli jedan traktor na{e proizvodwe iz1999. godine. Vreme je da kupite nove ruske trak-tore. Hteli smo da razgovaramo i sa ministrompoqoprivrede Republike Srbije, ali nismo us-peli da ugovorimo sastanak. Ali do}i }emoponovo.

Malihin Anton Aleksandrovi~, direktor prodajeza trì{te Evrope kompanije “Rostselma{“, izRostova na Donu.- Drago nam je {to smo posetili ovako veliku kom-paniju i videli va{e proizvodne pogone. Pred-stavqamo ruske proizvo|a~e poqoprivrednemehanizacije, koji proizvode ìtne i kombajne zaskidawe drugih kultura, traktore, kosilice.

RUSKI PRIVREDNICI OBI[LI PKB

Vesna GAJI]

Prisutni smo ve} deset godina na trì{tu Evrope.Nekoliko hiqada komada ma{ina smo dis-tribuirali u Poqsku i Nema~ku, a od pro{le go-dine smo i na trì{u Srbije. Prodali smo ve}nekoliko ma{ina. Pone}emo dobre utiske iz va{ekompanije. Hvala vam na gostoprimstvu.Fatjanov Aleksandar Viktorovi~, generalni di-rektor “Biznis Garant”, kompanije iz Kurska.- Zapadni proizvo|a~i zara|uju na brendu, ali sveje vi{e proizvo|a~a, evropskih farmera kojigledaju na isto~no rusko trì{te mehanizacije.

Vidimo da postoji veliki potencijal za saradwusa Srbijom, sa srpskim poqoprivrednicima.Naro~ioto zbog toga {to su na{e ma{inenapravqene od kvalitetnog materijala. Farmerisve vi{e upore|uju cene sa kvalitetom meha-nizacije. Imamo nekoliko centara za proizvodwurezervih delova. Na{ standard podrazumeva dana{i kupci mogu da za 24 sata dobiju rezervnideo, bilo gde da se nalaze.Dovgal Igor Anatoqevi}, generalni direktor“Diasa”, kompanije koja proizvodi poqoprivrednumehanizaciju, prikqu~ne ma{ine iz Krasnodara.- Velika korporacija, veliki potencijal. Trebamnogo raditi da bi sve ovo dobro funkcionisalo.Ovo je veliko bogastvo. Drago mi je da smo obi{liva{u kompaniju. Jo{ nam je draè kada znamo dana{e ma{ine rade na va{im poqima. Sa PKB-om vodimo pregovore oko prodaje jo{ nekihma{ina. Zadovoqni smo dosada{wom saradwom.Sinicina Ana Valerevna, komercijalni direktor,“Pegas - Agro”: - Prvi put smo u Srbiji i drago nam je {to smo uPKB-u, u poseti najve}em proizvo|a~u mleka, kojiima ogromne obradive povr{ine. Sada kada smovideli va{e potencijale i ~ime se bavite, radujenas da mi imamo svu mehanizaciju koja vama treba.Ona }e smawiti cenu ko{tawa va{e proizvodwei poboq{ati poslovawe. Zato smo i do{li i do}i}emo ponovo u maju i pored toga {to imamo na{egpredstavnika gospodina Miluna Tasi}a.

DOGA\AJI6

PREDAVAWE O ZA[TITI PRIRODNE SREDINE PANÊVA^KOG RITA

OSTRVO NA ZEMQIU sve~anoj sali PKB Korporacije 13. marta u orga-nizaciji Sektora za plan, razvoj, kontroling ikvalitet odràno je predavawe na temu “Up-ravqawe ekolo{kim otpadom, opasnim otpadom iveoma opasnim otpadom”. Predavawe je odrànona inicijativu ~elnika Op{tine Palilula i nevla-dine organizacije “Eko - Pan~eva~ki rit”. Skup jepratio veliki broj zaposlenih u svim organiza-cionim delovima PKB Korporacije. Gosti skupabili su Uro{ Pribi}evi}, ~lan Op{inskog ve}aOp{tine Palilula zaduèn za Sektor ekologije,Milorad Kosti} ispred vodoprivrednog preduze}a“Sibnica” i Zoran Jankovi} predsednik nevladineorganizacije “Eko - Pan~eva~ki rit”.Prisutne u ime zaposlenih pozdravio je Radi{aNikoli}, izvr{ni direktor Sektora za plan,razvoj, kontroling i kvalitet. Uvodno izlagawe natemu “O~uvawe prirode i ìvotne sredine uPan~eva~kom ritu” odràla je mr Mirjana Deni},samostalni stru~ni saradnik za za{titu ìvotnesredine.

PODRU^JE BOGATO VODAMAOna je prisutne podsetila da podru~je Pan~eva~kogrita predstavqa posebnu geomorfolo{ku celinukoja se prostire izme|u reka Dunava i Tami{a ikanala Kara{. Re~ je o jedinstvenom ekosistemu uovom delu Evrope. Zbog toga je wegova za{tita io~uvawe, kako radi na{eg zdravijeg ìvota, tako iradi o~uvawa mnogobrojnih biqnih i ìvotiwskihzajednica koje nastawuju ovaj deo Panonske nizijeod izuzetnog zna~aja.U okviru Pan~eva~kog rita, koji obuhvata oko44.000 hektara, nalazi se i PKB Korporacija sa24.000 obradivog zamqi{ta. Na teritoriji ritaìvi preko 150.000 stanovnika. Podru~je od rekabrani nasip u duìni od 92 kilometara. Podzemnei unutra{we (atmosferske) vode, koje se skupqajucevnom drenaòm i kanalskom mreòm, evakui{use radom neke od sedam crpnih stanica u reke Dunav

i Tami{. Na podru~ju rita ima izgra|enih oko1.000 kilometara kanalaske mreè.Pored visokog kvaliteta zemqi{ta i zna~ajnepovr{ine, poseduje veoma povoqan geografski iklimatski poloàj. Zahvaquju}i velikim rekamaspade u regione bogate vodom.Na ovom podru~ju se intezivno gaje poqoprivrednekulture koje mogu davati izvanredno visoke prinoseuz primenu Sistema za navodwavawe i dve ètvegodi{we.Osnovni ekolo{ki problem na ovom podru~ju zbogvelikog broja grla stoke jeste stajwak. Premami{qewu Deni}ke on sa jedne strane, predstavqanajve}i izvor zaga|ivawa okoline, podzemnih vodai zemqi{ta uop{te, a sa druge strane predstavqanepresu{an izvor za dobijawe “zelene energije”.Uz pomo} savremene tehnologije ona bi mogla da za-meni dosada{wu energiju na celom ovom podru~ju.To bi bila velika ekonomska i ekolo{ka dobit.Izgradwom biogasnog postrojewa prvo na farmi sacenralnim izmuzi{tem a kasnije i na drugim ovajproblem bi bio re{en. Ona je podsetila prisutne da se na ovom podru~junalazi pet fabrika vode i 20 bunara koji se ko-riste za dobijawe vode za pi}e za sva naseqa igazdinstva. To je jadan od najva`nijih razloga zbog~ega je va`no o~uvawe ove sredine.Da bi sa~uvali ìvotnu sredinu kao dru{tvenoodgovorna kompanija u PKB Korporaciji postojiPlan upravqawa otpadom i mnogobrojne radneprocedure, koje se ostvaruju kroz usvojen standardGLOBAL GAP (dobra poqoprivredna praksa). Ovajstandard predstavqa primenu svih zakonskihpropisanih i nepropisanih mera u proizvodwi.Zatim imamo uveden i standard upravqawa ìvot-nom sredinom ISO 14001, HACCP sistem kojiobezbe|uje sigurnost hrane od “wive do trpeze”. Ona je prisutne upoznala sa velikim brojem vrstaotpada koji postoji na ovom podru~ju, komunalni,

plasti~na ambalaà, veterinarski opasan otpad,ambalaà od sredstava za za{titu biqa, gume,otpad od metala, elektronski elektri~ni, otpadnai ma{inska uqa... Svaka od ovih vrsta otpada seskladi{ti posebno i po procedurama za taj otpad.Za uklawawe otpada PKB ima potpisane ugovore saspecijalizovanim kompanijama za taj posao.Posebna pa`wa se poklawa o~uvawu kvalitetavoda u kanalima iz kojih se voda koristi za navod-wavawe poqa pod ratarskim kulturama. Da jekvalitet voda dobar govore podaci da u vodama rit-skih kanala ìve dabrovi, cveta lotos, gnezde serode i labudovi - tom konstatacijom zavr{ila jesvoje izlagawe mr Mirjana Deni}, uz apel upu}engostima da i oni pomognu da Rit ostane zelena oaza.PODIZAWE SVESTI O ZNAÂJU ZA[TINE

@IVOTNE SREDINE^lan op{tinskog ve}a gospodin Pribi}evi} u svomobra}awu rekao je da je Op{tina Palilula formi-rala “Zeleni savet”, kako bi boqe mogla dasagleda i re{ava problem za{tite ìvotne sre-dine na svojoj teritoriji. I prema zakonu o lokalnojsamoupravi op{tina je du`na da radi na o~uvawuìvotne sredine. Podru~je Pan~eva~kog rita irukavac na Ada huji su najugroènija podru~ja. Zaza{titu ̀ ivotne sredine, ure|ewe kanalske mreèu buxetu je za ovu godinu odvojeno mawe novca negopro{le godine. Narednih dana krenu}e ~i{}ewekanala u Krwa~i i Bor~i. On je rekao da u op{tiniimaju razumevawe za napore koje PKB ulaè zao~uvawe ìvotne sredine na ovom podru~ju. Ali ida gra|ani ~esto upu}uju ̀ albe na situacije kada sezaga|uje ̀ ivotna sredina na ovom podru~ju. Prestavnik preduze}a “Sibnica” rekao je da topreduze}e od nedavno posluje u okviru preduze}a“Srbijavode” i da }e nastaviti da odràva kanal-sku mreù u ritu dinamikom kojom budu izdvojenasredstva za tu namenu.Predsednik Udruèwa “Eko – Pan~eva~ki rit”gospodin Jankovi}, najavio je akciju u kojoj }e bitiukqu~ena deca iz Osnovnih {kola u Bor~i nasakupqawu plasti~ne ambalaè. Tako|e apelovaoje na boqoj edukaciji najma|ih o stvarawu svesti ozna~aju o~uvawa prirodne sredine, jer na wima os-taje svet.O delatnosti RJ Proizvodwa vode i pare u okviruPKB Korporacije prisutne je upoznao PredragVesi} rukovodilac, naglasiv{i da PKB godi{we izsvojih sredstava izdvaja veliki novac da u svimnaseqima MZ Padinska Skela sve funkcioni{ekao i u gradskom jezgru op{tine. Ova radna je-dinica se bavi proizvodwom vode za pi}estanovnika, kao i vode za potrebe industrijskogkruga, obavqa transport otpadnih voda, odràvavodovodnu i kanalizacionu mreù. Podnet je zahtevGradu da se PKB-u zvani~no poveri obavqawe ko-munalnih delatnosti, kako bi se imao pristup bux-etskim sredstvima.

Vesna GAJI]

DOGA\AJI 7

ZELENOM EKONOMIJOMDO POSLA

@ene su vi{e zabrinute zbog zaga|ewa ̀ ivotne sre-dine, vode, hrane i vazduha, od mu{karaca, ~ulo sena Prvoj nacionalnoj konferenciji “Za{tita ìv-otne sredine i ène u Srbiji”, koja je odràna 3.marta u beogradskom hotelu “Metropol palas”. Skupkoji se bavi dvema nespojivim oblastima, organizo-vali su Ministarstvo poqoprivrede i za{tite ̀ iv-otne sredine Republike Srbije, Program Ujediwenihnacija za razvoj, Regionalni centar ̀ ivotne sredineza Centralnu i Isto~nu Evropu i ambasadaKraqevine [vedske. Prvim delom Konferencije predsedavala jedràvna sekretarka Ministarstva poqoprivrededr Stana Boòvi}. O za{titi ìvotne sredine,wenom uticaju na zdravqe ène, o rodnoj ravno-pravnosti, zelenoj ekonomiji i ekonomskomosnaìvawu ène govorili su: predsednicaSkup{tine Narodne republike Srbije Maja Go-jkovi}, ministar odbrane Zoran \or|evi}, KristinMoro, ambasadorka Francuske, Jan Lundin, am-basador [vedske, stalna koordinatorka Ujedi-wenih nacija (UN) u Srbiji Karla Robin Her{i,profesorka Ekonomskog fakulteta dr BiqanaKrasavac, narodna poslanica Aleksandra \urovi},predstavnica Nema~ke organizacije za me|unarodnusaradwu (GIZ) u Srbiji, Kristina Kujunxi}, nov-inarka “Ekolista” Sandra Ir{evi}, preduzetnicaVioleta Matijevi} i vaspita~ica Milica Mitrovi}.Gojkovi}eva je naglasila da i pored toga {to UstavRepublike Srbije garantuje ravnopravnost èna imu{karaca, ima oblasti u kojima èna nije ravno-pravna, a u porastu je i nasiqe nad slabijim polom.

Da bi se obezbedilo ravnopravno u~e{}e èna uprocesima i programima za{tite ìvotne sredinei odrìvog razvoja, treba im omogu}iti da budu narukovode}im mestima. U srpskoj Skup{tini ima 86èna poslanika i one ~ine 34,4 odsto od ukupnog

PRVA NACIONALNA KONFERENCIJA “ZA[TITA @IVOTNE SREDINE I @ENE U SRBIJI”

Gra|ani }e platiti visoku cenu nemara prema ̀ ivotnoj sredini, naro~ito zbog nepre~i{}avawa otpadnih voda

Vera PONTI

MU[KARCI OSTALI BEZ ZA[TITE

Svetska istraìvawa pokazuju da suène u ve}oj meri zabrinute i zain-teresovane za zdravqe svoje porodicedok su mu{karci orijentisani nakratkoro~no kori{}ewe prirodnihresursa. Nalaze se na rukovode}immestima u prikupqawu, skladi{tewuotpada, dok ène vi{e zanima selek-cija otpada i reciklaà. Ako sepreuzmu metode radikalnog femi-nizma, ispostavi}e se da mu{karcikra}e ìve, moraju duè da rade kakobi stekli penziju, dobijaju vi{e kazneza iste zlo~ine, retko postajustarateqi svoje dece nakon razvoda(osim kada imaju politi~ku mo}),slabije su obrazovani, mawe wihstudira, rade najgore i najopasnijeposlove, pa su vi{e izloènizaga|ewu ìvotne sredine. Pri tomesu lo{ije obu~eni, imaju slabijuzdravstvenu za{titu, dru{tvene normeih slabije {tite i ~e{}e od ènaìvot zavr{avaju samoubistvom.

broja poslanika. Sa ciqem da se poboq{a standardèna 2013. godine u Skup{tini je osnovana @enskaparlamentarna mreà.

