3.2.2. VANPARNICNI POSTUPAK

33..22..22.. VVAANNPPAARRNNIIČČNNII PPOOSSTTUUPPAAKK

VANPARNIČNI POSTUPAK

- 2 -

OPŠTE ODREDBE

(Član 1-30)

11.. Ako je u toku ostavinskog postupka utvrđeno da je ostavilac ostavio ugovor o doživotnom iz-

državanju i da ima ostalu imovinu, pravilno je prvostepeni sud doneo rešenje kojim se iz popisa zaostavštine izlučuje stan koji je predmet ugovora o doživotnom izdržavanju, a ne da se donese rešenje o prekidu ostavinskog postupka shodno čl. 23. Zakona o vanparničnom postupku.

Iz obrazloženja: Rešenjem Opštinskog suda u Č... O. broj ___/05 od 10. decembra 2008. izlučuje se iz popisa za-

ostavštine ostavioca vanknjižno pravo svojine na trosobnom stanu u... i to 1/2 idealne navedenog sta-na kao predmeta ugovora o doživotnom izdržavanju i 1/2 idealne od stana po osnovu sticanja učesni-ce... u bračnoj zajednici sa ostaviocem. Rešenjem Okružnog suda u Č... Gž. ___/09 od 26. februara 2009. uvažavanjem žalbe učesnika postupka preinačuje se rešenje Opštinskog suda u Č... O. br___/05 od 10. decembra 2008. tako da se izlučuje iz popisa zaostavštine ostavioca vanknjižno pra-vo svojine na trosobnom stanu u... u korist učesnika... kao predmeta ugovora o doživotnom izdržava-nju... u neopredeljenim delovima. Iz spisa proizilazi da je pokojni preminuo 2. januara 2005., od za-konskih naslednika ostavio suprugu i troje dece, a za života je sačinio ugovor o doživotnom izdrža-vanju... kao primalac izdržavanja. Na ime naknade za primljeno izdržavanje, ostavlja trosoban stan identifikovan... Imajući u vidu utvrđenu činjenicu da u momentu smrti ostavioca predmetni stan nije činio njegovu zaostavštinu, jer je ugovorom o doživotnom izdržavanju iz 1997. svoj deo stana ustu-pio kao naknadu za pruženo izdržavanje učesnici u navedenom delu koji nije u svojini učesnice... po osnovu sticanja u bračnoj zajednici sa ostaviocem, pa pravilno prvostepeni sud nalazi da se iz zao-stavštine ostavioca izluči vanknjižno pravo svojine na trosobnom stanu.

U žalbi učesnika se ističe da ostavinski sud nije mogao meritorno da odlučuje o pravima učesni-ka u postupku, s obzirom na činjenicu da je učesnik osporio punovažnost ugovora o doživotnom iz-državanju, pa žalba smatra da je imalo osnova za prekid postupka i za upućivanje na parnicu. Po na-laženju ovoga suda žalbeni navodi su osnovani bez obzira na činjenicu što je jedan od učesnika osporio punovažnost ugovora o doživotnom izdržavanju. U momentu smrti ostavioca, ugovor o doži-votnom izdržavanju postoji i on je punovažan sve dok u parničnom postupku ne bude utvrđeno da ne proizvodi pravno dejstvo. Imajući u vidu da je ugovorom sporni stan prenet u svojinu u delu koji ne čini svojinu učesnice... po osnovu sticanja u bračnoj zajednici to pravilno prvostepeni sud izlučuje iz popisa zaostavštine ovaj stan. Iako ostavinski postupak nije prekinut niti je učesnik upućen na parni-cu, isti ne gubi pravo da u parničnom postupku dokaže da li ugovor o doživotnom izdržavanju proiz-vodi pravno dejstvo ili ne. Sve dok se ne donese parnična presuda o toj činjenici pomenuti ugovor je punovažan i proizvodi pravno dejstvo, pa se žalba učesnika pokazuje neosnovanom.

(Iz rešenja Okružnog suda u Čačku Gž. 264/09, od 26.02.2009. godine)


- 3 -

22.. Vanparnični sud će sam odlučiti o postojanju spornih činjenica procesnog karaktera od ko-

jih zavisi da li uopšte ima mesta postupanju suda u vanparničnom postupku a neće primeniti odredbu člana 23. stav 1. Zakona o vanparničnom postupku.

Iz obrazloženja: Nasuprot navodima žalbe, prvostepeni sud je pravilno utvrdio sve činjenice bitne za odluku u

konkretnoj pravnoj stvari. O tome je u pobijanom rešenju naveo potpune i jasne razloge na koje upu-ćuje i Okružni sud.

Rešenjem Odeljenja za finansije tada nadležnog opštinskog organa od 25.09.1962. godine prav-nom prethodniku predlagača za nacionalizovano i izuzeto zemljište po naznačenim rešenjima odre-đena je novčana naknada.

Kako je prema odredbi člana 60. stav 2. Zakona o nacionalizaciji najamnih zgrada i građevin-skog zemljišta, sopstvenik nacionalizovane nepokretnosti i Opština na čijem se području ta nepokret-nost nalazi mogao u roku od 30 dana od dana dostave rešenja o naknadi podneti zahtev da sud utvrdi visinu naknade, pa kako je predlagač tvrdio da rešenje o određivanju novčane naknade iz 1962. godi-ne nikada nije primio i kako je ovo sporno među učesnicima, prvostepeni sud je pravilno kao van-parnični sud imao ovlašćenje i obavezu da utvrđuje kao spornu ovu činjenicu procesno-pravnog ka-raktera od koje zavisi da li uopšte ima mesta postupanju suda u vanparničnom postupku u ovoj prav-noj stvari.

Imajući u vidu spise predmeta u vezi određivanja novčane naknade, prvostepeni sud je pravilno zaključio da je rešenje o određivanju novčane naknade dostavljeno pravnom prethodniku predlagača.

Iz tog razloga je pravilno odbio kao neosnovan i predlog predlagača za određivanje novčane na-knade za ranije nacionalizovano i izuzeto gradsko građevinsko zemljište.

(Iz Rešenja Okružnog suda u Valjevu, Gž. 1635/07 od 18.10.2007. godine)

33.. Posebne troškove, tj. troškove za sudske radnje, preduzete u interesu samo jedne strane

snosi samo ta strana a zastupničke troškove snose stranke srazmerno.

Iz obrazloženja: Rešenjem Opštinskog suda u L., 1. R. b___/05 od 5.06.2006. godine, u izreci pod 1. odlučeno je

da se javnom prodajom izvrši deoba nepokretnosti stranaka, na kojima su stranke suvlasnici sa po 1/3, a u izreci pod 2. obavezani su protivnici predlagača J. S. i M. J. da predlagaču B. H. na ime tro-škova ovog vanparničnog postupka plate iznos od po 15.436,00 dinara. Prvostepeni sud je prilikom donošenja odluke o troškovima ovog postupka priznao sledeće troškove koje je predlagač imao u ovoj pravnoj stvari i to: za sastav predloga od strane advokata 5.400 din, za zastupanje na četiri odr-žana ročišta po 6.300 din, ukupno 25.200 din, na ime troškova uviđaja i veštaka geometra 7.109 din i troškova veštaka građevinske struke 6.000 din, i na ime takse za predlog i odluku po 1.300 din, što sve ukupno iznosi 46.309 din, pa kako su stranke suvlasnici sa po 1/3 predmeta deobe, primenjujući odredbu čl. 28. stav 2. ZVP, obavezao je protivnike predlagača da svaka plati po 1/3 tih troškova,


- 4 -

odnosno po 15.436 dinara. Međutim, po nalaženju drugostepenog suda, prvostepeni sud nije pravilno primenio materijalno pravo, odredbe čl. 28. st. 2. i 3. ZVP, prilikom donošenja odluke o troškovima ove vanparnične stvari. Naime, u vanparničnom postupku važi princip da se naknađuju samo oni tro-škovi koji su zajednički za sve učesnike a da svaki učesnik snosi svoje ostale troškove - posebni tro-škovi. Kao zajednički troškovi smatraju se troškovi koji su izazvani nekom radnjom u postupku, pro-vedenom bilo po predlogu stranke, bilo po službenoj dužnosti a radi se o provedenoj radnji u zajed-ničkom interesu svih stranaka i te zajedničke troškove stranke snose srazmerno. Posebni troškovi su oni troškovi za sudske radnje koje su preduzete u interesu samo jedne stranke i te troškove snosi ta stranka. Takođe, u vanparničnom postupku važi pravilo da se strankama sa suprotnim interesima, na-doknađuju troškovi od druge strane, samo ako su izazvani očigledno nesavesnim postupanjem te druge strane. Imajući u vidu ta pravila vanparničnog postupka, drugostepeni sud nalazi da su troško-vi koje je imao predlagač a koji su zajednički troškovi, sledeći troškovi: sastav predloga od strane advokata - 5.400 dinara, troškovi uviđaja i veštačenja u ukupnom iznosu od 13.109 dinara i troškovi taksene obaveze u ukupnom iznosu od 2.600 dinara, što ukupno iznosi 21.109 dinara, jer su to tro-škovi koje je predlagač imao u zajedničkom interesu svih stranaka, i te troškove stranke treba sra-zmerno da snose, srazmerno svojim suvlasničkim udelima, svaka sa po 1/3, odnosno svaka po 7.036 dinara, a da su troškovi koje je predlagač imao za svoje zastupanje od strane advokata na četiri ročišta u ukupnom iznosu od 25.200 dinara njegovi posebni troškovi, jer su to troškovi koje je pred-lagač imao radi svog interesa i da te troškove treba on sam da snosi.

(Iz Rešenja Okružnog suda u Valjevu, Gž. br. 1389/06 od 12.09.2006. godine)

44.. Sud je ovlašćen da odlučuje o troškovima, iako troškovi nisu opredeljeni u završnoj reči pred-

lagača, kada je rasprava završena. Ovde se radi o donošenju odluke bez prethodnog raspravlja-nja, pa je stranka podneskom o povlačenju preostalog dela predloga ove troškove mogla opredeli-ti, jer je na to ovlašćena zakonskom odredbom iz čl. 159. st. 3. i čl. 150. st. 1. i 2. ZPP.

Iz obrazloženja: Prvostepenim rešenjem protivnik predlagača je obavezan na naknadu troškova vanparničnog po-

stupka u iznosu od 45.600,00 dinara u roku od 15 dana po pravnosnažnosti rešenja pod pretnjom iz-vršenja. Protiv prvostepenog rešenja protivnik predlagača je izjavio blagovremenu žalbu, bez navo-đenja osnova pobijanja, ali iz navoda žalbe proizilazi da se zakonitost osporava zbog pogrešne pri-mene materijalnog prava sa predlogom da se preinači i predlog odbije. Predlagači su podneli odgo-vor na žalbu kojim su osporili osnovanost žalbenih navoda sa predlogom da se odbije, a rešenje po-tvrdi. Ovo iz razloga što ročište 1.03.2006. godine na kome je doneto rešenje o naknadi za ekspropri-sanu imovinu nije bilo završeno, jer je za ogradu i rodno voće određen prekid postupka do okončanja postupka pred organom uprave, zbog čega troškovi postupka nisu opredeljivani. Okružni sud je ispi-tao pobijano rešenje u smislu čl. 388. u vezi sa čl. 372. ZPP, na osnovu ovlašćenja iz čl. 30. st. 2. Za-kona o vanparničnom postupku, pa je ocenom navoda žalbe i odgovora na žalbu našao, da je žalba neosnovana. Prvostepeno rešenje ne sadrži bitne povrede odredaba parničnog postupka iz čl. 361. st. 2. ZPP na koje Okružni sud pazi po službenoj dužnosti. Činjenično stanje je utvrđeno potpuno i pra-vilno. Prema utvrđenom činjeničnom stanju na ročištu održanom 1.03.2006. godine stranke su sagla-sno predložile donošenje delimičnog rešenja o naknadi za eksproprisanu nepokretnost, a da se preki-


- 5 -

ne postupak o naknadi za ogradu i rodno voće do donošenja konačne odluke upravnog organa. Stoga stranke nisu dale završne reči, niti predlagači opredeljivali troškove postupka. Sud je uvažio predlo-ge stranaka i rešenjem od 1.03.2006. godine odredio iznos naknade za zemljište. Nakon toga, predlagači su podneskom od 6.07.2006. povukli predlog za naknadu za voće i ogradu i istim podneskom opredelili troškove postupka istakavši zahtev za njihovu naknadu, pa je sud pobijanim rešenjem obavezao protiv-nika na njihovu naknadu od 45.600,00 dinara. Pobijajući pravilnu primenu materijalnog prava, protivnik u žalbi navodi da nisu opredeljeni troškovi u završnoj reči kada je rasprava završena, a podnesak protiv-ne strane mu nije dostavljen pa smatra da nije bilo osnova za obavezivanje na naknadu. Okružni sud je cenio ove žalbene navode pa je našao da nisu osnovani jer se radi o donošenju odluke bez prethodnog raspravljanja, pa je stranka podneskom o povlačenju preostalog dela predloga ove troškove mogla opre-deliti, pošto je na to ovlašćena zakonskom odredbom iz čl. 159. st. 3. i čl. 150. st. 1. i 2. ZPP. Iz iznetih razloga je na osnovu čl. 387. tač. 2. ZPP odlučeno kao u izreci rešenja.

(Iz rešenja Okružnog suda u Nišu Gž. 3390/06, od 14.12.2006. godine)

55.. Troškove postupka u postupku određivanja naknade za eksproprisanu nepokretnost snosi

korisnik eksproprijacije.

Iz obrazloženja: Odredbe Zakona o parničnom postupku shodno se primenjuju i u vanparničnom postupku, na

osnovu odredbe čl. 30. st. 2. Zakona o vanparničnom postupku, što se dakle odnosi i na troškove vanparničnog postupka. U konkretnoj stvari, radi se o određivanju naknade za eksproprisane nepo-kretnosti, tako da prema odredbi čl. 139. ZVP-a, troškove postupka snosi korisnik eksproprijacije, osim troškova koji su izazvani neopravdanim postupcima ranijeg sopstvenika. Po nalaženju Okru-žnog suda, prilikom utvrđivanja visine troškova postupka u vezi sa advokatskim uslugama za ranijeg vlasnika merodavna je visina utvrđene novčane naknade, u funkciji vrednosti predmeta spora, tako da su neosnovani navodi iz žalbe protivnika predlagača da je u ovom smislu relevantan iznos u visini razlike između novčane naknade koju je protivnik predlagača priznao, odnosno ponudio ranijem vla-sniku i novčanog iznosa naknade koju je sud u ovom postupku utvrdio.

(Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu, Gž. br. 619/06 od 23.03.2006. godine)

66.. Kada se donese rešenje o prekidu ostavinskog postupka i upućivanju učesnika na parnicu,

precizno se mora navesti šta se u toj parnici mora dokazati.

Iz obrazloženja:

Rešenjem prvostepenog suda prekinut je ostavinski postupak iza smrti pokojnog i učesnik je upućen na parnicu “da dokaže svoje tvrdnje”.

Drugostepeni sud je ukinuo prvostepeno rešenje i predmet vratio sudu na ponovno odlučivanje. U toku postupka i donošenja ožalbenog rešenja učinjena je bitna povreda odredaba parničnog

postupka iz člana 354. stav 2. tačka 14. ZPP, jer rešenje nema razloga o odlučnim činjenicama.


- 6 -

Naime, nije mogao prvostepeni sud da uputi na parnicu jednog od učesnika a da se ne konstatuje u izreci rešenja šta treba da se dokaže u parnici, shodno članu 24. stav 1. Zakona o vanparničnom postupku. Time je nejasna izreka prvostepenog rešenja, kada se navodi da se učesnik upućuje na par-nicu da bi dokazao svoje tvrdnje.

(Iz rešenja Okružnog suda u Čačku, Gž. br. 341/05 od 22.03.2005. godine)

77.. Predlog za ponavljanje vanparničnog postupka je nedozvoljen kada se o svim činjenicama ko-

je se odnose na nove dokaze može raspraviti u parnicama koje teku među parničnim strankama.

Iz obrazloženja:

Prema stanju u spisima rešenjem je usvojen predlog za otvaranje sudskog depozita i naloženo predlagaču da u sudski depozit uplaćuje iznose bliže označene u izreci rešenja koje je potvrđeno re-šenjem Okružnog suda u B. Protivnik predlagača je podneo predlog za ponavljanje postupka zbog novih činjenica, novih dokaza i to na zapisniku o bodovanju od suterena kuće protivnika predlagača i prijavu o prebivalištu pokojne majke predlagača. Među strankama teče parnica po tužbi predlagača kojom je tražio da se utvrdi da je nosilac prava zakupa na stanu koji je predmet spora, a koji je vla-sništvo protivnika predlagača. Polazeći od ovakvog stanja u spisima, pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da je predlog za ponavljanje postupka u konkretnom slučaju nedozvoljen i odbacili ga u smislu člana 29. st. 2. Zakona o vanparničnom postupku. U konkretnom slučaju među strankama te-ku parnice P. br. ___/92, i P. br. ___/92, u kojima će se raspraviti činjenice i sporni odnos među strankama. Sa navedenih razloga neosnovani su navodi revizije kojima se ističe pogrešna primena materijalnog prava, sa razloga što će se o svim činjenicama koje se odnose na nove dokaze raspraviti u parnicama koje teku među parničnim strankama.

(Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije Rev. 2718/04, od 16.03.2005. godine)

88.. Pravo na žalbu na ostavinsko rešenje imaju samo naslednici i lica koja su učestvovala u po-

stupku raspravljanja zaostavštine.

Iz obrazloženja: Navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava nisu osnovani. Prema utvrđenom činje-

ničnom stanju, zaostavština pok. Č. N., sina podnosioca revizije koji je preminuo 8.04.2001., bez te-stamenta, raspravljena je pravosnažnim rešenjem istog suda, O. br. _____/2001 od 11.05.2001, i za njegove naslednike po zakonu i na osnovu sporazuma oglašeni su njegova ćerka D. N. sa 1/3 dela i sin ostavioca D. N. sa 2/3 idealna dela celokupne zaostavštine. Na novopronađenoj nepokretnoj imo-vini ostavioca novim rešenjem istog suda, O. br. ______/01 od 25.10.2001. godine, ova imovina je raspravljana na osnovu ranije donetog pravosnažnog rešenja, O. br. ____/2001 od 11.05.2001. Utvr-đeno je da je protiv ovog rešenja koje je pravosnažno, s obzirom da se naslednici nisu žalili, žalbu podneo S. N. Ova žalba je prvostepenim rešenjem odbačena kao nedozvoljena. Pravilno je drugoste-peni sud primenio čl. 21. Zakona o vanparničnom postupku, te u smislu čl. 21. st. 3. odlučio o pod-


- 7 -

netoj žalbi u konkretnom slučaju, zaključivši da je nedozvoljena. Kako je reviziju podneo S. N. pro-tiv rešenja kojim je odbačena njegova žalba izjavljena protiv rešenja opštinskog suda u B., O. br. ____/01 od 25.10.2001. godine, pravilnom primenom čl. 358. st. 3. ZPP-a u vezi sa čl. 30. st. 2. Za-kona o vanparničnom postupku, s obzirom da S. N. nije naslednik u ostavinskom postupku iza pok. Č. N. niti je učestvovao u postupku raspravljanja zaostavštine, revizija je u navedenom delu odbijena u smislu čl. 393. u vezi sa čl. 400. st. 3. i 4. ZPP-a.

(Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije, Rev. 85/04 od 29.12.2005. godine)

99.. Pravno nije moguća situacija da je jedno lice sopstvenik građevinskih objekata, a drugo da je

sopstvenik zemljišta na kojem se ti objekti nalaze i koje je neophodno za njihovo redovno korišće-nje. Činjenica da je rešenjem o deobi suvlasničke imovine vanparnični sud upravo tako odlučio, predstavlja važan razlog u smislu čl. 21. st. 3. Zakona o vanparničnom postupku, da se o predlogu za ponavljanje postupka, koji je zbog toga i podnet, odluči kao o neblagovremenoj žalbi.

Iz obrazloženja: Prvostepenim rešenjem izvršena je fizička deoba zajedničke imovine učesnika, na način kao u

izreci prvostepenog rešenja, uz obavezu deobničara da jedni drugima priznaju i dozvole upis prava svojine na nepokretnostima koje su svakome od njih pripale na deo. Navedeno rešenje nije pobijano od strane učesnika u roku za žalbu. Protivnik predlagača je po proteku roka za žalbu podneo predlog za ponavljanje postupka u ovoj pravnoj stvari. Prvostepeni sud je, posle sprovedenih potrebnih izvi-đaja, spise dostavio Okružnom sudu na odluku o predlogu, kao o neblagovremenoj žalbi izjavljenoj protiv prvostepenog rešenja. Na osnovu rezultata provedenih izviđaja proizlazi da se na zemljištu ko-je je pripalo na deo predlagaču nalaze zgrade, šupa i štala, pri čemu protivnik predlagača tvrdi da su one isključivo njegovo vlasništvo, dok predlagač tvrdi suprotno - da su njegove. Kod ovakvog stanja stvari, Okružni sud nalazi da postoje važni razlozi da se, u smislu čl. 21. st. 3. Zakona o vanparnič-nom postupku, odluči kao o neblagovremenoj žalbi i da su za ovo ispunjeni ostali uslovi iz navedene odredbe i da je žalba osnovana, pošto navedene sporne činjenice ukazuju na nepotpuno utvrđeno či-njenično stanje. Naime, pravno nije moguća situacija da je jedno lice vlasnik građevinskih objekata a drugo lice da ima pravo svojine na zemljištu na kojem se ti objekti nalaze i koje je neophodno za re-dovno korišćenje tih objekata, i stoga, ukoliko bi se ispostavilo da su sporni objekti isključivo vlasni-štvo protivnika predlagača, ta činjenica bi morala da ima značaja prilikom utvrđivanja načina deobe zemljišta na kojem se ti objekti nalaze i zemljišta koje je potrebno za redovnu upotrebu objekata, od-nosno na eventualnu obavezu protivnika predlagača da te objekte premesti na svoje zemljište. S dru-ge strane, ukoliko bi bilo sporno pravo svojine na objektima, tada bi dolazila u obzir primena čl. 150. Zakona o vanparničnom postupku.


1100.. Učesnici vanparničnog postupka snose troškove na jednake delove osim kada postoji znatna

razlika u pogledu njihovog udela u imovinskom pravu o kome se odlučuje.


- 8 -

Iz obrazloženja: Prema odredbi člana 28. stav 2. ZVP-a, u vanparničnim stvarima koje se odnose na imovinska

prava učesnika, učesnici snose troškove na jednake delove, ali ako postoji znatna razlika u pogledu njihovog udela u imovinskom pravu o kome se odlučuje, sud će prema srazmeri tog udela odrediti koliki će deo troškova snositi svaki od učesnika.

U konkretnom slučaju, protivnik predlagača nije u obavezi da snosi troškove predlagača koje su ovi imali povodom zastupanja po advokatu na ročištima, jer je troškove po tom osnovu imala i pro-tivnik predlagača, i stoga u tom delu svako je u obavezi da snosi svoje troškove.

Međutim, troškovi vezani za pokretanje postupka i donošenje rešenja o deobi (sastav predloga po advokatu i takse za predlog i rešenje o deobi), predstavljaju troškove koji su nastali radnjama u interesu obe strane, pa je u smislu člana 28. stav 2. ZVP-a, Okružni sud našao da je protivnik predla-gača u obavezi da predlagačima plati ½ ukupnih troškova po ovom osnovu (sastav predloga po advo-katu u iznosu od 8.250,00 dinara i taksa za predlog i rešenje 2.000,00 dinara, ukupno 10.250,00 di-nara), što iznosi 5.125,00 dinar.


1111.. Kada je pun. advokat napisao i predao sudu predlog za uređenje međa, isto potpisao, a ni-

je priloženo punomoćje od stranke, tada takva radnja punomoćnika nema pravnog dejstva i ima se odbaciti shodno čl. 92. ZPP i čl. 30. Zakona o vanparničnom postupku.

Iz obrazloženja: Rešenjem Opštinskog suda u G.M., R. b___/05 od 20.06.2005, odbačen je predlog predlagača

kao neuredan. Rešenjem Okružnog suda u Č., Gž. b___/05 od 19.07.2005, odbija se žalba predlaga-ča kao neosnovana i potvrđuje rešenje Opštinskog suda u G.M. Po nalaženju Okružnog suda pravil-no je postupio prvostepeni sud kada je doneo odluku kao u izreci rešenja dajući razloge koje prihvata u svemu i ovaj sud. Kako se predlog predlagača pojavljuje izrađen i potpisan od advokata, a bez pri-loženog punomoćja, što je sa druge strane zahtevalo da predlog bude potpisan od strane predlagača, to pravilno zaključuje prvostepeni sud da ima mesta odredbi čl. 92. st. 1. i 103. st. 6. ZPP-a u vezi sa čl. 30. Zakona o vanparničnom postupku. Svi navodi u žalbi punomoćnika predlagača pojavljuju se u svemu kao neosnovani, te je iste valjalo odbiti.

(Ir rešenja Okružnog suda u Čačku, Gž. br. 984/05 od 19.07.2005. godine)

1122.. Ako odluka suda zavisi od rešenja prethodnog pitanja a među učesnicima su sporne činje-

nice važne za rešavanje ovog pitanja, sud će uputiti učesnike da pokrenu parnicu ili postupak pred upravnim organom.

Iz obrazloženja: Rešenjem Opštinskog suda u A..., R. b___/02 od 16.05.2003. godine usvojen je predlog predla-

gača i utvrđeno da prema protivniku ima pravo na otkup stana, zatim je utvrđena otkupna cena stana,


- 9 -

kao i da rešenje zamenjuje ugovor o otkupu stana. Rešenjem Okružnog suda u U..., Gž. b___/04 od 4.02.2004. godine, odbijena je kao neosnovana žalba protivnika predlagača i potvrđeno je prvostepe-no rešenje. Vrhovni sud Srbije je svojim rešenjem, Rev.___/04 od 28.10.2004. godine, ukinuo reše-nje Opštinskog suda u A... i Okružnog suda u U..., i predmet vratio prvostepenom Opštinskom sudu u A... na ponovni postupak i odluku. Iz spisa proizilazi da je predlagač kao nosilac stanarskog prava podneo predlog protiv protivnika predlagača za otkup stana, da istovremeno plati otkupnu cenu i da se donese rešenje koje će da zameni ugovor o otkupu. Takođe je utvrđeno da je u prethodnom perio-du pre podnošenja zahteva predlagač izgradio porodičnu stambenu zgradu, a istu je otuđio svojoj kćerki overenu ugovorom o poklonu u toku trajanja vanparničnog postupka. Ne može se prihvatati pravni stav oba nižestepena suda da nema mesta primeni čl. 17. st. 1. Zakona o stanovanju, u kojem je regulisano da se od otkupa izuzima stan čiji nosilac stanarskog prava ima u svojini drugi stan ili stambeni objekat. Upravo među strankama je sporna činjenica prava na otkup stana, tj. da li nosilac stanarskog prava ili član porodičnog domaćinstva ima stan u svojini koji je odgovarajući za to doma-ćinstvo. To dalje znači da ima mesta prekidu vanparničnog postupka i upućivanju predlagača na par-nicu radi utvrđivanja spornog prava.

(Vrhovni sud Srbije, Rev. 1375/04 od 28.10.2004. godine)

1133.. Nadležnost domaćeg suda za raspravljanje nepokretne zaostavštine jugoslovenskog drža-

vljanina koja se nalazi u inostranstvu, postoji samo ako po pravu države u kojoj se nalazi ne-pokretnost, nije nadležan njen organ. U slučaju postojanja isključive nadležnosti suda države na kojoj se nepokretnost nalazi za raspravljanje zaostavštine, prvostepeni sud bi bio dužan da u pogledu imovine koja se nalazi u inostranstvu primeni odredbe čl. 16. st. 3. ZPP-a u vezi čl. 30 st. 2. ZVP-a i ostavinski postupak sprovede samo u odnosu na nepokretnu imovinu ostavio-ca koja se nalazi na teritoriji Državne zajednice Srbije i Crne Gore.

Iz obrazloženja: Ostavinskim rešenjem prvostepenog suda prekinut je postupak raspravljanja zaostavštine pok.

B.P. bivšeg iz B... i nasledna učesnica - vanbračna ćerka ostavioca upućena je na parnični postupak radi dokazivanja nepunovažnosti ugovora o doživotnom izdržavanju koji je overen pred Osnovnim sudom u S... 18.05.2001. godine između ostavioca kao primaoca izdržavanja i B.P. kao davaoca iz-državanja, s tim što je obavezana nasledna učesnica da u roku od 30 dana pokrene parnicu pred nad-ležnim sudom i o pokretanju parnice obavesti ostavinski sud ostavljanjem primerka tužbe sa prijem-nim pečatom suda. Okružni sud je pozivajući se na odredbe čl. 354. st. 2. tačka 5. u vezi čl. 16. st. 3. ZPP-a pobijano rešenje ukinuo, jer prvostepeni sud nije vodio računa da se u konkretnom slučaju ra-di o naslednom odnosu sa međunarodnim elementom, s obzirom se deo imovine ostavioca, koji je jugoslovenski državljanin, nalazi u Makedoniji. Shodno tome prvostepeni sud nije ni pravilno prime-nio odredbe čl. 71. st. 1. i 2. Zakona o rešavanju sukoba Zakona sa propisima drugih zemalja ("Slu-žbeni list SFRJ" br. 43/82, 72/82 i "Službeni list SRJ" br. 46/96) u pogledu ocene nadležnosti jugo-slovenskog suda. Naime čl. 71. st. 1. navedenog zakona propisano je da je za raspravljanje nepokret-ne zaostavštine jugoslovenskih državljana isključivo nadležan sud SRJ ako se ta zaostavština nalazi u SRJ, a stavom 2. istog zakona da nadležnost suda SRJ za raspravljanje zaostavštine jugosloven-skog državljanina koji se nalazi u inostranstvu, postoji samo ako po pravu države u kojoj se nalaze


- 10 -

nepokretnosti nije nadležan njen organ. Iz ovoga proizilazi da je u slučaju postojanja isključive nad-ležnosti suda Republike Makedonije za raspravljanje zaostavštine koju predstavlja nepokretna imo-vina ostavioca na teritoriji Republike Makedonije, prvostepeni sud bi bio dužan da u pogledu te imo-vine primeni čl. 16. st. 3. ZPP-a u vezi čl. 30. st. 2. ZVP-a a ostavinski postupak sprovede samo u odnosu na pokretnu imovinu ostavioca koja se nalazi na teritoriji državne zajednice Srbije i Crne Gore te da o ovim pitanjima vezanim za tok i ishod ovog postupka rešava u granicama nadležnosti jugoslovenskog suda. Stoga je Okružni sud naložio prvostepenom sudu da u ponovnom postupku pribavi obaveštenje od saveznog organa nadležnog za poslove pravde da li se u pogledu nepokretne imovine ostavioca u Makedoniji radi o isključivoj nadležnosti suda u Makedoniji ili postoji moguć-nost da ta zaostavština bude raspravljena pred jugoslovenskim sudom, kako bi mogao ponovo da oceni svoju nadležnost u smislu čl. 71. st. 2. navedenog zakona u vezi čl. 16. ZPP-a.

(Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu, Gž. 1782/04 od 22.04.2004. godine)

1144.. Ne postoje uslovi da se odredi osiguranje dokaza, ako je neki dokaz po prirodi stvari mo-

guće izvesti u toku parnice ili je već izveden.

Iz obrazloženja: Rešenjem Opštinskog suda u T... R. b___/02 od 26. juna 2003. godine, odbijen je predlog pred-

lagača – kojim je tražio da se obezbedi dokaz veštačenja od strane geometra tako da se izvrši premer parcele i sačini skica – kao neosnovan.

Protiv navedenog rešenja predlagač je izjavio žalbu. Okružni sud u N...P... je svojim rešenjem Gž. b___/03 od 9.9. 2003. godine odbio kao neosnova-

nu žalbu predlagača, i potvrdio rešenje Opštinskog suda u T... R.Br.___/02 od 26.06.2003. godine. U obrazloženju drugostepenog rešenja je navedeno sledeće. Prema razlozima koje je dao prvostepeni sud, predlog predlagača za obezbeđenje dokaza veštače-

njem nije osnovan iz razloga što je u parnicu P. b___/01 po tužbi predlagača već obavljeno veštačenje od strane veštaka geometra, koji je o tome dao svoje mišljenje.

I prema stanovištu Okružnog suda, predlog predlagača nije osnovan budući da nisu ispunjeni uslovi iz člana 272. stav 1. ZKP.

Naime, ne postoje uslovi da se odredi osiguranje dokaza, ako je neki dokaz po prirodi stvari mo-guće izvesti u toku parnice ili je već izveden. Propisom člana 272. stav 1. ZPP određeno je da ako postoji opravdana bojazan da se takav dokaz neće moći izvesti ili da će njegovo izvođenje biti oteža-no, može se u toku a i pre pokretanja parnice predložiti da se taj dokaz izvede.

Kako je prvostepeni sud pravilno ocenio da je taj dokaz već obezbeđen obavljanjem veštačenja, to nisu ispunjeni uslovi za osiguranje dokaza iz člana 272. stav 1. ZPP.

(Iz rešenja Okružnog suda u Novom Pazaru, Gž. br. 394/03 od 9.09.2003. godine)

1155.. Kada se o postupku rasprave zaostavštine naslednici sporazumevaju u pogledu deobe, i

sporazum se unosi u rešenje o nasleđivanju.


