PRVI BROJ [TAMPAN 16. JULA 1932. GODINE. OSNIVA^ \OR\E MILOVANOVI]. IZDAVA^ „^A^ANSKI GLAS“ AD

BROJ 33 CENA 30 DIN.

www.caglas.rs

tel. 226-000; 346- 000

www.viza-nekretnine.co.rs

GODINA LXXXI, LIST IZLAZI SEDMI^NO, PETKOM ^A^AK, 23. AVGUST 2013. GODINE

PODZEMNE VODE „BE@E” PRED NEKONTROLISANOM

EKSPLOATACIJOM [QUNKA

VODA ZA PI]E

MO@DA

DANAS

ORDEN SVETOG SAVE

HUMANITARNOM FONDU

CO PREQINA

SPORTSKI

I BOEMSKI

^A^AK

NA OKUPU

LEKOVITO

„BLAGO”

OTI^E

U POTOKE

POMO] DR@AVE I GRADA JEDINI

„LEK” ZA SLATINSKU BAWU

strana 7.

strana 3.

strana 23.

NAJBOQA

MORAVSKA

ZEMQA ODE

U NEPOVRAT

NAJBOQA

MORAVSKA

ZEMQA ODE

U NEPOVRAT

Izlo`ba fotografija

i se}awe na Dragana

Markovi}a Lagardera

strana 17.

Dude Luki}

PRVA

USNA

HARMONIKA

^A^KA

PRVA

USNA

HARMONIKA

^A^KA

PRVA

USNA

HARMONIKA

^A^KA

NA[I SUGRA\ANI

strana 11.

2 PETAK 23. AVGUST 2013. GODINEMARKETING

marketing 032/342-276

Sude}i po onome {to

se pro{le sedmice

~ulo na sastanku ko-

ga su sa predstavnicima

ovih mesnih zajednica or-

ganizovali Sa{a Obrado-

vi}, pomo}nik gradona~el-

nika za mesnu samoupravu i

komunalnu infrastruktu-

ru i Vlaisav Papi}, na~el-

nik GU za lokalni ekonom-

ski razvoj, lo{a zakonska

regulativa i nedovoqna

kontrola i koordinacija

nadle`nih inspekcija,

osnovni su uzroci ve}ine

problema u ovoj oblasti.

Zbog toga je zakqu~eno da

Savet za poqoprivredu i

GU za LER sa~ine argumen-

tovanu informaciju o sve-

mu tome, predo~e je odbor-

nicima i zahtevaju od SG

da predlo`i republi~kom

parlamentu da donese izme-

ne Zakona o vodama i Zako-

na o poqoprivrednom ze-

mqi{tu.

Da je ova inicijativa

potpuno opravdana, posve-

do~io je Mir~eta Le~i},

predsednik MZ Zabla}e,

ukazav{i na probleme koje

me{tani imaju prvenstve-

no zbog “intenziteta va|e-

wa peska i {qunka” koje

obavqa jedna privatna

firma. Wen vlasnik nije

ispunio obe}awe i sanirao

put o{te}en te{kim kami-

onima, niti preduzeo mere

za eliminisawe ogromne

pra{ine koja degradira

poqoprivredno zemqi{te

i kulture, rekao je Le~i}.

Posle nekoliko sastanaka

sa rukovodstvom JP “Gra-

dac”, u junu je put donekle

saniran, ali umesto asfal-

tirawa, jedna ve}a deonica

je pretvorena u makadam, a

sa druge, u neposrednoj

blizini kopa se, posebno u

ovom su{nom periodu, jo{

uvek podi`e ne-

podno{qiva pra{ina koja

degradira biqke, o{te}uje

ku}e i druge objekte:

- Pre nekoliko dana

smo, `ele}i da skrenemo

pa`wu na na{e probleme,

sat i po traktorima bloki-

rali puteve, da bismo one

koji su uni{tili, primo-

rali da poprave put, da ka-

mionima ne bi “vukli”

oblake pra{ine i uni{ta-

vali poqoprivredne kul-

ture na okolnim wivama.

Nekontrolisanom eks-

ploatacijom {qunka i pe-

ska svakodnevno se uni{ta-

va najmawe pola hektara

najboqe moravske zemqe,

upozorio je Tomislav Pre-

li} iz Baluge (Preqinske),

optu`iv{i nadle`ne da

prilikom izdavawa dozvo-

la za rad {qunkarima

“uop{te ne vode ra~una o

poqoprivrednom zemqi-

{tu”. Priobaqe je, tvrdi

on, pretvoreno u rup~age

du`ine 300 - 400 metara,

nekada najplodnija zemqa

je zarasla u korov, pozajmi-

{ta nisu rekultivisana...

Za razliku od mnogih zema-

qa i gradova, ^a~ak je bo-

gat vodom, jer ima ogroman

aluvion koga treba ~uvati

i {tititi, savet je Srbo-

quba \uri}a, vlasnika

preduze}a “Vodoin`ewe-

ring”, koji samatra da tre-

ba odrediti parcele za eks-

plaotaciju, i ko, i pod ko-

jim uslovima mo`e da se

bavi tim poslom: “U ovom

slu~aju gradona~elnik mo-

ra da bude inspektor. Dr-

`ava mora da ima snage da

spre~i ono {to je nezako-

nito i {to nanosi {tetu

gra|anima.”

Pred bespravnom i ne-

kontrolisanom eksploata-

cijom {qunka “pobegle” su

podzemne vode, wihov nivo

iz godine u godinu opada, i

ukoliko se taj trend nasta-

vi, ne}e biti vode za na-

vodwavawe, te }e posledi-

ce od su{e biti ve}e nego

pro{le i ove godine, upo-

zorava dr Drago Milo{e-

vi}, predsednik Saveta za

poqoprivredu, uveren da

“ne mo`emo unapre|ivati

poqoprivredu bez vode”.

On je apelovao da bude

sprovedena kontrola svih

prevoznika koji vade {qu-

nak, da li imaju i da li se

pridr`vaju dozvola za rad,

kao i kako ih inspektori

kontroli{u. Insistirao

je i da nadle`ni ispitaju

ima li korupcijne u ovoj

oblasti i “izra~una” da li

je ve}a korist od va|ewa

{qunka, ili od poqopri-

vrede i dovoqno vode.

Sini{a Eri} iz Zabla-

}a je insistirao da zako-

nom bude zabraweno vla-

snicima pozajmi{ta da ih

pro{iruju, kupuju}i sused-

ne wive i pla}aju}i ih i

tri puta skupqe, od onih sa

kojih se ne vadi {qunak.

Morava pored koje se ro-

dio i pored koje }e umreti,

nanela mu je jade, najogor-

~eniji je bio Milosav

@ivkovi} iz Stan~i}a, us-

tvrdiv{i da mu je voda od-

nela tri hektara zemqe ko-

ju je kupio, zbog toga {to

su prevoznici vadili

{qunak bez ikakve kontro-

le. Vodama gazduju “Srbija

vode” koje su, kako ka`e,

izdavale “dozvole kome su

htele i kako su htele”, zbog

~ega je, pored ostalog, zah-

tevao da nadle`ni prei-

spitaju rad ovog preduze}a.

M.N.

Iove sedmice ^a~a-

ni su za pi}e ko-

ristili fla{iranu

ili vodu iz cisterni.

Kako najavquju lekari

Zavoda za javno zdra-

vqe, posledwi rezul-

tati higijenske is-

pravnosti vode u ^a~-

ku trebalo bi da budu

poznati danas. Ju~e su

stigle i zvani~ne po-

tvrde da je voda u Lu-

~anima i Gu~i isprav-

na za pi}e.

- Rezultati uzoraka

vode za pi}e uzetih 15,

16. i 17. avgusta iz

mre`e gradskog vodo-

voda u Lu~anima i Gu-

~i, posle havarije na magistralnom cevovodu sistema

“Rzav” i ispirawa mre`e, pokazali su fizi~ko-hemij-

sku i mikrobiolo{ku ispravnost vode. Ona mo`e bi-

ti kori{}ena za pi}e - ka`e dr Vesna [umanov, na~el-

nik Centra za higijenu i humanu ekologiju ZZJZ ^a~ak.

Do kona~ne stru~ne potvrde, voda iz vodovoda u ^a~ku

i Gorwem Milanovcu mo`e biti kori{}ena za spre-

mawe hrane, za odr`avawe li~ne i higijene stana. Z. J.

PETAK 23. AVGUST 2013. GODINE

PODZEMNE VODE „BE@E” PRED NEKONTROLISANOM I BESPRAVNOM EKSPLOATACIJOM

[QUNKA IZ KORITA I PRIOBAQA ZAPADNE MORAVE

VODA ZA PI]E ISPRAVNA U LU^ANIMA

Svaki vlasnik koji od nadle`nog ministarstva

dobije dozvolu da promeni namenu poqoprivrednog

u nepoqoprivredno zemqi{te, mo`e na wemu da eks-

ploati{e {qunak, ukoliko za to dobije i saglasnost

Republi~ke direkcije za vode, objasnio je Ivan Pe-

trovi} iz ~a~anske RJ “Srbija vode”, naglasiv{i da

ovo preduze}e samo odre|uje lokacije na kojima

{qunkari mogu vaditi pesak i {qunak:

- Obilaskom terena ~esto uo~avamo apsurde i da

je zemqi{te predvi|eno za eksploataciju, kvalitet-

no i pogodno za poqoprivredu. Ali, po{to se u ka-

tastru vodi kao neplodno, vlasnik prakti~no ne mo-

ra ni da tra`i promenu namene zemqi{ta. Republi-

ka Srbija je vlasnik voda, a “Srbija vode” korisnik,

koji je po zakonu obavezan da daje stru~no mi{qewe

o tome da li na odre|enom mestu mo`e da se vadi

{qunak i da izdaje saglasnost na projekat. Konkret-

no, na podru~ju ^a~ka, za period od 2012. do 2014. go-

dine, opredelili smo 13 lokacija za eksploataciju,

na kojima iz korita i priobaqa Zapadne Morave, od

Parmenca do La|evaca, mo`e biti izva|eno ukupno

oko 100.000 kubika peska i {qunka.

ZA DVE GODINE 100.000 KUBIKA

3DRU[TVO

IZVR[NI DIREKTOR: Svetlana Bojovi}

GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Gordana Domanovi} tel: 032/377-107 032/342-276 office@cacanskiglas.rs

REDAKCIJA: Milanka Ne{i}, Emilija Vi{wi}, Gordana Domanovi}, Zorica Le{ovi} Stanojevi}, Zorica Jakovqevi}, Nela Radi~evi} i Irena Milo{evi}.

ODBOR DIREKTORA: Svetlana Bojovi}, Vladimir Jova{evi} i Negovan [uti}

PRELOM LISTA: Marko Milo{evi} i Sr|an Jeremi}. glcaglas@sbb.rs

ADRESA: ^a~ak, Bulevar oslobo|ewa 37, telefoni redakcije: 032/377-108 032/ 344-772 redakcija@cacanskiglas.rs

MARKETING: Gordana Jovanovi} i Radmila Zari} tel: 032/342- 276, faks: 032/344-772 glpress@sbb.rs Rukopisi se ne vra}aju. [tampa: GPK „[tamparija Borba“

www.caglas.rs

NAJBOQA MORAVSKA ZEMQA

ODE U NEPOVRAT!Zbog nekontrolisane i bespravne eksplo-

atacije {qunka iz korita i priobaqa

Zapadne Morave, od Parmenca do Katrge

je prakti~no promewen tok reke i uni-

{tene stotine hektara plodne moravske

zemqe, koja je pretvorena u napu{tene

jaruge i divqe deponije. [qunkari su u

mnogim selima nizvodno uni{tili i pu-

teve i degradirali poqoprivredno ze-

mqi{te i kulture i, da zlo bude ve}e,

va|ewem {qunka “spustili” nivo pod-

zemnih voda, zbog ~ega posledwih godina

presu{uju i individualni bunari za na-

vodwavawe. Ovaj problem najvi{e je iz-

ra`en u Kowevi}ima, Stan~i}ima, Mojsi-

wu, Katrgi, a u posledwe vreme je kulmi-

nirao u Zabla}u, ~iji su me{tani zapre-

tili da }e ponovo blokirati puteve, uko-

liko nadle`ni ne re{e probleme koje

imaju zbog eksploatacije {qunka koju

obavqa jedna privatna firma.

DANAS REZULTATI

U ^A^KU

4 PETAK 23. AVGUST 2013. GODINEPOLITIKA

Povodom doga|aja koji su uzburkali

politi~ku scenu, Povereni{tvo u

^a~ku se ogla{ava saop{tewem

koje bi trebalo da smiri strasti, zadovo-

qi znati`eqne i odgovori gra|anima

^a~ka, koji svakodnevno tra`e obja{we-

wa i informacije, a mi iz Srpske napred-

ne stranke smo u obavezi da im damo odgo-

vore, jer smo u slu`bi gra|ana. Pitawa je

mnogo, a kvalitetnih odgovora malo.

Osvrnu}emo se funkcionisawe lokalne

vlasti u gradu. Srpska napredna stranka,

kao jedan od u~esnika u vr{ewu vlasti u

^a~ku, preko svojih predstavnika je ukazi-

vala na propuste, naro~ito u funkcioni-

sawu Gradskog ve}a, i to u pogledu dosta-

vqawa nepotpunog materijala, iako po-

stoje stru~ne slu`be koje to kontroli{u.

Ipak, zbog po{tovawa zadatih rokova,

kao i dobrih me|uqudskih odnosa, podr-

`ali smo predloge kao takve, bez obzira

na evidentne propuste u radu. Me|utim,

svaka na{a dobronamerna kritika, kao

jednog od u~esnika u vr{ewu vlasti, dobi-

jala je negativnu konotaciju, upravo zbog

toga {to u~estvujemo u vlasti, a kritiku-

jemo. Ipak, i pored takve atmosfere u ra-

du, mi smo svoje obaveze izvr{avali na

najboqi mogu}i na~in u datim okolnosti-

ma. Kao primer, navodimo kriti~ki osvrt

predsednika Saveta za poqoprivredu dr

Draga Milo{evi}a na rad i odnos grad-

skih ~elnika prema poqoprivredi. Iako

je uputio saop{tewe na nekoliko adresa,

odgovor nije dobio.

Kulminacija je bila sednica Gradskog

ve}a, na kojoj je jedna od ta~aka dnevnog re-

da bio i odlazak gradona~elnika mr Voji-

slava Ili}a i ve}nika Ostoje Mijailovi-

}a u Wujork. Naime, Srpska napredna

stranka je izdala saop{tewe sa akcentom

da se nov~ana sredstva za tro{kove puto-

vawa ne koriste iz buxetkse rezerve Gra-

da, jer bi ona trebalo da se koriste iskqu-

~ivo u te{kim i vanrednim situacijama,

mada ve} du`i vremenski period ima pro-

pusta, kada je re~ o nameni za koju se ona

izdvajaju.

Kao povod na reakciju Srpske napredne

stranke, sa kriti~kim osvrtom na funkci-

onisawe vlasti u ^a~ku, stigla su saop-

{tewa od ozbiqnih politi~kih grupacija

u Skup{tini grada, koje u woj prepoznaju

stranku koja se i kriti~ki izja{wava o

svom radu, {to do sada nije bio slu~aj.

S obzirom na to da su u toku godi{wi

odmori, Povereni{tvo SNS }e na prvoj

sednici razmatrati razmimoila`ewa u

pojedinim stavovima sa koalicionim

partnerima, kao i rad svojih predstavni-

ka u vr{ewu vlasti i o tome zauzeti stav.

Mnogo toga bi}e jasnije nakon sednice

Povereni{tva, koja }e biti odr`ana do

kraja avgusta. O~ekujemo i od gra|ana ^a~-

ka da svojim primedbama i sugestijama do-

prinesu boqem `ivotu u na{em gradu.

Srpska napredna stranka i weno Povere-

ni{tvo u ^a~ku }e doneti najboqe mogu}e

odluke za gra|ane ^a~ka.

Za Povereni{tvo ^a~ka

Milijan Mini}

Posle skoro dvomese~ne rekonstruk-

cije, tokom koje je smeweno deset

ministara, Vlada Srbije prakti~-

no ne postoji, {to govori da je republi~ka

vlast u velikoj krizi. Ta kriza i politi~-

ka nervoza najvi{e se ose}aju u redovima

SPS, koja je, posle izbacivawa URS- a iz

vlasti, shvatila da je “slede}a na redu i da

}e biti predmet ozbiqnih istra`ivawa

policijskih, tu`ila~kih i sudskih orga-

na”, uveren je Bo{ko Obradovi}, {ef od-

borni~ke grupe Dveri u SG. On je na van-

rednoj konferenciji za novinare u utorak

ocenio da se pribli`ava kraj ovoj politi~-

koj organizaciji, koja je “kancer na poli-

ti~koj sceni Srbije i koja vi{e od 20 godi-

na nanosi {tetu wenim gra|anima”.

Da je ova partija “nervozna”, posvedo~i-

lo je i hap{ewe ~lana rukovodstva Pokreta

Dveri Slavi{e Mileti}a, na proslavi 99.

godi{wice Cerske bitke, iskqu~ivo, tvr-

di Obradovi}, zbog verbalnog delikta, ko-

ji je kao krivi~no delo ukinut, jer je Mile-

ti} rekao premijeru da je izdajnik: “Time

`ele da nam po{aqu poruku da vi{e niko

ne sme da ka`e istinu u dr`avi Srbiji i da

ona postepeno klizi u svojevrsnu politi~-

ku diktaturu, u kojoj se policija stavqa u

slu`bu politi~kog opstanka Ivice Da~i-

}a, {to je nedopustivo.”

Osim republi~ke, u krizi je i lokalna

vlast, tvrdi Obradovi} i to dokumentuje,

pored ostalog, i pritiskom gradskog ruko-

vodstva na medije da ne prenose opozicione

re~i i aktivnosti:

- Dveri su tri puta pisale i pitale gra-

dona~elnika, da li je on jo{ uvek gradona-

~elnik ^a~ka, i da li ima podr{ku u sop-

stvenoj stranci, od ro|enog brata, a potom

i od koalicionih partnera u vladaju}oj ko-

aliciji. Za godinu dana ova vlast je napra-

vila brojne probleme, po~ev od odre|ivawa

poreza na imovinu koji je najve}i u dr`avi,

poskupqewa komunalnih usluga, do partij-

skog zapo{qavawa, u kome predwa~i SPS,

ali ne zaostaje ni SNS. Jedino Dveri jasno

i glasno govore da je krajwe vreme da zau-

stavimo sedamnaest godina iste vlasti u

^a~ku. Zbog toga su Dveri uputile direkt-

no i otvoreno pitawe SNS: da li je ona, po-

{to glumi opoziciju unutar vladaju}e ve-

}ine, spremna da ne sedi na dve stolice i ne

bude privezak na vlasti i omogu}ava NS i

SPS da 17 godina vladaju ovim gradom.”

Po{to je apelovao i na medije da i oni

napredwacima postave istovetna pitawa,

Obradovi} je naglasio i dilemu: da li je

SNS po~ela da se bavi politikom, da bi

“sa~uvala vlast bra}e Ili}a i Veqka Nego-

vanovi}a u ^a~ku”, ili ima drugu ideju za

koju su uostalom i glasali gra|ani ^a~ka,

odnosno da “kona~no budu smeweni oni ko-

ji 17 godina vladaju”. Dveri su preuzele od-

govornost za to, ali mora da je prihvati i

SNS, rekao je on, oceniv{i da je smena jed-

nostavna, ukoliko to `eli Srpska napred-

na stranka. U protivnom, ona mora gra|a-

nima da objasni za{to “odr`ava” na vlasti

SPS i NS, poziva napredwake {ef odbor-

ni~ke grupe Dveri, uveren da na pro{logo-

di{wim izborima nikave promene nisu do-

{le u ^a~ak i da “SNS ni{ta nije uradi-

la na korist gra|ana, izuzev {to je svoje

partijske funkcionere postavila na odre-

|ena rukovode}a mesta i zaposlila neke

svoje ~lanove”. M. N.

Glavni odbor SPS je ovlastio Predsedni{tvo

stranke i wenog predsednika i republi~kog premi-

jera Ivicu Da~i}a da okon~aju rekonstrukciju de-

la Republi~ke vlade sa kadrovima ove partije, koja }e bi-

ti zavr{ena ovog vikenda. Svi predlozi i o ostavkama i

novim re{ewima dobili su jednoglasnu podr{ku ru-

kovdstva i ~lanova GO SPS, rekao je u sredu na KZN

predsednik Gradskog odbora SPS i SG Veqko Negovano-

vi}, naglasiv{i da je najve}i i direktan doprinos re-

konstrukciji Vlade Srbije, koji se ogleda u ~iwenici da

posle nekoliko godina i mandata, prvi put u novoj rekon-

struisanoj Vladi ne}e biti mesta za Mla|ana Dinki}a,

dao upravo premijer Da~i}.

U posledwe vreme u medijima su se pojavili “disonant-

ni tonovi”, kada je re~ i o funkcionisawu lokalne vla-

daju}e koalicije i gradske vlasti rekao je Negovanovi} i

podsetio da je na sastanku, kome su 1. avgusta prisustvo-

vali svi potpisnici koalicionog sporazuma, konstato-

vano da se on ispuwava u svim ta~kama i da nema ve}ih ne-

sporazuma me|u koalicionim partnerima:

- Jednoglasno smo zakqu~ili i da su eventualne nesu-

glasice, izra`ene posledwih dana, posledica izostanka

~e{}ih komunikacija, zbog ~ega smo se dogovorili da

ubudu}e svakodnevnim razgovorima predupredimo even-

tualne nesporazume i “iskakawa”, prvenstveno u medij-

skim nastupima.

Neki nesporazumi posledica su politi~ke situacije

unutar SNS, smatra Negovanovi}, ocewuju}i da je re~ o

mladoj i neiskusnoj stranci i odborni~koj grupi, u kojoj

su se razlike, na`alost, produbile, {to je dovelo do ras-

pu{tawa GO i formirawa Povereni{tva. Osvrnuv{i se

na KZN Pokreta Dveri, Negovanovi} je rekao da je re~ o

“politi~ki konfuznoj pri~i” i politi~kim napadima, u

~ijem epicentru su SPS i wen predsednik Ivica Da~i}

i lokalno partijsko rukovodstvo: “Ni{ta novo nismo ~u-

li, i potpuno je deplasirana pri~a i dovo|ewu u vezu kri-

minala i na{eg predsednika. Ova partija i weni qudi na

rukovode}im polo`ajima od 2000. godine pro{li su sme-

ne, otkaze, krivi~ne prijave, da bi 99 odsto svega toga pa-

lo u vodu. Da je neko od na{ih rukovodilaca i ~lanova

SPS uradio bilo {ta mimo zakona, jo{ ne bi iza{ao iz

zatvora.”

Negovanovi} tvrdi da je jedan ~ovek glasnogovornik

Dveri, koji napadima na premijera Da~i}a i u Beogradu,

Gu~i i [apcu, izra`ava li~no nezadovoqstvo radom

Vlade Srbije i dr`avnog vrha i wihovom politikom i

odnosom prema Kosovu i Metohiji: “O~igledno je da je to

novi, uli~arski metod rada Dveri”, ocenio je Negovano-

vi} i podsetio da on i SPS nisu na vlasti 17 godina u

^a~ku, odnosno da je od 1996. do 2008. godine SPS bila

opozicija, a da su u tom periodu vladali NS i DS. Tada

su nastale i Dveri, a nosilac projekta stvarawa ovog po-

kreta bila je DS, rekao je on i naglasio da “nije slu~ajno

ni to {to su prvi razgovori o stvarawu vladaju}e koali-

cije u ^a~ku po~eli 2012. godine izme|u NS i Dveri”. Rej-

ting ovog pokreta, koji je pre godinu dana dobio 4,5 odsto

glasova, naglo opada, i prema svim istra`ivawima, u po-

sledwe vreme u`iva poverewe dva i po odsto bira~a, {to

je najverovatnije jedan od razloga za nervozu i paniku

Dverjana, smatra Negovanovi}.

Odgovaraju}i na novinarska pitawa, on je, pored osta-

log, izrazio uverewe da skup{tinska ve}ina ne}e biti

naru{ena, uprkos prelazima nekoliko odbornika u druge

odborni~ke grupe, i najavio da }e sredinom septembra

biti odr`ano prvo jesewe zasedawe lokalne Skup{tine,

na kojoj su kao centralne teme predvi|eni rebalans buxe-

ta i imenovawe direktora javnih preduze}a.

M. N.

Gospodin Vuk Jeremi}, predsednik Generalne Skup-

{tine Ujediwenih nacija, pozvao je gradona~elni-

ka ^a~ka i wegove saradnike u radnu posetu u SAD.

Poziv je upu}en na osnovu prethodnog dogovora gospodi-

na Vuka Jeremi}a sa gradona~elnikom, gospodinom Voji-

slavom Ili}em, prilikom wihovog susreta u Srbiji.

S obzirom da trenutna funkcija koju ima gospodin Je-

remi} omogu}ava uspostavqawe poslovnih kontakata sa

ameri~kim privrednicima, koji mogu biti od zna~aja za

ulagawe u privredu grada ^a~ka, poziv je prihva}en, po-

{to predstavqa i veliku ~ast i privilegiju na{eg grada.

U radnu posetu }e i}i gradona~elnik, gospodin Voji-

slav Ili} i gospodin Ostoja Mijailovi}, ~lan Gradskog

ve}a, resorno zadu`en za privredu, i za koga je Gradsko

ve}e, kao nadle`ni organ, donelo odluku o upu}ivawu na

slu`beni put.

Radna poseta }e trajati od 26. avgusta do 2. septembra

2013. godine, a radni sastanak sa gospodinom Jeremi}em

planiran je za 29. avgust. Tokom ove radne posete delega-

cija na{eg grada sasta}e se i sa uspe{nim ^a~anima u

SAD.

Ocena je da ova poseta mo`e biti od velikog zna~aja za

grad i wegov razvoj.

U skladu sa pravilima koja ure|uju upu}ivawe na slu-

`beni put, odluka sadr`i i tro{kove slu`benog puta, s

tim {to na{a delegacija ne}e putovati o tro{ku Grada,

jer su se ~lanovi ove delegacije ve} izjasnili da ne}e ko-

ristiti odobrena sredstva. Po povratku }e Gradskom ve-

}u podneti izve{taj o ovoj radnoj poseti.

Kabinet gradona~elnika

SAOP[TEWE SRPSKE NAPREDNE STRANKE

POVERENI[TVA ^A^AK

KOME SMETA JAKA

SNS U ^A^KU?

DVERI POZIVAJU SNS DA SE IZJASNI:

DA LI JE U VLASTI, ILI OPOZICIJI?

„NAPREDWACI

SEDE NA DVE STOLICE“

VEQKO NEGOVANVOI], PREDSEDNIK GO SPS: SKUP[TINSKA VE]INA NE]E BITI NARU[ENA SAOP[TEWE ZA JAVNOST POVODOM RADNE

POSETE DELEGACIJE GRADA ^A^KA

SJEDIWENIM AMERI^KIM DR@AVAMA

SVAKODNEVNIM DOGOVORIMA

PREDUPREDITI NESPORAZUMEDELEGACIJA NE

PUTUJE O

TRO[KU GRADA!

PETAK 23. AVGUST 2013. GODINE 5GRAD

U sastavu dva odseka u Gradskoj

upravi za lokalni ekonomski

razvoj (odsek za privredne de-

latnosti i odsek razvojnih pro-

jekata) radi pet slu`bi: za javna

preduze}a, za privatno predu-

zetni{tvo, za razvoj poqopri-

vrede sa centrima za razvoj se-

la, a u sklopu drugog slu`ba za

izradu i realizaciju razvojnih

projekata i slu`ba za pravne

poslove i razvoj privatne ini-

cijative. [ef ove posledwe

Vladimir Gojgi} napomiwe da je

u ovoj GU 18 stalno zaposlenih

radnika i troje, anga`ovanih po

ugovoru o povremenim i privre-

menim poslovima.

Gradska uprava za lokalni ekonomski

razvoj donosi programe i realizuje

projekte lokalnog ekonomskog razvo-

ja, kontaktira sa investitorima, poslov-

nim zajednicama, sara|uje sa republi~kim

organima i organizacijama koji obavqaju

poslove u oblasti lokalnog ekonomskog

razvoja, utvr|uje i kontroli{e cene koje su

u nadle`nosti lokalne samouprave, orga-

nizuje za{titu od elementarnih nepogoda

i ubla`ava wihove posledice... Na podu-

`em spisku delatnosti i zadu`ewa su i:

utvr|ivawe vodoprivrednih uslova, izda-

vawe vodoprivrednih saglasnosti i dozvo-

la za objekte lokalnog zna~aja, dono{ewe

osnove za{tite, kori{}ewa i ure|ewa po-

qoprivrednog zemqi{ta, utvr|ivawe mere

za{tite od erozije i regulacije vodotoko-

va i poslovi iz oblasti privatnog predu-

zetni{tva koji su u nadle`nosti Grada. U

opisu posla radnika, raspore|enih u pet

slu`bi, su i stvarawe i poboq{awe uslo-

va za razvoj privatne inicijative i drugih

delatnosti i usluga, saradwa sa Agencijom

za privredne registre, Republi~kim zavo-

dom za statistiku i brojne druge obaveze,

koje ova GU, kojoj je Republika poverila

odre|ene poslove, prakti~no “deli” sa dr-

`avnim organima i slu`bama. Jedan od

primera za to, navodi Gojgi}, je za{tita

od elementarnih nepogoda, na koju Grad

mo`e da “uti~e” nabavkom protivgradnih

raketa iz sopstvenog buxeta, ali ne mo`e

da preuzme neke ve}e ingerencije Republi-

ke. I prve kontakte sa potencijalnim in-

vestitorima ostvaruju nadle`ne dr`avne

institucije, koje im preporu~uju lokalne

sredine sa najpovoqnijim poslovnim

okru`ewem, tako da su, kada se ima u vidu

ta “isprepletanost” ovla{}ewa, prava i

obaveza, ~este kritike izre~ene na adresu

GU za lokalni ekonomski razvoj, skoro

neosnovane.

ZA PODSTICAJE

31 MILION DINARA

Jedan od vrednijih i aktuelnijih poslo-

va kojim se ova GU bavila je dodela podsti-

cajnih sredstava za poqoprivredu, podse-

}a Gojgi}: “Na konkurs raspisan sredinom

maja i zakqu~en 30. juna, prijavilo se 209

nosilaca registrovanih poqoprivrednih

gazdinstava. Komisija je, u saradwi sa na-

{om GU, pregledala sve zahteve i odlu~ila

da 159 poqoprivrednika dobiju podsti-

cajna sredstva za nabavku opreme i mehani-

zacije, u iznosu od 50 odsto od vrednosti

investicije u vo}arstvu i sto~arstvu, od-

nosno 30 u ratarstvu. U toku je provera po-

dataka na terenu za jo{ dvadesetak podno-

silaca zahteva i kada ona bude zavr{ena,

bi}e raspodeqena skoro ~itava planirana

suma u iznosu od oko 31 milion dinara,

predvi|enih za ove namene.”

Gojgi} napomiwe da }e do 31. oktobra

biti otvoren i konkurs za subvencionisa-

we kamata na kratkoro~ne poqoprivredne

kredite, koje poqoprivrednici podignu za

nabavku ma{ina, opreme, sredstava, {to je

konkursom precizno definisano. U~esni-

ci na javnom oglasu, koji budu posedovali

potpunu dokumentaciju, ste}i }e pravo na

subvencionisanu kamatu koju }e, u visini

od 10 procentnih poena, za godinu dana

“pokriti” Grad iz buxeta. Kamata za po-

qoprivredne kredite, ina~e, iznosi od 14

do 17 odsto, tako da }e Grad prakti~no

platiti dve tre}ine kamate svim nosioci-

ma registrovanih gazdinstava, koji odlu~e

da se zadu`e kod poslovnih banaka.

JEDINI IZ SRBIJE

U PROJEKTU “BENATUR”

U odseku razvojnih projekata najaktuel-

nija je realizacija projekta “BENATUR”

(Boqe gazdovawe lokacijama nature 2000)

koju donira delegacija Evropske komisije.

Wegova primena zapo~eta je u martu pro-

{le i traja}e do kraja naredne godine:

- ^a~ak je jedini grad iz Srbije, me|u 15

partnera uvr{}enih u program Jugoisto~-

ne Evrope. Grad je konkurisao kao partner,

a nosilac projekta je organizacija “Nin-

fea” iz jednog malog mesta blizu Budimpe-

{te. Donacija ^a~ku po osnovu ovog pro-

jekta je 168.000 evra, a wegovom realizaci-

jom prvi put }e biti organizovana za{ti-

ta stani{ta i prirode u za{ti}enom pod-

ru~ju, odnosno Ov~arsko kablarskoj klisu-

ri. S obzirom na to da Republika i Grad

nemaju propise koji defini{u ovu oblast,

on }e prakti~no predstavqati i prvi ko-

rak ka usvajawu principa “natura 2000”.

U ovoj godini GU za lokalni ekonomski

razvoj je pripremila tri projekta i uputi-

la ih na javni poziv “Eks~ejnx 4” (podr{ka

jedinicama lokalne samouprave) koga fi-

nansira EU, a organizuje i sprovodi Stal-

na konferencija gradova i op{tina. ^a-

~ak je nosilac projekta primarne selekci-

je otpada, a ocewivawe sva tri trebalo bi

da bude zavr{eno za dva meseca, kada }e se

znati da li je i koji od wih dobio “zeleno

svetlo” i sredstva komisije EU. M. N.

Tema sastanka Saveta

za poqoprivredu

Grada ^a~ka, koji je

odr`an u sredu, u sali

Gradskog ve}a, bila su ne-

raspodeqena sredstva pla-

nirana buxetom za 2013.

godinu, namewena za sub-

vencije u poqoprivredi.

Prema re~ima predsednika

Saveta za poqoprivredu

profesora dr Draga Milo-

{evi}a, neraspore|eno je

oko 11 miliona dinara. Na

sastanku Saveta za poqo-

privredu je doneta odluka

da prioriteti budu ulaga-

wa u izgradwu mikroaku-

mulacija, sistema za na-

vodwavawe, nabavku pro-

tivgradne mre`e i oblast

sto~arstva.

- Ovogodi{wi ciq Sa-

veta poqoprivrede jeste da

se sredstva plasiraju u

oblasti gde }e dati najbo-

qi efekat, odnosno gde }e

se proizvoditi za tr`i{te

i pove}ati prinos gajenih

biqaka i uop{te svih pro-

izvoda. Samo ako imamo

visok prinos, bi}emo i

konkurentniji na tr`i-

{tu. Naravno, pored viso-

kog prinosa, potreban je i

dobar kvalitet proizvoda.

Dakle, sve je usmereno na

pove}awe prinosa, kako bi

poqoprivredni proizvodi

bili tr`i{no konkurent-

ni - rekao je, izme|u osta-

log, profesor Milo{evi}.

Posle brojnih konsul-

tacija sa qudima iz stru-

ke, profesor smatra da je

najboqe da deo sredstava

bude ulo`en u mikroaku-

mulacije, izgradwu buna-

ra, postavqawe sistema za

navodwavawe, odnosno u

obezbe|ewe vode za potrebe

poqoprivrede. Nema tr-

`i{no konkurentne pro-

izvodwe bez visokih pri-

nosa, a wih ne mo`emo po-

sti}i bez vode za navodwa-

vawe, isti~e Drago Milo-

{evi}, podse}aju}i da je

pro{le godine su{a “uzela

svoj danak” i da gotovo ne-

ma leta bez su{nog perio-

da. Prema wegovom mi-

{qewu, neophodno je i

ulagawe u protivgradne

mre`e:

- Podizawe jednog vo}-

waka izuzetno mnogo ko-

{ta. Re~ je o velikim inve-

sticijama. Vo}ari podig-

nu zasad, sve urade kako

treba, a onda im jednog

trenutka grad sve uni{ti,

~ak i rod za narednu godi-

nu. Zbog toga su neophodne

protivgradne mre`e.

Osim za obezbe|ewe vo-

de i protivgradnih mre`a,

potrebno je odre|ena sred-

stva ulo`iti i u sto~ar-

stvo, napomiwe profesor.

Na sastanku Saveta za

poqoprivredu je predlo-

`eno da na jednoj od nared-

nih sednica tema rasprave

bude nivo podzemnih voda

na teritoriji ^a~ka i ne-

kontrolisana eksploata-

cija {qunka iz korita Za-

padne Morave.

N. R.

PREDSTAVQAMO GRADSKE UPRAVE: GU ZA LOKALNI EKONOMSKI RAZVOJ

U okviru slu`be za pravne poslo-

ve i razvoj privatne inicijative

otvoren je info centar za mala i

sredwa preduze}a i zaposleni u wemu

su, pored redovnih poslova, uradili

i kompletno novi profil zajednice

grada ^a~ka, koji prakti~no predsta-

vqa li~nu kartu lokalne samouprave.

Wegovi podaci, dostupni na sajtu

Grada, mogu da se koriste za brojne

upitnike, kojima su neophodni poda-

ci uglavnom iz oblasti privrede.

Oni se, kao i baza podataka o firma-

ma dobavqa~ima na podru~ju grada

svake godine a`uriraju. Za razliku

od wih, podaci o slobodnim, privat-

nim ili lokacijama ~iji je vlasnik

Grad, namewenih za prodaju, ili iz-

najmqivawe u zakup, bi}e a`urirani

veoma brzo, zbog ~iwenice da }e na

ovom podru~ju biti izgra|ena deoni-

ca auto puta i doneti planovi detaq-

ne regulacije za pojedina naseqa.

LI^NA KARTA GRADA

DOSTA SLU@BI,

ALI MNOGO I POSLA

ODR@AN SASTANAK SAVETA ZA POQOPRIVREDU

PRIORITETI SU NAVODWAVAWE,

PROTIVGRADNE MRE@E I STO^ARSTVO

6 PETAK 23. AVGUST 2013. GODINEDRU[TVO

Na podru~ju grada u

toku je izgradwa ~e-

tiri kapitalna

objekta: zgrade Mu-

zi~ke {kole, Grad-

skog stadiona, fi-

skulturne hale i u~i-

onica u sklopu O[

“Tatomir An|eli}” u

Mr~ajevcima i 24

stana u nasequ

“Obre`”, namewnih

socijalno ugro`enim

gra|anima. Kako je

tokom posete tim gra-

dili{tima pro{log

petka rekao zamenik

gradona~elnika Ra-

denko Lukovi}, ukup-

na vrednost ovih in-

vesticija je oko 600

miliona dinara, od

kojih je ve}i deo

planiran i izdvojen

u gradskom buxetu,

dok je oko 180 mili-

ona dinara obezbe-

dila dr`ava. Luko-

vi} je naglasio da je

Grad deo novca (oko

100 miliona dinara)

pribavio iz kredita,

a ve}u sumu predvi-

deo u gradskoj kasi u

pro{loj i ovoj godi-

ni.