EKOLO[KA SVEST JAÂ KOD @ENA- Verujem da }e Mreà doprineti promocijidana{we teme.Borba za poboq{awe standarda na{ih gra|anana{ je ciq. Zelena ekonomija pruà nove mogu}nostiza otvarawe novih radnih mesta. Uspostavqawerodne ravnopravnosti i za{tita ìvotne sredinezahtevaju ulagawa i ne predstavqaju tro{ak ve}neiscrpan resurs vrednosti. To je u interesu ~itavogdru{tva i wegovog ukupnog napretka, preduslovdaqeg politi~kog, ekonomskog i kulturnog razvoja -rekla je Gojkovi}eva. Gospo|a Her{i je naglasila da treba iskorenitisiroma{tvo, uspostaviti rodnu ravnopravnost iprilagoditi se klimatskim promenama. To je zadatakodrìvog razvoja do 2030. godine. Na ta pitawaène i mu{karci u Srbiji posebno su rawivi. @enese te{ko snalaze u vanrednoj situaciji, anajugroènija je romska populacija. Kao jedan od najve}ih donatora u oblasti za{titeìvotne sredine u Srbiji, [vedska u svojim razvo-jnim strategijama posebnu pa`wu posve}uje rodnojravnopravnosti. Ambasador [vedske je istako da}e gra|ani Srbije platiti visoku cenu nemaraprema ̀ ivotnoj sredini. Nepre~i{}avawe otpadnihvoda moè prouzrokovati brojne zdravstvenetegobe. @ene su svesne da u zdravoj ̀ ivotnoj sredinii zdravqe porodice ne moè biti ugroèno. Novetehnologije re{avaju neka zaga|ewa i ublaàvajuklimatske promene. Ministar \or|evi} je podseto da je Srbija usvojilaNacionalni akcioni plan za primenu rezolucije1325 Saveta bezbednosti UN, “@ene, mir i bezbed-nost” koji }e se sprovoditi do 2020. godine. - Usvajawem novog nacionalnog plana Srbija sesvrstava u red dràva koje uvaàvaju zna~aj ravno-pravnog u~estvovawa mu{karaca i èna u preven-ciji, re{avawu konflikata i promovisawu kultureodrìvog mira. Ciq je dostizawe rodne ravno-pravnosti, mada ène imaju razvijeniju ekolo{kusvest – kaè \or|evi}. Imaju}i u vidu odnos mu{ko ènskih snaga uSkup{tini Srbije, poslanica \urovi} je zakqu~ilada je borba za rodnu ravnopravnost ènska stvar,ali odluka mora da bude mu{ka.Jedna od uspe{nih èna, Maru{ka Topalovi} izPreqine, vlasnica “Studija Maru{ka”, poklonilaje svim u~esnicama Konferencije originalnu, ru~nooslikanu maramu od svile. Prilikom oslikavawakori{}ene su specijalne ekolo{ke boje.

EKOLO[KA OAZA ZA TURISTE: Plaà na Srebrnom jezeru

8 EKONOMIJA

NOVA INDUSTRIJSKAPOLITIKA

OTVARAWE POGLAVQA 20

SA TELEKSA...

Srbija je u procesu pregovora opristupawu Evropskoj uniji u feb-ruaru otvorila jo{ jedno odpoglavqa, poglavqe 20, o pre-duzetni{tvu i industrijskojpolitici. Ovo poglavqe ubraja se ulak{a poglavqa za pregovarawe ido sada nijedna dràva sa kojom supregovori okon~ani nije traìlaprelazne periode, niti posebne do-govore u okviru poglavqa.Od dràva kandidata se zahteva dapredstave politiku industrije istrategiju restrukturirawa, kakobi se procenilo da li je wihova in-dustrijska politika u skladu saprincipima EU, posebno u pogleduprivatizacije i restrukturirawa.Sva dràvna preduze}a u Srbijimora}e da pro|u kroz postupak re-strukturirawa, {to podrazumevastrukturne i organizacionepromene u tim preduze}ima i wi-hovu pripremu za samostalno ikonkurentno u~e{}e u trì{nojutakmici.

Industrijska politika Srbije usvo-jena je 2012. godine, ali se nikadanije sprovodila. Posledwi akcioniplan donet je 2013, ali se ni on

nikada nije primewivao. Ta strate-gija je sada malo zastarela.Potrebno je revidirati je ili usvo-jiti novu u skladu sa potrebama.

Oko 23 odsto gra|ana Srbije imabar jednog ~lana porodice u inos-transtvu, dok 11 odsto imapovremene ili redovne prihode odro|aka iz sveta.

*****Potro{a~i u Srbiji pla}ajuproizvodwu struje iz obnovqivihizvora energije kroz naknadu koja seiskazuje na ra~unima. Naime,dràva stimuli{e proizvo|a~eOIE kroz takozvane fid-in tarife,odnosno EPS otkupquje elektri~nuenergiju od wih po ve}oj ceni, a ra-zliku izme|u regularne ipovla{}ene cene pla}aju gra|ani.Ta naknada iznosi 0,093 dinara pokilovat ~asu. U praksi to zna~i dadoma}instvo koje, primera radi,tro{i 350 kilovat~asova, zapla}awe ra~una dodatno izdvoji32,55 dinara.

*****U 2014. godini organskaproizvodwa u Srbiji odvijala se na9.000 hektara, 2015. na 15, u 2016.

Ministarstvo poqoprivredepriprema novi sistem subvencioni-sawa nafte za poqoprivredu, koji}e se primewivati od naredne go-dine. Taj sistem }e funkcionisatina principu platnih kartica i po-qoprivrednici }e dobijati subven-cije u skladu sa svojomproizvodwom. Re~ je o privilegov-anoj ceni za poqoprivredneproizvo|a~e koja bi sadràla usebi deo akciza ili bi bila potpunobez akcize.

*****Statistika PIO fonda za januar2017. godine kaè da od 192.684poqoprivredna penzionera, skoro30.000 wih prima mawe od najnièpenzije koja iznosi 10.735,97 di-nara, a 147.489 wih ima upravo tunajniù penziju. Prose~nu penziju od10.465 dinara prima 29.631 pen-zioner, dok najve}u penziju od90.000 dinara ne prima niko.

*****Sekretarijat za privredu gradaBeograda obezbedio je za 2017. god-inu 120 miliona dinara za pomo}poqoprivrednim proizvo|a~ima.Podsticajna sredstva se dodequju u

oblasti sto~arstva, povrtarstva,vo}arstva i p~elarstva, kao i za po-qoprivrednu mehanizaciju.

*****Ministarstvo poqoprivrede je ufebruaru objavilo javni poziv zazakup dràvnog zemqi{ta na periodod 30 godina, za investicije uoblasti prera|iva~ke industrije,ali i sto~arstva koje u sebi imajuukqu~en i razvoj genetike. Poziv jebio otvoren do 15. marta.

*****Od dijaspore je u 2016. godini u Sr-biju stiglo 2,7 milijardi evra, {toje oko osam odsto bruto doma}egproizvoda. Najvi{e sredstava, kaoi u prehodnim godinama, do{lo je izNema~ke, [vajcarske, Austrije iFrancuske. Doznake su tradi-cionalno jedan od najstabilnijihpriliva iz inostranstva u Srbiji iwihov prose~an godi{wi priliv od2011. do 2015. bio je tako|e oko2,7 milijardi evra, odnosno oko 8,2odsto BDP-a.

na 20 hiqada hektara. *****

Devizne rezerve Narodne bankeSrbije iznosile su na kraju febru-ara 9,75 milijardi evra i mawe suza 94,9 miliona evra u odnosu najanuar.

*****Xejms Ruf, {ef misije Me|unaro-dnog monetarnog fonda u autorskomtekstu za NIN ukazao je na to damo`da i tre}ina zaposlenih u pri-vatnom sektoru radi u sivojekonomiji, da su plate u javnom sek-toru u proseku vi{e nego u privat-nom, i da je pruàwe javnih usluga idaqe na niskom nivou.

*****Prema postoje}em zakonu, u Srbijigenetski modifikovani organizmine smeju niti da se gaje, niti da seprodaju. To, me|utim, ne spre~avanelegalni uzgoj. Fitosanitarna in-spekcija je pro{le godine utvrdilada se na 10 hektara u Ma~vi iSremu gaji genetski modifikovanasoja. Protiv vlasnika parcela pod-nete su prekr{akne prijave.

Stranu pripremila: Dejana TO[I]

Kako bi se u ovoj oblasti uskladilasa standardima EU i zatvorilapoglavqe 20, Srbija }e morati daprilikom kreirawa politike i

podr{ke razvoju privrede odustaneod sveobuhvatnog pristupa i us-postavi pravilne sektorske prior-itete i mere za wihovu podr{ku,

odnosno, potencijale defini{ekroz sektore, a ne na nivou celeprivrede. Definisa}e se ~etirisektora i to za prehrambenu indus-triju, industriju gume i plastike,metala i ma{instva idrvoprera|iva~ku industriju. Jo{uvek se ne zna da li }e IT sektorbiti izdvojen kao poseban ili }ebiti integrisan kroz ova ~etiri.Pored toga, mora}e da se smawibroj nameta za privredu, kojihtrenutno ima 385, kako bi setro{kovi sa sada{wih 20 milionaevra do 2020. godine smawili na18.Industrijska politika je ina~etesno povezana sa drugim prego-vara~kim poglavqima, posebno sapolitikom konkurencije, ukqu~uju}idràvnu pomo}, jer industrijskapolitika EU ima nadle`nosti u kon-troli i ograni~avawu subvencija idrugih oblika dràvne pomo}i,kako na nacionalnom, tako i nanivou EU.

Poslovi iz oblasti bezbednosti i zdravqa naradu u PKB Korporaciji obavqaju se u skladu saodredbama Zakona o bezbednosti i zdravqa naradu Republike Srbije, prate}ih propisa iPravilnika o bezbednosti i zdravqa na radu PKBKorporacije i Akta o proceni rizika.U 2016. godini evidentirane su 104 povrede za-poslenih. Povrede su u ve}ini slu~ajeva bile naradnom mestu a naàlost, jedna je zavr{ila sa sm-rtnim ishodom. Ukupan broj povreda se smawio uodnosu na 2015. godinu, u kojoj je zabeleèno 114povreda. Na ime povreda na radu pro{le godineizgubqeno je 28.851 sati.Od ukupnog broja povreda, 85,58 odsto je u direk-tnoj vezi sa proizvodwom, a od tog broja preko69,66 odsto se dogodilo u sto~arskoj proizvodwi.Najve}i broj te{kih povreda desio se u sektoru zaproizvodwu, na radnom mestu sto~ar prve grupe-muza~ i sto~ar druge grupe, a najve}i broj povredana Gazdinstvu „Kovilovo” (16 lak{ih i dve teè).Najve}i broj povreda preko 90 odsto nastao je kaorezultat nepa`we povre|enog radnika. {to je izabeleèno u zapisnicima inspektora rada nakonuvi|aja. Najugroènija starosna grupa zaposlenihje od 36 do 40 godina. Naj~e{}e se povrededoga|aju ponedeqkom i petkom, u proseku po 22.

NEOPHODNO STVARAWE KULTURE PREVENCIJE

Zaposleni raspore|eni na radnim mestima na ko-jima postoji pove}ana opasnost od povreda i obo-qewa podleù periodi~nim pregledima. Tako jepro{le godine obavqeno 1.010 periodi~nih iprethodnih pregleda u Domu zdravqa „Dr MilutinIvkovi}”, u Slu`bi za zdravstvenu za{titu rad-nika. Od ukupno obavqenih pregleda, 932 za-poslena su sposobna za obavqawe poslova ili uprocentima 92,3.Zaposleni kod kojih su registrovani nekizdravstveni problemi na pregledima (povi{eniholesterol, trigliceridi, telesna teìna), prekosvojih pretpostavqenih se obave{tavaju i upu}ujuna pregled kod svog ordiniraju}eg lekara nale~ewe. Na taj na~in spre~ava se pogor{awezdravstvenog stawa zaposlenog, smawuje rizikonesposobqavawa za posao. Jedan broj za-poslenih upu}en je na invalidsku komisiju radiprocene radne sposobnosti. Na osnovu Zakona o za{titi stanovni{tva odzaraznih bolesti koje ugroàvaju celu zemqu,vr{e se obavezni sanitarni pregledi. Tako jepro{le godine obavqeno 890 pregleda u Gradskomzavodu za javno zdravqe.Socijalna za{tita zaposlenih sprovodila se nagazdinstvima i pogonima na na~in definisaniskqu~ivo zakonima i vaè}im propisima.Vr{ila se provera opravdanosti zahteva za-poslenih za lak{im radnim mestima,pronalaèwu re{ewa za one kojima je ugroènaradna sposobnost a da ne trpi proces

proizvodwe. Problem velikog broja invalidarada je prisutan i daqe. U posebno te{kojsituaciji su zaposleni kojima je umawena radnasposobnost posledwih godina, iz razloga {toZakon o PIO ne {titi vi{e wihovu zaradu.

ODR@IV RAZVOJ I DRU[TVENA ODGOVORNOST

Biqna proizvodwa i procesi u woj zasnovani suna evropskim principima „dobre poqoprivredneprakse”, svaka operacija i postupak unose se uposebnu kwigu, za svaku parcelu posebno i zasvaku kulturu beleè operacije koje su izvedene.Na taj na~in se dobija kompletna istorija svakeparcele i biqne proizvodwe, „mogu}nostpra}ewa hrane od wive do trpeze”, Global G.A.Pstandard.Kontrolne ta~ke i kriterijumi uskla|enosti zaGlobal G.A.P standard su proveravani tokom junameseca pro{le godine. Nakon obilaska gazdin-stava i provere uskla|enosti svih ta~aka koje sudefinisane sistemom uvedenog standarda, zajednosa standardom ISO 14001, ustanovqeno je da seprpopisane mere i procedure u za{titi ìvotnesredine sprovode i primewuju na adekvatanna~in.Kontrola otpadnih voda se obavqa redovno i pritome se prate {tetne i zaga|uju}e materije kojedospevaju u recipijent. Na 10 mernih mesta je

AKTUELNO 9

ura|eno 40 analiza kvaliteta industrijskih ot-padnih voda i kanalizacionih otpadnih voda. Pos-tupak se ponavqa ~etiri puta godi{we. U uòjzoni vodosnabdevawa vr{i se kontrola povr{in-skih i podzemnih voda. Analiza vode za pi}e jera|ena jednom mese~no za centralni vodovod i tosu bila fizi~ko-hemijska laboratorijska ispiti-vawa. Tako|e se vr{i i kontrola sanitarneza{tite u podru~jima zona za{titevodoizvori{ta.Za potrebe biqne proizvodwe vr{i se analizavode za navodwavawe, kao i kontrola vode zanavodwavawe u RJ „Hortikultura”.Za potrebe za{tite ìvotne sredine, do sada suura|ene i analize podzemne vode, analiza sta-jwaka i kontrola kvaliteta vazduha na opasne{tetne materije u zoni gde se nalazi kotlarnica.Pro{le godine uspe{no je sprovedena ekolo{ko– humanitarna akcija „ÊP ZA HENDIKEP”, u kojojje sakupqeno 10 vre}a svih vrsta plasti~nih~epova za reciklaù. Novac koji se sakupi na tajna~in odlazi za kupovinu ortopedskih pomagalaza ~lanove Udruèwa. Od Udruèwa organiza-tora akcije PKB je dobio specijalnu zahvalnicu zatrud i doprinos za uspe{no sprovedenu akciju.

Dipl. in`. Dragan Mileti}, rukovodilac Slu`be za za{tituzdravqa i bezbednost na radu

Na ime povreda na radu pro{le godine izgubqeno je 28.851 sati

GODI[WI IZVE[TAJ SLU@BE ZA BEZBEDNOST I ZDRAVQE NA RADU PKB KORPORACIJE

MAWI BROJ POVREDA

senaù smo utro{ili, tako da je ova, koju sadadajemo, ne{to slabijeg kvaliteta - kaè Sta-jkovi}.Da ne brinu samo o proizvodwi, zdravqu i do-brobiti ìvotiwa, {to ja uvek na prvom mestu,

zaposleni su pokazali i u toku akcijesre|ivawa ekonomskog dvori{ta. Sredinommarta, pre po~etka vegetacije, svi su zasukalirukave i uredili zelene povr{ine, a u toku jeorezivawe ìve ograde.