- 11 -

Iz obrazloženja: Rešenjem Opštinskog suda G... O. b___/2002 od 16.04.2002. godine raspravljena je zaostavština

pok. Č.A. iz K... i utvrđeno je u stavu 1. izreke šta čini tu zaostavštinu. U stavu 2. izreke je navedeno da se oglašavaju za naslednike po osnovu zakona supruga pokojnog, dva sina i učesnik Č.P. – unuk ostavioca po pokojnom sinu ostavioca na imovini koja je bliže opredeljena u izreci rešenja, s tim što se naslednik Č.P. (unuk ostavioca), oglašava na 1/4 na k.p. 105/1 KO K...

Protiv navedenog rešenja žalbu je izjavio učesnik Č.P. – unuk ostavioca. U žalbi je posebno na-glasio da mu nije jasno kako je oglašen samo na 1/4 na kp. 105/1 KO K..., "s obzirom da nikakav sporazum nije dao".

Okružni sud u Č… je svojim rešenjem G___/2002 od 10.09.2002. godine odbio kao neosnovanu žalbu učesnika Č.P., pa se rešenje Opštinskog suda G… O. b___/2002 od 16.04.2002. godine potvrđuje.

U obrazloženju rešenja drugostepenog suda je navedeno sledeće: Navodi iz žalbe učesnika Č. P. se ne mogu prihvatiti, jer se iz raspravnog zapisnika od

10.04.2002. godine jasno utvrđuje da su naslednici dali nasledničke izjave, s tim što je jedan nasled-nik dao izjavu pred Opštinskim sudom u Č…, a pred Opštinskim sudom u G… četiri naslednika – računajući i podnosioca žalbe, izjavilo je na tom ročištu da postiže međusobni deobni sporazum i to na način koji je bliže opredeljen u izreci rešenja. Iz zapisnika jasno proizilazi da podnosiocu žalbe pripada deo od 1/4 kp. 105/1 KO K…, a taj zapisnik je naslednik – podnosilac žalbe, potpisao. Sto-ga, ne mogu se prihvatiti navodi žalbe da između stranaka nije postignut međusobni deobni spora-zum, s obzirom na saglasnost između raspravnog zapisnika od 10.04.2002. godine i izreke ospore-nog rešenja. Sa tih razloga žalba je odbijena kao neosnovana i prvostepeno rešenje potvrđeno.

(Iz rešenja Okružnog suda u Čačku, Gž. 872/2002 od 10.09.2002. godine)

1166.. Drugostepeni sud može odlučivati i o neblagovremenoj žalbi jednog naslednika protiv pr-

vostepenog rešenja o delimičnoj deobi zaostavštine, ali samo u slučaju važnih razloga i ako se time ne vređaju prava drugih naslednika koja su oni stekli po prvostepenom rešenju.

Iz obrazloženja: Rešenjem Opštinskog suda u Č... O. b___/01 od 3.05.2002. godine oglašeni su za naslednike na za-

ostavštini pokojnog i izvršena je delimična deoba na način naveden u izreci rešenja. Protiv navedenog rešenja žalbu je izjavio jedan od učesnika a u žalbi je naveo da drugostepeni sud treba da ukine prvoste-peno rešenje, jer navodno njemu treba da pripadne veći deo sporne kuće od one koja je određena prvo-stepenim rešenjem. Okružni sud u U... je svojim rešenjem Gž. b___/02 od 11.12.2002 godine odbacio žalbu učesnika izjavljenu na rešenje Opštinskog suda u Č... O. br. ___/01 od 3.05.2002 godine kao ne-blagovremenu. U obrazloženju drugostepenog rešenja je navedeno sledeće: Prvostepenim rešenjem je raspravljena zaostavština pokojnog, utvrđeno je ko su naslednici i izvršena je delimična deoba tako da je podnosiocu žalbe utvrđena koji deo sporne kuće mu pripada u svojinu i državinu. Povodom predloga u žalbi koja je neblagovremena Okružni sud nalazi da nema mesta odlučivanju po neblagovremenoj žalbi jer bi se time vređala prava ostalih učesnika deobe zasnovana na prvostepenom rešenju. Delimična deo-ba je realizovana, ima snagu poravnanja, podnosilac žalbe je potpisao zapisnik o deobi, pa nema osnova tvrđenju podnosioca žalbe da je u deobi trebalo da dobije veći deo kuće.

(Iz rešenja Okružnog suda u Užicu, Gž. 2497/02 od 11.12.2002. godine)


- 12 -

1177.. Drugostepeni sud može iz važnih razloga odlučiti i o neblagovremeno podnesenoj žalbi,

ako se time ne vređaju prava drugih lica koja se zasnivaju na tom rešenju.

Iz obrazloženja:

Ocenjujući blagovremenost podnete žalbe u smislu člana 367. Zakona o parničnom postupku i člana 19. Zakona o vanparničnom postupku, Okružni sud je našao da je žalba neblagovremena, pa je na osnovu člana 366. Zakona o parničnom postupku, u vezi sa članom 30. stav 2. Zakona o vanpar-ničnom postupku odlučio kao u izreci. Naime, nasledni učesnik A.T. iz S. je za zastupanje u ovoj pravnoj stvari ovlastila advokata S.M. iz B... shodno overenom punomoćju priloženom uz predlog za pokretanje ostavinskog postupka. Iz povratnice u spisima evidentno je da je advokat S.M. pobijano rešenje primio dana 21.06.2001. godine. Kako je alba izjavljena 13.07.2001. godine, što se vidi iz prijemnog štambilja prvostepenog suda, a rok za žalbu iz člana 19. Zakona o vanparničnom postup-ku istekao je 6.07.2001. godine, to je alba podneta van zakonom predviđenog roka. Ocenjujući u smislu člana 21. stav 3. Zakona o vanparničnom postupku da li postoje važni razlozi, što je, inače, faktičko pitanje konkretnog slučaja, da li se odlučuje o neblagovremeno podnesenoj albi i da li bi se time vređala prava drugih lica koja se zasnivaju na donetom rešenju, Okružni sud je stao na stanovi-šte da nema uslova predviđenih citiranom zakonskom odredbom. Pored toga, pravnosnažnost rešenja o nasleđivanju ima za posledicu da se više ne može ponovo raspravljati ostavina, niti donositi novo rešenje o nasleđivanju. Odredbom člana 128. Zakona o vanparničnom postupku regulisano je da, ako se po pravnosnažnosti rešenja o nasleđivanju pronađe imovina za koju se u vreme donošenja rešenja nije znalo da pripada zaostavštini, sud neće ponovo raspravljati zaostavštinu, već će ovu imovinu no-vim rešenjem rasporediti na osnovu ranije donesenog rešenja o nasleđivanju. S obzirom da su u ovom postupku učestvovali pravni sledbenici oglašenih naslednika u predmetu III Opštinskog suda u B... O br. ___/56, i to u vezi sa pravom nasleđa kat. parc. br. 1481 upisanoj u zk. ul. br. 1522, KO B... 7, koja nije bila predmet zaostavštine u pravnosnažnom rešenju O br. ___/56, od 4.12.1961. go-dine, izvesno je da bi se eventualnom izmenom prvostepenog rešenja vređala prava ostalih učesnika u postupku zasnovana na tom rešenju. Pritom, tvrdnja alioca da je nasledničku izjavu dao u zabludi može biti predmet raspravljanja u eventualnoj parnici za poništaj te izjave, ukoliko su za to ispunjeni zakonski uslovi.


1188.. Izostanak pojedinih učesnika sa ročišta ne sprečava sud da dalje postupa, ako u pojedinim

slučajevima zakonom nije drugačije određeno.

Iz obrazloženja:

Protivnik predlagača žalbom ukazuje da je prvostepeni sud učinio bitnu povredu postupka kada je ročište održao u odsustvu protivnika predlagača. Prema odredbi čl. 11. st. 2. Zakona o vanparnič-nom postupku, izostanak pojedinih učesnika ne sprečava sud da dalje postupa, ako u pojedinim slu-čajevima nije drugačije određeno. U konkretnom slučaju, protivnik predlagača je izostao sa ročišta


- 13 -

na koje je bio uredno pozvan, pa je očigledno prvostepeni sud mogao u njegovom odsustvu da održi ročište i sprovede postupak. Bez značaja je žalbena tvrdnja protivnika predlagača da mu je poziv za ročište uručen samo tri dana pre njegovog održavanja. Ako je bio potreban duži rok protivniku pred-lagača da se pripremi za raspravljanje, mogao je zatražiti odlaganje.

(Iz rešenja Okružnog suda u Zrenjaninu, Gž. 501/97 od 20.05.1998. godine)

1199.. Izostanak pojedinih učesnika sa ročišta ne sprečava sud da dalje postupa, ako u pojedinim

slučajevima zakonom nije drugačije određeno.

Iz obrazloženja: Protivnik predlagača žalbom ukazuje da je prvostepeni sud učinio bitnu povredu postupka kada

je ročište održao u odsustvu protivnika predlagača. Prema odredbi čl. 11. st. 2. Zakona o vanparnič-nom postupku, izostanak pojedinih učesnika ne sprečava sud da dalje postupa, ako u pojedinim slu-čajevima nije drugačije određeno. U konkretnom slučaju, protivnik predlagača je izostao sa ročišta na koje je bio uredno pozvan, pa je očigledno prvostepeni sud mogao u njegovom odsustvu da održi ročište i sprovede postupak. Bez značaja je žalbena tvrdnja protivnika predlagača da mu je poziv za ročište uručen samo tri dana pre njegovog održavanja. Ako je bio potreban duži rok protivniku pred-lagača da se pripremi za raspravljanje, mogao je zatražiti odlaganje.


2200.. Ukoliko je predlog za donošenje rešenja kojim se zamenjuje ugovor o otkupu stana podnet

pre nego zahtev za otkup stana, sud je dužan da pre donošenja rešenja kojim se odbacuje ta-kav predlog kao preuranjen, ispita da li je protivnik predlagača odlučio o zahtevu predlagača, i ako jeste kako, odnosno da li je predlog usvojen ili odbijen. Jer, može se usvojiti i zahtev koji nije bio dospeo u momentu podnošenja tužbe (predloga) a dospeo je do donošenja odluke, od-nosno ako su u međuvremenu prestale smetnje za vođenje postupka koje su postojale u mo-mentu podnošenja predloga.

Iz obrazloženja: Pobijanim rešenjem prvostepeni sud je kao preuranjen odbacio predlog predlagača za donošenje

rešenja koje zamenjuje ugovor o otkupu stana, iz razloga što je predlagač podneo predlog sudu pre podnošenja zahteva protivnika predlagača za otkup stana (predlog je podnet 29.03.1996, a zahtev za otkup stana 5.04.1996. god.). Prema odredbama čl. 326. st. 1. Zakona o parničnom postupku, a koje se u smislu odredaba čl. 30. st. 2. Zakona o vanparničnom postupku, sud može naložiti izvršenje či-nidbe samo ako je ona dospela do zaključenja glavne rasprave. Ovo znači da se može usvojiti i zah-tev koji nije bio dospeo u momentu podnošenja tužbe (predloga), a dospeo je do donošenja odluke, odnosno ako su u međuvremenu prestale smetnje za vođenje postupka, koje su postojale u momentu podnošenja tužbe (predloga). Stoga je prvostepeni sud bio dužan da pre donošenja pobijanog rešenja ispita da li je protivnik predlagača odlučio o zahtevu predlagača od 5.04.1996. godine, i ako jeste,


- 14 -

kako, odnosno da li je predlog usvojen ili odbijen. Ovo posebno imajući u vidu da je od podnošenja zahteva do donošenja žalbenog rešenja prošao rok od 30 dana, u kom je protivnik predlagača imao da odluči o zahtevu predlagača u smislu odredaba čl. 16. Zakona o stanovanju ("Sl. glasnik RS", br. 50/92) i čl. 6. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o stanovanju ("Sl. glasnik RS", br. 33/93). Kako prvostepeni sud nije postupio na izloženi način, to je ožalbeno rešenje ukinuto.


2211.. Postupak za priznanje strane sudske odluke je kontradiktoran, pa predlog predlagača za priznanje

odluke treba dostaviti protivniku predlagača na odgovor i omogućiti mu raspravljanje pred sudom. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije Gž. br. 110/96 od 22.01.1997. godine)

2222..

Vanparnični sud može rešiti prethodno pitanje samo ako među strankama nema činjenica koje su sporne.


2233..

Odredba člana 19. st.1. ZPP, kojoj se obustavlja parnični postupak u slučaju da sud utvrdi da bi postupak trebalo sprovesti po pravilima vanparničnog postupka, odnosi se samo na vanparnični po-stupak. Takav postupak (vanparnični) koji se primenjuje kod privrednog suda je postupak po Zakonu za upis u sudski registar. Na ostale postupke (stečajni, izvršni) ova odredba se ne odnosi.

(Sudska praksa privrednih sudova, 3/96)

2244.. Materija upisa i ispravke u matične knjige nije u nadležnosti vanparničnog suda.

Iz obrazloženja: Prvostepenim rešenjem donetim u vanparničnom postupku sud je utvrdio da je predlagač rođen

27.01.1935. a ne 1.11.1940. godine, i odredio da se na osnovu tog rešenja izvrši ispravka pogrešnog upisa datuma rođenja predlagača u matične knjige. Javni tužilac je podigao zahtev za zaštitu zakoni-tosti, nalazeći da je prvostepeni sud odlučivao o pravnoj stvari koja ne spada u sudsku nadležnost, i time počinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz čl. 354. st. 2. tač. 3. u vezi sa čl. 16. Za-kona o parničnom postupku. Prema odredbi čl. 1. st. 1. Zakona o vanparničnom postupku, sud u van-parničnom postupku odlučuje o ličnim, porodičnim, imovinskim i drugim stvarima samo ako je tim ili drugim zakonom određeno da se o tim stvarima odlučuje u vanparničnom postupku. Materija upi-sa podataka u matične knjige uređena je Zakonom o matičnim knjigama ("Službeni glasnik SRS", br. 15/90). Tim zakonom nije propisana nadležnost suda da u vanparničnom postupku odlučuje o isprav-ci pogrešnih upisa u matične knjige. Naprotiv, odredbama čl. 16. navedenog zakona propisano je da greške koje je primetio pre zaključenja upisa u matične knjige, matičar može ispraviti sam, a isprav-


- 15 -

ke u matičnim knjigama posle zaključenog upisa, matičar može izvršiti samo na osnovu rešenja nad-ležnog organa uprave, po mestu vođenja matičnih knjiga. Pri tome, ispravke u matičnim knjigama mogu se vršiti po službenoj dužnosti ili na zahtev stranke, odnosno lica koje za to ima neposredan i na zakonu zasnovan pravni interes. Odlučujući po zahtevu za zaštitu zakonitosti, Vrhovni sud Srbije je prihvatio izloženo pravno shvatanje javnog tužioca, pobijeno pravnosnažno rešenje vanparničnog suda ukinuo i predlog predlagača odbacio zbog nenadležnosti suda.

(Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije, Gzz. 123/95 od 24.01.1996. godine)

2255.. Dozvoljenost revizije u ostavinskom postupku ocenjuje se prema vrednosti zaostavštine.

Iz obrazloženja: Merodavna vrednost vanparnične stvari u postupku raspravljanja zaostavštine za ocenu prava na

reviziju protiv pobijanog dela pravosnažnog rešenja, kada se ne odnosi na novac, je vrednost zao-stavštine, koja je na osnovu propisa i procene u vanparničnom postupku utvrđena. Kada popis i pro-cena nisu vršeni, merodavna je ona vrednost koju je sud utvrdio po slobodnoj oceni, odnosno ona vrednost na koju je plaćena sudska taksa.

Kad u postupku raspravljanja zaostavštine nije utvrđena čista vrednost zaostavštine, a njena vrednost se ne može utvrditi na osnovu plaćene sudske takse, smatra se da je revizija dozvoljena.

Žaliocu su u provedenom postupku tretirani kao učesnici ostavinskog postupka, pa se stoga nji-hova izjavljena revizija ne može uzeti kao nedozvoljena.

(Iz rešenja Okružnog suda Požarevac, Gž. 531/95)

2266.. Prvostepeni sud može povodom žalbe ukinuti ili preinačiti ranije rešenje, samo ako se time ne

vređaju prava drugih učesnika koja se zasnivaju na tom rešenju. (Iz rešenja Okružnog suda Beograd, Gž-10502/95)

2277.. Žalba protiv prvestepenog rešenja se može izjaviti u roku od 15 dana od dana dostavljanja.

Iz obrazloženja: Kad naslednici mogu zajedničku svojinu utvređenu prvostepenim rešenjem o nasleđivanju pre-

tvoriti u susvojinu ili izvršiti deobu po osnovu sporazuma, onda nema važnih razloga da se u osta-vinskom postupku odlučuje o neblagovremeno podnesenoj žalbi.

Ostavinskim rešenjem oglašeni su naslednici (svi naslednici iz prvog naslednog reda). Prvoste-peno rešenje dostavljeno je naslednicima u toku februara 1992. godine, a naslednici su izjavili žalbu 9.03.1995. godine, dakle, po proteku roka više od godine dana. Žalba je neblagovremena.

U smislu čl. 19. Zakona o vanparničnom postupku žalba protiv rešenja donesenog u prvom ste-penu može se izjaviti u roku od 15 dana od dana dostavljanja prepisa rešenja.


- 16 -

Po članu 21. istog zakona drugostepeni sud može iz važnih razloga odlučiti i o neblagovremeno podnesenoj žalbi, ako se time ne vređaju prava drugih lica koja se zasnivaju na tom rešenju.

U konkretnom slučaju nisu se stekli uslovi da sud iz važnih razloga odluči i o neblagovremeno podnesenoj žalbi s obzirom da naslednici žele da izvrše raspored zaostavštine na drugačiji način od onoga koji je utvrđen rešenjem o nasleđivanju. To znači da se neki od naslednika odriču date nasled-ničke izjave što je u suprotnosti sa članom 115. Zakona o vanparničnom postupku po kome je nepu-novažno odricanje u pogledu cele ili dela nasledničke izjave.

Zajedničku svojinu utvrđenu prvostepenim rešenjem o nasleđivanju naslednici mogu pretvoriti u susvojinu ili izvršiti deobu po osnovu sporazuma (pravnim poslom među živima).

(Iz odluke Okružnog suda u Požarevcu Gž. 333/95 od 20.03.1995. godine)

2288.. Stranka se može u parnici pozvati na ugovor o doživotnom izdržavanju, iako ga nije ista-

kla u ostavinskom postupku, jer ostavinsko rešenje obavezuje stranku samo u pogledu zao-stavštine i naslednog dela.

Iz obrazloženja: Stranka se u parnici može pozvati na ugovor o doživotnom izdržavanju iako u ostavinskom po-

stupku to nije učinila. Pogrešno je pravno shvatanje prvostepenog suda da se tuženi ne može pozvati na ugovor o doživotnom izdržavanju, u odnosu na parcelu, iako u ostavinskom postupku to nije uči-nio jer rešenje ostavinskog suda vezuje stranke samo u pogledu zaostavštine i naslednog udela, a stranke mogu isticati svoja prava koja se ne zasnivaju na nasleđu u smislu člana 26. Zakona o van-parničnom postupku, pa je prvostepeni sud bio dužan da oceni prigovor tuženog da parcela 684/1 ne predstavlja zaostavštinu pokojne, zbog toga što je otuđena ugovorom o doživotnom izdržavanju, u korist davaoca izdržavanja tuženog.

(Iz odluke Okružnog suda u Požarevcu, Gž. 610/95)

2299.. Nasledni učesnik u ostavinskoj raspravi svoje eventualno pravo svojine u nepokretnosti za

koje je utvrđeno da čine zaostavštinu ostavioca može ostvariti u posebnoj parnici, a prema oglašenim zakonskim naslednicima ostavioca.

Iz obrazloženja: Prvostepenim rešenjem na zaostavštini pok. M. M. iz P. oglašeni su za naslednike po osnovu za-

kona sin ostavioca M. A. sa udelom od 2/3 i ćerka ostavioca sa udelom od 1/3, pod teretom isplate eventualnih dugova ostavioca do visine nasleđenog dela imovine.

Protiv ovog rešenja blagovremeno je najavio žalbu nasledni učesnik M. A. zbog pogrešno i nepot-puno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog propisa.

Ispitujući ožalbeno rešenje Okružni sud je našao: da je žalba naslednog učesnika neosnovana. Navod žalbe naslednog učesnika M. A. da u zaostavštinu od pok. M. M. ne ulazi 1/2 prizemne

kuće, jer je suvlasnik na ovoj kući sa udelom od 1/2 idealnog dela nasledni učesnik M. A. s obzirom


- 17 -

na sredstva koja je uložio u nadgradnju kuće kao i da pokojni M. M. nije u celosti bio vlasnik i osta-lih nepokretnosti - kat. parcela koje čine njegovu zaostavštinu su, po nalaženju Okružnog suda bez uticaja na odluku u ovoj pravnoj stvari. Ovo stoga što nasledni učesnik M. A. svoje eventualno pravo svojine u nepokretnostima za koje je ožalbenim rešenjem utvrđeno da čine zaostavštinu pok. M. M. može ostvariti u posebnoj parnici, a prema oglašenim zakonskim naslednicima pok. M. M.

Za svoju odluku prvostepeni sud je dao jasne razloge koje u svemu prihvata i Okružni sud, pa je stoga doneta odluka kao u izreci ovog rešenja na osnovu člana 380. tačka 2. ZPP-a u vezi člana 381. i 365. ZPP-a i člana 30. i 21. stav 2. i 3. Zakona o vanparničnom postupku.


3300.. Sud prekida ostavinski postupak i upućuje učesnice na parnicu radi otklanjanja spornih

činjenica oko svojih naslednih delova.

Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je utvrdio da je pok. T. K. preminuo bez poslednje izjave volje, a da je iza sebe

od zakonitih naslednika ostavio suprugu i ćerku iz prvog braka. U toku prethodnog postupka supruga ostavioca je postavila zahtev da se iz zaostavštine izdvoji u njenu korist 1/2 i to po osnovu sticanja u bračnoj zajednici. Nasledna učesnica, kćerka pokojnika je ovakav zahtev osporila. S obzirom da su među strankama sporne činjenice od kojih zavisi veličina njihovih naslednih delova, to je sud doneo Rešenje o prekidu ostavinskog postupka i uputio nasledne učesnice na parnicu radi dokazivanja: da li je supruga pok. T. K. u braku s njim sticala imovinu koja je predmet zaostavštine.

(Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu Gž. 8450/95 od 31.07.1995. godine)

3311.. Sud je učinio bitnu povredu odredaba Zakona o parničnom postupku kada je presudom okončao

parnicu iz istog činjeničnog i pravnog osnova, između istih stranaka u predmetu o kome je ranije u vanparničnom postupku zaključeno sudsko poravnanje.

(Iz odluke Saveznog suda , Beograd, Gzs.12/95 od 29.06.1995. godine)

3322.. Sporne činjenice se ne mogu raspravljati u vanparničnom postupku.

Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je predlog odbio kao neosnovan, sa obrazloženjem da prostorije koje su predmet

postupka nemaju status stambenog prostora. Istovremeno ovaj sud upućuje predlagača da, ukoliko smatra da ima svojstvo nosioca stanarskog prava na prostorijama koje su predmet postupka, može da se obrati sudu u vanparničnom postupku da donese rešenje koje zamenjuje ugovor o korišćenju sta-na, kako bi se u tom postupku utvrđivalo da li su prostorije koje predlagač koristi stambene ili po-slovne. Nije jasno zašto je predlog odbijen, ako je ostalo nerazjašnjeno kakav je status prostorija ko-


- 18 -

je koristi predlagač, jer iz navedenog dalje sledi da je sporno pitanje da li su prostorije koje predla-gač koristi stambene ili poslovne, te da li je na ovim prostorijama predlagač mogao steći svojstvo nosioca stanarskog prava.

Kako se sporne činjenice ne mogu raspravljati u vanparničnom postupku, prvostepeni sud će, ukoliko u postupku oceni da predlagač ima pravo na otkup prostorija koje koristi i nađe da je sporna činjenica, da li su prostorije stambene ili poslovne, uputiti predlagača da u pogledu utvrđenja spornih činjenica pokrene parnicu.

(Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu, Gž. 993/94)

3333.. U vanparničnoj stvari u kojoj se ispituje da li su ispunjeni uslovi za priznanje strane sudske odlu-

ke revizija nije dozvoljena. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 217/93 od 26.10.1994. godine)

3344.. Rok koji odredi sud u vanparničnom postupku je sudski, a ne i zakonski prekluzivni rok.

(Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu Gž. br. 9030/94 od 31.10.1994. godine)

3355.. Ako postoji spor oko činjenice da li je predmetna prostorija stambena ili poslovna, prvo-

stepeni sud će uputiti predlagača na parnicu radi utvrđenja spornih činjenica.

Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je predlog odbio kao neosnovan, sa obrazloženjem da prostorije koje su predmet

postupka nemaju status stambenog prostora. Istovremeno ovaj sud upućuje predlagača da, ukoliko smatra da ima svojstvo nosioca stanarskog prava na prostorijama koje su predmet postupka - može da se obrati sudu u vanparničnom postupku da donese rešenje koje zamenjuje ugovor o korišćenju stana, kako bi se u tom postupku utvrđivalo da li su prostorije koje predlagač koristi stambene ili po-slovne. Nije jasno zašto je predlog odbijen, ako je ostalo nerazjašnjeno kakav je status prostorija ko-je koristi predlagač, jer iz navedenog dalje sledi da je sporno pitanje - da li su prostorije koje predla-gač koristi stambene ili poslovne, te da li je na ovim prostorijama predlagač mogao steći svojstvo nosioca stanarskog prava.

Kako se sporne činjenice ne mogu raspravljati u vanparničnom postupku, prvostepeni sud će, ukoliko u postupku oceni da predlagač ima pravo na otkup prostorija koje koristi i nađe da je sporna činjenica da li su prostorije stambene ili poslovne, uputiti predlagača da u pogledu utvrđenja spornih činjenica pokrene parnicu.

(Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu, Gž. br. 9931/94)

3366.. Ako je kod prethodnog pitanja među strankama došlo do spora samo u pogledu primene prava,

vanparnični sud je dužan da sam o tome odluči. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu, Gž. 3968/94)


- 19 -

3377.. Nije dozvoljena revizija u vanparničnim predmetima određivanja novčane naknade za zemljište u

smislu Zakona o načinu i uslovima priznavanja i vraćanja zemljišta koje je prešlo u društvenu svojinu, po osnovu poljoprivrednog zemljišnog fonda i konfiskacijom zbog neizvršenih obaveza iz obaveznog otkupa poljoprivrednih proizvoda, pošto se ova naknada određuje po Zakonu o eksproprijaciji.

(Pravno shvatanje Građanskog odeljenja Vrhovnog suda Srbije utvrđeno na sednici od 21.11.1994. godine)

3388.. Protiv pravnosnažnog rešenja drugostepenog suda, kojim je u vanparničnom postupku odlučeno

o naknadi za službenost na nepokretnosti ustanovljenoj po propisima o nepotpunoj eksproprijaciji re-vizija nije dozvoljena.

(Vrhovni sud Srbije, Rev. 4489/93)

3399.. Merodavna vrednost vanparnične stvari u postupku raspravljanja zaostavštine za ocenu prava na

reviziju protiv pobijanog dela pravnosnažnog rešenja, kada se ne odnosi na novac, je vrednost čiste zaostavštine, koja je na osnovu popisa i procene u vanparničnom postupku utvrđena. Kad popis i procena nisu vršeni, merodavna je ona vrednost koju je sud utvrdio po slobodnoj oceni, odnosno ona vrednost na koju je plaćena sudska taksa.

Kad u postupku raspravljanja zaostavštine nije utvrđena čista vrednost zaostavštine, a njena vrednost se ne može utvrditi ni na osnovu plaćene sudske takse, smatra se da je revizija dozvoljena.

(Zaključak savetovanja u Saveznom sudu, od 27.12.1992. godine)

4400.. Vanparnični sud će obustaviti postupak ako utvrdi da bi postupak trebalo sprovesti po pravilima

parničnog postupka. Sud, dakle neće odbaciti predlog radi naknade zbog eksproprijacije iako je o naknadi zaključeno

poravnanje pred nadležnim upravnim organom kad iz sadržine predloga jasno proizilazi da predlagač zapravo pobija pravovaljanost zaključenog ugovora.

(Iz rešenja Okružnog suda u Subotici, Gž. 231/92)

4411.. Pravnosnažno rešenje o nasleđivanju vezuje učesnike ostavinskog postupka u pogledu zahteva

koji proizilaze iz nasledno-pravnog odnosa. Učesnici ostavinskog postupka koji u tom postupku, ili u posebnoj parnici u toku postupka, nisu is-

takli zahtev za priznavanje prava na nužni deo, pa im ni ostavinskim rešenjem nije priznato pravo da taj zahtev ostvaruju u parnici, ne mogu takav zahtev isticati naknadno po okončanju ostavinskog postupka.

(Vrhovni sud Srbije, Rev.605/92)

4422.. Nema smetnji da se okonča ostavinski postupak i ako je pre njegovog pokretanja pokrenuta par-

nica radi poništaja ugovora o kupoprodaji stana koji je kupio ostavilac i koji spada u ostavinu. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 4945/92)


- 20 -

4433.. Protiv pravnosnažne odluke drugostepenog suda donete u postupku priznavanja strane sudske

odluke, revizija nije dozvoljena. (Vrhovni sud Srbije, Rev. br. 1869/91 od 8.10.1991. godine)

4444.. Za ocenu prava na reviziju protiv pravosnažnog rešenja drugostepenog suda u zemljišno-knji-

žnom postupku, merodavna vrednost je ona vrednost na koju je, za predlog kojim se traži upis u ze-mljišnu knjigu ili brisanje upisa, plaćena sudska taksa. Ako taksa na predlog nije plaćena, merodav-na vrednost je ona vrednost koja je označena u ispravi na osnovu koje se upis traži, a ako vrednost ni tako ne može da se utvrdi, revizija se smatra dozvoljenom.

(Savetovanje građanskih i građansko-pravnih odeljenja Saveznog suda, Vrhovnih sudova i Vrhovnog vojnog suda od 26.12.1991. godine)

4455.. Revizija u postupku za priznavanje strane sudske odluke nije dozvoljena.

Iz obrazloženja: Prema članu 30. stav 1. Zakona o vanparničnom postupku po opštim odredbama prvog dela

ovog zakona postupa se u svim pitanjima koja posebnim propisima sadržanim u ovom zakonu nisu drukčije uređena, kao i u drugim vanparničnim stvarima za koje posebnim zakonom nisu uređena pravila postupanja.

Pravila postupka za priznavanje stranih sudskih odluka propisana su Zakonom o rešavanju suko-ba zakona sa propisima drugih zemalja u određenim odnosima. Prema članu 101. st. 3. i 4. tog Zako-na protiv rešenja o priznavanju strane sudske odluke, stranke mogu izjaviti žalbu u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja o kojoj odlučuje drugostepeni sud. Navedeni zakon ne predviđa, među-tim, mogućnost izjavljivanja revizije protiv pravosnažnog rešenja drugostepenog suda o priznanju strane sudske odluke.

S obzirom na izloženo, Vrhovni sud nalazi da revizija u ovoj vanparničnoj stvari, u smislu člana 382. u vezi sa članom 400. ZPP i člana 30. Zakona o vanparničnom postupku, nije dozvoljena.

(Građansko odeljenje Vrhovnog suda Srbije, od 16.12.1991. godine)

4466.. Protiv rešenja o upućivanju na parnicu revizija nije dozvoljena.

Iz obrazloženja: Ispitujući pobijano drugostepeno rešenje u smislu člana 400. stav 1. ZPP, u vezi sa čl. 27. i 30. Za-

kona o vanparničnom postupku, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena. Prema odredbi člana 400. stav 1. ZPP, stranke mogu izjaviti reviziju protiv rešenja drugostepenog

suda kojim se postupak pravnosnažno završava. Međutim, rešenje doneto u vanparničnom postupku o


- 21 -

upućivanju učesnika na parnicu je procesno rešenje kojim se postupak pravnosnažno ne završava. Nai-me, postupak se može nastaviti kad nastupe propisani uslovi, kao što je nepokretanje parnice u određe-nom roku (u kom slučaju sud dovršava postupak bez obzira na zahteve u pogledu kojih je učesnik bio upućen na parnicu) ili po pravnosnažnom okončanju parnice koju je učesnik pokrenuo.

S obzirom na izloženo, protiv rešenja o upućivanju na parnicu donetog u vanparničnom postup-ku revizija nije dozvoljena, pa je Vrhovni sud na osnovu člana 392. ZPP, odlučio kao u izreci.


4477.. Prvostepeni sud kao vanparnični može povodom žalbe, sam novim rešenjem preinačiti ili ukunu-

ti svoje ranije rešenje, a ne može doneti novo posebno rešenje koje je kontradiktorno prethodnom. (Iz rešenja Okružnog suda u Kraljevu, Gž. 101/90)

4488.. Odluke u vanparničnom postupku se donose u obliku rešenja.

Iz obrazloženja: Zaključkom opštinskog suda koji predstavlja rešenje u smislu člana 18. stav 1. Zakona o vanpar-

ničnom postupku, odbijena je molba podneta radi uknjižbe prava korišćenja, kao i prava vlasništva na 1/9 zgrade.

Iz spisa proizilazi da je stranka tražila uknjižbu prava suvlasništva, odnosno pravo trajnog kori-šćenja, na osnovu ugovora o poklonu kojim joj je njena majka poklonila 1/9 od suvlasničkog udela u nepokretnostima navedenim u ugovoru.