Ustrukturi kapital-

nih investicija,

podsetio je zamenik

gradona~elnika, dve su iz

oblasti obrazovawa, i po

jedna iz sporta i “socija-

le”. Predra~unska vred-

nost radova u Mr~ajevci-

ma, poverenih agenciji

“Aki”, je oko 130 miliona

dinara, od kojih je za rado-

ve u 2013. godini obezbe|e-

no 50, rekao je Lukovi}:

- Prema ugovoru i obe-

}awu izvo|a~a radova,

objekat }e biti okrovqen

do kraja decembra, tako da

ne}e biti potrebe za kon-

zervirawem. Radovi }e bi-

ti nastavqeni po~etkom

slede}e sezone, jer }emo

obezbediti kontinuitet

finansirawa i gradwe i

nedostaju}a sredstva od

oko 80 miliona dinara.

Zahvaquju}i tome, mr~aje-

va~ki |aci }e slede}eg sep-

tembra krenuti u novu

{kolu i dobiti veliku i

savremenu fiskulturnu sa-

lu, ukupne povr{ine oko

4.000 kvadratnih metara.

U neposrednoj blizini

stare zgrade osnovne {ko-

le gra|evinci iz agencije

“Aki” su pro{le sedmice

privodili kraju zemqane

radove i obavqali sve

pripreme za po~etak zida-

wa: “Na gradili{tu je sva-

kodnevno anga`ovano 25

radnika, a indirektno jo{

tridesetak iz kooperant-

skih firmi. Radovi se

obavqaju predvi|enom di-

namikom i po planu, i za-

hvaquju}i tome Mr~ajevci

}e do septembra slede}e

godine dobiti nove u~io-

nice i modernu sportsku

halu za sve sportove, koju

}e, osim u~enika, koristi-

ti i deca i omladina iz

ovog i okolnih mesta”, re-

kao nam je Aleksandar ^o-

pi}, direktor Agencije za

gra|evinsku proizvodwu i

usluge “Aki”.

Posle izvesnih prekida

i zastoja, intenzivirani

su i radovi predvi|eni

projektom rekonstrukcije

Gradskog stadiona, koju sa

oko 262 miliona dinara, u

odnosu 50 prema 50, finan-

siraju Grad i Republika.

Ugovoreni posao bi}e

okon~an do kraja oktobra,

najavio je predsednik

Skup{tine grada Veqko

Negovanovi}:

- Uverili smo se da sve

te~e prema planu i dogovo-

ru, iako se, gledaju}i “sa

strane”, sti~e utisak da na

rekonstrukciji stadiona

nije anga`ovano dovoqno

radnika. Ustvari, oni

uglavnom rade u unutra-

{wosti objekta, u svla~i-

onicama i na severnom de-

lu stadiona. U toku je iz-

rada elemenata za isto~ne

tribine koji }e biti pre-

neti iz pogona i veoma br-

zo montirani.

Negovanovi} je deman-

tovao sumwe da }e zbog no-

vog postupka javnih nabav-

ki za fasadu, radovi, ipak,

kasniti, jer }e on, kako je

rekao, biti sproveden pa-

ralelno i dok budu trajali

unutra{wi radovi. Po za-

vr{etku fasade, bi}e

ugra|eni stolarija i “bra-

varija” koji su nabavqeni

jo{ pro{le godine, tako

da }e i “sever” i “istok”

veoma brzo i vizuelno do-

biti kona~ne konture. On

je jo{ podsetio da je zavr-

{etak radova na severnom

i isto~nom delu stadiona

uslov da Fudbalski savez

obezbedi svetiqke i re-

flektore, koji }e biti u

funkciji nakon zavr{etka

trafo stanice u neposred-

noj blizini objekta. Kako

je ugovorom izme|u Grada

i dr`ave, kao suinvestito-

ra, predvi|eno, slede}e go-

dine bi trebalo da budu

poru{ene zapadne tribi-

ne, izgra|ene nove i para-

lelno sa tim, zavr{eno i

parterno ure|ewe. To po-

tvr|uje i Petar ]ur~i},

direktor preduze}a “Rat-

ko Mitrovi} Kon-

strak{n”, koji j uveren da

}e, zahvaquju}i obostra-

noj saradwi i ukoliko fi-

nansirawe bude redovno,

ugovoreni radovi na sta-

dionu biti zavr{eni do

kraja oktobra.

Gradski ~elnici su

pro{log petka posetili i

gradili{te Muzi~ke {ko-

le “Dr Vojislav Vu~ko-

vi}”, na kome se, uverio se

i gradona~elnik Vojislav

Ili}, radovi povereni

privatnom preduze}u “Ra-

mark”, obavqaju prema

planiranoj dinamici:

- O~ekujemo da }e u~e-

nici Muzi~ke {kole sle-

de}u {kolsku godinu do~e-

kati u novim prostorija-

ma. Vremenski uslovi su

povoqni za izvo|ewe ra-

dova, sredstva za ovu inve-

sticiju, u iznosu od 100

miliona dinara su obezbe-

|ena u buxetu. Rok za zavr-

{etak posla je 450 dana,

do sada je izvedeno oko 10

odsto radova, a izvo|a~u

}e i ubudu}e sredstva biti

redovno upla}ivana, na

osnovu ispostavqenih si-

tuacija.

Objekat povr{ine 1.936

kvadratnih metara, koji

osim prostorija za indi-

vidualnu nastavu, za na-

stavno osobqe, u~inonica

za op{tu nastavu i solfe-

|o, ima i koncertnu salu

sa oko 200 mesta, bine i

prate}e prostorije, treba-

lo bi da bude okrovqen do

zime i pripremqen za za-

vr{ne zanatske radove, ve-

ruje direktor i vlasnik

preduze}a “Ramark” Rado-

van Markovi}.

M. N.

Uprkos visokim spoqnim

temperaturama, radnici

Preduze}a za puteve Beo-

grad svakodnevno, u dve smene,

“seku” brda u Rakovi, odvoze vi-

{kove zemqe i ravnaju teren,

pripremaju}i ga za gradwu deo-

nice auto - puta u Rakovi, du`i-

ne kilometar i po i velike sao-

bra}ajne petqe “Preqina” i

pristupnih saobra}ajnica.

Dok “nadvikuje” buku buldo-

zera i kamiona, mla|ani in`ewer Ivan Krivoku}a, {ef

gradili{ta, obja{wava da su beogradskoj firmi povere-

ni zemqani radovi na deonici budu}eg auto - puta od ki-

lometar i po i na pristupnim putevima, ukupne du`ine

oko 4,5 kilometra. Osim toga, beogradski putari }e biti

anga`ovani i na lokaciji iznad privatnog preduze}a

“Diva”, na kojoj je planirana izgradwa velike saobra}aj-

ne petqe, namewene za iskqu~ivawe vozila sa auto - puta

i za ukqu~ivawe na budu}i koridor, sa magistralnog pu-

ta M22, i prema Beogradu i prema Po`egi.

- Radovi su zapo~eti 1. jula, a zavr{etak je planiran do

kraja oktobra. Po{to su rokovi “tesni”, radimo u dve

smene, od 6 do 22 sata. Anga`ovali smo vi{e od 30 kami-

ona i 25 ma{ina, koje opslu`uje skoro 150 radnika. Na

ovoj deonici ima tri privatna

objekta koja }e biti poru{ena i

doma}instva izme{tena, jer “ula-

ze” u krakove puta. Prema na{im

informacijama, ku}e i imawa u

zoni petqe su ispla}eni i vla-

snici ih ve} uklawaju i iseqava-

ju se. O~ekujemo da ubrzo budu re-

{eni i imovinsko pravni odnosi

na relaciji od magistrale do bu-

du}e naplatne rampe, da bismo za-

poseli i tu lokaciju i probili

kompletnu saobra}ajnicu do magistralnog puta - obja-

{wava Krivoku}a planove i dinamiku radova, koji bi,

ukoliko ne bude nekih nepredvi|enih okolnosti i eventu-

alno ve}ih padavina, trebalo da budu okon~ani do kraja

oktobra.

U sklopu petqe, nagla{ava on, projektovano je sedam

objekata, odnosno mostova, od kojih dva ve}a, du`ine 235

i 85 metara. Wihova gradwa, me|utim, poverena je drugim

specijalizovanim izvo|a~ima, ka`e Krivoku}a, uveren

da }e Preduze}e za puteve Beograd ugovoriti nove poslo-

ve na trasi auto - puta kroz ~a~anski i po`e{ki kraj, jer

su se wegovi putari investitorima “preporu~ili” prven-

stveno striktnim po{tovawem ugovorenih rokova i `e-

stokim tempom radova. M. N.

GRADSKO RUKOVODSTVO POSETILO TRI, OD ^ETIRI GRADILI[TA

NA KOJIMA JE U TOKU IZGRADWA KAPITALNIH OBJEKATA

KAPITAL VREDAN

600 MILIONA DINARA

NAJBOQE CENE STANOVA

I LOKALA U NASEQU

SMALLWILLE

SMALLWILLE Kragujevac, moderni stambeni kom-

pleks koji je postao sinonim za kvalitet `ivota, nudi

svojim potencijalnim kupcima stanove i lokale po

najboqim cenama.

Za dvosobne stanove i stanove na 5. i 6. spratu treba

izdvojiti samo 833 evra/m2 + pdv, dok su lokali u

prizemqu dostupni ve} od 667 evra/m2 + pdv. Uz svaki

stan obezbe|eno je i gara`no mesto, a uz lokal parking

mesto gratis!

Saznajte vi{e informacija o aktuelnoj ponudi na

+381 34 635 264 ili na sajtu www.smallville.rs

PREDUZE]E ZA PUTEVE BEOGRAD OBAVQA PRIPREMNE ZEMQANE RADOVE

ZA GRADWU DEONICE AUTO - PUTA U RAKOVI I PETQE “PREQINA”

NA GRADILI[TU VI[E OD 50 MA[INA

PETAK 23. AVGUST 2013. GODINE

POMO] DR@AVE I GRADA JEDINI „LEK“ ZA SLATINSKU BAWU

7DRU[TVO

Sa bogatstvom od

desetak izvora iz

kojih teku lekovi-

te vode i {est bu-

{otina ispitanih pre vi{e

od trideset godina, Sla-

tinska bawa ostala je do da-

nas „pastor~e“ i prediz-

borna politi~ka „po{ta-

palica“ za sve ~a~anske

vlastodr{ce. I pored toga

zaselak od sedamdesetak ku-

}a i svega dva ure|ena pan-

siona do~eka najmawe neko-

liko stotina gostiju godi-

{we. Oni koji do|u jednom,

ka`u me{tani i gosti koje

smo pre nekoliko dana su-

sreli u bawi, vra}aju se le-

kovitim izvorima svake go-

dine. Wihov osetni opora-

vak jedina su reklama za

ovo, po svemu, prirodno le-

~ili{te. Nadu da }e se ipak

krenuti napred uliva pre

svega novo rukovodstvo Me-

sne zajednice Slatina, koje

je nedavno po prvi put orga-

nizovalo „Dane Slatinske

bawe“, ali i obe}awe sada-

{wih gradskih ~elnika da

}e Slatina u narednih go-

dinu dana dobiti regulaci-

oni plan i da }e se sve u~i-

niti da se bawa kona~no

uredi i razvije.

STRU^NE ANALIZE

URA\ENE PRE 30 GODI-

NA, ALI FALE PARE

Jo{ ne „miri{e“ na izbore,

ali osim nade ni{ta kon-

kretno ne ukazuje da idu bo-

qi dani. Jer, kada se stigne

u Slatinsku bawu u samom

podno`ju Jelice, a to se mo-

ra sopstvenim prevozom, jer

ovamo samo dva puta dnevno

do|e „radni~ki autobus“,

nametne se ona te{ka misao

da je tu kraj sveta. ^ak nema

ni prodavnice, ni kafane...

Da ste na „pravom“ mestu

osetite tek po mirisu sum-

pora iz mnogobrojnih izvo-

ra mineralne vode koje teku

iz gumenih creva, po veli-

kom bakarnom kazanu is-

pred jedne stare barake, u

kojoj se jo{, kao i pre se-

damdesetak godina, dogreva

voda za bawsko kupawe...

Tek na kraju puta ugledate

ure|en objekat ispred koga

vas do~ekuju Dragan Pejo-

vi}, vlasnik jednog od jedi-

na dva pansiona u bawi. A

moglo je, ka`e on, odavno

biti mnogo druga~ije.

Wegove re~i potvr|uje Dra-

{ko Tutunovi}, oficir u

penziji, koji se rodnom selu

vratio i sada kao predsed-

nik MZ Slatina obe}ava da

}e „obiti sve pragove“ u dr-

`avi i gradu, kako bi bawa

najzad „proradila“ i dobi-

la mesto koje zaslu`uje.

- Stru~ne analize koje je

1980. godine uradio beo-

gradski „Geozavod“, a 1982.

i Institut za fizikalnu

medicinu i terapiju, poka-

zuje visok kvalitet vode,

koja le~i mnoga reumatska i

ko`na oboqewa. Struka je

tada dala svoje mi{qewe,

ali u proteklih 30 godina

samo slu{amo: „Za daqe se

nema para“. ^ak ni da se ma-

lo urede ovi izvori. Mi

smo tek pred „Dane Slatin-

ske bawe“ dobili uli~nu

rasvetu, a asfalt smo veli-

kim delom finansirali sa-

mi. Sa ulagawima grada u

infrastrukturu veoma brzo

bi se razvio i zdravstveni

i seoski turizam. Potrebno

je da dr`ava ulo`i malo vi-

{e u nove bu{otine, ali in-

vesticija bi se isplatila

vi{estruko, ne samo ^a~ku,

ve} i celoj Srbiji – ube|en

je Tutunovi}. U suprotnom,

smatra on, ako se bude ~eka-

lo jo{ pet godina, u bawi

ne}e biti stanovnika. Jer

ostala su uglavnom stara~-

ka doma}instva, u bawi je

svega nekoliko mali{ana, a

nijedan mlad ~ovek nema

stalni posao.

- Sam pogled na bawu govo-

ri sve... Nema{tina i pu-

sto{! Imamo samo ovu vo-

du. Mogu}nosti su velike,

ali se ne koristi ni mini-

mum. Uz malo dobre voqe

politi~ara, ovo bi mogla

da bude najboqa bawa u oko-

lini. Ali, za sve ove prote-

kle decenije name}e se uti-

sak da je neko radio da bawa

ne proradi. @elimo da sa-

da{wa vlast poka`e da nije

tako – ka`e Tutunovi}.

PREPORUKA GOSTIJU,

JEDINA REKLAMA

O bawi najboqe svedo~i

primer ^a~anina Dragana

Pejovi}a, koji je zbog te-

{kog oboqewa ki~me do-

{ao u bawu pre 22 godine, a

posle izle~ewa re{io da tu

`ivi.

- S obzirom da nemamo

nikakvu reklamu, osim pre-

poruke pacijenata, imamo

dosta gostiju. Do pre 5-6 go-

dina dolazilo je mnogo vi-

{e qudi, ali kriza je u~i-

nila svoje. Stru~waci su

rekli da je ovo jedna od naj-

ja~ih bawa za reume i ko-

stoboqe. Veliki je broj qu-

di ovde bukvalno prohodao

posle te{kih bolesti i po-

vreda. Mogu da vam ispri-

~am brojne pri~e kako su

qudi ovde dolazili na tu-

|im rukama, a posle nekoli-

ko dana sami izlazili iz

kade. Ja sam se posle 19 ku-

pawa osetio kao „nov ~o-

vek“. Koristio sam stari

kazan, nije se imalo {ta

drugo. Posle mesec dana po-

~eo sam da kora~am. Tada

sam re{io da ovde izgradim

bar jedan objekat i po~eo

stepenik po stepenik. Baw-

sku vodu sam sproveo do

pansiona, gde se zagreva do

32 stepena, zbog ~ega su i

tro{kovi odr`avawa veli-

ki. Za neko ve}e pro{irewe

posla, bez pomo}i dr`ave,

nemam para – pri~a Pejo-

vi}, u ~ijem pansionu

„Zdravqe“ ima 15 le`ajeva,

dve kade sa hidromasa`om i

devet za lekovito kupawe, a

kapaciteti su uglavnom to-

kom cele sezone popuweni.

Stojanka Toma{evi}

(73) i deset godina starija

Danica Petrovi} koje do-

laze ve} godinama u bawu,

ka`u da se ose}aju „prepo-

ro|eno“ posle samo nekoli-

ko dana terapije. Stojanka

je jedna od retkih koja je u

bawu do{la po preporuci

lekara.

- Imam o{te}enu ki~mu

i operisala sam kuk. Kad bi

qudi samo znali koliko je

ova voda vredna! – ka`e

Stojanka.

Wene re~i uz osmeh po-

tvr|uje Danica koja ve} se-

dam godina zbog reume do-

lazi u bawu.

- Li~na karta mi je ve}

potpuno po`utela, ali za-

hvaquju}i ovoj vodi noge me

jo{ slu{aju. Usluga u pan-

sionu je odli~na, ~isto je,

me{tani su ovde uslu`ni i

gostoqubivi. [teta je {to

se malo vi{e ne uredi, si-

gurno bi vi{e qudi dolazi-

lo – smatra Danica.

Kod Olivere Marki}e-

vi}, vlasnice drugog pansi-

ona, boravi Gordana Ma-

ri}, koja koristi sve blago-

deti bawe, ukqu~uju}i i

blato. Ka`e da je sedam me-

seci zbog diskopatije bila

vezana za krevet, a da je u

Slatinsku bawu do{la pr-

vi put pre nekoliko dana. I

ve} je ka`e osetila „boqi-

tak“. Wena gazdarica Oli-

vera do{la je u bawu da le-

~i sina i sebe, a onda kupi-

la ku}u i imawe.

- Sin je imao virusni en-

cefalitis. Obilazila sam

mnoge bawe, ali ni{ta mu

nije pomagalo. A ovde je pr-

vi put otvorio {ake. Pot-

puno je ozdravio, hvala Bo-

gu. Dolazili su neki Rusi,

tra`ili da im prodam pan-

sion, ali nisam pristala.

Imala sam goste i iz Ame-

rike, ali najvi{e ih je iz

Beograda i Novog Sada, ko-

ji nas preporu~e prijate-

qima, kom{ijama... To nam

je od pomo}i... Ali u ovoj

krizi, dobro bi do{la po-

mo} dr`ave i ^a~ka. Nada-

mo se da }e se najzad ne{to

pokrenuti u ovoj bawi – ka-

`e Olivera.

RATNICI U WOJ

VIDALI SVOJE RANE

Slatinska bawa nalazi se

na nadmorskoj visini od

oko 300 metara. Ima veoma

povoqan polo`aj, jer je od

^a~ka udaqena 18 kilome-

tara (isto koliko od Ov~ar

Bawe i Gorwe Trep~e!), a od

Kraqeva sa aerodromom u

La|evcima svega desetak

kilometara. Jo{ 1989. godi-

ne tada{wi Zavod za op-

{tinsko planirawe izra-

dio je predlog plana za da-

qi razvoj Slatinske bawe,

u kome, izme|u ostalog sto-

ji, „da su na wenim izvori-

ma, leka tra`ili za svoje

oronulo zdravqe u~esnici

Prvog i Drugog svetskog

rata“.

- Spada u red starijih bawa

u Srbiji (lekovitost vode i

oboqewa koja le~i naj~e-

{}e se upore|uju sa Mataru-

{kom Bawom, po{to se na-

lazi na istom rasedu) – na-

pisano je u izve{taju, u ko-

me se navodi ~ak pet raznih

hidrogeolo{kih istra`i-

vawa i idejni projekat koji

su ura|eni pre tridesetak

godina. Idejni projekat

Slatinske bawe sa kupati-

lom od 20 kada i tehnolo-

{kim postupkom zagrevawa

vode uradili su „Tehnopro-

jekt“ iz Rijeke i „Energeti-

ka“ iz Bawa Luke. Ali i u

izve{taju gradskog Zavoda,

kao „posledwe slovo“ navo-

di se da se za daqe radove

mora na}i novac!

- Bu{otine su ra|ene na du-

bini od 60 do 260 metara,

{to je veoma malo... Po-

trebna su bu{ewa na najma-

we 700 metara, da bi se do-

{lo do mnogo ja~ih izvora.

Treba samo da se krene gde

se stalo pre 30 godina – ka-

`e Tutunovi}.

V. T.

LEKOVITO „BLAGO“

OTI^E U POTOKE

Me{tani bawe ka`u da postoje podaci da se lekovi-

ta voda koristila jo{ u 12. veku. Prema stru~nim

analizama, Slatinska bawa spada u hidro-karbo-

nantne, hladno sumporovite i oligomineralne. Pre-

ma istra`ivawima koja su ra|ena jo{ pedesetih go-

dina pro{log veka, vode ove bawe sadr`e vi{e sum-

por-vodonika nego ijedna na{a bawa. Iako je nezao-

bilazna u prospektima i vodi~ima kroz ^a~ak, kao

i u izve{tajima Turisti~ke organizacije na{eg gra-

da, zbog neure|enosti spada u red „divqih bawa“.

Temperatura vode na povr{ini je 16,80 stepeni. U

terapiji se koristi za le~ewe, pre svega kupawem,

ali se mora dogrevati, kako bi se postigao boqi

efekat. U jednom od turisti~kih vodi~a ^a~ka navo-

di se da voda za pi}e nije dovoqno ispitana, a da se

le~ewe vr{i umivawem, kupawem i oblogama od bla-

ta. Najpose}enija je bila sedamdesetih godina pro-

{log veka, kada je u wu dolazilo i oko 700 gostiju go-

di{we.

„DIVQA“ BAWA, A IMA JE

U PROSPEKTIMA I VODI^IMA

Dra{ko Tutunovi}, predsednik MZ, kraj glavnog izvora

Voda se jo{ dogreva u starom kazanu

Dragan Pejovi}, vlasnik

jednog od dva pansiona

Gordana Mari} koristi

blato

8 PETAK 23. AVGUST 2013. GODINEDRU[TVO

Projektom “Eko

kamp u Ko{tuni}i-

ma i NTC sistem

u~ewa” obuhva}eno

je 40 darovitih

u~enika ~etvrtog

razreda, a preda-

va~i su dr Ranko

Rajovi} i kwi`ev-

nik Uro{ Petrovi},

~lanovi Mense i

autori NTC (Nikola

Tesla centar) siste-

ma u~ewa

U“u~ionici”, pro-

stranoj, svetloj i

neoptere}enoj pre-

komernim mobilijarom, u

Turisti~ko - rekreativ-

nom centru u Ko{tuni}i-

ma, zati~emo grupu raspo-

lo`enih de~aka i devoj~i-

ca i neuobi~ajenog nastav-

nika - kwi`evnika Uro{a

Petrovi}a.

Sa ka~ketom na glavi,

Uro{ deluje sasvim opu-

{teno, ali obavqa veoma

ozbiqan posao - u~i decu

da razmi{qaju, umesto da

bubaju, i razbija uvre`eno

mi{qewe da je inteligen-

cija ~oveku data “na ro|e-

wu” i da se ona tokom `i-

vota ne mo`e mewati. U~e-

nike ne propituje na uobi-

~ajen na~in ve} im posta-

vqa zagonetna pitawa. U

kakvoj su vezi, na primer,

Nikola Tesla i broj 3327.

Ili, {ta povezuje slona i

broj 608. Deca “mozgaju”,

aktiviraju sinapse, a to su

veze izme|u nervnih |elija

od kojih zavise intelektu-

alne sposobnosti, i eto od-

govora: hotel u kome je ve-

liki nau~nik `iveo imao

je 3.327 soba, a slonica svo-

je mladun~e nosi 608 dana.

Re{avawe zagonetki je,

saznajemo od edukatora, vi-

{i stadijum rada sa decom

po NTC sistemu u~ewa, ~i-

ji su autori dr Ranko Rajo-

vi}, osniva~ Mense u eks

Jugoslaviji i ~lan borda

direktora svetske Mense i

Uro{ Petrovi}, pisac

“Zagonetnih pri~a”. Sa de-

com iz ~a~anskih {kola

oni rade drugu godinu za

redom, a projekat “Eko

kamp u Ko{tuni}ima i

NTC sistem u~ewa” reali-

zuje Udru`ewe u~iteqa

^a~ka, uz podr{ku NIS- a

i Grada ^a~ka.

- Pro{le godine smo

kamp organizovali u Ro-

{cima, hteli smo i ovoga

puta, ali je tamo voda bila

neispravna. Opredelili

smo se za Ko{tuni}e, jer

nam se dopao ambijent, a

Turisti~ko - rekreativni

centar nam je dao popust na

pansionski sme{taj. Dve

tre}ine sredstava obezbe-

dio je NIS, a roditeqi su

u ceni boravka dece u~e-

stvovali sa tre}inom nov-

ca. U~esnici kampa su iz

svih ~a~anskih {kola, iz

gradskih po troje, a iz seo-

skih po jedno dete - infor-

mi{e nas u~iteqica Mir-

jana Gli{i}, predstavnica

~a~anskog Udru`ewa u~i-

teqa.

Deci, vidi se po izrazu

wihovih lica, itekako

prija na~in u~ewa kojim se

podsti~e motorika, odr`a-

va koncentraciju i, uz po-

mo} asocijacija, razvija

brzina razmi{qawa i za-

kqu~ivawa. A sve to, zajed-

no, vodi funkcionalnom

znawu, koje je ~esto veliki

nedostatak u~enika koji

izlaze iz na{ih {kola.

- NTC sistem je odli~no

sredstvo protiv dosade i

zato ga u~enici, jednostav-

no, obo`avaju. Iako ceo

dan provode u radu i igri,

uve~e im se ne ide na spava-

we. Tra`e jo{ jednu zago-

netnu pri~u - prime}uje

Uro{, u ~ijem je dru{tvu

~esto dvanaestogodi{wi

Lazar Bukumirovi}, u~e-

nik O[ “\eneral Marko

\. Katani}” u Bresnici.

Lazar je u kampu u ulozi

vr{wa~kog edukatora, a

uo~en je prethodne godine,

u Ro{cima. On je i jedan od

17 qudi u Srbiji koji su u

protekloj godini uspeli da

re{e zagonetku: “Na po~et-

ku, kraju i u sredini oblo,

a izme|u uglovi”.

U~enike, kao {to je La-

zar, ne bi trebalo ispu-

{tati iz vida, saglasni su

stariji edukatori, i zato je

Kamp osnovao svoju bazu

podataka i pozvao Istra-

`iva~ki centar u Petnici

na saradwu.

Re{ewe zagonetke nisu

nam otkrili ni Uro{ ni

Lazar. Mora}emo, reko{e,

sami da se potrudimo. Da

promi{qamo, tragamo, po-

krenemo svoje mentalne,

ali i kreativne potencija-

le. E. V.

U POSETI EKO KAMPU U KO[TUNI]IMA (OD 17. DO 22. AVGUSTA)

RE[AVAWE ZAGONETKI U OKRIQU PRIRODE

Grupa volontera iz raznih

evropskih zemaqa nastoji da

za{titi prostor Suve Morave,

jedinstvenu oazu prirode u

urbanoj sredini

- Borimo se protiv invanzivnih biqa-

ka i divqih deponija. Radimo korisne

stvari, delimo znawe sa drugima i upozna-

jemo nove qude. Srbija je zanimqiva ze-

mqa, dobro je {to sam do{la. Ovo je div-

no iskustvo - rekla nam je Mireja, koja po-

ti~e iz katalonskog dela [panije, a u Sr-

biji je prvi put.

U Me|unarodnom volonterskom kampu

“Radimo za prirodu”, koji u ^a~ku po dru-

gi put organizuje Dru{tvo za za{titu i

prou~avawe ptica Srbije, u saradwi sa

Volonterskim centrom Vojvodine, ove go-

dine boravi 12 studenata iz [panije, ^e-

{ke, Francuske, [vajcarske i Slovenije,

kao i ~etiri volontera iz Srbije. Oni su

sme{teni u O[ “Vuk Karaxi}”, a glavni

finansijer ekolo{kog kampa je Grad ^a-

~ak.

U periodu od 5. do 20. avgusta, mladi

ekolozi su sa prostora Suve Morave i oko

gradskog kupali{ta uklawali fizi~ki

otpad i invanzivne biqke.

- Suva Morava je svojevrsna oaza pri-

rode u urbanoj sredini, a

ciq kampa je da ostrvo i

prostor oko wega za{titi

od ameri~kog jasena, ba-

grema i drugih biqaka ko-

ji metar po metar potisku-

ju doma}u floru i ozbiq-

no ugro`avaju `ivi svet.

U~esnici kampa su se ta-

ko|e bavili uklawawem

fizi~kog otpada i sanira-

wem divqih deponija, koje

predstavqaju ruglo grada,

a poku{avali smo i da

skrenemo pa`wu gra|ana

na ekolo{ke probleme i

potrebu da se ukqu~e u wi-

hovo re{avawe - ka`e Mi-

lan Ru`i}, predstavnik

Dru{tva za za{titu i pro-

u~avawe ptica Srbije.

Tokom boravka u kampu mladi}i i de-

vojke su izradili i ve}i broj ku}ica za

“sitne ptice”, kao i informativne table

za budu}e posetioce Suve Morave.

E. V.

DRU[TVO ZA ZA[TITU I PROU^AVAWE PTICA

SRBIJE PONOVO U ^A^KU

U ME\UNARODNOM

VOLONTERSKOM KAMPU

PETAK 23. AVGUST 2013. GODINE 9MARKETING

marketing 032/342-276

10 PETAK 23. AVGUST 2013. GODINEMARKETING

marketing 032/342-276

PETAK 23. AVGUST 2013. GODINE

NA[I SUGRA\ANI

11REPORTA@A

“Ja sam mnogo bogat ~o-

vek”, hvali nam se ovih da-

na Dragoqub Dude Luki},

i obja{wava da nije re~ o

materijalnom, ve} du{ev-

nom i duhovnom blagosta-

wu.

Ima, ka`e, dobru decu i

unu~i}e, drage prijateqe i

poznanike, a najnoviji do-

kaz da je `ivot lep pru`i-

lo mu je ro|ewe praunuka

Luke, kome je sada sedam

meseci.

Za svoju vitalnost, fi-

zi~ku i mentalnu, zahval-

nost, svakako, duguje geni-

ma - ocu @iku Plemi}u i

majci Nadi Molerki, ne-

nadma{nim ~a~anskim mo-

lerima i prvim firmopi-

scima, koji su izrodili de-

setoro dece, od kojih je Du-

de {esto po redu.

U prvu veliku `ivotnu

bitku upustio se sa samo

{est meseci, kada su ga od

ozbiqnog zdravstvenog

problema, zavezanih creva,

spasile blagovremena di-

jagnoza dr Dragi{e Mi{o-

vi}a i ve{te ruke hirurga

dr Mehmeda Hoxi}a. Od

tada u ~a~anskoj varo{i

vlada mi{qewe da je Dude

neuni{tiv, a on sam svoju

“neuni{tivost” ovako tu-

ma~i:

- Volim qude i nikada

se ni sa kim nisam posva-

|ao. Sva|u ne podnosim.

Kada me neko povredi, ra-

dije }u ja wemu da se izvi-

nim nego da ulazim u kavgu.

Moj `ivotni moto je “ume-

renost u svemu”, a da osta-

nem ~io i vedar najvi{e je

doprinela muzika. Ona je

ispunila moj `ivot i po-

mogla mi da prevazi|em sve

te{ko}e.

OD PRVE PLATE

KUPIO USNU

HARMONIKU

Uzima usnu harmoniku i

kao da se povla~i iz ovoga

sveta. U punom umetni~kom

zanosu odsvira “Tiho no-

}i ...”, pa pre|e na “Besame

musho”.

- Mali instrument, ali

prodoran. Kod usne harmo-

nike svira~ ni{ta ne vi-

di, sve mora da oseti, usna-

ma - obja{wava maestro su-

{tinu svog instrumenta.

Nikada nije i{ao u mu-

zi~ku {kolu, nije uzimao

ni privatne ~asove, a ve}

decenijama svira usnu har-

moniku, gitaru, klavir,

mandolinu ...

- Rodio sam se muzika-

lan, to je dar od Boga, a ra-

stao pored majke koja je

stalno, dok je radila, zvi-

`dukala i pevu{ila. Sta-

rija sestra je lepo svirala

klavir, a u na{em kom{i-

luku je `iveo Jarak, veliki

majstor na gitari. Slu{ao

sam, gledao i upijao. Sve

{to znam, sam sam nau~io,

uz veliku qubav, upornost

i ve`bawe.

Zaposlio se sa 17 godi-

na, po zavr{etku vojno -in-

dustrijske {kole, a od pr-

ve plate kupio usnu harmo-

niku. U ranoj mladosti je

postao ~lan “Abra{evi-

}a”, mnogo je nau~io i do-

`iveo u ovom kulturno -

umetni~kom dru{tvu i jo{

uvek ima wegovu ~lansku

kartu. U “Triju D”, sa Di-

mitrijem Ili}em i ime-

wakom Dragoqubom Poli-

}em, svirao je punih 25 go-

dina, a prestao je, zvani~-

no, da muzicira, kada je na-

vr{io 65 godina `ivota.

Odluku je doneo uveren da

~ovek sam mora da oseti

kada je vreme da se povu~e i

u Studentskom restoranu

priredio opro{tajno ve~e

pod nazivom “Ko nekad u

osam”, za rodbinu, sarad-

nike i prijateqe.

- Bio je to jedan od naj-

lep{ih doga|aja u mom `i-

votu, nezaboravno ve~e mu-

zike i plesa. Sam sam bio i

organizator i finansijer,

imao sam vi{e od 250 zva-

nica, a glavni gost je bila

vokalna grupa “Rukovet”,

koja postoji pri “Abra{e-

vi}u”. Plesali smo kao da

nam je dvadeset godina i

u`ivali u melodijama na-

{e mladosti - prise}a se

Dude i izra`ava nameru da

sli~no ve~e priredi na-

redne godine, ve} u februa-

ru.

IMA NEKOLIKO

@EQA

Iako je sam sebe, kao mu-

zi~ara, penzionisao, jo{

uvek je pun ideja i obaveza.

Voli da zasvira na poro-

di~nim okupqawima i

slavqima bliskih prijate-

qa, a sve ~e{}e ga zamole i

da zvucima usne harmonike

isprati nekog od ^a~ana

na “posledwe putovawe”.

Prvi put je na grobqu svi-

rao kada mi je umrla majka,

drugi put kada je sahrawi-

vao suprugu. Obe su nosile

ime Nada, a wihov odlazak

nikada nije shvatio kao

kona~an.

Uz pomo} Darka Milo-

{evi}a i Bora Preli}a

2011. godine je u Domu kul-

trure snimio DVD (mo`e

se videti na Jut Jubu, ako

se ukuca “Dude, usna har-

monika), a sada planira da

izda, novi disk. Na to ga

je, nagla{ava, podstakao

Pero Miladinovi} Xo, po

wegovom mi{qewu najbo-

qi usni harmonika{ u Sr-

biji.

- On iskqu~ivo svira

bluz. ^uo je za mene i po`e-

leo da me upozna. Sreli

smo se u Beogradu i svira-

li zajedno. Bilo je fenome-

nalno. Malo je kod nas

usnih harmonika{a.

Najve}a Dudetova `eqa

je da svoje znawe prenese

mla|ima i zato se latio

pedago{kog rada. ^asove

usne harmonike dr`i bes-

platno, a posao nije lak ni

za u~iteqa ni za u~enike.

- Mogu da im prenesem

30 odsto znawa, ostalo mo-

raju da osete i sami savla-

daju - ka`e iskusni usni

harmonika{.

Neki poku{aju i odu-

stanu, drugi, darovitiji i

uporniji, savladaju ve{ti-

nu. Dude sa ponosom navo-

di imena mladih qudi koji

su uspeli da pronikli u

tajnu svirawa na usnoj har-

monici: @arko Jova{e-

vi}, Igor Stankovi},

Mirjana Raki}evi}, Mi-

lo{ Koturovi}, Mileta

Savi}, Nemawa Luki} (Du-

detov unuk).

Odavno na{ sagovornik

ma{ta o tome da od svojih

u~enika oformi orkestar

usnih harmonika{a, jedin-

stven u ^a~ku i zemqi. Da

bi se wegov san pretvorio

u javu potrebno je, me|u-

tim, razumevawe i podr-

{ka lokalne zajednice, ma-

kar u smislu obezbe|ivawa

prostora, a ona za sada iz-

ostaje. Nadajmo se da }e

uskoro biti druga~ije, jer

Dude ne tra`i mnogo, tek

mrvicu onoga {to je kao

“prva usna harmonika ^a~-

ka” zaslu`io. E. V.

Ima 79 godina,

`ivotnu radost

mladi}a i dve

velike `eqe -

da u ^a~ku

osnuje orkestar

usnih harmoni-

ka i u Nema~koj

poseti fabriku

za proizvodwu

ovog muzi~kog

instrumenta

Dude Luki},

PRVA USNA HARMONIKA ^A^KA

Objavqivawem kwige

“Nada Molerka”, koja

je do`ivela dva izda-

wa, Dude se odu`io

svojoj majci, od koje je

nasledio dar za muzi-

ku, kao i qubav prema

`ivotu i qudima. Ja-

raka, velikog ~a~an-

skog giteristu i boe-

ma, koji je zadu`io

mnoge muzi~are, otr-

gao je od zaborava

prirediv{i mu ve~e,

2005. godine, a Dude-

tova zasluga je i {to

mu je na ~a~anskom

grobqu, gde je sahra-

wen, podignut spome-

nik.

ODU@IO SE

MAJCI I JARAKU

Dude Luki} je vlasnik pedesetak usnih harmonika, a

sve su proizvedene u nema~kom gradu Trosingenu. Ve-

lika mu je `eqa da posetiti fabriku i vidi kako to

Nemci rade, ali i da im poka`e sopstveni pronala-

zak. Da ne bi, dok svira, mewao dursku i molsku har-

moniku, on se dosetio da na par~e vodovodne cevi

postavi obe i tako umnogome sebi olak{a posao.