10

DOBRA OTEQENOSTPrema re~ima Miodraga Stajkovi}a, rukovo-dioca sto~arske proizvodwe, veliki problemna farmi predstavqaju ~esti kvarovi meha-nizacije angaòvane u sto~arskoj proizvodwi.Na svim farmama PKB goveda se hrane totalnomiksovanim obrokom (TMR), {to zahteva mak-simalno angaòvawe mehanizacije. Naime, dabi se pripremio obrok sa ta~no odmerenimkoli~inama komponenti, koje ulaze u sastavobroka, neophodno je precizno merewe. Sobzirom da je na ovoj farmi vaga ~esto ukvaru, te{ko je drediti koli~inu hraniva, kojase ubacuju u miks prikolicu. To za posledicuima da se ne zna {ta je krava zaista pojela, adovodi do zna~ajnih oscilacija u dnevnojproizvodwi mleka.- Kada posmatramo period od sedam meseci,procent steonih krava na farmi trenutnoiznosi 37,86 odsto, a planom je predvi|eno46,7 odsto. Reprodukcijom nismo zadovoqni, ato je posledica lo{e steonosti. Indeks oseme-wavawa je dosta visok, od 1. oktobra proteklegodine do 1. februara ove godine osemewenoje 1.229 krava, a steone su 362. Indeks ose-mewavawa je 3,4. Utro{eno je 2.035 doza se-mena i ako indeks osemewavawa posmatramokroz broj utro{enih doza semena, onda je on ive}i, 5,62 – obja{wava Stajkovi}.Jedan parametar proizvodwe ovu farmu ~initrenutno najboqom u PKB-u. Re~ je o procentuoteqenih krava u odnosu na ukupan brojsteonih, a on iznosi 91 odsto.Zdravstveno stawe zapata je zadovoqavaju}e.Broj izlu~enih krava tokom prva dva mesecaove godine je ispod plana. Posebno dobri

rezultati ostvareni su kada je re~ o uginu}u iprinudnom klawu krava. Gubici kod teladi na-jmla|ih kategorija, uzrasta do jednog meseca sune{to iznad plana, dok su u kategoriji odjednog do ~etiri meseca 6,7 odsto.Kada je re~ o ishrani, pored silaè, senaè,sena lucerke i koncentrata, obrok odnedavnosadrì i krimpirani kukuruz.- Silaà i seno su solidnog kvaliteta, dobru

Na farmi Mladost, u Jabu~kom ritu, uzgaja seblizu 3.000 grla stoke svih kategorija, dok jeod tog broja, 1.450 muznih grla.Prose~na proizvodwa po grlu na godi{wemnivou u januaru je iznosila 7.400 litara, ufebruaru 7.700, dok je u martu prema{ila7.900 litara. Dug i hladan zimski period neg-ativno se odrazio na proizvodwu, tako da jeplanirana proizvodwa dostignuta tek u tre}emovogodi{wem mesecu.

FARMA MLADOST

Qiqana RI\O[I]

STOÂRSTVO

SLOGA KU]U GRADIPetru Spaji} i Gorana Ili}a zateklismo, ne{to pre 11 sati, u ~etvrtoj{tali. Svako sa svojim alatom u rukama,Petra s jedne strane, a Goran s drugeraspore|uju hranu.Petri ve} 26 godina radni dan po~iweu pet ujutru.- Prvo po~istim i prostrem pod krave.Jutarwa muà po~iwe u petnaest minutado {est. Kada radim drugu smenu,ve~erwa muà po~iwe u isto toliko.Najduè traje tri ipo sata. Dnevnomuzem, kao i drugi muza~i, 70 krava –opisuje Petra svoj radni dan.Godine prolaze, reklo bi se da }e s go-dinama biva sve teè raditi, ali Petrane misli tako.- Fizi~ki je lak{e, ne dajemo koncen-trat iz ruke, lak{e je i musti, sve je kom-pjuterizovano. Ne bih mewala posao inadam se da }u ga do penzije raditi,samo ako budem mogla – kaè Petra. Wen kolega Goran Ili}, ve} 23 godineradi posao koji voli, sa koleginicom sakojom se dobro slaè. - Posao je takav, treba, i pomaèmojedno drugom. Meni ni{ta nije te{ko, anajlep{i deo posla mi je muà. Na-jlep{i je jer vidim da mi krava dajemleko, za to se mu~imo i od toga ̀ ivimoi izdràvamo porodicu – pri~a Goran.

BOGATA VIMENANa farmi Mladost od 900 krava i 550prvotelki, sa zakqu~enom bar jednom lak-tacijom, wih 185, ili 13 procenata, uposledwoj laktaciji je dalo preko 10.000litara mleka za 305 dana.Jedna od wih je i grlo broj 214697,ro|ena 2. februara 2009. godine. Tokompet zakqu~enih laktacija dala je ukupno62.265 litara mleka, odnosno 58.768litara, svedeno na 305 dana laktacije. Upetoj, standardnoj laktaciji, dala je14.677 litara. Ovo grlo je dobre genenasle|ivalo generacijama. Wena majka jeu petoj laktaciji dala 15.419 litara, ababa 14.369 litara u tre}oj laktaciji. [esti put se otelila 24. oktobra pro-tekle godine. U ovoj laktaciji se iz wenogvimena izmuzalo najvi{e krajem pro{lei po~etkom ove godine. Tada je prose~nodavala 50 litara mleka dnevno.

Petra Spaji} brine o jednoj odnajproduktivnijih krava

Goran Ili}

11STOÂRSTVO

Prema re~ima Sa{e Vuka{inovi}a, glavnoginèwera za tehnologiju u sto~arstvu, krajemaprila po~iwe proizvodwa silaà raì, koje}e sastavni deo obroka muznih grla biti odkraja maja. Q. R.

MARTOVSKA PROIZVODWA MLEKA

161.538 litara, dok je ukupno isporu~enone{to vi{e od pet miliona litara.[talski prosek je 21,43 litra, dok jeprose~na proizvodwa po kravi na godi{wemnivou iznosila 7.832 litra.

Tokom marta na farmama PKB Korporacije uz-gajano je 8.000 krava i proizvedeno je5.315.609 litara mleka. Dnevna proizvodwamleka prose~no je iznosila 171.471 litar.Mlekarama je prose~no dnevno isporu~ivano

neophodno, daju joj se antibiotski preparati, a ovaprocedura se sprovodi redovno jer svakodnevno nasvet tolazi po nekoliko teli}a.Trajkovi}a smo zatekli u drugom objektu, s ultra-zvu~nim aparatom oka~enim o rame. - Ultrazvuk koristimo za ranu dijagnostiku gra-viditeta, najranije 33. dana od osemewavawa, uciqu skra}ewa servis perioda i skra}ewame|utelidbenog intervala. Sve krave za koja napregledu ustanovimo da nisu steone, a u zavisnostiod dijagnoze, istog dana uvodimo u odgovaraju}ihormonski protokol. Ultrazvuk koristimo i za di-jagnostiku fiziolo{kih i patolo{kih stawa repro-duktivnog sistema ìvotiwa i na osnovu togadajemo preporuke za daqi tretman, a sve u ciqupove}awa broja steonih krava i skra}ewa servisperioda – kaè Trajkovi}.S obzirom na dobre reproduktivne parametre naovoj farmi, èqa im je da se i na ovom gazdinstvunaprave ku}ice sa ispustom za individualni odgojteladi, kako bi se i ovaj segment proizvodwezaokruìo. Prema mi{qewu veterinara,neophodna je nabavka milk-taksi ure|aja za napa-jawe teladi, a sve u ciqu poboq{awa dobrobiti,smawewa le~ewa i gubitaka kod podmlatka. Q. R.

ski rad i jedan drugom priska~u u pomo}. Poredtoga svi u~estvuju u redovnom sprovo|ewu programamera zdravstvene za{tite svih kategorija ìv-otiwa na farmi i na lokaciji Aerodrom. Usaradwi sa Zootehni~kom slu`bom u~estvuju uproceni grla za ekonomsko {kartirawe. - Redovno sprovodimo programe koji se odnose nazdravstvenu za{titu vimena i iskorewivawespecifi~nih uzro~nika mastitisa. Doktori veteri-narske medicine zaduèni su i za vo|ewe eviden-cije o le~enim ìvotiwama, koja je propisanazakonom. Veterinarska slu`ba adekvatnim odla-gawem medicinskog otpada aktivno u~estvuje uo~uvawu i sprovo|ewu ekolo{kih mera i za{titeìvotne sredine. Na svim farmama postoji proce-dura kako se sakupqa, skladi{ti i odnosi medicin-ski otpad, a sve to se dokumentuje – pri~a namJoveti}.Za pri~u nam nije preostalo mnogo vremena jer vet-erinari moraju u {talu, te nam nije ni{ta drugopreostalo do da krenemo sa wima.Joveti}a je ~ekala kontrola krave nakon teqewa.Kako nam je objasnio, kod ̀ ivotiwe koja 12 ~asovanakon teqewa ne izbaci posteqicu, vr{i se, uko-liko je mogu}e, manuelna ekstrakcija. Ukoliko je

Za veterinare, DVM Stani{u Mil~i}a, rukovodi-oca Veterinarske slu`be na farmi Padinskaskela, DVM spec. Branka Joveti}a i DVM BaticuTrajkovi}a, radni dan po~iwe u sedam ujutru, {estdana u sedmici. Sedmog dana, jutro za jednog od wihpo~iwe isto, jer nedeqom deùraju po jedan veteri-nar i veterinarski tehni~ar. Svako od wih imasvoja zaduèwa, a zajedno brinu o oko 2.500 grlasvih kategorija goveda.Na{i sagovornici su bili Joveti} i Trajkovi} jerje Mil~i} bio na terenu. Pored toga {to organizujeposao, daje radne zadatke ordiniraju}im veteri-narima i veterinarskim tehni~arima, nabavqalekove i vodi ra~una o wihovom izdavawu iz mag-acina gazdinstva, Mil~i} se stara o zdravstvenojza{titi najmla}e teladi i junica na lokaciji Aero-drom. Joveti} svako jutro kre}e u vizitu zasu{enihgrla i krava u avansu, brine o grlima uporodili{tu i radi na sterilitetu u muznim gru-pama. Trajkovi}u dan po~iwe vizitom muznih grupa,sledi le~ewe obolelih ìvotiwa u stacionaru,briga o teladi u kategoriji od jedan do ~etirimeseca. Tako|e radi na sterilitetu u muznim iavansnim grupama. Svako svoj posao zna, ali kadatreba uraditi hirur{ku intervenciju bitan je tim-

NA FARMAMA PKB KORPORACIJE

S VETERINARIMA U [TALIFARMA „PADINSKA SKELA“

DVM spec. Branko Joveti}

DVM Batica Trajkovi}

rzlo je oko 15 procenata posejane salate. Da jenismo pokrili ultrasil folijom, {tete bi bileve}e. Izmrzavawe je bilo o~ekivano, s obziromna vremenske prilike. Nije nam va`no kolike sudnevne temperature nego da bude dovoqno sun~anihdana, zato {to je velika insolacija (koli~inasun~eve energije) u plastenicima. No}ne tempera-ture su jo{ uvek niske i zbog toga grejemo plastenikno}u i ne dozvoqavamo da temperatura padneispod odgovaraju}eg optimuma, da bude mawa od 12do 13 stepeni Celzijusa – obja{wava Rade\urovi}, upravnik “Hortikulture” kako odràtibiqke u dobroj kondiciji. Povrtari }e salatu prodavati dok ne stignu kras-tavci, koji su u fazi cvetawa i intenzivnog rasta,a prve plodove o~ekuju sredinom aprila. Poslekrastavca }e brati qutu papri~icu, zatim paprikui paradajz.Temperatura zemqi{ta nije bila odgovaraju}a, paje sa nekoliko dana zaka{wewa iznesen rasadparadajza iz plastenika koji ima grejawe isme{ten na stalno mesto. Rasa|ivawe je po~elodevetog februara i zavr{eno za pet, {est dana. Paradajz je u fazi cvetawa, formirao je prvucvetnu granu, a bumbari su stigli na vreme daobave opra{ivawe. Povrtarima ostaje da senadaju da ne}e biti mrazeva u aprilu. da negujubiqke, prihrawuju ih i ~ekaju da pristignu prviplodovi, koji }e biti melem za sva ~ula. Radovi na otvorenom poqu po~eli su po~etkomfebruara. U toku je berba spana}a i mladog luka.Po{to je nekoliko radnika “Hortikulture” na-pustilo imawe, potpisalo program dobrovoqnogodlaska iz preduze}a, angaòvana su ~etiri se-zonska radnika. Pripremaju povr}e za prodaju,neguju useve u plasteniku, pinciraju paradajz ipleve. Kad po~nu berbe u plastenicima, bi}e

angaòvano jo{ nekoliko sezonaca. Iz dana u dan rastu pazari u prodajnim objektima“Hortikulture”. Dobro se prodaju rasad parada-jza, paprike i sezonskog cve}a (ageratum, lepijova, prkos, ledene mu{katle, viole). Kupci imajupoverewe u kvalitet rasada iz PKB-a.

- Svake godine sve je traèniji rasad, pa bibilo dobro pove}ati proizvodwu. To ne biuticalo na proizvodwu povr}a u plas-tenicima, samo bi dodatno pove}alo posao uklijali{tu. Imamo zdravu proizvodwu i ukusnurobu koju je najteè prodati u julu i avgustu.Tada su cene niske, potra`wa mala, aproizvodwa i konkurencija velike – otkriva\urovi} deo boqke svih povrtara u okruèwu.Povrtari iz PKB-a }e i ovoj sezoni voditiiste bitke kao i povrtari iz Jugoisto~neEvrope. Suzbija}e uporne {teto~ine. Uspe{naborba pove}ala bi prinose u plasteniku za30 do 40 odsto i dala boqi kvalitetproizvoda tokom leta. U “Hortikulturi” ihtretiraju preparatima koji su dozvoqeni uEvropskoj uniji. V. P.

se nalaze na vi{im terenima, a potawirane suu toku zime i izmrzle. - Sve ozime kulture su prihrawene, a na nekimmestima prihrana je obavqena po drugi put.Kad porastu temperature i steknu se optimalniuslovi, tretira}emo ozime useve, koji su,uglavnom, u dobroj kondiciji. I p{enica koja jeposejana na vreme, do po~etka novembra, iz-gleda dobro. Ali, ona koja je posejana posleoptimalnog roka, posle 10. novembra, ne iz-gleda tako dobro. I pored toga {to ima rela-tivno dobre sklopove, nije bilo bokorewa,biqke su male u porastu. Zima bez dovoqno ve-likog sne`nog pokriva~a, koji nije mogao daza{titi useve od dugotrajnih mrazeva, nijepogodovala p{enici. Napravqen je prekid uvegetaciji, koji je sad nastavqen, kaè MilojeKur}ubi}, glavni tehnolog biqne proizvodwe uPKB-u.Vremenski uslovi u narednom periodu sa niìmtemperaturama i sa dovoqno padavinama odgo-varali bi p{enici koja je trenutno u fazi po-rasta. Za sada ima dovoqno vlage u zemqi{tu,a kad bude u fazi nalivawa zrna bi}e jojpotrebno jo{ vlage. Zbog kasnije setve p{eniceratari ne o~ekuju rekordne prinose kakvi subili pro{le i pretpro{le godine, ali sve za-visi i od vremenskih prilika. Do kraja setveodgovaralo bi im sun~ano vreme sa umerenimtemperaturama i povremenim padavinama, zbogujedna~enog nicawa useva.