Prvostepeni sud je u zaključku naredio da se otpravak te odluke dostavi poklonodavcu, pa ta-kvim postupanjem odnosno neuručenjem odluke suda nije dato pravo tom licu da uloži pravni lek protiv prvostepene odluke.

Drugostepeni sud, stoga, nije mogao da odlučuje o žalbi protiv prvostepene odluke suda pre ne-go što ta odluka bude dostavljena poklonodavcu, jer je prvostepenom odlukom odlučivano o molbi za uknjižbu, odnosno o zemljišno-knjižnom stanju.

Prema pravnim pravilima zemljišno-knjižnog prava, sadržanom u paragrafu 133. stav 1. Zakona o zemljišnim knjigama, koja se primenjuju na osnovu člana 4. Zakona o nevažnosti pravnih propisa donetih pre 6. aprila 1941. godine, o rešenjima izdatim po zemljišno-knjižnim molbama ima se, po-red molioca, obavestiti po službenoj dužnosti onaj na čijem se vlasništvu stiče koje knjižno pravo ili čija se knjižna prava ustupaju, opterećuju, ograničavaju ili ukidaju, kao i onaj protiv koga je izvršena zemljišno-knjižna zabeležba. Prema tome, poklonodavcu je morala biti dostavljena prvostepena od-luka, bez obzira na to što je molba za uknjižbu poklonoprimca odbijena, budući da je i poklonodavac imao interesa da se izvrši promena zemljišnoknjižnog stanja povodom ugovora o poklonu, pa se u smislu člana 3. stav 1. Zakona o vanparničnom postupku smatra učesnikom u postupku.


4499.. Pravnosnažnost rešenja u vanparničnom postupku ne sprečava da se o tom zahtevu odlučuje u

parnici, pod određenim zakonskim uslovima. (Iz rešenja Okružnog suda u Kraljevu, Gž. 1101/89)


- 22 -

5500.. Odredbom člana 1. Zakona o vanparničnom postupku se određuju pravila po kojima

redovni sudovi postupaju i odlučuju o ličnim, porodičnim, imovinskim i drugim pravnim stvarima koje se po ovome ili drugom zakonu rešavaju u vanparničnom postupku. Odredbe ovog zakona primenjuju se i u drugim pravnim stvarima iz nadležnosti redovnih sudova za koje zakonom nije izričito određeno da se rešavaju u vanparničnom postupku, ako se ne od-nose na zaštitu povređenog ili ugroženog prava, niti se zbog učesnika u postupku mogu pri-meniti odredbe Zakona o parničnom postupku.

Iz obrazloženja: Pošto ni Zakonom o vanparničnom postupku ni drugim zakonom izričito nije propisano da o

zahtevu za preseljenje odlučuje vanparnični sud i pošto se u ovom slučaju mogu primeniti odredbe Zakona o parničnom postupku, prvostepeni sud je pravilno našao da vrsta postupka pred redovnim sudom u ovom slučaju nije mogla biti propisana pravilnikom i da postupak u ovoj pravnoj stvari tre-ba sprovesti po pravilima parničnog postupka.

Međutim, nižestepeni sudovi su pogrešno našli da predlog predlagača u ovom slučaju treba od-baciti kao nedozvoljen. Ovo zbog toga, što je odredbom člana 16. Zakona o vanparničnom postupku propisano da će sud obustaviti vanparnični postupak ako utvrdi da bi postupak trebalo sprovesti po pravilima parničnog postupka.


5511.. Uslovi za dozvoljenost revizije protiv rešenja drugostepenog suda, kojim je pravosnažno okon-

čan vanparnični postupak, propisani su čl. 27. Zakona o vanparničnom postupku i čl. 400. Zakona o parničnom postupku. U skladu sa ovim zakonskim odredbama, uslovi za dozvoljenost revizije cene se prema uslovima propisanim čl. 382. Zakona o parničnom postupku, tj. prema vrednosti spora i prema pravnom osnovu. Ako predlagač u vanparničnom postupku izjavi reviziju protiv pravosnažne odluke drugostepenog suda, kojim je odlučeno o kamati, koja ne čini glavni zahtev, revizija nije do-zvoljena.

(Zbirka sudskih odluka iz oblasti građanskog prava 1973-1986; 1986; Vrhovni sud Srbije)

5522.. Ukoliko među etažnim vlasnicima nema saglasnosti u pogledu podizanja pomoćnih objekata (gara-

že, šupe i sl.), sud će na predlog zainteresovanog vlasnika etažnog dela odlučiti u vanparničnom postup-ku da li će se takvo podizanje pomoćnog objekta dozvoliti, vodeći računa da li je podizanje takvog objekta celishodno i opravdano. Pritom, sud ne ocenjuje da li je takvo podizanje u skladu sa građevin-sko-tehničkim i urbanističkim propisima, jer o tome odlučuje nadležni upravni organ.



- 23 -

5533.. Nadležnost za odlučivanje o privremenoj meri.

Iz obrazloženja: Drugostepenim rešenjem ukinuto je rešenje opštinskog suda kojim je usvojena predložena pri-

vremena mera u vanparničnom postupku zabranom dalje seče šume protivniku predlagača na odre-đenim katastarskim parcelama. Utvrdivši da su stranke suvlasnici sa po 1/2 dela na opisanim parce-lama prvostepeni sud smatra da je osnovan predlog za donošenje privremene mere zabranom seče šume dok se ne okonča postupak koji se između stranaka vodi kod istog suda u pogledu deobe suvla-sništva.

Pošto iz spisa proizilazi kao nesporno da se između stranaka vodi spor u pogledu vlasništva i de-obe imovine to po stanovištu drugostepenog suda u smislu člana 262. stav 2. Zakona o izvršnom po-stupku za odlučivanje o privremenoj meri nadležan je sud pred kojim je postupak pokrenut. Stoga ni-je bilo mesta da prvostepeni sud odvojeno od postupaka koji se vode, u vanparničnom postupku od-lučuje o privremenoj meri. Sa ovih razloga drugostepeni sud je rešenje prvostepenog suda ukinuo i predmet vratio na ponovno odlučivanje.


5544.. Prema odredbi člana 27. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, u postupku u kome se

odlučuje o imovinskopravnim sporovima, revizija je dozvoljena pod uslovima pod kojima se po Zakonu o parničnom postupku može izjaviti revizija u imovinskopravnim sporovima, ako ovim ili drugim zakonom nije drukčije određeno.

Iz obrazloženja: U konkretnom slučaju, pokrenut je ostavinski postupak, pa se zahtev ne odnosi na novčani iznos.

Prema odredbi člana 40. stav 2. Zakona o parničnom postupku, za utvrđivanje prava za izjavljivanje revizije, kada se tužbeni zahtev ne odnosi na novčani iznos, merodavna je vrednost predmeta spora koji je označen u tužbi.

Kako u toku raspravljanja zaostavštine nije određena vrednost zaostavštine, njena vrednost se određuje prema Zakonu o sudskim taksama. U vanparničnom postupku je, prema članu 43. Zakona o sudskim taksama, za plaćanje takse merodavna vrednost zahteva. Radi utvrđivanja ove vrednosti pri-menjuju se shodno odredbe čl. 24. do 34. ovog zakona. Članom 24. zakona propisano je da ako vred-nost predmeta spora nije naznačena u tužbi niti se može odrediti u smislu čl. 24. do 33. istog zakona, kao vrednost uzima se u sporovima u kojima rešava opštinski sud iznos od 2.000 dinara.

Vrednost zaostavštine u konkretnom slučaju, je prema citiranoj odredbi, 2.000 dinara. Iz tog raz-loga revizija nije dozvoljena, pošto prema članu 382. stav 3. Zakona o parničnom postupku revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim zahtevima u kojima se tužbeni zahtev ne odnosi na potraživanje u novcu, predaji stvari ili izvršenju neke druge činidbe ako vrednost predmeta spora koju je tužilac u tužbi naveo ne prelazi 50.000 dinara.



- 24 -

5555.. Učesnik u vanparničnom postupku može biti ono lice o čijem pravu ili pravnom interesu se

odlučuje.

Iz obrazloženja:

Prema stanju u spisima nesumnjivo proizilazi da pok. Đ. K. nakon smrti nije ostavila testamen-talne ni zakonske naslednike, niti ugovor o doživotnom izdržavanju pa je sud pravilno postupio pozi-vajući javnog pravobranioca da uzme učešće u postupku. Nesumnjivo je utvrđeno da je T. R., pastor-ka ostavilje, obavila sahranu i snosila troškove u iznosu od 25.986 dinara. što nije osporio ni javni pravobranilac, ali se protivio izdvajanju ovog iznosa iz ostavinske mase.

Pogrešio je, međutim, prvostepeni sud kada je SO N… B… uputio na parnicu da kao tužilac pro-tiv tužene T. R. dokaže da nema pravo na izdvajanje iznosa utrošenog za sahranu ostavilje. Jer T. R., pastorka ostavilje nema svojstvo učesnika u postupku. Učesnik u vanparničnom postupku, shodno članu 3. zakona, je lice koje je postupak pokrenulo, lice o čijim se pravima ili pravnim interesima odlučuje u postupku, kao i organ koji učestvuje u postupku na osnovu zakonskog ovlašćenja da po-stupak pokreće, bez obzira da li je postupak pokrenuo ili je kasnije stupio u postupak. T. R., nije ni zakonski ni testamentalni naslednik, nema interesa da učestvuje u postupku, te prema tome nije ni le-gitimisana za vođenje ovog postupka. Ona se može obratiti Skupštini opštine za naknadu troškova koje je imala oko sahrane ostavilje ili pokrenuti parnični postupak.


5566.. Povlačenjem predloga od strane predlagača u vanparničnom postupku, postupak se okončava sa-

mo radnjom predlagača i nije potrebno da sud donosi rešenje o obustavi postupka. (Iz rešenja Okružnog suda u Požarevcu, Gž. 330/84)

5577.. Za ocenu dozvoljenosti revizije u vanparničnom postupku odlučujući je momenat vreme donoše-

nja prvostepenog rešenja kojim se postupak okončava pred prvostepenim sudom, a ne vreme kada je otpravak tog rešenja dostavljen strankama.


5588.. Uslovi za dozvoljenost revizije protiv rešenja drugostepenog suda kojim je pravnosnažno okon-

čan vanparnični postupak, propisani su u članu 27. Zakona o vanparničnom postupku i članu 400. Zakona o praničnom postupku. U skladu sa ovim zakonskim odredbama uslovi za dozvoljenost revi-zije cene se prema uslovima propisanim u članu 382. Zakona o parničnom postupku, što znači prema vrednosti spora i prema pravnom osnovu.

Prema odredbi člana 35. stav 1. ZPP-a kada je za utvrđivanje prava na izjavljivanje revizije mero-davna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima se samo vrednost glavnog zahteva.

S obzirom da je predlagač izjavio reviziju protiv pravnosnažne odluke drugostepenog suda ko-jim je odlučeno o kamati koja ne čini glavni zahtev, to predlagač nema pravo na podnošenje revizije.



- 25 -

5599.. Troškovi postupka uređenja međe padaju na teret oba učesnika na jednake delove, bez ob-

zira na to ko je od njih pokrenuo postupak i u slučaju postojanje manjeg zauzeća koje nije prouzrokovano namernim postupanjem jednog učesnika.

Iz obrazloženja: Prvostepenim rešenjem uređena je međa između parcela predlagača i protivnika predlagača i

konstatovano zauzeće, doduše manje, od strane protivnika predlagača, pa je protivnik predlagača obavezan da predlagaču naknadi sve troškove spora u iznosu od 6.000 dinara.

Po žalbi protivnika predlagača okruženi sud je ukinuo rešenje prvostepenog suda u delu o tro-škovima postupka.

Postupajući po primedbama iz rešenja okružnog suda, sud je doneo novo rešenje o troškovima postupka uređenja međe obavezavši učesnike da troškove postupka snose na jednake delove u smislu člana 28. st. 2. i 3. Zakona o vanparničnom postupku. Ovakvu odluku sud je obrazložio činjenicom da je u pitanju vanparnična stvar koja se odnosi na imovinska prava učesnika, na uređenje međe iz-među njihovih parcela koje je izvršeno u interesu oba učesnika, da postoji zauzeće koje nije veliko niti je prouzrokovano namernim postupanjem protivnika predlagača već greškom geometra.

(Iz Rešenja Četvrtog opštinskog suda u Beogradu, R. 4808/83)

6600.. Vanparnični sud je vezan pravnosnažnim rešenjem nadležnog upravnog organa o izvršenom ad-

ministrativnom prenosu prava korišćenja zemljišta i poslovnih objekata na tom zemljištu u pogledu nepokretnosti koje su obuhvaćene tim rešenjem, pa nije ovlašćen da u postupku ceni zakonitost reše-nja nadležnog upravnog organa. Zakonitost ovog rešenja može se osporavati u postupku u kome je to rešenje doneto upotrebom redovnog ili vanrednog pravnog sredstva, a posle toga samo po zahtevu nadležnog javnog tužioca u postupku za poništaj tog rešenja po pravu nadzora u smislu člana 268. stava 2. Zakona o opštem upravnom postupku.

(Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije, Gzz. 16/83)

6611.. Odluka suda doneta u vanparničnom postupku, kojom je određeno koji od ranijih bračnih drugo-

va u slučaju razvoda braka ostaje nosilac stanarskog prava, nema svojstvo izvršne isprave podobne za izvršenje, jer se istom ne nalaže ispunjenje obaveze.


6622.. Tužbom u parničnom postupku ne može se pobijati pravnosnažno rešenje doneto u vanparnič-

nom postupku deobe imovine. Prema pravnim pravilima vanparničnog postupka (paragraf 18. i 21.), protiv pravnosnažnih od-

luka donetih u vanparničnom postupku mogu se podnositi vanredna pravna sredstva primenom pra-vila parničnog postupka, te nema uslova da se tako podnetoj tužbi raspravlja u parničnom postupku.



- 26 -

6633.. Kad je rešenjem obustavljen parnični postupak s tim da se nastavi po pravilima vanparničnog

postupka, nema mesta istovremenom donošenju odluke o parničnim troškovima. Prema odredbi čla-na 19. ZPP, do donošenja odluke o glavnoj stvari sud će rešenjem obustaviti parnični postupak ako utvrdi da bi postupak trebalo sprovesti po pravilima vanparničnog postupka, pa će se postupak po pravosnažnosti takvog rešenja nastaviti po pravilima vanparničnog postupka pred nadležnim sudom. Radnje koje je proveo parnični sud kao i odluke koje je doneo taj sud nisu bez važnosti samo zbog toga što su preduzete u parničnom postupku. Kako je zakonom predviđeno da radnje koje je sproveo parnični sud nisu bez važnosti samo zbog toga što su preduzete u parničnom postupku, to nije bilo mesta da se u tom postupku odlučuje o troškovima parničnog postupka.


6644.. Utvrđivanje veličine suvlasničkog dela u parničnom postupku predstavlja prethodno pitanje za

sprovođenje postupka deobe u vanparničnom postupku, pa u ovakvom slučaju postoji razlog iz člana 213. stav 1. ZPP-a za prekid vanparničnog postupka.


LIŠENJE POSLOVNE SPOSOBNOSTI

(Član 31-44)

6655.. Lice koje svojim postupcima ugrožava svoja prava i interese ili prava i interese drugih lica

zbog duševne bolesti, duševne zaostalosti, zloupotrebe alkohola ili opojnih sredstava, staračke iznemoglosti i drugih ličnih razloga, delimično se lišava poslovne sposobnosti.

Iz obrazloženja:

U pravosnažno okončanom postupku utvrđeno je da je pred opštinskim sudom po službenoj du-žnosti pokrenut postupak za lišenje poslovne sposobnosti ovde A.A. i to predlogom krivičnog ode-ljenja istog suda, jer je protiv okrivljenog A.A. zbog krivičnog dela ugrožavanja sigurnosti iz člana 67. stav 2. u vezi stava 1. KZ RS, predloženo izricanje mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi. Nalazom i mišljenjem veštaka neuropsihijatra utvrđeno je da A.A. zbog svoje bolesti (paranoidne psihoze) nije sposoban da pravilno rasuđuje, da samostalno odlučuje o pitanjima svog zdravlja, kao i da raspolaže imovinom veće vrednosti, pa su predložili da se isti delimično liši poslovne sposobnosti, navodeći da je sposoban da raspolaže manjim sumama novca, da se stara o svojim svakodnevnim potrebama, kao što su održavanje higijene, kupovine i spremanje hrane i drugi kućni poslovi. Polazeći od ovakvog utvrđenog činjeničnog stanja pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su A.A. delimično lišili poslovne sposobnosti, u smislu člana 274. stav 2. Zakona o braku i porodičnim odnosima. Naime, ovim članom je propisano


- 27 -

da punoletno lice koje svojim postupcima ugrožava svoja prava i interese ili prava i interese drugih lica zbog duševne bolesti, duševne zaostalosti, zloupotrebe alkohola ili opojnih sredstava, staračke iznemoglosti i drugih ličnih razloga delimično se lišava poslovne sposobnosti. Imajući u vidu ovu zakonsku odredbu, kao i to da je u postupku utvrđeno da A.A. zbog svoje duševne bolesti nije u sta-nju da pravilno rasuđuje, da samostalno odlučuje o pitanjima svoga zdravlja, kao i da raspolaže imo-vinom veće vrednosti, to je pobijana odluka u svemu pravilna i zakonita.


6666.. Neosnovan je zahtev da se punoletno lice liši poslovne sposobnosti ako se veštačenjem do-

kaže da razlozi izneti u zahtevu ne utiču na sposobnost rasuđivanja i slobodnog izražavanja volje lica za koje se traži utvrđivanje poslovne nesposobnosti.

Iz obrazloženja: Prema članu 31. stav 1. Zakona o vanparničnom postupku, u postupku lišenja poslovne sposob-

nosti sud ispituje da li je punoletno lice prema stepenu sposobnosti za normalno rasuđivanje u stanju da se samo brine o svojim pravima i interesima i zavisno od toga odlučuje o potpunom ili delimič-nom lišenju poslovne sposobnosti, a na osnovu razloga predviđenih u članu 274. Zakona o braku i porodičnim odnosima. U konkretnom slučaju nižestepeni sudovi su u skladu sa rezultatima veštače-nja sa sigurnošću utvrdili da kod protivnika predlagača nema elemenata koji bi ukazivali na privre-menu ili trajnu duševnu bolest niti oštećenja intelektualnih funkcija koje bi dovele u pitanje njegovu spo-sobnost rasuđivanja i slobodno izražavanje volje. I po oceni Vrhovnog suda Srbije, protivnik predlagača je sposoban da štiti svoja prava i interese i da raspolaže svojom imovinom jer je njegova poslovna spo-sobnost u potpunosti očuvana, pa iz navedenih razloga revizija predlagača nije osnovana.


6677.. Samo ako podnosioci predloga (brat ili sestra) žive u porodičnoj zajednici sa licem prema

kome se postupak pokreće - može se pokrenuti postupak za lišenje poslovne sposobnosti.

Iz obrazloženja: Predlog predlagača da se liši poslovne sposobnosti njen brat odbačen je pobijanim rešenjem i

protiv istog je predlagač blagovremeno izjavila žalbu. Nakon ispitivanja pobijanog rešenje u smislu čl. 381. i 365. Zakona o parničnom postupku u ve-

zi člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, Okružni sud je našao da je žalba neosnovana. Ni u žalbi se ne osporava, a prvostepeni sud je to inače i pravilno utvrdio - da predlagač i njen

brat, za koga se zahteva lišenje poslovne sposobnosti, ne žive u porodičnoj zajednici. To je, međutim, neophodan uslov da bi predlagač kao sestra mogla pokrenuti postupak lišenja poslovne sposobnosti, u smislu člana 32. Zakona o vanparničnom postupku.

Imajući to u vidu, odbacujući predlog kao nedozvoljen prvostepeni sud je pravilno odlučio. (Iz Rešenja Okružnog suda u Valjevu, Gž. 739/04 od 15.07.2004. godine)


- 28 -

6688.. Nužan uslov za lišenje poslovne sposobnosti je da lice, zbog duševne bolesti, nije sposobno

da se samo brine o svojim pravima i interesima.

Iz obrazloženja: Svaka duševna bolest ne predstavlja razlog za lišenje poslovne sposobnosti punoletnog lica. Nu-

žan uslov za lišenje poslovne sposobnosti u smislu člana 274. Zakona o braku i porodičnim odnosi-ma jeste da to lice nije u stanju da se samo brine o svojim pravima i interesima, zbog postojanja du-ševne bolesti. U konkretnom slučaju te uzročne veze nema. Naprotiv, tužilac se brine o svojim pravi-ma i interesima. U toku postupka sve do zaključenja glavne rasprave nije bilo sumnje u njegovu spo-sobnost za rasuđivanje i sposobnost da se brine o svojim pravima i interesima, jer lekar specijalista, neuropsihijatar u svojstvu veštaka tu odlučnu činjenicu nije utvrdio, pa su nižestepeni sudovi pravil-no postupili kada su odbili zahtev za lišenje tužioca njegove poslovne sposobnosti.


6699.. Protiv rešenja o lišenju poslovne sposobnosti donesenog u prvostepenom postupku, lice koje je

lišeno poslovne sposobnosti može izjaviti žalbu, bez obzira na svoje duševno stanje. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 4879/98 od 8.09.1998. godine)

7700.. U postupku pred organom starateljstva za postavljanje privremenog staraoca licu za koje je po-

krenut sudski postupak za lišavanje poslovne sposobnosti položaj stranke ima samo lice o čijoj se poslovnoj sposobnosti odlučuje, a lice koje je pokrenulo sudski postupak za lišvanje poslovne spo-sobnosti može da učestvuje u postupku pred sudom koji odlučuje o osnovanosti predloga za lišava-nje poslovne sposobnosti, u skladu sa odredbom člana 37. Zakona o vanparničnom postupku ("Slu-žbeni glasnik SRS", br. 25/82 i 48/88).

(Bilten sudske prakse Vrhovnog suda Srbije, 3/98)

7711.. Po članu 42. Zakona o vanparničnom postupku kada prestanu razlozi zbog kojih je lice li-

šeno poslovne sposobnosti, sud će po službenoj dužnosti, kao i po predlogu organa starateljstva i lica iz člana 32. istog zakona, doneti rešenje o vraćanju poslovne sposobnosti.

Iz obrazloženja: Rešenjem Opštinskog suda u potpunosti je vraćena poslovna sposobnost predlagaču u vanparnič-

nom postupku. Supruga, koja je po rešenju o stavljanju pod starateljstvo predlagača postavljena za njegovog starao-

ca, je podnela žalbu. Opštinski sud je odbacio ovu žalbu smatrajući da je ona nedozvoljena, jer je reše-


- 29 -

njem Centra za socijalni rad postavljen privremeni staralac predlagaču u postupku vraćanja poslovne sposobnosti. Prvostepeni sud smatra da je supruga predlagača u prethodnom postupku postavljena za staraoca da bi se savesno starala o ličnosti, pravima i interesima svog štićenika, ali da nije ovlašćena da učestvuje u postupku vraćanja poslovne sposobnosti.

Drugostepeni sud je potvrdio ovo rešenje smatrajući da je sud trebalo da pozove staraoca, ali ne i suprugu predlagača, jer se radi o zahtevu za vraćanje poslovne sposobnosti koja je predlagaču pri-vremeno bila oduzeta i to upravo na predlog njegove supruge, što znači da su im interesi bili suprot-ni. Zato smatra da je pravilna odluka suda da kada je od Centra za socijalan rad tražio postavljanje privremenog staraoca, staralac predlagača gubi pravo na izjavljivanje žalbe protiv rešenja kojim se predlagaču vraća poslovna sposobnost.

Po oceni Vrhovnog suda pravilna je odluka prvostepenog suda o odbacivanju žalbe. Međutim, razlozi za odbacivanje žalbe nalaze se u odredbama člana 42. stav 1. i člana 32. Zakona o vanparnič-nom postupku.

Lica koja u smislu odredaba člana 32. istog zakona imaju pravo na podnošenje predloga radi vraćanja poslovne sposobnosti su organ starateljstva, bračni drug, dete ili roditelj lica koje je lišeno poslovne sposobnosti.

U konkretnom slučaju za lišavanje predlagača podnela je njegova supruga, koja je posle donošenja rešenja o lišavanju poslovne sposobnosti postavljena za njegovog staraoca. Ona je, shodno navedenim zakonskim odredbama, imala pravo i da podnese predlog za vraćanje poslovne sposobnosti predlagača, odnosno svog štićenika. Međutim, kako ona ovaj predlog nije podnela, već je to učinio sam predlagač, ona nema pravo da se podnošenjem žalbe naknadno uključi u ovaj vanparnični postupak.


7722.. Lice prema kome se vodi postupak za lišavanje poslovne sposobnosti mora biti pregledano od

najmanje dva lekara odgovarajuće specijalnosti koji će dati nalaz i mišljenje o duševnom stanju i sposobnosti tog lica za rasuđivanje.

Veštačenje u postupku za lišenje poslovne sposobnosti vrši se u prisustvu sudije osim u slučaje-vima kada se obavlja u stacionarnoj zdravstvenoj organizaciji.


7733.. Kada je predlagač podneo predlog radi lišenja poslovne sposobnosti iz šikanoznih razloga pa se

ustanovi da nije bilo razloga za pokretanje postupka, protivnik predlagača ima pravo na naknadu tro-škova.

(Iz rešenja Okružnog suda u Požarevcu, Gž. 35/91)

7744.. Ne može se odbaciti predlog za lišenje poslovne sposobnosti kada je postupak već započet, iako

predlagač ne spada u krug lica iz člana 32. stav 1. Zakona o vanparničnom postupku. (Iz rešenja Okružnog suda u Požarevcu, Gž. 643/90)


- 30 -

7755.. Kada je u vanparničnom postupku doneto rešenje o lišenju poslovne sposobnosti punoletnog

lica, mada mu prethodno nije data mogućnost da raspravlja pred sudom jer nije pozvano na roči-šte niti saslušano u smislu člana 36. stav 1. Zakona o vanparničnom postupku, iako je s obzirom na duševno i fizičko stanje tog lica njegovo saslušanje bilo moguće bez štete po zdravlje, time je učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 354. stav 2. tačka 7. Zakona o par-ničnom postupku.


7766.. Odluka o potpunom lišenju poslovne sposobnosti ima pravno dejstvo od dana dostavljanja.

Iz obrazloženja:

Prvostepeni sud je zbog mentalne zaostalosti doneo rešenje na osnovu kojeg se lišava potpuno poslovne sposobnosti protivnik predlagača, za kojeg je u toku postupka utvrđeno da je od svoje mla-dosti mentalno zaostalo-retardirano lice. Drugostepeni sud je žalbu predlagača kao neosnovanu, od-bio i prvostepeno rešenje u celosti potvrdio.

Neosnovani su navodi žalbe da je u interesu protivnika predlagača da lišavanje njegove poslovne sposobnosti ima dejstvo od vremena kada je nastalo stanje koje je osnov za donošenje odluke. Neza-visno od vremena kada je nastupila mentalna zaostalost protivnika predlagača, prema pravnim pravi-lima koja izviru iz paragrafa 198. predratnog Zakona o vanparničnom postupku, a koja se primenjuju na području SAPV na osnovu Zakona o nevažnosti pravnih propisa donetih pre 6. aprila 1941. godi-ne, odluka sa kojom se poslovna sposobnost oduzima ili vraća, ili potpuno lišenje poslovne sposob-nosti, ima pravno dejstvo od onog dana kada je dostavljena odluka, s tim da sud može u odluci odlo-žiti njeno dejstvo do onog dana kada odluka postane pravnosnažna.

(Iz rešenja Višeg suda u Subotici, Gž. 825/87)

7777.. Dejstvo zabeležbe pokretanja postupka za lišenje poslovne sposobnosti vlasnika nepokretnosti

prestaje danom pravnosnažnosti odluke kojom je odbijen predlog, bez obzira što zabeležba nije bri-sana posle pravnosnažnosti rešenja.


7788.. Bez obzira na obaveznost saslušanja lica prema kome se vodi postupak za lišenje poslovne spo-

sobnosti, sud neće saslušati lice prema kome se vodi postupak ako je to štetno po njegovo zdravlje. Odluku o tome donosi sud nakon konsultacije sa veštakom nadoknađujući ovo saslušanje prikuplja-njem obaveštenja i drugih okolnosti i saslušanjem drugih lica.

(Iz rešenja Četvrtog opštinskog suda u Beogradu, P. 2217/83)


- 31 -

ZADRŽAVANJE U ZDRAVSTVENOJ ORGANIZACIJI KOJA OBAVLJA

DELATNOST U OBLASTI NEUROPSIHIJATRIJE (Član 45-55)

7799.. Specijalna bolnica za psihijatrijska obolenja, u kojoj se lice nalazi na lečenju ne može imati svojstvo

predlagača u postupku lišenja poslovne sposobnosti. Član 32. Zakona o vanparničnom postupku SR Sr-bije taksativno nabraja ko sve može pokrenuti postupak: sud po predlogu organa starateljstva, bračnog druga, deteta ili roditelja lica kod koga su se stekli zakonski uslovi za lišenje, odnosno ograničenje po-slovne sposobnosti ili sam po službenoj dužnosti. Postupak se pokreće i po predlogu dede, babe, sestre, brata i unuka pod uslovom da žive sa tim licem u porodičnoj zajednici. Konačno, predlog može da stavi i samo lice koje treba lišiti poslovne sposobnosti ako može da shvati značenje i pravne sposobnosti, ako može da shvati značenje i pravne posledice svog predloga.


8800.. Odluku o vremenu izdržavanja obolelog lica u zdravstvnoj organizaciji radi lečenja sud donosi

na osnovu mišljenja veštaka i vodeći računa da to bude najkraće potrebno vreme da se stanje njego-vog zdravlja poboljša.

U odluci o zadržavanju lica u zdravstvenoj organizaciji sud određuje i vreme zadržavanja koje ne mo-že biti duže od godinu dana ni u kom slučaju. Odluku o vremenu zadržavanja obolelog S.K. sud nije do-neo samo na osnovu mišljenja veštaka, već na osnovu brižljivo, savesno i svestrano sprovedenog postupka u smislu čl. 36. i 37. Zakona o vanparničnom postupku Srbije imajući pri tom u vidu da je smeštanjem u bolnicu S.K. praktično lišen slobode, odnosno ograničen u slobodi kretanja i opštenja sa spoljnim svetom. Priroda bolesti S.K. je takva da je donošenje odluke o njegovom smeštanju i zadržavanju u bolnici radi le-čenja neophodno, a vreme trajanja od osam meseci najkraće potrebno da se njegovo zdravlje poboljša.

(Iz presude Četvrtog opštinskog suda u Beogradu, Os. 2318/83)

8811.. Postupak radi smeštanja i zadržavanja lica u odgovarajućoj zdravstvenoj organizaciji radi lečenja

vodi sud po službenoj dužnosti prvenstveno kada primi prijavu od zdravstvene organizacije, ili isto tako kada primi prijavu o smeštanju takvog lica u bolnicu od bilo kog lica, pa i bivše supruge obolelog.

(Iz presude Četvrtog opštinskog suda u Beogradu, Os. 1362/82)

PROGLAŠENJE NESTALOG LICA ZA UMRLO I DOKAZIVANJE SMRTI (Član 56-71)

8822.. Predlog za dokazivanje smrti određenog lica, u smislu odredbe člana 70. ZVP, dozvoljen je samo

u slučaju kada smrt ne može da se dokaže ispravom predviđenom Zakonom o matičnim knjigama.


- 32 -

Iz obrazloženja: Prema stanju u spisima i razlozima pobijanog rešenja, predlogom je traženo da se utvrdi da je smrt po-

kojne D.T. bivše iz B..., rođene 12.06.1962. godine u P. od oca H.D. i majke N.D. nastupila 6.04.2004. godi-ne. Predlagač je svoj interes za pokretanje postupka dokazivanja smrti obrazložio tvrdnjom da je sa pokoj-nom bio u vanbračnoj zajednici i da ima nameru da pokrene ostavinski postupak, ali da činjenica smrti nije upisana u matične knjige umrlih. Spisima je združen originalan izvod iz matične knjige umrlih koja se vodi za matično područje Opštine O., pod tekućim brojem 16 za 2004. godinu, a u koji je upisano da je pokojna D.T. rođena 6.04.2004. godine u P. od oca S. i majke N.T., preminula u P. 6.04.2004. godine u 22,45 časo-va, te da je u vreme smrti bila udata za V.V. Kod takvog stanja spisa, pravilno je zaključio prvostepeni sud da ne postoji pravni interes predlagača za pokretanje postupka za dokazivanje smrti imenovane. Ovo stoga što je predlog za dokazivanje smrti određenog lica, u smislu odredbe člana 70. ZVP, dozvoljen samo u slu-čaju kada smrt ne može da se dokaže ispravom predviđenom Zakonom o matičnim knjigama, a u konkret-nom slučaju, činjenica smrti imenovane je već upisana u matične knjige umrlih i to sa istim datumom sa ko-jim se traži dokazivanje njene smrti. Pored toga, predlagač nije opravdao pravni interes ni s obzirom na nje-govu tvrdnju da predlog podnosi radi docnijeg ostvarivanja imovinskih prava s obzirom da je vanbračni su-prug pokojne, stoga što u izvodu iz matične knjige umrlih postoji podatak da je u trenutku smrti pokojna bila u braku sa izvesnim V.V., pa je na osnovu člana 16. stav 2. Zakona o braku i porodičnim odnosima u takvoj situaciji isključena primena pravila o imovinskopravnim odnosima u vanbračnoj zajednici.

(Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu, Gž. br. 5836/05 od 15.06.2005. godine)

8833.. Ako postoji isprava inostranog organa o upisu činjenica smrti isključuje se mogućnost

utvrđivanja ove činjenice u vanparničnom postupku.

Iz obrazloženja:

Prema činjenicama na kojima su zasnovana nižestepena rešenja, M.D. rođen 1943. godine, koji je bio u braku sa predlagačem od 17.05.1984. godine, umro je u svom stanu u Berlinu na dan 3.05.1993. godine. Na osnovu pisane prijave policije u Berlinu upisan je u knjigu umrlih u Berlinu o čemu je izdat izvod pod brojem 1363 od 4.06.1993. godine.

Ovaj izvod je izdao matičar u Berlinu i potvrdio svojim potpisom i pečatom da je prepis poduda-ran sa upisom u knjigu umrlih Matičnog ureda Špandau u Berlinu.

U prisustvu tako utvrđenih činjenica nižestepeni sudovi zaključili su da zahtev predlagača nije osnovan. Naime, prema članu 70. Zakona o vanparničnom postupku ako smrt nekog lica ne može da se dokaže ispravom predviđenom Zakonom o matičnim knjigama, svako lice koje ima neposredan pravni interes kao i javni tužilac, mogu podneti predlog sudu da rešenjem utvrdi smrt tog lica.

Međutim, prema članu 22. stav 2. Zakona o matičnim knjigama ("Sl. glasnik SRS", br. 15/90) upis se vrši na osnovu izvoda iz matične knjige umrlih inostranog organa. Prema tome, sudovi is-pravno zaključuju da postoji isprava predviđena Zakonom o matičnim knjigama na osnovu koje se može izvršiti upis smrti, pa nisu ispunjeni citirani uslovi iz člana 70. Zakona o vanparničnom po-stupku da se smrt lica utvrđuje rešenjem suda u vanparničnom postupku.

Navodi revidenta da nije u stanju da pribavi izvod iz matične knjige umrlih na međunarodnom obra-scu nisu od uticaja na drugačiju odluku, jer kako je rečeno postoji isprava inostranog organa o upisu činje-nica smrti što isključuje mogućnost da se u vanparničnom postupku ova činjenica utvrđuje.

(Iz presude Vrhovnog suda Srbije, Rev. 180/01 od 18.11.2001. godine)


- 33 -

8844.. Nisu ispunjeni uslovi za donošenje rešenja o proglašenju nestalog lica za umrlo kad se predlo-

gom traži da se za umrlo proglasi lice rođeno 1922. godine kao nestalo u toku rata, odnosno u vezi sa ratnim događajima, pošto se o njegovom životu, tj. da je živ, saznalo 5. jula 1945. godine ako u živo-tu Ž. J. nije bilo od tog vremena nikakvih vesti, jer nisu ispunjeni uslovi taksativno nabrojani u članu 57. Zakona o vanparničnom postupku SR Srbije.

(Iz presude Četvrtog opštinskog suda u Beogradu, P. 3881/83)

PRODUŽENJE RODITELJSKOG PRAVA (Član 72-74)

8855.. Sud pre donošenja odluke o produženju roditeljskog prava mora saslušati lice prema kome

se postupak vodi, kao i njegovog staraoca, osim u slučaju kada bi takvo saslušanje bilo štetno po njegovo zdravlje, ili je isto zbog duševnog ili fizičkog stanja tog lica nemoguće.

Iz obrazloženja: U postupku radi produženja roditeljskog prava shodno se primenjuju odredbe glave I, drugog de-

la Zakona o vanparničnom postupku (dalje: Zakon) o lišenju i vraćanju poslovne sposobnosti. Od-redbom člana 36. stav 1. Zakona propisano je da će sud lično saslušati lice prema kome se postupak vodi. Saglasno odredbi člana 36. stav 2. Zakona sud može odustati od saslušanja lica prema kome se postupak vodi samo ako bi to moglo da bude štetno po njegovo zdravlje, ili ako saslušanje uopšte ni-je moguće s obzirom na duševno ili fizičko stanje tog lica. Osim toga, a shodno odredbi člana 37. Zakona sud je dužan da sasluša i staraoca, odnosno privremenog zastupnika, predlagača i druga lica koja mogu da daju potrebna obaveštenja o životu i o ponašanju lica prema kome se postupak vodi. Dosledno citiranim odredbama Zakona sud je morao lično saslušati N.R, kao i njenog privremenog staraoca N.P, određenog rešenjem Centra za socijalni rad Ć. 03-57-184 od 1.11.2002. godine. Prvo-stepeni sud navedenoj obavezi nije udovoljio, a nije dao ni razloge zbog kojih saslušanje N.R, even-tualno, nije moguće. Osim toga, da lično saslušanje N.R. nije moguće ne upućuje ni nalaz i mišljenje veštaka doktora M.S. i doktora S.M. Naprotiv, iz njihovih nalaza se vidi da je N. zaostala u svom ka-lendarskom uzrastu, odnosno da se njen umni razvoj nalazi na nivou deteta od 14 godina. S tim u ve-zi, u nalazu se konstatuje i da je N. završila školu za psihofizički retardiranu decu i tako osposoblje-na za obavljanje nekog zanimanja uz kontrolu zaštitnih radionica. Iz rečenog proizilazi da ne postoje razlozi zbog kojih je sud mogao odustati od ličnog saslušanja N.R. Iz tog razloga se i odluka o pro-duženju roditeljskog prava nad N.R. nije mogla doneti bez njenog ličnog saslušanja. Osim toga, a shodno odredbi člana 37. Zakona u tom postupku se mora saslušati i privremeni staralac N.R, što ni-je učinjeno.



- 34 -

8866.. Za donošenje rešenja o prestanku produženog roditeljskog prava posle punoletstva bitna je sposob-

nost lica da se samo stara o svojoj ličnosti, pravima i interesima koja se utvrđuju u zakonom propisanom postupku, a ne vreme proteklo od momenta donošenja rešenja o produženju roditeljskog prava (koje u konkretnom slučaju iznosi samo šest meseci) i ko je podneo predlog (samo lice kome je produženo rodi-teljsko pravo posle punoletstva).


8877.. Okolnosti da dete ima telesnu i visoko izraženu govornu manu, da nije završilo osnovnu školu te

da je u dva navrata bežalo od kuće, ne predstavljaju dovoljan razlog za donošenje rešenja o produže-nju roditeljskog prava posle njegovog punoletstva.


DAVANJE DOZVOLE ZA STUPANJE U BRAK (Član 79-86)

8888.. Protiv rešenja suda kojim se odbija predlog da se maloletnom licu dozvoli zaključenje bra-

ka žalbu može podneti samo to maloletno lice.

Iz obrazloženja: Maloletna S.V. i punoletni R.K. podneli su zajednički predlog da se maloletnoj S.V. dozvoli za-

ključenje braka. Nakon sprovedenog zaključka, svojim rešenjem od 14. decembra 1982. godine, sud je odbio predlog pošto je veštačenjem utvrdio nedostatak duševne zrelosti mal. S.V. za vršenje du-žnosti i prava u braku.

Protiv rešenja suda žalbu je blagovremeno podneo punoletni R.K. Kako je članom 84. Zakona o vanparničnom postupku Srbije izričito predviđeno da žalbu protiv rešenja kojim se odbija predlog da se dozvoli maloletnom licu da stupi u brak može da izjavi samo to maloletno lice, sud je primenom člana 358. stav 1. Zakona o parničnom postupku, u vezi sa članom 30. stav 2. Zakona o vanparnič-nom postupku Srbije, odbacio žalbu R.K. kao nedovoljnu.


RASPRAVLJANJE ZAOSTAVŠTINE

(Član 87-131)

8899.. Ukoliko se pronađe imovina lica nakon čije smrti nije raspravljena zaostavština i nije do-

neto rešenje o nasleđivanju, sud će raspraviti zaostavštinu ako je predmet zaostavštine na-


- 35 -

knadno pronađena imovina koja se sastoji od nepokretnosti, ali pri tom sud nije ovlašćen da ukine ranije rešenje kojim je ostavinski postupak obustavljen zbog nepostojanja imovine koja bi mogla biti predmet ostavinske rasprave.

Iz obrazloženja: Pobijanim rešenjem nastavljen je postupak raspravljanja zaostavštine iza smrti pok. iz R., pa je

ukinuto rešenje suda od 21.06.2004. o obustavi ostavinskog postupka. Prema razlozima pobijanog rešenja, sud je dana 21.06.2004. rešenjem obustavio postupak raspravljanja zaostavštine iz razloga nepostojanja imovine koja bi mogla biti predmet ostavinske rasprave. Septembra 2010. sudu je do-stavljen zahtev za nastavljanje ostavinskog postupka, jer je pronađena imovina koja može biti pred-met rasprave. Prvostepeni sud je smatrao da je rešenje kojim je prethodno obustavljen postupak ras-pravljanja zaostavštine valjalo ukinuti i nastaviti postupak raspravljanja zaostavštine, sve primenom čl. 128. st. 2. Zakona o vanparničnom postupku (ZVP). Po stanovištu Višeg suda, prvostepeni sud je učinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz čl. 361. st. 2. tač. 12. Zakona o parničnom po-stupku (ZPP), jer rešenje ima nedostataka zbog kojih se ne može ispitati. Naime, čl. 128. ZVP regu-lisano je pitanje raspravljanja zaostavštine koja se pronađe nakon pravnosnažnosti rešenja o nasleđi-vanju i legatu. Stavom 2. tog člana propisan je postupak suda u slučaju da zaostavština ranije uopšte nije raspravljena. Rešenjem O. od 21.06.2004. obustavljen je postupak i zaostavština iza smrti pokoj-nog nije raspravljena. Ukoliko se pronađe zaostavština lica nakon čije smrti nije doneto rešenje o na-sleđivanju, dakle, nije raspravljana zaostavština, sud će je raspraviti. Ograničenje u ovom postupku postoji i odnosi se na predmet zaostavštine, te će se raspraviti zaostavština, ukoliko se pronađena imovina sastoji iz nepokretnosti. Ukoliko budu pronađena druga imovinska prava podobna nasleđi-vanju, zaostavština se neće raspraviti bez određenog zahteva. Međutim, citirani propis ne daje sudu ovlašćenja da ranije rešenje kojim je postupak obustavljen ukine. Naprotiv, uslov da bi se raspravila zaostavština koja je naknadno pronađena i jeste postojanje rešenja kojim se postupak obustavlja. Iz ovih razloga nije bilo mesta ukidanju od 21.06.2004. godine, već je sud, pod uslovom da je pronađe-na naknadno samo nepokretna imovina, imao novim rešenjem da raspravi tu naknadno pronađenu zaostavštinu, ne dirajući u rešenje kojim je ranije taj ostavinski postupak obustavljen. Takođe, nije bilo mesta ni nastavljanju postupka, jer isti nije prekidan, već je obustavljen, pa su se stekli uslovi da sud raspravi naknadno pronađenu zaostavštinu, ne donoseći posebno rešenje o toku postupka.

(Iz rešenja Višeg suda u Kraljevu 1Gž. 41711 od 9.02.2011. godine)

9900.. Rešenjem prvostepenog suda, na novopronađenoj zaostavštini pokojnog V. J., koju čini

traktor... proglašava se za naslednika sin ostavioca M.J. Žalba učesnika N.V. je osnovana.

Iz obrazloženja:

U obrazloženju osporenog rešenja prvostepeni sud je utvrdio da je najpre raspravljena zaostav-ština iza smrti pok. V.J, da je za naslednike oglašena njegova supruga, ostaviočev sin M.J., a u tom postupku učesnica N.V. je svoj nasledni deo ustupila bratu M.J. Prvostepeni sud primenjuje odredbu čl. 128. Zakona o vanparničnom postupku, s tim što ne daje razloge za učesnicu N.V. kao naslednika iza smrti supruge pok. V.J. i učesnike u postupku rasprave zaostavštine iza smrti roditelja V.J. i M.J. U konkretnom slučaju sud je morao primeniti odredbu čl. 130. st. 2. citiranog zakona, kojim je pred-


- 36 -

viđeno da ako se koji od naslednika ranije odrekao nasleđa, pa se pronađe imovina za koju se u vre-me donošenja nije znalo da pripada zaostavštini, sud će ga pozvati radi davanja nasledničke izjave i ako izjavi da se prima nasleđa na toj imovini, sud će postupiti prema stavu 1. toga člana. Ovim stavom je predviđeno da, ako po pravnosnažnosti rešenja o nasleđivanju neko lice koje nije učestvovalo u postup-ku raspravljanja zaostavštine polaže pravo na zaostavštinu kao naslednik, ostavinski sud neće ponovo raspraviti zaostavštinu, već to lice uputiti da svoje pravo može ostvariti u parničnom postupku.

(Iz rešenja Višeg suda u Čačku Gž. 574/10, od 13.06.2010. godine)

9911.. U situaciji u kojoj su sporne činjenice od kojih zavisi punovažnost proglašenog zaveštanja,

ostavinski sud će prekinuti raspravljanje zaostavštine i uputiti stranku koja osporava punova-žnost zaveštanja da pokrene parnicu.

Iz obrazloženja: Prema spisima predmeta, na ročištu od 18. aprila 2008. godine proglašeno je zaveštanje ostavio-

ca kojim je ostavilac svoju zaostavštinu u celosti ostavio u nasleđe zaveštajnom nasledniku S.N. Za-konski naslednici ostavioca, U.M. i LJ.M., osporili su proglašeno zaveštanje, nakon čega je prvoste-peni sud rešenjem prekinuo ostavinski postupak i zakonske naslednike uputio na parnicu protiv za-veštajnog naslednika S.N., radi razrešenja pitanja punovažnosti zaveštanja. Protiv takvog rešenja za-konski naslednici su izjavili žalbu.

Po oceni Višeg suda, žalba je neosnovana. Suprotno žalbenim navodima, prvostepeni sud je pra-vilnom primenom odredaba čl. 23, 24. i 119. st. 1. i 2. Zakona o vanparničnom postupku doneo pobi-jano rešenje kojim je uputio zakonske naslednike na parnicu radi razrešenja pitanja punovažnosti za-veštanja koje su oni osporili.

Odredbom člana 119. stav 1. Zakona o vanparničnom postupku propisano je da će sud prekinuti ras-pravljanje zaostavštine i uputiti stranke da pokrenu parnicu ako su među strankama sporne činjenice od kojih zavisi neko njihovo pravo. Stavom 2. istog člana određeno je da će ovako sud postupiti ako su spor-ne činjenice od kojih zavisi pravo na nasleđe, a naročito punovažnost ili sadržina testamenta. Stavom 3. istog člana propisano je da će ostavinski sud, ako u navedenim slučajevima ne postoji spor o činjenicama, već se stranke spore o primeni prava, raspraviti pravna pitanja u postupku za raspravljanje zaostavštine. Žalbeni navod zakonskih naslednika da spor o punovažnosti testamenta ne predstavlja spor o činjenicama već da se radi o pravnom pitanju, pa je ostavinski sud mogao bez upućivanja na parnicu da raspravi ovo pitanje, u smislu odredbe člana 119. stav 3. Zakona o vanparničnom postupku, nije osnovan jer je odred-bom člana 119. stav 2. tog zakona izričito predviđeno da će u situaciji kada su sporne činjenice od kojih zavisi punovažnost zaveštanja ostavinski sud prekinuti raspravljanje zaostavštine i uputiti stranke da po-krenu parnicu u smislu odredbe člana 119. stav 1. istog zakona.

(Iz Rešenja Višeg suda u Novom Sadu, Gž. 915/10 od 4.11.2010. godine)

9922.. U slučaju kada se po pravnosnažnosti rešenja o nasleđivanju pronađe imovina, za koju se u

vreme donošenja rešenja nije znalo da pripada zaostavštini, sud će ovu imovinu rasporediti na osnovu ranije donesenog rešenja o nasleđivanju.


- 37 -

Iz obrazloženja: Uvidom u predmetne spise utvrđeno je da su pravni sledbenici zakonskog naslednika JS dana

25.03.2010. godine podneskom predložili da sud donese dopunsko rešenje o nasleđivanju s obzirom da je pronađena imovina njegovog ostavioca koja nije bila obuhvaćena prilikom donošenja ranijeg rešenja o nasleđivanju. Prvostepeni sud je shodno čl. 128. stav 3. Zakona o vanparničnom postupku raspodelio imovinu na osnovu ranije donesenog rešenja o nasleđivanju od 05.10.1998. godine. Od-redbom čl. 128. Zakona o vanparničnom postupku propisano je da ako se po pravnosnažnosti rešenja o nasleđivanju ili rešenja o legatu pronađe imovina, za koju se u vreme donošenja rešenja nije znalo da pripada zaostavštini, sud neće ponovo raspravljati zaostavštinu već će ovu imovinu novim reše-njem raspodeliti na osnovu ranije donesenog rešenja o nasleđivanju. Shodno citiranoj zakonskoj od-redbi, te da postoji ranije rešenje o nasleđivanju, pravilno je prvostepeni sud primenio materijalno pravo i odlučio kao u pobijanoj odluci, te je naknadno pronađenu imovinu rasporedio između nasled-nika prema obimu i veličini nasleđenih delova i odgovarajućeg nasledno-pravnog ovlašćenja utvrđe-nog pravosnažnim rešenjem o nasleđivanju. Činjenica da je zakonski naslednik J.S. preminuo tokom 2008. godine, nije od uticaja na pravilnost i zakonitost pobijane odluke jer je odredbom čl. 3. stav 1. Zakona o nasleđivanju propisano da naslediti može samo onaj ko je živ u trenutku ostaviočeve smrti. Obzirom da je zakonski naslednik J.S. bio živ u momentu smrti ostavioca J.M. pravilno ga je prvo-stepeni sud proglasio zakonskim naslednikom i raspodelio novo pronađenu imovinu na osnovu ranije donetog rešenja o nasleđivanju.

(Iz rešenja Višeg suda u Novom Sadu, Gž.6115/10 od 17.09.2010. godine)

9933.. Prava zakonskih naslednika na nužni deo je pravo koje im pripada, kao zakonska pretpo-

stavka. Zato je ostavinski sud shodno odredbi člana 119. st. 1. i 2. Zakona o vanparničnom po-stupku dužan da zaveštajnog naslednika uputi na parnicu radi dokazivanja da su zakonski na-slednici namireni u svom nužnom naslednom delu.

Iz obrazloženja: Pobijanim rešenjem Opštinskog suda u N. S. od 2008. godine, određen je prekid ostavinskog po-

stupka iza pokojnika, te je zaveštajni naslednik K.V. upućena na parnicu protiv zakonskih nasledni-ka, kćerki ostavioca, radi dokazivanja činjenica od kojih zavisi pravo na nužni deo kćerki ostavioca, odnosno da su iste namirene u svom nužnom naslednom delu. Odredbom člana 23. stav 1. Zakona o vanparničnom postupku propisano je da će sud, ako su među učesnicima sporne činjenice važne za rešavanje prethodnog pitanja, iste uputiti da u određenom roku pokrenu parnicu radi rešenja spornog prava, odnosno pravnog odnosa. Stavom 2. istog člana određeno je da će sud uputiti na parnicu onog učesnika čije pravo smatra manje verovatnim, ako ovim ili drugim zakonom nije drukčije određeno. Odredbom člana 119. stav 1. Zakona o vanparničnom postupku propisano je da će sud prekinuti ras-pravljanje zaostavštine i uputiti stranke da pokrenu parnicu ako su među strankama sporne činjenice od kojih zavisi neko njihovo pravo. Suprotno žalbenim navodima, pravilno je prvostepeni sud na osnovu odredaba člana 23, člana 24. i člana 119. Zakona o vanparničnom postupku uputio zaveštaj-nog naslednika na parnicu radi dokazivanja činjenica od kojih zavisi pravo na nužni deo zakonskih naslednika.

(Iz rešenja Višeg suda u Novom Sadu, poslovni broj Gž. 1067/10 od 04.11.2010. godine)


- 38 -

9944.. Kada je utvrđeno da je ostavilac za života raspolagao svojom imovinom u celokupnosti,

ima mesta obustavi ostavinskog postupka shodno čl. 113. Zakona o vanparničnom postupku.

Iz obrazloženja:

Rešenjem Opštinskog suda u G...M... O. broj ___/08 od 23. decembra 2008. obustavlja se postu-pak raspravljanja zaostavštine pok... usled nepostojanja imovine. Rešenjem Okružnog suda u Č... Gž. 746/09 od 6. maja 2009. odbija se kao neosnovana žalba učesnika ostavinskog postupka, a reše-nje Opštinskog suda u G... M... O. broj ___/08 od 23. decembra 2008. se potvrđuje. Iz obrazloženja ožalbenog rešenja proizilazi da je ostavilac umro 15. juna 2008. godine bez zaveštanja, da je za živo-ta zajedno sa svojom suprugom zaključio ugovor o doživotnom izdržavanju Ov br. ... po kome je ce-lokupnu imovinu ostavio u svojinu davaocu izdržavanja... na ime naknade za primljeno izdržavanje pa su na ročištu učesnici ostavinskog postupka uključujući i podnosioca žalbe izjavili da priznaju pravno dejstvo navedenog ugovora, pa je shodno čl. 194. Zakona o nasleđivanju i čl. 113. Zakona o vanparničnom postupku ožalbenim rešenjem obustavljen postupak rasprave zaostavštine. U žalbi se ističe da izjava podnosioca žalbe nije verno uneta u zapisnik sa rasprave, jer je ona izjavila da je vo-lja ostavioca bila da i ona dobije nešto od imovine i da je zapisnik potpisala u zabludi. Drugostepeni sud nalazi da čak i u slučaju da su tačni navodi iz žalbe, nije postojao zakonski osnov za drugačiju odluku prvostepenog suda, imajući u vidu činjenicu da je ostavilac za života celokupnom imovinom raspolagao ugovorom o doživotnom izdržavanju, tako da u momentu smrti ne postoji zaostavština koja bi bila predmet raspravljanja, u kom slučaju se postupak raspravljanja zaostavštine obustavlja, a ukoliko neko od zakonskih naslednika ima pravni interes može pokrenuti parnični postupak radi ostvarenja svoga prava.


9955.. Ne može se ponoviti ostavinski postupak kada je raspravljanje zaostavštine završeno prav-

nosnažnim rešenjem o nasleđivanju.

Iz obrazloženja:

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, pravnosnažnim rešenjem Sreskog suda u K... R.br.___/56 od 26.08.1956. godine, raskinuta je imovinska zajednica koja je nastala posle smrti K.Ž. bivšeg iz S... na taj način što je njegovim pravnom sledbenicima ustupljena nepokretna imovina, bliže opisana u tom rešenju. Međutim, prema navodima podnosioca predloga za ponavljanje postupka, u tom po-stupku kao učesnik izostavljen je zakonski naslednik, sada pok. V. N. Zbog toga je predlog za pona-vljanje postupka zasnovan na odredbi čl. 422. stav 1. tač. 1. ZPP nezakonit a nepravilnim postupa-njem zakonskom nasledniku uskraćeno pravo da učestvuje u postupku. Na ovako utvrđeno činjenič-no stanje, pravilno je sud primenio procesno pravo kada je odbacio predlog za ponavljanje postupka u smislu čl. 426. stav 1. ZPP u vezi čl. 130. i 131. ZVP. Prema odredbi čl. 422. stav 1. tač. 1. ZPP, postupak koji je odlukom suda pravnosnažno završen može se po predlogu stranke ponoviti ako ko-joj stranci nezakonitim postupanjem, a naročito propuštanjem dostavljanja, nije bila data mogućnost


- 39 -

da raspravlja pred sudom. Međutim, ova mogućnost isključena je u ostavinskom postupku prema od-redbama čl. 130. i 131. ZVP. Odredbom čl. 130. stav 1. Zakona o vanparničnom postupku predviđe-no je da ako po pravnosnažnosti rešenja o nasleđivanju ili rešenja o legatu neko lice koje nije uče-stvovalo u postupku za raspravljanje zaostavštine, polaže pravo na zaostavštinu kao naslednik, osta-vinski sud neće ponovo raspravljati zaostavštinu, već će to lice uputiti da svoje pravo može da ostva-ri u parničnom postupku. Prema čl. 131. istog zakona kada je raspravljanje zaostavštine završeno pravnosnažnim rešenjem o nasleđivanju, a postoje uslovi za ponavljanje postupka po pravilima par-ničnog postupka, neće se obnoviti postupak raspravljanja zaostavštine, već stranke svoja prava mogu ostvarivati u parničnom postupku. Kako je postupak raspravljanja zaostavštine pravnosnažno okon-čan i kako je isključena mogućnost ponavljanja postupka, to je predlog za ponavljanje postupka mo-rao biti odbačen u smislu citiranih zakonskih odredbi.

(Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije u Beogradu, Gž. br. 11/08 od 20.02.2008. godine)

9966.. U skladu sa članom 121. Zakona o vanparničnom postupku, kada se u toku raspravljanja

zaostavštine kao sporno pojavi pitanje da li su određene nepokretnosti zaostavština pokojnog ili su predmet ugovora o doživotnom izdržavanju - prvostepeni sud je dužan da učesnike osta-vinskog postupka uputi na parnicu ili na postupak pred upravnim organom.

Iz obrazloženja: Prvostepeni sud u razlozima donetog rešenja navodi da je u ostavinskom postupku utvrđeno da

je ostavilac preminuo 23.12.1982. godine i ostavio naznačeni ugovor o doživotnom izdržavanju, u kome je on primalac izdržavanja a imenovano lice davalac. Na osnovu uvida u taj ugovor i prepis odgovarajućeg lista nepokretnosti sud je utvrdio da označene parcele nisu obuhvaćene ugovorom o doživotnom izdržavanju, tako da čine zaostavštinu pokojnog ostavioca. Ovaj zaključak za sud proizi-lazi iz činjenice da je poređenjem popisa parcela koje su predmet ovog ugovora i površina istih par-cela prema listu nepokretnosti utvrđeno da ne postoji saglasnost, zbog čega se ne može smatrati da su ove parcele predmet ugovora o doživotnom izdržavanju.

U žalbi se ističe da su sporne parcele obuhvaćene navedenim ugovorom, te da ne predstavljaju zaostavštinu ostavioca.

Ako se naslednici spore bilo o činjenicama bilo o primeni prava, sud će prekinuti raspravljanje zaostavštine i uputiti stranke da povedu parnicu, između ostalog, i ako između naslednika postoji spor o tome da li neka imovina ulazi u zaostavštinu - član 121. Zakona o vanparničnom postupku.

Jasno je, imajući u vidu navode žalbe, da se u konkretnom slučaju kao sporno pojavljuje pitanje da li su navedene parcele zaostavština ostavioca ili su predmet ugovora o doživotnom izdržavanju. Zbog toga je prvostepeni sud bio u obavezi da, u skladu sa navedenom odredbom, učesnika – davao-ca izdržavanja uputi na parnicu radi dokazivanja da su navedene parcele predmet ugovora o doživot-nom izdržavanju te da ne predstavljaju zaostavštinu.

Predlog iz žalbe da podnosilac žalbe bude oglašen za "jedinog naslednika" navedenih parcela po osnovu ugovora o doživotnom izdržavanju je bespredmetan, jer - ukoliko je neka imovina obuhvaće-na ugovorom o doživotnom izdržavanju - tada lice koje se poziva na taj ugovor postaje vlasnik po tom osnovu, a ne po osnovu nasleđivanja.

Ta imovina u ovakvom slučaju ne predstavlja zaostavštinu ostavioca. (Iz Rešenja Okružnog suda u Čačku, Gž. 890/08 od 21.05.2008. godine)


- 40 -

9977.. Raspravljajući zaostavštinu u vanparničnom postupku sud utvrđuje samo naslednike umrlog

lica, imovinu koja sačinjava njegovu zaostavštinu i prava koja iz zaostavštine pripadaju naslednici-ma. Sporne činjenice od kojih zavisi neko pravo naslednika (pa i pitanje punovažnosti odredaba ugovora o doživotnom izdržavanju) raspraviće se pred parničnim sudom.

Iz obrazloženja: Ostavilja je umrla dana 10.06.2002. godine, a predmet zaostavštine sud je utvrdio uvidom u list

nepokretnosti. Za sobom je pokojna ostavila sudski testament od 09.05.2002. godine (proglašen pred ostavin-

skim sudom 02.09.2002. godine). Za života je zaključila i Ugovor o doživotnom izdržavanju i dvorbi (overen pred sudom dana 15.12.1999. godine), kojim su obuhvaćene dinarske i devizne štedne knji-žice, hartije od vrednosti, potraživanja i pokretne stvari koje se nalaze u njenoj kući a za šta je bilo predviđeno da za slučaj njene smrti pređu u imovinu davalaca dvorbe i izdržavanja.

Naslednici, a među njima i revidenti, su Rešenjem ostavinskog suda od 05.04.2004. godine upu-ćeni na parnicu - da protiv ostalih zakonskih naslednika i davalaca dvorbe i izdržavanja pokrenu tu-žbu radi poništaja testamenta i tužbu radi poništaja ugovora o doživotnom izdržavanju. Međutim, ova parnica od strane upućenih lica nije pokrenuta u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti reše-nja o upućivanja na parnicu.

S tim u vezi, u reviziji se neosnovano ističe da je pogrešno primenjeno materijalno pravo jer ugovor o doživotnom izdržavanju koji je ostavilja zaključila sa davaocima izdržavanja sadrži u sebi ništave odredbe.

Relevantne odredbe: U postupku raspravljanja zaostavštine sud utvrđuje ko su naslednici umrlog, koja imovina sači-

njava njegovu zaostavštinu i koja prava iz zaostavštine pripadaju naslednicima, legatarima i drugim licima - član 87. Zakona o vanparničnom postupku.

U postupku za raspravljanje zaostavštine sud će raspraviti sva pitanja koja se odnose na zaostav-štinu, a naročito o pravu na nasleđe, veličini naslednog dela i o pravu na legat - član 117. stav 1. Za-kona o vanparničnom postupku.

Sud će prekinuti raspravljanje zaostavštine i uputiti stranke da pokrenu parnicu ili postupak pred organom uprave ako su među strankama sporne činjenice od kojih zavisi neko njihovo pravo - član 119. stav 1. Zakona o vanparničnom postupku.

Predmet vanparničnog postupka ne može biti spor oko pravne valjanosti testamenta i ugovora o doživotnom izdržavanju.

Zakonski naslednici koji nisu pokrenuli parnicu protiv ostalih radi poništaja testamenta i ugovo-ra o doživotnom izdržavanju u roku od 30 dana od pravnosnažnosti prvostepenog rešenja kojim su upućeni na parnicu - ne mogu u postupku raspravljanja zaostavštine isticati da su ništave odredbe ugovora u pogledu pokretnih stvari, jer pokretne stvari koje su obuhvaćene ugovorom nisu navedene po oznakama kojim se obeležavaju individualno određene stvari.

Zbog toga prvostepeni sud kao vanaparnični ne može takve odredbe ugovora tretirati kao ništave. (Iz Rešenja Vrhovnog suda Srbije, Rev. 1268/07 od 10.05.2007. godine)


- 41 -

9988.. Nižestepeni sudovi čine bitnu povredu procesnopravnih normi, ako u postupku vezanom

za nasleđivanje ne pribave izjave i izvrše ocenu od svih naslednika.

Iz obrazloženja:

Prema stanju u spisima, kako to konstatuje i drugostepeni sud, na ročištu za raspravljanje zao-stavštine iza smrti pokojne AA, održano je ročište za raspravljanje zaostavštine dana 31.07.2002. go-dine. Između ostalih učesnika, učesnice u postupku BB i VV su, pošto su prethodno upozorene na odredbe čl. 212. i 220. Zakona o nasleđivanju (dalje: Zakon), dale nasledničke izjave da se ne pri-hvataju naslednog dela koji im po zakonu pripada iza smrti ostavilje i da se istog odriču u korist bra-će GG i DD, kao i naslednika iza pokojne II, ćerke ostavilje. Zapisnik su učesnici u postupku potpi-sali, a takođe i punomoćnik učesnica podnosilac žalbe advokat JJ. Na osnovu tako utvrđenih činjeni-ca nižestepeni sudovi su odlučili kao u pobijanim rešenjima. Prema odredbi člana 216. Zakona, odri-canje u korist određenog naslednika smatra se izjavom o prijemu nasleđa uz istovremeno ustupanje naslednog dela, a po prijemu ustupljenog dela na odnose između ustupioca i prijemnika primenjuju se pravila o poklonu. Odredbom člana 220. stav 4. Zakona propisano je da naslednik koji se primio nasleđa može zahtevati poništaj te izjave ako je ona posledica prinude, pretnje, prevare ili zablude. Odredbom člana 118. stav 1. Zakona o vanparničnom postupku propisano je da ako se naslednik pri-mio nasleđa ili se odrekao nasleđa mora izjavu o tome potpisati on sam ili njegov zastupnik. Prema tome nejasan je, nepotpun i preuranjen zaključak u pobijanom rešenju drugostepenog suda da stran-ka koja smatra da data izjava o nasleđivanju nije valjana treba da istu pobija u parničnom postupku. U situaciji kada je sporno da li su neki od naslednika dali izjave o nasleđivanju, odnosno da li su uopšte bili prisutni na ročištu za raspravljanje zaostavštine iza smrti ostavioca, odnosno ostavilje u konkretnom slučaju, a sadržina zapisnika sa tog ročišta ukazuje suprotno, bez pouzdanog razjašnje-nja ovih bitnih činjenica ne može se govoriti o valjanosti tih izjava o nasleđivanju na osnovu kojih se mogu doneti pravilna rešenja o nasleđivanju.