@ELEO BI DA POSETI FABRIKU

USNIH HARMONIKA

Dude sa sinom Bracom koji je danas nastavnik violine

Sve Dudetove harmonike

12 PETAK 23. AVGUST 2013. GODINESELO

- U julu i avgustu je ak-

tuelno konzervirawe kor-

ni{ona, koje u najve}im ko-

li~inama prera|ujemo.

Firma organizuje proiz-

vodwu korni{ona, {to

podrazumeva da kooperan-

tima obezbe|ujemo semena,

|ubrivo, mre`u, foliju, sve

ono {to je potrebno za se-

tvu. Naravno, organizujemo

i otkup. Trenutno su aktu-

elne {qive, od kojih osim

xema, kuvamo i po ~etiri -

pet hiqada tegli slatkog.

Ve} su skuvani xemovi od

jagode i kajsije - ka`e Dra-

gan Milo{evi}, jedan od

suvlasnika firme za prera-

du vo}a i povr}a “Polo”.

Prema wegovim re~ima,

kompanija radi sa oko 40

odsto kapaciteta, jer nedo-

staju ozbiqni kupci, koji

bi na vreme, u prole}e, ugo-

vorili posao na osnovu ko-

ga bi firma organizovala

proizvodwu. Za unapre|e-

we kapaciteta neophodan je

samo dobar kupac, tvrdi

Milo{evi}:

- Nekada je za {irewe

kapaciteta bila potrebna

dobra tehnologija. Sada je

i oprema dostupna, kako

doma}a, tako i inostrana.

Jake firme iz Italije i

Nema~ke imaju svoja pred-

stavni{tva u Srbiji, a

oprema mo`e da se kupi i

preko povoqnih kredita.

Ali, problem nastaje kada

se napravi proizvod ~iji je

rok upotrebe dve godine.

Kome ga prodati? Na{e

podru~je i uop{te Srbija

ima dovoqno sirovina, i

vo}a i povr}a koje bi mo-

glo da se konzervira, ali

glavni problem je ko }e da

kupi i plati proizvod. Po-

trebno je izvoziti robu.

Srbija je nekada bila jaka,

imala je velike firme koje

su se bavile konzervira-

wem vo}a i povr}a, a danas

su mahom zatvorene. Ostali

su mawi pogoni koji nemaju

kapacitet i snagu da iza|u

na inostrano tr`i{te i da

budu prisutni na sajmovi-

ma u Nema~koj, Rusiji, ili

bilo kojoj zemqi. Da bi se

na stranom tr`i{tu nastu-

pilo na ozbiqan na~in,

mora da se ukqu~i dr`ava,

potrebna je neka organiza-

cija, ili udru`ewe.

Prema wegovom mi{qe-

wu, prera|iva~i su u vrlo

te{koj poziciji. On ka`e

da se sa sopstvenim sred-

stvima poqoprivreda vrlo

jednostavno i jeftino mo-

`e podi}i na vi{i nivo,

isti~u}i da su prera|iva-

~ima neophodni samo do-

bri kupci.

- Malim tr-

govinama se ne

mo`e plasira-

ti ve}a koli~ina robe, a

trgovinski lanci su uglav-

nom te{ki za saradwu, i

baziraju se na robi iz Ma-

kedonije. Deca u vrti}ima

jedu krastavac i papriku

iz Makedonije, pored na{e

proizvodwe! Dr`ava nije

uslovila javne ustanove i

institucije da koriste

konzervirano vo}e i povr-

}e iskqu~ivo doma}eg po-

rekla - razo~arano konsta-

tuje Dragan Milo{evi}.

Dok razgledamo pogone,

na{ sagovorenik napomi-

we da ima mnogo problema

od po~etka proizvodwe do

finalnog proizvoda. Pro-

blem mo`e biti i nabavka

ambala`e, jer se tegle i

fla{e uglavnom uvoze iz

Ukrajine, Bugarske, Mol-

davije, Hrvatske.

Tehnologija prerade je

klasi~na, konzervirawe

povr}a se zasniva na prin-

cipu pasterizacije. Kada

se gotov proizvod preradi

u pogonu u Prislonici,

skladi{ti se u magacinu u

Zabla}u, gde “odle`i” 30-

40 dana da se “stabilizuje”.

“Svaka tegla ponovo mora

da pro|e kroz ruke, kako bi

se proverilo da li je sve u

redu”, obja{wava Milo{e-

vi} i dodaje:

- Ovaj posao podrazume-

va i mnogo nervirawa. Qu-

di su ranije govorili:

“Ili `ivi{ sa proizvod-

wom i preradom, ili se ti-

me ne bavi{“. I bili su u

pravu, jer je svaka tegla

bukvalno “pri~a za sebe”.

Firma je opremqena

svim neophodnim apara-

tima. Poseduje linije za

toplu preradu, za konzer-

virawe, za pakovawe, tu-

nele za naliv, zatvara~i-

ce za limenke, liniju za

pasterizaciju, sitniju

opremu, qu{tilice, sec-

kalice koje se koriste u

pripremnom delu, kao i

prate}u opremu za kuvawe,

pasirawe vo}a i mlevewe.

“Polo” svojim proizvo-

dima snabdeva trgovine i

veleprodaje, a organizuje i

sindikalnu prodaju po bu-

xetskim ustanovama, {ko-

lama, sudovima, bolnica-

ma, domovima zdravqa...,

odnosno u svim firmama

gde postoji sindikat.

U kompaniji, koja pro-

izvode plasira po ~itavoj

Srbiji i delu Vojvodine,

zaposleno je desetak qudi,

a u sezoni je anga`ovano

vi{e radnika, u zavisnosti

od sirovine i potreba.

- Aktivno se radi {est -

sedam meseci, koliko ima

sve`e sirovine. Po~iwemo

od maja, sa prvim jagodama,

a zavr{avamo polovinom

decembra, sa cveklom i fe-

feronima. Za proizvo|a~e

je veoma bitno da “ispred

sebe” imaju firmu koja }e

da ugovori posao, ulo`i u

proizvodwu, otkupi rod i

adekvatno plati. Do sada

smo ispunili sva obe}awa

koja smo dali proizvo|a~i-

ma. Nije malo trajati 20

godina, qudi prepoznaju

kvalitet. Velika je borba,

ula`emo mnogo rada i en-

tuzijazma da bi ova firma

opstala. Ali, kako }e biti

daqe? Pitawe je da li }e se

dr`ava “pozabaviti” pre-

radom i podi}i je na vi{i

nivo. Svi obe}avaju da }e

se ne{to promeniti - ka`e,

bez velikih o~ekivawa,

Dragan Milo{evi}.

N. R.

Projekat

"Podr`imo mlade vo}are" realizuje "^a~anski glas", a sufinansira

Ministarstvo kulture i informisawa iz buxeta Republike Srbije

Republika Srbija

Ministarstvo kulture

i informisawa

KOMPANIJA ZA PRERADU VO]A I POVR]A “POLO” USPE[NO POSLUJE VE] DVE DECENIJE

Firma za preradu vo}a i povr}a “Polo”,

sa najve}im obimom proizvodwe u na{em

kraju, postoji dvadesetak godina, a kon-

zervirawem se bavi ve} jednu deceniju.

Pored konzervirawa korni{ona, papri-

ke, cvekle, feferona, me{ane salate, u

pogonima za preradu koji se nalaze u

Prislonici, proizvode se i xemovi i

marmelade od jagode, kajsije, {qive,

breskve. Me|u proizvodima firme “Po-

lo” su i slatka od divqe kupine, {qive

i duwe, koja u besprekorno higijenskim

uslovima, vredne radnice kuvaju na tra-

dicionalan na~in. Na godi{wem nivou u

ovim pogonima se preradi 500 tona povr-

}a i vo}a. U okviru kompanije je i su{a-

ra, u kojoj se su{i iskqu~ivo {qiva

stenlej za sopstvene potrebe.

Partneri firme, Cane Jovanovi} i Dra-

gan Milo{evi}, ove godine su uveli i

montirali liniju za euro krem, koja je

jo{ uvek u fazi “razra|ivawa”, kako tr-

`i{ta, tako i tehnologije. Do kraja godi-

ne i ovaj slatki proizvod }e u}i u malo-

prodajne objekte i pove}ati bogat asorti-

man firme.

U Zabla}u se pored skladi{tewa robe,

to~i sir}e i esencija, lepe etikete, fi-

nalizira ambala`a svih proizvoda i

proverava roba, jer je svaka tegla ili

fla{a “pri~a za sebe”.

PRERA\IVA^IMA NEOPHODNI

SAMO DOBRI KUPCI

Dragan Milo{evi}

PETAK 23. AVGUST 2013. GODINE 13DRU[TVO

Uorganizaciji Srp-

sko-rusko-beloru-

skog prijateqstva

Srbije odr`ana je me|una-

rodna manifestacija pod

nazivom „Sveslovenski ku-

linarski susreti“, odno-

sno takmi~ewe u spravqa-

wu ribqe ~orbe. Ova mani-

festacija je odr`ana 18.

avgusta u Mr~ajevcima, na

lokaciji „Raj na Moravi“,

u prisustvu velikog broja

takmi~ara, donatora,

sponzora i posetilaca, uz

prigodan kulturno-umet-

ni~ki program.

Manifestaciji su pri-

sustvovali ambasador Re-

publike Belorusije Vladi-

mir ^u{ev, kao i prvi se-

kretar Ambasade Ruske Fe-

deracije Valnetin Koqa-

sev, narodni poslanici

Skup{tine Republike Sr-

bije, kao i mnogobrojni

uspe{ni privrednici Gra-

da ^a~ka i ostalih gradova

sa teritorije Republike

Srbije (gde Srpsko-rusko-

belorusko prijateqstvo

Srbije ima svoje gradske i

op{tinske odbore).

Manifestaciju je otvo-

rila predsednik Gradskog

odbora Srpsko-rusko-be-

loruskog prijateqstva Sr-

bije Ksenija Radoji~i}, ko-

ja je pozdravila sve goste.

Predstavnici ambasada

Ruske Federacije i Repu-

blike Belorusije obratili

su se prisutnima, pozdra-

vili predsednika Udru`e-

wa Dragana Logvinova i

izjavili da podr`avaju

inicijativu Srpsko-rusko-

beloruskog prijateqstva

Srbije da organizuje mani-

festaciju ovog tipa, koja

treba da bude tradicio-

nalna. Tako|e su zahvalili

i vlasniku „Raja na Mora-

vi“ Miloradu Jev|ovi}u,

koji je izrazio spremnost

da ustupi na kori{}ewe

deo svog placa na kome bi

izgradili tri etno-ku}e u

nacionalnom stilu Srbije,

Rusije i Belorusije, ista-

kav{i da }e i oni sami do-

prineti ure|ewu tih etno-

ku}a.

Potom se prisutnima

obratio i Milorad Jev|o-

vi}, vlasnik „Raja na Mo-

ravi“ u Mr~ajevcima, koji

se zahvalio takmi~arima,

gostima i predstavnicima

ambasade i dodelio na ko-

ri{}ewe tri parcele za iz-

gradwu etno-ku}a u srp-

skom, ruskom i beloruskom

stilu.

U takmi~arskom delu je

u~estvovalo 12 ekipa koje

su pokazale ume}e u kuvawu

ribqe ~orbe. Prvo mesto

zauzela je ekipa Udru`ewe

Makedonaca Moravi~kog

okruga “Dame Grujev“, ^a-

~ak, drugo ekipa Srpsko-

rusko-beloruskog prija-

teqstva Srbije, ^a~ak, a

tre}e ekipa „Zoran i Dra-

gan kom{ije“ iz Mr~ajeva-

ca. Pobedni~ke ekipe su

dobile diplome, majice i

kwige, a ostali u~esnici,

kao i sponzori i donatori

zahvalnice.

Posle progla{ewa po-

bednika odr`an je prigo-

dan kulturno-umetni~ki

program, uz u~e{}e Aka-

demskog dru{tva „Slavuji

sa Morave“, @enske peva~-

ke grupe „Zlatne ruke“, Pa-

lilula i frula{a Slobo-

dana Kova~evi}a.

U MR^AJEVCIMA ODR@ANA ME\UNARODNA MANIFESTACIJA

„SVESLOVENSKI KULINARSKI SUSRETI“

Unedequ, 18. avgusta,

u okviru 8. Letwih

duhovnih ve~eri u

^a~ku, u organizaciji iz-

dava~ke ku}e Katena mundi

i Dveri, u prepunom dvori-

{tu KUD “Abra{evi}”,

odr`ana je tribina na temu

TITO I SRBI. Povod je

bila nova kwiga prof. dr

Mila Lompara POVRA-

TAK SRPSKOM STANO-

VI[TU i zbornik teksto-

va sa okruglog stola o Jo-

sipu Brozu Titu, kao i po-

sledicama titoizma pod

nazivom TITO i SRBI –

zlo~inac na ~elu kolone,

obe nedavno objavqene u

Kateni mundi. Na tribini

su pored prof. Lompara

govorili i publicisti mr

Vladimir Dimitrijevi},

mr Radovan Kalabi} i An-

tonije \uri}. Vladimir

Dimitrijevi} je ukazao na

kontinuitet izme|u stavo-

va Milo{a Crwanskog pre

80 godina i Mila Lompara

danas, koji donose iste za-

kqu~ke kada je re~ o kata-

strofalnim posledicama

napu{tawa istorijskog pu-

ta srpskog stanovi{ta i

prihvatawa tu|ih geopoli-

ti~kih i identitetskih in-

teresa.

Radovan Kalabi} se

osvrnuo na najnoviji ot-

kriven dokument CIA-e iz

kraja sedamdesetih godina

pro{log veka, koji na

osnovu nau~ne analize jezi-

ka kojim je govorio, doka-

zuje da Tito ne mo`e biti

sa prostora biv{e Jugosla-

vije, ve} je najverovatnije

Poqak ili Rus. Istovre-

meno, velika istra`ivawa

wegovog porekla su apso-

lutno nebitna, jer je u pi-

tawu ~ovek-projekat, na-

pravqen i instaliran da

zavr{i posao za tu|e inte-

rese, a na {tetu srpskih

nacionalnih i dr`avnih

interesa. Jer, sve {to je

uradio bilo je razorno po

srpski narod: gra|anski

rat, komunisti~ki zlo~i-

ni, ubijawe politi~kih

emigranata, podela srp-

skih teritorija, pravqewe

pokrajina unutar Srbije,

podele u SPC, pravqewe

novih nacija, jezika i cr-

kava iz srpskog korena...

Milo Lompar je upore-

dio dva veka, 19. u kome je

vladalo srpsko stanovi-

{te i uspon srpske dr`av-

nosti, i 20. u kome smo po-

sle 1913. napustili srpsko

stanovi{te i do`iveli

brojne istorijske poraze.

Posebno je ukazao na kon-

tinuitet antisrpskog de-

lovawa u potpuno razli~i-

tim epohama jugosloven-

stva, komunizma i evrouni-

jatstva, za koje je jedin-

stven pojam srpske krivi-

ce, koji se name}e Srbima.

Prvo smo ozna~eni kao

krivci za po~etak Prvog

svetskog rata, potom kao

hegemoni u prvoj Jugosla-

viji, i na kraju kao krivci

za raspad druge Jugoslavi-

je. Kao {to je rekao prof.

Lompar, najpre smo bili

krivi za stvarawe Jugosla-

vije, a potom za weno ru{e-

we. A ustvari se radi o

stalnom delovawu stranih

interesnih sila koje u sve-

mu pronalaze srpsku kri-

vicu, ~ime nastoje da one-

mogu}e ostvarivawe legi-

timnih srpskih nacional-

nih i dr`avnih interesa

na Balkanu.

Antonije \uri} je naveo

brojne primere moralnih

podviga srpskog naroda u

Prvom i Drugom svetskom

ratu iz svojih kultnih

kwiga Solunci govore i

Crvena kuga, kao i komuni-

sti~kih zlo~ina i uni{ta-

vawa Srbije pod Brozovim

re`imom. Istakao je na

kraju nadu da }e mlade gene-

racije, me|u koje spadaju i

Dveri, biti nosioci mo-

ralne obnove srpskog naro-

da i povratka na onda{wu

moralnu veli~inu na{ih

predaka.

Slede}e, 4. ve~e u okviru

8. Letwih duhovnih ve~eri

u ^a~ku, u nedequ, 25. avgu-

sta u 20 ~asova, kao temu

ima}e KAKO SPASITI

DU[U U SAVREMENOM

SVETU, a gosti su protoje-

rej Vojislav Bilbija i jerej

Goran Kova~evi}, parosi

pri hramu Svete Trojice u

Roterdamu, i publicista

Vesna Biorac, autor kwige

PROMENI MISLI –

PROMENI]E[ I @I-

VOT.

Informativna slu`ba

Pokreta Dveri

Delegacija Srpsko-ruskog-beloruskog prijateqstva Srbije sa ambasadorom Republike Beloru-

sije Vladimirom ^u{evim i prvim sekretarom Ruske Federacije Valnetinom Koqasevim

NOVE KWIGE CATENE MUNDI PREDSTAVQENE U ^A^KU

PIJA^NI

BAROMETAR

POVR]E

krompir 40

pasuq 300

paprika 50 - 80

paradajz 30 - 50

krastavac 50

praziluk 100 - 150

tikvice 30 - 50

boranija 100 - 150

brokoli 300

kupus 20

karfiol 100 - 150

per{un 30

{argarepa 40 - 80

cvekla 100

blitva 30

zelena salata 30 - 40

crni luk 40 - 60

beli luk 300

VO]E

sve`e {qive 30

suve {qive 300

jabuke 50 - 60

kru{ke 60 - 80

breskve 60 - 70

nektarine 80

lubenice 20

gro`|e 80

kupine 200

ju`no vo}e 130 - 230

orasi 1.300

MLE^NA PIJACA

projino bra{no 90

pili}i 350 - 370

jaja 6 - 13

kajmak 500 - 600

sir 200 - 350

pr{uta 1.300 - 1.600

slanina 300 - 800

suxuk 850

STO^NA PIJACA

teli}i - nema

tovqenici - nema

prasi}i 200 - 230

ovce 100 - 110

jagwad 210 - 220

p{enica 30

je~am 35

kukuruz 32

PROJEKAT TITO

14 PETAK 23. AVGUST 2013. GODINEZDRAVSTVO

Iako se svakodnevno mogu ~uti upozo-

rewa da obavezno koristimo za{tit-

nu kremu za sun~awe, da se ~uvamo

sun~evih zraka i sklawamo u hlad,

sunce nas mo`e “prevariti” da izgo-

rimo. Sigurno se svakome, makar jed-

nom u `ivotu, dogodilo da mu ko`a

izgori na suncu. ^iwenica je da su

opekotinama podlo`nije osobe svetle

puti, ali ukoliko ne primewujemo

preventivne mere, sun~awe se svako-

me mo`e pretvoriti u “no}nu moru”.

Kada ko`a pocrveni, po~ne da pecka,

postane zategnuta i bolna, neprijat-

nosti se mogu ubla`iti jogurtom ili

kiselim mlekom. Ipak, da bi spre~i-

li opekotine od sunca, jo{ uvek je

najboqi savet ne izlagati se sun~evim

zracima tokom najtoplijeg dela dana,

od 11 do 17 ~asova.

Posledice sun~awa ne mo`emo da uo~imo odmah,

nego tek nakon 10 do 12 ~asova, koliko je potreb-

no da vidimo odgovor na{e ko`e na vreme pro-

vedeno na suncu. Zato je potreban oprez. I daqe va`i

pravilo - sun~awe do 11, eventualno 12 sati, mada je ta-

da sunce ve} u zenitu, i to je vreme kada se vrlo lako po-

crveni i izgori na suncu. Tako|e, ne bi se trebalo sun-

~ati popodne do 16 sati, ~ak i do 17 ~asova, ukoliko su

vrlo visoke temperature, vi{e od 30 stepeni, podse}a dr

Suzana Kosti}, specijalista dermatovenerologije iz

Yuta centra.

- Ko`a uvek mora biti za{ti}ena kremovima sa viso-

kim za{titnim faktorom. U dermatologiji postoji po-

dela ko`e na ~etiri razli~ita tipa. Tip 1 su osobe sa

izuzetno svetlom ko`om, svetlim o~ima (svetloplavim

ili svetlozelenim), svetlom bojom kose i to su uglavnom

nordijski tipovi, kojih ima i kod nas. Osobe koje uvek

ka`u da izgore, a nikad ne pocrne. Tip 2 su osobe koje

tako|e imaju svetlu boju ko`e, koje vrlo ~esto izgore na

suncu, ali ako vode ra~una ko`a im mo`e blago potam-

neti. Uglavnom, oni nikada ne mogu da dostignu tamni-

ju boju tena, ve} samo svetlo sme|u. Tip 3 su osobe koje

imaju mnogo pigmenta, tamnije o~i i tamniju kosu. Wi-

hova ko`a naizgled mo`e da bude svetla, ali te osobe iz-

uzetno brzo potamne na suncu i retko kad mogu da izgo-

re. Tip 4 su osobe tamno crne rase koje nikada ne izgo-

re, koje mogu samo jo{ vi{e da potamne i to su negroid-

ni tipovi. Kod nas su naj~e{}i tipovi ko`e tri i dva.

Osobe sa ova dva tipa ko`e zahtevaju adekvatnu za{titu

od sunca, i to tip 2 za{titni faktor do 50, a tip 3 kre-

mu s faktorom do 30 - ka`e dr Kosti}.

DECU POSEBNO ^UVATI

Doktorka isti~e da malu decu posebno treba ~uvati

na suncu, jer je wihova ko`a izuzetno osetqiva, ne`na,

tanka i kod wih jo{ nije dovoqno razvijen sistem za

termoregulaciju. Deca mogu dobiti ne samo opekotine

na suncu, nego ponekad i sun~anicu ili toplotni udar,

napomiwe na{a sagovornica:

- Toplotni udar se dobija usled kombinacije jakog

sunca i visoke vlage. Zato nikada ne stavqajte mokar

ka~ket ili mokru majicu na sebe ako ste izlo`eni jakom

suncu. Sun~anica je ne{to drugo, ona je samo dejstvo ja-

kog sunca, odnosno visokih temperatura. Dakle, decu

posebno treba ~uvati, a najva`nije je sa~uvati im glavu,

jer kod dece do godinu dana nije potpuno srasla fonta-

nela.

Doktorka Kosti} podse}a da je va`no uzimati dovoq-

no te~nosti, laganu hranu, nikako masnu i te{ku, kao ni

gazirana pi}a:

- U trenutku se ~ini da gazirano i hladno osve`ava,

ali to je samo privid. Mnogo je boqe piti mlaka pi}a.

Za{to Rusi zimi piju hladne napitke, a leti tople ~aje-

ve? To je logi~no. Mnogo je boqe ako uzimate napitke

~ija je temperatura bliskija spoqa{woj i temperaturi

va{eg tela.

Ukoliko se navedena preventiva ne ispo{tuje, mo`e

do}i do ne`eqenih posledica. Jedna od wih je pregore-

vawe na suncu koje je pra}eno jakim crvenilom, a u te-

`im slu~ajevima i pojavom plikova na ko`i i ose}ajem

bola i pe~ewa.

- Ove posledice se javqaju nekoliko sati nakon izla-

gawa suncu. Prvo {to treba uraditi je tu{irawe hlad-

nijom vodom, da se {to br`e izvu~e povi{ena tempera-

tura na povr{ini ko`e, a potom da se nama`e kiselim

mlekom ili jogurtom koji je iz fri`idera. Akcenat pr-

ve pomo}i je na spoqa{wem sistemu hla|ewa. Ukoliko

neko ima temperaturu ili groznicu, onda se primewuju

lekovi, antipiretici koji sni`avaju telesnu temperatu-

ru. Za pojavu glavaboqe je neophodno uzeti lek protiv

bolova. Ali, u tom slu~aju savetujem da se osoba ne le~i

sama, ve} da se javi lekaru, jer je mogu}e da je dobila bla-

`i oblik sun~anice. Ona mo`e biti pra}ena mu~ninom

i nagonom na povra}awe, {to je ve} alarmantnije i zah-

teva opservaciju stru~nog lica, tj. doktora - obja{wava

dr Suzana Kosti}, podse}aju}i da je protiv opekotina

izuzetno efikasan [aqi}ev melem “Jomelop”.

KAKO [TITITI MLADE@E

^esto pacijenti pitaju {ta raditi sa nekim ve}im

mlade`ima na telu. U tom slu~aju, ka`e doktorka, mla-

de`e treba sa~uvati na poseban na~in, nije dovoqno sa-

mo ih mazati kremovima sa visokim za{titnim fakto-

rom, jer se oni naj~e{}e u toku kupawa ili znojewa spe-

ru sa ko`e. Ako je mlade` pre~nika ve}eg od 0,5 santime-

tara, on po svojoj veli~ini spada u rizi~nu grupu.

- Dakle, ako je pre~nik ve}i od 0,5 santimetara, ako je

izuzetno tamne boje, re~ je o posebnoj grupi mlade`a ko-

je treba {tititi i to sa preparatima koji su u stiku i

koji su vodootporni. Pre izlaska na sunce, svaki mla-

de` koji pripada rizi~noj grupi treba namazati sti-

kom, koji kupawe u vodi, kao ni znojewe, ne mo`e sklo-

niti sa povr{ine ko`e - savetuje dr Kosti}.

Doktorka napomiwe da i mlade`i koji su nejasno

ograni~eni, koji imaju prisustvo dve ili vi{e boja, na

sredini ili negde s kraja izra{taj koji li~i na papi-

lom, tako|e spada u grupu mlade`a koje treba proveriti.

Kako se proveravaju?

- Uradi se dermoskopski pregled pomo}u uveli~avaju-

}eg stakla. Mlade`, odnosno ~itava promena se uveli~a-

va 20 puta, {to je sasvim dovoqno da se vidi da li po-

stoje promene u gorwim slojevima ko`e. To je takozvano

ABCD pravilo, na osnovu koga gledamo simetriju mla-

de`a, i po horizontalnoj, i po vertikalnoj osi, prisu-

stvo boja, odnosno da li postoji simetrija ne samo po

boji, ve} i po strukturama, koje mogu biti razli~ite.

Mi gledamo prisustvo pigmentne mre`e, neke druge po-

kazateqe i znakove... Zatim, da li je jasna granica prema

okolnoj zdravoj ko`i ili nije, da li postoji plavi~a-

sto, beli~asta prebojenost na ~itavoj povr{ini ili na

jednom delu mlade`a. Ovo su sve elementi koji se uo~a-

vaju pregledom pomo}u dermoskopa, koji uveli~ava ~ita-

vu promenu. Ukoliko postoji neka sumwa {aqemo paci-

jenta kod plasti~nog ili maksilofacijalnog hirurga

koji radi eksciziju, i to skalpelom, iskqu~ivo skalpe-

lom, nikako radiotalasima, laserima i ostalim apara-

tima. Mlade`i se skidaju iskqu~ivo hirur{kom eksci-

zijom, stavi se jedan ili dva konca koliko je potrebno i

nakon sedam dana oni se uklawaju. Svaki mlade` se po

zakonu {aqe na histopatolo{ki pregled. Tek kada se is-

po{tuje ova procedura, ura|eno je sve kako treba, a to

qudi ne znaju - isti~e dr Suzana Kosti}.

N. R.

KAKO SPRE^ITI OPEKOTINE OD SUNCA I ZA[TITITI MLADE@E

IZBEGAVAJTE SUNCE U ZENITU

Dr Suzana Kosti},

specijalista dermatovenerologije iz Yuta centra

PETAK 23. AVGUST 2013. GODINE

JO[ JEDAN USPEH MLADOG MATEMATI^ARA MAKSIMA STOKI]A

IZLO@BOM DE^JIH RADOVA ZAVR[EN PROJEKAT

„KAO PRVO RAZUMI DRVO”

15DRU[TVO

Trenutno je u [apcu, u

svojstvu predava~a u

matemati~kom kam-

pu, a samo mesec dana rani-

je putovao je, kao ~lan i ka-

piten {esto~lane srpske

ekipe, u Kolumbiju, gde je

u~estvovao na 54. me|una-

rodnoj matemati~koj olim-

pijadi.

Na{u zemqu su na ovom

nadmetawu osim Stoki}a,

koji }e za koji dan krenuti

u ~etvrti razred Matema-

ti~ke gimnazije u Beogradu,

predstavqali @arko Ran-

|elovi}, u~enik Gimnazije

“Svetozar Markovi}” u Ni-

{u, Ivan Damwanovi} (ni-

{ka Gimnazija “Bora Stan-

kovi}”) i u~enici beograd-

ske Matemati~ke gimnazije

Bogdana Jeli}, Lazar Radi-

~evi} i Simon Stojkovi}.

@arko je osvojio “zla-

to”, Ivan i Simon “bron-

zu”, dok se Maksim, koji je

pre polaska u sredwu {kolu

`iveo u ^a~ku, u Srbiju

vratio sa srebrnom meda-

qom.

- Veoma sam zadovoqan,

jer je re~ o svetskom takmi-

~ewu za seniore, najvi{em

nivou takmi~ewa za sred-

wo{kolski uzrast. U~e-

stvovalo je vi{e od 500

mladih matemati~ara iz vi-

{e od 100 zemaqa, a zadaci

su bili izuzetno te{ki i

zahtevali mnogo razmi-

{qawa - ka`e na{ sugra|a-

nin.

Za nadmetawe se, dodaje,

pripremao tokom cele go-

dine, ~ak i za vreme raspu-

sta, ali se trud isplatio.

Osim {to je dobio jo{ jed-

nu potvrde svoga talenta i

znawa, imao je prilike da

upozna daleku zemqu i vr-

{wake iz celog sveta.

- Takmi~ewe je trajalo

dva, a u Kolumbiji smo bili

od 18. do 28. jula. Boravili

smo u gradu Santa Marti,

na samoj obali, u hotelu sa

pet zvezdica, po{to su

sponzori olimpijade bili

Google i sli~ne kompanije.

Posetili smo Bogotu, glav-

ni grad Kolumbije, i vide-

li sve {to bi stranac tre-

balo da vidi, a imali smo

dosta vremena i za u`iva-

we. Sve to sami sebi ne bi-

smo mogli nikada da priu-

{timo - prenosi nam Mak-

sim svoje utiske iz daleke

zemqe.

Na republi~ka takmi~e-

wa iz fizike i matematike

krenuo je jo{ kao u~enik ~a-

~anske O[ “Dr Dragi{a

Mi{ovi}”, a ve} u prvom

razredu Matemati~ke gim-

nazije svoje znawe po~eo da

proverava na me|unarod-

nim nadmetawima i na 16.

juniorskoj balkanskoj

olimpijadi na Kipru 2011.

osvojio zlatnu medaqu.

“Zlato” mu je pripalo i na

ovogodi{woj Balkanskoj

matemati~koj olimpijadi,

odr`anoj u kiparskom gra-

du Agrosu od 28. juna do 3.

jula, a pobednik je i prve

Srpske matemati~ke olim-

pijade, koju je 2013. organi-

zovao NIS u saradwi sa

Dru{tvom matemati~ara

Srbije.

Po{to }e naredne godi-

ne iza}i iz sredwo{kolske

klupe, Maksim ve} ozbiqno

razmi{qa o tome u kojoj }e

oblasti i gde nastaviti

{kolovawe.

- @eqa mi je da na Kem-

brixu studiram teorijsku

matematiku. Ve} u septem-

bru }u poslati prijavu, a u

decembru }u, ako me pozovu,

i}i na razgovor. Posle in-

tervjua kona~no }e biti od-

lu~eno da li sam primqen i

ho}u li dobiti wihovu sti-

pendiju - ka`e mladi} ~ija

je prose~na ocena u Mate-

mati~koj gimnaziji 5,0.

E. V.

SA OLIMPIJADE U KOLUMBIJI

Izlo`bom radova sa likovne i li-

terarne radionice u utorak u

podnevnim satima na Gradskom {eta-

li{tu, zaokru`ena je realizacija

projekta “Kao prvo razumi drvo”

Dragane Bo`ovi} i Gordane Majsto-

rovi}, koji je organizovan u okviru

Letwih dana kulture.

- @elimo da istaknemo da se ovaj pro-

jekat bavi o~uvawem prirodnog na-

sle|a - starih stabala i zelenila u

gradu, a osmi{qen je jo{ u januaru

2013. i poslat na konkurs za Letwe

dane kulture objavqen u aprilu. Zato

ga ne treba povezivati sa aktuelnim

trenutnim doga|awima vezanim za

hrast na Savincu. Slu~ajnost je da je

ba{ sada ta tema aktuelna, a ~iweni-

ca je da neko o o~uvawu na{e prirode

razmi{qa uvek i van konkretnih po-

voda - ka`e Dragana Bo`ovi}.

Izlo`eno je oko 70 likovnih i vi{e

literarnih radova dece uzrasta od

~etiri do 15 godina, a po zavr{etku

radionice dogovoreno je da najuspe-

{niji budu i nagra|eni, ka`e kustos

Umetni~ke galerije “Nade`da Petro-

vi}” Dragana Bo`ovi}. Nagrade je na

sopstvenu inicijativu dodelila IK

“P~elica”, koja je publikacijama iz

svog programa darovala ukupno 15 na-

grada u obe kategorije.

- Izlazak radionice u javni prostor

izazvao je veliku pa`wu dece na Grad-

skom {etali{tu, koja su po`elela da

se naknadno i odmah ukqu~e u ove ak-

tivnosti, {to nas raduje, jer u wima

vidimo i budu}e u~esnike u na{im

projektima - rekla je Bo`ovi}ka, na-

pomiwu}i da je sli~no bilo i pro-

{log ~etvrtka, kada je deo Ulice cara

Lazara od kru`nog toka do Obili}e-

ve bio zatvoren za saobra}aj. Tom

prilikom na kolovozu su postavqeni

stolovi i stolice, a deca su crtala

drvored koprivi}a (Celtis australis),

koji je zahvaquju}i ovom projektu do-

bio i informativnu tablu, ka`e Gor-

dana Majstorivi}, stru~ni savetnik

za marketing u Turisti~koj organiza-

ciji ^a~ka, a deca su pisala i pesmi-

ce na temu drvo. U ovom programu je

u~estvovalo vi{e od 150 dece, a nije

izostala ni podr{ka stanara ulice i

vlasnika lokala, koji su ustupili ve-

}i deo inventara za radionicu.

Re~ je o ulici koja je odlukom Zavoda

za za{titu spomenika kulture iz Kra-

qeva za{ti}ena ambijentalna celina

u kojoj se nalazi najstarija kafana u

^a~ku “Car Lazar” iz 1883. i nekoli-

ko veoma starih ku}a, s po~etka 19. ve-

ka, kao i najstarija, koja pripada po-

rodici Popovi}, a sa~uvala je auten-

ti~nost arhitekture i enterijera i

ima muzejsku vrednost, isti~e Maj-

storovi}ka. Atmosferu ovog lepog

dru`ewa upotpunile su u~enice Mu-

zi~ke {kole. Z. L. S.

Ve~eras u 20 ~asova, na

velikoj sceni Doma

kulture bi}e izvedena 13.

premijera, od kako postoji

u na{em gradu, Gluma~ka

radionice Doma kulture,

koju sve vreme vodi Draga

]iri} @ivanovi}, glumi-

ca i rediteqka beograd-

skog De~jeg pozori{ta

“Bo{ko Buha”. Ovoga puta

re~ je o bajci “Rusalka -

Mala sirena” Qudmile

Razumovske, a u gluma~koj

podeli su se na{la 23 po-

laznika ove radionice, od

kojih }e ve}ina, tokom jed-

nosatnog komada, imati

duplirane uloge, re~eno je

na konferenciji za novi-

nare u utorak, organizova-

noj povodom premijere.

Pripreme su po~ele u ma-

ju, a ova bajka je u sceno-

grafskom i fizi~kom smi-

slu donela pote{ko}e, jer

“te{ko je plivati po su-

vom i leteti bez krila”,

rekla je Draga ]iri}, iz-

ra`avaju}i zadovoqstvo

ostvarenim komadom i ~i-

tavom gluma~kom ekipom,

koju ~ine u~enici, uglav-

nom sredwih {kola.

- Bajke nas pogre{no u~e

da se sve sre}no zavr{ava,

ali `ivot nije takav. Po-

sle “^arobwaka iz Oza”,

koji je do`iveo 15 izvo|e-

wa i objasnio {ta zna~i

rastanak, “Mala sirena”

je pri~a o samo}i i usa-

mqenosti. Razumovska je

napravila tu`nu bajku, a

mi smo poku{ali da is-

taknemo da je kvalitet `i-

vqewa, dubine, qubav koje

je sve mawe, na~in na koji

`ivimo, bez obzira kako

glavna junakiwa zavr{a-

va, zapravo wena pobeda, u

vremenima plitko}e i po-

vr{nosti - rekla je Draga

]iri}, koja je kao autor

postavke birala i muziku.

Za kostime je bila zadu`e-

na Sawa @ivanovi}, sce-

nografiju Vojkan Petro-

vi}, koji je i majstor sve-

tla, koreografiju Milo{

Jaxi}, majstori tona su

Nedeqko Vu~i}evi} i

\or|e [kiqevi}, a orga-

nizator Jelena Pu{kar.

Z. L. S.

NOVA PREMIJERA GLUMA^KE

RADIONICE DOMA KULTURE

VE^ERAS „MALA

SIRENA”

DRAGOCEN IZLAZAK

U JAVNI PROSTOR

marketing 032/342-276

DONEO „SREBRO”Osnovnu {kolu je zavr{io u ^a~ku, sada

je u~enik Matematik~ke gimnazije u Beo-

gradu, a `eqa mu je da {kolovawe nasta-

vi na Kembrixu

16 PETAK 23. AVGUST 2013. GODINEKULTURA

POKLON KWIGE

^a~anski glas i kwi`ara LAGUNA }e obradova-

ti ~etvoro ~italaca koji budu najbr`i i jave se u

petak od 11 do 11,30 ~asova u redakciju lista

(tel: 377-107). Uz kupqen posledwi broj

^a~anskog glasa, nagra|eni kwige mogu podi}i u

kwi`ari Laguna, Gradsko {etali{te bb, ^a~ak,

radno vreme 9-21.