PROIZVODWA12 PROIZVODWA 13

Sredinom marta prvo zrno {e}erne repe, udogovoru sa prera|iva~em “Sunokom”, na{lose u PKB-ovoj brazdi. U toku je priprema zasetvu i setva kukuruza, soje i merkantilnog sun-cokreta. Do 30. marta posejano je 2.654 hek-tara, a za setvu spremqeno jo{ 1.400 hektara.Slatki koren posejan je na 92 odsto, sila`nii merkantilni kukuruz na 17 odsto, soja na 14,a merkantilni suncokret na 17 odsto plani-ranih povr{ina.Ukupna setvena povr{ina u odnosu naprethodnu godinu ve}a je za 700 hektara. Re~je oranicama na gazdinstvu “ênta” koje suvra}ene PKB-u, a op{tina Zrewanin ih jedavala u zakup privatnicima. Po{to je nave}em delu tih parcela kori{}ena minimalnatehnologija, bi}e primewena punaagrotehnika. Ove godine bi}e zasejane mawe povr{ine se-menskog kukuruza i ne{to mawe {e}erne repe. Seme je stiglo na vreme, a ove godine ratari}e sejati vi{e PKB-ovih “Agroekonomikovih”hibrida kukuruza. Zbog toga {to }e jedan deouqane repice biti presejan, umesto prihranerepice bi}e poja~ano startno |ubrivo u setvikukuruza. U setvi u~estvuje petnaest “Braz-dinih” traktora. Traktoristi rade u smenama,jednom su sejali no}u, ali za sada, jo{ nemapotrebe za no}nim radom. Po{to ima parcelana kojima je vlaga velika i ne mogu da sepripreme za setvu, ratari daju prednost onimakoje su lak{e za obradu, naro~ito onima koje

Prvi prole}ni sun~ani dani pokrenuli su usnuluvegetaciju i odrazili se na rast rasa|enihbiqaka u plastenicima PKB “Hortikulture” uPadinskoj Skeli. Nema ni{ta lep{e od toga kadgledate kako rastu, cvetaju... Kasnije formirajuplodove, najpre stidqivo, a zatim rasko{no, ava{ih ruku su delo, ~uli smo od radnika. Ali,rast ne zavisi samo od znawa povrtara, od bal-ansirawa mikroelemenata i makroelemenata,nego i od broja sun~anih dana u martu i aprilu.Tako je se~a zelene salate kasnila zbog duge,hladne zime i nedostatka sun~anih dana. Istu sud-binu podelili su ostali povrtari u Srbiji. - U periodu od decembra do kraja februara izm-

Ukupna setvena povr{ina ve}a za 700 hektara, a re~ je o oranicama u “ênti” koje su vra}ene korporaciji

Stalni kupci traè rasad paradajza i paprike, a dobro se prodaju spana}, mladi luk i sezonsko cve}e

NA POQIMA PKB-a

SUNCE I ZNAWE POVRTARAPODI@U RASAD

“HORTIKULTURA”

SETVA U PUNOM ZAMAHU- Redovna setva bi do kraja aprila trebaloda bude zavr{ena. Nakon we o~ekuje nas drugasetva kukuruza, soje i suncokreta, na oko 500do 600 hektara, a posle skidawa kultura zapripremu senaè. Spremawe prvog sto~nogobroka ove godine po~e}e posle 20. aprila -kaè Kur}ubi}.

Neke povr{ine pod lucerkom ratari }e posleprvog i drugog otkosa ostaviti za seme, a to}e u~initi u saradwi sa stru~wacima Odsekaza krmno biqe Instituta za povrtarstvo iratarstvo u Novom Sadu, sa kojima imajudugogodi{wu saradwu. V. P.

GORU]A QUBAVProle}e je pravo vreme da u svojojba{ti ili àrdiweri posaditeplavi, beli, roze ili ageratum bojekarmina. Drugo ime te jednogodi{webiqke je goru}a qubav, jer, sude}ipo izgledu, ne stari, nepromenqivaje tokom celog leta i jeseni. Tajnaziv je dobila zbog cvetova kojiopstatju dugo u cvetnoj loì i nelete. Tako ga je nazvao doktor Hjus-ton, britanski hirurg i botani~arkoji je cvet doneo iz Meksika uEvropu. U Americi ga zovu “plavalasica” jer mu cvasti u masi li~e nakrzno. Odgovara mu sun~ani poloàji blaga senka, a ne podnosi temper-ature ispod nule. Treba je redovnozalivati, ali ne preterano u prvimfazama razvoja.

NOVA SEJALICA ZA OSAM SATI SETVE

Kupqena je nova sejalica za direktnusetvu, koju je do sada PKB iznajmqivaood privatnika. Testirana je ina{telovana na “Pioniru”, gde su setraktoristi obu~avali kako da rukujunovom poqoprivredom ma{inom. Se-jalica ima depozitore, pa kad se na-puni ima dovoqno semena i |ubriva zaosam sati setve. Moè da radineprekidno u toke jedne smene i nemora da se dopuwava.

rzlo je oko 15 procenata posejane salate. Da jenismo pokrili ultrasil folijom, {tete bi bileve}e. Izmrzavawe je bilo o~ekivano, s obziromna vremenske prilike. Nije nam va`no kolike sudnevne temperature nego da bude dovoqno sun~anihdana, zato {to je velika insolacija (koli~inasun~eve energije) u plastenicima. No}ne tempera-ture su jo{ uvek niske i zbog toga grejemo plastenikno}u i ne dozvoqavamo da temperatura padneispod odgovaraju}eg optimuma, da bude mawa od 12do 13 stepeni Celzijusa – obja{wava Rade\urovi}, upravnik “Hortikulture” kako odràtibiqke u dobroj kondiciji. Povrtari }e salatu prodavati dok ne stignu kras-tavci, koji su u fazi cvetawa i intenzivnog rasta,a prve plodove o~ekuju sredinom aprila. Poslekrastavca }e brati qutu papri~icu, zatim paprikui paradajz.Temperatura zemqi{ta nije bila odgovaraju}a, paje sa nekoliko dana zaka{wewa iznesen rasadparadajza iz plastenika koji ima grejawe isme{ten na stalno mesto. Rasa|ivawe je po~elodevetog februara i zavr{eno za pet, {est dana. Paradajz je u fazi cvetawa, formirao je prvucvetnu granu, a bumbari su stigli na vreme daobave opra{ivawe. Povrtarima ostaje da senadaju da ne}e biti mrazeva u aprilu. da negujubiqke, prihrawuju ih i ~ekaju da pristignu prviplodovi, koji }e biti melem za sva ~ula. Radovi na otvorenom poqu po~eli su po~etkomfebruara. U toku je berba spana}a i mladog luka.Po{to je nekoliko radnika “Hortikulture” na-pustilo imawe, potpisalo program dobrovoqnogodlaska iz preduze}a, angaòvana su ~etiri se-zonska radnika. Pripremaju povr}e za prodaju,neguju useve u plasteniku, pinciraju paradajz ipleve. Kad po~nu berbe u plastenicima, bi}e

angaòvano jo{ nekoliko sezonaca. Iz dana u dan rastu pazari u prodajnim objektima“Hortikulture”. Dobro se prodaju rasad parada-jza, paprike i sezonskog cve}a (ageratum, lepijova, prkos, ledene mu{katle, viole). Kupci imajupoverewe u kvalitet rasada iz PKB-a.

- Svake godine sve je traèniji rasad, pa bibilo dobro pove}ati proizvodwu. To ne biuticalo na proizvodwu povr}a u plas-tenicima, samo bi dodatno pove}alo posao uklijali{tu. Imamo zdravu proizvodwu i ukusnurobu koju je najteè prodati u julu i avgustu.Tada su cene niske, potra`wa mala, aproizvodwa i konkurencija velike – otkriva\urovi} deo boqke svih povrtara u okruèwu.Povrtari iz PKB-a }e i ovoj sezoni voditiiste bitke kao i povrtari iz Jugoisto~neEvrope. Suzbija}e uporne {teto~ine. Uspe{naborba pove}ala bi prinose u plasteniku za30 do 40 odsto i dala boqi kvalitetproizvoda tokom leta. U “Hortikulturi” ihtretiraju preparatima koji su dozvoqeni uEvropskoj uniji. V. P.

se nalaze na vi{im terenima, a potawirane suu toku zime i izmrzle. - Sve ozime kulture su prihrawene, a na nekimmestima prihrana je obavqena po drugi put.Kad porastu temperature i steknu se optimalniuslovi, tretira}emo ozime useve, koji su,uglavnom, u dobroj kondiciji. I p{enica koja jeposejana na vreme, do po~etka novembra, iz-gleda dobro. Ali, ona koja je posejana posleoptimalnog roka, posle 10. novembra, ne iz-gleda tako dobro. I pored toga {to ima rela-tivno dobre sklopove, nije bilo bokorewa,biqke su male u porastu. Zima bez dovoqno ve-likog sne`nog pokriva~a, koji nije mogao daza{titi useve od dugotrajnih mrazeva, nijepogodovala p{enici. Napravqen je prekid uvegetaciji, koji je sad nastavqen, kaè MilojeKur}ubi}, glavni tehnolog biqne proizvodwe uPKB-u.Vremenski uslovi u narednom periodu sa niìmtemperaturama i sa dovoqno padavinama odgo-varali bi p{enici koja je trenutno u fazi po-rasta. Za sada ima dovoqno vlage u zemqi{tu,a kad bude u fazi nalivawa zrna bi}e jojpotrebno jo{ vlage. Zbog kasnije setve p{eniceratari ne o~ekuju rekordne prinose kakvi subili pro{le i pretpro{le godine, ali sve za-visi i od vremenskih prilika. Do kraja setveodgovaralo bi im sun~ano vreme sa umerenimtemperaturama i povremenim padavinama, zbogujedna~enog nicawa useva.

PROIZVODWA12 PROIZVODWA 13

Sredinom marta prvo zrno {e}erne repe, udogovoru sa prera|iva~em “Sunokom”, na{lose u PKB-ovoj brazdi. U toku je priprema zasetvu i setva kukuruza, soje i merkantilnog sun-cokreta. Do 30. marta posejano je 2.654 hek-tara, a za setvu spremqeno jo{ 1.400 hektara.Slatki koren posejan je na 92 odsto, sila`nii merkantilni kukuruz na 17 odsto, soja na 14,a merkantilni suncokret na 17 odsto plani-ranih povr{ina.Ukupna setvena povr{ina u odnosu naprethodnu godinu ve}a je za 700 hektara. Re~je oranicama na gazdinstvu “ênta” koje suvra}ene PKB-u, a op{tina Zrewanin ih jedavala u zakup privatnicima. Po{to je nave}em delu tih parcela kori{}ena minimalnatehnologija, bi}e primewena punaagrotehnika. Ove godine bi}e zasejane mawe povr{ine se-menskog kukuruza i ne{to mawe {e}erne repe. Seme je stiglo na vreme, a ove godine ratari}e sejati vi{e PKB-ovih “Agroekonomikovih”hibrida kukuruza. Zbog toga {to }e jedan deouqane repice biti presejan, umesto prihranerepice bi}e poja~ano startno |ubrivo u setvikukuruza. U setvi u~estvuje petnaest “Braz-dinih” traktora. Traktoristi rade u smenama,jednom su sejali no}u, ali za sada, jo{ nemapotrebe za no}nim radom. Po{to ima parcelana kojima je vlaga velika i ne mogu da sepripreme za setvu, ratari daju prednost onimakoje su lak{e za obradu, naro~ito onima koje

Prvi prole}ni sun~ani dani pokrenuli su usnuluvegetaciju i odrazili se na rast rasa|enihbiqaka u plastenicima PKB “Hortikulture” uPadinskoj Skeli. Nema ni{ta lep{e od toga kadgledate kako rastu, cvetaju... Kasnije formirajuplodove, najpre stidqivo, a zatim rasko{no, ava{ih ruku su delo, ~uli smo od radnika. Ali,rast ne zavisi samo od znawa povrtara, od bal-ansirawa mikroelemenata i makroelemenata,nego i od broja sun~anih dana u martu i aprilu.Tako je se~a zelene salate kasnila zbog duge,hladne zime i nedostatka sun~anih dana. Istu sud-binu podelili su ostali povrtari u Srbiji. - U periodu od decembra do kraja februara izm-

Ukupna setvena povr{ina ve}a za 700 hektara, a re~ je o oranicama u “ênti” koje su vra}ene korporaciji

Stalni kupci traè rasad paradajza i paprike, a dobro se prodaju spana}, mladi luk i sezonsko cve}e

NA POQIMA PKB-a

SUNCE I ZNAWE POVRTARAPODI@U RASAD

“HORTIKULTURA”

SETVA U PUNOM ZAMAHU- Redovna setva bi do kraja aprila trebaloda bude zavr{ena. Nakon we o~ekuje nas drugasetva kukuruza, soje i suncokreta, na oko 500do 600 hektara, a posle skidawa kultura zapripremu senaè. Spremawe prvog sto~nogobroka ove godine po~e}e posle 20. aprila -kaè Kur}ubi}.

Neke povr{ine pod lucerkom ratari }e posleprvog i drugog otkosa ostaviti za seme, a to}e u~initi u saradwi sa stru~wacima Odsekaza krmno biqe Instituta za povrtarstvo iratarstvo u Novom Sadu, sa kojima imajudugogodi{wu saradwu. V. P.

GORU]A QUBAVProle}e je pravo vreme da u svojojba{ti ili àrdiweri posaditeplavi, beli, roze ili ageratum bojekarmina. Drugo ime te jednogodi{webiqke je goru}a qubav, jer, sude}ipo izgledu, ne stari, nepromenqivaje tokom celog leta i jeseni. Tajnaziv je dobila zbog cvetova kojiopstatju dugo u cvetnoj loì i nelete. Tako ga je nazvao doktor Hjus-ton, britanski hirurg i botani~arkoji je cvet doneo iz Meksika uEvropu. U Americi ga zovu “plavalasica” jer mu cvasti u masi li~e nakrzno. Odgovara mu sun~ani poloàji blaga senka, a ne podnosi temper-ature ispod nule. Treba je redovnozalivati, ali ne preterano u prvimfazama razvoja.

NOVA SEJALICA ZA OSAM SATI SETVE

Kupqena je nova sejalica za direktnusetvu, koju je do sada PKB iznajmqivaood privatnika. Testirana je ina{telovana na “Pioniru”, gde su setraktoristi obu~avali kako da rukujunovom poqoprivredom ma{inom. Se-jalica ima depozitore, pa kad se na-puni ima dovoqno semena i |ubriva zaosam sati setve. Moè da radineprekidno u toke jedne smene i nemora da se dopuwava.

se koristi sve do jula ili avgusta, kada se prostalabiqna masa pokosi radi pravqewa sena i senaè.Ako se radi o travwacima u kojima dominirajutrave, obavi se prihrawivawe i ove povr{ine seregeneri{u do oktobra. Ukoliko su dominantneleguminoze, poko{en materijal koji nijeiskori{}en za seno ili senaù se ostavqa pla{}enna parceli za oktobar ili se balira. U periodu re-generacije pa{waka, goveda se prebacuju na str-wike. Deo poko{ene mase se ostavqa na strwi{tu,i ovako ishrana moè da se organizuje ceo avgust,pa i septembar, uz eventualno preterivawe jednogbroja grla na pa{wak. U oktobru se ishrana nas-tavqa na regenerisanim pa{wacima i na parce-lama na kojima su ostavqeni otkosi u formiplastova ili bala. Ovakva ishrana se moè nas-taviti dok to vremenske prilike dozvoqavaju.Specijalizovane tovne rase goveda su izuzetno ot-porne i mogu da se hrane na ovakav na~in, ~ak i podsne`nim pokriva~em. Potrebno im je obezbeditipojilice sa greja~ima ili topilice za sneg. Izuzetaksu dani kada su padavine i vetrovi izuzetno jaki itada se zimska ishrana zasniva na senu, senaàmai silaàma.Prihrana koncentrovanim hranivima se primewujeako se uo~i da je kondicija niska kod ve}eg brojagrla u stadu. Po pravilu, kod krava je to zna~ajno uperiodu dok doje telad.Prihrana teladi koncentratima se obavqa pomo}uza tu namenu posebno konstruisanih prikolica, kojese dovezu na pa{wak. Wihove konstrukcijskespecifi~nosti onemogu}avaju kravama da konzumi-raju koncentrat namewen teladima.

PERSPEKTIVNA PROIZVODWAGOVE\EG MESA

Kako isti~u autori, u Srbiji, kao i u svetu,govedarstvo je najva`niji vid proizvodwe, osnovaseoskog doma}instva. Ova proizvodwa je uglavnomusko vezana za proizvodwu mleka, pri ~emu je u tojproizvodwi tele dopunski proizvod. U isto vreme,proizvodwa mleka je veoma sloèna i optere}enavisokim proizvodnim tro{kovima i pote{ko}amasa plasmanom vi{kova. Sa druge strane,proizvodwa gove|eg mesa je zna~ajno jednostavnija,ukqu~uju}i i plasman utovqenih goveda ili mesa.Imaju}i u vidu prirodne uslove, i ukupnu povr{inulivada i pa{waka u Srbiji, proizvodwa gove|egmesa u sistemu krava-tele moè predstavqatiekonomski isplativo re{ewe za na{e proizvo|a~e.Ovaj sistem podrazumeva slobodno kretawe iishranu ̀ ivotiwa na pa{waku u ve}em periodu go-dine. Kada vremenske prilike to ne dozvoqavaju,ìvotiwe se drè u stajama, u kojima se tako|e slo-bodno kre}u i hrane kvalitetnom hranom dobijenomsa livada u neposrednoj blizini. Na taj na~in sedobija meso visokog kvaliteta i sigurnijeg porekla.Time se, zakqu~uju autori, ispuwavaju uslovi nesamo za zdravu, ve} i za organsku proizvodwu,naro~ito na ve}im nadmorskim visinama. Takavproizvod ima visoku cenu i dobar plasman.