9999.. Naslednik koji se primio nasleđa, ili se odrekao nasleđa mora izjavu o tome potpisati on

sam, ili njegov zastupnik. Potpis na punomoćju, koje mora da sadrži izričitu pismenu izjavu o primanju ili odricanju od nasleđa, mora biti overen.

Iz obrazloženja: Prvostepeni sud u pobijanom rešenju polazi od toga da su zakonski naslednici sada pokojnih V. i

LJ, učesnici S, kćeri J. i P, s tim što je učesnicu P. zastupala njena kći D.L, koja je naknadno deo učesnice P. ustupila učesniku S, koji se primio nasleđa i na ovom ustupljenom delu. Na osnovu toga donosi rešenje kojim S. oglašava na 2/3 na zaostavštini kao zakonskog naslednika i učesnicu J. na 1/3. Okružni sud, za sada ovakvu odluku prvostepenog suda ne može da ispita kao pravilnu, pošto se osnovano u žalbi učesnika S. ističe da je u toku ostavinskog postupka učesnica P. nasledničku izjavu nije dala lično, već njena ćerka L.D, za šta izričito nije bila ovlašćena. Naime, prema članu 118. stav


- 42 -

1. Zakona o vanparničnom postupku, je propisano da ako se naslednik prima nasleđa, ili se odrekao nasle-đa, mora izjavu potpisati on sam ili njegov zastupnik. U stavu 3. istog člana je propisano da u izjavi treba navesti da li se naslednik prima odnosno odriče dela koji mu pripada po zakonu, ili na osnovu testamenta ili se izjava odnosi na nužni deo. U konkretnom slučaju, učesnica P. je dala pismeno punomoćje svojoj ćerki D.L, da može da je zastupa pred Opštinskim sudom. Ovo znači, da navedeno pismeno punomoćje ne sadrži izjavu naslednice P. da se odriče svog naslednog dela i ustupanju naslednog dela učesniku S. Za da-vanje izjave o odricanju od nasleđa i ustupanju od naslednog dela, punomoćnik učesnice P, morao je bi-ti izričito ovlašćen za ovakvu izjavu što ovde nije slučaj.

(Iz rešenja Okružnog suda u Nišu, Gž. 1263/06 od 13.04.2006. godine)

110000.. Rešenje o nasleđivanju ima deklarativan karakter.

Iz obrazloženja: Samo se u parničnom postupku može utvrđivati drugačiji udeo naslednica u imovini pokojnog,

kada su supruga i ćerka pokojnog proglašeni naslednicima na stanu u delu od po jedne polovine, to je isticanje u žalbi naslednika - supruge, da treba da se utvrdi njen doprinos u sticanju stana u delu od jedne polovine po osnovu bračne tekovine - neosnovan, već se to ima isticati u novom parničnom postupku.


110011.. Ukoliko u toku ostavinskog postupka za raspravu zaostavštine pokojnog -naslednici preda-

ju u sudu overen sporazum o raspodeli imovine za života zaključen između ostavioca i njegove dece, tada je preuranjena odluka suda o proglašenju zakonskih naslednika pre nego se utvrdi šta je sastav zaostavštine ostavioca. Jer, ista imovina obuhvaćena je i sporazumom o raspodeli imovine za života pokojnog.

Iz obrazloženja: Zaostavština pokojnog je utvrđena, raspravljena i zakonski naslednici su proglašeni rešenjem pr-

vostepenog suda. Drugostepeni sud je - povodom žalbe jednog od učesnika - ukinuo prvostepeno rešenje i predmet

vratio prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje. Iz spisa se može videti da je priložen posedovni list na ime pokojnog, sporazum o raspodeli imovine

pokojnog za života, te da je osporenim rešenjem raspravljena zaostavština pokojnog. U situaciji kada je kao dokaz priložen overen ugovor - sporazum o raspodeli imovine za života pokojnog,

trebalo je prethodno utvrditi da li je taj sporazum punovažan i šta čini zaostavštinu pokojnog. Jer, deo njegove zaostavštine iz ostavinskog rešenja obuhvaćen je i sporazumom o deobi.



- 43 -

110022.. Ne vrši se ispravka pravnosnažnog ostavinskog rešenja ako do promene broja katastarske

parcele (koja je predmet rešenja) dođe zbog snimanja te parcele od nadležne katastarske službe.

Iz obrazloženja: Rešenjem prvostepenog suda odbijen je predlog učesnika ostavinskog postupka za ispravku pravno-

snažnog ostavinskog rešenja. Drugostepeni sud je svojim rešenjem odbio kao neosnovanu žalbu učesni-ka ostavinskog postupka i potvrdio je ostavinsko rešenje. Iz spisa proizilazi da prvostepeni sud raspravio zaostavštinu pokojnog i utvrdio šta je čini, a to su nabrojane katastarske parcele u izreci među kojima je i kp. br. 678/2 KO Č... U predlogu učesnika ostavinskog postupka se traži da se izvrši ispravka navede-nog rešenja. tako da se taj broj promeni u kp. br. 1059 KO Č..., jer je služba za katastar nepokretnosti u međuvremenu formirala novi broj pomenute parcele. Pravilna je odluka prvostepenog suda, pa nema uslova za vršenje ispravke pravnosnažnog ostavinskog rešenja, jer se ne radi o očiglednim greškama u broju parcela, već naprotiv, broj parcele - 678/2 je tačan, a kasnije snimanje od nadležne službe i formi-ranje novog broja iste parcele nije osnov za vršenje ispravke rešenja, shodno članu 342. ZPP.

(Iz rešenja Okružnog suda u Čačku Gž. br. 86/05, od 20.01.2005. godine)

110033.. Da bi se donelo dopunsko rešenje o nasleđivanju, u smislu čl. 128. ZVP-a potrebno je da

naslednici pruže dokaze o imovini ostavioca.

Iz obrazloženja: Iz spisa predmeta se vidi da je pravnosnažnim rešenjem O. br. 1097/99 od 12.7.2001. godine ras-

pravljena zaostavština iza pok. M. i N. B. i da su za zakonske naslednike oglašeni J. R., A. B. i J. K. Nasledne učesnice J. R. i A. B. su se naknadno obratile predlogom za donošenje dopunskog rešenja dana 6.05.2003. godine, a kao predmet naknadno pronađene imovine su navele štedne knjižice koje se nalaze kod Kreditnog zavoda A. D. banke u Austriji. Predlagači nisu pružili dokaze o tome da je pok. N. B. bio vlasnik štednog uloga na ovim štednim knjižicama i da izdavanje informacija za iste nije moguće dobiti bez ugovorene lozinke istih. Prema ovom utvrđenom činjeničnom stanju koje se revizijom ne može pobijati, pravilno su nižestepeni sudovi odbili kao neosnovan predlog predlagača za donošenje dopunskog rešenja o nasleđivanju, jer nisu ispunjeni uslovi iz člana 128. Zakona o van-parničnom postupku, tj. predlagači nisu pružili dokaz da je pok. N. B. bio vlasnik štednog uloga na štednim knjižicama kod Kreditnog zavoda A. D. banke u Austriji.

(Vrhovni sud Srbije Rev. 3596/04 od 2.02.2005. godine)

110044.. Ako je ostavinski postupak okončan pravnosnažnim rešenjem, sud će odbiti predlog za po-

novno raspravljanje zaostavštine i uputiće predlagača (koji nije učestvovao u već sprovedenom ostavinskom postupku) da ostvari svoja prava u parničnom postupku.


- 44 -

Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju iza smrti pok. LJ. J. u predmetu Opštinskog suda u L., O.

br. 78/05, sproveden je ostavinski postupak koji je okončan pravnosnažnim rešenjem od 7.04.2005. godine kojim su za naslednike sada pok. LJ. oglašeni M. J. iz V... sa udelom od 14/15 i M. M. iz B. sa udelom od 1/15. Međutim, prema navodima predlagača u ostavinskom postupku nisu učestvovali svi zakonski naslednici pok. LJ. J. Imajući to u vidu prvostepeni sud je pravilno primenio materijal-no pravo tako što je odbacio predlog T. H. za pokretanje ostavinskog postupka iza pok. LJ. J. Ovo iz razloga što je članom 130. ZVP predviđeno da ukoliko se po pravnosnažnosti rešenja o nasleđivanju pojavi lice koje polaže pravo na zaostavštinu kao naslednik, ostavinski sud neće ponovo raspravljati zaostavštinu. U takvom slučaju to lice svoje pravo može da ostvari u parničnom postupku.


110055.. Sud mora zakazati ročište radi raspravljanja zaostavštine, odnosno raspraviti sva pitanja

vezana za pravo na nasleđe, veličinu nasleđenog dela i legat.

Iz obrazloženja: Rešenjem prvostepenog suda raspravljena je zaostavština pokojnog i proglašeni su naslednici -

deca ostavioca i utvrđena je veličina naslednih delova. Povodom žalbe jednog od naslednika-učesni-ka drugostepeni sud je prvostepeno rešenje ukinuo i predmet vratio sudu na ponovno odlučivanje. Iz spisa proizilazi da je ostavilac ostavio sina i kćerku, sastav zaostavštine nije sporan, a samo jedan na-slednik - sin je dao nasledničku izjavu. Prvostepeno rešenje je doneto van ročišta, a prethodno nisu uzete nasledničke izjave od kćerke - podnosioca žalbe. U konkretnom slučaju povređene su odredbe čl. 115. Zakona o vanparničnom postupku kojom je regulisano da za raspravu zaostavštine mora da se odredi ročište prema čl. 117. istog zakona, kada sud raspravlja sva pitanja koja se odnose na zao-stavštinu, veličinu naslednog dela, legat i drugo. Zbog toga je potrebno da sud u ponovnom postupku zakaže ročište, uzme nasledničku izjavu podnosioca žalbe i donese odgovarajuće rešenje.


110066.. Ako zakonski naslednici uredno pozvani nisu došli na raspravu zaostavštine sud može do-

neti odluku o proglašenju istih zakonskim naslednicima.

Iz obrazloženja: Rešenjem prvostepenog suda raspravljena je zaostavština pokojnog i proglašeni su zakonski na-

slednici – supruga i dvoje dece. Protiv navedenog rešenja žalbu su izjavili svi učesnici ukazujući da su postigli sporazum o deobi

predmetne imovine. Drugostepeni sud je odbio kao neosnovanu žalbu učesnika i potvrdio prvostepeno rešenje. Iz spisa proizilazi da na zakazanu raspravu zaostavštine pokojnog nisu došli zakonski naslednici,

a poziv su uredno primili.


- 45 -

Pravilno je prvostepeni sud doneo ožalbeno rešenje tako što je utvrdio sastav zaostavštine, pa učesnike proglasio zakonskim naslednicima. Neosnovana je žalba učesnika, a navedeni pregled u žalbi je bez uticaja na pomenuto rešenje, jer će se deoba imovine rešiti u posebnom postupku de-obe.


110077.. Stambena zgrada je predmet zaostavštine. Ostavinskim postupkom su utvrđeni zakonski

naslednici i bez uticaja je navod u žalbi na ovo rešenje da postoji predugovor o kupoprodaji predmetne zgrade od strane trećeg lica.

Iz obrazloženja: Rešenjem prvostepenog suda raspravljena je zaostavština pokojnog i proglašeni su zakonski na-

slednici na stambenoj zgradi u određenim delovima. Drugostepeni sud je odbio kao neosnovanu žalbu učesnika postupka i potvrdio je prvostepeno

rešenje. Pravilno je prvostepeni sud utvrdio sastav zaostavštine, a to je stambena zgrada, zatim su progla-

šeni zakonski naslednici u određenim delovima, a takođe je sud izvršio uvid u tapiju, a uz žalbu je priložen predugovor o kupoprodaji stambene zgrade od strane trećih lica.

Neosnovani su navodi u žalbi jer priložen predugovor ne utiče na drugačiji činjenični zaključak. To može biti samo overen ugovor o kupoprodaji i njegov upis u javnim knjigama.


110088.. Prilikom raspravljanja zaostavštine u vanparničnom postupku sud utvrđuje sastav i obim za-

ostavštine pokojnog u nepokretnostima na osnovu posedovnih listova.

Iz obrazloženja:

Rešenjem prvostepenog suda raspravljena je zaostavština pokojnog, utvrđen je sastav zaostavšti-ne koja je taksativno navedena u izreci, po sporazumu naslednika je izvršena deoba zaostavštine, a naslednici su postali na osnovu zakona.

Povodom žalbe učesnika postupka – sina pokojnog, drugostepeni sud je žalbu odbio kao neosno-vanu, a prvostepeno rešenje je potvrđeno.

Neosnovano je isticanje u žalbi da je sud pogrešno utvrdio sastav zaostavštine, naročito nepo-kretnosti na osnovu posedovnih listova, a trebao je to da utvrdi na osnovu kopije planova.

S obzirom da se u ostavinskom postupku rešava faktičko stanje, to je pravilno sud utvrdio sastav zaostavštine na osnovu posedovnih listova koje izdaje Geodetska uprava, a ne na osnovu kopije pla-nova.

Time je i materijalno pravo pravilno primenjeno od strane prvostepenog suda, koje prihvata i drugostepeni sud.



- 46 -

110099.. Nepostojanje imovine ostavioca vodi obustavi postupka raspravljanja zaostavštine, ali bi

ishod te parnice prema odredbi čl. 194. stav 2. Zakona o nasleđivanju mogao biti od uticaja na ocenu punovažnosti ugovora o doživotnom izdržavanju, kojim je ostavilac u ovom postupku raspravljanja zaostavštine raspolagao celokupnom svojom imovinom za života.

Iz obrazloženja: Pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo, kada su na osnovu odredbe čl.

113. ZVP obustavili postupak raspravljanja zaostavštine pok. M. Š. iz B..., s obzirom da u vreme smrti ostavioca 8.08.2001. godine nije postojala imovina koja bi bila predmet raspravljanja, jer je ostavilac celokupnom svojom imovinom raspolagao za života ugovorom o doživotnom izdržava-nju. Nije od uticaja na pravilnost pobijanog rešenja parnica u toku po tužbi iz 2000. godine uče-snice V. H. kao tužilje, radi utvrđenja zaostavštine pok. žene ostavioca R. S. majke zakonskih na-slednika ostavioca, ali bi ishod te parnice prema odredbi čl. 194. stav 2. Zakona o nasleđivanju mogao biti od uticaja na ocenu punovažnosti ugovora o doživotnom izdržavanju R. br. 498/99, kojim je ostavilac u ovom postupku raspravljanja zaostavštine raspolagao celokupnom svojom imovinom za života.

(Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije Rev. 3650/03, od 30.06.2004. godine)

111100.. Kada se ostavinski postupak za raspravu zaostavštine, pokojnog vodi pred opštinskim su-

dom i dođe do prekida postupka, tada se zahtev za raspravu naknadno pronađene imovine ne može zavesti kao poseban sudski predmet, i isti se ne može obustaviti pozivajući se na čl. 113. Zakona o vanparničnom postupku.

Iz obrazloženja: Rešenjem prvostepenog suda obustavljen je postupak za raspravu zaostavštine pokojnog. Po-

vodom žalbe učesnika ostavinskog postupka, drugostepeni sud je prvostepeno rešenje ukinuo i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje. Dokazima je utvrđeno da se vodi po-seban ostavinski postupak pred istim sudom za raspravu zaostavštine i postupak je rešenjem pre-kinut. Postupajući po sadašnjem zahtevu učesnika - naslednika, radi se o naknadno pronađenoj imovini pokojnog, a povodom te imovine sud je odlučio ožalbenim rešenjem pozivajući se na od-redbu čl. 113. Zakona o vanparničnom postupku. Radi se o pogrešnoj primeni materijalnog pra-va, i nije imalo mesta primeni čl. 113. Zakona o vanparničnom postupku koji govori o obustavi u slučaju nepostojanja imovine pokojnog. U datoj situaciji nije imalo mesta zavođenju novog sud-skog predmeta, a po zahtevu naslednika za raspravu naknadno pronađene imovine, nego je treba-lo da se reši po odredbama Zakona o vanparničnom postupku koji reguliše postupak za raspravu naknadno pronađene imovine.

(Iz rešenja Okružnog suda u Čačku, Gž. br. 1197/04, od 2.11.2004. godine)


- 47 -

111111.. Isticanje nepunovažnosti zaveštanja jeste razlog za prekid ostavinskog postupka i upućiva-

nje na parnicu, dok postojanje ugovora o doživotnom izdržavanju predstavlja razlog za obu-stavu ostavinskog postupka uz mogućnost i ovlašćenje da se podnese samostalna tužba, a radi dokazivanja eventualne nepunovažnosti ugovora o doživotnom izdržavanju, kao i drugih okol-nosti bitnih za izvršavanje tog ugovora.

Iz obrazloženja: U suštini, žalbom se pobija ugovor o doživotnom izdržavanju i ističe da su zakonski naslednici

na raspravi održanoj dana 14.09.2001. godine osporili njegovu punovažnost. Smatraju da je prvoste-peni sud morao prekinuti raspravljanje zaostavštine i uputiti stranke na parnicu.

Za ocenu pravilnosti pobijanog rešenja bitno je da li je ostavinski sud bio dužan da ostavinski postupak prekine ili ne.

Okružni sud nalazi da za prekid postupka u konkretnom slučaju nije ispunjen ni jedan uslov predviđen odredbama čl. 119. i 121. Zakona o vanparničnom postupku te da je prvostepeni sud pra-vilno doneo rešenje primenjujući odredbe člana 113. Zakona o vanparničnom postupku - pošto je utvrdio da ostavilac nije ostavio imovinu kojom je već raspolagao ugovorom o doživotnom izdržava-nju.

Kao razlog za prekid ostavinskog postupka nije predviđena eventualna nepunovažnost ugovora o doživotnom izdržavanju koji je ostavilac zaključio, za razliku od eventualne nepunovažnosti testa-menta (zaveštanja). Kod postojanja testamenta odn. zaveštanja ostavinskim rešenjem se oglašavaju naslednici po osnovu tog zaveštanja, zbog čega je bitno da se prethodno u parnici utvrdi - u slučaju postojanja takve sumnje - da li je testament punovažan ili ne.

Međutim, u situaciji u kojoj postoji ugovor o doživotnom izdržavanju kojim je obuhvaćena celo-kupna imovina ostavioca (kakav je konkretni slučaj), ostavinskim rešenjem se ne oglašavaju nasled-nici po osnovu takvog ugovora, već se postupak obustavlja.

Zakonskom nasledniku kao žaliocu ostaje mogućnost i ovlašćenje da podnese samostalnu tužbu kako bi eventualno dokazao nepunovažnosti ugovora o doživotnom izdržavanju i druge okolnosti merodavne za njegovo izvršenje.

(Iz Rešenja Okružnog suda u Beogradu, Gž. br. 388/02 od 24.01.2002. godine)

111122.. Dopunsko rešenje o nasleđivanju sud ne može doneti u vanparničnom postupku u slučaju

kada se radi o nasleđivanju imovine za koju se znalo u vreme sprovođenja ostavinskog postup-ka, već u smislu člana 339. ZPP-a, i to ako je predlog podnet u roku od 15 dana od dana prije-ma ostavinskog rešenja.

Iz obrazloženja: Iz spisa ove pravne stvari vidi se da je zaostavština ostavioca raspravljena pravosnažnim reše-

njem o nasleđivanju iz 1959. godine, kojim su za naslednike njegove zaostavštine koja se sastojala iz nepokretnosti zemljišta oglašeni na osnovu testamenta i zakona njegova supruga, deca i unuci, ukup-


- 48 -

no njih šestoro, svi na realnim delovima zaostavštine. Učesnik u ovom postupku, unuk ostavioca podneo je predlog za donošenje dopunskog rešenja o nasleđivanju u pogledu jedne stare kuće sa na-meštajem u toj kući, da sud oglasi njega i drugog učesnika, takođe unuka ostavioca i naslednika po prvobitnom naslednom rešenju, za naslednike sa jednakim udelima, jer je takva sadržina testamenta u pogledu gore navedene kuće, a što je inače propušteno da se učini prvobitnim rešenjem o nasleđi-vanju. Prvostepeni sud nije postupio pravilno kada je ovakav zahtev učesnika pobijanim rešenjem u celini usvojio. Prvostepeni sud se u razlozima pobijanog rešenja poziva na odredbu člana 342. ZPP, koja bi ukazivala na to da je pobijanim rešenjem ustvari ispravljeno prvobitno doneto rešenje o na-sleđivanju. Međutim, iz stanja u spisima je očigledno da se ovde ne radi ni o kakvoj ispravci. Reše-njem o nasleđivanju iz 1959. godine propušteno je da se odluči o pravu nasleđa na jednoj staroj kući sa nameštajem koji se nalazio u istoj. Ovo je moglo da se otkloni donošenjem dopunskog rešenja, ali samo pod uslovima iz člana 339. stav 1. ZPP, što znači po predlogu stranke i to u roku od 15 dana od dana prijema rešenja o nasleđivanju. Takođe, ne dolazi u obzir ni primena člana 128. stav 1. ZPP, jer se ne radi o novopronađenoj imovini, budući da se za istu znalo u vreme sprovođenja ostavinskog postupka da postoji i da pripada zaostavštini ostavioca. Prema tome, prvostepeni sud je bio dužan da oceni da li je u pitanju predlog za donošenje dopunskog rešenja o nasleđivanju, a ukoliko jeste, da u smislu člana 339. ZPP oceni blagovremenost ovakvog predloga i u slučaju da nađe da je predlog ne-blagovremen da učesnike uputi na parnicu u pogledu ostvarenja prava o kojima je reč.

(Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu, Gž. 1104/01 od 25.09.2001. godine)

111133.. Ništava je naslednička izjava o odricanju od nasleđa uzeta preko stručnog saradnika suda.

Iz obrazloženja:

Prvostepeni sud je u ovom delu pravilno i potpuno utvrdio činjenično stanje pa je tako na osnovu iskaza imenovanog svedoka i uvidom u naznačene spise istoga suda utvrdio da su u postupku raspra-ve zaostavštine iza smrti pokojnog na nasleđe pozvani njen suprug i deca. Sve troje dece ostavilje odrekli su se nasleđa, a tuženi se nasleđa prihvatio.

Međutim, na ročištu od 27.03.1998., kada su nasledničke izjave date, postupao je tada stručni saradnik tog suda.

Imajući u vidu tako utvrđeno činjenično stanje, a s obzirom na odredbu čl. 90. Zakona o vanpar-ničnom postupku (u postupku za raspravu zaostavštine sve izjave i predloge učesnika, izuzev izjava o odricanju nasleđa, mogu uzimati na zapisnik i stručni saradnici), prvostepeni sud je pravilno pri-menio materijalno pravo kada je poništio negativne nasledničke izjave tužilaca koje je od istih osta-vinski sud primio protivno navedenom zakonskom propisu odn. preko stručnog saradnika.

(Presuda Okružnog suda u Valjevu, Gž. 1067/00 od 11.10.2000. godine)

111144.. Uračunavanje poklona u nasledni deo po pravosnažnom okončanju ostavinskog postupka,

može se zahtevati u parnici samo ako postoje uslovi za ponavljanje ostavinskog postupka u smislu člana 131. Zakona o vanparničnom postupku.


- 49 -

Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je mišljenja da se po pravosnažnom okončanju ostavinskog postupka po tu-

žbi jednog od naslednika u parničnom postupku, uopšte ne može osnovano zahtevati uračunava-nje u nasledni deo poklona učinjenih drugom nasledniku od strane ostavioca i da je neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se utvrdi da je tužena poklonom učinjenim od strane ostavioca, njihovog oca pok. V., u celini izmirena u svom naslednom delu iza njegove smrti, bu-dući da je tužilac ovakav zahtev istakao po pravosnažnom okončanju ostavinskog postupka iza pok. V. Međutim, odredba člana 131. Zakona o vanparničnom postupku propisuje da kada je ras-pravljanje zaostavštine završeno pravosnažnim rešenjem o nasleđivanju ili rešenjem o legatu, a postoje uslovi za ponavljanje postupka po pravilima parničnog postupka, neće se obnoviti postu-pak za raspravljanje zaostavštine, već stranke mogu svoja prava ostvariti u parničnom postupku. Dakle, nesumnjivo je da se uračunavanje u nasledni deo poklona učinjenih drugom nasledniku od strane ostavioca može zahtevati u ostavinskom postupku do donošenja pravosnažnog rešenja o nasleđivanju. Međutim, ukoliko su ispunjeni uslovi za ponavljanje postupka, naslednik je ovla-šćen u smislu navedene zakonske odredbe da ovakav zahtev ostvaruje u posebnoj parnici. S obzi-rom na navode tužioca u prvostepenom postupku i sada u žalbi da tužbeni zahtev zasniva, pored materijalno-pravnih odredbi zakona na uračunavanje poklona u nasledni deo i na odredbi člana 131. ZVP, odnosno na činjenicama da je tužilac tek po pravosnažnom okončanju ostavinskog po-stupka pribavio dokaze iz kojih se utvrđuje da je ostavilac pok. V. tuženoj za života učinio po-klon, te da iz ovoga proizilazi da tuženi insistira na primeni odredbe člana 421. tačka 9. ZPP, u ponovnom postupku prvostepeni sud će o osnovanosti tužbenog zahteva odlučivati tako što će najpre ispitati i utvrditi kada je tuženi saznao za poklon učinjen od strane ostavioca, a sve radi primene člana 421. tačka 9. i člana 423. stav 1. tačka 6. i stav 2. ZPP. Dalje, postupanje prvoste-penog suda potom će zavisiti od toga da li su ispunjeni uslovi za ponavljanje ostavinskog postup-ka prema pravilima parničnog postupka.

(Iz presude opštinskog suda u Lajkovcu, P. 121/97, od 3.11.1999. godine)

111155.. Naslednik, koji je dao izjavu, može tražiti poništenje izjave ako je ona izazvana prinudom ili

pretnjom, ili je data usled prevare ili u zabludi. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 6396/97 od 24.03.1998. godine)

111166.. Naslednici ne mogu tužbom za utvrđenje tražiti poništenje rešenja o nasleđivanju u delu gde se

jedna nekretnina izdvaja iz zaostavštine, jer se sudska odluka može pobijati samo redovnim i prav-nim lekovima.


111177.. Zakonom nije propisana mogućnost da parnični sud svojom presudom stavlja van snage pravo-

snažno ostavinsko rešenje. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 4229/98)


- 50 -

111188.. Ako se u toku postupka za raspravljanje zaostavštine ne postavlja zahtev za nasleđe ili kakvo

drugo pravo iz zaostavštine, ostavinski postupak se ne prekida niti stranke upućuju na parnicu. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 3804/97 od 27.08.1997. godine)

111199..

Pravosnažno rešenje o nasleđivanju ne vezuje tužilju u pogledu prava da u parnici istakne zahtev za utvrđivanje prava svojine na imovini koja čini predmet ugovora o poklonu, po osnovu okrnjenja nužnog dela.

(Iz rešenja Okružog suda u Kraljevu, Gž. 111/97)

112200.. Ako se po pravosnažnosti rešenja o nasleđivanju pronađe imovina, za koju se u vreme donošenja

rešenja nije znalo da pripada zaostavštini, sud neće ponovo raspravljati zaostavštinu već će ovu imo-vinu novim rešenjem raspodeliti na osnovu ranije donesenog rešenja o nasleđivanju.


112211.. Sanaslednik koji povuče tužbu u sporu radi utvrđenja namirenja u naslednom delu poklonom, na

koji je bio upućen od strane ostavinskog suda, nema pravo da nakon povlačenja tužbe "posle" pravo-snažno završenog ostavinskog postupka u novom sporu zahteva isto utvrđenje, jer Zakon o vanpar-ničnom postupku ("Sl. glasnik SRS", br. 25/82) takvu mogućnost nije propisao.

(Bilten sudske prakse Vrhovnog suda Srbije; 4/97; Službeni glasnik; Beograd)

112222.. Nema mesta prekidu ostavinskog postupka do okončanja parnice po tužbi trećeg lica radi poni-

štaja Ugovora o kupoprodaji nepokretnosti zaključenog sa ostaviocem ako među naslednicima nije sporno da nepokretnost koja je predmet kupoprodajnog ugovora ulazi u zaostavštinu.

(Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu Gž. 10649/95 od 28.10.1995. godine

112233.. Nisu ispunjeni uslovi za donošenje odluke u drugostepenom postupku, ako je rešenje o nasleđi-

vanju dostavljeno samo oglašenim zakonskim naslednicima, a ne i svim ostalim naslednicima koji su učestvovali u postupku.

(Iz odluke Okružnog suda u Beogradu, Gž. 9675/95 od 20.11.1995. godine)

112244.. Stranka se u parnici može pozvati na ugovor o doživotnom izdržavanju iako u ostavinskom po-

stupku to nije učinila. (Iz rešenja Okružnog suda u Požarevcu, Gž. 610/95)


- 51 -

112255.. Naslednik stiče svojstvo naslednika momentom smrti ostavioca, bez obzira kada je rešenje o nasle-

đivanju doneto. Prema članu 206. Zakona o nasleđivanju, nasleđe se otvara smrću ostavioca, tako da na-slednik stiče pravo od tog momenta, a ne od momenta donošenja rešenja. Otuda je bez značaja navod u reviziji da je ostavinsko rešenje doneto posle objavljivanja feljtona. Onaj ko hoće da se koristi autorskim delom posle smrti autora mora potražiti naslednike i pre no što u ostavinskom postupku bude doneto re-šenje o nasleđivanju.


112266.. U ostavinskom postupku stranke se ne mogu sporazumeti da se donese delimično rešenje o

nasleđivanju.

Iz obrazloženja:

Rešenjem o nasleđivanju oglašen je naslednik na delu zaostavštine. Učesnici postupka su se spo-razumeli a sud je to prihvatio, da se raspravlja o delu imovine odmah a o ostalom naknadno. Okružni sud je odluku ukinuo.

U smislu člana 87. Zakona o vanparničnom postupku u postupku za raspravljanje zaostavštine sud utvrđuje ko su naslednici umrlog, koja imovina sačinjava njegovu zaostavštinu i koja prava iz zaostavštine pripadaju naslednicima, legatarima i drugim licima. Po članu 89. istog zakona ostavin-ski postupak pokreće se i vodi po službenoj dužnosti.

Iz navedenih odredbi se može zaključiti da se stranke u ostavinskom postupku ne mogu sporazu-meti (niti sud može takav sporazum prihvatiti) da se donese delimično rešenje o nasleđivanju i da se ostatak zaostavštine utvrđuje drugim rešenjem.

S obzirom da se ostavinski postupak vodi po službenoj dužnosti to se učesnici ostavinskog po-stupka nisu mogli sporazumevati u pogledu obima zaostavštine, koji će biti raspravljen.

(Iz rešenja Okružnog suda Požarevac, Gž-25/95)

112277.. Sud obustavlja postupak za raspravljanje zaostavštine ako utvrdi da nema zaostavštine

ostavioca.

Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je obustavio postupak za raspravljanje zaostavštine iza pok. J. B. koji je umro

bez poslednje izjave volje, jer je za života zaključio ugovor o doživotnom izdržavanju overen dana 12. februara 1992. godine pred Prvim opštinskim sudom u B..., kao primalac izdržavanja sa davao-cem izdržavanja Č. V.

Uvidom u napred navedeni ugovor o doživotnom izdržavanju, prvostepeni sud je pravilno utvr-dio da je ostavilac svojom celokupnom imovinom raspolagao ugovorom o doživotnom izdržavanju. Pravilno je prvostepeni sud zaključio da u konkretnom slučaju nema zaostavštine ostavioca, pa je stoga postupak obustavio.


- 52 -

Bez uticaja su navodi u žalbi S. Ć. da ona nije znala da je pokojnik zaključio predmetni ugovor, kao i da je njen pok. otac u momentu zaključivanja bio nesposoban za rasuđivanje jer ona svoja pra-va može ostvarivati u parničnom postupku.


112288.. Nasledni učesnik u ostavinskoj raspravi svoje eventualno pravo svojine u nepokretnosti za koje

je utvrđeno da čine zaostavštinu ostavioca može ostvariti u posebnoj parnici, a prema oglašenim za-konskim naslednicima ostavioca.


112299.. Kada su sporne činjenice važne za rešavanje prethodnog pitanja, a odluka zavisi od reše-

nja prethodnog pitanja ostavinski postupak će biti prekinut.

Iz obrazloženja: Pravilno je prvostepeni sud na osnovu ovlašćenja iz čl. 212. st. 1. tač. 6. ZPP prekinuo postupak

raspravljanja zaostavštine iza smrti pok. R. A, s obzirom da između zakonskih naslednika ostavioca mal. A. A. i mal. M. A. s jedne strane i K. A. s druge strane, postoji spor o tome da li sporni stan predstavlja zaostavštinu ostavioca ili ne, do pravosnažnog okončanja parnice koja je pokrenuta pred tim sudom radi poništaja ugovora o otkupu-kupoprodaji spornog stana overenog pred sudom, po tu-žbi koja je podneta od majke-zakonske naslednice K. A.

(Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu Gž. br. 7124/95)

113300.. Ukoliko sud oceni da je pravo jednog od zakonskih naslednika manje verovatno, uputiće

ga da postojanje ovog prava ili činjenice od kojih zavisi pravo na nasleđe, dokaže u parničnom postupku.