Nakon velikog uspeha

trilogije „Pedeset

nijansi“ svetska kwi`ev-

na scena postala je pre-

plavqena erotskim roma-

nima boqeg ili lo{ijeg

kvaliteta, mla|eg ili

starijeg datuma. Kwiga

koja bez svake sumwe za-

vre}uje ~itala~ku pa`wu

je roman Por{e da Koste

„Preduboko“ u izdawu

Lagune. Pred vama je kwi-

`evna erotska avantura

sa dozom misterije. Ro-

man „Preduboko“ je nastao pre „Pedeset nijansi“ a oti-

{ao je korak daqe. Mlada bibliotekarka Gvendolin

Prajs odr`ava erotsku vezu sa profesorom Danijelom ko-

ji ~esto pose}uje biblioteku u kojoj onda radi, ali sve

vreme dobija enigmati~na erotska pisma potpisana sa

„Nemezis“, koja }e ~itaoca dr`ati sve vreme u neizvesno-

sti, a Gvendolin zapawuju i osloba|aju. Ko je wen tajni

obo`avalac i koliko dugo }e se zadovoqiti time da joj se

divi izdaleka?

Autorka Por{a da Kosta najpoznatija je po brojnim

pr{te}im senzualnim pri~ama za ediciju Crna ~ipka.

Napisala je preko trideset romana i novela pod svojim

imenom i preko stotinu kratkih pri~a pod raznim pseu-

donimima. Por{a voli da stvara seksi, dopadqive qude

i da ih stavqa u vrele situacije. Pored proslavqenih sa-

vremenih romana, pi{e istorijske, paranormalne pa i

futuristi~ke pri~e.@ivi u srcu zapadnog Jork{ira s

mu`em i Alis, wihovom voqenom ma~kom. Kad nije zao-

kupqena pisawem, Por{a ~ita, gleda televiziju i fil-

move ili visi na Tviteru i drugim dru{tvenim mre`ama.

Ranije je bila bibliotekarka a radila je i u op{tini.

„Bajka nad bajkama, Senka u

tami“ autora Nenada Gaji-

}a je prvi deo zami{qene

avanturisti~ko-fanta-

sti~ne trilogije nastale na

predlo{ku motiva iz slo-

venske mitologije.

Grupa dece i mladih qudi

kre}e u avanturu, i na svom

putu sre}e zadivquju}e ju-

nake i predele. Neobi~na

dru`ina, okupqena nizom

naizgled slu~ajnih doga|a-

ja, postepeno otkriva da

nije sve onako kao {to iz-

gleda. Slepa devoj~ica,

megdanxija, ~obanin i hromi lopov, u trci za gole `ivo-

te, probija}e se kroz `ivopisni svet mitskih bi}a i za-

boravqenih gradova, dok wihovim koracima kao da upra-

vqaju drevni slovenski bogovi. Jesu li junaci tek mari-

onete mlade i zavodqive ve{tice, vo|ene sopstvenim

skrivenim motivima, ili u pozadini svega zaista vreba-

ju u`asne mra~ne sile iz neizmerne dubine vremena?

Nenad Gaji} (1974) autor je bestselera „Slovenska mito-

logija“, sveobuhvatne ilustrovane kwige enciklopedij-

skog tipa koja je objavqena u izdawu Lagune 2011. godine.

Pisawe smatra svojom istinskom profesijom i `ivot-

nim putem, a nauku omiqenim hobijem. Uz krevet dr`i

spakovan kofer i uvek je spreman da po|e na put po svetu

u potrazi za novim saznawima i inspiracijom.

Nenad Gaji}

„BAJKA NAD BAJKAMA,

SENKA U TAMI“

Por{a da Kosta

PREDUBOKO

Za mlade stvaraoce, u~esnike 8.

Me|unarodnog studentskog

filmskog kampa “Interakcija

2013”, u utorak u sali Gradskog ve}a,

uprili~en je prijem kod gradona~el-

nika Vojislava Ili}a. Gradona~el-

nik je sa saradnicima, po`eleo do-

brodo{licu u~esnicima kampa i po-

sebno pozdravio ekipu koja je snima-

la na teritoriji ^a~ka, filmske

stvaraoce iz Belorusije, Letonije,

Rusije, [vedske i Srbije, istakav{i

da su filmovi snimqeni tokom “In-

terakcije” rezultat sna`ne energije

mladih kreativaca koji u svet {aqu

afirmativne slike o Srbiji.

- Siguran sam da }e vam biti lepo

u na{em grada i verujem da }ete ima-

ti dobru inspiraciju za svoj rad. Ta-

ko|e sam siguran da }emo u`ivati u

oktobru, kada budemo gledali va{a

filmska ostvarewa. Pozdrazvio bih

i organizatore, koji uprkos svim te-

{ko}ama, svake godine unapre|uju

rad Me|unarodnog studentskog

filmskog kampa.

Veqko Negovanovi}, predsednik

Skup{tine grada, koji je od po~etka

ukqu~en u ovaj projekat, kao svedok

wegovog razvoja, izrazio je veliko za-

dovoqstvo {to je ^a~ak iz godine u

godinu bio u prilici da pozdravi

mlade filmske stvaraoce iz ~itavog

sveta:

- Verujem da smo se, i kao dr`ava,

i kao grad, predstavili u pravom sve-

tlu i da ste kroz va{a ostvarewa pre-

neli lepu sliku o nama. Na po~etku je

bilo problema, ali sve smo prevazi-

{li. ^a~ak se sa sve ve}im u~e{}em i

u finansijskom smislu ukqu~uje u

ovaj projekat.

Pomo}nik gradona~elnika za

oblast dru{tvenih delatnosti Alek-

sandar Da~i}, tom prilikom je na-

glasio da je svaka saradwa izme|u

umetnika iz vi{e zemaqa doprinos

razvoju civilizacije, kulture uop-

{te i ~ove~anstva.

Zahvaliv{i rukovodstvu grada na

prijemu, Predrag @ivkovi}, izvr-

{ni producent kampa, podsetio je da

je na po~etku, 2006. godine, ^a~ak

prepoznao kvalitet jednog pionir-

skog projekta, i da od tada redovno

podr`ava “Interakciju” i finansij-

ski poma`e koliko mo`e.

- Tema filma, ekipe koja snima u

^a~ku, je izgradwa skejt parka. Ovu

inicijativu su pokrenuli mladi, a

projekat }e biti realizovan u sarad-

wi sa gradskim rukovodstvom i jav-

nim preduze}ima. Izvesno je da }e

ovaj projekat ugledati svetlost dana,

a skejteri se uklapaju u na{u temu, jer

su dokaz da vredi razmi{qati, radi-

ti, anga`ovati se da svoje zamisli

sprovedete do kraja. Upravo }e o tome

govoriti wihov film - istakao je

@ivkovi}.

Tom Skele, snimateq iz Letonije,

verovao je da }e biti te{ko prona}i

pri~u za dva dana. Me|utim, kako ka-

`e, pri~a ima puno, one su svuda oko

nas, samo ih treba prepoznati. Svi-

|aju mu se lokacije u ^a~ku, posebno

Morava i ko{arka{ki teren kod

Bor~eve hale, odnosno prostor koji

trenutno skejteri koriste za svoje ak-

tivnosti.

Ovogodi{wi Me|unarodni kamp

“Interakcija” (koji }e trajati do 31.

avgusta), okupio je 15 studenata

filmskih akademija iz razli~itih

krajeva sveta, koji }e snimiti tri do-

kumentarna filma u ^a~ku, Gorwem

Milanovcu i Po`egi, na temu “Dela,

ne re~i”. Ovi filmovi }e biti pri-

kazani 29. avgusta u bioskopu Kul-

turnog centra Po`ega, dan kasnije u

dvorani Kulturnog centra u Beogra-

du, a po~etkom oktobra u velikoj sali

Doma kulture u ^a~ku.

Ovogodi{wi kamp se odr`ava uz

podr{ku Ministarstva kulture i in-

formisawa, op{tina Po`ega i Gor-

wi Milanovac, Grada ^a~ka i Erste

Banke, a organizator je Nezavisni

filmski cenatar “Filmart”.

N. R.

Javnim ~asom frule, 8.

avgusta, nakon mesec

dana, i ~etiri de{ava-

wa koja je ponudio (zavr-

{ni koncert 5. avgusta, dva

mini koncerta u okviru

NUMA FESTA-programa

koji promovi{e novu am-

bijentalnu, autorsku muzi-

ku (6. i 7. avgust) i pomenu-

tu radionicu, koju je vodio

muzi~ki pedagog Mom~ilo

Dragojevi}, zavr{en je Fe-

stival ambijentalne i etno

muzike KARUSEL, koji je i

ove godine realizovan u

okviru programa Letwih

dana kulture u ^a~ku. Sve

je po~elo 13. jula, izlo-

`bom fotografija Karu-

sel/ Retrospektiva 2009-

2013.

Bilans Festivala, ~iji

je idejni tvorac novinar

Du{an Darijevi}, bele`i:

36 sati programa, 22 izvo-

|a~a, 82 u~esnika, ~etiri

velika koncerta u dvori-

{tu UG “Nade`da Petro-

vi}”, ~etiri muzi~ke radi-

onice u Narodnom muzeju,

dva mini koncerta, izlo-

`bu fotografija i promo-

ciju ~asopisa “Etnoumqe”.

Ovako bogat program 5.

Festivala “Karusel” je re-

alizovan uz izuzetno

skromnu finansijsku podr-

{ku (Grad ^a~ak i prijate-

qi festivala) i veliki en-

tuzijazam i energiju orga-

nizatora - Asocijacije za

umetnost i kulturu “Karu-

sel”.

- Festival je u potpuno-

sti realizovao i vrednosti

za koje se zala`e od samog

po~etka: afirmacija au-

torske muzike ~a~anskih

izvo|a~a, predstavqawe

savremene autorske muzike,

koja je spoj razli~itih sti-

lova i `anrova, ali i shva-

tawe tradicije, ne kao za-

tvorene i u~aurene, zavr-

{ene muzi~ke pri~e, ve}

kao ne~eg `ivog, {to stal-

no raste i obnavqa se. Ovo-

godi{wi slogan: U OBA

SMERA / INOVATIV-

NOST I TRADICIJA,

povezao je suprotne muzi~-

ke polove, razli~ite tra-

dicije i iskustva. Karusel

je u svoj vrtlog ukqu~io

sve, muzi~are sa iskustvom,

po~etnike, radoznalce,

mlade i one ne tako mlade.

Na festival se dolazilo

porodi~no, publika {aro-

lika, svih generacija, a to-

me je bio i prilago|en i

program festivala, za sva-

koga po ne{to, ali bez

“trulih” kompromisa.

Ovogodi{wi “Karusel” je

po svemu nadma{io pret-

hodna izdawa: po broju po-

setilaca (vi{e od 2.000),

programski i organizaci-

ono je bio na vi{em nivou,

vidqivost u javnosti, pri-

sutnost u medijima, zainte-

resovanost muzi~ara za

u~e{}e, nikad ve}a. Obore-

ni su i neki rekordi, kako

ukupna pose}enost, tako i

koncert 22. jula, koji je bio

najpose}eniji od 2009. go-

dine, sa vi{e od 500 pri-

sutnih. “Karusel” je uspeo

da ove godine dovede i me-

|unarodno poznata i pri-

znata imena, poput Svetla-

ne Spaji}, Katarine Pejak,

Mi{ka Plavog, Fish in Oil -

ka`e Darijevi} i dodaje, da

se “Karusel” na trenutak

zaustavio, ali izra`ava

nadu da }e se ponovo zavr-

teti idu}e godine, a za to je

neophodna pomo} grada i

progla{avawe ovog Festi-

vala za manifestaciju od

posebnog zna~aja za kultu-

ru grada, kako bi joj se

obezbedilo stalno i sigur-

no finansirawe. U suprot-

nom, i uprkos podr{ci

uticajnih poznavalaca i

promotera svetske i nove

muzike, poput World music

asocijacije Srbije, ~aso-

pisa Etnoumqe, festivala

Ring Ring, Bojana \or|e-

vi}a, Olivera \or|evi}a,

Vlade Pejaka, Sare Gigan-

te, Tijane Stankovi}, we-

gova daqa sudbina je pot-

puno neizvesna i zavisi}e

od socijalno-dru{tvenih

okolnosti u kojima se na-

lazimo, a koje su apsolutno

nepovoqne za bilo kakvu

kulturnu delatnost.

Z. L. S.

DOBRODO[LICA ZA U^ESNIKE KAMPA „INTERAKCIJA 2013“

“DELA, NE RE^I”

ZAVR[EN FESTIVAL KARUSEL 2013.

BOQI NEGO IKAD

PETAK 23. AVGUST 2013. GODINE 17KULTURA

POKLON KWIGE

Kao i svakog petka, ^A^ANSKI GLAS i VULKAN

IZDAVA[TVO }e obradovati ~etvoro ~italaca

koji budu najbr`i i jave se u petak od 11 do

11,30 ~asova u redakciju lista (tel: 344-772). Uz

kupqen posledwi broj ^a~anskog glasa, nagra|e-

ni naredna dva dana kwige mogu podi}i u kwi-

`ari Vulkan u Roda centru.

Zabrawena kwiga oven-

~ana brojnim nagradama

i prevedena na vi{e od

20 jezika

Potresna pri~a o jakim

`enama koje se bore za

ono {to `ele, o prija-

teqstvu i strastima,

ali i o qubavi prema ze-

mqi.

Veliki roman o qubavi

i nadi, o mr`wi i pat-

wi... Parinu{ Sanije

hrabro i odlu~no otkri-

va istinu o `enama u

Iranu, okovanim tradi-

cijom, koje se i danas,

ovog ~asa, bore protiv

fanatizma.

Mazuma nikada nije upoznala slobodu. Zna samo da slu{a

oca i bra}u. Zna i za batine, koje ~esto dobija. Zna {ta se

o~ekuje od ~asne i smerne devojke kakva je ona: da nosi ~a-

dor, da slu`i mu{karcima uvek i svuda, da kora~a brzo,

spu{tenog pogleda. Ipak, Mazuma danas nije poslu{ala.

Usudila se da pogleda mladi}a kojeg svaki dan sre}e na

uskim sokacima svoga grada. Nije trebalo mnogo pa da

pogledi prerastu u veliku qubav. U qubav opasnu, koju je

nemogu}e sakriti i zbog koje }e biti ka`wena. Kriva je

za najve}i greh, zbog toga {to voli. Ovoga puta, batine

nisu dovoqna kazna. Da bi sa~uvala porodi~nu ~ast, mo-

ra odmah da se uda, i to za ~oveka kojeg }e joj izabrati

bra}a. Od tog trenutka, Mazuma mora da prihvati svoju

sudbinu. Da bude predana `ena svom mu`u, da udovoqi

svakoj wegovoj `eqi, a potom i bri`na majka svojoj deci.

Dok Iranom besni revolucija, ova `ena }e hrabrost pro-

na}i u qubavi koju ~uva duboko u sebi i koju nikada nije

zaboravila. I ~eka}e dan kada }e napokon dobiti ono

{to zaslu`uje.

Rasko{na renesan-

sna pri~a koja pre-

vazilazi granice

istorije i topi i

najhladnija srca.

Uzbudqiv i napet

istorijski roman

koji na ~udesan na-

~in o`ivqava bogat-

stvo i bedu Venecije

i Malte u XVI veku.

Hana Levi poznata je

u Veneciji po svom

daru da poma`e `e-

nama da donesu bebe

na svet. Me|utim, ka-

da je jedne zimske no-

}i konte Di Padova-

ni zamoli da pomog-

ne wegovoj `eni da se

porodi, Hana je rastrzana. Papskim ediktom Jevrejima je

zabraweno da le~e hri{}ane, ali ponu|eni honorar do-

voqan je da plati otkupninu za svog voqenog mu`a Isaka

zarobqenog na Malti. Ali, mo`e li uop{te da odbije da

izvr{i svoju du`nost prema `eni koja pati?

Hrabra odluka odve{}e je u opasnu avanturu i uvu}i u za-

mr{ena porodi~na rivalstva i intrige, i ugroziti weno

putovawe na Maltu, gde se Isak, uveren da mu je `ena umr-

la od kuge, sprema da kupi beg u novi `ivot.

Roberta Ri~

NO]I U VENECIJI

Parinu{ Sanije

ZAPISANO U ZVEZDAMA

Izlo`ba fotografija posta-

vqena u sredwem holu Doma

kulture i otvorena u utorak,

20. avgusta, u okviru programa Let-

wih dana kulture, ima memorijalni

karakter i prvi put je na ovakav na-

~in osvetlila ime i delo Dragana

Markovi}a Lagardera (1941-1991),

jednog od vode}ih fotoreportera be-

ogradskog dnevnog lista “Politika

ekspres” u pretposledwe dve decenije

20. veka. Iako nije ro|eni ^a~anin,

Markovi} je u gradu na Moravi osta-

vio upe~atqiv trag kao rukometa{ i

fotoreporter, a bio je i o`ewen ^a-

~ankom Qiqanom Mihajlovi}, sa ko-

jom ima sina ^edomira. Oboje `ive i

rade u Beogradu i prisustvovali su

otvarawu ove izlo`be. Zamisao da se

u ^a~ku napravi izlo`ba Markovi-

}evih fotografija potekla je jo{

pro{le godine od wegovog prijate-

qa, ~a~anskog ortopeda dr Qubi{e

Dmitrovi}a, koji je suznih o~iju po-

stavku i otvorio, a kod ~ijih je rodi-

teqa Lagarder godinama u Beogradu

stanovao. Dmitrovi} je ovim povo-

dom sakupio brojne fotografije, a

izlo`ene su probrane iz albuma we-

gove porodice i prijateqa, porodi~-

ne, sportske, kao i one zabele`ene

objektivom u ~a~anskim kafanama

“@ele” i “Ko{“, rekla je glavni

urednik programa Doma kulture Ve-

sna Petrovi}. Dobrodo{licu na

otvarawe izlo`be ~lanovima poro-

dice i brojnim prijateqima po`eleo

je Dobrosav ]uslovi}. Dirqiv, do-

kumentarni tekst sa se}awima wego-

vih prijateqa, za katalog izlo`be

potpisao je Lagarderov dugogodi-

{wi kolega, novinar Gvozden Ota{e-

vi}.

“U uspomenama svojih prijateqa

Dragan Markovi} jo{ kora~a kroz

^a~ak, kroz kafane ovog grada i we-

gove boemske no}i, i se}awa su jedina

odbrana od svima pisane prolazno-

sti...” zabele`io je Ota{evi}. A se-

}aju ga se: Radmilo Mi{ovi}, Sre}-

ko Bradi}, Du{an Radowi} ]uka,

Vladan Radowi} Klapec, Dobrosav

]uslovi}, Miodrag Pavlovi} Lord,

Mihailo Stojkovi} Mominac...

Dragan Markovi} Lagarder je `i-

vot izgubio u 50. godini na profesi-

onalnom zadatku, 17. januara 1991. go-

dine u saobra}ajnoj nesre}i kod La-

zarevca, sa jo{ dvojicom kolega. No-

vinskom fotografijom je po~eo da se

bavi tokom studija, da bi mu po po-

vratku iz JNA 1970. godine, ona po-

stala profesija. Za dve decenije rada

u “Ekspresu”, iako usmeren na sport-

ska de{avawa, Markovi} je

izve{tavao i iz revolucije u

Rumuniji 1989, a jedan od po-

sledwih doga|aja koje je pra-

tio bili su vi{estrana~ki

izbori u Srbiji 9. decembra

1990. Me|u izlo`enim foto-

grafijama nalaze se i ~uveni i

nagra|ivani snimci sporti-

sta iz ^a~ka, Radmila Mi{o-

vi}a, koji je prisustvovao

otvarawu izlo`be, Dragana

Ki}anovi}a, brojnih “@elo-

vih” ko{arka{a, ali i “klu-

pa” na kojima prepoznajemo i druge

sportske radnike ovog grada, pa i

glumce. Dragocen je i ciklus foto-

grafija iz ~a~anskih kafana, koje su

imale kultno mesto u dru{tvenom

`ivotu grada, a svedo~e o boem{tini

koja je bila simbol tog vremena.

^udna je bila Lagarderova sudbi-

na. Nadimak je dobio zbog sli~nosti

sa vitezom, glavnim junakom filma,

snimqenom po francuskom istorij-

skom romanu Pola Favela, koji je tih

godina prikazivan u ^a~ku. Ro|en je

21. oktobra 1941. u Kragujevcu, upra-

vo “na dan kada je nema~ka vojska bez

zrna milosti streqala hiqade |aka u

[umaricama. Zato su Draganovi ro-

diteqi, ^edomir i Nada, odlu~ili

da kao dan ro|ewa svog prvenca upi-

{u 22. oktobar, kako ne bi bio jedino

dete koje ne sme da se veseli na svoj

ro|endan...”, bele`i ovu dirqivu

pri~u Ota{evi}.

Z. L. S.

IZLO@BA FOTOGRAFIJA I SE]AWE NA

DRAGANA MARKOVI]A LAGARDERA

Supruga Qiqana, sa kojom je bio 20 godina u braku, nam ka`e: “Bio je

dobar ~ovek. Imao je ceo prostor za bavqewe svojim poslom. Ode danas,

do|e prekosutra. Kad sam po~ela da radim u “Politici” shvatila sam da

je posao novinara, posao od 25 sati... I da, ako nekoga voli{, prihvata{

ga takvog, sa svim wegovim manama i vrlinama. Posle tragedije, sretala

sam u “Politici” wegove drugare i kolege i mogla sam da im se obratim

za bilo {ta, izlazili su mi u susret, i sami pokretali neke inicijati-

ve... Obezbedili su ^edomiru stipendiju... Drago mi je {to je prire|ena

ova izlo`ba se}awa na Dragana...”

SPORTSKI I BOEMSKI

^A^AK NA OKUPU

Dragan Markovi} Lagarder,

Gvozden Ota{evi} i Milomir

Zekavica

Sin ^edomir i supruga Qiqana

Dr Qubi{a Dmitrovi}, Vesna Petrovi} i Dobrosav ]uslovi}

Petak, 23. avgust, u 21,30 sati

DEJAN \UR^I] BEND

- koncert Plato Doma kulture

Ponedeqak i utorak, 26. i 27. avgust

Zavr{nica izrade ikona radionice koju realizuju

Ra{o Jovani} i Ana Bogi}evi}

Umetni~ki ateqe (ateqe @ike Maksimovi}a)

18 PETAK 23. AVGUST 2013. GODINEVODI^

PR

IP

RE

MI

LA

: I

rena M

ilo{

evi}

KLUB „VELVET”

Restoran

„ROMANSA"

- Qubiteqi staro-

gradske muzike dobro-

do{li su svake ve~eri

od 17 ~asova

Restoran

"STARI GRAD"

- Svakog vikenda

starogradska svirka

Kafana

„PALILULAC“

- Svakog vikenda nas-

tupa orkestar "[e{ir

moj"

“SRPSKI PAB”

Petak, 23. avgust, 22 ~asa

- Svirka "POGRE[ILA RODA"

Subota, 24. avgust, 22 ~asa

- Svirka "BURNS" "

GRADSKA BA[TA

Broj za rezervacije

063-620-333

PIVNICA

„CITY PUB”

Gospodar

Jovanova 22,

telefon 032/228 - 310

KAFE “[TO DA NE”

Petak, 23. avgust, 22 ~asa

- Svirka "BETTY BOO"

PETAK 23. 8. 2013.

08:15 OGLASI

08:45 SERIJA – IZLOG STRASTI

10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV

10:15 KORAK 21

11:15 OGLASI

13:00 NIKO KAO JA-r.

13:30 OGLASI

14:45 FOTOSKAZ –r.

15:30 TV INFORMATOR 1

16:15 IZLOG STRASTI – r.

17:15 OGLASI

18:00 GALASPORT

18:55 TV INFORMATOR 2

19:20 KRAJEM NA[E ULICE

20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE

20:10 INTERAKCIJA

21:00 GRADSKI PUTOKAZ

21:50 VEZE

22:30 TV INFORMATOR 3

22:55 KRAJEM NA[E ULICE

23:10 GLAS ZAPADNE SRBIJE

23:15 Program Srbija na dlanu 1

SUBOTA 24. 8. 2013.

08:15 OGLASI

08:45 KONCERT

10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV

10:15 TREND SETTER

11:15 OGLASI

11:45 SVETA^NIK, VREMEPLOV

12:00 INTERAKCIJA-r

13:30 OGLASI

14:10 GALASPORT –r.

15:30 TV INFORMATOR 1

15:55 KRAJEM NA[E ULICE

16:15 GULIVER

17:15 OGLASI

17:45 GRADSKI PUTOKAZ-r.

18:55 TV INFORMATOR 2

19:20 KRAJEM NA[E ULICE

20:00 MUZI^KA APOTEKA

22:30 TV INFORMATOR 3

22:55 KRAJEM NA[E ULICE

23:10 GLAS ZAPADNE SRBIJE

23:15 Program Srbija na dlanu 1

NEDEQA 25. 8. 2013.

08:15 OGLASI

08:45 POD SJAJEM ZVEZDA

10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK

10:15 STARI ZANATI

11:15 OGLASI

12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV

12:15 NA[E SELO

13:00 ATLAS

13:30 OGLASI

14:00 FILM – MALA PRINCE-

ZA

15:30 VEZE

16:15 52 VIKENDA U SRBIJI

18:30 GULIVER

19:00 SPORTSKA GALAKSIJA

19:30 MERIDIJANIMA

20:00 KARUSEL

23:00 Program Srbija na dlanu 1

PONEDEQAK 26. 8. 2013.

08:15 OGLASI

08:45 SERIJA – Izlog strasti –

09:15 MERIDIJANIMA

09:45 BELI LUK I PAPRICICA

10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV

10:15 SRBIJA I SVET

11:15 OGLASI

12:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK

12:15 NA[E SELO-r.

13:00 IZBLIZA

13:30 OGLASI

14:10 KARUSEL-r.

14:45 IZBLIZA

15:30 TV INFORMATOR 1

16:15 SERIJA - IZLOG STRASTI -r.

17:15 OGLASI

18:00 GALASPORT

18:55 TV INFORMATOR 2

19:35 MERIDIJANIMA

20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE

20:10 DOKUMENTARNI FIL-

MOVI – ZASTAVA FILM

21:00 MILANOVA^KA SEDMI-

CA

21:30 GRUDA

22:30 TV INFORMATOR 3

23:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE

23:15 Program Srbija na dlanu

UTORAK 27. 8. 2013.

08:15 OGLASI

08:45 SERIJA – Izlog strast –

09:15 Meridijanima

09:45 Beli luk I PAPRI^ICA

10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK

10:15 AUTOSPRINT

11:15 OGLASI

12:15 POD SJAJEM ZVEZDA

13:30 OGLASI

14:10 GALASPORT –r.

14:50 DOKUMENTARNI FILM –

ZASTAVA FILM – r.

15:30 TV INFORMATOR 1

16:15 SERIJA – Izlog strasti

16:45 Beli luk I PAPRI^ICA

17:15 OGLASI

17:45 GRUDA-r.

18:15 MILANOVA^KA SEDMICA

–r.

18:55 TV INFORMATOR 2

19:30 MERIDIJANIMA

20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJA

20:05 TV MEDIKUS

21:00 Srbija i svet

22:30 TV INFORMATOR 3

23:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE

23:15 Program Srbija na dlanu 1

SREDA 28. 8. 2013.

08:15 OGLASI

08:45 SERIJA – Izlog strasti

09:15 MERIDIJANIMA

09:45 BELI LUK I PAPRI^ICA

10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK

10:15 IZBLIZA

11:15 OGLASI

12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV

12:15 SUPER 70

13:30 OGLASI

14:10 INTERAKCIJA-r.

15:30 TV INFORMATOR 1

16:15 SERIJA –Izlog strasti –

16:45 BELI LUK I PAPRI^ICA

17:15 OGLASI

17:45 TV MEDIKUS-r.

18:55 TV INFORMATOR 2

19:30 MERIDIJANIMA

20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE

20:05 MO SPORT

20:45 FILM

22:30 TV INFORMATOR 3

23:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE

23:15 Program Srbija na dlanu 1

^ETVRTAK 29. 8. 2013.

08:15 OGLASI

08:45 SERIJA – Izlog strasti –

09:15 MERIDIJANIMA

09:45 BELI LUK I PAPRI^ICA

10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV

10:15 SPORTSKA GALAKSIJA

11:15 OGLASI

12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV

12:15 FILM -r.

13:45 OGLASI

14:30 MO SPORT-r.

15:00 ABS SHOW

15:30 TV INFORMATOR 1

16:15 SERIJA – Izlog strasti

16:45 BELI LUK I PAPRI^ICA

17:15 OGLASI

17:45 VI[E OD SPORTA

18:55 TV INFORMATOR 2

19:30 MERIDIJANIMA

20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE

20:05 NA[E SELO-r.

21:00 FOTOSKAZ

21:45 NIKO KAO JA

22:30 TV INFORMATOR 3

23:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE

23:15 Program Srbija na dlanu 1

- TV GALAKSIJA -

/////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////

TV

PROGRAM

TV

PROGRAM

Letwi dani kulture

Sreda, 28. avgust u 18 sati

"^AROBNI [TAPI]

ANTI]EVE POEZIJE

I NA[IH MLADIH

STVARALACA"

O[ "Bo`o Tomi}" Ro{ci

8. Letwe duhovne ve~eri u ^a~ku, u nedequ,

25. avgusta u 20 ~asova, dvori{te „Abra{evi}a”

KAKO SPASITI DU[U

U SAVREMENOM SVETU

Gosti: protojerej Vojislav Bilbija i jerej Goran

Kova~evi}, parosi pri hramu Svete Trojice u Roter-

damu i publicista Vesna Biorac, autor kwige PRO-

MENI MISLI – PROMENI]E[ I @IVOT.

^etvrtak, 29. avgust

u 19 sati

"TRADICIJA U

NARODNOM

STVARALA[TVU"

Udru`ewe ~uvara dela

Vuka Karaxi}a

Galerija Narodnog muzeja

^etvrta obnovqena

Nu{i}ijada bi}e

odr`ana u Ivawi-

ci od 30. avgusta do 1. sep-

tembra. Obele`i}e je kva-

litetni sadr`aji i izvo|a-

~i poput Van Goga (29. av-

gust, 22 ~asa), Sergeja Tri-

funovi}a i Big benda sa

svojim Moondance progra-

mom, ali i asovi narodne

muzike, Sne`ana \uri-

{i}, Merima Wegomir,

Dobrivoje Topalovi},

Danka Stoiqkovi}, koji

}e ~ar{iju podsetiti na

velikog gradskog boema

Tomu Zdravkovi}a. Pose-

tioci }e u`ivati u pa-

`qivo odabranom pozori-

{nom repertoaru, u kome

predwa~e legende srpskog

glumi{ta: Petar Bo`ovi}

i Gorica Popovi}, Srpsko

narodno pozori{te iz No-

vog Sada, Neboj{a Duga-

li}…

Nu{i}ijada }e obele-

`iti 180 godina od nastan-

ka varo{i i za~etka {kol-

stva, te }e pod sloganom

“^ar{ijawe” obuhvatiti

bogat zabavni, ali i kul-

turni sadr`aj.

Specifi~an festival,

malu varo{ na obalama

Moravice, oboji duhom

Nu{i}evog vremena. Gra-

|ani su kostimirani, a sve

po~iwe velikom paradom.

- Qubiteqe kulture i

zabave na Nu{i}ijadu po-

zivamo ve} dobro pozna-

tom re~enicom: “Vi|eni

ste za Ivawicu”. Bri`qi-

vo smo pripremili sadr-

`aj za sve generacije i ove

godine o~ekujemo mnogo ve-

}u pose}enost. Prethodne

tri Nu{i}ijade okupile

su oko 80.000 posetilaca -

ka`e koordinator festi-

vala Vera Jovanovi}.

Posetioci, tokom tri

dana provedena u Ivawi-

ci, sti~u utisak da su u

Nu{i}evoj Srbiji. Gra-

dom {eta velika parada

kostimiranih Nu{i}evih

regruta, igra se ~uvena

utakmica, po uzoru na se-

riju “Vi{e od igre” snima-

nu u ovoj varo{i, a cen-

tralni korzo uve~e postaje

velika gradska scena.

Novi festival zadr`ao

je svoja stara obele`ja po-

put glumca u ulozi Brani-

slava Nu{i}a, fudbalske

utakmice i {arene parade,

pa ivawi~ka ~ar{ija i we-

ni gra|ani poprimaju iz-

gled s kraja 19. i po~etka

20. veka.

- Po ve} ustaqenom re-

dosledu Nu{i} (glumac

Milan Milosavqevi}) na

otvarawu preuzima kqu~e-

ve od aktuelnog gradona-

~elnika (Milomir Zori})

i ukida fajront u kafana-

ma. No}ni `ivot Ivawice

poprima jednu posebnu no-

tu kulturne zabave. Tokom

celodnevnog programa po-

setioci mogu da vide mno-

{tvo izlo`bi, organizo-

vane su tribine na temu

{kolstva i samog nastanka

Ivawice, sportske mani-

festacije, predstave, mod-

na revija… Nu{i}ijada je

kola`ni festival koga ka-

rakteri{e bogat i razno-

vrstan program - ka`e

predsednica KUDES-a, po-

kreta~a i jednog od orga-

nizatora Nu{i}ijade Dra-

gana Ili}.

Ve} u prvoj obnovqenoj

godini Nu{i}ijada je do-

bila priznawe za najboqu

tradicionalnu manife-

staciju „Turisti~ku slaga-

licu“. Naredne godine do-

bila je nagradu „Turisti~-

ki cvet“ kao najboqi spe-

cijalni doga|aj u funkciji

promocije turizma i broj-

ne nagrade za promotivni

materijal.

B. B.

PETAK 23. AVGUST 2013. GODINE

NU[I]IJADU OTVARA VAN GOG

19IVAWICA

marketing 032/342-276

„VI\ENI STE ZA IVAWICU”

marketing 032/342-276

20 PETAK 23. AVGUST 2013. GODINEMARKETING

marketing 032/342-276

PETAK 23. AVGUST 2013. GODINE 21RECEPTI

upina ima vi{e

vlakana nego ve-

}ina drugog vo}a.

[aka puna kupi-

na ima oko 8 gra-

ma vlakana, a u 25

grama `itarica, koliko se

dnevno preporu~uje, samo 4 gra-

ma. Osim {to su dobra za pro-

bavu i odr`avawe te`ine, vlak-

na poma`u i u sni`avawu hole-

sterola.

Kupine su ~ak deset puta bo-

gatije antioksidansima nego pa-

radajz i brokoli, {to ih svr-

stava u top deset najzdravijih

namirnica.

Tanini, koji ubla`avaju kr-

varewe tako|e se nalaze u kupi-

nama. Osim u le~ewu mawih ra-

nica, kupini pripada vode}e me-

sto me|u bobi~astim vo}em po

koli~ini fitoestrogena, koji

ima veliku ulogu u prevenciji

karcinoma dojki.

Dve {ake kupina dnevno, za-

dovoqavaju dnevnu dozu mangana

u organizamu, koji je jedan od

minerala potrebnih za ~vr{}e

i zdravije kosti.

Jo{ je jedan korisni vitamin

u kupinama - B9 - poznat kao

folna kiselina. Zajedno s vita-

minom B12, nephodan je u stva-

rawu novih krvnih }elija.

U kupinama se nalazi lu-

tein, najva`nija prirodna sup-

stanca za zdravqe qudskog oka.

Smawuje rizik od degeneracije

oka i spre~ava razvoj o~ne mre-

ne. Deluje kao filter sun~a-

nog svetla, apsorbuju}i opasne

UV zrake.

KUPINA

^aj sa kupinovim li-

{}em ima lepu boju, vrlo

je ukusan, aromom podse-

}a na ruski ~aj i koristi

se ~esto kao wegova zame-

na.

Pravi se od jednakih

delova kupinovog, mali-

novog i li{}a {umskih

jagoda. Jednu ka{i~icu

dobro usitwene ove me-

{avine (dovoqna je za

{oqicu ~aja), preliti

vrelom vodom, poklopi-

ti, ostaviti da odstoji 5

minuta, zatim procedi-

ti i zasladiti.

^aj od listova kupine

- Koristan je za le~ewe

dijareje i ispirawe grla

i usta zbog grloboqe,

afta u ustima, upale

krajnika i du{nika. Jed-

na ka{ika iseckanog li-

{}a sa izdancima kuva

se 3 minuta u 2-3 decili-

tra vode i ostavi poklo-

pqeno 10-15 minuta da

stoji. Tada se ocedi, za-

sladi medom i toplo pi-

je vi{e puta dnevno. Za

grgqawe nije potrebno

zasladiti.

Protiv paradentoze i

gangrene - Dve ka{ike

suvog li{}a kuvati 10-

15 minuta u 1/2 l vode,

poklopiti, ostaviti da

se ohladi, zatim dodati

malo jabukovog sir}eta

ili sok od jednog limu-

na. Ovim ~ajem se ispi-

raju usta i desni vi{e

puta dnevno.

Protiv niskog krvnog

pritiska: U bocu sa li-

trom kupinovog vina

staviti dve ka{ike sit-

no iseckanih listi}a

ruzmarina, dobro zatvo-

riti i ostaviti 10 dana

pa procediti. Ovaj na-

pitak se pije kod niskog

krvnog pritiska i to dva

dcl posle jela. Dobro je

znati da se qudima sa

niskim krvnim priti-

skom preporu~uje da po-

sle jela pojedu 40 gr le-

{nika.

Protiv anemije - U 2 l

doma}eg crnog vina, sta-

viti 100 g suvog lista

kupine i 100 g lista ko-

prive, ostaviti da od-

stoji 24 sata, zatim pro-

kuvati 5 minuta, prohla-

diti, zasladiti {um-

skim medom i piti tri

puta dnevno, pre jela po

jednu {oqu.

Plodovi kupine spre-

~avaju talo`ewe lo{eg

holesterola, pojavu ane-

mije, ateroskleroze, na-

stanak raznih sr~anih

oboqewa, mo`danog uda-

ra, sni`avaju krvni pri-

tisak, ja~aju imuni si-

stem organizma, a zbog

svojih antioksidantnih

svojstava spre~avaju i

nastanak raka. Osim to-

ga, plodovi kupine imaju

antivirusno dejstvo,

uni{tavaju bakterije, pa

su koristan prirodni

lek i protiv bakterije

Eserihije koli. Narodna

medicina kupine prepo-

ru~uje i za le~ewe ra-

znih ko`nih bolesti,

prehlade, ka{qa, protiv

upale grla i sluzoko`e

usta.