NAUKA14

Stranu pripremila: Qiqana RI\O[I]

Nau~ni rad „Ishrana goveda u sistemu krava-tele“,autora dipl. in .̀ poq. Aleksandra Mileti}a, dipl.in`. poq. Milice Vukovi}, dr Mladena Popovca,spec. dr vet. Bojana Blonda, dr Vladimira Fil-ipovi}a i dr @eqka Novakovi}a, prezentovan je na31. Savetovawu agronoma, veterinara, tehnologai agroekonomista. Prema re~ima autora, sistemi govedarskeproizvodwe, zasnovani na gajewu rasa zaproizvodwu mleka i rasa kombinovanog smeraproizvodwe, za mleko i meso, nisu usmereni samona proizvodwu mleka, kao primarnog proizvoda.Jedan od proizvoda je i pomladak, koji nije namewenza priplod, nego za daqi tov. Me|utim, tov junadimle~nih ili kombinovanih rasa nikada nije u pot-punosti konkurentan sistemima za proizvodwu mesana bazi rasa namewenih za tov, kao {to su bri-tanske tovne rase goveda aberdin-angus i herefordi evropskih kontinentalnih rasa {arole, limuzini druge. Ove rase goveda se, kako navode autori,odlikuju intenzivnim prirastom, ve}om otporno{}ui skromnijim zahtevima u pogledu odgajiva~kihuslova, kao i ve}im kvalitetom finalnogproizvoda. To ih ~ini pogodnijim za pa{ni sistemiskori{}avawa hrane, a objekti za sme{taj po-drazumevaju jednostavnija i jeftinija re{ewa, upore|ewu sa onima koja su karakteristi~na za in-tenzivno mle~no govedarstvo. Kako isti~u autori, osnovna karakteristikaovakvih sistema govedarske proizvodwe je odgojteladi na pa{i, uz majke dojare. Otuda i naziv sis-tema krava-tele. Odsustvo napajawa teladi, kaotehnolo{kog elementa, u ovakvim sistemimaproizvodwe zna~ajan je faktor smawewa tro{kova,pre svega radne snage i sredstava za rad. Mle~nostnavedenih rasa je vrlo niska, 12 do 14 litaradnevno, tako da telad posisaju najve}u koli~inumleka. Tako se zaostajawe mleka u vimenu svodi nanajmawu mogu}u meru i prevenira se eventualna po-

java mastitisa. To je vrlo zna~ajno jer je bilopoku{aja da se ovakav sistem organizuje upotrebomrasa kombinovanih proizvodnih osobina, kada uodre|enim slu~ajevima ve}a mle~nost moè dapredstavqa problem. Krave tovnih rasa se odlikujuveoma izraènom sezonalno{}u proizvodnog i re-produktivnog ciklusa. Najve}i broj teqewa seodvija u prole}e, od marta do kraja maja, odnosno uperiodu pune vegetacije pa{waka. U prvoj tre}iniovog perioda se realizuje do 60 odsto planiranihteqewa, a u drugoj tre}ini od 25 do 30 odsto. Pre-ostale krave se otele do kraja maja. Na taj na~in sedobijaju grupe teladi ujedna~enih po uzrastu, {to jeod velikog zna~aja za wihov daqi tov, poslezalu~ewa.

PRIRODNI I SEJANI PA[WACITokom godine, ishrana goveda u sistemu krava-telejednim delom se odvija u periodu ispa{e ali i vanvegetacionog perida, tokom zime i ranog prole}a,kada prirodni ili sejani pa{waci nisuraspoloìvi. Autori kaù da specijalizovani sis-temi proizvodwe mesa u govedarstvu imaju ekonom-sku opravdanost samo ako se u ve}em delu godineorganizuju u uslovima ishrane na pa{i. Tokom veg-etacionog perioda se preporu~uje ispa{a naprirodnim ili sejanim pa{wacima. U tom slu~ajunajpogodnije su trave koje dobro podnose gaèwestoke, kao {to su engleski quq ili livadarka. Or-ganizacija pregonske ispa{e je neophodna u ovakvomsistemu proizvodwe. Sistem krava-tele po-drazumeva upotrebu kabaste hrane u zna~ajnoj meri,{to je preduslov jeftinog, racionalnog i uspe{nogodgoja teladi, kao i ve}e plodnosti krava i junica.Godi{wi ciklus ishrane po~iwe krajem aprila,ko{ewem ozimih strnih ìta i jednogodi{wihme{avina. Kosi se povr{ina dovoqna za jednod-nevnu ili dvodnevnu ishranu. U maju se prelazi napregonsko iskori{}avawe travwaka podvi{egodi{wim travama i leguminozama i ve}i deo

ISHRANA GOVEDA USISTEMU KRAVA - TELE

EKONOMI^NOST PROIZVODWE GOVE\EG MESA

humusu, koji moè da se koristi kao |ubrivo.SISTEM NA ENERGIJU SUNCA

Konstrukcija i izgradwa plutaju}ih ostrva iwihovo povezivawe u sistem plitaju}ih ostrvasu dosta jednostavni i lako prilagodqivi. Ovibiolo{ki sistemi se sastoje od plasti~nognosa~a, supstrata i ìvih organizama (alge,biqke, mikroorganizmi), koji prirodnim putemvra}aju ekolo{ki integritet rekamaoptere}enim razli~itim polutantima.Postavqawe sistema na terenu je brzo idnevno je mogu}e postaviti 50 – 100 plutaju}ih.Tro{kovi odràvawa sistema su vrlo niski,naro~ito ako se monitoring obavqa redovno.Za svoj rad sistem tro{i iskqu~ivo sun~evu en-ergiju, koju biqke koriste za fotosintezu. U za-visnosti od {irine re~nog korita, sistem sepostavqa du` jedne ili obe obale. Pri tomeon ne remeti stalan vodeni tok, a omogu}avaza{titu neure|enih obala reke od erozije. Predloèni sistemi plutaju}ih ostrva mogu dapomognu u pove}awu potencijala okoline zarazvoj turizma, kao i stvarawa prostora za

rekreaciju i odmorstanovni{tva.Daqi razvoj svih alter-nativnih metoda zapre~i{}avawe otpadnihvoda, tako i plutaju}ihostrva mora se razvijatiu pravcu wihove komerci-jalizacije. Najve}eprepreke za ostvarivaweovoga ciqa su to {to oninisu prepoznati u zakon-ima i drugim relevantnimpropisima Republike Sr-bije i nedostatak finan-sijskih sredstava zapodr{ku i investirawe uekolo{ke projekte.Predloèni biolo{kisistemi mogu postati deostandardne infrastruk-ture za tretmanzaga|enih i otpadnihvoda Beograda. Nakonizvo|ewa prvih pro-jekata, demonstrirawawihove efikasnosti upraksi i ostvarivawanov~ane dobiti, kojamoè da se iskoristi za

realizaciju narednih projekata, stvori}e sepovoqna atmosfera za prihvatawe ovetehnologije. Ukqu~ivawe nau~ne zajednice ijavnosti, na po~etku realizacije projekta,omogu}i}e ovim interesnim grupama lakosagledavawe snaga sistema i na taj na~inublaìti wihov potencijalni otporkori{}ewu biqaka za pre~i{}avawezaga|enih voda.

15NAUKA

PLUTAJU]A OSTRVA ZA ̂ ISTU@IVOTNU SREDINU

PRIVREDNA KOMORA BEOGRADA: DODEQENE NAGRADE NAJBOQIM NAU^NIM RADOVIMA

Priredila: Vesna GAJI]

U Skup{tini grada Beograda su krajem pro{legodine dodeqene nagrade Privredne komoreBeograda za najboqe doktorske disertacije,master radove, diplomske radove, za pro{lu{kolsku godinu. Nagradu za najboqu doktorskudisertaciju dobila je dr Nevena ûle, nau~nisaradnik u Institutu za {umarstvo za dis-ertaciju pod naslovom: Fitoremedijacijazaga|enih voda biqkom Canna indica L. iodabranim dekorativnim makrofitama.Disertacija je odbrawena pro{le godine naUniverzitetu u Beogradu, a mentori su prof.drDragica Viloti}, [umarski fakultet iprof.dr Zorica Sredojevi}, Poqoprivrednifakultet.PREÎ[]AVAWE ZAGA\ENIH REKA

Istraìvawe u navedenoj disertaciji pred-stavqa orginalan nau~ni doprinos multidis-ciplinarnog karaktera sa posebnim zna~ajemza primenu u privrednoj praksi u oblastiodrìvog kori{}ewa prirodnih resursa,o~uvawa ìvotne sredine, ekologije,ekonomije, vodoprivrede, turizma. Multidis-ciplinaran karakterove disertacije izraènkroz kombinovawemetoda iz razli~itihnau~nih oblasti kao {tosu botanika, biqnafiziologija i ishrana,hortikultura iagronomija, hidrologija,pejza`na arhitektura,urbana ekologija,ekolo{ki inìwering i(agro) ekonomija, pred-stavqa jedan odnajva`nijih orginalnihaspekata ove teze. U Sr-biji istraìvawa kojase bave ispitivawemfitoremedijacionog po-tencijala odabranihbiqaka, ispitivawemefikasnosti biolo{kogsistema sa plutaju}imostrvima u uklawawurazli~itih kategorijapolutanata iz zaga|enevode, do sada nisusprovedena. U okviru istraìvawa,dr Nevena ûle jepratila i analizirala fitoremedijacioni po-tencijal dekorativne biqke kana (Canna in-dica L.) i odabranih makrofita – trske(Phragmites communis trin.), barske perunike (Iris pseudoacorus L.), sibirske perunike (Irissibirica Perry’s Blue’), vodene bokvice (Alismaplantago –aljuatica L.), poto~waka (Lythrum sali-caria L.) i gr~ice (Menyanthes trifoliata L.) uokviru konstruisanog biolo{kog Sistema zapre~i{}avawe zaga|enih voda.Doktorska disertacija se sastoji iz tri

logi~ki povezane celine, koje se nadovezujujedna na drugu. U okviru prvog dela dati surezultati dobijeni istraìvawem fitoremedi-jacionog potencijala vrste Canna indica L. ulaboratorijskim uslovima. Zatim, u drugomdelu su prikazani rezultati u biolo{kom sis-temu za pre~i{}avawe zaga|enih vodapostavqenog na obali Top~iderske reke.Istraìvawa u okviru ove celine su sprove-dena kroz projekat „Revitalizacija Top~ider-ske reke biolo{kim sistemimazapre~i{}avawe zaga|enih voda”, ~iju je izraduSekreterijat za za{titu ìvotne sredineGrada Beograda 2014. godine na tender dode-lio Institutu za {umarstvo iz Beograda.I na kraju, u okviru tre}eg dela analiziranisu i interpretirani biotehni~ki i ekonomskiaspekti plutaju}ih ostrva za fitoremedijacijuzaga|enih voda. Predloèni biolo{ki sistem zapre~i{}avawe zaga|enih voda je tehnologijakoja ne stvara nus produkt, koji bi mogao davr{i negativan uticaj na ìvotnu sredinu.

Ovo je naro~ito izraèno ako se sistem plu-taju}ih ostrva koristi za tretman komunalnihotpadnih voda, u ~ijem sastavu provla|ujezaga|ewe koje poti~e od organskih materija iukoliko je kao supstrat kori{}en kokosov tre-set i drugi prirodni materijali. Podloga sis-tema ima sposobnost da aporbuje hranqivematerije iz otpadnih voda. Kombinacijomprocesa evaporacije, isu{ivawa podloge i us-vajawa hranqivih materija od strane biqakapodloga moè da se pretvori u supstrat sli~an

zrna u ispustima sa vegetacijom, odnosno pa{nimpovr{inama. Na ovaj na~in se podsti~e prirodnopona{awe ìvine, a sa druge strane izbegavaju setro{kovi mlevewa hraniva. Ako se nosiqama dajucela zrna ìtarica, neophodno im je obezbediti ikonzumirawe kamen~i}a, {qunka ili mlevenoggranita. Isklijala zrna ̀ itarica se tako|e mogu ko-ristiti u ishrani nosiqa i predstavqaju dobarizvor vitamina E i karotina, a i pogodno su hranivou zimskom periodu, kada ̀ ivina nema pristup pa{i.Ishrana nosiqa se organizuje tako da se u objektunosiqe hrane potpunom krmnom sme{om, a u ispustuim se obezbe|uje dodatna ishrana.Rezultati pojedinih istraìvawa pokazuju da seboqa konverzija hrane, uz istovremeno smawewetro{kova mlevewa, postiè ako se nosiqamaposebno daju ̀ itarice u obliku celih zrna, odvojenoproteinski koncentrat sa mineralno vitaminskimdodacima, a tako|e odvojeno, mineralna hraniva.Kva{ewem hrane se moè pove}ati konzumirawehrane.Pored toga, energetske potrebe koko{i nosiqa uslobodnom ispustu ve}e su od potreba koko{i ukaveznom uzgoju, usled pove}ane potrebe zakretawem i termoregulacijom u potencijalnopromenqivim uslovima ̀ ivotne sredine.Hranilice i pojilice se postavqaju u objekat i naispust. Pri ishrani ìvine ra~una se da nosiqekonzumiraju 110 grama sme{e dnevno. Pored toga,poèqno je da na rubovima ispusta postoji drve}eu ~iju hladovinu }e se nosiqe skloniti od prejakogsunca ili padavina. Ukoliko nema drve}a, potrebnoje postaviti nadstre{nicu.PREDNOSTI I RIZICI PROIZVODWE

Ispust omogu}ava ìvini, pored hrane koju imobezbe|uje odgajiva~, pristup dodatnim izvorimahrane. U zavisnosti od vrste ispusta, ìvina moèda konzumira vegetaciju, plodove, semena, kao iraznovrsne beski~mewake sa povr{ine zemqe.Zadovoqewu hranqivih potreba moè doprineti iispa{a, ukoliko su na livadama i pa{qacimaprisutne vrste visoke hranqive vrednosti. Priovom sistemu nosiqe kori{}ewem pa{e i drugihoblika prirodnih hraniva smawuju utro{ak kom-pletnih sme{a koncentrata za 30 procenata.Pove}ana ishrana ìvine u ispustu je u skladu saprincipom pove}awa kori{}ewa lokalnih resursai pove}anog kruèwa hranqivih materija unutarproizvodnog sistema.Kako zakqu~uju autori, nosiqe u organskom sistemudràwa su u su{tini zdravije, produktivnije i imajuboqu pokrivenost perjem. Organski sistem dràwaìvine povoqno uti~e na wihovu dobrobit i ìv-otnu energiju, ali se problemi vezani za bolesti iparazite u slobodnom ispustu moraju shvatiti kra-jwe ozbiqno.

U kwizi „Organska ìvinarska proizvodwa“, au-tori prof. dr Sreten Mitrovi} i dr Vera \eki},poseban akcenat su stavili na organsku proizvodwujaja. Prema wihovim re~ima, ve}ina zemaqa, a posebnozemqe EU sve ve}u pa`wu posve}uju organskoj,ekolo{koj proizvodwi jaja za potro{wu, odnosnotehnologiji i na~inu dràwa koko{i nosiqa premaPravilniku o metodama organske sto~arskeproizvodwe.Kako isti~u autori, pri proizvodwi organskih jajanosiqe se gaje sli~no kao u sistemu sa ispustom, stim da se proizvo|a~i moraju pridràvati Zakonao organskom sto~arstvu, usvojenog 2002. godine, pokome i hrana mora da poti~e iz organskeproizvodwe, uz zabranu upotrebe aditiva, boja ilekova. Organska proizvodwa jaja je zakonom reg-ulisana uz ograni~ewa koja se, pre svega, odnose naishranu i tretman koko{i nosiqa.@ivinarske farme koje proizvode jaja u navedenimnebaterijskim sistemima posebno se registruju, re-dovno kontroli{u od strane inspekcija i obaveznovode propisanu evidenciju. Centri za pakovawe jajasu ovla{}eni da koriste nazive sistema neindus-trijske proizvodwe na maloprodajnim pakovawimai na samim jajima, kao i da vode propisnu evidencijuo proizvodwi ovih jaja. Po{to su jaja iz nebateri-jskog sistema skupqa od jaja iz baterijskog sistema,za eventualne zloupotrebe propisi EU predvi|ajustroge kazne.