Iz obrazloženja: Okružni sud će naložiti prvostepenom da u ponovnom postupku - s obzirom da iz spisa predmeta

proizilazi da nije sporna činjenica da su zakonski naslednici pokojne ostavilje S. M. kćerke S. M. i N. M. i sin B. M, te da ćerke pokojne ostavilje tvrde da postoji usmeni testament kakav je proglašen na zapi-snik od 13. 2. 1995. godine, a da postojanje takvog testamenta osporava zak. naslednik pokojne ostavilje - potrebno je da prvostepeni sud oceni: da li je manje verovatno pravo zak. naslednika koji osporava po-stojanje usmenog testamenta ili zak. naslednika koje tvrde da postoji usmeni testament, da bi nakon to-ga, onog učesnika u postupku čije pravo smatra manje verovatnim uputio da pitanje postojanja ovog prava ili činjenica od kojih zavisi pravo na nasleđe, dokaže u parničnom postupku.

(Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu, Gž. br. 7640/95)


- 53 -

113311.. Testamentalni naslednik može tražiti nasleđe na osnovu naknadno pronađenog testamenta,

iako je u ostavinskom postupku, znajući za postojanje testamenta i njegovu sadržinu, izjavio da pristaje da se nasleđe raspravi na osnovu zakona, ako je tu izjavu dao zato što tada testa-ment nije mogao pronaći.

Iz obrazloženja: Prema razlozima pobijanog rešenja nesporno je među strankama u postupku da je pravosnažnim

rešenjem I opštinskog suda u B... dana 23. novembra 1991. godine okončan ostavinski postupak iza pok. P. B. iz B... prelaskom predmeta zaostavštine u društvenu svojinu i predajom Opštini Stari Grad. Takođe je nesporno da je naknadno pronađen testament pok. P. B. po kome je za naslednicu određena J. J, a koji je testament proglašen dana 5. oktobra 1994. godine pred istim sudom.

Kod navedenog činjeničnog stanja koje se ni u žalbi ne osporava, pravilno je prvostepeni sud na-šao da nema mesta prekidu ostavinskog postupka jer je isti pravosnažno okončan, te je ovakav pred-log nasledne učesnice J. J. odbio. Nadalje, pravilno je prvostepeni sud primenio i odredbu čl. 129. Zakona o vanparničnom postupku i proglasio testament, upozorivši zaintersovana lica da mogu svoja prava na osnovu testamenta ostvariti u parničnom postupku.

Neosnovano se u žalbi ističe da prvostepeni sud navodno nije pravilno primenio čl. 220. Zakona o nasleđivanju. Ovo s toga što je, prema stanju spisa, tokom prvostepenog postupka proglašen novo pronađeni testament. O tome su obaveštena sva zainteresovana lica, a zaostavština nije ponovo ras-pravljena već su lica upozorena da mogu pokrenuti parnicu.


113322.. Ako se koji od naslednika ranije odrekao nasleđa, pa se pronađe nova imovina, sud ga mo-

ra pozvati radi davanja nasledničke izjave koja se odnosi na novu imovinu.

Iz obrazloženja:

Imajući u vidu da je predlogom podnosilaca žalbe prethodno traženo raspravljanje naknadno pronađene imovine iza sada pok. Ć. Ž. i da su se prilikom raspravljanja zaostavštine navedeni na-sledni učesnici na ročištu održanom dana 11.06.1986., izjasnili da se ne prihvataju dela nasleđa koje im po zakonu pripada, prvostepeni sud je bio dužan da prema odredbi čl. 130. Zakona o vanparnič-nom postupku prethodno pozove sve nasledne učesnike koji su se na navedenom ročištu izjasnili da se ne prihvataju nasleđa koje im po zakonu pripada, radi davanja nasledničkih izjava i nakon toga, ukoliko bi dali izjavu da se primaju nasleđa na novo pronađenoj imovini, rešenjem uputiti pomenute nasledne učesnike da svoje pravo mogu da ostvare u parničnom postupku.

U okviru izloženih razloga, prvostepeni sud je pogrešno odlučio donoseći pobijano dopunsko re-šenje, pozivajući se na odredbe čl. 128. Zakona o vanparničnom postupku zasnivajući odluku o na-knadno pronađenoj imovini na osnovu ranije donesenog rešenja o nasleđivanju.

(Iz rešenja Okružnog suda u Beobradu, Gž. br. 194/95)


- 54 -

113333.. Kad naslednici mogu zajedničku svojinu utvrđenu prvostepenim rešenjem o nasleđivanju pretvo-

riti u susvojinu ili izvršiti deobu po osnovu sporazuma, onda nema važnih razloga da se u ostavin-skom postupku odlučuje o neblagovremeno podnesenoj žalbi.

(Iz rešenja Okružnog suda u Požarevcu, Gž. br. 333/95 od 20.03.1995. godine)

113344.. Kada u parnici, na koju je upućen jedan od učesnika ostavinskog postupka, imovina između na-

slednika bude raspravljena u celini sudskim poravnanjem, ostavinski postupak će se obustaviti. Iz rešenja Okružnog suda u Kragujevcu, Gž. br. 431/94 od 20.04.1994. godine)

113355.. Ako je kod prethodnog pitanja među strankama došlo do spora samo u pogledu primene prava,

vanparnični sud je dužan da sam o tome odluči. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu, Gž. br. 3968/94 od 24.05.1994. godine)

113366.. Ćutanje jednog od naslednika, a povodom zahteva drugog naslednika da se iz zaostavštine iz-

dvoji neka imovina kao njegova svojina ne može se smatrati prihvatanjem i priznanjem takvog zah-teva.


113377.. Naslednička izjava drukčijeg sadržaja može izmeniti raniju samo ako u toku ostavinskog postup-

ka nastupe nove činjenice ili ako se saznalo za postojanje činjenica za koje se u času davanja nasled-ničke izjave nije znalo.

(Iz rešenja Okružnog suda u Subotici, Gž. 49/94)

113388.. Rok koji odredi sud u vanparničnom postupku je sudski, a ne i zakonski prekluzivni rok.


113399.. Na nasleđa otvorena pre 11. maja 1955. godine, mogu se primeniti odredbe Zakona o nasleđiva-

nju samo ako o tim nasleđima nije doneta pravnosnažna odluka ili nasleđe nije sporazumom, deo-bom ili na drugi način uređeno.

(Iz presude Vrhovnog suda Srbije, Gzz. 77/94)

114400.. Postoji nadležnost našeg suda za raspravljanje zaostavštine ostavioca ukoliko je u momentu smr-

ti imao prebivalište u Republici Srbiji bez obzira gde je smrt nastupila i gde se imovina nalazi.


- 55 -

Treba imati u vidu odredbu člana 226. Zakona o nasleđivanju RS, koja izričito predviđa da ukoliko je ostavilac naš državljanin i imao prebivalište u Republici Srbiji, da se imaju primeniti odredbe našeg Zakona o nasleđivanju bez obzira gde je smrt ostavioca nastupila i gde se imovina nalazi. To znači da bi pod ovim uslovima postojala nadležnost našeg suda za raspravljanje zaostav-štine ostavioca.

(Iz rešenja Okružnog suda u Kraljevu, Gž. 728/94)

114411.. Oduzeto zemljište se vraća pravnom sledbeniku ranijeg sopstvenika po naslednim redovi-

ma prema odredbama Zakona o nasleđivanju pri čemu ranija odricanja od nasleđa nemaju pravni značaj u odnosu na imovinu koja se vraća.

Iz obrazloženja: Nakon donošenja Zakona o povraćaju zemljišta oduzetog po PZF, tužilac je pred nadležnim or-

ganom uprave pokrenuo postupak za povraćaj oduzetog zemljišta. Zahtevu su se pridružili i potomci ćerki pokojnog sopstvenika. Pošto je tužilac osporavao pravo na deo povraćenog zemljišta potomci-ma ćerki pokojnog sopstvenika to je zaključkom komisije za vraćanje oduzetog zemljišta upućen na parnicu.

Pravilno je stanovište nižestepenih sudova, po nahođenju Vrhovnog suda, da se oduzeto zemljište vraća ranijem sopstveniku odnosno njegovom pravnom sledbeniku, dakle svim zakonskim naslednicima odnosno licima koja svoje pravo izvode iz prava ranijeg sopstvenika u momentu raspravljanja odnosno u momentu donošenja odluke o vraćanju oduzetog zemljIšta pred Komisijom za vraćanje zemljišta i to po naslednim redovima kako je to regulisano odredbama Zakona o nasleđivanju Republike Srbije. Pri tome sva ranija odricanja od nasleđa nemaju nikakav pravni značaj u odnosu na imovinu koja se vraća.

(Vrhovni sud Srbije Rev. 978/94)

114422.. Ostavinski sud mora precizirati nasledne delove izražene brojčano u veličini njihovih ide-

alnih delova.

Iz obrazloženja: U postupku pred prvostepenim sudom utvrđeno je da zaostavštinu pok. I. P. iz B..., sačinjava

vanknjižno vlasništvo jednosobnog stana u L... i vlasništvo jednosobnog stana u B... U stavu dva iz-reke prvostepenog rešenja izdvojena je iz zaostavštine 1/2 jednosobnog stana u B... i uručena na slo-bodno korišćenje i raspolaganje po osnovu bračne tekovine supruzi ostavioca I. N. iz B... U stavu tri izreke na zaostavštini pok. I. P. preostale nakon izdvajanja po osnovu bračne tekovine oglašeni su za naslednike na osnovu zakona, a na jednake delove, N. I. iz B... - supruga i V.P. sestra ostavioca.

Citirani dispozitiv pobijanog rešenja sadrži nepreciznost, jer oglašavanjem naslednika nije tačno navedeno na kolike idealne delove navedenih nepokretosti vlasnik postaje I.N. a na kolike idealne delove V. P. nakon izdvajanja 1/2 jednosobnog stana u B... Ovi nasledni delovi moraju biti precizno izraženi brojčano u veličini njihovih idealnih delova.



- 56 -

114433.. S obzirom da postoji mogućnost, da se savesnim držaocem smatra i onaj koji poseduje ostavinu

bez rećenja o nasleđivanju, kao i da se nesavesnim držaocem smatra ono lice koje ostavinu poseduje na osnovu pravnosnažnog rešenja o nasleđivanju, postojanje rešenja o nasleđivanju nije uvek odluč-no kod procenjivanja da li se radi o saveznom ili nesavesnom držaocu.

(Iz rešenja Okružnog suda u Kosovskoj Mitrovici, Gž. 385/94 od 6.12.1994. godine)

114444.. Ako se naslednik odrekne nasleđa, na nasleđe se pozivaju njegovi potomci.


114455.. Naslednik ne može u posebnoj parnici po pravnosnažno okončanom ostavinskom postupku traži-

ti da se utvrdi da je neko od naslednika izmiren u svom naslednom delu, jer pravnosnažno ostavin-sko rešenje kojim je raspravljena zaostavština ostavioca vezuje sve učesnike ostavinskog postupka u pogledu odluke o pravu nasleđa.

(Iz rešenja Okružnog suda Kraljevo, Gž. 207/93)

114466.. Da bi se isključenje naslednika iz nasleđa smatralo opravdanim neophodno je da je počinio delo

koje znači teže zanemarivanje obaveza prema ostaviocu, što se ocenjuje zavisno od okolnosti sluča-ja, uz uslov skrivljenog ponašanja.


114477.. Univerzalni naslednici parnične stranke su legitimisani za podnošenje predloga za ponavljanje

pravnosnažno završenog parničnog postupka. (Iz rešenja Okružnog suda Subotica, Gž-1897/93)

114488.. Posle pravnosnažnosti rešenja donetog u ostavinkom postupku, lice koje ima zaključen ugo-

vor o doživotnom izdržavanju sa ostaviocem, a nije učestvovalo u ostavinskom postupku, svoja prava povodom zaključenog ugovora o doživotnom izdržavanju može ostvarivati u parnici.

Iz obrazloženja: Kod pravilno utvrđene činjenice u postupku kod prvostepenog suda da je rešenjem Opštinskog

suda u K... raspravljena zaostavština iza smrti sada pok. Ž. D. biv. iz K…, kojim rešenjem su za na-slednike oglašeni njegovi sinovac i sinovica, kao jedini učesnici u ovom postupku, te da je navedeno rešenje postalo pravnosnažno dana 6.02.1993. godine, pravilno je našao prvostepeni sud da žalbu ža-lioca izjavljenu protiv ovog rešenja treba odbaciti, budući da ona nije bila učesnik u navedenom


- 57 -

ostavinskom postupku koji je pravnosnažno okončan, pa kako žalilac ističe da je ona sa sada pok. ostaviocem, za vreme njegovog života, zaključila ugovor o doživotnom izdržavanju, koji se odnosi na istu imovinu koja je predmet nasleđivanja po pravnosnažnom rešenju prvostepenog suda, od 24.11.1992. godine, to sva svoja prava povodom navedenog zaključenog ugovora o doživotnom iz-državanju može ostvarivati u parnici u smislu odredbe član 131. Zakona o vanparničnom postupku.

(Iz odluke Okružnog suda u Kragujevcu, Gž. 650/93 od 18.06.1993. godine)

114499.. Pravo da traži stvar koja je bila predmet zaostavštine ne pripada i svakom drugom licu ko-

je na nju polože pravo svojine po bilo kom osnovu. Kako pravo svojine ne zastareva tužba za zaštitu svojine može se podići uvek.

Iz obrazloženja: Pravnosnažno rešenje o nasleđivanju vezuje stranke koje su učestvovale u postupku raspravljanja

zaostavštine u pogledu odluke o pravu nasleđivanja i legatu, ukoliko im zakonom nije priznato pravo da svoj zahtev ostvaruju u parnici. Međutim, svaki od učesnika u ostavinskom postupku može i posle prav-nosnažnosti rešenja o nasleđivanju tužbom tražiti stvar koja je bila predmet zaostavštine, ako se tužbeni zahtev zasniva na svojini ili nekom drugom pravnom osnovu nezavisno od prava na nasleđe ili legat. Pravo da traži stvar koja je bila predmet zaostavštine pripada i svakom drugom licu koje na nju polaže pravo svojine po bilo kom osnovu. Pravo svojine ne zastareva, pa se tužba za zaštitu svojine može podići uvek.

Sa iznetih razloga i razloga da konstatacija izneta u izreci pobijanog rešenja da se stranke upućuju da u parnici ostvare svoja prava bez navođenja roka ne predstavlja povredu pravila postupka, jer stranke mogu a i ne moraju pokrenuti parnicu, a što nema uticaja na već okončan ostavinski postupak, to je žal-ba kao neosnovana odbijena, a pobijano rešenje na osnovu člana 380. tačka 2. ZPP potvrđeno.

(Iz rešenja Okružnog suda u Prištini Gž. 871/93 od 9.12.1993. godine)

115500.. Osim sporazuma o načinu deobe ostavine, u rešenju o nasleđivanju unosi se i izjava o ustupanju

naslednog dela jednog naslednika u korist sanaslednika, ukoliko je on ustupanje prihvatio. (Iz rešenja Okružnog suda u Subotici, Gž. 1356/92)

115511.. Pravnosnažno rešenje o nasleđivanju, kojim su za zakonske naslednice oglašena i lica koja u

konkretnom slučaju nisu po zakonu pozvana na nasleđe, odnosno lica koja uopšte ne spadaju u krug zakonskih naslednika, ne vezuje stranke koje su učestvovale u postupku raspravljanja zaostavštine.

(Vrhovni sud Srbije, Beograd, Rev.2479/91 od 14.05.1992. godine)

115522.. Prvostepeni sud je - u smislu člana 121. Zakona o vanparničnom postupku Srbije - dužan da pre-

kine raspravljanje zaostavštine i uputi stranke da pokrenu parnicu pošto prethodno utvrdi šta je pred-met zaostavštine, tj. šta sve ulazi u zaostavštinu ostavioca, te šta je između naslednika sporno.

(Iz rešenja Okružnog suda u Kraljevu, Gž. 861/92 od 25.08.1992. godine)


- 58 -

115533.. Kad je ostavinski sud raspravio zaostavštinu po testamentu, čija je valjanost od strane naslednika

u tom postupku dovedena u pitanje, što je podrazumevalo upućivanje stranaka na parnicu, pravosna-žnost odluke ostavinskog suda, ipak ne sprečava da se o zahtevu o pravu na nasleđe pokrene parnica, u kojoj bi se pitanje valjanosti testamenta razmatralo, kao prethodno pitanje.

(Iz rešenja Okružnog suda Sremska Mitrovica, Gž-113/92)

115544.. Nema smetnji da se okonča ostavinski postupak iako je pre njegovog pokretanja pokrenuta par-

nica radi poništaja ugovora o kupoprodaji stana koji je kupio ostavilac i koji spada u ostavinu. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 4945/92 od 24.03.1992. godine)

115555.. Prvostepena odluka je pravilna i na zakonu zasnovana s obzirom da je prema smrtovnici

po ovoj pravnoj stvari ostavilja bez imovine, zbog čega je prvostepeni sud bio obavezan da ob-ustavi postupak u smislu člana 113. stav 1. Zakona o vanparničnom postupku.

Iz obrazloženja: Prvostepenim rešenjem obustavljen je ostavinski postupak po ovoj pravnoj stvari. Nisu osnovani navodi žalbe da se pobijana odluka zasniva na pogrešno i nepotpuno utvrđenom

činjeničnom stanju i na pogrešnoj primeni materijalnog prava. U žalbi se, ustvari, ponovo ističe da je ostavilja bila vlasnik porodične stambene zgrade, što je u

toku postupka po ovoj pravnoj stvari drugi učesnik osporio, jer ističe da je to njegova svojina, te da ostavilja nema bilo kakvu imovinu, pa u vezi prednjeg učesnicima ostaje mogućnost da u posebnoj parnici pred redovnim sudom ostvaruju svoja eventualna imovinska prava kao naslednici ostavilje, a ovo posebno sa razloga da pravnosnažnost pobijene odluke ne sprečava stranke da o takvoj eventual-noj spornoj imovini ostavioca pokrenu parnicu.


115566.. I pored toga što su svi naslednici učinili nespornim da iza umrlog oca, odnosno supruga nije

ostalo nikakve imovine, isti su insistirali na vođenju ostavinskog postupka a u svrhu ustanovljenja apstraktnih naslednika pok. ostavioca, s opravdanjem da bi se eventualno kasnije nađena ostavinska imovina rasporedila prema tom ostavinskom rešenju, odnosno da bi se ostvarila neka druga prava naslednika, koja se posredno ili neposredno izvode iz činjenice što određene osobe ulaze u krug za-konskih naslednika tog pokojnika.

Prvostepeni sud je pravilno postupio kada je pozivom na odredbu člana 203. stav 1. ZON - a SAPV obustavio ostavinski postupak iza pok. ostavioca, iz razloga što je osnovna pretpostavka za primenu propisa Zakona o nasleđivanju da je umrli ostavio imovinu, pošto je nasleđivanje prelaz imovine umrlog na njegove naslednike. Pri tome razlozi na koje su se zakonski naslednici pozvali o svrsi i opravdanju vođenja ostavinskog postupka, nisu relevantni ni od uticaja na drugačiju odluku.

(Iz rešenja Okružnog suda u Sremskoj Mitrovici, Gž. 194/92)


- 59 -

115577.. Dete začeto u trenutku otvaranja nasleđa smatra se kao rođeno ako se rodi živo, pa izjava oca de-

teta o odricanju od nasleđa data u verme kada je dete bilo začeto može proizvoditi pravno dejstvo sa-mo u odnosu na davaoca izjave.

Ostavinski sud je dužan obavestiti organ starateljstva ukoliko se očekuje rođenje a u cilju zaštite deteta.


115588.. Ostavinski postupak se obustavlja ako umrlo lice nema imovinu.


115599.. Učesnici koji su se prihvatili nasleđa u ostavinskom postupku i to pravo nisu osporili drugim

učesnicima, ne mogu žalbom na ostavinsko rešenje isticati prigovor zastarelosti prava zahtevanja za-ostavštine.

(Iz rešenja Okružnog suda u Kragujevcu, Gž. 355/92)

116600.. Pravo na nužni deo nasleđa je nasledno pravo, koje učesnici ostavinskog postupka mogu isticati

u tom postupku ili u posebnoj parnici do okončanja ostavinskog postupka. Pravosnažno rešenje o nasleđivanju ne sprečava učesnika ostavinskog postupka da u parnici isti-

če zahtev da se izdvoji deo pojedine stvari ili prava iz raspravljene zaostavštine koji ne proizilazi iz nasledno pravnog odnosa već iz prava svojine ili nekog drugog pravnog odnosa sa ostaviocem neza-visno od prava na nasleđe.


116611.. Vanparnični sud će obustaviti postupak ako utvrdi da bi postupak trebalo sprovesti po pravilima

parničnog postupka. (Iz rešenja Okružnog suda u Subotici, Gž. br. 231/92 od 20.02.1992. godine)

116622.. Kad protivna strana podnese predlog da se nastavi postupak prekinut usled smrti stranke,

a imenovani naslednik odbije da stupi u parnicu sud je dužan da ispita u svakom slučaju razlo-ge protivljenja ovog lica i ako utvrdi da su se stekli uslovi za nastavljanje prekinutog postupka donese rešenje o nastavku prekinutog postupka.

Iz obrazloženja: Kako je postupak u ovoj pravnoj stvari bio prekinut usled smrti tužioca, to se postupak može na-

staviti u smislu člana 215. stav 1. ZPP a kad naslednici preuzmu postupak ili kad ih sud na predlog protivne strane pozove da to učine.


- 60 -

Ukoliko se utvrdi da je i V. M., sin umrlog tužioca njegov naslednik a on, kako se vidi odbija da stupi u parnicu, sud je dužan da u svakom slučaju ispita razloge protivljenja ovog lica i ako utvrdi da su se stekli uslovi za nastavak postupka nakon prekida istog doneće rešenje o nastavku prekinutog postupka, a potom zakazati glavnu raspravu kako bi se nastavio postupak u ovoj parnici. Naravno, ukoliko V. M. nije naslednik umrlog tužioca i ukoliko je to razlog zbog koga ne želi da stupi u parni-cu, onda on ne bi ni imao aktivnu legitimaciju za vođenje spora, odnosno ne bi ni mogao da stupi u parnicu, jer bi to mogli učiniti samo naslednici umrlog tužioca.

(Iz rešenja Okružnog suda u Kraljevu, Gž. 1518/91 od 13.01.1992. godine)

116633.. Osim sporazuma o načinu deobe ostavine, u rešenje o nasleđivanju unosi se i izjava o ustupanju

naslednog dela jednog naslednika u korist sanaslednika, ukoliko je on ustupannje prihvatio. (Iz rešenja Okružnog suda u Subotici, Gž. br. 1356/92 od 30.12.1992. godine)

116644.. Pravo bračnog druga pozvanog na nasleđe sa naslednicima drugog naslednog reda da zahteva da

sud, pod uslovima iz člana 23. Zakona o nasleđivanju odluči da on nasledi i jedan deo dela zaostav-štine koji bi po zakonu trebalo da naslede ostali naslednici, ili da nasledi celu zaostavštinu, gasi se smrću tog bračnog druga.


116655.. Pravosnažno rešenje o nasleđivanju, kojim su za zakonske naslednike oglašena i lica koja u kon-

kretnom slučaju nisu po zakonu pozvana na nasleđe, odnosno, lica koja uopšte ne spadaju u krug za-konskih naslednika, ne vezuje stranke koje su učestvovale u postupku raspravljanja zaostavštine.


116666.. U postupku za raspravljanje zaostavštine nasledničke izjave, izuzev izjave o odricanju od nasle-

đa, mogu uzimati na zapisnik i stručni saradnici. (Iz rešenja Okružnog suda u Kraljevu, Gž. br. 1257/91 od 15.10.1991. godine)

116677.. Merodavna vrednost vanparnične stvari u postupku raspravljanja zaostavštine za ocenu prava na

reviziju protiv pobijanog dela pravosnažnog rešenja, kada se ne odnosi na novac, je vrednost čiste zaostavštine, koja je utvrđena na osnovu popisa i procene u vanparničnom postupku. Kad popis i procena nisu vršeni, merodavna je ona vrednost koju je sud utvrdio po slobodnoj oceni, odnosno ona vrednost na koju je plaćena sudska taksa. Kad u postupku raspravljanja zaostavštine nije utvrđena či-sta vrednost zaostavštine, a njena vrednost se ne može utvrditi ni na osnovu plaćene sudske takse, smatra se da je revizija dozvoljena.

(Savetovanje građanskih i građansko-privrednih odeljenja Saveznog suda, Vrhovnih sudova i Vrhovnog vojnog suda od 26.12.1991. godine)


- 61 -

116688.. Kada se u postupku utvrdi da je ostavilac u potpunosti raspolagao svojom imovinom ugovorom

o doživotnom izdržavanju, onda nema zaostavštine koja se može raspravljati u ostavinskom postup-ku, pa se takav postupak ima obustaviti.

Nije neophodno u vezi prednjeg pozivati stranke, upoznavati ih sa takvim ugovorom i u slučaju spora, upućivati ih na parnicu, jer je to nezavisno pravo svakog naslednika da u parnici može pobijati pravnu valjanost takvih ugovora.


116699.. Naslednička izjava odricanja od nasleđa u korist određenog naslednika, smatra se kao izjava o

prijemu nasleđa i ustupanja svog naslednog dela i kao dvostrani pravni posao, jer ustupanje proizvo-di pravno dejstvo tek ako naslednik prihvata ponovnu odnosno ustupljeni deo nasleđa.


117700.. Pravosnažno rešenje o nasleđivanju, kojim su za zakonske naslednike oglašena lica, koja u kon-

kretnom slučaju nisu po zakonu pozvana na nasleđe, odnosno lica, koja uopšte ne spadaju u krug za-konskih naslednika, ne vezuje stranke koje su učestvovale u postupku raspravljanja zaostavštine. Pravosnažno rešenje ima deklaratoran, a ne konsitutivan karakter.

(Vrhovni sud Srbije, Rev-2479/91)

117711.. Pravosnažnost rešenja o nasleđivnju ne sprečava učesnika ostavinskog postupka da u parnici isti-

če zahtev koji ne proizilazi iz naslednog pravnog odnosa da se izdvoji deo pojedine stvari ili prava iz raspravljene zaostavštine.

(Savetovanje građanskih i građansko-privrednih odeljenja Saveznog suda, Vrhovnih sudova i Vrhovnog vojnog suda od 24. i 25.10.1990. godine)

117722.. Kada je ugovorom o doživotnom izdržavanju u celosti obuhvaćena imovina primaoca izdržava-

nja, onda ne postoji zaostavština, pa se povodom takve imovine ne sprovodi ostavinski postupak. (Iz rešenja Okružnog suda u Kraljevu, Gž. 730/90)

117733.. Rešenje vanparničnog suda kao ostavinskog, kojim se učesnici samo oglašavaju za naslednike na

određenoj zaostavštini, ne može postati izvršno već samo pravosnažno. (Iz rešenja Okružnog suda u Kraljevu, Gž. 1271/90)

117744.. Sud nije ovlašćen da ukida svoje rešenje kojim je proglašen usmeni testament o čijoj sadržini su se

testamentalni svedoci izjasnili pred sudom u smislu člana 21. stav 1. Zakona o vanparničnom postupku. (Iz rešenja Okružnog suda u Požarevcu, Gž. 4/90)


- 62 -

117755.. Pravnosnažno rešenje o nasleđivanju ne sprečava učesnika ostavinskog postupka da u parnici is-

tiče zahtev koji ne proizilazi iz naslednog pravnog odnosa da se izdvoji deo pojedine stvari ili prava iz raspravljene zaostavštine.

(Zaključak savetovanja u Saveznom sudu, od 25.10.1990. godine)

117766.. Kada jedan zakonski naslednik naknadno pronađe punovažan ugovor o odricanju od nasleđa koji

je zaključio drugi naslednik, ima pravo da u parnici traži ostvarivanje svog naslednog prava. (Vrhovni sud Srbije , Rev. 236/89)

117777.. Tužbom pod određenim uslovima može se zahtevati zaostavština, ali se ne može tražiti ponište-

nje pravnosnažnog rešenja o nasleđivanju. (Vrhovni sud Srbije , Rev. 474/89)

117788.. Pravnosnažno rešenje o nasleđivanju vezuje stranke koje su učestvovale u postupku raspravlja-

nja zaostavštine u pogledu odluke o pravu nasleđivanja i legatu, ukoliko im zakonom nije priznato pravo da svoj zahtev ostvaruju u parnici.

Međutim, svaki učesnik u ostavinskom postupku može i posle pravnosnažnosti rešenja o nasleđi-vanju tužbom tražiti stvar, koja je bila predmet zaostavštine, ako se tužbeni zahtev zasniva na pravu svojine ili nekom drugom pravnom osnovu, nezavisno od prava na nasleđe ili legat.


117799.. Bračni drug ostavioca je ovlašćen da i nakon pravnosnažno završenog ostavinskog postupka, u

kome je učestvovao i nije postavio zahtev za izdvajanje imovine po osnovu bračne tekovine iz zao-stavštine, traži priznanje prava vlasništva na celoj ili delu zaostavštine po osnovu bračne tekovine. Ovo pravo je stvarno pravne prirode i ono ne zastareva.

Pravnosnažno ostavinsko rešenje obavezuje naslednike u ostavinskom postupku samo u odnosu na naslednopravne, a ne i u odnosu na stvarnopravne zahteve prema zaostavštini.

(Vrhovni sud Vojvodine, Rev. 480/88)

118800.. Kada je ostavinski postupak okončan pravnosnažnim rešenjem o nasleđivanju i o uručenju zao-

stavštine, a sanaslednici su postali zemljišno-knjižni suvlasnici u idealnim delovima, tada svaki na-slednik, kao suvlasnik ima pravo raspolaganja svojim idealnim udelom u zaostavštini. Smisao nave-dene zakonske odredbe (član 144. Zakona o nasleđivanju), ne uslovljava pravo raspolaganja suvla-sničkim udelom sanaslednika fizičkom deobom, već donošenjem rešenja o nasleđivanju i uknjižbom suvlasničkog dela u zemljišnim knjigama na područjima gde su one ustanovljene.



- 63 -

118811.. Kada je raspravljanje o zastavštini završeno pravnosnažnim rešenjem o nasleđivanju, a postoje

uslovi za ponavljanje postupka, onda se neće obnoviti postupak za raspravljanje zaostavštine već će se stranka uputiti da svoje pravo ostvaruje u parnici.


118822.. Posle pravosnažnosti rešenja o nasleđivanju, zakonski naslednik nema pravo zahtevati u parnici

veći nasledni deo. (Viši sud, Subotica, Gž-1520/87)

118833.. Razlogom poništenja nasledničke izjave ne može biti zabluda o motivu, odnosno to što više ne

postoji motiv zbog koga je takva naslednička izjava data. (Vrhovni sud Vojvodine, Rev. 444/87)

118844.. Nije od značaja činjenica što učesnik u ostavinskom postupku tj. naslednik u svojoj nasledničkoj

izjavi nije opredelio kvotu koju traži u predmetnoj zaostavštini, za njegovo pravo na nasleđe, jer tu kvotu utvrđuje sud.

Kada naslednici u ostavinskom postupku sporazumno predlože deobu i način deobe u smislu čl. 212. stav 3. ZON, ostavinski sud taj sporazum unosi u rešenje o nasleđivanju.

(Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu, Gž. br. 782/87)

118855.. Nisu ispunjeni uslovi za donošenje dopunskog rešenja o nasleđivanju naknadno pronađene imo-

vine u slučaju kada ostavilac nije uknjižen kao vlasnik nepokretosti. (Vrhovni sud Srbije, Rev.305/87)

118866.. Razlogom poništenja nasledničke izjave ne može biti zabluda o motivu, odnosno to što više ne

postoji motiv zbog koga je takva naslednička izjava data. (Vrhovni sud Vojvodine, Rev. 444/87)

118877.. Izjava naslednika o priznavanju punovažnosti testamenta, te da ništa ne traži od zaostavštine, data

pre poništenja testamenta, ne predstavlja i odricanje od nasleđa po osnovu zakonskog nasleđivanja. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije, Gzz. 28/87)

118888.. Po članu 90. Zakona o vanparničnom postupku sve izjave učesnika u postupku raspravljanja zao-

stavštine mogu na zapisnik uzimati stručni saradnici, osim izjave o odricanju od nasleđa koju uzima su-


- 64 -

dija, a iz spisa ove pravne stvari ne vidi se, i to iz samog zapisnika, da li je izjave o odricanju od nasleđa uzeo sudija ili stručni saradnik prvostepenog suda, dok sa druge strane zapisnik nisu potpisali ni sudija ni stručni saradnik, koji su inače obojica označeni u uvodu istog zapisnika, već je zapisnik potpisan sa-mo od strane sudskog zapisničara, pa su ovakve izjave o odricanju od nasleđa ništave.


118899.. Bliski srodnici umrlog sopstvenika imovine koju je on morao da napusti u toku okupacije, mogli

su da pokrenu ostavinski postupak u roku od godine dana od dana stupanja na snagu Zakona o postu-panju sa imovinom koju su sopstvenici morali napustiti u toku okupacije i imovinom koja im je odu-zeta od strane okupatora i njihovih pomagača.


119900.. Prvostepeni sud je, u smislu člana 121. Zakona o vanparničnom postupku Srbije, dužan da preki-

ne raspravljanje zaostavštine i uputi stranke da pokrenu parnicu pošto prethodno utvrdi šta je pred-met zaostavštine, tj. šta sve ulazi u zaostavštinu ostavioca, te šta je između naslednika sporno. U konkretnom slučaju, nesumnjivo je utvrđeno da je između naslednika sporno da li u zaostavštinu ula-ze dinarska sredstva. Na ročištu se naslednici, međutim, nisu izjašnjavali šta još pored dinarskih sredstava čini masu zaostavštine. Kako iz žalbi naslednika proizilazi da je sporno da li u masu zao-stavštine ulaze i devizna sredstva na knjižici ostavioca u neutvrđenom iznosu i predmeta njegovog domaćinstva, prvostepeni sud je dužan da u ponovnom postupku na osnovu izjava naslednika utvrdi šta čini zaostavštinu ostavioca, te u slučaju spora između naslednika prekine raspravljanje zaostavšti-ne i uputi stranke da povedu parnicu kojom će rešiti sva sporna pitanja.