Kod osipa i uboda in-

sekata izgwaviti listo-

ve kupine da puste sok i

staviti kao oblogu.

Vino od zrelih plo-

dova uspe{no le~i ane-

miju.

Sok od kupina pod-

sti~e varewe i pravilan

rad jetre.

Da li ste

znali da, ako ku-

pina raste na mestu

gde ima podvodnih

voda, dowa strana

listova bi}e bez

bodqa, glatka?

RUBUS FRUTICOSUS

K

Energetska vrednost

100 g sve`ih kupina je

43 kcal / 180 kJ, od toga

su 9,6% ugqeni, 1,4%

proteini i 0,5% masti.

Od minerala kupina sa-

dr`i: kalijum (162 mg),

kalcijum (29 mg), fos-

for (22 mg), magneziju-

ma (20 mg), gvozdje (0,6

mg), mangan (0,6 mg),

cink (0,5 mg) i bakar

(0,2 mg).

Od vitamina kupine sadr`e: vitamin C ,

vitamin A , vitamin E i vitamin K

Sve`e kupine u 100 g sadr`e 5,3 g dijetalnih vlakana.

Kao najprometniju i

n a j i r i t a n t n i j e

mesto u gradu voza-

~i i taksisti navode kru-

`ni tok kod “Solida”. Po

wihovom mi{qewu, naj-

frekventnija deonica je od

“Cara” ka bolnici, a ni-

{ta mawe gu`ve nisu ni u

centru.

- Nama voza~ima je kru-

`ni tok kod “Solida” su-

per, ali de{ava se da pe{a-

ci u kolonama prelaze uli-

cu, nikako da se razi|e gu-

`va. Kako iza|u iz autobu-

sa, odmah su na prelazu.

Mislim da bi semafor tu

dosta zna~io i da bi gu`ve

bile mawe - ka`e voza~ Ve-

libor ^akanovi}.

- Po meni je najkriti~-

niji deo od “Srca” do pija-

ce. Kad tu zagu`va u podne,

ne mo`e{ kolima da pro-

|e{ po 15 minuta. Ovi pre-

lazi pored autobuskih sta-

nica i nisu toliko stra-

{ni - navodi jedan taksi-

sta.

Brojne saobra}ajne sta-

tistike iz godine u godinu

potvr|uju da su pe{aci i

biciklisti najugro`eniji

u saobra}aju. Jedan od

uzroka je i wihova nepa-

`wa. Taksista Zvonko i se-

be vidi kao vrlo nedisci-

plinovanog na pe{a~kim

prelazima.

- Ja odavno pomiwem da

bi od “Solida” do bolnice

trebalo da stoji znak “di-

vqa~ na putu”. Nemojte po-

gre{no da me shvatite, i

sam sam “divqa~” dok pre-

lazim ulicu. Svi mi samo

nekud jurimo. Ne se}am se

kada sam video nekoga da

pre prelaska ulice pogleda

levo-desno, ili da za se-

kund zastane.

- Mislim da najve}e gu-

`ve ne stvaraju pe{aci, ne-

go autobusi. U trenutku se

stvore tri, ~etiri odjed-

nom i to oni koji idu u

istom pravcu - ka`e voza~

Marjan Mileki}.

Osim kru`nog toka kod

“Solida”, voza~i kao naj-

prometnije navode Ulicu

dr Dragi{a Mi{ovi} i

pe{a~ki prelaz kod Po-

{te. Ne retko i tu u centru

grada stoje i po pet minu-

ta, dok pe{aci ne pre|u

ulicu.

- [ta }e qudi, nemaju

krila da prelete - {ali se

taksista Predrag, koji bi

radije pri~ao o drugim te-

mama:

- [ta saobra}ajne gu-

`ve, to imate svuda u svetu.

Ali, nigde ovakvih poli-

ti~ara i naroda.

Direktor Javnog predu-

ze}a “Gradac” Neboj{a Jo-

vanovi}, najavquje izmene

u @elezni~koj ulici i po-

merawe autobuskih staja-

li{ta.

- “Gradac” je predlo`io

re{ewe za promene u @ele-

zni~koj ulici i da autobu-

ska stajali{ta budu izme-

{tena jo{ ni`e. Tako bi i

gu`ve trebalo da budu sma-

wene. Z. J.

22 PETAK 23. AVGUST 2013. GODINE

NAJPROMETNIJE SAOBRA]AJNICE U GRADU

Prema podacima Policijske uprave ^a~ak, za pr-

vih sedam meseci ove godine u Moravi~kom okrugu

stradala su ~etiri pe{aka. Za razliku od 2012, kada

nijedan pe{ak u okrugu nije izgubio `ivot, ovogodi-

{wi pokazateqi su pora`avaju}i. I kada je re~ o

broju povre|enih, statistika nije ohrabruju}a. Pr-

vih sedam meseci 2013. u Moravi~kom okrugu povre-

|eno je 37 pe{aka. Pro{le godine - 15 mawe.

STRADAWE PE[AKA U ^A^KU

Agencija za bezbednost saobra}aja nedavno je ob-

javila istra`ivawa o stradawu pe{aka i bicikli-

sta u Srbiji od 2010. do 2012. Po wihovim analiza-

ma, najvi{e pe{aka u tom razdobqu nastaradalo je u

beogradskim op{tinama. Glavni grad je naveden kao

najrizi~niji za pe{ake, za bicikliste Vojvodina.

Obe kategorije u~esnika u saobra}aju najugro`enije

su u Kraqevu, [apcu, Ubu i Vaqevu.

PE[ACI NAJUGRO@ENIJI U BEOGRADU,

BICIKLISTI U VOJVODINI

marketing 032/342-276

SAOBRA]AJ

KAD „ZAGU@VA” KOD “SOLIDA”KAD „ZAGU@VA” KOD “SOLIDA”

PETAK 23. AVGUST 2013. GODINE

VISOKO PRIZNAWE SVETOG SINODA SPC ZA DVE DECENIJE RADA HUMANITARNOG FONDA

CRKVENE OP[TINE PREQINA

23DRU[TVO

marketing 032/342-276

Citatom “Koji mala

dela ~ini/ On }e i

velika, kad uzmog-

ne...” Marka Miqanova, za-

po~iwe poziv za jubilarnu

20. Skup{tinu Humanitar-

nog fonda Crkvene op{ti-

ne Preqina, koja je odr`a-

na u nedequ, 18, avgusta.

Molitveno blagodarewe u

hramu Svetog Joakima i

Ane u Preqini slu`io je

Wegovo Preosve{tenstvo

episkop [umadijski, ad-

ministrator i mjestobqu-

stiteq eparhije @i~ke go-

spodin Jovan, na ~iji pred-

log je Sveti arhijerejski

Sinod Srpske pravoslavne

Crkve, a po odluci patri-

jarha SPC Irineja, dode-

lio Fondu i pregaocima u

ovoj organizaciji u spro-

vo|ewu odluka Upravnog

odbora HFCO Preqina,

svoje visoko priznawe -

Orden Svetoga Save Dru-

gog stepena “za delatnu qu-

bav prema Svetoj majci Cr-

kvi, naro~ito za pokazanu

brigu o deci, siroma{ni-

ma i nemo}nima i kupovi-

nu crkvenih zvona za mnoge

novosagra|ene crkve”. Vi-

soko priznawe primio je

gospodin Milo{ Rajovi},

osniva~ i pregalac Huma-

nitarnog Fonda od wego-

vog osnivawa 1993. godine,

uz blagoslov Gospodwi, da

zajedno sa bra}om iz [vaj-

carske, nastave sa nesebi~-

nim zalagawem u daqem hu-

manitarnom radu, a sve u

duhu poruke “Samo je na{e,

{to drugima dajemo”. Tom

prilikom, Gramate zahval-

nosti kao zaslu`ni poje-

dinci, koji su progla{eni

velikim crkvenim dobro-

tvorima dobili su: Milo{

Rajovi}, Vjekoslav Marko-

vi}, Milo{ Iri`anin,

Radoslav Topalovi}, Rado-

van Drobwak, Mi}o Nena-

di}, @ivorad Ili}, Nenad

Jovanovi}, Predrag Kova-

~evi}, Stevan Stepanovi}

i dr Dejan Mari}. Pred-

sednik HFCO Preqina

@ivorad Ili}, pozdra-

vqaju}i prisutne je pored

ostalog rekao da se neke

ideje u na{em narodu, upr-

kos sumwama, sprovedu te-

{ko ili im je potrebno du-

`e vreme.

- Iako sa dosta zaka-

{wewa, srpski narod po-

lako shvata istorijske gre-

{ke nekih svojih predaka i

kona~no prihvata jednu

misao, mnogo puta do sada

potvr|enu: “Ne{to novo,

{to nema oslonac na ne~em

starom, {to ne po{tuje

tradicionalne vrednosti

jednog naroda, nema per-

spektivu!” Na sre}u, u na-

{em narodu uvek je bilo i

qudi kod kojih dileme ni-

kada nisu postojale, i u ta-

ko nepovoqnim uslovima

razduhovqenosti naroda,

bilo je retkih pojedinaca

kojima se sa dubokim po-

{tovawem rado zahvaquje-

mo na hrabrosti i mudro-

sti {to su uz veliki li~ni

rizik, koriste}i dru{tve-

na dobra i svoj polo`aj,

u~inili da se mnoga duhov-

na dobra sa~uvaju, kroz po-

pravke, dogradwe, restau-

racije i jo{ mnogo toga.

Uz, kako ka`u, „Bo`iju po-

mo}“ uspeli su da ideju po-

mirewa i duhovnog prepo-

roda srpskog naroda i

sprovedu u delo. Humani-

tarni fond CO Preqina

nastao je najpre kao orga-

nizacija za pomo} siroma-

{nima i bolesnima, onima

koji nisu mogli sami da

obezbede sebi normalan i

`ivot dostojan ~oveka. Me-

|utim, osim materijalne

pomo}i, narod je sve vi{e

prihvatao i drugu, znatno

va`niju poruku, da prome-

ni stavove koji nisu bili

ispravni, da ujedini i po-

miri ideolo{ki razjedi-

weni srpski narod, rekao

je predsednik @ivorad

Ili}. Z. L. S.

- Vreme je pokazalo da su na{i materijalni potencijali

i u najve}oj bedi i siroma{tvu ipak ogromni. Ako se uzme

u obzir ~iwenica da smo osniva~i prvih {kola veronauke

na ovim prostorima, pokreta~i i osniva~i vi{e duhovnih

centara u ~itavoj Srbiji, da smo sagradili Crkvu na gro-

bqu posve}enu Svetom knezu Lazaru i prvu Crkvu krajputa-

{icu u Srbiji posve}enu Svetom Vasiliju Ostro{kom,

kompletno finansirali izgradwu dva parohijska doma, u

Preqini i Sokobawi, darodavci vi{e od 70 zvona za no-

vosagra|ene crkve {irom srpskih zemaqa, od Kosova, pre-

ko [umadije i Beograda, pa do krajweg severa Vojvodine,

pomogli izgradwu i obnovu brojnih crkava i manastira u

na{oj zemqi, izgradili vi{e ku}a za siroma{ne i porodi-

ce sa vi{e dece, mnogim porodicama {irom Srbije pomo-

gli da kupe lekove, hranu, ogrev, da plate struju i obezbede

uslove za `ivot, finansirali ekskurzije i pokloni~ka pu-

tovawa srpskim svetiwama u~enicima osnovnih i sredwih

{kola, stipendirali veliki broj |aka i studenata... Ukup-

na vrednost pomo}i HFCO Preqina u protekle dve dece-

nije prelazi 600.000 eura i zato mislimo da je u proteklih

20 godina opravdao svoje postojawe, i svi mi mo`emo biti

ponosni i zadovoqni ostvarenim - besedio je Ili}.

GRADILI, POMAGALI, DAROVALI...

- Ukupna vrednost

pomo}i HFCO Pre-

qina u protekle

dve decenije pre-

lazi 600.000 eura.

- Zaslu`nim poje-

dincima dodeqene

Gramate

ORDEN SVETOG SAVE DRUGOG STEPENA

24 PETAK 23. AVGUST 2013. GODINELU^ANI

@eqko Tanaskovi}, poznati

srpski odbojka{ i predsednik

Saveza za {kolski sport Srbi-

je, Nenad Golijanin, prvi pot-

predsednik Odbojka{kog save-

za Srbije i Zoran Radoji~i},

predsednik Odbojka{kog klu-

ba “Vizura, posetili su pro-

{le subote Lu~ane. Nakon bo-

ravka na turniru uli~ne od-

bojke, sa predstavnicima lo-

kalne samouprave posetili su

i sportsku halu u okviru kom-

pleksa Sredwe {kole “Draga-

~evo”, koja jo{ uvek nije zavr-

{ena. Kako je tom prilikom

nagla{eno, za zavr{etak ove

moderne sportske hale nedo-

staje vrlo malo sredstava i

pomo} od nadle`nih iz obla-

sti sporta bila bi itekako

dragocena, kako bi se objekat

definitivno priveo nameni.

- Jako malo sredstava nedostaje da se za-

vr{i sportska dvorana u Lu~anima. Ape-

lujem na sve nadle`ne u Beogradu, ali i

obe}avam da }u, u skladu sa svojim mogu}-

nostima, pomo}i da se zaokru`i ovaj pro-

jekat. Mala sredstva ovde bi zna~ila mno-

go, tako da se nadam da }emo zajedni~kim

snagama ovu decu koju smo danas ovde vide-

li na turniru, ve} najesen uvesti u salu, a

od toga }emo svi sutra imati koristi - re-

kao je Zoran Radoji~i}, predsednik Odboj-

ka{kog kluba “Vizura”.

Izgradwa hale je zapo~eta 2006. godine.

Prema ranijim informacijama, radovi su

prekinuti zbog odstupawa od projekta u

izradi krovne konstrukcije. Za po~etnu

fazu izgradwe hale planirano je 65, a do

sada je ulo`eno ukupno 107 miliona dina-

ra.

Kako je istakao Mladomir Sretenovi},

predsednik op{tine Lu~ani, ovom prili-

kom, Draga~evo ima mnogo klubova i mno-

go sportista, kojima je neophodno da na|u

pravo mesto za treninge. Zavr{etkom

sportske hale dobili bi adekvatne uslove

za treninge, kako za odbojku, tako i ostale

sportove. On je najavio da }e nastavak ra-

dova na sportskoj hali pomo}i Ministar-

stvo sporta, a da }e dodatna sredstva iz-

dvojiti i lokalna samouprava, kako bi

Lu~ani definitivno dobili najsavreme-

niju spotsku halu, jer to mladi Draga~eva

istinski zaslu`uju.

BESPLATNA [KOLICA

CRTAWA

U okviru projekta “Sporteleportuj se”,

pro{le subote, u Lu~anima je organizova-

na besplatna {kolica crtawa za decu. Na

platou ispred Doma kulture organizovana

je izlo`ba likovnih radova koji su nasta-

li tokom petodnevnog rada, koliko je ova

{kolica pod budnim okom Nikole ^utu-

rila, likovnog umetnika iz Lu~ana, traja-

la.

- Ovaj projekat je urodio plodom. [ko-

lica crtawa je privukla veliki broj dece.

Prvog dana smo imali dvadesetak u~esni-

ka, ali kako je vreme odmicalo radili smo

sa sve ve}im brojem de~aka i devoj~ica.

Pokazalo se da su svi u~esnici {kolice

crtawa bili vrlo vredni i jako talento-

vani - rekao je likovni umetnik ^uturilo.

Osim kroz izlo`ene radove, svoj tale-

nat za crtawe najmla|i `iteqi Lu~ana su

pokazali i na trgu, crtaju}i kredama. Te-

me svojih crte`a su samostalno birali.

Ovo je ujedno bila dobra prilika da ta-

lentovani mladi umetnici prika`u svoja

dela na svojoj prvoj prodajnoj izlo`bi, a

prikupqena sredstva }e utro{iti za orga-

nizovawe izleta i slikawe u prirodi.

- ^itav projekat ima pet segmenata.

Turnir u basketu je uspe{no realizovan, a

sada smo svedoci da dobar odziv u javno-

sti imaju i na{e druge aktivnosti. Bes-

platna {kolica crtawa i kreativna radi-

onica za decu su pobudile iznena|uju}e ve-

liko interesovawe - rekla je Tamara Ive-

zi}, koordinator projekta.

PEHARI ZA NAJBOQE

NA ODBOJKA[KOM TURNIRU

Na lu~anskom uli~nom odbojka{kom

turniru, organizovanom za decu do 14 go-

dina, u~estvovalo je vi{e od dvadeset eki-

pa iz Po`ege, Ariqa, Ivawice, ^a~ka,

Kotra`e, Gu~e i Lu~ana. U kategoriji sta-

rijih devoj~ica najboqi su bili Ivawica

1, Lu~ani 1 i Sloboda S, dok su me|u mla-

|im devoj~icama najboqe rezultate posti-

gle ekipe: Ivawica 2, Ivawica 3 i Lu~a-

ni 2. U kategoriji de~aka najboqi ekipni

plasman su imali: Lu~ani 2, Lu~ani 1 i

Lu~ani 3. Pehare najboqima uru~ili su

Zoran Radoji~i}, Nenad Golijanin, @eq-

ko Tanaskovi}, u ime lokalne samouprave

Mladomir Sretenovi}, kao i najmla}i vo-

lonteri neformalne omladinske grupe

“Reakcija”, koja je, ina~e, organizator av-

gustovske manifestacije “Sorteleportuj

se”.

Projekat se realizuje pod okriqem Mi-

nistarstva omladine i sporta, a podr`a-

li su ga op{tina Lu~ani, Mesna zajednica

Lu~ani, Centar za kulturu i sport, predu-

ze}e “Milan Blagojevi} - Namenska”, Op-

{tinski odbojka{ki savez i mnogi drugi.

Ina~e, lu~anska neformalna omladinska

grupa “Reakcija” je tokom pro{le godine u

konkurenciji od 224 projekta, koje je fi-

nansiralo Ministarstvo omladine i

sporta, zauzela prvo mesto za realizaciju

humanitarne akcije prikupqawa nov~a-

nih sredstva za decu obolelu od dijabete-

sa. I manifestacija “Sporteleportuj se”,

ako je sudititi po dosada{wim akcijama,

koje su organizovane tokom avgusta, pred-

stavqa pravi pogodak.

V. S.

AVGUSTOVSKE SPORTSKE AKTIVNOSTI U ZNAKU ULI^NIH IGARA

ZAVR[ETAK HALE

MO@DA DO JESENI

PETAK 23. AVGUST 2013. GODINE 25LU^ANI

Navikli smo da nas priroda

neprekidno daruje, ali uprkos to-

me, ~esto smo ru{ila~ki nastro-

jeni prema wenim dobrima, jer ne

shvatamo istinski zna~aj blago-

deti kojima nas obasipa. Me|u

retke i zaista vredne spomenike

prirode spadaju stara stoletna

stabla, kojih je, uglavnom, zbog

nemara qudi sve mawe. Ipak,

blagodare}i naporima onih koji

vide daqe i savesno brinu o pri-

rodnim resursima za dobrobit sa-

da{wih, ali i budu}ih generaci-

ja, na podru~ju Srbije jo{ uvek

postoje takva prirodna dobra, a

mnoga od wih su i za{ti}ena. Lep

primer starawa o retkim i veoma

starim stablima, koja predsta-

vqaju svojevrsne spomenike pri-

rode, ali dobrim delom svedo~e i

o istorijskoj i kulturnoj ba{ti-

ni kraja u kome se nalaze, imamo u

Draga~evu. U porti crkve Svetog

arhangela Gavrila, u draga~ev-

skoj prestonicom trube, ponosno

stoji i svojom rasko{nom lepo-

tom pleni stoletna lipa, kao ne-

mi svedok pro{losti. Pored we,

u draga~evskom kraju postoje i

druga vreme{na stabla razli~i-

tih vrsta drve}a, koja, osim bota-

ni~kog zna~aja, poseduju i neke

druge vrednosti. Me|u wima su

vrbe u Guberevcima, stoletna bre-

za u Dowoj Kravarici, lipa u za-

seoku P{anik u Kotra`i, dren i

klen u Vi~i, kao i dva hrasta lu-

`waka, koja su napunila vi{e od

~etiri stotine godina, u Dowoj

Kravarici, na mestu zvanom \ur-

|evak, gde se nekada saborovalo.

U Guberevcima na Visu, na ima-

wu Ratka Plazini}a, nalazi se

dren, ~ija starost se procewuje na

oko dvesta leta, koji je sa~uvan

zahvaquju}i po{tovawu poro-

di~nog amaneta.

Ozbiqan iskorak u o~uva-

wu prirodnih vrednosti

na podru~ju op{tine Lu-

~ani napravilo je Ekolo{ko dru-

{tvo “Draga~evo”, koje je od svog

nastanka veoma predano brinulo

o za{titi prirode. Zahvaquju}i

wihovom anga`ovawu, neka od

najstarijih i najreprezentativ-

nijih stabala draga~evskog kraja

svrstana su u kategoriju poseb-

nih prirodnih dobara. Ekolo-

{ko dru{tvo je ve}inu ovih sta-

bala obuhvatilo jednim elabora-

tom, na osnovu koga su i dobila

status prirodnih spomenika pod

za{titom dr`ave. O~ekuje se da

}e uskoro i neobi~no stablo bu-

kve, koje se u narodu naziva “{u-

mati {umar”, u Gorwem Dupcu na

mestu zvanom Strmac, biti pro-

gla{eno spomenikom prirode,

odnosno posebnim prirodnim

dobrom. Sa te bukve li{}e ne

opada ni tokom zime, pa ona

predstavqa pravu prirodnu ret-

kost i redovno izaziva znati`e-

qu prolaznika. Du{an Ivano-

vi}, predsednik Izvr{nog odbo-

ra Ekolo{kog dru{tva “Draga-

~evo”, ka`e da su izuzetno vredna

stabla na podru~ju Draga~eva sa-

~uvana zahvaquju}i sna`noj tra-

diciji i ~iwenici da Draga~ev-

ci drve}e do`ivqaju na jedan

druga~iji na~in i da u wemu vide

op{tekorisne funkcije, a ne sa-

mo wegov ogrevni karakter. To-

kom izrade elaborata nije bilo

problema sa vlasnicima stabala,

jer su upravo oni najzaslu`niji

za wihovo o~uvawe. Sam status

za{ti}enog dobra, ne dovodi u

pitawe vlasni{tvo nad stabli-

ma, a Ekolo{ko dru{tvo “Draga-

~evo” se stara o gotovo svim za-

{ti}enim prirodnim dobrima

na ovom podru~ju, istakao je Iva-

novi}.

DRAGA^EVSKA STABLA

ZAPISI

Jedno od devet za{ti}enih

stabala na podru~ju Draga~eva,

sa~uvano kao drvo zapis, jeste i

hrast sladun u Vlasteqicama, na

grobqu Jelav u podno`ju planine

Jelice. Za zapise u narodu, a kako

se veruje jo{ od Vuka Karaxi}a,

postoji jedno nepisano pravilo

da se ne smeju skrnaviti, u {ta je,

kako ka`e Ivanovi}, mnogo boqe

verovati, nego se uveriti, jer je

bilo nekih primera u praksi da

su se oni koji su otkinuli makar

i gran~icu sa takvih stabala lo-

{e proveli.

- Svako ovakvo stablo se osta-

vqa da biolo{ki zavr{i svoj

`ivot, bez obzira da li se litije

ili seoske slave obnavqaju. U po-

sledwih desetak godina se obna-

vqaju ovakvi obi~aji. Obnavqa

se ovakva tradicija i na na{em

podru~ju. Ovde u Draga~evu ima-

mo hrastove, ali i jabuke i neka

druga stabala koja su bila zapi-

si. Nekada ih je bilo na desetine,

ali su mnoga od wih zavr{ila

svoj biolo{ki `ivot. Nadam se

da }emo u kratkom vremenskom

periodu a`urirati i popis ta-

kvih stabala, kako bismo i wih

uvrstili u prirodna dobra po-

sebnih vrednosti - ka`e Ivano-

vi}, dodaju}i da Ekolo{ko dru-

{tvo “Draga~evo” posebnu pa-

`wu usmerava na za{titu poseb-

nih prirodnih dobara na ovom

podru~ju, redovno prati zdrav-

stveno stawe starih stabala, ka-

ko bi se produ`io wihov `ivot,

uz nastojawe da se uvrste u redov-

nu turisti~ku prezentaciju op-

{tine Lu~ani. Deo stabala u cr-

kvenoj porti u Gu~i je, kako isti-

~e Ivanovi}, na`alost, pose~en

pre stru~ne analize, a mo`da su i

neka od wih zaslu`ivala posebnu

pa`wu i mogla biti sa~uvana.

GODINE PROLAZE,

SABORI SE NI@U,

A LIPA

DOSTOJANSTVENO

STOJI...

Pored starosti i botani~kog

zna~aja, stoletno stablo lipe u

crkvenoj porti u Gu~i zauzima

posebno mesto kao kulturna vred-

nost. Kako navode me{tani, ova

lipa se naj~e{}e vezuje za davnu

1961. godinu, kada su se pod we-

nom kro{wom odvijali program-

ski sadr`aji prvog Drgaga~ev-

skog sabora truba~a, {to je prak-

ti~no obele`ilo po~etak jedne

zna~ajne tradicionalne manife-

stacije, koja je brzo prerasla lo-

kalne okvire.

- Pod ovom lipom se za~elo

sve ono {to danas predstavqa

Sabor truba~a i {to traje ve} 53

godine. Bio je to na po~etku mali

sabor za nas Draga~evce i ^a~a-

ne. Me|utim, taj plamen koji je

ovde za~et, ta prva renesansa srp-

ske narodne trube, zahvatila je

~itavu zapadnu Srbiju i pro{i-

rila se do svetskih razmera. Ova

na{a lipa, koja stoji ovde, poma-

lo je izgubila svoj zna~aj, jer su

saborski sadr`aji izme{teni iz

porte. Ipak, ona svedo~i o tim

davnim godinama, kada je ozna~a-

vala mesto sastanka sabora{a. Ja

sam se na ovom mestu kao dete

igrao. Ovde sam prve truba~e slu-

{ao. O ovoj lipi sam i pisao. Go-

dine su pro{le, sabori se niza-

li, a lipa je bila i ostala moja

stalna inspiracija - ka`e kwi-

`evnik Nikola Nika Stoji},

predsednik Skup{tine Ekolo-

{kog dru{tva “Draga~evo” i je-

dan od osniva~a Draga~evskog sa-

bora truba~a, izra`avaju}i uve-

rewe da jedno ovakvo drvo zaslu-

`uje i daleko ve}u pa`wu nego

{to je imalo do sada.

DOBAR PRISTUP

EKOLOGIJI

Ekolo{ko dru{tvo “Draga~e-

vo” osnovano je 10. septembra

1998. godine. Prvi wegovi kora-

ci su bili izrada katastra pri-

rodnih dobara, koja bi mogla bi-

ti pod za{titom dr`ave, kao i

priprema opse`ne foto dokumen-

tacije. Du{an Ivanovi} je rekao

da }e uskoro, zahvaquju}i napo-

rima zaqubqenika u prirodu,

ali i tradiciju, vi{e od 50 obje-

kata prirodnog i kulturnog na-

sle|a na podru~ju Draga~eva biti

pod za{titom dr`ave i da toli-

ki broj za{ti}enih dobara ni

jedna op{tina u Srbiji nema. On

je naveo da je volonterski prin-

cip rada draga~evskog ekolo-

{kog dru{tva predstavqa dobar

model prakse, jer se pokazalo da

daje dobre efekte. On je, tako|e,

dodao da o~ekuju ja~u podr{ku

nadle`nih u dr`avi, kako bi zao-

kru`ili zapo~ete projekte, jer je

re~ o vrednostima koje nisu zna-

~ajne samo za draga~evski kraj,

ve} i za ~itavu Srbiju. I lokal-

na samouprava, kako isti~e, po-

dr`ava i prati napore Ekolo-

{kog dru{tva da se posebna pri-

rodna dobra Draga~eva za{tite

od propadawa. Op{tina Lu~ani

se nalazi u grupi lokalnih samo-

uprava koje su me|u prvima u Sr-

biji usvojile deklaraciju “Dra-

ga~evo ka ekolo{koj sredini” i

na taj na~in ekologiju prihvati-

la kao zvani~ni razvojni kurs

lokalne zajednice. To je potvrdi-

la i usvajawem Deklaracije pro-

tiv genetski modifikovanih or-

ganizama i proizvoda, ~ime je ja-

sno postavqena barijera nekim

novim, ali po zdravqe potro{a-

~a lo{im tendencijama u poqo-

privredi koje su se pojavile u

svetu. Ovakav pristup garantuje

da }e se u Draga~evu uvek proiz-

voditi veoma kvalitetna i zdrav-

stveno bezbedna hrana, {to je naj-

boqa pretpostavka za afirmaci-

ju seoskog, ali i drugih vrsta tu-

rizma, za koje ovaj kraj ima ide-

alne predispozicije, smatra

Ivanovi}.

V. S.

SPOMENICI PRIRODE DRAGA^EVSKOG KRAJA

VI[EVEKOVNA STABLA,

NEMI SVEDOCI PRO[LOSTI!

Stablo hrasta sladuna u Vlasteqicama - ZAPIS

26 PETAK 23. AVGUST 2013. GODINEOGLASI

PRODAJEM ~etvorosoban

stan od 89 m2. Tel. 063/ 735-

0-260

PRODAJEM ~etvorosoban

stan od 78 m2, {iri centar,

6. sprat, lift, CG, 2 terase.

Tel. 063/ 691-761

PRODAJEM ~etvorosoban

stan od 128 m2, centar, 12 m2

zidana gara`a, 2. sprat, nov,

CG. Tel. 032/ 342-190, 060/

434-2-190

PRODAJEM trosoban stan

od 75 m2, kod H. Morave.

Tel. 060/ 345-0-043

PRODAJEM trosoban stan,

u centru grada. Tel. 064/

158-9-363

PRODAJEM dvoiposoban

stan na prvom spratu, u cen-

tru . Tel. 060/ 434-2-190, 032/

342-190

PRODAJEM dvoiposoban

stan od 66 m2, ili mewam za

mawi, uz doplatu. Tel. 063/

27-32-92

PRODAJEM dvoiposoban

stan od 57 m2, ulica

Qubi}ska, novija gradwa.

Povoqno. Tel. 064/ 158-9-363

PRODAJEM dvosoban stan

od 58 m2 na Qubi} keju. Tel.

063/ 453-043

PRODAJEM dvosoban stan

od 83 m2, centar, 2. sprat, 2

terase. Cena 55.000 eura.

Tel. 032/ 342-190, 060/ 434-2-

190

PRODAJEM dvosoban stan

od 49 m2 u blizini {kole

“Dragi{a Mi{ovi}”. Tel.

064/ 158-9-363

PRODAJEM dvosoban stan

od 40 m2 u Aveniji. Tel. 062/

514-429

PRODAJEM dvosoban stan

od 46 m2, u Nemawinoj

ulici . Tel. 061/ 291-6-355

PRODAJEM dvosoban stan

u centru grada. Tel. 060/

349-8-490

PRODAJEM dvosoban stan

od 46 m2 na Gradskom

{etali{tu. Tel. 064/ 26-29-

109

PRODAJEM dvosoban stan

od 49 m2 , u Velikoj koloni-

ji. Tel. 032/ 342-190

PRODAJEM dvosoban stan

od 62 m2, u G. Milanovcu,

ul. Vuka Karaxi}a br. 2/7.

Tel. 032/ 344-684, 064/ 127-6-

727

PRODAJEM dvosoban stan

od 61 m2, u @elezni~koj

ulici. Tel. 032/ 344-630

PRODAJEM dvosoban stan

od 51 m2, 2. sprat, centar,

lift. Tel. 063/ 691-761

PRODAJEM dvosoban stan

od 57 m2. Tel. 063/ 691-761,

032/ 342-190

PRODAJEM dvosoban stan

od 50 m2, kod Med. {kole.

Cena 26.000 eura. Tel.

063/27-32-92

PRODAJEM dvosoban stan

od 55 m2, u Nemawinoj

ulici. Tel. 064/ 158-9-363

PRODAJEM dvosoban stan

od 57 m2 u Aveniji 2. Tel.

063/ 27-32-92

PRODAJEM jednoiposoban

stan od 43 m2 u {irem cen-

tru. Tel. 064/ 673-2-969

PRODAJEM jednoiposoban

stan od 43 m2 u blizini H.

Morave. Cena 26.000 eura.

Tel. 064/ 673-2-969

PRODAJEM jednoiposoban

stan od 44 m2, terasa, VP.

Cena 29.000 eura. Tel. 060/

434-2-190

PRODAJEM jednoiposoban

stan, 2. sprat, lift, noviji,

bez ulagawa, Qubi}ska.

Cena dogovor. Tel. 063/ 127-

5-630

PRODAJEM jednosoban

stan na Vinari, tre}i sprat,

lift. Tel. 063/ 735-0-260

PRODAJEM jednosoban

stan od 32 m2 kod H.Morave.

Tel. 063/ 453-043

PRODAJEM jednosoban

stan od 35.60 m2, centar, VP.

Cena 28.000 eura. Tel. 032/

342-190

PRODAJEM jednosoban

stan od 34 m2 u Nemawinoj.

Tel. 063/ 453-043

PRODAJEM garsoweru od

26 m2, na Keju. Tel. 063/ 349-

333

PRODAJEM garsoweru od

31 m2, nova. Tel. 064/ 26-29-

109

PRODAJEM garsoweru od

25 m2. Tel. 032/ 342-190

PRODAJEM garsoweru od

30 m2. Tel. 063/ 453-043

PRODAJEM garsoweru u

centru grada, nova. Tel. 060/

349-8-490

PRODAJEM garsoweru, na

Alvaxinici od 25 m2, VP.

Cena 17500 eura sa stvari-

ma, 16.500 eura bez stvari.

Tel. 063/ 691-761

PRODAJEM stan od 28 m2,

kod H. Morave. Tel. 064/

146-8-732

PRODAJEM stan od 31 m2 u

Bawalu~koj ulici. Tel. 064/

158-9-363

PRODAJEM stan od 48 m2,

u Obili}evoj ulici. Tel.

064/ 217-6-052

PRODAJEM stan od 64 m2,

kod “Slobodinog”

igrali{ta. Tel. 032/ 349-849

PRODAJEM stan od 28 m2,

kod H. Morave. Tel. 032/

348-927

PRODAJEM stan od 53 m2

kod Solida. Mo`e na kredit

ili na rate. Tel. 061/ 115-9-

863

PRODAJEM stan od 48 m2,

ulica Kneza Vase Popovi}a.

Tel. 061/ 661-1-124

PRODAJEM stan od 43 m2,

u Nemawinoj ulici. Tel.

032/ 228-457

PRODAJEM stan od 43 m2,

nov, na Alvaxinici. Tel.

064/ 26-29-109

PRODAJEM stan u ^a~ku, u

ulici Milenka Nik{i}a.

Tel. 032/ 391-754

PRODAJEM stan od 63 m2,

ulica Svetog Save. Tel. 064/

131-2-544

PRODAJEM stan od 63 m2,

u centru grada. Tel. 063/

127-5-630

PRODAJEM stan u

Ivawici od 62 + 10 m2. Tel.

064/ 307-8-321

PRODAJEM stan od 66 m2

na Gradskom {etali{tu,

drugi sprat. Tel. 064/ 158-9-

363

PRODAJEM stan u

Sin|eli}evoj ulici. Tel.

065/ 641-4-140

PRODAJEM stan od 40 m2,

na Qubi} keju. Tel. 064/ 137-

4-137

PRODAJEM stan od 55 m2 ,

Qubi} kej. Tel. 032/ 342-190

PRODAJEM stan od 77 m2,

u centru grada. Tel. 032/

224-590

PRODAJEM stan od 47 m2

na Keju, u zgradama od

fasadne cigle. Tel. 064/ 673-

2-969

PRODAJEM lokal od 11 m2

, u ^a~ku, centar grada. Tel.

064/ 673-2-969

PRODAJEM poslovni

prostor u Qubi}u. Tel. 032/

342-190

PRODAJEM ku}u od 151 m2,

u Beogradu, kod Crvenog

Krsta. Tel. 060/ 349-8-490

PRODAJEM ku}u od 70 m2,

34 ara placa, u Loznici.

Cena 19.000 eura. Tel. 064/

26-29-109

PRODAJEM ku}u od 100 m2

i 25 ari placa u Topoli.

Povoqno. Tel. 061/ 641-7-105

PRODAJEM ku}u od 80 m2

sa 4 ara placa na Suvom

Bregu. Tel. 063/ 453-043

PRODAJEM ku}u od 200 m2,

10 ari placa, Parmenac,

mogu}nost zamene za dve

mawe stambene jedinice.

Tel. 064/ 26-29-109

NEKRETNINE

- PRODAJA

PRODAJEM pet ari

placa u Kulinovcima

iznad kasarne.

032/368-393 i

063/72-02-735

MALI OGLASI

IZDAJEM NOVU

NAME[TENU GAR-

SOWERU , CENTR

GRADA, ZAPOSLENIM

OSOBAMA. TEL. 224-

590, 063/ 735-0-260

PRODAJEM, BEZ

POSREDNIKA,

UKWI@EN

POSLOVNO STAM-

BENI OBJEKAT U

TRNAVI (kod Trnavske

reke uz regionalni put)

600 m/2, NA DVA

NIVOA, POGODAN ZA

SVE DELATNOSTI I

ZA STANOVAWE.

Telefon: 032/221-

400, mob. 064/12-41-

806, preko celog dana.

PRODAJEM, BEZ

POSREDNIKA, STAN U

STROGOM CENTRU

^A^KA, 92 m/2, TRE]I

SPRAT. Telefon:

032/221-400, mob.

064/12-41-806, preko

celog dana

PRODAJEM STAN

DVOIPOSOBAN,

60M2, SOLITER

„PROSVETA“,

POVOQNO, BEZ

POSREDNIKA.

063/611-497

OD 17-20 ^ASOVA.

NOVI REZERVNI DELOVI

ZA ULI^NE OFF-ROAD I

ATV MOTOCIKLE OD JA-

PANSKIH, ITALIJANSKIH

I OSTALIH EVROPSKIH

PROIZVO\A^A. SUPER CE-

NE UZ DOBAR KVALITET.