PRODUKCIJA I KVALITET JAJAProizvodwa organskih jaja obi~no po~iwe pristarosti jata izme|u 12 i 14 nedeqa. Do tog uzrastajato je odgajeno pod sli~nim uslovima kao i u inten-zivnoj proizvodwi. Od 14. do 20. nedeqe trajepripremni period i sa 20 nedeqa starosti nosiqapo~iwe sa produkcijom jaja. Maksimalnu nosivost,95 procenata, ostvaruju u 28. nedeqi starosti, dok

EKOLOGIJA16

PROF. DR SRETEN MITROVI] I DR VERA \EKI]

Stranu pripremila: Qiqana RI\O[I]

ORGANSKA PROIZVODWA JAJA

se intenzitet nosivosti na kraju proizvodnog cik-lusa, 72. nedeqa starosti, odnosno 52 nedeqeproizvodwe jaja, kre}e izme|u 60 i 65 odsto. Mak-simalna masa jaja se postiè izme|u 36. i 40. ned-eqe starosti, pokazuju rezultati istraìvawa.Jato se moè koristiti u proizvodwi jaja i poslestarosti od 72 nedeqe, s tim {to je potrebno obav-iti proces ve{ta~kog mitarewa. Mitarewe seobi~no sprovodi restrikcijom hrane i skra}ivawemsvetlosnog dana na {est do osam sati. Smawewe in-tenziteta osvetqewa i restrikcija hrane sprovodise u periodu od tri nedeqe, a u toku slede}ih osamnedeqa se jato dovodi na normalan tehnolo{ki pro-ces gajewa i produkciju jaja. Posle toga, period pro-dukcije jaja traje 35 nedeqa, pri ~emu su jajakrupnija, ali je kvalitet quske ne{to slabiji.

IZBOR HRANIVAPri proizvodwi jaja u organskom sistemu, nosiqetokom dana treba da imaju stalan pristupotvorenom ispustu, koji je pokriven vegetacijom i~ija je maksimalna naseqenost 1.000 nosiqa pohektaru. Ovaj sistem dràwa nosiqa ogleda se una~inu dràwa nosiqa, izboru rase, odnosno hib-rida, programu ishrane i zdravstvene za{tite.Sa aspekta ishrane, autori smatraju da bi idealnobilo da se {to ve}i deo ukupne koli~ine hranivaproizvodi na gazdinstvu. Ovo predstavqa najpogod-nije re{ewe u pogledu smawewa tro{kova nabavkehraniva, a tako|e se i podudara sa prete`nomkarakteristikom organske ̀ ivinarske proizvodwe.Neki prora~uni pokazuju da ako se sva hranivaproizvode na gazdinstvu, sa jednog hektara obradivepovr{ine mogu se podmiriti potrebe za oko 100nosiqa. Hraniva koja se naj~e{}e mogu proizvoditina gazdinstvu u uslovima organske proizvodwe, akoja predstavqaju izvor energije u obrocima su:kukuruz, p{enica, ovas, je~am, proso i sirak. Onase mogu u ishrani nosiqa koristiti u obliku celih

piqevina, papir, pamu~ne tkanine. Ne smeju da se kompostiraju korovikoji su ve} doneli seme, li{}e oraha,bolesne biqke, ostaci kuvanog jela iproizvodi ìvotiwskog porekla. Ukompost se ne smeju stavqati otpacikoji sadrè hemikalije.Za dobar kompost kod slagawa trebavoditi ra~una o odnosu azota iugqenika. Prilikom slagawa, mater-ijal mora da bude usitwen i treba gakvasiti. Kada je slagawe gotovo,gomila se prekrije zemqom ili slojemslame. Tako|e treba da imamo idrenaù.Povremeno treba prome{ati masukako bi se dobio kiseonik koji jeneophodan bakterijama za razgradwumaterije. Gomila se okre}e na tri

RE^ STRU^WAKA 17

Kada bismo sve otpatke u svomdoma}instvu razvrstali i odvojenosloìli, ustanovili bismo da organ-ski otpad ~ini ~ak 30 posto ukupnogotpada. Otpad koji nastaje od os-tataka povr}a, vo}a, taloga kafe, netreba bacati u sme}e sa ostalim ot-pacima, ve} ga treba usitniti iskupqati, da posluì kao sirovina zakompostirawe.Kompostirawe je biolo{ka raz-gradwa oraganske materije pod uti-cajem mikroorganizama u aerobnimuslovima. Kompost uti~e napoboq{awe vodno-vazdu{nogtoplotnog reìma i biolo{ku ak-tivnost zemqi{ta. Moè se koristitiza poboq{awe kvaliteta degradira-nog zemqi{ta kao i supstrat u

proizvodwi razli~itih biqnih vrsta. Kompost se moè slagati u gomile,koje se mogu ograditi drvetom, ciglom,ìcom, a u ove svrhe moè posluìtii plasti~na ili metalna kanta s tim{to dno mora imati rupice. Ukolikose slaè u gomile visina slagawa jedo jednog metra a isto toliko je i{iroka a duìna zavisi od koli~ineotpada.Materijali za kompostirawerazvrstavaju se u zelene i sme|e. Ze-leni materijali bogati su azotom iliproteinima, a sme|i pomaù brèmrastu korisnih mikroorganizama. Uzelene materijale spadaju: trava,talog kafe, ostaci vo}a, povr}a. Usme|e materijale spadaju opaloli{}e, kora drve}a, grane, slama,

KOMPOSTIRAWE U DOMA]INSTVUmeseca. Mora se voditi ra~una da sene okre}e pre~esto, da se ne bi gu-bila temperatura koja je neophodna,da se uni{te semena korova iuzro~nici bolesti. Idealna temper-atura je 50-70 stepeni. Nakon {estmeseci do jedne godine, u zavisnostiod uslova, iz organskog otpadanasta}e |ubrivo bogato hranqivimmaterijama. Dobar kompost nemaneprijatan miris na truqewe, ve}podse}a na miris vla`ne zemqe u{umi. Zreo kompost je ujedna~enog iz-gleda, granulast, tamnosme|e do crneboje. U ovakav kompost dobro je do-dati i malo mineralnog |ubriva i toKAN-a kako bi se neutralisale or-ganske kiseline.

Mr Anka KAÂREVI]

(profit) farme, dok je 23 odstoispitanika navelo da su u{li u or-gansku proizvodwu da za{titezdravqe svoje porodice i zajednice,a 19 odsto je reklo da ̀ ele da usvojeekolo{ke prakse u proizvodwi.

Ekonomskimotiv je dom-inantan fak-tor priopredeqewus i s t e m aproizvodwe uvo}arstvu.D r u g i mre~ima, uko-liko ne pos-toji profit,proizvo|a~i

nisu zainteresovani za organskovo}arstvo, bez obzira na neke drugezna~ajne prednosti koje ovaproizvodwa donosi.Proizvodwa organskog vo}a ne moèse smatrati profitabilnijom uodnosu na konvencionalnuproizvodwu, generalno gledano. Ono{to je bitno naglasiti, kod nekihvo}nih vrsta gajewe u organskojproizvodwi odbacuje ve}i nivo

Proizvodwa organskog vo}a je sin-teza znawa i prakse sa ciqem da seiskoriste prirodni potencijali eko-sistema, interakcije izme|u ìvihorganizama i da se minimizirahemijska intervencija. U trì{nimuslovima poslovawa, trì{te, tj.profit odre|uje da li je nekaproizvodwa dru{tveno potrebna.Od mogu}nosti plasmana proizvodai ostvarewa profita zavisi da li }ese investirati u neki projekat,odnosno proizvodwu. Predra~unskekalkulacije moraju uzeti u obzir sveekonomske pokazateqe, kako bi rizikposlovawa u startu bio izvestan,odnosno smawen na minimum. Mnogi proizvo|a~i ulaze uproizvodwu organskog vo}a zbog po-tencijalno ve}eg profita, kojeggeneri{u premijske cene, koje suskoro uvek ve}e nego kod konven-cionalnog vo}a. Ekonomski faktor(profit) moè se smatrati kqu~nimu opredeqewu proizvo|a~a za or-gansku proizvodwu. Me|utim, pouz-dani podaci o tro{kovimaproizvodwe organskog vo}a gener-alno nedostaju, ~ime se ograni~avamogu}nost da se precizno utvrdi da

li je proizvodwa organskog vo}aprofitabilnija u odnosu na konven-cionalnu. Zna~ajan broj malih proizvo|a~a or-ganskog vo}a ne stavqa ekonomikuproizvodwe na prvo mesto, kaokqu~ni fak-tor zbog kogasu prihvatiliorganski sis-t e mproizvodwe.âk i uz mawiprofit uodnosu nak o n v e n -c i o n a l n uproizvodwuoni suzadovoqni. Wih motivi{e to {toorganska proizvodwa ne koristihemijske pesticide i {to se dobijavisokokvalitetan proizvod bezikakvih {tetnih supstanci. U istraìvawu motiva ulaska u or-gansku proizvodwu, 45 odsto ispi-tanika - organskih proizvo|a~ajabuke u SAD (2007) kaè da su iz-abrali organske proizvodne sis-teme, pre svega, da pove}aju prihod

EKONOMSKI POKAZATEQI UPROIZVODWI ORGANSKOG VO]A

profita, dok je u nekim slu~ajevimaprofit daleko niì u organskojproizvodwi, a ponekad se ulazi i uzonu gubitka. Ako, pak, posmatramo iuporedimo istraìvawa pojedinihautora, dolazimo do zakqu~ka da naprofitabilnost uti~e niz razli~itihfaktora, koji su specifi~ni za poje-dina proizvodna podru~ja, te suekonomski efekti razli~iti.Kod nas proizvodwa organske jabuke,kao i {qive beleì ne{to slabijeekonomske rezultate u odnosu nakonvencionalnu proizvodwu, dokproizvodwa kru{ke i maline imave}u profitabilnost. Proizvodwa organskog vo}a, iakonije profitabilnija od konven-cionalne proizvodwe, ima ekonom-sku opravdanost, {to ulivaoptimizam da }e se razvijati. Akoovome dodamo da je organski sistemproizvodwe prijateqski nastrojenprema resursima i ìvotnoj sre-dini, a proizvodi su najvi{egkvaliteta, onda postoji op{ti in-teres da se iznalaze mogu}nostipoboq{awa ekonomije oveproizvodwe.

Mr Mladen PAVLOVI]

zabraweni, kao i pevawe srpskih pesama.Sve srpske {kole su zatvorene, a nas-tavnici otpu{teni, ubijeni ili deporto-vani. Umesto wih dovedeni su u~iteqi iprofesori iz Bugarske. Predvi|eno je ot-varawe 270 seoskih bugarskih {kola i 15niìh gimnazija.

Za te potrebe angaòvano je 450bugarskih u~iteqa i 50 profesora. Buxe-tom je bilo predvi|eno da se za kwige idrugi {kolski materijal, koji su besplatnodeqeni srpskoj deci, izdvoji 100 hiqadaleva. - Srbija ni posle svega {to su joj radilinije uni{tena, niti posle svega {to su jojoduzeli nije propala, niti je posle tolikogaèwa ponièna. Posle svih muka postajeGvozdeni puk hrabrosti, mudrosti ipogleda u budu}nost – rekao je predsednikVlade Srbije Aleksandar Vu~i} prilikompolagawa venca na Spomenik poginulim uoslobodila~kim ratovima od 1912. do1918. i Topli~kom ustanku u Prokupqu1917. godine.

Ove godine navr{ava se stotinu godina odTopli~kog ustanka koji je podignut zbog regruto-vawa srpskih mladi}a u bugarsku vojsku u okupi-ranoj Kraqevini. Trajao je od 21. februara do25. marta 1917. godine. Da srpska mlade ̀gineza veliku Bugrsku to Topli~ani nisu dopustili.Bugarski akt da mu{karci od 19. do 40. godinastarosti podleù vojnoj obavezi, narod je shva-tio kao te`wu okupatora da Srbe suprotstavesvojoj bra}i na Solunskom frontu. Topli~anise nisu slagali sa vojni~kim i politi~kim motomAustrougarske, Nema~ke i Bugarske da Srbijamora da umre, nestane sa zemqopisne karte, jerbi weno postojawe zna~ilo trajnu opasnost zamir na Balkanu. Austrougarska je Srbiji zatvo-rila na Istoku pristup Crnom moru, putemsaveza sa Bugarskom, a na Zapadu izlaz na Jad-ransko more, zaposedawem luke u Albaniji. Topli~ki ustanak, pobuna srpskog ìvqa napodru~ju Toplice, Jablanice i Puste reke, bioje jedini ustanak u nekoj okupiranoj dràvitokom Prvog svetskog rata, fenomen nez-abeleèn u istorijskim razmerama, ustanak usrcu porobqene Evrope. Prema podacima samih Austrijanaca u “tre}emsrpskom ustanku”, kako neki nazivaju Topli~kiustanak, ubijeno je, mu~eno, spaqeno, iskas-apqeno do krvi, kuvano, silovano i na raznemuke stavqano oko 20 hiqada qudi, ̀ ena, decei staraca, a prema nezvani~nim procenama oko30 hiqada qudi.

KULTURA18

STOGODI[WICA TOPLI^KOG USTANKA U PRVOM SVETSKOM RATU

Priredila: Vera PONTI

HTELI DA IZBRI[U SRBIJU SA MAPE

Kasapqewe oko tri hiqade mu~enika uSurduli~koj jaruzi istraìvao je {vaj-carski forenzi~ar, publicista, doktorhemije dr Ar~ibald Rajs. O zverstvimaBugara svedo~i izve{taj na~elnika Dim-itrova iz Vrawa koji u izve{taju ministruunutra{wih dela, izme|u ostalog, kaè:“Mogu sa svedocima da dokaèm da su dvabugarska vojnika koji su prisustvovalistra{nim scenama u Surdulici poludela,a druga dvojica su umrla kasnije u nervnojkrizi.”Okupatori Srbije opqa~kali su riznicemanastira De~ani, Ravanice, Manasije,muzeje i biblioteke Beograda. Bugarskiministar trgovine izdao je nare|ewe da sesrpske kwige i rukopisi transportuju unarodnu {tampariju u Sofiju da bi biliprera|eni u sirovinu za pravqewe har-tije. Srpski jezik i srpski natpisi bili su

Bugarski ministar trgovine izdao nare|ewe da sve srpske kwige i rukopisi budu prera|eni u sirovinu za pravqewe hartije

AZBU^NIK BOGOÔVE^NIHMISLI AVE JUSTINA

* Telo, to je samo ram oko tvojebogolike du{e.

* Bog zove sve, a ti kako }e{ seodazvati, to zavisi od tebe. * ̂ ovek vredi onoliko kolikoima sposobnosti za tugu.

* Vera na{a, to je neprekidna,besmrtna, ve~na radost na{a. * Za zdravqe na{e narodnedu{e odgovoran je svaki odnas, i najve}i i najmawi inaju~eniji i najnepismeniji inajvi|eniji i najponièniji. * Kada Ve~ni i Bogo~ove~niokrepi, oistini, obesmrti~oveka, jaram ̀ ivota postajeblag i breme postojawa lako.* A mi psovkom, nehatom, ner-adom, ogovarawem, zavidewem,svim gresima, svim strastimasebe odbacujemo od Boga.