119911.. Stručni saradnik može osim izjave o odricanju od nasleđa, uzimati na zapisnik ostale izjave i

predloge stranaka. Pošto su se stranke - naslednici, u ostavinskom postupku prihvatili nasleđa, to je i stručni saradnik bio ovlašćen da na zapisnik uzima ovakve izjave naslednika.


119922.. Pravo na nasleđivanje je lično pravo, koje ne prelazi na naslednike, pa stoga, pravo na nužni deo uko-

liko se ne radi o zajedničkoj deci ne prelazi na naslednike umrlog bračnog druga, kao nužnog naslednika. To važi i kada je u pitanju povećanje naslednog dela roditelja. Smrću nužnog naslednika gasi se i to pravo, pa njegov naslednik niti može sam pokrenuti spor, niti nastaviti spor koji nije pravnosnažno završen.


119933.. Smatra se slabijim u pravu i upućuje na parnicu nadživeli bračni drug, koji u ostavinskom po-

stupku tvrdi da stečena imovina u braku nadživelog bračnog druga i ostavioca ne predstavlja ostavio-čevu zaostavštinu, jer se njegovo pravo smatra manje verovatnim od prava ostalih naslednika.

(Iz rešenja Okružnog suda u Nišu, Gž. 3357/85)


- 65 -

119944.. Pravnosnažnost rešenja o nasleđivanju ima za posledicu da se više ne može ponovo raspravljati

zaostavština, niti donositi novo rešenje o nasleđivanju. Naknadno pronađena imovina raspoređuje se među naslednike prema obimu i veličini nasleđe-

nih delova i odgovarajućeg nasledno-pravnog ovlašćenja, utvrđenog pravnosnažnim rešenjem o na-sleđivanju.

Ako su naslednici još u toku postupka za raspravljanje zaostavštine postigli sporazum o deobi i načinu deobe nasleđene imovine (član 122. stav 3. Zakona o vanparničnom postupku), raspored na-knadno pronađene imovine (član 128. Zakona o vanparničnom postupku), izvršiće se ponovo, bez obzira na ovaj sporazum, ukoliko se naslednici nisu sporazumeli o deobi, i o načinu deobe naknadno pronađene imovine.


119955.. Prema odredbi člana 27. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, u postupku u kome se odlu-

čuje o imovinskopravnim sporovima, revizija je dozvoljena pod uslovima pod kojima se po Zakonu o parničnom postupku može izjaviti revizija u imovinskopravnim sporovima, ako ovim ili drugim zakonom nije drukčije određeno. U konkretnom slučaju pokrenut je ostavinski postupak, pa se zah-tev ne odnosi na novčani iznos. Prema odredbi člana 40. stav 2. Zakona o parničnom postupku, za utvrđivanje prava na izjavljivanje revizije, kada se tužbeni zahtev ne odnosi na novčani iznos, mero-davna je vrednost predmeta spora koji je označen u tužbi.

Kako u toku raspravljanja zaostavštine nije određena vrednost zaostavštine, njena vrednost se određuje prema Zakonu o sudksim taksama. U vanparničnom postupku je, prema članu 43. Zakona o sudskim taksama, za plaćanje takse merodavna je vrednost zahteva. Radi utvrđivanja ove vrednosti primenjuje se, shodno odredbe čl. 24. do 34. ovog zakona. Članom 24. zakona propisano je da ako vrednost predmeta spora nije naznačena u tužbi niti se može odrediti u smislu čl. 24. do 33. istog za-kona, kao vrednost uzima se u sporovima u kojima rešava opštinski sud iznos od 2000 dinara.

Vrednost zaostavštine u konkretnom slučaju je, prema citiranoj odredbi 2000 dinara. Iz tog razloga revizija nije dozvoljena, pošto prema članu 382. stav 3. Zakona o parničnom postupku revizija nije do-zvoljena u imovinsko pravnim zahtevima u kojima se tužbeni zahtev ne podnosi na potraživanje u nov-cu, predaji stvari ili vršenju neke druge činidbe ako vrednost predmeta spora koju je tužilac u tužbi na-veo, ne prelazi 50.000 dinara.


119966.. U skladu sa čl. 232. Zakona o nasleđivanju SR Srbije, koji se primenjuje od 1. januara 1975. go-

dine, odredbe ovog zakona primenjuju se na nasleđa otvorena posle njegovog stupanja na snagu. Ukoliko su se zakonski naslednici ostavioca sporazumno odrekli od nasleđa pre njegovog otva-

ranja, tj. pre smrti ostavioca, onda u skladu sa čl. 135. Zakona o nasleđivanju odricanje od nasleđa koje je učinjeno pre njegovog otvaranja nema pravnog dejstva.



- 66 -

119977.. Sud je u ostavinskom postupku vezan pravosnažnim rešenjem nadležnog upravnog organa o eks-

proprijaciji zemljišta i zgrada na tom zemljištu u pogledu nepokretnosti koje su obuhvaćene reše-njem o eksproprijaciji, pa stoga nije ovlašćen da u vanparničnom postupku ceni zakonitost takvog rešenja nadležnog upravnog organa.


119988.. Pre donošenja odluke o prekidu postupka radi utvrđivanja punovažnosti usmenog testa-

menta bez postojanja isprave o tome, sud je dužan da zapisnik o saslušanju svedoka pred koji-ma je usmeni testament izjavljen proglasi po odredbama o proglašenju pismenog testamenta.

Iz obrazloženja: Opštinski sud je rešenjem prekinuo postupak raspravljanja zaostavštine ostavioca bez zakonskih

naslednika, pošto je u toku saslušanja svedoka pred kojima je izjavljen usmeni testament, javni pra-vobranilac opštine osporio punovažnost testamenta.

Po žalbi lica koje je upućeno da pokrene parnicu, okružni sud je ukinuo rešenje opštinskog suda i predmet vratio na ponovno odlučivanje.

Kod nespornih činjenica da ostavilac nije imao zakonskih naslednika niti je sačinio pismeni te-stament, a poseduje pokretnu i nepokretnu imovinu, opštinski sud je pravilno postupio saslušanju sve-doka pred kojima je ostavilac izjavio usmeni testament o okolnostima od kojih zavisi punovažnost te-stamenta i o njegovoj sadržini, pošto nije sačinjena isprava sa svojeručnim potpisima svedoka.

Pogrešio je, međutim, opštinski sud što je u smislu člana 108. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku Srbije, nije proglasio zapisnik o saslušanju svedoka, po odredbama koje važe za proglaše-nje pismenog testamenta, već je lice koje je označeno u izjavama svedoka kao testamentalni nasled-nik, uputio na parnicu kao lice čije pravo smatra manje verovatnim. Tek po proglašenju zapisnika o saslušanju svedoka pred kojima je ostavilac izjavio usmeni testament, sud je mogao odlučivati o predlogu javnog pravobranioca za prekid postupka zbog postojanja sporne činjenice od koje zavisi pravo na nasleđe, punovažnost testamenta - u smislu člana 119. Zakona o vanparničnom postupku Srbije. Pri tome sud je bio dužan da ceni i činjenicu da je punovažnost testamenta osporio javni pra-vobranilac.

Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu, Gž. 6192/84)

119999.. Kad je pravosnažno rešenje o nasleđivanju doneto pre stupanja na snagu Zakona o nasleđivanju,

onda se zaostavština smatra raspravljenom i prema licima, kojima po ranijim propisima nije pripadalo pravo nasleđivanja, bez obzira što bi im po Zakonu o nasleđivanju nasledno pravo pripadalo. To znači da se utvrđeno pravo udovičkog uživanja, koje kao institut nije propisano Zakonom o nasleđivanju, ima poštovati, pa naslednici bračnog druga, kome je konstituisano pravo udovičkog uživanja, ne mogu to pravo pretvoriti u stvarno pravo i ne mogu nasleđivati imovinu umrlog bračnog druga kome je doži-votno uživanje bilo konstituisano, bez obzira što je on umro u režimu Zakona o nasleđivanju.



- 67 -

220000.. Shodno članu 144. Zakona o nasleđivanju, moguće je zaključenje ugovora o prenosu između na-

slednika zaostavštine i lica koje nije naslednik. Takav ugovor ima samo obligaciono-pravni karakter i obavezuje naslednika da po izvršenoj deobi nasledni deo, koji je prodao, preda saugovoraču. Među-tim, do izvršenedeobe nasledstva kupac ne može ostvarivati nikakvo pravo iz tog ugovora.


220011.. Shodno čl. 218. Zakona o nasleđivanju, pravnosnažno rešenje o nasleđivanju ne vezuje nasledni-

ka koji nije učestvovao u postupku raspravljanja zaostavštine, pa on može, u skladu sa čl. 221. Zako-na o nasleđivanju i čl. 130. Zakona o vanparničnom postupku, ostvarivati svoja nasledna prava u parnici.


220022.. Kad tužilac, kao jedan od naslednika u ostavinskom postupku izjavi da poseduje ugovor o doži-

votnom izdržavanju sa pokojnim ostaviocem, ali da ne želi da koristi prava iz ugovora, pa predloži da se zaostavština raspravi po zakonu, posle pravosnažnosti rešenja o nasleđivanju, ne može u parni-ci da utvrđuje svoje jače pravo nasleđivanja, ako u ostavinskom postupku nije prigovorio pravu dru-gih naslednika.

(Iz rešenja Okružnog suda Kragujevac, Gž-487/84)

220033.. Zaostavština lica prelazi po sili zakona na njegove naslednike u trenutku smrti (član 130. Zakona

o nasleđivanju). Ovim momentom otvara se i nasledstvo na njegovoj imovini (član 123. Zakona o nasleđivanju), od kog trenutka počinju teći rokovi propisani za zastarelost i za ostvarivanje nekih na-sledno-pravnih ovlašćenja.

Pošto je ostavilac umro 1981. godine, dakle u vreme važenja saveznog Zakona o nasleđiva-nju, to se na ovaj slučaj imaju primeniti odredbe tog zakona, shodno članu 232. Zakona o nasle-đivanju SR Srbije, kojim je izričito propisano da se na nasleđa otvorena pre stupanja na snagu re-publičkog zakona, po kojima nije doneta pravnosnažna odluka, kao što je ovde slučaj, imaju pri-meniti odredbe saveznog Zakona o nasleđivanju. U konkretnom slučaju to znači, da će se na ovaj slučaj primeniti odredba člana 144. saveznog Zakona o nasleđivanju, kojom su propisani rokovi u kojima zastareva pravo na zahtevanju zaostavštine, zavisno od savesnosti odnosno nesavesnosti dr-žaoca zaostavštine.


220044.. Kad svi naslednici sporazumno predlože deobu i način deobe, sud je dužan da ovaj sporazum

unese u rešenje o nasleđivanju, propuštanjem ovoga čini bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz čl. 354. st. 2. tač. 13. ZPP, što predstavlja razlog za ukidanje rešenja.

(Iz rešenja Okružnog suda Kragujevac, Gž-134/82)


- 68 -

220055.. Mesna nadležnost u sporovima iz nasledno-pravnih odnosa. U ostavinskom postupku tužilja je

upućena na parnicu radi dokazivanja povređenog prava na nužni deo na zaostavštini svog supruga kao i na dokazivanje prava vlasništva na delu ove nepokretnosti po osnovu bračne tekovine.

U tako pokrenutoj parnici Okružni sud nalazi da je pravilan zaključak prvostepenog suda da je za postupanje isključivo mesno nadležan opštinski sud na čijem području se nalazi predmetna nepo-kretnost u smislu člana 56. ZPP, budući da se predmetni postupak vodi povodom utvrđenja svojine na nepokretnosti.

U konkretnom slučaju ostavinski postupak nije pravnosnažno okončan ali se parnica vodi za utvrđenje svojine kao spor iz nasledno-pravnog odnosa kao i na osnovu bračne tekovine, usled čega nema mesta primene člana 62. ZPP, već primeni propisa o isključivoj nadležnosti suda prema mestu nalaženja sporne nepokretnosti.


ODREĐIVANJE NAKNADE ZA EKSPROPRISANU

NEPOKRETNOST (Član 132 -140)

220066.. Okolnost što je korisnik eksproprijacije stan dodelio trećem licu, ne može biti osnov da se

predlagaču kome nije dodeljen stan umanji naknada za eksproprisanu nepokretnost.

Iz obrazloženja:

U ovom vanparničnom postupku sud je odredio naknadu za eksproprisanu nepokretnost, s obzi-rom da korisnik eksproprijacije i raniji sopstvenici pred nadležnim opštinskim organom uprave nisu zaključili punovažan sporazum o naknadi za eksproprisanu nepokretnost. Visina naknade je određe-na prema tržišnoj ceni takve nepokretnosti, na osnovu čl. 43. u vezi sa članom 72. Zakona o ekspro-prijaciji, a u iznosu označenom u izreci prvostepenih rešenja. Obavezan je krajnji korisnik da predla-gačima isplati određenu naknadu sa zateznom kamatom od presuđenja do isplate. Za takvu odluku nižestepeni sudovi su dali valjane razloge koje prihvata i revizijski sud, tako da se u reviziji protivni-ka predlagača (krajnjeg korisnika) neosnovano ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava. U postupku pred prvostepenim sudom utvrđeno je da su korisnici stanova u eksproprisanoj zgradi (B.A. i E.G.), treća lica u odnosu na predlagača. Predlagači su pravnosnažnim rešenjem o ekspropri-jaciji označeni kao zemljišno knjižni suvlasnici eksproprisane nepokretnosti, pa se naknada za eks-proprisanu nepokretnost koja njima pripada, ne može umanjivati zato što je trećim licima dodeljen stan na korišćenje od strane korisnika eksproprijacije.

(Vrhovni sud Srbije, Rev. 1100/06, od 15.06.2006. godine)


- 69 -

220077.. Kada je pravnom prethodniku tužioca oduzeta parcela, a nije pred opštinom sproveden

postupak eksproprijacije niti je naknada isplaćena, a u međuvremenu je pomenuta parcela pretvorena u regionalni put, tada je osnovan prigovor pasivne legitimacije istaknut od tužene opštine.

Iz obrazloženja: Prema članu 20. Zakona o putevima, regionalni put je u svojini Republike Srbije. Stoga je u po-

novnom postupku nužno predočiti tužiocu da tužbu proširi i na Republiku Srbiju, da se postavi zah-tev da se prema novotuženom utvrdi da je predmetna parcela u državnoj svojini Republike Srbije, da se izvrši promena upisa u katastru i briše sa imena tužioca i da se tako usaglasi faktičko stanje sa pravnim.

(Iz rešenja Okružnog suda u Užicu, Gž. 5/06, od 13.02.2006. godine)

220088.. Zastarelost potraživanja pravične naknade za nepokretnosti koje su prešle u društvenu

svojinu po osnovu eksproprijacije, odnosno nacionalizacije ili po drugom zakonskom osnovu, gde se naknada određuje po službenoj dužnosti, počinje da teče prvog dana posle dana kada je raniji vlasnik nepokretnosti imao pravo da zahteva naknadu određenu poravnanjem ili odlu-kom suda.

Iz obrazloženja: Pravnosnažnim rešenjem Okružnog suda u N.S. br. Gž. 2005/03 od 9.10.2003. godine odbijena

je kao neosnovana žalba protivnika predlagača i potvrđeno rešenje Opštinskog suda u B.P. br. R. 36/95 od 19.02.2003. godine kojim je protivnik predlagača Opština B.P. obavezana da predlagaču J. S. na ime pravične naknade za nepokretnost isplati 1.053.000,00 dinara sa zakonskom zateznom ka-matom počev od 8.12.2002. godine do isplate, te da mu naknadi troškove postupka. Blagovremenom i dozvoljenom revizijom protivnik predlagača pobija drugostepeno rešenje zbog bitnih povreda po-stupka i zbog pogrešne primene materijalnog prava. Revizija protivnika predlagača nije osnovana. Prema utvrđenom činjeničnom stanju 12.4.1985. godine Komitet za urbanizam, građevinske, stam-beno-komunalne i imovinske poslove doneo je rešenje kojim se preuzima posed neizgrađenog građe-vinskog zemljišta u korist protivnika predlagača od ranijeg sopstvenika J. M. iz B.P. i to parcelu br. 3457/02 površine od 1 ar i 82 m2 i parcelu br. 3458/2 površine od 20 ari i 21 m2. Ovo rešenje postalo je pravnosnažno 27.04.1985. godine. Povodom ovog rešenja pred sudom je vođen postupak pod br. P. 361/88 radi utvrđivanja naknade za eksproprisanu nepokretnost, a koji postupak je okončan 15.11.1988. godine donošenjem rešenja kojim je određen prekid postupka. Dana 16.03.1993. godine Sekretarijat za poslove opštinske uprave doneo je rešenje kojim se preuzima posed neizgrađenog građevinskog zemljišta u korist Opštine B.P. upisane u zemljišno-knjižni uložak br. 656 KO B.P. parcela br. 4458/02, površine od 14 ari i 04 m2, ranijeg sopstvenika J.M. iz B.P. Ovo rešenje je po-


- 70 -

stalo pravnosnažno 2.05.1993. godine. Dana 28.11.1993. godine preminula je J. M., te je iza nje po-krenut ostavinski postupak u kome je za zakonskog naslednika proglašen njen sin J. N., a koji je pre-minuo 4.12.1993. godine i čiji je pravni sledbenik po osnovu zaveštanja predlagač. Ovo rešenje je postalo pravnosnažno 20.07.2001. godine. U prometu, po slobodnoj pogodbi, tržišna vrednost neiz-građenog građevinskog zemljišta koje nije uređeno na lokaciji na kojoj se nalazi preuzeto zemljište na dan 8.12.2002. godine iznosila je za 1m preko 750,00 dinara. Kada se iznos od 750,00 dinara po 1m pomnoži sa površinom od 14 ari i 0,4 m2 dobije se iznos od 1.053.000,00 dinara, a što je tržišna vrednost predmetne nekretnine. Na utvrđeno činjenično stanje pravilno je primenjeno materijalno pravo kada je predlog za određivanje naknade za preuzeto neizgrađeno građevinsko zemljište usvo-jen. Pravnosnažnim rešenjem izvršeno je deposediranje neizgrađenog građevinskog zemljišta, tako da je naknada u skladu sa odredbama člana 42. Zakona o eksproprijaciji pravilno utvrđena prema tr-žišnoj ceni takvog zemljišta, a prema okolnostima u momentu veštačenja izvršenog neposredno pre donošenja prvostepene odluke o naknadi, što je u skladu sa odredbama stava 2. člana 41. Zakona o eksproprijaciji. Predlagač J. S. je pravni sledbenik pokojne J. M. od koje su preuzete predmetne ne-pokretnosti, tako da nisu osnovani navodi revizije da nije aktivno legitimisan u predmetu utvrđivanja naknade. Nisu osnovani ni navodi revizije da je došlo do zastarelosti potraživanja naknade, jer prema stanovištu Vrhovnog suda Srbije, zastarelost potraživanja pravične naknade za nepokretnosti prešle u društvenu svojinu po osnovu eksproprijacije, odnosno nacionalizacije ili po drugom zakonskom osnovu gde se naknada određuje po službenoj dužnosti počinje da teče prvog dana posle dana kad je raniji vlasnik nepokretnosti prema zakonu imao pravo da zahteva naknadu određenu poravnanjem ili odlukom suda. Pošto se naknada određuje po službenoj dužnosti, raniji vlasnik nepokretnosti ne mo-že da snosi štetne posledice zbog eventualnih propusta državnih organa. Kada je predlagač podneo zahtev da se odredi naknada, obaveza protivnika predlagača nije bila određena, tako da protivnik predlagača nije mogao da istakne prigovor da je obaveza zastarela, kako pravilno zaključuju nižeste-peni sudovi. Na osnovu navedenog, primenom člana 393. i člana 400. Zakona o parničnom postup-ku, revizija je kao neosnovana odbijena.


220099.. Visina kamate kod novčane kazne za eksproprisane nepokretnosti je u visini rasta cena na

malo, a ne u visini zakonske zatezne kamate.

Iz obrazloženja:

Međutim, pogrešio je prvostepeni sud kada je na iznos pravične novčane naknade protivniku predlagača dosudio zakonsku zateznu kamatu počev od donošenja prvostepenog rešenja. Zakonska zatezna kamata je kazna dužniku koji nije na vreme ispunio svoju novčanu obavezu. Ovde se ne radi o tome, već cilj kamate treba da bude da se do padanja u docnju, očuva novčana supstanca, što se po-stiže kamatom u visini rasta cena na malo, pa je saglasno navedenom preinačeno prvostepeno reše-nje u pogledu kamate i na utvrđen iznos pravične novčane naknade za eksproprisane nepokretnosti predlagaču dosuđena kamata u visini rasta cena na malo prema poslednjim objavljenim podacima re-publičkog organa nadležnog za poslove statistike, a ne zakonska zatezna kamata.

(Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu Gž. br. 564/06 od 7.04.2006. godine)


- 71 -

221100.. Odluka o visini novčane naknade za oduzeto zemljište treba da sadrži i odredbe koje se od-

nose na kamatu koja pripada ranijem vlasniku od momenta donošenja odluke do dospelosti da bi se očuvala i zaštitila od inflacije vrednost novčane naknade utvrđena odlukom.

Iz obrazloženja: Predlagaču je utvrđena pravična novčana naknada za oduzeto zemljište koje nije moglo da se

vrati, uz obavezu protivnika predlagača da na utvrđeni iznos novčane naknade plati i kamatu u visini stope rasta cena na malo na iznose dospelih rata počev od dospelosti svake pojedinačne rate pa do konačne isplate. Prema odredbi čl. 12b st. 1. Zakona o načinu i uslovima priznavanja prava i vraća-nju zemljišta koje je prešlo u društvenu svojinu po osnovu poljoprivrednog zemljišnog fonda i konfi-skacijom zbog neizvršenih obaveza iz obaveznog otkupa poljoprivrednih proizvoda ("Sl. glasnik RS", br. 18/91, 20/92, 42/98) u slučaju kada je visinu novčane naknade utvrdio nadležni sud, nakna-da se plaća u jednakim tromesečnim ratama u roku od 10 godina, počev od isteka godine dana od da-na pravosnažnosti sudske odluke, a prema st. 3. istog propisa na dospele obaveze iz st. 1 ovog člana plaća se kamata u visini rasta cena na malo, prema poslednjim objavljenim podacima Republičkog organa nadležnog za poslove statistike. Po nalaženju Okružnog suda, na dospele obaveze novčane naknade utvrđene u smislu gore navedenih zakonskih propisa ranijem vlasniku pripada kamata u vi-sini stope rasta cena na malo počev od donošenja odluke suda u vanparničnom postupku o utvrđiva-nju visine naknade pa do dospelosti, čime se postiže da se očuva i zaštiti od inflacije vrednost novča-ne supstance utvrđene rešenjem o novčanoj naknadi (drugo je pitanje prava na zakonsku zateznu ka-matu koje se sada ne postavlja). U suprotnom, novčana naknada u periodu od donošenja odluke o na-knadi pa do dospelosti, bila bi izložena nepovoljnom dejstvu inflacije. Prema odredbi čl. 9. st. 3. na-vedenog zakona naknada će se odrediti na način i po propisima za utvrđivanje naknade za ekspropri-sanu nepokretnost. Čl. 134. Zakona o vanparničnom postupku propisuje da se postupak za određiva-nje naknade za eksproprisane nepokretnosti pokreće i vodi po službenoj dužnosti, što dalje znači da je u ovakvoj situaciji prvostepeni sud i po službenoj dužnosti bio dužan da odluči i o kamati o kojoj je reč, počev od donošenja odluke o naknadi pa do dospelosti obaveza. Kako prvostepeni sud reše-njima od 16.05.2001. godine i 10.12.2001. godine nije odlučio o kamati i za sporni period,zahvalju-jući delom i procesnoj neaktivnosti predlagača (izostanak žalbe u tom delu), Okružni sud nalazi da je prvostepeni sud pravilno postupio kada je pobijanim rešenjem odlučio i o obavezi protivnika predla-gača na plaćanje kamate i za period od donošenja rešenja o naknadi pa do dospelosti. Istina, prvoste-peni sud je odluku doneo u pogrešnoj formi, kao rešenje o ispravci. Takvo rešenje ima karakter do-punske odluke po službenoj dužnosti i na zakonitost rešenja nema značaja što je rešenje označeno kao rešenje o ispravci jer je važna suština, a ne forma.


221111.. Kada je pred organom uprave zaključen sporazum o naknadi za eksproprisane nepokret-

nosti, ne može se naknadno odlučivati u vanparničnom postupku o zahtevu za uvećanje nakna-de po čl. 51. Zakona o eksproprijaciji.


- 72 -

Iz obrazloženja: Pobijanim rešenjem odbijen je predlog predlagača, kojim su tražile da se protivnik predlaga-

ča obaveže da uveća iznos naknade za eksproprisane nepokretnosti od 5.267.120,60 dinara za 10% i tako uvećani iznos isplati predlagačima pod pretnjom prinudnog izvršenja, i odlučeno je da svaka strana snosi svoje troškove postupka. U prvostepenom postupku je utvrđeno da su predla-gači kao raniji vlasnici i protivnik predlagača, kao korisnik eksproprijacije, pred nadležnim orga-nom uprave Opštine L..., 1.04.2005. godine zaključili sporazum o naknadi za eksproprisano ze-mljište, građevinske objekte, voćne zasade, useve i drvnu masu, u ukupnom iznosu od 15.801.362,00 dinara. U tom postupku predlagači su preko svog punomoćnika tražili uvećanje tr-žišne cene prema čl. 51. Zakona o eksproprijaciji za sve učesnike, međutim, protivnik predlaga-ča, odnosno korisnik eksproprijacije, ovaj zahtev nije prihvatio, da bi posle toga predlagači pri-hvatili ponudu koju je učinio korisnik eksproprijacije prema kojoj su zaključili sporazum, dok su u pogledu čl. 51. Zakona o eksproprijaciji izjavili da će ovo pravo pokušati da ostvare u sudskom postupku. Kod ovakvog stanja stvari, uvećanje naknade po čl. 51. Zakona o eksproprijaciji, pošto je sporazum o naknadi već zaključen, ne može se ostvariti u vanparničnom postupku, jer je o pi-tanju naknade odlučeno u zakonito sprovedenom postupku.


221122.. Prilikom odlučivanja o visini novčane naknade za oduzeto zemljište koje je u međuvreme-

nu postalo građevinsko u građevinskom području, neće se uzimati u obzir vrednost ulaganja opštine kao protivnika predlagača u opremanje predmetnog zemljišta tzv. spoljašnjom infra-strukturom.

Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo kada je, na način kao u izreci pobija-

nog rešenja, saglasno odredbama čl. 12. i 12b Zakona o načinu i uslovima priznavanja prava i vraćanju zemljišta oduzetog po osnovu poljoprivrednog zemljišnog fonda i konfiskacijom zbog neizvršenih obaveza iz obaveznog otkupa poljoprivrednih proizvoda, odlučio o naknadi za oduze-to zemljište koje nije moglo da se vrati, jer je postalo građevinsko u građevinskom području. Vi-sina naknade utvrđena je prema tržišnoj vrednosti tog zemljišta kako to nalaže odredba čl. 42. Zakona o eksproprijaciji, pri čemu je tržišna vrednost pravilno utvrđena veštačenjem na iznos od 58.500,00 dinara po jednom aru, odnosno 585,00 dinara po 1 m2, pri čemu je veštak uzeo u obzir sve parametre koje opredeljuju tržišnu vrednost, a prvostepeni sud je imao u vidu ne samo nalaz i mišljenje veštaka, nego i iskaze saslušanih svedoka i ostale izvedene dokaze. Neosnovano je isti-canje u žalbi protivnika predlagača da je prvostepeni sud bio dužan da uzme u obzir vrednost ula-ganja protivnika predlagača Opštine U. u opremanje predmetnog zemljišta tzv. spoljašnjom infra-strukturom zbog toga što se radi o ulaganjima praktično svih građana koji žive u Opštini U..., i zbog toga što bi, u slučaju mogućnosti vraćanja zemljišta, ono predlagaču bilo vraćeno u onom obliku u kojem se sada nalazi i stoga nema opravdanja da se tržišna vrednost zemljišta umanjuje iz razloga o kojima je napred bilo reči.



- 73 -

221133.. Postupak određivanja naknade za eskproprisanu nepokretnost se pokreće i vodi po službe-

noj dužnosti.

Iz obrazloženja: Prvostepeni sud utvrđuje tržišnu vrednost oduzetih nepokretnosti prema nalazu veštaka, iz razlo-

ga što ni predlagači ni protivnici predlagača nisu predložili druge dokaze kojima bi se utvrdila even-tualno drugačija tržišna vrednost, dok prema izjavi predlagača nije bilo prometa u neposrednoj blizi-ni. Kako se radi o postupku, gde sud postupa po službenoj dužnosti, to je prvostepeni sud morao po službenoj dužnosti da utvrdi činjenicu da li je u okruženju predmetnih nepokretnosti bilo prometa ili ne, a ne da se samo osloni na navode učesnika u postupku. Zbog toga je potrebno da prvostepeni sud u ponovnom postupku, po službenoj dužnosti, pribavi izveštaj Poreske uprave na okolnost da li je u neposrednoj blizini predmetnih nepokretnosti bilo prometa ili ne, kao i eventualno po kojoj ceni, i da, u vezi i s tim, oceni nalaz veštaka koji se izjašnjavao u pogledu tržišne vrednosti predmetnih ne-pokretnosti.


221144.. Ne smatra se da je predlog predlagača za određivanje naknade za eksproprisanu nepokret-

nost povučen ukoliko punomoćnik predlagača ne dođe na raspravu.

Iz obrazloženja: Rešenjem prvostepenog suda predlog predlagača smatra se povučenim. Drugostepeni sud je usvojio žalbu predlagača, ukinuo prvostepeno rešenje i predmet vratio prvo-

stepenom sudu na ponovni postupak i odluku. U konkretnom slučaju radi se o vanparničnom postupku određivanja naknade za eksproprisanu

nepokretnost, a na raspravu od 11.05.2004. godine, punomoćnik predlagača nije došao. Sud je pogrešno primenio odredbe Zakona o vanparničnom postupku, posebno čl. 134. i čl. 11.

koje regulišu da se pomenuti postupak vodi po službenoj dužnosti, da je hitan, da čak nema ni preki-da postupka usled smrti stranke, a takođe je regulisano da izostanak stranke ne sprečava sud da i da-lje postupa.

To znači da nije imalo uslova da se smatra da je predlog predlagača povučen. (Iz rešenja Okružnog suda u Čačku, Gž. br. 1038/04 od 28.09.2004. godine)

221155.. U vanparničnom postupku određivanja pravične naknade za izuzeto građevinsko zemljište, a y

skladu sa odredbom čl. 135. Zakona o vanparničnom postupku, odlučuje sud u veću od troje sudija, a ne sudija pojedinac, pa je isključena saglasnost stranaka da sudi sudija pojedinac u konkretnoj prav-noj stvari.

(Iz rešenja Okružnog suda u Novom Pazaru, Gž. 186/04 od 30.03.2004. godine)


- 74 -

221166.. Kada se utvrdi visina naknade za eksproprisanu nepokretnost primenom odredbe čl. 42.

Zakona o eksproprijaciji, a u vezi Zakona o načinu i uslovima priznavanja prava i vraćanja zemljišta koje je prešlo u društvenu svojinu po osnovu poljoprivrednog zemljišnog fonda (PZF) i konfiskacija zbog neizvršenih obaveza iz obaveznog otkupa poljoprivrednih proizvoda, rokovi za otplatu su određeni u čl. 12. tačka 6. pomenutog zakona.

Iz obrazloženja: Rešenjem Opštinskog suda u I. R. ___/99 od 9.06.2000. godine, obavezan je protivnik predlaga-

ča da predlagaču na ime naknade za oduzeto zemljište plati novčani iznos iz izreke u jednakim tro-mesečnim ratama u roku od 10 godina, počev od isteka godine dana od dana pravnosnažnosti reše-nja, sa kamatom na dospele obaveze u visini rasta cena na malo prema poslednjim objavljenim poda-cima Republičkog organa nadležnog za poslove statistike. Rešenjem Okružnog suda u U... Gž. ___/2001 od 11.04.2001. odbijena je kao neosnovana žalba protivnika predlagača, a potvrđeno je re-šenje Opštinskog suda u I. R. ___/99 od 9.06.2000. Protiv pravnosnažnog rešenja Okružnog suda u U., protivnik predlagača je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava. Vrhovni sud Srbije je svojim rešenjem rev. ___/2001 od 3.10.2002. odbio kao neosnovanu reviziju protivnika predlagača izjavljenu protiv rešenja Okružnog suda u U. Gž. ___/2001. od 11.04.2001. godine. U re-šenju Vrhovnog suda Srbije je ukazano sledeće: Nakon pravnosnažnosti rešenja komisije za vraćanje zemljišta u Opštini I., kojim se utvrđuje da predlagač ima pravo na novčanu naknadu za oduzeto ze-mljište, prvostepeni sud je u vanparničnom postupku izvođenjem dokaza veštačenjem, utvrdio trži-šnu vrednost zemljišta. Veštak je imao površinu parcela, nadmorsku visinu na kojoj se zemljište na-lazi, kvalitet zemljišta, njegovu plodnost, pogodnost za obradu, udaljenost od puta i mogućnost kori-šćenja za druge namene. Veštak je dao podatke o prometnoj vrednosti zemljišta istog kvaliteta, a iz spisa proizilazi da je kod dobijanja cene na tržištu pribavio i podatke na licu mesta u selu i od dve agencije za promet nepokretnostima, čije je sedište na teritoriji Opštine I. Kod tako utvrđenih činje-nica, proizilazi da je pravilno primenjeno materijalno pravo kada je protivnik predlagača obavezan da utvrđene novčane iznose isplati predlagaču, i to na način i u rokovima propisanim u čl. 12. tač. 6. Zakona o načinu i uslovima priznavanja prava i vraćanja zemljišta koje je prešlo u društvenu svojinu na osnovu PZF i konfiskacijom zbog neizvršenih obaveza iz obaveznog otkupa poljoprivrednih pro-izvoda. Prema odredbi čl. 42. Zakona o eksproprijaciji, naknada za eksproprisano zemljište određuje se u novcu prema tržišnoj ceni takvog zemljišta. Time su neosnovani razlozi koji se ističu u reviziji, pa je Vrhovni sud primenom čl. 393. u vezi čl. 400. ZPP, a u vezi čl. 30. Zakona o vanparničnom po-stupku, odlučio kao u izreci rešenja.