TEL. 065/ 445-0-015

IZDAJEM lokal u Ulici

cara Lazara 23, kod “

Xamije”. Povr{ina lo-

kala, sa ~ajnom kuhiwom

i sanitarnim ~vorom je

29 m2.Lokal ima cen-

tralno grejawe. Opre-

mqen je kao frizerski

salon, a pogodan i za

druge delatnosti. Tele-

fon za kontakt:

064/ 150-5-675

ORDINACIJA op{te

stomatologije Dr. Sa{a

Spasojevi}, Jeli~ka 10,

^a~ak. Tel. 032/ 343-

314, 064/2454-094

NAJJEFTINIJE

[OFER [AJBNE ZA

SVE VRSTE AUTA,

KOMBIJA, KAMIONA

I AUTOBUSA. NABAV-

KA, PREVOZ, UGRAD-

WA. POSEBAN LETWI

POPUST. TELEFONI:

032/800 200 i

063/606 979.

DE@URNI

STOMATOLOG

de`urni telefon

062/8617 988

STOMATOLO[KA

ORDINACIJA

Dr MLADEN BEHARA

^a~ak, Ko~e An|elkovi} 1

radnim danom

9 -12 i 15 -19 ~

subotom

9 - 12 ~

322-656

Pla}awe: administra-

tivnom zabranom, ~ekovi-

ma, platnim karticama,

gotovinski.

HITNO PRODAJEM 2 STANA , 65+30 M2, NA 1. SPRATU, DVE

ODVOJENE STAMBENE JEDINICE, SA CG, UL. M. NIK[I]A.

CENA 50.000 EURA. TEL. 060/ 349-8-490

IZDAJEM KOMPLETNO NA-

ME[TEN DVOSOBAN STAN,

CG, KTV,2 KUPATILA.

TEL. 032/ 373-571, 064/

829-2-720

IZDAJEM ILI PRODAJEM

PLAC 10 ARI I POSLOVNI

PROSTOR 200 m2 U PREQI-

NI PORED PUTA.

TEL. 061/ 111-6-439

PRODAJEM profesionalni

paro~ista~ "Akva-xebo" sa

peglom na paru, pogodan za

~i{}ewe stanova i

poslovnih objekata. Malo

kori{}en, kao nov. 066/40-

16-90.

KUPUJEM MAWI STAN OD

0.5-1, NI@E SPRATNOSTI.

TEL. 064/ 141-4-324

HITNO PRODAJEM KU]U

3 KM OD GU^E, PREMA

GORA^I]IMA, OKO 100

M2, SA 38 ARI PLACA,

SA GARA@OM,

SAOGRA\ENIM PLACEM.

NA PLACU MLAD

VO]WAK I VINOGRAD,

RZAVSKA VODA,

STRUJA.POGODNO ZA

STOVARI[TE. CENA

POVOQNA. TEL. 032/

876-351, 063/ 747-8-125

PRODAJEM plac od 15

ari u Miokovcima, sa

objektom od 10 m2, ima

struja i voda. Cena 1.700

eura. Tel. 063/ 843-0-214

PRODAJEM KANCELARIJSKO-POSLOVNI PROSTOR

KOJI SE NALAZI U ^A^KU, GRADSKO [ETALI[TE 61,

POVR[INE 401 M2. CEO SPRAT JE VLASNI[TVO PRE-

DUZE]A HELION. POMENUTI PROSTOR JE SPRAT

IZNAD FONDA PIO, UKWI@EN I MOGU]A JE OTPLATA

NA RATE. TEL. 032/ 221-372, MOB.063/ 608-497, TEL.

064/ 031-7-072

MEWAM KOMFORNU

KU]U OD 130 M2, ODMAH

USEQIVU, NA DVA PLACA

OD 16 ARI UKUPNO.

ODLI^NA LOKACIJA,

PORED NOVOG SADA, PUT

ZA FUTOG, ZA STAN ILI

KU]U NA PODRU^JU

^A^KA. TEL. 021/ 228-8-

810, 065/ 956-4-704

PRODAJEM PLAC OD

5.5 ARI, U ATENICI

KOD RESTORANA

BABI]. NA PLACU JE

IZGRA\EN TEMEQ

POVR[INE 100 M2 I

NA ISTOM SE NALAZI

GRA\EVINSKI MATERI-

JAL .IMA GRA\EVINS-

KA DOZVOLA I PRO-

JEKAT. CENA 36.000

EURA. TEL. 063/ 691-

761, 032/ 342-190

PRODAJEM KU]U U

KOTRA@I, CELOKUPNO

DOMA]INSTVO, NA PUTU

^A^AK-IVANjICA. IMA

DOZVOLA, TAPIJA,

LEGALIZOVANO.INFOR-

MACIJE NA

TEL. 032/ 856-123,

ili www.trubaguca.com

SRBIN SA NEMA^KIM DR@AVQANSTVOM,

TRENUTNO NA ODMORU, @ELI UPOZNATI @ENU

OKO 50 GOD, MEDICINSKE SESTRE IMAJU PRED-

NOST, A MOGU I DRUGE. AKO SI PRIRODNA I

LEPO IZGLEDA[ JAVI SE . 032/ 813-767 / OD 15-16

~asova / , NEMA^KA 004972529661047 OD 17 ~asova

@IVIM 60 godina u ^a~ku, kao penzioner. Izgubio

sam li~nu kartu a treba mi da podignem uverewe o

dr`avqanstvu. Moli se nalaza~ da mi javi na adresu

Branko Todorovi}, selo Prislonica kod ^a~ka

PRODAJEM HITNO dve

ku}e od 75 m2 i125 m2 na

Alvaxinici, plac od 4

ara. Mo`e zamena za

stan, uz doplatu.

Mogu}nost dogovora.Hitno

Tel. 063/843-0-214

PRODAJEM U GORWOJ TR-

NAVI , ISPOD PLANINE

JELICE, KU]U OD 2 SOBE,

KUHIWE, LETWIKOVAC I

GARA@A I 12 ARI VO]WA-

KA MLADE [QIVE STERLEJ-

KE, ^A^ANSKA RODNA, ORA-

SI I 9 ARI [UME BAGREM.

TEL. 064/ 198-3-844

TRA@IM CIMERKU ZA

STAN U BEOGRADU KOD

VUKOVOG SPOMENIKA.

TEL. 062/ 890-8-570

IZDAJEM JEDNOSOBAN,

NAME[TEN STAN U

U@ICU ZA STUDENTE ILI

\AKE. ZASEBAN ULAZ.

TEL: 031/518-081

PRODAJEM KU]U U

DQINU / LU^ANI / OD

230 M2 SA 7 ARI

PLACA I POMO]NIM

OBJEKTIMA. TEL. 032/

556-2-644

IZDAJEM JEDNOSOBAN

NAME[TEN KONFORAN

STAN, TA.

TEL. 064/ 031-7-072

POVOQNO

- ^ASOVI

NEMA^KOG JEZIKA

ZA OSNOVCE

- ^ASOVI GR^KOG

I ENGLESKOG JEZI-

KA ZA SVE NIVOE I

UZRASTE.

065/2004-115

Marija

PETAK 23. AVGUST 2013. GODINE 27OGLASI

PRODAJEM ku}u od 70 m2,

sa 2. ara placa, na

Kopaoniku, blizu Grand

hotela, naseqe ^ajetinska

~esma. Tel. 063/ 691-761

PRODAJEM ku}u od 100

m2, 4 ara placa u Beogradu,

Du{anovac, kod Plavog

mosta. Tel. 064/26-29-109

PRODAJEM dve prizemne

ku}e na 6 ari placa na

Alvaxinici. Tel. 064/ 673-

2-969

PRODAJEM ku}u u centru

od 66 m2, sa placem od 4.5

ari. Mogu}nost zamene.

Tel. 060/ 349-8-490

PRODAJEM ku}u od 90 m2,

4 ara placa, Qubi}. Cena

32.000 eura.Tel. 063/453-043

PRODAJEM ku}u 35+13

m2, 1 ar zemqe, u ulici

Vojvode Stepe. Cena 30.000

eura. Tel. 032/ 228-457

PRODAJEM ku}u od 55 m2

sa 93 ara placa u Loznici.

Tel. 064/ 26-29-109

PRODAJEM dve ku}e ,

posebne stambene jedinice ,

od 75 m2 i 125 m2, na

Alvaxinici, sa placem od 4

ara. Mogu} svaki dogovor.

Tel. 063/ 843-0-214

PRODAJEM ku}u od 50 m2

sa 12 ari placa u Dowoj

Trep~i. Tel. 064/ 131-2-544

PRODAJEM ku}u od 150

m2, 5 ari placa, Lugovi.

Tel. 063/ 27-32-92

PRODAJEM ku}u od 46 m2,

sa 12 ari placa, Prijevor.

Cena 10.000 eura. Tel. 063/

453-043

PRODAJEM ku}u u

Prijevoru od 100 m2, sa 50

ari livade, 25 ari {ume,

CG, u odli~nom stawu. Tel.

060/ 434-2-190, 342-190

PRODAJEM ku}u od 130

m2, 16 ari placa, kod Novog

Sada, mo`e zamena za stan u

^a~ku. Tel. 064/ 262-9-109

PRODAJEM vikendicu i

60 ari placa u Kuki}ima.

Tel. 064/ 230-4-202

PRODAJEM vikend ku}u

od 50 m2, sa 2 ara placa u

Ov~ar Bawi, dostupna sva

infrastruktura. Tel. 060/

434-2-190

PRODAJEM odli~nu

vikend ku}u. Tel. 060/ 558-

9-296

PRODAJEM vikendicu sa

10 ari placa na Jelici.

Tel. 065/ 344-9-428

PRODAJEM vikendicu u

Loznici, od 20 m2 sa

pomo}nim objektima, sa 20

ari placa. Tel. 064/ 673-2-

969

PRODAJEM vikend ku}u

od 60 m2 na Karauli, na 37

ari placa, 15 ari pod

borovom {umom. Tel. 063/

691-761, 060/ 434-2-190

PRODAJEM doma}instvo

u Lipnici sa 3.5 ha

oku}nice. Tel. 063/ 652 -

804

PRODAJEM seosko imawe

u G. Gorevnici sa 90 ari

placa. Tel 032/ 346-541

PRODAJEM seosko

doma}instvo u Ri|agama sa

1 ha zemqe. Tel. 064/ 26-29-

109

PRODAJEM ILI

MEWAM seosko

doma}instvo kod Vaqeva,

za okolinu ^a~ka. Tel. 063/

208 -597

KU]U U U@EM DELU

GRADA ILI STAN U

NOVOGRADWI MEWAM

ZA STAN U BEOGRADU.

TEL. 223-116 OD 9-18

PRODAJEM KU]U U

U@EM DELU GRADA,

ILI MEWAM ZA STAN

U BEOGRADU. TEL: 223-

116 OD 9-18

NEKRETNINE

- IZDAVAWE

- POTRA@WA

IZDAJEM name{ten jed-

nosoban stan za studente, u

Beogradu, ulica

\ev|eli~ka 5, kod \eram

pijace. Tel. 069/ 816-0-071,

032/ 880-091

IZDAJEM stan u Beogradu,

kod Vuka, za studentkiwe,

interfon, CG, telefon.

Povoqno. Tel. 063/ 843-4-

149

IZDAJEM dvosoban stan,

poseban ulaz, grejawe i

struja. Tel. 032/ 537-2-816

IZDAJEM dvosoban

name{ten stan. Tel. 063/

600 - 938

IZDAJEM name{ten stan

u centru grada. Tel. 061/

115-9-863

IZDAJEM dvosoban polu-

name{ten stan, poseban

ulaz, u ku}i. Tel. 032/ 332-

761

IZDAJEM dvosoban

nename{ten stan od 60 m2,

{iri centar, Cigamala.

Tel. 537-2-816, 060/ 099-5-

005

IZDAJEM u Beogradu-

Vo`dovac, vi{e kompletno

name{tenih stanova za stu-

dente. Slobodni od 1.

9.2013. Tel. 064/ 668-6-601

IZDAJEM stan od 55 m2 na

Novom Beogradu, kod

fontane. Tel. 063/ 829-3-949

IZDAJEM dvoiposoban

stan u Beogradu, ulica

Vojvode Stepe, name{ten,

CG i klima. Useqiv od 1.

avgusta. Tel. 064/ 237-6-939

IZDAJEM dvosoban

name{ten stan u Novom

Beogradu, ulica Gandijeva

108, za studente. Tel. 032/

344-899, 065/ 635-9-979

IZDAJEM jednosoban stan

u Beogradu - Dor}ol / nije u

zgradi /. Tel. 064/ 569-6-242,

064/ 133-7-286

IZDAJEM name{ten jed-

nosoban stan u Beogradu,

kod Cvetkove Pijace. Tel.

064/ 371-2-307

IZDAJEM stan od 33 m2, u

Beogradu, terasa, tre}i

sprat, CG, kablovska, kod

Studentskog doma, za

zaposlena lica.Tel. 069/

455-1-757

IZDAJEM nename{ten

stan od 65 m2 u centru , na

prvom spratu, pogodno za

stambeni ili poslovni

prostor . Tel. 064/ 391-3-

059

IZDAJEM povoqno jed-

nosoban stan ( dvori{na

ku}a ). Tel. 062/ 385-819

IZDAJEM stanove u ulici

Qubi}skoj 50, kod

Fakulteta. Tel. 343-667,

065/ 610-7-999

IZDAJEM dvosoban

name{ten stan kod Hotel

Morave. Tel. 064/ 230-4-202

IZDAJEM name{ten stan

od 64 m2 u U~iteqskoj

ulici. Tel. 063/ 844-2-791

IZDAJEM prazan jed-

nosoban stan, u Nemawinoj

ulici. Tel. 063/ 844-2-574

IZDAJEM dvosoban

name{ten stan na

Alvaxinici, tre}i sprat,

ima lift. Tel. 031/ 388-7-

792, 066/ 487-792

IZDAJEM sobu za u~enice

sa upotrebom kuhiwe i

kupatila u Nemawinoj

ulici. Tel. 064/ 134-8-125

IZDAJEM sobu u~enici

ili studentkiwi u stam-

benoj zgradi sa CG. Tel.

341-900, 061/ 210-0-778

IZDAJEM name{tenu gar-

soweru na Qubi} Keju, ul.

Danice Markovi} . Tel.

063/ 525-888, 354-285

IZDAJEM name{tenu gar-

soweru na Qubi} Keju.

Useqiva od 1.09.2013.god.

Tel. 060/ 623-0-085

IZDAJEM name{tenu sobu

za studente i |ake, blizu

Tehni~kog fakulteta. Tel.

062/ 977-0-228

IZDAJEM sobe u blizini

Medicinske {kole. Tel.

032/ 373-624

IZDAJEM sobe za studente

i |ake. Tel. 062/ 385-819

IZDAJEM stan sa CG, za

u~enicu ili zaposlenu

devojku u ulici Kneza Vase

Popovi}a. Tel. 066/ 910-3-

044

IZDAJEM lokal do

Prehrambene {kole.

Pogodan za brzu hranu ili

pekaru. Tel. 065/ 333-4-346,

334-346

IZDAJEM lokal , u centru

grada. Tel. 225-431

IZDAJEM lokal od 60 m2 ,

centàr grada. Tel. 063/ 711-

0-511

IZDAJEM lokale u ulici

Qubi}skoj 50, kod

Fakulteta. Tel. 343-667,

065/ 610-7-999

IZDAJEM poslovni pros-

tor od 80 m2, strogi cen-

tar, pogodno za ordinaciju,

pekaru ili kancelariju.

Tel. 064/ 102-2-759

IZDAJEM poslovni pros-

tor od 60 m2 , centar grada.

Tel. 225-431

IZDAJEM kancelarijski i

magacinski prostor na

odli~noj lokaciji ( Stari

Grad ) . Tel. 063/ 635-033

IZDAJEM name{tenu gar-

soweru. Tel. 063/ 453-043

IZDAJEM kompletno

name{ten dvosoban stan,

CG, KTV, 2 kupatila. Tel.

032/ 373-571, 064/ 829-2-720

IZDAJEM jednosoban

nename{ten stan na

Alvaxinici. Tel. 063/ 453-

043

IZDAJEM jednoiposoban

stan od 43 m2, ima kuhiwu.

Tel. 063/ 691-761

IZDAJEM jednosoban

name{ten stan. Tel. 064/

031-7-072

IZDAJEM jednosoban

name{ten stan u stambenoj

zgradi. Tel. 063/ 609-784

IZDAJEM dvosoban

name{ten stan iznad

“Drvoimpeksa”. Tel. 063/

691-761

IZDAJEM jednosoban nov

name{ten stan. Tel. 063/

453-043

IZDAJEM dvosoban polu-

name{ten stan, parno gre-

jawe, KTV. Tel. 061/ 135-3-

338

IZDAJEM name{ten jed-

nosoban stan , CG, KTV.

Tel. 373-571, 064/ 829-2-790

IZDAJEM ku}u za

stanovawe. Tel. 064/ 572-6-

636

IZDAJEM potpuno

opremqenu ku}u od 40 m2

kod „Slobodine“

raskrsnice. Tel. 064/ 336-8-

222

IZDAJEM ku}u od 48 m2, u

nasequ Trbu{ani. Tel. 064/

018-8-754

IZDAJEM name{tenu

mawu ku}u, u`i deo grada.

Tel. 225-646, 064/ 434-9-842

IZDAJEM ku}u od 45 m2, u

{irem centru grada, povo-

qno. Tel. 064/ 229-9-952

IZDAJEM ku}u od 48 m2,

kod Rasadnika u

Trbu{anima. Tel. 064/ 223-

5-592

IZDAJEM name{tenu

mawu ku}u u u`em delu

grada. Tel. 225-646, 064/

434-9-842

U CENTRU KRAGUJEV-

CA, studentima se izdaju

novoizgra|ene garsowere.

Tel. 032/ 372-600, 060/ 337-

2-600

MEWAM jednosoban stan

sa CG, 3. sprat, kod {kole

Dragi{e Mi{ovi}, za ve}i

stan uz doplatu, na sli~noj

lokaciji. Tel. 064/ 158-9-

363

MEWAM stan od 64 m2, 1.

sprat, CG, kod Parka, za

odgovaraju}i u Beogradu.

Tel. 063/ 844-2-791

MEWAM stan u ulici

Sin|eli}evoj , za ku}u. Tel.

065/ 641-4-140

JP "Gradac" ^a~ak, ul. Cara Lazara br. 51 na osnovu re{ewa Gradona~elnika

grada ^a~ka br. 464-9/2013-II od 15.08. 2013. godine objavquje

O G L A S

Za usmeno javno nadmetawe - licitaciju, za izdavawe u zakup mesta za

postavqawe ugostiteqskih {atri i mesta za zabavni park za dane odr`avawa man-

ifestacije "Kupusijada" dana 13, 14 i 15 septembra 2013 godine u Mr~ajevcima:

1. Zakup mesta za zabavni park sa slede}im po~etnim iznosima:

2. Zakup mesta za postavqawe ugostiteqskih {atri, sa slede}im po~etnim

iznosima:

3. Mesta za postavqawe ugostiteqskih {atri i za zabavni park izdaju se u

zakup na tri dana i to javnim nadmetawem - licitacijom, i dodequje ponu|a~u

koji ponudi najve}i iznos na ime izlicitirane naknade.

Zakupac pitawe snadbevawa elektri~ne energije re{ava sa

Elektrodistribucijom.

Nakadu za lokalnu komunalnu taksu koja izosi za ugostiteqske {atre, pivnice

i sli~no 500 din/m2, a za objekte zabavnih parkova i va{arskih aktivnosti-

ringi{pil i sli~ne ure|aje 200 din/m2 ponu|a~ pla}a na `iro ra~un br. 840-

741531843-77, poziv na broj odobrewa 97 93-034.

Za u~e{}e na licitaciji ponu|a~ je du`an da uplati depozit od 20 % od ukupnog

iznosa ( zakup i lokalna komunalana taksa) datom u oglasu za mesto za koje se lic-

itira, koji se upla}uje na teku}i ra~un br. 840-965804-09 - depozitni ra~un JP

"Gradac" ^a~ak - za uplatu garantnog iznosa.

4. Pravo u~e{}a imaju sva fizi~ka i pravna lica koja imaju dokaz o reg-

istrovanoj delatnosti. Kopiju re{ewa o registraciji delatnosti i dokaz o uplati

garantnog iznosa, ponu|a~ je du`an da dostavi pre po~etka licitacije.

6. U~esniku koji dobije mesto u zakup, upla}eni garantni iznos se zara~unava u

izlicitirani iznos. U~esnik koji dobije mesto u zakup du`an je da zakqu~i ugov-

or o zakupu sa JP"Gradac", da na osnovu istog pribavi re{ewe od Gradske uprave

za urbanizam, a izlicitirani iznos je du`an da uplati zakqu~no sa 02. 09. 2013.

godine.

U~esnik koji dobije mesto u zakup, a iz bilo kog razloga odustane, garantni

iznos se ne vra}a.

7. Zakupac je du`an da u roku od 3 dana od dana zavr{etka manifestacije mesto

koje je dr`ao u zakupu, vrati u stawe u kojem je preuzeo.

8. Licitacija }e se obaviti dana 29.08. 2013. godine sa po~etkom u 10,00 ~asova

u prostorijama MZ Mr~ajevci.

Bli`e informacije mogu se dobiti na telefon JP "Gradca" 032 303 203.

28 PETAK 23. AVGUST 2013. GODINEOGLASI

PLACEVI

PRODAJEM plac od 15 ari

u Miokovcima, sa objektom

od 10 m2, ima struja i voda.

Cena 1.700 eura. Tel. 063/

843-0-214

PRODAJEM vi{e placeva

od 3-5 ari na Tari,

Zaovinsko jezero. Cena 1300

eura/ ar. Tel. 063/ 691-761

PRODAJEM plac od 63 m2,

u Prislonici, Vasovi}a

kosa. Tel. 032/ 554-9-204

PRODAJEM plac od 5 ari,

u ^a~ku, kod Trnavske reke.

Tel. 060/ 600-3-323

PRODAJEM plac od 60 ari

u Preqini. Tel. 032/ 341-

867, 065/ 517-4-957

PRODAJEM povoqno

livadu od 40 ari, u Rtarima.

Tel. 064/ 124-1-806

PRODAJEM plac od 4 ara,

na Suvom Bregu. Tel. 032/

554-9-204

PRODAJEM plac od 11 ari

u Preqini. Tel. 032/ 342-190

PRODAJEM parcelu u

Mr~ajevcima od 2.3 hektara.

Tel. 062/ 260-556

PRODAJEM placeve od 4

ara i 30 ari, u Trbu{anima.

Tel. 061/ 110-5-134

PRODAJEM parcelu od 30

ari , na putu za Gu~u. Na

placu ima voda i struja.

Tel. 032/ 366-163

PRODAJEM plac od 5 ari

uz asfalt, ima struja i

voda, na Topalovom Brdu.

Tel. 064/ 335-1-637

PRODAJEM plac od 5.5

ari, u Qubi}u. Tel. 061/

111-6-439

PRODAJEM plac od 4.89

ari u Qubi}u, kod spomeni-

ka Tanasko Raji}. Tel. 063/

691-761

PRODAJEM plac od 44

ara, u Trnavi, kod

igrali{ta. Tel. 032/ 342-190

PRODAJEM placeve od 16

ari i 6 ari, u centru

Kotra`e. Tel. 064/ 118-8-485

PRODAJEM plac u

Industrijskoj zoni, iza

Dominga. Tel. 069/ 248-5-195

PRODAJEM plac od 22.32

ara u Trnavi. Tel. 063/ 691-

761

PRODAJEM imawe i 2 ku}e

u Pakovra}u, blizu ^a~ka.

Tel. 064/ 196-4-705

IZDAJEM plac od 15 ari

sa objektom od 80 m2, u

Parmencu. Tel. 064/ 250-7-

493

RAZNO

PRODAJEM dva nova drve-

na sobna prozora sa ukras-

nim lajsnama. Cena 10.000

dinara. Tel. 065/ 216-1-345

PRODAJEM gara`u 15.5 m2

u zgradi, u ul. Mila

Ivkovi}a 4. Tel. 063/ 844-2-

791

PRODAJEM polovne,

o~uvane kwige za 7. razred

osnovne {kole. Cena

5.000.00 dinara. Tel. 063/

196-7-790

PRODAJEM {poret na

drva Alfa, malo kori{}en.

Tel. 061/ 641-7-105

PRODAJEM {poret na

drva, Smederevac. Tel. 060/

550-0-525

PRODAJEM elektri~ni

{poret. Tel. 063/ 844-2-791

PRODAJEM ma{inu za

ve{. Tel. 063/ 844-2-791

PRODAJEM ma{inu za

{ivewe marke “ Singer”.

Tel. 061/ 641-7-105

PRODAJEM ma{inu za

sudove . Tel. 063/ 844-2-791

PRODAJEM {iva}u

ma{inu Nikoleta, sa

dodacima za vez, kao nova.

Cena 50 eura. Tel. 064/ 134-

1-239

PRODAJEM belu pamu~nu

kvalitetnu ~ipku, {irine 5

cm Tel. 371-685

PRODAJEM prenosive

dvori{ne su{ilice za ve{.

Tel. 374-125, 064/ 294-2-141

PRODAJEM autocisternu

od 2.750 litara. Tel. 062/

755-020

PRODAJEM polovne gume

13- ice, i 14-ice. Tel. 060/

550-0-525

PRODAJEM {etaqku,

kolica za hendikepirana

lica i stolicu na to~ki}e.

Tel. 032/ 354-379, 062/ 865-3-

302

PRODAJEM `ensku krz-

nenu {ubaru, nova. Tel. 371-

685

PRODAJEM tezgu i police

za trgovinsku radwu. Tel.

032/ 371-685

PRODAJEM polovnu sto-

lariju. Tel. 060/ 018-0-410

PRODAJEM povoqno

polovna prozorska krila i

plotove vrata, raznih

dimenzija. Tel. 032/ 334-346,

065/ 333-4-346

PRODAJEM polovnu sto-

lariju sa duplim krilima i

aluminijumskim roletnama.

Dobro o~uvano. Tel. 032/

334-218, 064/ 201-8-845

PRODAJEM kosa~icu za

{i{awe dvori{ta, na stru-

ju. Tel. 061/ 641-7-105

PRODAJEM me{alicu,

dizalicu i gra|evinski

elektro orman. Tel. 064/

230-4-202

PRODAJEM prskalicu za

vo}e. Tel. 060/ 018-0-410

PRODAJEM kotlove na

~vrsto gorivo, ekonomik,

kvalitet i u{teda ogreva.

Li~na izrada. Tel. 065/ 590-

0-651, 032/ 391-964

PRODAJEM kompresor

ATLAS KOPKO, boca od

230 litara. Tel. 060/ 418-333

PRODAJEM kompresor

Prva petoletka Trstenik,

boca od 120 litara. Tel.

063/ 118-3-333

PRODAJEM satelitski

tawir sa motorom i pozi-

cionerom. Tel. 063/ 749-4-

846

PRODAJEM fotequ

“Mojca”. Povoqno. Tel. 060/

346-3-990

PRODAJEM polovan

bra~ni krevet sa jogi

du{ecima. Tel. 063/ 844-2-

791

PRODAJEM drva za ogrev,

cerovina i grabovina. Tel.

061/ 291-6-355

GARSOWERE

29 m2, 3.sprat, lift, nov, Ave-

nija 2. Cena 21.500 eura

29 m2, 3. sprat, nov, CG, Ave-

nija 2. Cena 23.000 eura

23 m2, VP, nov, CG, Avenija 2.

Cena 20.000 eura

19 m2, 6. sprat, CG, {iri cen-

tar. Cena 17.500 eura

26 m2, VP, TA, Kej. Cena

18.500 eura

23 m2, VP, CG, Hotel Morava.

Cena 17.500 eura

20 m2, 13. sprat, lift, CG, {i-

ri centar. Cena 16.000 eura

29 m2, 3. sprat, lift, nov, Ave-

nija 2. Cena 21.500 eura

25 m2, VP, na Alvaxinici.

Cena 17.500 eura sa stvarima

JEDNOSOBNI

45.90 m2, 2. sprat, CG, {kola

M. Pavlovi}. Cena 31.000 eura

32 m2, 5. sprat, CG, Alvaxini-

ca. Cena19.800 eura

35.60 m2, centar, VP. Cena

28.000 eura

38 m2, 3. sprat, gas, blizu Ne-

mawine. Cena 25.500 eura

37 m2, 2. sprat, TA, Kej. Cena

24.000 eura

34 m2, 5. sprat, CG, Nemawina.

Cena 20.000 eura

38 m2, 3. sprat, TA, Bate Jan-

kovi}a. Cena 25.000 eura

38 m2, 4. sprat, CG, centar.

Cena 28.000 eura

39 m2, VP, CG, Avenija 1. Cena

23.000 eura

42 m2, 4. sprat, TA, O[ Mili-

ca Pavlovi}. Cena 25.000 eura

40m2, 6 sprat,cg, 26 000 eura,

centar

JEDNOIPOSOBNI

43+10 m2, 6. sprat, CG, kod

Brvnare. Cena 29.500 eura

43 m2, 4. sprat, TA, Kej. Cena

28.000 eura

45 m2, VP, CG, Avenija 1. Cena

28.000 eura

43 m2, 5. sprat, EG, O[ Mili-

ca Pavlovi}. Cena 27.000 eura

49,5m2, VP ,cg, 30.000 eura,

Kej

DVOSOBNI

51 m2, 2. sprat, strogi centar.

Cena 43.000 eura

59 m2, 4. sprat, CG, Alvaxini-

ca. Cena 39.500 eura

62.80 m2, Alvaxinica, 3.

sprat, CG. Cena 35.000 eura

83 m2, strogi centar, 2. sprat.

Cena 55.000eura

47+10 m2, 13 sprat, CG, Hotel

Morava. Cena 28.000 eura

55 m2, 1. sprat, TA, Kej. Cena

28.000 eura

61 m2, 1. sprat, TA, {iri cen-

tar. Cena 39.000 eura

58.61 m2, 1. sprat, TA, indu-

strijski prolaz. Cena 21.000

eura

62.80 m2, 2. sprat, CG, Alvaxi-

nica. Cena 29.000 eura

63 m2, VP, CG, Hotel Morava.

Cena 35.000 eura

58 m2, 5. sprat , CG, centar.

Cena 31.000 eura

47 m2, 4. sprat, nov, CG, cen-

tar. Cena 36.000 eura

55 m2, 3. sprat, EG, Bate Janko-

vi}a. Cena 33.000 eura

51 m2, 6. sprat, CG, lift, Kalu-

|erice. Cena 36.000 eura

55 m2, 1. sprat, CG, Kej. Cena

35.000 eura

55 m2, 3. sprat, TA, Nemawina.

Cena 31.000 eura

60 m2, 9. sprat, lift, CG, Al-

vaxinica. Cena 37.000 eura

58.30 m2, 6. sprat, CG, Kej. Ce-

na 36.000 eura

52 m2, 3. sprat, CG, Gradsko

{etali{te. Cena 38.000 eura

57 m2, 2. sprat, CG, Kej. Cena

41.500 eura

58 m2, 10 sprat, CG, centar.

Cena 33.000 eura

57 m2, 3. sprat, CG, Avenija 2.

Cena 37.000 eura

DVOIPOSOBNI

56 m2, nov, 3. sprat, CG-gas,

centar. Cena 43.000 eura

54 m2, Qubi} kej, ekstra

stawe, 4. sprat, CG, lift. Cena

38.000 eura

TROSOBNI

75 m2, 2. sprat, CG. Cena

45.000 eura, Nemawina

78 m2, {iri centar, 6. sprat,

CG, lift. Cena 50.000 eura

75 m2, 1. sprat, CG, H. Morava.

Cena 50.000 eura

77 m2, 7. sprat, CG, centar.

Cena 45.000 eura

74 m2, 1. sprat, CG, centar.

Cena 45.000 eura

68 m2, 3. sprat, CG, Nemawina.

Cena 600 eura / m2

75 m2, 4. sprat, CG, Nemawina.

Cena 41.000 eura

81,47m2, 9 sprat, cg, 53000

eura, Hotel Morava

^ETVOROSOBNI

128 m2, 2. sprat, CG, nov, cen-

tar. Cena 105.000 eura

77.78 m2, 6. sprat, lift, CG,

{iri centar. Cena 50.000 eura

KU]E

70 m2, 2. ara placa, Kopaonik,

naseqe ^ajetinska ~esma. Cena

40.000 eura

259.62 m2, CG, cena 138.000

eura, Parmenac

100 m2, CG, ~vrsto, cena

25.000 eura, Prijevor

75 m2, P+1, Zabla}e, 6 ari

placa. Cena 20.000 eura

380 m2, Preqina, CG. Cena

120.000 eura

56m2, 3,74 ari placa, cg,

33000 eura, Ko{utwak

VIKEND KU]E

50 m2, 2. ara placa, Ov~ar

Bawa. Cena 10.000 eura

45 m2, 37 ari placa, cena 16.000

eura, Grab

PLACEVI

5.5 ari, kod restorana Babi}.

Cena 36.000 eura

4 ara, cena 2.800 eura,

Pakovra}e

23.32 m2 u Trnavi. Cena

15.000 eura

3 ara u Igalu. Cena 6.000 eura

10.99 ari u Preqini. Cena

5.500 eura

44 ara u Trnavi. Cena 13.200

eura

44 ara, cena 44.000 eura,

Trnava

3-5 ari, cena 1.300 eura/ ar,

Tara, Zaovinsko jezero

1 ha, cena 500 eura / ar,

Prislonica

IZDAVAWE

POSLOVNOG

PROSTORA

60 m2, O[ Ratko Mitrovi}.

Cena 250 eura

IZDAVAWE STAMBENOG

PROSTORA

60 m2, O[ Ratko Mitrovi}.

Cena 150 eura

40 m2, kod Prehrambene {ko-

le. Cena 130 eura

63 m2, 4. sprat, O[ Filip

Filipovi}

NOVOOTVORENOJ AGENCIJI POTREBNI STANOVI

SVIH STRUKTURA ZA PRODAJU I IZDAVAWE

STANOVI

P- 40 m2, jednoiposoban,

2. sprat, lift, noviji, bez

ulagawa, ulica Qubi}ska.

Cena dogovor

P- 29 m2, jednosoban, CG,

lift, terasa, Vinara.

Cena 24.000 eura.

P-28 m2, nova garsow-

era, Sin|eli}eva, sa

kuhiwom. Cena24.000

eura

P- 33 m2, jed-

noiposoban, nov, sa pla-

harima, CG, lift,

Alvaxinica. Cena

21.000 eura

P-35 m2, 4. sprat, TA,

sre|en, Kej. Cena 20.000

eura

P-42 m2, 2. sprat, CG,

noviji, {iri centar. Cena

28.000 eura

P-43 m2, PR, CG, noviji,

{iri centar. Cena

28.000 eura

P-42.5 m2, 2. sprat, CG,

noviji, Qubi}ska. Cena

dogovor.

P-54 m2, 1. sprat, EG,

Hotel Morava. Cena

33.000 eura

P-51 m2, VP, CG, Qubi}-

ska, nov. Cena 37.500 eu-

ra

P-55 m2, 3. sprat, TA,

Nemawina. Cena 28.000

eura

P-43 m2, 4. sprat, TA,

Kej. Cena 27.000 eura

P-64 m2, 4. sprat, CG,

Svetozara Markovi}a.

Cena 43.000 eura

P-54 m2, 1. sprat, CG,

Qubi}ska , nov. Cena

50.000 eura

P-63 m2, 4. sprat, CG,

lift, gara`a, nov, centar.

Cena dogovor.

P-55 m2, 4. sprat, CG,

lift, Kej. Cena 36.000

eura

P-67 m2, 1. sprat, CG,

[etali{te. Cena 70.000

eura

P-62 m2, 1. sprat, CG,

centar, nov. Cena 57.000

eura

P-89 m2, 1. sprat, CG,

lift, gara`a, nov, centar.

Cena 80.000 eura sa PDV

P-103 m2, VP, CG, nov,

luks, centar. Cena dogo-

vor.

P-130 m2, 2. sprat, CG,

nov, centar. Cena dogo-

vor.

P-80 m2, 4. sprat, CG,

Qubi} kej. Cena 46.000

eura

P-27 m2, 3. sprat, novi-

ji, garsowera, CG, centar.

Cena 22.000 eura

P-35.50 m2, 4. sprat,

lift, noviji, CG, centar.

Cena 24.000 eura

P-64 m2, 2. sprat, lift,

CG, Hotel Morava. Cena

42.000. eura

P-47 m2, lift, CG, nova

gradwa, podzemna gara`a.

Lokacija Beograd, TC

Zira.

P- 70 m2, nov, CG, lift.

Povoqno.

P- 86 m2, 2. sprat, CG,

Vinara.

P-64 m2, 1. sprat, CG,

kod Gradskog Parka

P-61 m2, 1. sprat, TA,

Amixina

P-33 m2, 2. sprat, CG,

H.Morava, jednosoban.

Cena 25.000 eura

P-89 m2, 2.sprat, nov,

~etvorosoban, lift, cen-

tar.

P-46 m2, 1. sprat, CG,

dvosoban.

P-33 m2, jednosoban, CG,

2. sprat, kod Hotel Mora-

ve

P-64 m2, dvoiposoban,

CG, kod Hotel Morave.

Cena 40.000 eura

P-47 m2,3. sprat, nov.

Cena 35.000 eura

KU]E

P- 180 m2, 3.20 ari

placa, novo, Qubi}. Cena

36.000 eura

P-120 m2, 3 ara placa,

novija, Dom Zdravqa. Ce-

na 65.000

P-110 m2 / lokal 55 m2

+ stan 55 m2/, Dom Zdra-

vqa. Cena dogovor.

P- 80 m2, 4.5 ari placa,

kod Gradske Bolnice. Ce-

na 36.000 eura

P-250 m2 + 120 m2,

plac 28 ari Qubi}. Cena

77.000 eura

140 m2, 2.5 ari placa,

CG, kod O[ Milica

Pavlovi}. Cena 70.000

eura.

KU]A kod Kamenog mosta,

60 m2, 10 ari placa,

ukwi`ena. Cena 28.000

eura

BEOGRAD

BEOGRAD, Slavija /De-

ligradska/ P- 90 m2, 4.

sprat, kompletno renovi-

ran. Cena dogovor.

BEOGRAD, Autokomanda,

garsowera 28 m2, nov.

Cena 1.800 e/ m2 sa PDV.

BEOGRAD, Autokomanda,

jednoiposoban 43 m2, nov.

Cena 1.700 e/ m2 sa PDV.