PREKR[TAVALI I KUMA

Srpska crkva i sve{tenstvo delili susudbinu srpskog naroda.Sve{tenicima je zabrawen rad, de-portovani su u kazamate i ubijani,Crkvi su zabrawene verske sve~anostii proslave u obeleàvawu datuma izsrpske istorije. U srpskim crkvamabugarski popovi terali su Srbe daslu{aju jevan|eqe na bugarskomjeziku. Bugari su uni{tavali srpskecrkvene kwige i prekr{tavali srpskunovoro|en~ad i upisivali imbugarska imena. âk su prekr{tavalioba roditeqa i kuma. Zabranili suodràvawe srpskih obi~aja, slave,ven~awa, kr{tewa, veridbe, sedeqke,masovne sahrane, kao i svako drugookupqawe naroda. Prona|ena istorijska svedo~anstva:crkvene kwige, kr{tenice, zapisi,pisma, kao i fotografije u periodu od1916. do 1918. godine jasno ukazuju nato da je bugarski glavni ciq biopro{irewe sopstvene teritorije nara~un Srbije.

Wujor{ki plakat sa apelom zapomo} Srbiji, koji je pokrenuo do-

brovoqce u dijaspori

19ZDRAVQE

Priredila: Vera PONTI

Ovas ili zob je ìtarica bez glutena, koja sadrìnajvi{e belan~evina ali i avenin, protein sli~anglutenu, pa oboleli od celijakije mogu da imaju reak-ciju na wega. Nalazi se na listi 20 najzdravijih al-kalnih ili baznih namirnica na svetu. Preporu~ujese obolelima od goru{ice i gastritisa, jer reg-uli{e nivo èluda~ne kiseline. Sadrì beta-glukan, vlakna, do 40 grama u jednom kilogramu.Podiè imuni sistem, pomaè rastu koristnih bak-terija u crevima, uravnoteùje crevnu mikrofloru,reguli{e stolicu i tako doprinosi op{tempoboq{awu zdravqa organizma.

Moè da umawi tegobe izazvane pojavompro{irenih vena i hemoroida. Podsti~e rad{titaste `lezde, a reguli{e i koli~inu estrogena.Poznat je i kao lek za matericu, pa se upotrebqavaprotiv neplodnosti, ali i impotencije. Ovas se unarodnoj medicini upotrebqavao za regulaciju men-strualnog ciklusa, kod bolnih menstruacija, osteo-poroze i infekcija urinarnog trakta. Narodnilekari su vekovima podizali bolesne iz posteqesluzavom te~no{}u koja se dobija kuvawem ovsa.Danas se smatra najboqim dijetalnim obrokomposle operacije organa za varewe, kod {e}ernebolesti i bolesti bubrega. Zbog obiqa minerala i

aminokiselina preporu~uje se u ishrani dece. Idealna je namirnica za mr{avqewe jer u dodirusa èluda~nim sokom vlakna ovsa pove}avaju za-preminu za 25 puta i stvaraju ose}aj sitosti. Takoovas pomaè kod odràvawa dijete te smawujemogu}nost prejedawa.

BLAGI SEDATIVRedovan unos integralnog zrna ovsa moè da smawiosetqivost na insulin. Hrana bogata vlaknimasporo se razlaè, pa ugqeni hidrati sporije ulazeu krv. Vlakna prolaze kroz sistem za varewe gde serazgra|uju na masne kiseline, aminokiseline iglukozu. Taj proces usporava stvarawe {e}era ipomaè sagorevawe kalorija, smawuju}i u istovreme apsorpciju masti, odraàvaju}i pritom sta-bilan nivo {e}era u krvi, pa se preporu~uje uishrani dijabeti~ara. Umesto hleba malokrvneosobe treba da jedu ovas jer deluje na regeneracijucelog organizma. Dobar je i kao sedativ, blago sred-stvo za ja~awe nervnog sistema. Preporu~uje se

onima koji pate od nesanice, psihi~kog zamora,anksioznosti i depresije. Farmaceutska industrijaod ovsa proizvodi odli~no sredstvo za umirewe. ̂ ajod neoqu{tenog ovsa preporu~uje se obolelima odraka debelog creva, kod povi{enog holesterola ivisokog krvnog pritiska.

MALOKRVNIMA DAJE SNAGU OVAS -NAJZDRAVIJA BAZNA @ITARICA

Idealna namirnica za mr{avqewe jer u dodiru sa ̀ eluda~nim sokom vlakna ovsa pove}avaju zapreminu i stvaraju ose}aj sitosti

Poseduje esencijalnu aminokiselinu i stimuli{ejetru da stvara lecitin koji ~isti telo od {tetnihmaterija. Smawuje rizik od malignih oboqewaizazvanih promenama u nivou hormona jer sadrìfitoestrogen lignans. Najzdravije je da umesto hleba pripremite ovas.Potopite tokom no}i 250 grama celog oqu{tenogzrna ovsa, ujutru procedite, nalijte drugu vodu i

pustite da kqu~a nekoliko minuta. Zatim poklop-ite i zrno }e za 15 do 20 minuta nabubriti i bi}espremno za jelo. Ovsene pahuqice, koje su nutri-tivno siroma{nije, koristite samo u nedostatkuvremena za pripremawe integralnog obroka. Ukoliko hleb zamenite integralnom ovsenomka{om vremenom }ete se osloboditi kiseline kojuizazivaju belo hleb, bela peciva, lisnata testa ipite.

MEKIWE SNI@AVAJU HOLESTEROL

âk 23 razli~ita istraìvawa potvrdilasu da ovas sniàva lo{ holesterol, jerspre~avava wegovu apsorpciju u krvotok.Holesterol najboqe skidaju ovsene mekiwe.Dovqno je pojesti 60 grama dnevno, a moèih zameniti i velika ~inija ovsene ka{e.Tako }ete skinuti 20 odsto lo{eg holes-terola, i pove}ati dobar holesterol za 15odsto. Nau~na istraìvawa pokazalasu da~inija kuvanog ovsa u zrnu smawuje pojavusr~anog udara za 29 odsto kod mu{karaca.Najmawe {est obroka nedeqeno inte-gralnog prosa kod èna u menopauzispre~ava taloèwe masti na krvim su-dovima.

KOLA^ OD PAHUQICAPripremite 250 grama ovsenih pahuqicaili isto toliko integralnog ve} skuvanogovsa u zrnu, 250 grama suvog vo}a poizboru, 250 grama slatke pavlake, dva jaja,jednu ~a{u vode i 100 grama oqu{tenihpe~enih badema. Ulupajte jaja tek toliko dase sjedine belance i ùmance. U dubqoj po-sudi sjedinite ovsene pahuqice, suvo vo}e,jaja i pavlaku. Dobro prome{ajte pa doda-jte ~a{u vode i ostavite da odstoji najmawesat vremena dok suvo vo}e i ovsenepahuqice dobro nabubre. Smesu sipajte upodmazanu posudu pa pecite 40 minuta na180 stepeni. Kola~ ukrasite pe~enimbademima, posuìte uz {oqu mleka, ~a{uce|enog soka ili {oqicu kafe.

OVAS SA JAJIMA I POVR]EMPripremite 200 grama ovsa u zrnu, iliovsenih pahuqica, smrznuto povr}e za|uve~, jedan luk, malo praziluka, jedno ilidva jaja, bibera i malo per{una. Povr}edinstajte dok ne omek{a, dodajte ovas,per{un, posolite i servirajte. Ispecitejaja na oko, stavite preko ovsa i po-biberite. Uìvajte u nutritivno bogatom{arenom doru~u, koji }e vas dràti sitimdo ru~ka.

KOLA^ OD OVSENIH PAHUQICA

NUTRITIVNO BOGAT DORUÂK: proso sa jajima

Dodati sve ostale sastojke, jo{ maloposoliti i pobiberiti, izme{ati istaviti u maslacem podmazanu va-trostalnu tepsiju, posuti prezlama,poprskati malo uqem i pe}i na 180stepeni oko pola sata.

[IRLI TEMPL TORTAKora: 7 jaja, 140 g {e}era, 100 g~okolade za kuvawe, 140 g pe~enihmlevenih le{nikaFil: 4 jaja, 160 g{e}era, 150 g ~okolade za kuvawe,200 g maslaca ilimargarina.Priprema kore: Penastoumutiti ̀ umanca sa {e}erom. Dodatiistopqenu ~okoladu, izme{ati pa do-dati i le{nike. Belanca umutiti u~vrst sneg i dodavati postepenoprethodnoj smesi me{aju}i ru~no.Pe}i u ve}em ~etvrtastom kalupu na180 stepeni (u prethodno zagrejanojrerni) oko 15 minuta. Kada se ohladiise}i na ~etiri trake. Pripremafila: Na pari mikserom penasto umu-titi cela jaja i {e}er. Dodati i ~oko-ladu i uz ru~no me{awe kuvatidesetak minuta. Ostaviti da seohladi pa zatim u friìder da sestegne. I posle hla|ewa u friìderune}e biti jako ~vrsto, samo gust fil.Penasto umutiti maslac koji ne trebada bude jako omek{ao, tek toliko damoè da se muti mikserom. Dodavatimu postepeno ~okoladni fil, stalnomute}i mikserom. Paziti da se nemuti previ{e dugo, jer }e fil posta-jati svetliji i mek{i, zato ~im se sje-dine, prestati sa mu}ewem. Ako filmalo mek{i, stavite ga opet nahla|ewe. Fila ima dovoqno i zafilovawe okolo. Tortu ukrasiti poèqi i ostaviti na nekoliko sati ufriìder.

ÔKOLADNA JAJAPotrebno je: (koli~ina za 6 jaja) : 150g mlevene plazme, 2 supene ka{ike{e}era u prahu, 50 g margarin, poladecilitra soka od pomoranxe. Margarin umutite penasto sa{e}erom u prahu, dodajte mlevenuplazmu i toliko soka koliko jepotrebno da dobijete kompaktnotesto. Smesa mora da bude ~vrsta.Namaìte dlanove sa malo marga-rina i oblikujte jaja. Za ukra{avaweove koli~ine jaja dovoqno je 100 gistopqene crne ~okolade. Preko~okolade moète staviti {arene mr-vice ili praviti {are od istopqenebele ~okolade... Ukrasite po sop-stvenoj èqi.

TRPEZA20

USKR[WA TRPEZA

Priredila: Dejana TO[I]

Uskrs ove godine svi hri{}ani slaveistog datuma, 16. aprila. Za najra-dosniji hri{}anski praznik trpeza jeuvek bogata i lepo ukra{ena. Poredobaveznih farbanih jaja, tu su i razne|akonije. Ako ste se umorili od stan-dardne trpeze, koja podrazumevape~ewe i rusku salatu, a opet ne bistezbog tradicije mnogo da mewate,predlaèmo vam ove recepte. Isto, adruga~ije.JAGWETINA SA RUZMARINOMSastojci: jagwe}i kare (1,5 kg), 80 gprezli, 50 g parmezana, 5 ka{ikasveèg seckanog ruzmarina, 4 ka{ikekrupno mlevenog bibera, 4 ka{ikezrna sla~ice (senfa), malo uqa, so.Priprema: Pome{ati prezle sparmezanom, ruzmarinom, biberom,zrnima sla~ice i ~etiri ka{ike uqa.Zarezati meso me|u rebarcima.Posoliti. Zagrejati rernu na 160stepeni. Isprìti jagwetinu na malouqa sa svih strana, zatim poloìtina pleh i pe}i oko 20 minuta u rerni.Izvaditi meso, rasporediti prekopripremqenu masu i pritisnuti.Zape}i u rerni tek toliko da postanehrskavo odozgo. Za sos pome{ati mo~u od pe~ewa sa200 ml bujona, ukuvati i povezatipavlakom za kuvawe i malo gustina.Gotov kare staviti na posluàvnik iukrasiti po èqi, pa posluìti uzsos.

ROLOVANA TELETINAPotrebno je: 2 kg tele}eg paufleka, 1mawa glavica crnog luka, 30 g sla-nine, 200 g {argarepe, 200 g korenaper{una ili pa{kanata (moèteiskoristiti i smrznutu me{avinupovr}a), 1 ka{ika senfa, so, biber.Priprema: Crni luk, slaninu, {ar-garepu i koren per{una isecite nasitne kocke. Na malo maslinovog uqaprodinstajte luk i slaninu, pa dodajte{argarepu i koren per{una. Dinsta-jte, uz povremeno dolivawe malihkoli~ina vode, sve dok povr}e neomek{a, ali pazite da se ne ras-padne. Posolite i pobiberite, os-tavite sa strane da se prohladi.Teletinu dobro posolite i po-biberite, za~ine dobro utrqajte umeso. Unutra{wu stranu premaìtesenfom, pospite me{avinu prethodnospremqenog povr}a, ravnomerno ras-pore|uju}i po celoj povr{ini mesa.Meso pa`qivo urolajte i uveìtekanapom ili ubacite u mreìcu zameso.Rernu ugrejte na 200 stepeni. U posuduu kojoj }e se pe}i sipajte malo uqa i

vode da pokrije dno posude, papoloìte meso. Prekrijte poklopcemili folijom i pecite sat i po, uzpovremeno okretawe mesa i poli-vawe sokom koji pusti. Posle sat i poskinite foliju i pecite meso jo{ polasata do 45 minuta, kako bi se lepo za-

peklo po povr{ini. Kada je pe~eno,izvadite ga iz rerne, ohladite i ise-cite na {nite.

CIGANSKE [NICLEPotrebno je: broj {nicli i vrstamesa po èqi (piletina, sviwetina,teletina, }uretina...) i potrebi, lis-tovi ka~kavaqa u zavisnosti od broja{nicli, kao i slanine i crnog hleba,decilitar uqa, 2,5 dl supe, 1 ka{ikaputera, list lorbera, 2 ~ena belogluka, ka{ika seckanog ruzmarina, so,biber. [nicle izlupati, posoliti i po-biberiti, pa re|ati jedno na drugo:{nicla, slanina, hleb, ka~kavaq... itako redom, dok imate materijala.

Zavr{iti sa {niclom. Takonaslagano oboriti u vatrostalnu po-sudu, paze}i da se {nicle ne razdvoje.U posebnoj posudi pome{ati uqe,supu, sitno iseckan beli luk, lovorovlist, iseckan ruzmarin i puter. Pre-liti preko {nicli i pe}i u rerni za-

grejanoj na 220 stepeni oko 60minuta. Na petnestak minuta preli-vati {nicle softom. Kada dobiju lepuboju, pokriti folijom i pe}i do kraja.