BEOGRAD, Autokomanda ,

jednoiposoban 47 m2, nov.

Cena 1.700 e/m2

AGENCIJA \OR\EVI] NEKRETNINE

^A^AK, ULICA FILIPA

FILIPOVI]A 2

/KOD GLAVNE PO[TE/

TEL. 032/ 224-590,

063/ 7350-260,

063/ 1275-630

PRODAJEM stan u Beogradu 40m2

, drugi sprat, CG, Dediwe

(izme|u Belog dvora i VMA cena 65.000 eura)

060/434-2-190

PETAK 23. AVGUST 2013. GODINE 29SPORT

Posle pobede u prvom kolu, fudba-

leri Borca u subotu do~ekuju do-

skora{weg superliga{a BSK Bor-

~u. Utakmica po~iwe u 17,30 ~asova na sta-

dionu FK Borac.

- Ne poznajem Bor~u dovoqno, ali imam ve-

liko po{tovawe prema wima, s obzirom

na da su pro{lu sezonu igrali u Super li-

gi. Najverovatnije imaju iste ambicije kao

i mi, da se {to pre vratimo u elitu. Mi

smo dobro startovali i ostvarili ono

{to smo hteli. Protiv Bor~e nam je prva

utakmica kod ku}e, o~ekujemo dosta navi-

ja~a, da pru`imo dobru igru i uzmemo no-

va tri boda - ka`e igra~ Borca Milanko

Ra{kovi}.

U prvom kolu Prve lige Srbije Borac je

pro{log vikenda pobedio u gostima Meta-

lac iz Gorweg Milanovca.Gol za ^a~ane

postigao je Jeremi} ve} u devetom minutu,

posle topovskog {uta sa 20 metara. Tokom

cele utakmice Borac je imao vi{e prili-

ka i pokazao je boqu igru. Nisu slavili

ubedqivo zahvaquju}i golmanu doma}ih

\ogatovi}u, koji je na tom me~u bio izu-

zetno raspolo`en. Z. J.

DOBAR

START

DOBAR

START

Metalac: \ogatovi},

Rodi}, Joksimovi},

Lukovi}, Dopu|, Vla-

{i}, Ivanovi}

(@ivkovi}), ]irko-

vi}, Zoranovi} (An-

teq), Brki}, Memedo-

vi} (Vigwevi}).

Borac: Petri}, Borani-

ja{evi}, S. @ivkovi},

Radanovi}, Masla},

Martinovi}, Jovi~i},

Zo}evi} (Jovan~i}), Ni-

koli}, Jeremi} (Jevto-

vi}), Ra{kovi} (Pavi-

}evi}).

Sudije: Stoilkovi}, Karanovi}, Pani} (Beograd).

@uti kartoni: Rodi}, Joksimovi} (Metalac), Zo}evi} (Borac).

Fudbaleri Parmenca

pobednici su turnira

u Svra~kovcima, gde su se

takmi~ili sa Majdanom,

Backovac junajtedom i do-

ma}im Napretkom. Prvog

dana Parmenac je bio bo-

qi od Majdana i u penal

seriji dobio sa 5:4, a Na-

predak je golom Filipovi-

}a pobedio Junajted. U fi-

nalu su Parmewani pobe-

dili doma}ine, 1:0, a jedi-

ni strelac bio je Muwi}.

Najboqi igra~ turnira je

Zoran Nenadi}, novo poja-

~awe Parmenca. Ovih dana

napustio ih je Mi{el Mi-

lovanovi}, leto{we poja-

~awe iz Slatine, koji igra

za Polet iz Qubi}a.

- Sigurno nas ne}e poreme-

titi odlazak Milovanovi-

}a, po{to u klubu imamo

dosta mladih i kvalitet-

nih igra~a. Raduje me ~i-

wenica da su novajlije

opravdale o~ekivawa i br-

zo se uklopile u ekipu. Na-

rednog vikenda o~ekuje nas

prvo kolo Kupa, koje }e

nam biti generalna proba

pred po~etak Gradske lige

- rekao je trener Parmenca

Aleksandar Marta}.

MLA\E KATEGORIJE BORCA

Omladinci, kadeti i pi-

oniri Borca pro{log

vikenda igrali su protiv

Radni~kog 1923, kadeti i

pioniri kao doma}ini, dok

su omladinci gostovali u

Kragujevcu. U gostima nije

bilo golova, a u ^a~ku su

obe utakmice zavr{ene

istim rezultatom 1:1. U ka-

detskoj selekciji gol za Bo-

rac postigao je Savi} iz je-

danaesterca. U listu stre-

laca kod pionira upisao se

Marjanovi}.

Prvo kolo

Ma~va - Sloboda 0:0

Polet Q - [apine 1:1

Drugo kolo, 25. avgust,

11 ~asova

Sloboda - Polet Q

Prvo kolo

Omladinac (NS) - Draga~evo 2:1

Polet T - [umadija 1903 2:0

Orlovac - Trep~a 6:2

Takovo - Vodoja`a 0:0

Drugo kolo, 24. i 25. avgust,

17,30 ~asova

Mokra Gora - Orlovac

[umadija 1903 - Takovo

Draga~evo - Polet T

Uponedeqak, 19. avgusta,

odr`ana je prva sednica

Konferencije klubova Grad-

ske fudbalske lige za sezonu

2013/14. Predsednik FSG

^a~ka Nenad Stankovi} in-

formisao je prisutne o pro-

pozicijama takmi~ewa. Prema

odluci Izvr{nog odbora

FSG, prva dva tima izbori}e

plasman u Okru`nu ligu, a

tre}eplasirani }e igrati ba-

ra` za vi{i rang. Tehni~ki

sekretar Saveza Milo{ Teo-

filovi} obavesti je predstav-

nike klubova, wih 14, o sasta-

vu lige i rasporedu utakmica

u jesewem prvenstvu, a potom

su izvu~eni takmi~arski bro-

jevi, utvr|eni termini i me-

sto odigravawa utakmica. Li-

ga startuje narednog vikenda.

PARMENAC NAJBOQI

U SVRA^KOVCIMA

IZVU^ENI PAROVI ZA GRADSKI KUP

U nedequ, 25. av-

gusta, bi}e odi-

grano prvo kolo

Kupa Fudbal-

skog saveza grada

^a~ka. U 17,30

~asova sastaju se:

Zadrugar - Budu}nost

^a~ak 94 - Planinac

Strelac - Rakova

Vujan - Polet

Lugovi - Kej

Malba - Parmenac

Preme}a - Morava.

STARTUJE OKRU@NA LIGA

Usubotu i nedequ bi}e odigrano prvo

kolo Lige Moravi~kog okruga za se-

zonu 2013/14. U nedequ se sastaju Ov~ar -

Slatina, Omladinac - Rudar, Napredak -

Dowa Vrbava, Morava - Jedinstvo Kowe-

vi}i, Miokovci - Spartak, Jedinstvo

Gorwa Gorevnica - Mladost Preqina,

Prijevor - Goru{ica Vi~a. Okru`nu li-

gu prvi otvaraju u subotu Backovac junaj-

ted i Mladost Atenica. Utakmice u su-

botu i nedequ po~iwu u 17 ~asova.

SRPSKA LIGA ZAPAD

ZONA MORAVA

0 : 1

foto: M. Todorovi}

FK BORAC

30 PETAK 23. AVGUST 2013. GODINESPORT

Predsednik Skup-

{tine grada Veqko

Negovanovi}, za-

menik gradona~elnika Ra-

denko Lukovi} i ~lan

Gradskog ve}a Nemawa Tr-

navac primili su pro{le

sedmice ~lana mlade re-

prezentacije i doskora-

{weg igra~a KK Mladost

Milo{a Jankovi}a. Mi-

lo{ je pre mesec i po dana

bio ~lan selekcije U19 ko-

ja je na Svetskom prvenstvu

u Pragu osvojila srebrnu

medaqu. Zbog u~e{}a na

drugom prvenstvu,

nije mogao da pri-

sustvuje prijemu

koje je gradsko ru-

kovodstvo u julu

priredilo ^a~a-

ninu Dejanu Msi-

jatovi}u, selekto-

ru mlade reprezen-

tacije Srbije.

- U prilici si

da nastavi{ zlat-

ni niz ~a~anske

ko{arke. U ovoj

godini bi trebalo

da bude ura|ena

projektna doku-

mentacija za Ku}u

ko{arke. Po woj

}emo biti jedin-

stveni u Srbiji,

mo`da i Evropi. I medaqe

koje si do sada osvajao na}i

}e se u ~a~anskoj Ku}i ko-

{arke - poru~io je Janko-

vi}u predsednik Skup{ti-

ne grada.

Za godinu dana, Milo{

je sa reprezentacijom osvo-

jio tri medaqe, bronzu na

Evropskom u Litvaniji,

zlato u Madridu na Svet-

skom prvenstvu u basketu i

najnovije srebro na

EP u Pragu.

- U ^e{koj smo

bili prepoznatqi-

vi po pravom tim-

skom duhu. Prethod-

no smo imali pakle-

nih 20 dana pripre-

ma, sa samo osam

igra~a. To je treba-

lo izdr`ati.

Za dosada{wi

uspeh zahvalio bih

porodici, devojci,

trenerima, klubu -

naveo je Jankovi}.

On je do sada naj-

trofejniji igra~

KK Mladost. Osim

medaqa sa selekco-

jom, dva puta je bio

progla{avan za igra~a B

lige, a pro{le godine je

poneo titulu najkorisnijeg

na juniorskom prvenstvu.

- Sav taj uspeh utemeqen

je na velikom radu. Ne ret-

ko, Milo{ je pe{a~io i po

sedam, osam kilometara na

treninge. Tako je bilo u

po~etku, a psole mu je klub

obezbedio stan. Sa nama je

pro{le godine potpisao

prvi profesionalni ugo-

vor - podsetio je direktor

KK Mladost Dobrilo Jo-

ji}.

U Milo{evom dosada-

{wem klubu nekada je

igrao i ~lan Gradskog ve}a

zadu`en za sport i turizam

Nemawa Trnavac.

- Milo{ev uspeh meni

nije ni{ta novo.Trenirao

sam u KK Mladost i znam

da sistematski rade. Do-

brilo mi je bio trener i

prema igra~ima se pona{a

kao roditeq - potvrdio je

Trnavac.

Zamenik gradona~elni-

ka Radenko Lukovi} rekao

je tom prilikom da je za

sport iz gradskog buxeta

opredeqeno vi{e od 40 mi-

liona dinara, plus za inve-

sticije. On je ko{arka{u

Milo{u Jankovi}u poklo-

nio sat, a predsednik

Skup{tine grada kwigu

“Istorija ^a~ka”.

Z. J.

Na gradskim bazenima u subotu, 24. avgusta, u 18

~asova bi}e odigrana seniorska vaterpolo utakmica

Borac Win Win - Jagodina. Ulaz je za sve posetioce slobo-

dan, a kako utakmica ima humanitarni karakter, tom

prilikom }e ~lanovi organizacije “Osmeh na dar”

skupqati pomo} za le~ewe Viktora Axemovi}a, obolelog

od cerebralne paralize. Humanitarna organizacija

“Osmeh na dar” je i inicijator me~a, a podr`ali su ga

Vaterpolo savez, grad ^a~ak i vaterpolo klubovi Borac

i Jagodina. Z. J.

Nekada{wi bek ni{kog Konstantina Filip Du-

mi} potpisao je dvogodi{wi ugovor sa Ko{arka-

{kim klubom Borac Mocart sport. Filip je od

po~etka priprema trenirao sa Bor~evom ekipom..

- Sa Dumi}em }emo dobiti novu dimenziju, agresiv-

nost i karakter. U pro{loj sezoni, dok je nastupao za

Konstantin, imao je sjajnu statistiku i posebno se ista-

kao u ofanzivi - re~i su trenera BMS Ra{ka Boji}a.

- Brzo smo se dogovorili sa Filipom. Drago mi je da

se vratio u rodni grad, gde }e, nadam se, ste}i punu afir-

maciju. Trudimo se da anga`ujemo prevashodno kvalitet-

ne li~nosti - izjavio je direktor Borac Mocart sporta

Marko Ivanovi}.

Borac Mocart sport trenutno pregovara sa jo{ ~e-

tvoricom igra~a. U ponedeqak i utorak ^a~ani igraju

prve kontrolne utakmice sa Temi{varom. Ulaz je slobo-

dan, a obe utakmice po~iwu u 19 ~asova.

U petak, 30. avgusta, u hali KK Borac sastaju se Temi-

{var i Radni~ki Kragujevac. Po~etak je u 18 ~asova.

Z. J.

Ko{arka{i iz ^a~ka Pe|a Stamenkovi} i \or|e

Tresa~ potpisali su jednogodi{we ugovore sa bu-

garskim ^erno more iz Varne.

- Na pripreme smo do{li potpuno spremni, ali se i

ovde dosta radi. Treniramo dva puta dnevno i na kraju

ostane i dovoqno vremena za odmor. Grad je super, blizu

su poznata kupali{ta, tako da smo uspeli da spojimo le-

po i korisno - izjavio je za Mocart sport \or|e Tresa~.

U ekipi sa wima su jo{ dva Srbina, Pupovi} i Andreje-

vi}. ^erno more je prethodnu sezonu zavr{io na {estom

mestu.

- Sasatav tima nije lo{. Sa nama je jedan bugarski re-

prezentativac, doma}i igra~i su dosta fizi~ki spremni,

ali su tawi na takti~kom planu - smatra Tresa~.

Stamenkovi} i Tresa~ su nekada{wi igra~i Borac

Mocart sporta. FMP-a, FMP Radni~kog, Igokee, Sloge,

Vi{egrada.

Z. J.

PRIJEM ZA KO[ARKA[A MILO[A JANKOVI]A

Ovih dana Milo{ Jankovi} je potpisao drugi

profesionalni ugovor. Naredne ~etiri godine na-

stupa}e za Radni~ki iz Kragujevca, ~lana ABA lige.

- Radni~ki je za mene veliki korak. Nadam se da }e

me, kao i svakog sportistu, slu`iti zdravqe, a re-

zultati }e do}i. Ima jo{ vremena za nove uspe-

he.Trudi}u se da se u novom klubu nametnem za ve}u

minuta`u i steknem novo iskustvo sa starijim igra-

~ima - rekao je Milo{ (19).

NOVI KLUB - RADNI^KI KRAGUJEVAC

NAJTROFEJNIJI

IGRA^ MLADOSTI

STAMENKOVI] I TRESA^ U BUGARSKOJ

VATERPOLO

VATERPOLISTI

ZA VIKTORA

Proslavqeni pliva~ Milorad ^avi} najverovat-

nije }e slede}eg petka, 30. avgusta, gostovati na

pliva~koj trci na 25 metara. Tradicionalno trka }e

biti odr`ana na gradskim bazenima, a organizuju je

Pliva~ki klub Borac, Sportski centar “Mladost”

i grad ^a~ak.

^AVI] U ^A^KU

KK BORAC MOCART SPORT

DUMI]

POTPISAO

DVOGODI[WI

UGOVOR

Dobrilo Joji}, Milo{ Jankovi} i Veqko Negovanovi}

\or|e i Pe|a

Milo{ i Radenko Lukovi}

PETAK 23. AVGUST 2013. GODINE 31SPORT

BICIKLIZAMTENIS

Biciklisti~kli klub

Borac organizovao

je u nedequ {estu tr-

ku Biciklisti~ke lige Sr-

bije za mla|e kategorije.

Trka je odr`ana na kru-

`noj stazi u Trbu{anima,

Mikovcima i Prijevoru.

Du`ina jednog kruga bila

je osam kilometara. U~e-

stvovalo je 100 takmi~ara

iz 20 klubova.

U kategoriji mla|ih kade-

ta, koji su vozili ~etiri

kruga, Borac je osvojio pr-

vo mesto. U svojoj prvoj tr-

ci mla|i kadet BK Borac

David Kosti} bio je drugi,

Stefan Stefanovi} deve-

ti, Igor Vasojevi} petnae-

sti, a Matija Zori} {esna-

esti. U generalnom plasma-

nu Borac je bio tre}i.

Kadeti su vozili osam kru-

gova, a najboqe plasirani

takmi~ar Borca Nikola

Tripkovi} osvojio je peto

mesto, dok je Aleksandar

Petrovi} bio deveti i Jo-

van \ukanovi} dvanaesti.

Wihovi plasmani bili su

dovoqni da Borcu pripad-

ne drugo mesto ekipno.

U kategoriji juniora, koji

su vozili deset krugova,

biciklisti Borca nisu

ostvarili zapa`en rezul-

tat.

Posle nekoliko nastupa u

Evropi, seniori BK Borac

pripremaju se za trku “Oko

Bugarske”, koja }e biti

odr`ana od 1. do 5. septem-

bra. To }e im biti posled-

wa priprema pred Svetsko

prvenstvo u Italiji 28.

septembra.

Z. J.

^a~anin Ogwen Pera-

novi}, ~lan Kajak klu-

ba ^a~ak, pozvan je po dru-

gi put na pripreme u kadet-

skoj i pionirskoj repre-

zentaciji. Pro{le godine

kamp reprezentacije odr-

`an je na Drini u Bajinoj

Ba{ti, a ove godine u

U{}u na Ibru. Selektor

selekcije Srbije u spustu

Milan Mandi} stavio je

Ogwena na spisak na osno-

vu wegovih rezultata na

prvenstvima u Ni{u i Ba-

jinoj Ba{ti. Trener srpske

reprezentacije Du{an Vu-

komanovi} pomogao je kaja-

ka{ima da savladaju buk

Grm~i} i najbr`e tehnike

prolaska kroz vodene stru-

je. Tokom treninga dolazi-

lo je do prevtawa i o{te-

}ewa ~amaca, ali je postig-

nut napredak. Nikola je na

kampu uspeo da savlada buk

i vi{e puta pro|e stazu bez

prevrtawa.

Kajaka{e KK ^a~ak u sep-

tembru }e se takmi~iti na

Dr`avnom prvenstvu na

Drini, a u oktobru u Kra-

qevu.

Z. J.

Po b e d n i ~ k i

niz ovog leta

nije prekinula ni

^a~anka Jana Bojo-

vi} (13). Posle po-

beda u Novom Sadu,

Somboru i Sofiji,

osvojila je duplu

krunu na Evrop-

skom prvenstvu u

Podgorici. Tak-

mi~ewe je odr`ano

na terenima TK

Eminet, u~estvova-

lo je 40 teniserki,

a Jana je fanta-

sti~nom igrom po-

bedila i u singlu i

u dublu. U singlu je

sve protivnice sa-

vladala ubedqivo,

izgubiv{i samo je-

dan set u polufinalu. U finalu je bila boqa od Ru-

skiwe Anastasie U{akove, nad kojom je trijumfovala

sa 2:0 (6:1, 6:4).

U konkurenciji dublova sa Crnogorkom An|elom Ma-

lovi} uspela je da pobedi rusko-ukrajinski par rezul-

tatom 2:0 (6:4, 7:6).

- Presre}na sam {to sam za kratko vreme pobedila na

pet turnira. Veliku podr{ku ove godine pru`io mi je

TK Viner iz Beograda na ~elu sa teniskim stru~wa-

kom Ivanom Ga`om koji me je zapazio u ^a~ku, kada

sam imala sedam godina. Do sada sam dosta trenirala,

ali za boqe rezultate trenira}u vi{e i ozbiqnije -

ka`e Jana.

Na naredno takmi~ewe Jana putuje u Gr~ku, a sredi-

nom septembra odlazi u Torino, gde }e predstavqati

Srbiju na Kupu {est nacija. Z. J.

Prethodnih meseci ^a~anka Ivana Jorovi} ostva-

rila je sjajne rezultate u juniorskoj konkurenci-

ji. Zabele`ila je 28 uzastopnih pobeda, osvojila dva

ITF turnira u Budimpe{ti, trijumfovala u Amster-

damu i Berlinu. Pobedila je i na Fju~ersu u Ni{u i

u~estvovala na Evropskom prvenstvu u Slova~koj.

Trenutno je u Kvebeku na Turniru prve kategorije.

- Bila je ovo prava uvertira pred kraj sezone i turni-

re koji me o~ekuju. Posle kra}e pauze, takmi~im se u

Kanadi i US Openu za juniore. Me|u 128 igra~ica sam

na 34. mestu, a takmi~i}e se 15 najboqih juniorki. Iz

Amerike se vra}am u Srbiju i nastavqam takmi~ewe

na preostalim turnirima - ka`e Ivana. Sa 248. mesta

ITF liste, stigla je do 42. Po povratku iz Wujorka

takmi~i}e se na turnirima za nagradni fond do 50

hiqada dolara.

Da je Ivana na pravom putu ka vrhu, potvr|uje i sa-

stav stru~nog {taba koji je predvodi. Osim dva trene-

ra, sa wom rade kondicioni trener, difovac fizio-

terapeut i, kao {to je slu~aj u velikim klubovima,

psiholog. Z. J.

NEZAUSTAVQIVA

IVANA

JANI DUPLA

KRUNA

KAJAK

OGWEN PONOVO

U REPREZENTACIJI

MLA\I KADETI BORCA

PRVI, KOSTI] DRUGI

Na petom mitingu “Kada nema

tartana, dobra je i {qaka”,

odr`anom u utorak u ]upriji,

atleti~ari AK ^AAK ^a~ak

osvojili su sedam medaqa i zau-

zeli dva ~etvrta mesta. Na mi-

tingu je u~estvovalo 200 takmi-

~ara iz 15 srpskih klubova.

Iako najmla|i, Ogwen Nikoli}

je uspeo da pobedi u trci na 600

metara, drugo zlato pripalo je

Tijani Milunovi} na 300 m. U

trci na 300 m srebrne medaqe su

osvojili Teodora Tomi} i Bog-

dan Jokovi}. Katarina Propa-

dovi} je iz ]uprije donela bron-

zu, na 300 m, Tawa nikoli} na 600

i \or|e Soldatovi} na 1000 m.

^etvrti na ciq su stigli Kri-

stina Savi} i Lazar Kova~evi}.

Ostali atleti~ari ^AAK-a bi-

li su me|u prvih deset.

Finalna trka “Kada nema tarta-

na, dobra je i {qaka” bi}e odr-

`ana 7. septembra u Jagodini.

Z. J.

STONOTENISER

BORIS MIHAILOVI]

NOVI IZAZOVI

^a~anin Boris Mihailovi} (18), sto-

noteniser Banata iz Zrewanina, novu

takmi~arsku sezonu zapo~eo je nastupom na

ITTF PRO TOUR u ^e{koj, od 21. do 25. av-

gusta. Odmah potom takmi~i}e se na Bal-

kanskom {ampionatu za seniore do 21 go-

dine od 29. avgusta do 1. septembra. Po~et-

kom septembra je prvo kolo KUPA-a [am-

piona ETTU, a potom startuje Super liga

STS Srbije.

PRO TOUR u ^e{koj, za najboqe seniore i

seniorke, je zvani~an po~etak nove takmi-

~arske sezone u kojoj Borisa i ostatak eki-

pe o~ekuju veliki izazovi. Glavni ciq je

odbrana titule.

U prvoj senorskoj sezoni 2012/13. Boris je

sa Banatom osvojio titulu dr`avnog prva-

ka i seniorskog prvaka u Stonoteniskom

savezu Vojvodine, u konkurenciji senior -

singl. Odli~nu igru pru`io je i u repre-

zentaciji na Balkanijadi do 21 godine.

Osvojio je srebrnu medaqu u ekipnoj i

bronzu u dubl konkurenciji. Prve pobede

na turniru ITTF MASTER SERIJE i

ETTU KUPU nad daleko boqe rangiranim

igra~ima potvrdile su Borisov kvalitet.

ATLETIKA

^AAK OPET USPE[AN

32 PETAK 23. AVGUST 2013. GODINEOGLASI

060/34-33-290

064/137-41-37

064/146-87-31

064/146-87-31

^A^AK

Bra}e Gli{i}a 13/8

Tel: 032/34-33-29

AGENCIJA

ZA NEKRETNINE

NAPOLEON

P- 26 m2, 6. sprat, CG, Merkator. Cena

19.000 eura

P- 26 m2, 3. sprat, CG, Kej. Cena 18.500

eura

P- 17 m2, VP. TA, Balkanska. Cena 9.000

eura

P- 19 m2, 6. sprat, CG, Kneza Milo{a. Ce-

na 17.500 eura

P- 30 m2, 4. sprat, CG, Skopska. Cena

21.500 eura

P- 33 m2, 6. sprat, TA, S.Markovi}a. Cena

20.000 eura

P- 39 m2, VP, CG, Avenija 1. Cena 22.500

eura

P- 33 m2, 2. sprat, TA, Medicinska {kola.

Cena 19.000 eura

P- 37 m2, 3. sprat, CG, H.Morava. Cena

24.000 eura

P- 35m2, 4. sprat, TA, Kej. Cena 18.000

eura

P- 39 m2, 1. sprat, CG, Centar. Cena

37.000 eura

P- 43 m2, 1 i 3. sprat, CG, H.Morava, nov.

Cena 40.000 eura

P- 42 m2, 4. sprat, TA, Medicinska {kola.

Cena 25.000 eura

P- 44 m2, 4. sprat, CG, Medicinska {kola.

Cena 25.000 eura

P- 46 m2, 2. sprat, CG, Qubi}ska. Cena

34.000 eura

P- 51 m2, VP, CG, Qubi}ska. Cena 37.500

eura

P- 54 m2, 5. sprat, CG, Bulevar Oslobo|e-

wa. Cena 33.000 eura

P- 46 m2, 5. sprat, CG, Nemawina. Cena

31.000 eura

P- 57 m2, 5. sprat, CG, Nemawina. Cena

29.000 eura

P- 53 m2, 2. sprat, TA, Nemawina. Cena

32.000 eura

P- 65 m2, 1. sprat, TA, H. Morava. Cena

34.000 eura

P- 58 m2, 12. sprat, CG, Kej. Cena 28.000

eura

P- 65 m2, 2. sprat, TA, Centar. Cena

45.000 eura

P- 65 m2, 1. sprat, CG, H. Morava. Cena

46.000 eura

P- 70 m2, 2. sprat, CG, Kej. Cena 43.000

eura

P- 70 m2, 3. sprat, CG, Merkator. Cena

55.000 eura

P- 85 m2, 1. sprat, CG, H. Morava. Cena

80.000 eura

P- 86 m2, 4. sprat, CG, Alvaxinica. Cena

60.000 eura

P- 67 m2, 5-6 sprat, CG, Balkanska. Cena

48.000 eura

P- 76 m2, 3. sprat, CG, Balkanska. Cena

46.000 eura

P- 76 m2, 5. sprat, CG, S. Autoprevoz. Ce-

na 39.500 eura

P- 81 m2, 1. sprat, CG, K.V.P. Cena 51.000

eura

P- 90 m2, 5. sprat, CG, Alvaxinica. Cena

65.000 eura

P- 60 m2, ulica Svetozara Markovi}a,

plac 3 ara. Cena 45.000 eura

P- 170 m2, Suvi Breg, plac 2 ara. Cena

40.000 eura

P- 65 m2 ulica Dragi{e Mi{ovi}, plac 5.

ari. Cena 36.000 eura

P-37 m2, 1. sprat, CG, Nemawina. Cena

24.500 eura

P-34 m2, prizemqe, TA, Centar. Cena

21.500 eura

P-32 m2, 3. sprat, CG, Alvaxinica. Cena

22.000 eura

P- 138 m2, Med. {kola,

plac 2.5 ari. Cena

70.000 eura

P- 340 m2, Matijine

livade, plac 4 ara. Cena

60.000 eura

P- 230 m2, Matijine

livade, plac 4 ara. Cena

78.000 eura

P- 125 m2, Centar, plac

2.6 ari. Cena 125.000

eura

P- 110 m2, Centar, plac

1.4 ara. Cena 75.000

eura

P- 105 m2, D. Gorevnica,

plac 6 ari. Cena 35.000

eura

P- 50 m2, Parmenac,

plac 3.5 ari. Cena

18.000 eura

P- 90 m2, Ri|age, plac

13 ari. Cena 30.000

eura

P- 62 m2, Avenija, plac

5 ari. Cena 35.000 eura

P- 80 m2, kod Bolnice,

plac 4.22 ara. Cena

37.000 eura

P- 210 m2, Avenija, plac

5 ari. Cena 150.000

eura

P- 100 m2, Kowevi}i,

plac 9.77 ari. Cena

41.000 eura

P- 50 m2 + 35 m2,

Kneza Milo{a, plac 3.70

ari. Cena 35.000 eura

P- 100 m2, Mojsiwe,

plac 10 ari. Cena

30.000 eura

P- 60 m2, S. Markovi}a,

plac 3 ara. Cena 45.000

eura

P- 200 m2, ^. Bataqon,

plac 6 ari. Cena 45.000

eura.

P- 60 m2, ulica Sveto-

zara Markovi}a, plac 3

ara. Cena 45.000 eura

P- 170 m2, Suvi Breg,

plac 2 ara. Cena 40.000

eura

P- 65 m2 ulica Dragi{e

Mi{ovi}, plac 5. ari.

Cena 36.000 eura

STANOVI

KU]E

STAN P-33 m2, 1. sprat, Gvo`|ar, nov . Cena 19.500 eura. HITNO!

STANOVI:

P=19 m2, Nemawina,

6.sprat, lift, CG, cena: 17

500 eura

P=23 m2, nova, ulica

Svetozara Markovi},

prizemqe

P=24 m2, Avenija 1, u

zgradama od fasadne cigle, CG

P=34 m2 sa CG u Nemawinoj

ulici, cena: 20 500 eura

P=30 m2, novija gradwa, gre-

jawe na gas, 2. Sprat, [iri

centar, cena: 21 000 eura

P=34 m2, u blizini

Nemawine, 2.sprat, cena: 17

000 eura

P=26 m2 sa stvarima, Qubi}

kej, 3.sprat, cena: 18 500

eura

P=30 m2, novija gradwa,

Topli~ka ulica, cena: 23 000

eura

P=36 m2, Avenija 1, CG,

prizemqe, cena: 22 500 eura

P=45 m2, Nemawina ulica,

4.sprat, CG, cena: 26 500

eura

P=43 m2, u blizini

Nemawine ulice, cena: 26

000 eura

P=42 m2, Qubi} kej, 4.sprat,

cena: 28 000 eura

P=43 m2 + 9 m2, [iri cen-

tar, lift, 6.sprat, CG, cena:

31 000 eura

P=38 m2, Alvaxinica,

4.sprat, sa stvarima,novija

gradwa, povoqno.

P=32 m2, 6.sprat, Svetozara

Markovi}a, cena: 20 000

eura (sa stvarima)

P=45 m2, Avenija 1,

prizemqe, CG, cena: 29 000

eura

P=48 m2, Obili}eva-nov,

prizemqe, cena: 800 eura/m2

+ PDV

P=48 m2, Obili}eva-nov,

3.sprat, cena: 800 eura/m2 +

PDV

P=52 m2, Avenija 1, 5.sprat,

lift, CG, cena: 38 000 eura

P=55 m2, Qubi} kej, 1.sprat,

cena: 31 000 eura

P=58 m2, Centar, 2 lifta,

CG, cena: 31 000 eura

P=62,8 m2, Alvaxinica,

1.sprat, CG, cena: 31 000

eura

P=55 m2, u blizini

Nemawine ulice, 3.sprat,

cena: 31 000 eura

P=54 m2, Qubi} kej, u

zgradama od fasadne cigle,

4.sprat, CG, cena: 35 000

eura

P=59 m2 sa stvarima,

Industrijski prolaz, 1.sprat,

cena: 22 000 eura

P=60 m2, Alvaxinica,

2.sprat, novija gradwa, cena:

40 000 eura

P=58 m2, Qubi} kej, 5.sprat,

2 lifta, CG, cena: 34 000

eura

P=55 m2, Bate Jankovi}a,

3.sprat, cena: 36 000 eura

P=58 m2, Avenija 2, lift,

CG, cena: 36 000 eura

P=55 m2, Qubi} kej u

zgradama od fasadne cigle,

renoviran, 1.sprat, CG

P=52 m2, Alvaxinica,

3.sprat, nov, cena: 30 000

eura

P=57 m2, nov, Qubi}ska

ulica, 3.sprat

P=63 m2, Centar-ulica

Gospodar Jovanova, 2.sprat,

cena: 50 000 eura

P=68 m2, Nemawina,

3.sprat, CG, cena: 41 000

eura

P=81 m2, [iri centar,

1.sprat, CG, cena: 50 000

eura

P=74,35 m2, Avenija 2,

1.sprat, CG, cena: 650

eura/m2

P=85 m2, Svetozara

Markovi}, 3.sprat, novija

gradwa, CG

P=76 m2, Balkanska ulica,

CG, 3.sprat, cena: 47 000

eura

P=73 m2, nov, [iri centar,

nov, 2.sprat, cena: 42 000

eura

P-78 m2 Stari Autoprevoz,

renoviran, CG, 1. sprat. Cena

50.000 eura

P-26 m2 u ulici Vojvode Ste-

pe , 1. sprat, EG. Cena 21.000

eura

P-64 m2, Stari Autoprevoz,

visoko prizemqe. Cena

39.000 eura

P-36 m2 sa CG, u blizini

Hotel Morave, 3. sprat.

P-44 m2, Nemawina ulica, 4.

sprat, CG, cena 26.500 eura

P-61 m2, centar, Amixina

ulica, 1. sprat.

P-55 m2, Avenija 2, prizemqe,

CG,. Cena 31.000 eura

P- 69 m2 kod Medicinske

{kole, 3. sprat. Cena 35.000

eura

P-63 m2 kod [kole F.

Filipovi}, 3. sprat. Cena

28.000 eura

P-27 m2 u centru grada.

P-41 m2 na Qubi} Keju.

P-60 m2, Alvaxinica, fa-

sadna cigla, CG, lift, inter-

fon. Cena 38.000 eura

032/222-552

064/158-93-63

064/673-2-969

^a~ak, Vojvode Stepe 46

senzalcacak@beotel.net

KU]E:

P=56 m2 + 12 m2, na 2,5 ara placa, kod

Slobode, renovirana, cena: 22 000 eura

P=55 m2, Balkanska ulica, cena: 26 000

eura

P=70 m2 + 40 ari, nova, Vidova, cena: 25

000 eura

2 prizemne ku}e na 6 ari placa na

Alvaxinici, cena: 56 000 eura

Seosko doma}instvo u Trnavi sa 60 ari

zemqe, cena: 20 000 eura

P=80+6,5 ari placa, Atenica-do glavnog

puta, cena: 45 000 eura

2 ku}e u odli~nom stawu na 5,10 ari placa,

u blizini Dacove kafane, cena: 48 000 eura

P+Pk-190 m2 + 3 ara placa, Alvaxinica,

cena: 67 000 eura

Ku}a 101 m2 i 2 ara placa u Qubi}u.

Povoqno.

Ku}a P- 200 m2 na 6.5 ari placa u blizini

Slobodinog igrali{ta.

P-300 m2 + pomo}ni objekti sa 11 ari

placa, udaqena 4 km od centra. Povoqno

P-107 m2 sa 6 ari placa, nova ku}a, uda-

qena 10 km od centra. Cena 33.000 eura

PRODAJEM postoqe za sun-

cobran. Tel. 064/ 294-2-141,

032/ 374-125

PRODAJEM prikolicu za

putni~ki auto. Tel. 062/ 755-

020

PRODAJEM grani~evu kacu,

o~uvana, metalni obru~evi.

Tel. 032/ 877-382

PRODAJEM prohromsku

kacu od 15.000 litara. Tel.

060/ 418-3-333

PRODAJEM ~etvorodelni

regal. Tel. 064/ 272-0-585

PRODAJEM regal, o~uvan.

Cena po dogovoru. Tel. 064/

455-9-243

PRODAJEM drvenu ukrasnu

vitrinu, povoqno. Tel. 032/

371-685

PRODAJEM trpezariju od

punog drveta. Tel. 060/ 346-3-

990

PRODAJEM radni sto sa

podesivom tablom za crtawe.

Tel. 064/ 174-2-629

PRODAJEM de~iji kreve-

tac, malo kori{}en, kao nov,

sa du{ekom. Cena 50 eura.

Tel. 064/ 134-1-239

PRODAJEM dva kau~a i dve

foteqe. Tel. 061/ 641-7-105

PRODAJEM novu trak-

torsku korpu. Tel. 066/ 910-9-

889

PRODAJEM traktorsku

prikolicu . Tel. 065/ 207-4-

383

PRODAJEM ovce sa

jagwi}ima. Tel. 877-382

PRODAJEM povoqno

fri`ider marke “ Kon~ar”.

Tel. 061/ 641-7-105

PRODAJEM TA pe} Elind,

3.5 kw. Tel. 063/ 844-2-791

PRODAJEM stre~ foliju, 5

kg / 900 din. Mo`e pla}awe i

preko ra~una. Tel. 032/ 382-

518, 061/ 111-6-439

KUPUJEM Alfaplam ili

Frenklin kamin, i Alfa 70

{poret. Tel. 060/ 556-2-282

KUPUJEM polovan ormar ,

garderober. Tel. 064/ 102-2-

759

KUPUJEM kwige za 5.

razred. Tel. 060/ 141-0-530

KUPUJEM uxbenike za 7.

razred, koji se koriste u

{koli “Filip Filipovi}”.

Tel. 060/ 731-8-148

KUPUJEM TA pe}. Tel. 064/

102-2-759

KUPUJEM pe} na struju

{esticu.Tel. 727-026,

063/885-6-610, 060/ 575-8-700

AUTOMOBI LI

- PRODAJA

PRODAJEM Golf 1, 81.

godi{te, registrovan do jan-

uara 2014, 1300 cm3, plin, bez

atesta. Fiksna cena 350 eura.

Tel. 062/ 360-880

PRODAJEM Zastavu 101

Skala 55, 2004. godi{te, sa

plinom, registrovan do

oktobra 2013. Tel. 060/ 349-8-

490

USLUGE

USLUGE ure|ivawa zelenih

povr{ina. Tel. 063/ 313-390

USLUGE ko{ewa i

ra{~i{}avawa svih

zapu{tenih zaraslih trav-

natih povr{ina. Tel. 065/

458-6-162

USLUGE ~i{}ewa

poslovnog i stambenog pros-

tora, izuzetno kvalitetno i

povoqno. Tel. 062/ 856-0-561

USLUGE cepawa i strugawa

drva. Veoma povoqno. Tel.

064/ 444-3-163

USLUGE popravke le|nih

bakarnih prskalica,

brenta~a, plasti~nih

prskalica, mu{tika, preki-

da~a i dizni. Tel. 064/ 120-6-

572

I ZRADA kotlovskih oxaka

industrijskih. Ostali

bravarski radovi. Tel. 066/

910-9-889

I ZRADA i prodaja trak-

torskih korpi po `eqi.

Cena 150 eura. Tel. 066/ 910-

9-889

I ZRADA ma{inskih cement-

nih ko{uqica, izvo|ewe

svih gipsanih radova,

postavqawe zvu~ne, termo i

hidroizolacije. Izvo|ewe

svih vrsta betonskih radova.

Tel. 064/ 615-2-763

NAJPOVOQNI JE kwigov-

odstvene usluge. Tel. 064/

196-4-705

OZBI QNA, odgovorna `ena

nudi pomo} u ku}i, negu star-

ih bolesnih osoba i dece.

Tel. 066/ 075-957, 824-500

OZBI QNA `ena, sa

iskustvom vaspita~a nudi

uslugu ~uvawa dece. Tel. 064/

102-2-759

BRAVARI JA, gus, alumini-

jumsko zavarivawe. Tel. 066/

910-9-889

DAJEM nov~ane pozajmice

sa ili bez zaloga, uz sudsku

overu ugovora. Tel. 062/ 144-

2-818

ZAPOSLEWE

FRI ZERSKOM SALONU

potrebna radnica sa

iskustvom. Tel. 060/ 358-6-710

POTREBNI gra|evinski

majstori, vi{e profila, za

rad u Austriji. Tel. 062/ 146-

5-949

POTREBNI ugostiteqski

radnici, za rad u srpskom

restoranu u Austriji. Tel.

062/ 146-5-949

POTREBAN doktor stoma-

tologije sa radnim

iskustvom u radu stomato-

lo{ke ordinacije. Tel. 063/

843-4-149

PETAK 23. AVGUST 2013. GODINE 33OGLASI

STANOVI

MEWAM ili prodajem

apartman 31.5 m2, 3.

sprat, CG, terasa, lift.

Zgrada gra|ena 2007.godi-

ne, nalazi se iznad pijaca

u Vrwa~koj Bawi. Prodaje

se kompletno name{ten.

Mogu}a zamena za stan u

^a~ku, mawi, dvosoban.

P- 37 m2, Hotel Morava,

3. sprat, CG, terasa. Cena

24.000 eura

P-46 m2, ulica Nemawina,

CG, terasa, lift.

P-40 m2, centar, 5. sprat,

CG, lift.

P-40 m2, Avenija 2, CG,

lift. Cena 18.000 eura.

P-55 m2, 1. sprat, starija

gradwa, centar. Cena

20.000 eura

P-55 m2, Q.Kej, nov, use-

qiv od 01.07.2013, dve

spava}e sobe, lift, terasa.

Cena 38.500 eura / sa

PDV/

P-58 m2, ulica Svetog Sa-

ve , 1. sprat, CG, terasa,

lift. Cena 34.000 eura

P-63 m2, 3. sprat, dvoipo-

soban, CG, kod {kole Fi-

lip Filipovi}. Cena

28.000 eura

P- 62 m2, ulica Svetog

Save, 9. sprat, lift, CG,

terasa. Cena 32.000 eura

P- 28 m2, nov, 2. sprat,

gas, {iri centar. Cena

15.000 E

P- 26 m2, nov, 3. sprat,

CG, centar. Cena 23.000 E

/PDV/

P- 30 m2, noviji, 4. sprat,

CG, H.Morava. Cena 22.000

E

P- 37 m2, VP, CG, Q.Kej.

Cena 23.000 E

P- 38 m2, 3. sprat, CG,

lift, Avenija 1. Cena

26.000 E

P- 34 m2, 5. sprat, CG,

lift, centar. Cena 25.000

E

P- 34 m2, 4. sprat, CG,

lift, centar. Cena 22.000

E

P- 36 m2, 6. sprat, CG,

lift, Hotel Morava. Cena

25.000 E

P- 45 m2, 2. sprat, CG,

Nemawina. Cena 33.000 E

P- 43 m2, 4. sprat, TA,

Centar. Cena 29.000 E

P- 46 m2, VP, CG, Avenija

1. Cena 29.000 E

P-45 m2, 5. sprat, CG,

Medicinska {kola.Cena

23.000 E

P- 50 m2, 1.sprat, TA,

Balkanska. Cena 27.000 E

P- 52 m2, 3. sprat, gas,

centar. Cena 34.000 E

P- 52 m2, 6. sprat, CG,

lift, Alvaxinica. Cena

31.000 E

P- 52 m2, 6.sprat, CG,

lift, Kalu|erice. Cena

34.000 E

P- 55 m2, 4. sprat, CG,

lift, Q.Kej. Cena 36.000 E

P- 57 m2, 3. sprat, CG,

centar. Cena 40.000 E

P- 58 m2, 5. sprat, CG,

lift, centar. Cena 33.000

E

P- 63 m2, 1. sprat, TA,

Hotel Morava. Cena

40.000 E

P- 60 m2, nov, 3. sprat,

CG, Balkanska. Cena

46.000 E

P- 60 m2, 4. sprat, CG,

lift, Alvaxinica. Cena

42.000 E

P- 66 m2, 1. sprat, CG,

lift, Hotel Morava. Cena

45.000 E

P- 69 m2, 4. sprat, CG,

Avenija 1. Cena 45.000 E

P- 68 m2, 1. sprat, gas +

gara`a, centar. Cena

47.000 E

P- 70 m2, 2. sprat, CG,

lift, Q. Kej. Cena 47.000

E

P- 77 m2, 4. sprat, CG,

lift, Centar. Cena 50.000

E

P- 76 m2, 5. sprat, CG,

Hotel Morava. Cena

42.000 E

P- 75 m2, 3. sprat, CG,

Balkanska. Cena 47.000 E

P- 80 m2, 4. sprat, CG,

Q.Kej. Cena 47.000 E

P- 92 m2, 5. sprat, CG,

lift, centar. Cena 70.000

E

P- 80 m2, nov, 1. sprat,

CG, centar. Cena 70.000 E

/ PDV /

P- 83 m2, 1. sprat, CG,

Alvaxinica. Cena 60.000 E

P- 77 m2, nov, 1. sprat,

CG, centar. Cena 65.000 E

/PDV/

P- 103 m2, 1. sprat,

dupleks, cg, Nemawina.

Cena 80.000 E

P- 120 m2, 3. sprat,

dupleks, CG, Hotel Morava.

Cena 75.000 E

P-25 m2, 1. sprat, TA,

Alvaxinica / name{tena

ili nename{tena/ .Cena

dogovor.

P- 23 m2, 1. sprat, CG,

Hotel Morava. Cena

19.000 E.

P- 28 m2, 5. sprat, TA

/gas/, Hotel Morava. Cena

19.000 E

P-38 m2, VP, CG, terasa,

Avenija 1. Cena 25.000 E

P-35 m2, 4. sprat, TA, Q.

Kej. Cena 22.000 E

P- 40 m2, 4. sprat, CG,

terasa, centar, renoviran

sa name{tajem. Cena

36.000 E

P-48 m2, 4. sprat, CG,

terasa, Nemawina. Cena

28.000 E

P-45 m2, VP, nov / u

izgradwi, useqiv u maju /,

centar 800 e/ m2. Povra}aj

PDV.

P-47 m2, 2. sprat, CG,

ulica Obili}eva, noviji .

Cena 36.000 E

P-49 m2, 4. sprat, CG,

terasa, Avenija 2,

name{ten. Cena 32.000 E

P-57 m2, 4. sprat, CG,

terasa, Avenija 2. Cena

32.000 E

P-52 m2, 3. sprat, TA,

terasa, Qubi} kej. Cena

28.000 E

P-54 m2, 9. sprat, CG,

terasa, lift, centar. Cena

31.000 E

P-58 m2, 7. sprat, CG,

terasa, lift, Qubi} kej /

pogled na Moravu /. Cena

po dogovoru

P-65 m2, 1. sprat, CG,

terasa, renoviran, Hotel

Morava. Cena 45.000

P-50 m2, 4. sprat, gas,

terasa, noviji / sa stvari-

ma /, Hotel Morava. Cena

32.000 E

P-60 m2, 4. sprat, CG,

nov, Balkanska. Cena

33.000 E

P-90 m2, CG, lift, terasa,

gara`a, Hotel Morava.

Cena 53.000 E

P-26 m2, nova garsowera,

centar. Cena 22.000 eura

KU]E

P- 92 m2, plac 5 a, {kola

R.Mitrovi}. Cena 50.000 E

P- 120 m2 / P+PK/ ,

plac 2 ara, Obili}eva.

Cena 50.000 E

P- 70 m2, plac 4.13 ari,

Dr. Mi{ovi}. Cena 45.000

E

P- 50 m2 + 40 m2, 8 ha

/ vo}wak, {uma /, Teo~in.

Cena 15.000 E

P- 100 m2 /P + 1 /, plac

12 a, Prijevor. Cena

18.000 E

P- 30 m2, plac 25 a.

Trnava. Cena 11.000 E

P-250 m2 + 120 m2, plac

28 ari, Qubi}. Cena

80.000 E

LOKALI

P- 20 m2, nov, centar, CG.

Cena 30.000 E

P- 25 m2, Car Lazar, CG.

Cena 22.000E

P- 71 m2 /P+1/, centar,

plac 1 a. Cena 80.000 E

P- 134 m2, dva nivoa, cg,

Nemawina. Dogovor.

P- 105 m2 /SU+PRIZ/,

CG, H.Morava. Cena 60.000

E

P- 49 m2, Alvaxinica, CG.

Cena 38.000 E

P- 61 m2, Hotel Morava,

CG. Cena 45.000 E / PDV/

P- 18 m2, Q.Kej, cg. Cena

20.000 E

PLACEVI

P- 80 a, Kowevi}i, ulaz sa

glavnog puta. Cena 70.000

E

P- 40 a, kod Bolnice.

Dogovor

P- 1 ha, 10 a, Preqina /

kru`ni tok/. Dogovor.

P- 4 ha, Mojsiwe , ulaz sa

glavnog puta. Cena 400

e/ar

HITNO

PRODAJEM NOV ^ETVOROSOBAN STAN,

NA QUBI] KEJU, CG, LIFT. CENA

40.000 EURA

www.stannekretnine.rs

P-22.5 m2, PR, CG,

S.Save. Cena 18.500 eura

P- 26 m2, 3.sprat, TA, Kej

. Cena 18.500 eura

P-28 m2, 5.sprat, CG.

Cena 18.500 eura

P-35 m2, PR, TA,

H.Morava. Cena 23.000

eura

P- 36 m2, PR, CG,

Qubi}ska. Cena 29.000

eura

P-37 m2, PR, CG, Kej.

Cena 24.000 eura

P-42 m2, PR, CG,

Solunska. Cena 34.000

eura

P-43+6 m2, 6.sprat, CG,

{iri centar. Cena 31.000

eura

P-51 m2, 2. sprat, TA,

B.Jankovi}. Cena 31.000

eura

P- 44 m2, 2. sprat, TA,

Kej. Cena 30.000 eura

P-46 m2, PR, TA,

B.Jankovi}a. Cena 30.000

eura

P-46 m2, 1. sprat, CG,

M.Nik{i}a. Cena 36.000

eura

P-46 m2, PR, CG, Avenija

1. Cena 29.000 eura

P-47 m2, 1. sprat, TA,

Kej, Pri{tinska. Cena

31.000 eura

P-47.5 m2, 5. sprat, CG,

Nemawina. Cena 28.000

eura

P-50.5 m2, 3. sprat, CG,

H.Morava. Cena 38.000

eura

P-53 m2, 3. sprat, TA,

B.Jankovi}. Cena 33.000

eura

P-53m2, 3. sprat, CG, Kej.

Cena 40.000 eura

P-54 m2, 2. sprat, TA,

Nemawina. Cena 36.000

eura

P- 54 m2, 1. sprat, CG,

Qubi}ska, nov. Cena

50.000 eura

P-56 m2, PR, CG, Avenija

2. Cena 36.000 eura

P-56 m2, 5. sprat, CG,

Nemawina. Cena 35.000

eura

P- 56 m2, 4. sprat, CG,

Centar. Cena 32.000 eura

P-57 m2, 4. sprat, CG,

Kej. Cena 36.000 eura

P-57 m2, 1. sprat, CG,

Kej. Cena 41.000 eura

P-58 m2, 6. sprat, CG,

K.Milo{a. Cena 37.000

eura

P-58 m2, 2. sprat, CG,

H.Morava. Cena 42.000

eura

P-58 m2, 9. sprat, CG,

Kej. Cena 38.000 eura

P-60 m2, 3. sprat, TA,

S.Save. Cena 42.000 eura

P-64 m2, 1. sprat, CG,

S.Save. Cena 42.000 eura

P- 64 m2, 2. sprat, CG,

Alvaxinica. Cena 41.000

eura

P-66.5 m2, 7. sprat, CG,

Nemawina. Cena 41.000

eura

P-67 m2, 3. sprat, CG,

Balkanska. Cena 38.000

eura

P-68 m2, PR, TA,

Balkanska. Cena 29.000

eura

P-70 m2, 2. sprat, CG,

Kej. Cena 45.000 eura

P- 71 m2, 5. sprat, CG,

Vinara. Cena 51.000 eura

P-73 m2, 1. sprat, CG,

Alvaxinica. Cena 58.000

eura

P-74 m2, 5. sprat, CG,

Kalu}erice. Cena 44.000

eura

P-76 m2, 2.sprat, CG,

Centar. Cena 51.000 eura

P-76.5 m2, PR, CG, Cara

Lazara, nov. Cena 62.000

eura

P-78 m2, 6. sprat,

K.V.Popovi}a. Cena

53.000 eura

P-80 m2, 1. sprat, CG,

Kej. Cena 53.000 eura

P-81 m2, 9. sprat, CG,

S.Save. Cena 56.000 eura

P-86 m2, 3. sprat, CG,

Vinara. Cena 66.000 eura

P-100 m2, 1. sprat,

Nemawina/ dupleks. Cena

87.000 eura

P- 52 m2, Qubi}ska, 3.

sprat, CG. Cena 39.000

E.

P- 55 m2, Kej, 2. sprat,

CG. Cena 32.000 E

P- 68 m2, Bawalu~ka, 4.

sprat, CG. Cena 44.000

E.

P- 48 m2, Avenija 1, VP.

Cena 29.000 E.

P- 58 m2, Kej, 2. sprat,

CG. Cena 34.000 E

P- 77 m2, u`i centar,

CG. Cena 42.500 E.

P-42 m2, Kej, 4.sprat,

CG. Cena 26.000 E

P-38 m2, Nemawina, 3.

sprat. Cena 22.000 E

P-54 m2, Kej, CG. Cena

31.000 E

P-58 m2, Qubi}ska, CG.

Cena 37.000 E

P-77 m2, centar, 4.

sprat, CG, renoviran. Ce-

na 42.500 E

SSTTAANNOOVVII

AGENCIJA

SSIIGGMMAANEKRETNINE

^a~ak, Bra}e Gli{i} 9

Tel: 032/348-927, tel/fah: 032/228-457

Mob: 060/348-9270

e-mail: sigmanet@eunet.rs

P-40 m2, sa 17.ari placa,

G.Atenica. Cena 10.500

eura

P-35+13 m2, 1. ar zemqe,

V.Stepe. Cena 30.000 eura

P-70 m2 sa 6.3 ara placa,

Atenica. Cena 34.000 eura

P-60+45 m2 sa 4. ara

placa, S.Park. Cena

35.000 eura

P-67 m2 sa 3. ara placa,

V.Stepe. Cena 36.000 eura

P-142 m2 sa 3.6 ari,

\.Milovanovi}. Cena

65.000 eura

P-137 m2 sa 1.5. ari

placa, Obili}eva. Cena

67.000 eura

P-120+40 m2 sa 3 ara

placa, Ko{utwak. Cena

67.000 eura

P-100 m2 sa 2. ara placa,

centar. Cena 72.000 eura

P-180 m2 sa 2.5 ari

placa, {iri centar. Cena

72.000 eura

P-166 m2 sa 2.5 ara

placa, [iri centar. Cena

82.000 eura

P- 67 m2 sa 4.75 ari

placa, centar. Cena 83.000

eura

P-120+65+100 sa 3.8.

ari placa, Zelengorska.

Cena 90.000 eura

P-125+ 23 m2 sa 2.6 ari

placa, centar. Cena

125.000 eura

P-164 m2 sa 4.6. ari

placa, centar. Cena

140.000 eura

P- 63 m2 sa 4.7 ari

placa, Atenica. Cena

37.000 eura

P-64 m2 + 35 m2 sa 7

ari placa, Suvi Breg. Cena

33.000 eura

P- 240 m2 sa 4 ara placa,

Gorwa Trep~a. Cena 40.000

eura

P-54 m2 + 32 m2 + 30

m2 sa 6.ari placa,

Trbu{ani. Cena 37.000

eura

KKUU]]EE

34 PETAK 23. AVGUST 2013. GODINEOGLASI

U skladu sa ~lanom 35. Zakona o hipoteci, ALPHA BANK SRBIJA A.D ,

kao hipotekarni poverilac raspisuje

OGLAS O PRVOJ AUKCIJSKOJ PRODAJI

^a~ak, u ulici Draga~evska br. 71, porodi~na stambena zgrada, ukupne povr{ine 92, 00 m2, katastarska parcela broj 4160, upisane u list nepokretnosti

broj 932 KO ^a~ak. Po~etna cena 30.600.00 EUR u dinarskoj protivvrednosti po sredwem kursu NBS na dan pla}awa.

Aukcijska prodaja }e se odr`ati u prostorijama hipotekarnog poverioca ALPHA BANK SRBIJA A.D. BEOGRAD, Ul. Kraqa Milana br. 11, prvi sprat,

konferencijska sala 16, dana 03. 10. 2013. godine, sa po~etkom u 12 ~asova.

Pravo u~e{}a imaju sva pravna i fizi~ka lica koja izvr{e uplatu depozita u iznosu od 10% od po~etne cene, u dinarskoj protivvrednosti po sredwem

kursu NBS na dan uplate. Rok za uplatu je najkasnije dva radna dana pre po~etka aukcijske prodaje uplatom na ra~un broj 180-0010010002094-85 ALPHA BANK

SRBIJA A.D. BEOGRAD.

Registracija u~esnika po~iwe 30 minuta pre po~etka javnog nadmetawa i zavr{ava se 10 minuta pre po~etka javnog nadmetawa na navedenoj adresi.

Sva zainteresovana lica koja izvr{e uplatu depozita, potpisa}e izjavu o gubitku prava na povra}aj depozita u slu~aju da u aukcijskoj prodaji steknu sta-

tus kupca ili drugog najboqeg ponu|a~a, dok se ne okon~a postupak prodaje. Svim zainteresovanim licima koja na aukciji nisu stekla status kupca ili dru-

gog najboqeg ponu|a~a, depozit }e se vratiti u roku od 3 dana od dana odr`avawa aukcije.

Kupoprodajni ugovor se potpisuje i overava pred nadle`nim sudom najkasnije u roku od osam dana od dana odr`avawa aukcijske prodaje, do kada se kupac

obavezuje da isplati preostali iznos kupoprodajne cene u celosti. Upla}eno jemstvo }e se ura~unati u postignutu cenu.

Prodaja nepokretnosti vr{i se u vi|enom stawu bez prava na reklamaciju. Porez na procenu apsolutnih prava, takse, prenos vlasni{tva i ostale

tro{kove vezane za kupoprodaju nepokretnosti snosi kupac.

Razgledawe imovine zanteresovana lica mogu sa hipotekarnim poveriocem organizovati od dana objavqivawa oglasa do dana aukcijske prodaje.

Zainteresovana lica mogu se javiti ALPHA BANK SRBIJA A.D. BEOGRAD, svakog radnog dana od 09:00 do 17:00 ~asova putem kontakt telefona 011/ 340-95-

91, 064/ 8800164

ALPHA BANK SRBIJA A.D.

Ul. Kraqa Milutina broj 11

Beograd

STANOVI

P-28 m2, VP, CG, kod

H.Morave. Cena 21.000 eura

P-30 m2, 3. sprat, CG -

kalorimetri, Avenija 2. Cena

22.500 eura

P-31 m2, 6. sprat, CG, kod

Medicinske {kole. Cena

22.500 eura

P-31 m2, 7. sprat, CG,

Alvaxinica, nov, mogu}nost

subvencije. Cena 22.000 eura

P-34 m2, 5. sprat, CG,

Nemawina. Cena 20.000 eura

P-32 m2, 3. sprat, CG, H.

Morava. Cena 24.000 eura

P-38 m2, 4. sprat, CG, nov,

Sin|eli}eva. Cena 35.500

eura

P-40 m2, 8. SPRAT, CG,

Vinara. Cena 24.000 eura

P-43 m2, prizemqe, CG,

Gvo`|ar. Cena 26.300 eura

P-45 m2, 3. sprat, CG,

Alvaxinica. Cena 25.000

eura

P-43 m2, 8. sprat, CG,

Alvaxinica, nov, mogu}nost

subvencije. Cena 31.000 eura

P-44 m2, 3. sprat, CG,

Nemawina. Cena 33.000 eura

P- 45 m2,2. sprat, CG,

Nemawina. Cena 30.000 eura

P-46 m2, 1. sprat, CG,

{etali{te. Cena 41.000 eura

P-50 m2, 1. sprat, TA,

Obili}eva. Cena 26.000

eura

P-50 m2, 4 sprat, CG,

S.Markovi}a. Cena 35.000

eura

P-52 m2, 8. sprat, CG,

Alvaxinica, nov, mogu}nost

subvencije. Cena 37.000 eura

P-54 m2, 3. sprat, TA,

Bawalu~ka. Cena 29.000 eura

P-54 m2, 8. sprat, CG,

Alvaxinica. Cena 31.500

eura

P-54 m2, 1. sprat, CG,

D.Markovi}. Cena 35.000

eura

P-57 m2, VP, CG, Avenija 2.

Cena 31.000 eura

P-58 m2, 8. sprat, CG, Kej.

Cena 33.000 eura

P-59 m2, 1. sprat, TA, Ind.

zona. Cena 26.000 eura

P-60 m2, 4. sprat, CG,

Alvaxinica. Cena 40.000

eura

P-61 m2, 4. sprat, CG, Kej.

Cena 36.000 eura

P-63 m2, 1. sprat, CG,

Alvaxinica. Cena 32.500

eura

P-64 m2, 9. sprat,

Alvaxinica. Cena 36.000

eura

P-64 m2, 1. sprat, CG, kod

Brvnare. Cena 46.000 eura

P-65 m2,2. sprat, CG -

kalorimetri, kod Lukoil, nov

sa stvarima. Cena 61.000

eura

P-66 m2, 6. sprat, CG, S.

Save. Cena 33.000 eura

P-70 m2, 3. sprat, CG,

Avenija 2. Cena 40.000 eura

P-80 m2, 1. sprat, CG,

Nemawina. Cena 61.000 eura

P-83 m2, 1. sprat, CG,

Alvaxinica. Cena 63.000

eura

P-90 m2, 3. sprat, CG,

{etali{te. Cena 73.000 eura

P-98 m2, 1. sprat, CG,

Nemawina. Cena 80.000 eura

K U ] E

P-56+34 m2, 6 ari placa,

Lugovi. Cena 40.000 eura

P-46 m2, na 12.40 ari,

Prijevor. Cena 9.000 eura

P-54 m2, 8 ari, Preqina.

Cena 43.000 eura

P-80 m2, na 4 ara, Suvi

Breg. Cena 28.000 eura

P-70 m2, na 34 a, Loznica.

Cena 19.000 eura

P-90 m2, na 4 ara, Qubi{.

Cena 36.000 eura

P-68 m2, Balkanska. Cena

26.000 eura

P-150 m2, 5 ari placa,

Lugovi. Cena 57.000 eura

P-170 m2, 19 ari placa,

Loznica, Gu~ki put. Cena

35.000 eura

P-200 m2, na 10 ari,

Parmenac. Cena 55.000 eura

sa stvarima

P-2000 m2+PK, na 18 ari,

Qubi}. Cena 62.000 eura

^ITUQE

Posledwi pozdrav legendi

i dugogodi{wem igra~u i kapitenu

na{eg Kluba

BO@IDARU

STEFANOVI]U

PUZU

FUDBALSKI KLUB BORAC ^A^AK

SE]AWE

27. 8. 2003. - 27. 8. 2013.

DU[ANKA

PLAZINI]

iz ^a~ka

Uspomenu na tvoj dragi lik ~uvaju

neute{ni sin ALEKSANDAR

i suprug QUBISAV

Dana 23. 8. 2013. god. u 14 ~asova na grobqu u Zeokama

dajemo ^ETRDESETODNEVNI POMEN

VLADETI NIKOLI]U

Dana 24. 8. 2013. navr{avaju se DVE GODINE

od smrti na{eg dragog

MILIJE

RADULOVI]A

TU@NO SE]AWE NA NA[E DRAGE

U subotu 24. avgusta 2013. u 11 sati na grobqu u

Boqkovcima obavi}emo GODI[WI POMEN

na{em dragom

MOM^ILU

VERBI]U

Dana 24. avgusta 2013. godine,

navr{avaju se ^ETIRI GODINE

od smrti na{e drage

Uspomenu na wu ~uvaju weni najmiliji:

suprug MIRKO i }erke MILANKA i GORDANA

sa porodicama.

MILOSTINE

STOJANOVI]

iz Bawice

1934 - 2009

Dana 19. 8. 2013. preminula je

u 80 godini na{a draga

supruga, majka i baka

@ivje}e{ vje~no u na{im srcima.

Tvoji: suprug MILETA, sin NEBOJ[A,

snaja NIKOLINA, unu~ad: NIKOLA i NATA[A

16278

GVOZDENIJA

STRIZOVI] GOCA

Dana 19. 8. 2013. godine preminula je

na{a draga supruga, majka i baka

GVOZDENIJA GOCA

STRIZOVI]

POSLEDWI POZDRAV

dragom direktoru i saradniku

DRAGANU LUKOVI]U

USPOMENU NA WEGA ^UVA]E

KOLEKTIV JKP "KOMUNALAC" ^A^AK

fak.

OGLASI I ^ITUQE

032/342 - 276

PETAK 23. AVGUST 2013. GODINE 35

Hvala ti za sve lepe trenutke

provedene sa tobom. Sa ponosom }emo

te pomiwati i u srcu nositi.

Tvoji: suprug MILETA, sin MILORAD,

snaja MARINA, unuke SLA\ANA i MILICA

16279

S qubavqu i tugom

WEGOVI NAJMILIJI

16286

Obave{tavamo rodbinu i pri-

jateqa da }emo toga dana poseti-

ti wegov grob.

Godina je pro{la a uspomenu na

wega sa ponosom i qubavqu ~uvaju

WEGOVI NAJMILIJI

16285

GUDURI]

Ponosne smo {to ste bili na{i roditeqi.

S qubavqu, setom i po{tovawem uspomenu na Vas

~uvaju

}erke: MIRA, NADA i MILA sa porodicama.

upl.

GORDANA - GOJA

1. 8. 1997 - 1. 8. 2013.

DRAGOSLAV - DRAGO

24. 8. 2006 - 24. 8. 2013.

Dani prolaze a mi se i daqe ne mirimo sa tim da te

zaista nema.

Oti{ao si iznenada ali trag tvog `ivota je ostao

neizbrisiv. S ponosom te pomiwemo, s qubavqu i zah-

valno{}u ~uvamo uspomenu na tebe i tvoju dobrotu.

Osta}e{ ve~no voqen i nikad zaboravqen.

Tvoji: supruga MILA,

k}eri JELENA i IRENA sa porodicama.

16289

^ITUQE

Dana 20. 8. 2013. godine

prestalo je da kuca srce na{eg voqenog

supruga, oca i deke

Bio si na{ ponos, oslonac i podr{ka.

Zauvek }e{ `iveti u na{im srcima.

Tvoji najmiliji:

supruga GOJKA, sinovi ZVEZDAN i SR\AN, unuke ANTONINA i NIKA i snaje OQA i ALEKSANDRA

Sahrana }e se obaviti u petak 23. 8. 2013. u 14 ~asova na ~a~anskom grobqu.

16285

36 PETAK 23. AVGUST 2013. GODINE

Bo`idara Stefanovi}a Puza

^ITUQE

Dana 21. 08. 2013. navr{ilo se sedam dana

od bolnog gubitka na{e voqene i obo`avane

majke, supruge i bake,

DANICE - DANE

TOROMAN

(10. 05. 1948 - 14. 08. 2013)

i wenog an|eoskog osmeha, gracioznosti, kraqevskih mani-

ra, neprevazi|ene humanosti, qubavi prema qudima,

kreativnosti i stvarala~ke energije koji su ~inili lepotu

wene du{e.

Toga avgustovskog dana otputovala je na{a mama

plavim nebeskim putevima

nastanila se me|u zvezdama.

Zra~ila je svojom lepotom

na zemaqskim prostorima

kroz koje je prolazila i u sva~iju

du{u se uselila.

Nestalo je lepo lice

bla`eni i topli pogled oka

kao i wenog sjajnog osmeha.

Otputovala je na{a mama

u dru{tvo zvezde Danice,

pozdrave nam otuda {aqe

sa zvezda koje trepere.

Ostala je bol u na{im srcima

i ponos {to je bila sa nama

ponos svojim najmilijima

ponos {to je bila na{a mama.

Wen plemeniti duh i an|eoski lik

osta}e da traje zauvek me|u nama

za koje }e ve~no `iveti kao

zvezda vodiqa.

Hvala ti majko {to si postojala

me|u nama i bila na{a podr{ka

i inspiracija za sve na{e

uspehe.

Tvoji voqeni

}erke SAWA i DRAGANA, suprug MILOMIR,

zetovi LENI i MARKO i unuci ZEIN i MARTIN

PETAK 23. AVGUST 2013. GODINE 37

^ITUQE

TU@NO SE]AWE

na na{e drage

MILO[A

2006.-2013.

MILICU

2006.-2013.

TODOROVI]

27. avgusta 2013. navr{avaju se DVE GODINE

od smrti na{eg dragog supruga, oca i dede

MILOQUBA

\ENADI]A

Dana 19. 8. 2013. godine u 83-oj godini `ivota

preminula je na{a draga

Sahrana je obavqena 21. 8. 2013. u

14 ~asova na grobqu u Kamenici.

Po~ivaj u miru!

Sa ponosom i qubavqu uspomenu na wu

~uva}e

sinovac BRANKO sa porodicom.

16281

DESIMIRKA

DESA

RAJ^EVI]

iz Dru`eti}a

16.10.2013. navr{ava se 15

godina od smrti moga

supruga, oca i brata

24. 8.2013. navr{ava se 40

godina od smrti na{e majke

LEPOSAVE

IVANKOVI]

SE]AWE

BOGDAN

15. 03. 2012.

EMILIJA

22. 08. 2004 - 22. 08.2013.

27. 08. 2013. navr{ava se 13 GODINA

od smrti

MILOVANA

MI]A

GABOROVI]A

U ~etvrtak 22. avgusta 2013. navr{ilo se sedam dana

od kada nas je napustio na{ dragi suprug, otac i deda

Ovom prilikom `elimo da se

zahvalimo prijateqima,

kom{ijama i rodbini na izrazima sau~e{}a.

O`alo{}eni wegovi najmiliji: supruga BOSA,

}erke MILKA i RADA, unu~ad SARA, MARKO,

MLADEN i ostala rodbina.

16269

TOMISLAV

ABAZOVI]

ABAZ

1934 - 2013

Pro{lo je tu`nih 40 dana od prerane smrti na{e

drage Milke.

Osta}e{ zauvek sa nama.

Neute{ni brat @IKO sa porodicom.

16265

DARIJEVI]

BRANKA

MILKA

26. 8. 2013. navr{ava se

20 GODINA od kada nije sa nama

DRAGA MILOVANOVI]

1993 - 2013

SE]AWE

24. 8. 2011 - 24. 8. 2013.

\OR\E FILIPOVI]

\OKO

Dana 23. avgusta 2013. navr{ava se 15

GODINA od smrti na{e drage

supruge, majke, bake i prabake

Toga dana u 15,30 ~asova na Trnavskom

grobqu poseti}emo wen grob i okititi

cve}em.

Uspomenu na wu ~uvaju weni najmiliji:

suprug RADOMIR sa decom, unucima i praunucima.

BUDIMIRKE BUDE

KRSMANOVI]

TU@NO SE]AWE

Lako je obrisati suze i zapaliti

sve}u, ali je te{ko iz srca izbrisati

tugu ve~nu.

TVOJI NAJMILIJI: supruga JASMINKA,

}erke DRAGANA i SLA\ANA sa porodicama.

16264

DRAGOSLAV (DRAGAN)

KRQANAC

27. 8. 2007 - 27. 8. 2013.

24. 8. 2004 - 24. 8. 2013.

Dragi na{

Kako vreme prolazi bol u du{i je sve ja~i,

a rana u srcu sve dubqa. Svaki trenutak

se}awa je ose}aj sete, tuge i ponosa.

I posle 9 godina ti si u na{im srcima, mislima, ali te

nema, tamo gde nam najvi{e nedostaje{, u `ivotu.

Tvoji: MARKO, DRAGANA i SLAVICA

16262

DRAGOMIR JEV\I]

JEV\O

OGLASI I ^ITUQE PRIMQENI DO SREDE DO 12 SATI BI]E OBJAVQENI U PETAK

38 PETAK 23. AVGUST 2013. GODINE

K}erka Draga, unuci Milo{ i Milan, prija Radojka

16263

POSLEDWI POZDRAV

na{em dragom

bratu, deveru, stricu i dedi

Brat SLOBODAN sa porodicom

16287

JOVANU CVETKOVI]U

1939 - 2013

Tuga i bol su i daqe u nama.

WENI NAJMILIJI

16284

Pro{le su dve godine od kada nije sa

nama.

Nedostaje nam, volimo ga i ~uvamo

uspomenu na wegov dragi lik.

WEGOVA PORODICA

16282

KLASANOVI]

ZAHVALNI SMO VAM ZA SVE I UVEK ]EMO VAS

SE SE]ATI.

PORODICA KLASANOVI]

16280

Porodice IVANKOVI]

i SILA\I

16277

ALEKSANDRA ACIKE

IVANKOVI]A

supruga ANKA

Uvek si u na{im mislima.

GOJKA, OLGICA i SLAVICA

16283

Voqeni nikada ne umiru.

TVOJI: supruga STANOJKA,

k}erka SNE@ANA i unuk BORIS.

16287

Dana 13. 8. 2013. zauvek nas je napustila na{a

JASMINA VU^EN

1959 - 2013

Wenim odlaskom nastala je nepremostiva praznina,

ali i ose}awe ponosa {to smo bili weni.

Posebno se zahvaqujemo dr. Jeleni Bo{kovi}

i odeqewu Intezivne nege Bolnice „Dr. Dragi{a

Mi{ovi}” u ^a~ku.

PORODICA VU^EN

iz Banatskog Despotovca

16275

^ITUQE

TU@NO SE]AWE

28. 8. 2011 - 28. 8. 2013.

PREDO

BRA[WEVI]

1951 - 2011

Za Tobom osta se}awe

na vreme kad...

U svakom od nas Tebe je deo

u na{im `ivotima zauvek.

TVOJI: supruga DANA,

sin ACO i }erka ANA sa porodicom

16270

Dana 23. avgusta 2013. godine, navr{ava se

PET GODINA od smrti na{eg dragog

@IVORADA P.

SRNI]A @IKA

SE]AWE

Na{a qubav i se}awe

ostaju zauvek.

PORODICA

16286

QUBICE

QUBANE

KUZMANOVI]

SE]AWE

NEVENA SAVI]

KRIVOKAPI]

Dana 22. 8. 2013. navr{ilo se

SEDAM GODINA od smrti na{e

drage

Uspomenu na wen plemeniti lik od zaborava ~uva

suprug TIHOMIR sa decom

16276

MILESE PERO[EVI]

iz Gorwe Gorevnice

Dana 24. avgusta 2013. navr{ava se

GODINA DANA

od smrti na{e drage

NATA[E DRAGOVI]

OGLASI I ^ITUQE

032/342 - 276

PETAK 23. AVGUST 2013. GODINE 39

Po dobru te pamtimo, s qubavqu i

po{tovawem spomiwemo.

Bit }e{ zauvjek va`an dio na{ih

`ivota.

Po~ivaj u miru Bo`ijem!

Jovi{a, Marica, Katarina, Kristina i kuma Qiqa.

16261

Roditeqi kao vi retko se imaju i nikad ne zaboravqaju.

Sa po{tovawem }emo ~uvati rodnu ku}u od vremena i zabora-

va.

Zahvalna deca: OLGA, QUBINKA, MILEVA

i MIRA sa porodicama.

16274

MILICA

25. 8. 1993 - 25. 8. 2013.

MILUN

31. 8. 1998 - 31. 8. 2013.

MILOSAVQEVI]

iz Prislonice

S qubavqu i po{tovawem ~uvamo uspomenu na tebe.

TVOJI NAJMILIJI

16271

SE]AWE

Dana 24. 8. 2013. godine, navr{avaju se ^ETIRI

GODINE od upokojewa na{e drage supruge i majke

LAKOVI]

Dragi roditeqi, godine koje su pro{le nisu izbrisale qubav

i se}awe na Vas.

Svakim danom nam sve vi{e nedostajete, sa ponosom Vas pomi-

wemo i u srcu nosimo.

Sinovi MIHAILO i DRAGO i k}erka NERA sa porodicama.

16277

24. 8. 2010 - 24. 8. 2013.

BOGOSAV BOJO

10. 9. 1983 - 10. 9. 2013.

MILENA

Dana 27. 8. 2013. navr{ava se

^ETRDESET DANA

od smrti na{e voqene

SLAVKE

STOJIMIROVI]

Sve {to je plemenito, qudsko i ~asno

imala si.

@ivela si za nas i daqe `ivi{ kroz nas.

Po~ivaj u miru i neka te an|eli ~uvaju.

TVOJI NAJMILIJI

16276

Toga dana u 11 sati na Trnavskom grobqu poseti}emo wen grob i obaviti

pomen.

WENI NAJMILIJI

16267

Seko,

Nedostaje{...

Za sve {to je pro{lo je ...

Za sve {to dolazi... nedosta-

je{.

Sestra KATARINA

sa porodicom

16268

PETAK 23. AVGUST 2013. GODINE