ZAPEÊNI KROMPIR SA[UNKOM I DIMQENIM

SIROMPotrebno je: 1 kg krompira, 150 g{unke seckane na kockice, 150 gdimqenog sira seckanog na kockiceiste veli~ine kao i {unka, 50 gobi~nog tvrdog sira, sitno rendanog,4 jaja, 3 ka{ike prezli, uqe, maslac,so, biber.Priprema: Krompir sku-vati u qusci u slanoj vodi. Kada seprohladi oguliti ga i napraviti pire.

redaktori: Karan ili Sta{a iz“Borbe”, kasnije Momo ili Draganiz “Ekspresa”. [kolu drà{estari novinarski vuk @ivanMitrovi}. Meni be{e neobi~no.Maks je drào lepo sro~ene gov-ore, Aca pevao “Ne daj se,Imes!”,Mrva je prikazivao atmos-feru crnohumornim bojama zado{qake, Avram stalno kasnio sarubrikama, Suqa obarao s nogusvojom ve{tinom, Mira se uvek iz-motavala, wive bile beskrajne, anigde brda da se nebo nasloni.Auto i voza~ behu vazda na raspo-lagawu novinarima.Svakoga dana neki visoki gostpose}iva{e Kombinat. Sve kombi-natlije se starahu da nam {to boqeutuve u glavu veli~inu i zna~aj cr-venog romba. Sada ~ujem da je iromb odìveo svoje, da ide u penz-iju. Uz Kombinat je i{lo ime direk-tora Ze~evi}a i wegovog zamenikaPavlovi}a. Pamtio sam ih poolovkama: crvenoj i zelenoj, jer sutakvim mastilom ispisivali sveporuke, a bilo je poruka i za nas –novinare. Samo, te poruke stizalesu kod \ure, a mi novinari smo,prenosno re~eno, pla}ali po{tar-inu. Najpa`qiviji ~italac lista

HRONIKA 21

Na sajtu Udruèwa novinara Srbijenedavno je objavqen intervju saNinom Brajovi}em, dràvnim sekre-tarom Ministarstva kulture i in-formisawa, napisanog u“Poqoindustriji” povodom 50 god-ina od izlaska prvog broja. Tekst jepro~itao nekada{wi novinar PKB-ove novine Dimitrije Jani~i} i evo{ta je napisao.Nekada{wa ~estitkaPro~itav{i ovaj tekst, prisetih sedana od pre nekoliko decenija kadaje ovaj list slavio ~etvrt veka. Tadasam im poslao ~estitku – se}awe. Nidanas, kada je novi jubilej u pitawune bih ne{to promenio u tome. Zatoje kopirah i priloìh, neka ostane iuz ovaj jubilej. Na moju ̀ alost mnogoonih koje pomiwem vi{e nisu u ovojdimenziji. Hvala i Ninu na lepimre~ima. A da li }e preìveti, kozna…Eh, kako ove godine brzo prolete{e!îni mi se ju~e je bilo, a evo, jednopunoqetstvo proletelo otkako sam,traè}i posao u Beogradu, stigao uindustrijsko naseqe i “Poqoindus-triju”.Be{e to taman ovakvihprole}nih dana 1974. godine.Oblaci se naslawahu na jablane uzZrewaninski put.

Rit iz romana Crwanskog ~inio mise opet ̀ iv. Primi{e me “na probu”.Prvi zadatak – “Zona 2”, kasniji“Uzor”, crevara. Se}am se i danas –trebalo je napraviti rubliku “Is-taknuti radnik” o Adeli Vinkovi},sortira~ici creva. Bilo mi jeneobi~no. Mirisi “Zone 2” nisuprijatni. Ipak, Adela je rekla dostalepih re~i o Kombinatu. Ispalo jeda je, maltene zadovoqstvo raditi uCrevari.Glavni be{e - \ura, a wegov zamenikA}im. Redakcija – me{ana: starivukovi, poletar~i}i, neki koji su za-lutali u ovu profesiju. Redakcijskerazmirice, svak ima{e svoje sh-vatawe kako treba ure|ivati ovakavlist. Mnogi se potcewiva~kiodno{ahu prema redakciji i poslu.Ipak, list je imao (ima i danas) imei ugled. Redakcija be{e dobra nov-inarska {kola. Te{ka, dodu{e, alikaù da je sve {to je dobro i te{ko.U Redakciji: Maks, Lika, Dragan~e,Svetlana, Matin, Kokan, Mrva, Aca,Zoki, Branko, Fi}a, Suqa, Vukica,Deda-Sveta, Drago{, Milen,Milena, Zorica… Atmosfera – kaou velikim redakcijama. Zarada – odobjavqene rublike. Zahtevi - te{ki.Definisa{e ih \ura, a ispuwavahu

PISALI SMO NEKADA...

SE]AWA POVODOM JUBILEJA

be{e ba{ na{ tada{wi generalnidirektor.Mnogo {nicli i {pricera“stradalo” je od nas u Tovili{tu.Mnogo no}i pro{lo je u final-izaciji lista. Mnogi mladi inadobudni novinari su u “Poqoin-dustriji” pekli zanat. Neko – boqe– neko slabije, ali, ipak je to biladobra {kola.Novinari moraju da razmi{qaju naflajfne. Mnoge sam tako terao iu~io, a sada mi nedostaje prostor,a se}awa je veoma mnogo. Be{emuka sa jutarwim upisivawem iradnim vremenom, jer novinarinaj~e{}e nemaju definisano radnovreme. Muka be{e i zbog platnogstarta od nule. Mnogi su zbog togabili kivni na sve {to je ~inilolist.Bilo je tu i “grupa muzi~ara”-umesto muza~a sa Lepu{nice, idanas osetim tragove ritske~amotiwe, ali i ona je deo ìvotau Kombinatu.Se}am se poseta sada{weg direk-tora, a onda{weg istaknutog om-ladinca – redakciji: kao nikad sene zna za{to je dobro da ime budezabeleèno u listu. Ostala sume|utim, se}awa na qudske sus-rete: Vilmo{ -ba}i iz ôke, Bora\elovi} sa “Mladosti”, \urkovi}iz Dobanovaca, dr Pani} iz Vr{ca,dr Mi{a iz “Agroekonomika” –mnogo dobrih qudi vra}a se i pro-lazi kroz moja se}awa. Zaboraviosam mnoge, ali sa~uvana su godi{talista, nije se te{ko podsetiti.Eto”Poqoindustrija”, ona od pre18 godina, ve} je postala istorija.Mo`da je ponekad i frizirana, alije jedina ostala zapisana. Zatovaqa veoma paziti {ta ~ovek pi{eu novini.Generacija koja sada stvara list, amnogi su u ovoj Redakciji napunili30 godina staà, ima ~ega da sese}a.To je dobro. I lo{a se}awa sudobra. Mo`da ~etvrt veka i nijetako dugo. Ali, ako se meri {lajf-nama {to smo ih ispisali, ne-prospavanim no}ima ili susretimasa qudima, ako se to meri i boramai sedima {to smo ih zaradili u rit-skim barakama, ako se to meri ipriznawima onog Sistema komedanas mnogi ni{ta ne priznaju –onda je to dosta.I – zasluìje ~estitke. Iskrene.

D. Jani~i}

REKLAME22

jedno imaju onoliko prava kolikoima iskqu~ivi vlasnik stvari.Prema tome, stvar koja je predmetsusvojine nije fizi~ki podeqena,nego je podeqeno pravo svojineprema idealnim delovima. Ako su-vlasni~ki delovi nisu odre|eni,pretpostavqa se da su jednaki.Svaki suvlasnik ima pravo da stvar

U praksi se ~esto doga|a da gra|ani,pored imovine koju imaju u svojini,èle da otu|e i imovinu koju imaju ususvojini ili je zajedni~ka imovina,{to je omogu}eno pod odre|enimokolnostima. Da bi izbegli eventu-alne nedoumice, stru~waci zapromet nepokretnosti poja{wavajupomenute termine.

STICAWE SVOJINEFizi~ka i pravna lica mogu imatipravo svojine na stambenimzgradama, stanovima, poslovnimzgradama, poslovnim prostorijama,poqoprivrednom zemqi{tu i drugimnepokretnostima, osim na prirod-nim bogatstvima koja su u dràvnojsvojini.Pravo svojine sti~e se po zakonu, naosnovu pravnog posla inasle|ivawem.Vlasnik ima pravo da svoju stvardrì, da je koristi i da womeraspolaè u granicama zakona.Na~in sticawa nepokretnosti jesteukwi`ba sticaoca u javnim kwigama.S toga, kupac ne postaje vlasnikkada mu je posle zakqu~ewa ugovorapredana nepokretnost, a nijeizvr{ena wegova ukwi`ba u javnimkwigama.

SUSVOJINASusvojina je pravo svojine dva ilivi{e lica, na istoj fizi~ki nepode-qenoj stvari, odre|ena u idealnomdelu i srazmeri prema celoj stvari.Odre|uje se naj~e{}e u procentu ilirazlomku. Susvojina moè nastatina osnovu zakona, kao i na osnovupravnog posla. Svi suvlasnici za-

PROMET NEPOKRETNOSTIPITALI STE NAS...

drì i da se wom koristi srazmernosvom idealnom delu, nepovre|uju}itime prava ostalih suvlasnika.Suvlasnici imaju pravo dazajedni~ki upravqaju sa stvari alida to pravo povere samo nekim su-vlasnicima ili tre}em licu.Suvlasnik moè raspolagati svojimsuvlasni~kim udelom, ali u slu~ajuprodaje suvlasni~kog dela nepokret-nosti, ostali suvlasnici imajupravo pre~e kupovine.Ukoliko jedan od suvlasnika ne ̀ elida proda nepokretnost, ostali su-vlasnici, bilo ko od wih, moè datraì od suda deobu stvari.

ZAJEDNI^KA SVOJINAPravo zajedni~ke svojine moè pos-tojati iskqu~ivo u slu~ajevima i poduslovom odre|enim zakonom. Ona nemoè nastati na osnovu pravnogposla, voqe stranaka. Na primer, zajedni~ka svojina jesvojina bra~nih ili vanbra~nih dru-gova ili nedeqiva svojina na za-jedni~kim delovima zgrade iure|ajima u zgradi.Zajedni~ari ne mogu da raspolaùsvojim udelima. Oni samo zajednomogu da raspolaù sa celom stvari.

Q. R.

vaàn poqoprivredni resurs, prirodno dobrokoje se ne moè napraviti ili nadoknaditi, neprogla{ava za preduze}e od strate{kog zna~ajaza dràvu, kao {to je to slu~aj sa RTB Borom?Prodajom bi, pre svega, izgubila dràva – na-glasio je prof. Risti}. Titovi} je podsetio da je 80 odsto privatizacija

u Srbiji bilo neuspe{no, a da jeprodajom poqoprivrednih pre-duze}a bez posla ostalo 53.000radnika. Naveo je primer pogubneprivatizacije “Agroba~ke” kad suposle prodaje stradali radnici iimovina. [efica pravne slu`be UG “Neza-visnost” Sla|ana Kikovi} objas-nila je da su u procesuprivatizacije radnici najve}i gu-bitnici, jer u ste~ajnom postupkuprakti~no ne postoje. Za wih jesudska za{tita nedosti`na zbogvisine sudske takse. V. P.

23TU, OKO NAS

KORPORACIJA MO@E DA VUÊ ZEMQU NAPRED

OKRUGLI STO U MEDIJA CENTRU

Osamdeset odsto privatizacija do sada bilo neuspe{no, a bez posla je ostalo 53.000 radnika Zbog {tetnih posledica privatizacije PKB-aGranski sindikat prehrane, ugostiteqstva, turizma,poqoprivrede, vodoprivrede i duvanske industrije“Nezavisnost” traì}e podr{ku Me|unarodne iEvropske konferencije sindikata, ~ulo se naokruglom stolu “Rasprodaja Srbije, privatizacijaPKB-a, ima li zakona u Srbiji”, koji je odràn 15.marta u beogradskom Medija cen-tru. Protiv privatizacije korporacijegovorili su voditeq okruglog stola,savetnik UGS “Nezavisnost”, pro-fesor dr Zoran Risti}, predsednikUGS “Nezavisnost” profesor drZoran Stojiqkovi}, predsednik GSPUT “Nezavisnost” Dejan Titovi} ipredsednik sindikata “Nezavis-nost” radnika PKB-a Milan Koji}. - Dràva mora da ostane ve}inskivlasnik PKB-a jer }e privatizaci-jom izgubiti jo{ jedan veliki sis-tem koji moè da vu~e zemqu napred

– kazao je prof. Stojiqkovi}.Prof. Risti} je objasnio da PKB godi{we punidràvni buxet sa vi{e od milijardu dinara, na imeporeza i doprinosa, a da s druge strane ostajeuskra}en za oko 350 miliona dinara subvencija zamleko, koliko napla}uju privatnici. - Postavqa se pitawe zbog ~ega se PKB kao

isali akcije u {est dràvnih preduze}a. Drugi model se odnosi na prodaju imovine ili delaimovine, ali ne i kapitala. Kupac ne mora daizmiri obaveze PKB-a, ve} dobija samo imovinu.Ugovorom sa Ministarstvom privrede moè seobavezati novi vlasnik da preuzme zaposlene ilideo radnika, da nastavi delatnost firme i isplatisocijalni program. Negativno kod prvog i drugogmodela jeste ~iwenica da zakon nalaè vlasniku da

zadrì osnovnu delatnost PKB-a samo uroku od tri godine. Posle tog vremenamoè da proda stoku i bavi se nekom dru-gom delatano{}u. Tre}i model predstavqa ulazak ustrate{ko partnerstvo, neku vrstu dokap-italizacije. To bi podrazumevalo formi-rawe novog preduze}a, privrednogdru{tva sa kombinovanim kapitalom, sarazli~itim ulozima dràve i novog vlas-nika. U tom slu~aju se ne bi prodavalaimovina PKB-a, nego bi bila uneta kaoudeo u novo privredno dru{tvo. Potenci-jalni partner bi uneo u PKB novac ilineku drugu vrstu imovine. Postoji opcijada ve}insko vlasni{tvo ostane u rukamadràve, neka vrsta “zlatne akcije” i da

dràva ima kontrolu u organima upravqawa. - Eventualna privatizacija ugrozila bi prehram-benu stabilnost Beograda, jer povr{ina koju PKBobuhvata skoro je ista kao urbana povr{inaglavnog grada – zakqu~io je profesor Risti}.

V. P.

SAÛVATI DELATNOST PREDUZE]A SINDIKAT “NEZAVISNOST” O PRIVATIZACIJI PKB-a

Prodaja bi ugrozila prehrambenu stabilnost Beograda, jer povr{ina koju korporacija obuhvata skoro je ista kao urbana povr{ina glavnog grada

Gosti sindikata “Nezavisnost” radnika PKB-a supovodom najavqene privatizacije preduze}a 1.marta bili profesor dr Zoran Risti}, savetniksindikata “Nezavisnost” i Dejan Titovi}, predsed-nik GS Put “Nezavisnost”. Goste je pozdravio Milan Koji}, predsedniksindikata “Nezavisnost” koji je naglasio da jesindikat upisan u registar sindikata kod nadle`nogMinistarstva rada, ali da jo{ uvek o~ekuju potvrdureprezenativnosti u PKB-u. Titovi} je istakao da se sindikat pro-tivi prodaji PKB-a zbog wegovogstrate{kog zna~aja za grad Beograd icelu Republiku Srbiju. Smatraju da jenelegalno suprotstavqati se slovu Za-kona o privatizaciji, Zakona o poqo-privrednom zemqi{tu i prodavatizemqi{te po{to se postupak privati-zacije ne moè vr{iti na dobrima kojasu od op{teg zna~aja i u op{tojupotrebi. Naglasio je da je ciqsindikata da sa~uva radna mesta kao idelatnost korporacije. Profesor Risti} je najavio da }e unarednim mesecima Ministarstvoprivrede, na osnovu pristiglih pisamao zainteresovanosti, razmatrati mogu}i modelprivatizacije.Kako bi predo~io budu}i scenario po kome bi tekaopostupak privatizacije, predstavio je mogu}a trimodela. - Prvi model ima nekoliko varijanti. Re~ je o sto-

procentnoj prodaji kapitala, ili kombinaciji togmodela sa podelom besplatnih akcija. Verovatno}ada se primeni je mala, imaju}i u vidu dugove PKB-a.Ukoliko bi se primenio, sav kapital bi bio priva-tizovan, a kupac bi preuzeo sve obaveze i dugovePKB-a. Po{to je sada dràva vlasnik PKB, pred-stavnici sindikata treba o tome da razgovaraju sau~esnicima u procesu privatizacije – rekao je pro-fesor Risti}.

Zakon o privatizaciji nalaè da u slu~aju primenemodela prodaje kapitala zaposleni imaju pravo na30 procenata akcija. Neki od radnika PKB-a upi-sivali su akcije devedesetih godina. To iskqu~ujemogu}nost da se akcije ponovo dobiju. To vaì i zaradnike koji nisu bili akcionari PKB-a, ali su up-

Milan Koji}, prof. dr Zoran Risti}, prof. dr Zoran Stojiqkovi} i Dejan Titovi} u Medija cenru

Gosti i ~lanovi Glavnog odbora u prostorijamasindikata “Nezavisnost” u “Energotehnici”

Documents

2 REKLAMEdaci za kraj 2015. godine. U Srbiji se najvi{e organski proizvodi u vo}arstvu, ratarstvu i proizvodwi ìtarica. Na{e organske proizvode traè najrazvijenija trì{ta: Zapadne