221177.. U vanparničnom postupku na isplatu novčane naknade za oduzeto zemljište po Zakonu o načinu

i uslovima priznavanja prava i vraćanju zemljišta koje je prešlo u društvenu svojinu po osnovu poljo-privrednog zemljišnog fonda i konfiskacijom zbog neizvršenih obaveza iz obaveznog otkupa poljo-privrednih proizvoda može biti obavezana ona organizacija u odnosu na koju je takva obaveza usta-novljena pravnosnažnim rešenjem donetim u postupku za vraćanje zemljišta.


- 75 -

Na isplatu novčane naknade može biti obavezana i organizacija - preduzeće čiji je osnivač oba-vezana organizacija, jer za obaveze nastale pre osnivanja solidarno odgovaraju osnivači i novonasta-la organizacija.

Obaveza opštine, a zatim Republike Srbije na isplatu novčane naknade za oduzeto zemljište na-staje onda kada se izvršenje radi ostvarenja potraživanja prema prethodnom dužniku nije moglo sprovesti na sredstvima izvršenja iz čl. 27. ZIP-a, i usled toga postupak izvršenja pravnosnažno u potpunosti obustavljen.

U navedenom slučaju sud može na predlog poverioca odrediti izvršenje prema opštini, odnosno Republici Srbiji kao dužnicima na osnovu izvršne isprave po kojoj je dužnik određena organizacija i pravnosnažnog rešenja o obustavi izvršenja u odnosu na tu organizaciju, odnosno opštinu.

(Pravni stav građanskog odeljenja Vrhovnog suda Srbije, od 28.02.2000. godine)

221188.. Povreda pravila koja prethode sporazumnom određivanju naknade za eksproprisanu nepokret-

nost ne čine samo po sebi sporazum apsolutno ništavim u smislu člana 103. Zakona o obligacionim odnosima ukoliko je sporazum zaključen u pismenom obliku i ukoliko je izvršen. Ako je sporazum izvršen ništavost se u smislu člana 107. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima ne može isticati.


221199.. Naknada za eksproprisanu nepokretnost ranijem sopstveniku - kome je pre 31. 10. 1990. godine, do-

deljen na korišćenje odgovarajući stan, određuje se tako što se utvrđena tržišna vrednost eksproprisane nepokretnosti umanjuje za vrednost stana datog na korišćenje.

Vrednost stana datog na korišćenje utvrđuje se na osnovu tržišne vrednosti tog stana umanjene za otkupnu cenu tog stana, valorizovanu do momenta kada se tržišna vrednost određuje.

Ukoliko je tako utvrđena vrednost datog stana veća od utvrđene tržišne vrednosti eksproprisane zgrade ili stana, sud će odbiti predlog za određivanje ove naknade.

(Pravno shvatanje građanskog odeljenja Vrhovnog suda Srbije od 27.12.1999. godine)

222200.. Naknada za oduzeto poljoprivredno zemljište koje je u momentu vraćanja bilo građevin-

sko, određuje se po propisima za utvrđivanje naknade za eksproprisanu nepokretnost. Pritom je bez značaja okolnost što je sporno zemljište u vreme oduzimanja predstavljalo poljoprivred-no zemljište, budući da se naknada određuje prema sadašnjem karakteru zemljišta.

Iz obrazloženja: Kod nesporne činjenice da je od predlagača oduzeto poljoprivredno zemljište koje sada predsta-

vlja građevinsko zemljište u građevinskom području, predlagačima pravo na naknadu za oduzeto ze-mljište pripada u smislu čl. 1. i čl. 9. st. 3. Zakona o načinu i uslovima priznavanja prava i vraćanju zemljišta... ("Službeni glasnik RS", br. 18/91 i 20/92) po propisima za utvrđivanje naknade za eks-proprisanu nepokretnost. Kako oduzeto zemljište predstavlja građevinsko zemljište u smislu čl. 3.


- 76 -

tač. 2. Zakona o građevinskom zemljištu, predlagačima će se naknada odrediti shodno čl. 42. Zakona o eksproprijaciji u vezi čl. 9. Zakona o načinu i uslovima priznavanja prava i vraćanju zemljišta... a bez značaja je okolnost što je sporno zemljište u vreme oduzimanja predstavljalo poljoprivredno ze-mljište, budući da se prema navedenim propisima naknada određuje prema sadašnjem karakteru ze-mljišta.


222211.. Postupak određivanja naknade za eksproprisanu nepokretnost, u kome do dana stupanja na snagu

ovog zakona nije zaključen sporazum o naknadi, odnosno nije doneta pravosnažna sudska odluka, okončaće se po odredbama ovog (novog) Zakona.

(Iz presude Vrhovnog suda Srbije, Gzz. 31/97 od 8.01.1998. godine)

222222.. Odluka Saveznog ustavnog suda, koja predstavlja razlog za ponavljanje postupka iz čl. 81. st. 3.

Zakona o Saveznom ustavnom sudu, nije novi dokaz iz čl. 421. tač. 9. ZPP, pa se zbog proteka roka od 30 dana od dana objavljivanja ove odluke, predlog za ponavljanje postupka ne može odbaciti kao neblagovremen.

(Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu Gž. 7131/97 od 1.10.1997. godine)

222233.. Postupak određivanja naknade za eksproprisanu nepokretnost, u kome do dana stupanja na snagu

Zakona o eksproprijaciji ("Sl. glasnik RS", br. 53/95) nije zaključen sporazum o naknadi, odnosno nije doneta pravosnažna odluka, okončaće se po odredbama ovog zakona.

(Iz odluke Vrhovnog suda Srbije, Rev. 3162/97 od 29.10.1997. godine)

222244.. Otuđenje imovine u toku postupka eksproprijacije nema pravnog dejstva prema korisniku eks-

proprijacije. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 3909/97 od 2.04.1997. godine)

222255.. Za dozvoljenost revizije u postupku određivanja naknade za eksproprisanu nepokretnost mero-

davan je momenat donošenja pravnosnažne odluke a ne momenat nastupanja pravnosnažnosti. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 3359/96 od 13.11.1996. godine)

222266.. Kada raniji sopstvenik eksproprisane nepokretnosti zahteva naknadu davanjem u svojinu dru-

gog odgovarajućeg zemljišta, odnosno objekta, a korisnik eksproprijacije nudi samo novčanu na-knadu, o obliku ove naknade odlučuje se u vanparničnom postupku po pravnosnažnosti rešenja o eksproprijaciji.

(Bilten sudske prakse Vrhovnog suda Srbije, 1/95)


- 77 -

222277.. Predpostavka za vođenje vanparničnog postupka kod suda radi određivanja naknade za ekspro-

prisane nepokretnosti je postojanje pravnosnažnog rešenja o eksproprijaciji u odnosu na određenog vlasnika nepokretnosti.


222288.. U slučaju deeksproprijacije, vrednost naknade za eksproprijaciju, koju vlasnik treba da vrati,

mora da bude određena u istoj srazmeri prema sadašnjoj vrednosti deeksproprisane nepokretnosti, u kojoj je, pri njenoj isplati, bila određena i visina naknade prema ondašnjoj tržišnoj vrednosti ekspro-prisane nepokretnosti.


222299.. U vanparničnom postupku radi pravične naknade za eksproprisanu nepokretnost kada je žal-

bu osnovano izjavio samo raniji vlasnik, koji do zaključenja rasprave pred prvostepenim sudom nije opredelio visinu svog zahteva, a nema osnova za preinačenje prvostepenog rešenja, drugoste-peni sud će svojim rešenjem žalbu usvojiti, prvostepeno rešenje ukinuti u delu preko prvostepe-nim rešenjem dosuđenog iznosa i predmet vratiti prvostepenom sudu, na ponovno suđenje u tom delu.

(Zaključak savetovanja u Saveznom sudu od 26.12.1991. godine)

223300.. Ne može se jednostranom izjavom, naknadno, opozvati saglasnost nadležnog organa, koja je data na

sporazum o određivanju naknade za eksproprisanu nepokretnost, pa u takvom slučaju ima mesta vođe-nju postupka pred sudom radi održavanja ove naknade.


223311.. Ukoliko između ranijih sopstvenika eksproprisane nepokretnosti i korisnika ove nepokretno-

sti nije postignut sporazum u upravnom postupku i ukoliko pravosnažno rešenje o eksproprijaciji nije poništeno u roku iz člana 39. Zakona o eksproprijaciji, pa je eksproprisana nepokretnost po-stala društveno vlasništvo, a vlasnik za nju nije dobio odgovarajuću naknadu, onda je o zahtevu za utvrđivanje te naknade nadležan sud, u zavisnosti od okolnosti slučaja u vanparničnom ili par-ničnom postupku.


223322.. U postupku određivanja naknade za eksproprisano obradivo poljoprivredno zemljište sud nije

vezan predlozima učesnika o tome koje će se zemljište dati ranijem sopstveniku u naknadu za eks-proprisano poljoprivredno zemljište.



- 78 -

223333.. Za slučaj poništenja rešenja o eksproprijaciji i vraćanja eksproprisane nepokretnosti ranijem vlasni-

ku (deeksproprijacija), primenom načela jednakih vrednosti uzajamnih davanja, vlasnik je dužan da vrati pravičnu naknadu prema kriterijumima po kojima se ona utvrđuje u vreme kada je izvršeno vraćanje.


223344.. Kada je za eksproprisanu nepokretnost izvršena isplata pravične naknade prema okolnostima u

vreme donošenja rešenja prvostepenog suda, bivšem vlasniku ne pripada pravo da zahteva da mu se isplata izvrši prema okolnostima kada se donosi naknadno rešenje, umanjujući iznos isplaćen na osnovu prvog rešenja.

(Iz rešenja Vrhovnog suda Kosova, Gzz. 9/88)

223355.. U postupku određivanja naknade za eksproprisanu nepokretnost pred vanparničnim sudom kori-

snika eksproprijacije može zastupati i lice koje nema položen pravosudni ispit. (Bilten sudskih odluka iz oblasti građanskog prava

1973-1986; 1986; Vrhovni sud Srbije)

223366.. Prilikom dosuđivanja kamate za eksproprisanu nepokretnost sud odlučuje po službenoj dužnosti,

a ne po zahtevu stranke. Sud je dužan da odluči o kamati bez obzira da li je zahtev za kamatu sta-vljen ili nije.


223377.. Zastarelost potraživanja pravične naknade za nepokretnosti koje su prešle u društvenu svojinu po

osnovu eksproprijacije, odnosno nacionalizacije, ili po drugom zakonskom osnovu, gde se naknada od-ređuje po službenoj dužnosti, počinje teći pravog dana posle dana kada je raniji vlasnik nepokretnosti prema zakonu republike, odnosno autonomne pokrajine imao pravo da zahteva naknadu određenu po-ravnanjem ili odlukom suda.

(Zaključak savetovanja u Saveznom sudu, od 28. i 29.05.1986. godine)

223388.. U slučaju eksproprijacije zgrade koja je izgrađena bez odobrenja nadležnog organa, vlasnik ta-

kve zgrade nema pravo na naknadu, već samo pravo da poruši zgradu i odnese materijal. (Iz odluke Ustavnog suda Jugoslavije, U-65/86)

223399.. Prilikom utvrđivanja naknade za eksproprisani građevinski objekat, pored troškova određenih u

odredbi čl. 47. Zakona o eksproprijaciji, u građevinsku vrednost objekta ulaze još i troškovi uređenja građevinskog zemljišta i troškovi prikupljanja tehničke dokumentacije, koji su bili potrebni za grad-nju eksproprisanog objekta.



- 79 -

224400.. Kada je naknada za eksproprisane građevinske objekte ranijem vlasniku delimično isplaćena pre

presuđenja, razlika do punog iznosa naknade obračunava se tako što se prethodno utvrdi koji je pro-cenat već isplaćen ranijem vlasniku eksproprisane nepokretnosti od ukupne visine pravične naknade utvrđene po cenama u vreme te isplate, a zatim se preostali procenat neisplaćene pravične naknade određuje prema ukupnoj vrednosti iste uzete po cenama u vreme presuđenja.


224411.. Zastarelost potraživanja pravične naknade za nepokretnosti koje su prešle u društvenu svojinu po

osnovu eksproprijacije, odnosno nacionalizacije, ili po drugom zakonskom osnovu gde se naknada određuje po službenoj dužnosti počinje da teče prvog dana posle dana kada je raniji vlasnik nepo-kretnosti prema zakonu Republike (odnosno autonomne pokrajine) imao pravo da zahteva naknadu određenu poravnanjem odnosno odlukom suda.

Potraživanje već utvrđene pravične naknade za navedene nepokretnosti zastareva po čl. 379. Za-kona o obligacionim odnosima.


224422.. Za određivanje naknade za eksproprisanu nepokretnost nadležan je sud na čijem području se nalazi

eksproprisana nepokretnost, bez obzira što je upravni postupak vodio nadležni organ druge opštine. (Vrhovni sud Vojvodine, Rev. 105/85)

224433.. U postupku određivanja naknade za ekproprisanu nepokretnost pred vanparničnim sudom kori-

snika eksproprijacije može zastupati i lice koje nema položen pravosudni ispit. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 1169/84)

224444.. Visina naknade u postupku eksproprijacije određuje se prema cenama u vreme donošenja prvostepe-

ne odluke, koje vreme obuhvata i kraći period vremena od izvršenog veštačenja do dana presuđenja. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 1819/84)

224455.. Kod administrativnog prenosa prava korišćenja zemljišta u društvenoj svojini, u smislu odredaba

Zakona o eksproprijaciji, za oduzeta prava u pogledu zgrada i drugih građevinskih objekata, koji su predmet pravosnažnog rešenja o administrativnom prenosu, ranijem korisniku pripada pravo na od-govarajuću naknadu na teret pravnog lica na koje se prenos vrši, bez obzira da li je te zgrade i druge građevinske objekte podigao sa odobrenjem ili bez odobrenja za gradnju od nadležnog upravnog or-gana, odnosno bez obzira da li ih je stekao teretnim ili besteretnim pravnim poslom.


- 80 -

Vanparnični sud je vezan pravosnažnim rešenjem nadležnog upravnog organa o izvršenom ad-ministrativnom prenosu prava korišćenja zemljišta i poslovnih objekata na tom zemljištu u pogledu nepokretnosti koje su obuhvaćene tim rešenjem, pa nije ovlašćen da u postupku ceni zakonitost reše-nja nadležnog upravnog organa. Zakonitost ovog rešenja može se osporavati u postupku u kome je to rešenje doneto upotrebom redovnog ili vanrednog pravnog sredstva, a posle toga samo po zahtevu nadležnog javnog tužioca ili društvenog pravobranioca samoupravljanja u postupku za poništaj tog rešenja po pravu nadzora u smislu čl. 268. st. 2. Zakona o opštem upravnom postupku.


224466.. Za građevinski objekat bespravno podignut, iako je obuhvaćen pravnosnažnim rešenjem o eks-

proprijaciji, ne može se ostvariti naknada. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije, Gzz. 83/82)

224477.. Na pravo organizacije udruženog rada, odnosno drugog društveno-pravnog lica na naknadu po

osnovu administrativnog prenosa prava korišćenja zemljišta u društvenoj svojini u svrhu izgradnje za oduzeta prava u pogledu zemljišta ili drugih prirodnih bogatstava, ako su mu oni uslov rada, kojom se obezbeđuje da ti uslovi rada ne budu pogoršani, bez uticaja je da li je toj organizaciji udružnog rada, od-nosno drugom društvenom pravnom licu pravo korišćenja na tom zemljištu preneto sa naknadom ili bez naknade.


224488.. Organ uprave nadležan je na osnovu pravnosnažnog rešenja o eksproprijaciji da vrši predaju u posed

eksproprisane nepokretnosti. Za ovu predaju nije potrebna izvršna odluka suda opšte nadležnosti. (Pravno shvatanje Građanskog odeljenja

Vrhovnog suda Srbije utvrđeno na sednici od 12.04.1982. godine)

224499.. Sporazum zaključen u smislu Zakona o eksproprijaciji pred nadležnim organom opštine je ustva-

ri poravnanje o visini naknade koje ima snagu izvršnog naslova. Takvo poravnanje ne može se raskinuti ili menjati zbog promenjenih okolnosti u smislu odredaba

člana 133. Zakona o obligacionim odnosima, a može se pobijati samo zbog prevare, prinude i zablude. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 723/82)

UREĐENJE UPRAVLJANJA I KORIŠĆENJA ZAJEDNIČKE STVARI (Član 141 -147)

225500.. Ako prvostepeni sud svojim rešenjem odbaci predlog predlagača za uređenje međa, pozi-

vajući se na odredbu čl. 141. Zakona o vanparničnom postupku, onda je dužan da u obrazlože-nju navede razloge zašto je podneti predlog nedozvoljen.


- 81 -

Iz obrazloženja: Rešenjem Opštinskog suda u Č... R. broj ___/08 od 30. oktobra 2008. odbačen je kao nedozvo-

ljen predlog predlagača radi uređenja načina korišćenja parcele... a prema protivnicima predlagača. Rešenjem Okružnog suda u Č... Gž. ___/09 od 13. maja 2009., uvažavanjem žalbe predlagača, ukida se rešenje Opštinskog suda u Č... R. br___/08 od 30. oktobra 2008. i predmet vraća prvostepenom sudu na ponovno suđenje. Prvostepeni sud je utvrdio daje među strankama nesporno da predlagač drži zapadni deo pomenute parcele a protivnik istočni deo, da između njihovih delova parcela postoji faktička međa u vidu špalira vinove loze, da se u katastru ova parcela vodi kao suvlasnička u delu od po 1/2 idealne. Dalje prvostepeni sud je zaključio da, bez obzira što se u katastru ova parcela vodi kao sukorisnička u delu od po 1/2 idealne, ne može tražiti uređenje načina korišćenja iste s obzirom da je po pravnosnažnoj presudi... tačno određen u merama i granicama deo koji je pripao protivniku na osnovu ranije pomenutog ugovora o kupoprodaji, pa samim tim nema nikakve zajedničke svojine između stranaka, odnosno stranke nisu sukorisnici na osnovu čega mogu tražiti da se uredi način ko-rišćenja navedene parcele. Zbog toga sud nalazi da predlagač ne može tražiti uređenje načina kori-šćenja pomenute parcele shodno čl. 141. Zakona o vanparničnom postupku, iz kog razloga je njegov predlog odbačen. Prema odredbi čl. 279. ZPP koja se u smislu čl. 30. Zakona o vanparničnom po-stupku primenjuje, predviđeno je da sud može odbaciti tužbu odnosno u konkretnom slučaju pred-log, ukoliko odlučivanje o tužbenom zahtevu ne spada u sudsku nadležnost, ukoliko je tužba podig-nuta neblagovremeno, ako po istom zahtevu već teče parnica, ako je stvar pravnosnažna presuđena, ako je u istoj stvari zaključeno poravnanje, ili ako ne postoji pravni interes tužioca za podizanje tu-žbe. U konkretnom slučaju prvostepeni sud odbacuje predlog za uređenje načina korišćenja, ali ne navodi razlog zbog čega je isti ne dozvoljen i zbog čega se u konkretnom slučaju isti odbacuje.


225511.. Ako pored predloga tužioca za uređenje korišćenja određene katastarske parcele postoji i

zahtev da se utvrdi da je tužilac nosilac prava korišćenja na spornoj parceli, tada ne postoje uslovi za obustavu parničnog postupka i njegov nastavak prema pravilima vanparničnog po-stupka a zbog toga što se o spornom pravu na stvari ili o spornom obimu prava - rešava prema pravilima parničnog postupka.

Iz obrazloženja: U vanparničnom postupku se uređuje način upravljanja i korišćenja zajedničke stvari suvlasnika,

sukorisnika i drugih sudržalaca iste stvari (zajedničari); postupak može pokrenuti svaki od njih ako smatra da je povređen u pravu upravljanja ili korišćenja zajedničke stvari; predlog mora obuhvatiti sve zajedničare, sadržati podatke o zajedničkoj stvari i razloge zbog kojih se postupak pokreće, a po zaka-zanom ročištu zajedničarima će se ukazati na mogućnost da sporazumno urede način upravljanja odn. korišćenja zajedničke stvari. Ukoliko se zajedničari ne sporazumeju sud će izvesti potrebne dokaze i na osnovu rezultata celokupnog postupka doneti rešenje kojim će urediti način korišćenja ili upravlja-nja zajedničkom stvari prema odgovarajućim zakonskim propisima materijalnog prava, te vodeći raču-na o njihovim posebnim i zajedničkim interesima - član 141. Zakona o vanparničnom postupku.

Ukoliko je, međutim, među zajedničarima sporno pravo na stvar koja je predmet postupka ili je sporan obim prava, sud će uputiti predlagača da u određenom roku pokrene parnicu ili postupak pred


- 82 -

upravnim organom radi rešenja spornog prava odn. pravnog odnosa - član 145. Zakona o vanparnič-nom postupku.

Iz stanja u spisima proizilazi da u konkretnom slučaju u postupku nije podnet samo predlog za uređenje načina korišćenja označene katastarske parcele od strane tužioca. Da jeste, bila bi pravil-na odluka prvostepenog suda da se postupak obustavi a nastavi po pravilima vanparničnog postup-ka, i to nezavisno od toga da li se protivna strana (tuženi) slaže sa podnetim predlogom, jer se u odsustvu sporazuma zajedničara i prema odredbama vanparničnog postupka odlukom suda može urediti način korišćenja zajedničke stvari.

Tužilac je, međutim, u ovoj parnici tražio da se utvrdi i da je on nosilac prava korišćenja na spornoj katastarskoj parceli. Iz toga sledi da je – u smislu člana 145. Zakona o vanparničnom postup-ku - među strankama sporno pravo na stvar, što se ne rešava u vanparničnom postupku već prema odredbama Zakona o parničnom postupku.

(Iz Rešenja Višeg trgovinskog suda, VIII Pž. 2973/06 od 31.08.2006. godine)

225522.. Nema mesta prekidu vanparničnog postupka do okončanja parničnog postupka ukoliko se

između stranaka vodi parnica radi utvrđivanja doprinosa u sticanju zajedničke imovine - bračne tekovine, a istovremeno i vanparnični postupak privremenog uređenja načina njenog korišćenja.

Iz obrazloženja: U žalbi protivnika predlagača se ističe da je prvostepeni sud povredio pravila postupka jer nije

izneo ni jedan dokaz na planu utvrđivanja postojanja okolnosti koje bi zahtevale privremeno uređe-nje korišćenja sporne imovine.

Ovi navodi žalbe se ne mogu prihvatiti kao osnovani. Prvostepeni sud pravilno navodi da se u konkretnom slučaju radi o uređenju privremenog nači-

na korišćenja spornih nepokretnosti koje predstavljaju zajedničku svojinu stranaka, a imajući u vi-du nespornu činjenicu da su predlagač i protivnik predlagača bili u vanbračnoj zajednici koja je prema odredbama Zakona o braku i porodičnim odnosima izjednačena sa bračnom zajednicom u pogledu imovinskih odnosa supružnika a da je drugi protivnik predlagača - otac ovde protivniku predlagača na koga se vodi sporna nepokretnost.

Činjenica da se vodi parnični postupak u naznačenom predmetu radi utvrđivanja doprinosa pred-lagača i protivnika predlagača u sticanju te zajedničke imovine ne sprečava privremeno uređenje na-čina korišćenja predmetne nepokretnosti.

Dakle, u postupku nisu učinjene bitne povrede iz člana 361. Zakona o parničnom postupku na koje upućuje član 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, pa ni one na koje se žalbom ukazuje.

Stoga je prvostepena odluka potvrđena. (Iz rešenja Okružnog suda u Čačku, Gž. 1359/05 od 14.10.2005. godine)

225533.. Ukoliko predlagač smatra da je povređeno pravo upravljanja ili korišćenja zajedničke

stvari pokreće se postupak za uređenje korišćenja te stvari.


- 83 -

Iz obrazloženja: Rešenjem Opštinskog suda u Č... P. br. 325/00 od 21.03.2000. godine, odbijen je predlog predla-

gača prema protivnicima da se privremeno uredi način korišćenja stambenog objekta kao zajedničke stvari.

Protiv navedenog rešenja žalbu je izjavio predlagač. Okružni sud u Č... je svojim rešenjem Gž. br. ___/03 od 10.02.2003. godine ukinuo rešenje Op-

štinskog suda u Č... R. br. ___/00 od 21.3.2002. godine i predmet vratio prvostepenom sudu na po-novni postupak i odluku.

U obrazloženju drugostepenog rešenja je navedeno sledeće: Ne može se prihvatiti pravni stav prvostepenog suda da u konkretnom slučaju nema zakonskih

uslova za privremeno uređenje načina korišćenja zajedničke stvari, zbog poremećenih odnosa izme-đu stranaka i što je predlagač napustio kućnu zajednicu.

Naime, u članu 142. Zakona o vanparničnom postupku je predviđeno da se pokreće postupak za uređenje korišćenja zajedničke stvari, kad predlagač smatra da je povređeno pravo upravljanja ili ko-rišćenja te stvari, a sud na osnovu rezultata celokupnog postupka donosi rešenje kojim će urediti na-čin korišćenja i upravljanje zajedničke stvari. Drugim rečima razloge koje je našao prvostepeni sud da u konkretnom slučaju postoje, nemaju zakonskih osnova.


225544.. Pravila postupka o uređenju načina upravljanja i korišćenja zajedničke stvari od strane

suvlasnika primenjuju se i na slučajeve kada više lica ima pravo svojine, pravo korišćenja ili državine na stvarima.

Iz obrazloženja: Odredbom člana 141-147. Zakona o vanparničnom postupku, propisana su pravila na osnovu ko-

jih nadležni sud u slučajevima određenim posebnim zakonima, na zahtev zainteresovanih učesnika, svojom odlukom uređuje način upravljanja i korišćenja zajedničke stvari. Pravila ovog postupka o uređenju načina upravljanja i korišćenja zajedničke stvari od strane suvlasnika primenjuju se i na slučajeve kada više lica ima pravo svojine, pravo korišćenja ili državine na stvarima. Prema odredbi člana 142. Zakona o vanparničnom postupku, svaki zajedničar je ovlašćen da pokrene ovaj postupak samom činjenicom da lično smatra da je od strane drugog zajedničara povređen u pravima koja ima u odnosu na upravljanje i korišćenje na zajedničkoj stvari.

Kako ni jednom odredbom koja reguliše navedenu materiju pravo na pokretanje postupka nije ograničeno na lica koja kao zajedničari moraju da budu i držaoci stvari u pogledu koje postoji nesa-glasnost po pitanju uređenja upravljanja i načina korišćenja, nižestepeni sudovi su pogrešno primeni-li materijalno pravo kada su zauzeli stav da predlagači nisu aktivno legitimisani za pokretanje po-stupka zato što nisu držaoci spornih parcela. Potreba da se saglasnost oko korišćenja raspolaganja zajedničkom stvari uredi posredstvom suda u najvećem broju slučajeva i pretpostavlja povredu neči-jih državinskih ili drugih prava. Odredbe navedenih članova Zakona o vanparničnom postupku bi iz-gubile svoj smisao ako bi zajedničari zbog gubitka državine usled nesaglasnosti sa ostalim zajedni-čarima oko upravljanja, uređenja i korišćenja zajedničke stvari bili lišeni mogućnosti da se obrate nadležnom sudu predlogom u smislu odredbi člana 141-147. Zakona o vanparničnom postupku.

(Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije u Beogradu, Gzz. br. 464/03 od 8.10.2003. godine)


- 84 -

225555.. Protiv pravosnažnog rešenja o uređenju upravljanja i korišćenja zajedničke stvari revizija nije

dozvoljena. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 7384/98 od 22.12.1999. godine)

225566.. Da bi se sproveo postupak upravljanja i korišćenja zajedničke stvari predlagač i protivnik

predlagača moraju biti u faktičkoj sudržavini zajedničke stvari.

Iz obrazloženja: Pobijanim rešenjem prvostepeni sud je uputio predlagača da kao tužilac pokrene parnični postu-

pak protiv protivnika predlagača u roku od 30 dana, radi predaje katastarske parcele u suposed, s tim što će prvostepeni sud, ukoliko predlagač pokrene postupak, prekinuti postupak po predlogu za ure-đenje načina korišćenja predmetne parcele, sa obrazloženjem da nisu ispunjeni uslovi iz čl. 141-145. ZVP, jer predlagač nije i korisnik predmetne katastarske parcele koja se nalazi u isključivom posedu protivnika predlagača. Polazeći od odredbi člana 141 i 145. ZVP, drugostepeni sud je pobijano reše-nje ukinuo zbog počinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 354. stav 2. tačka 14. ZPP, sa nalogom prvostepenom sudu da u ponovnom postupku, s obzirom da nisu ispunjeni uslovi iz člana 141 i 145. ZVP za uređenje načina korišćenja predmetne parcele jer predlagač nije i faktički sukorisnik parcele, da prvostepeni sud oceni osnovanost podnetog predloga.


225577.. Ukoliko je među zajedničarima sporno pravo na predmetnoj parceli ili obim prava na is-

toj, sud će uputiti predlagača da pokrene parnicu radi rešavanja spornog prava, odnosno pravnog odnosa.

Iz obrazloženja: Pobijanim rešenjem prvostepeni sud je uputio predlagača da kao tužilac pokrene parnični postu-

pak protiv protivnika predlagača u roku od 30 dana, radi predaje katastarske parcele u suposed. U navedenom rešenju je navedeno i da će prvostepeni sud, ukoliko predlagač pokrene postupak, preki-nuti postupak po predlogu za uređenje načina korišćenja predmetne parcele, sa obrazloženjem da ni-su ispunjeni uslovi iz članova 141-145. Zakona o vanparničnom postupku, jer predlagač nije i kori-snik predmetne katastarske parcele koja se nalazi u isključivom posedu protivnika predlagača. Pola-zeći od odredbi članova 141-145. Zakona o vanparničnom postupku, drugostepeni sud je pobijano rešenje ukinuo zbog počinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 354. stav 2. tačka 14. Zakona o parničnom postupku, sa nalogom prvostepenom sudu da u ponovnom postupku, s obzi-rom da nisu ispunjeni uslovi iz članova 141-145. Zakona o vanparničnom postupku za uređenje nači-na korišćenja predmetne parcele, jer predlagač nije i faktički sukorisnik parcele, oceni osnovanost predmetnog predloga.



- 85 -

225588.. Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u postupku uređivanja načina upravljanja i

korišćenja zajedničke stvari nije dozvoljena revizija.

Iz obrazloženja: Rešenjem V Opštinskog suda u B... R ___/94 od 19.9.1996. godine stavom I izreke uređen je način

korišćenja zajedničkih nepokretnosti stranaka, opisanih u tom delu izreke. Stavom II izreke utvrđeno je da predlagaču pripada isključivo pravo korišćenja na delu kuće, opisane u tom delu izreke. Stavom III izreke utvrđeno je da protivniku predlagača pripada isključivo pravo korišćenja na delu kuće, opisanom u tom delu izreke. Stavom IV izreke konstatovano je da na zajedničko korišćenje učesnicima pripada deo parcele, opisane u tom delu izreke. Stavom V izreke konstatovano je da je sasavni deo izreke istog rešenje skica nalaza veštaka od 12.01.1996. godine. Stavom VI izreke učesnici su obavezani da jedan drugom omoguće nesmetano korišćenje delova nepokretnosti, kako je tim rešenjem utvrđeno. Stavom VII izreke protivnik predlagača je obavezan da predlagaču na ime troškova postupka plati iznos od 1.400 dinara. Drugostepenim rešenjem Okružnog suda u B... Gž. _____/97 od 31.03.1997. godine odbi-jena je kao neosnovana žalba predlagača i prvostepeno rešenje potvrđeno. Protiv rešenja drugostepenog suda predlagač je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava. Ocenjujući dozvoljenost izjavljene revizije u smislu čl. 146. st. 2. u vezi čl. 141. Zakona o vanparničnom postupku, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena. Naime, prema navedenim zakonskim odredbama revizija nije do-zvoljena protiv pravnosnažnih rešenja donesenih u postupku uređivanja načina upravljanja i korišćenja zajedničkih stvari suvlasnika, sukorisnika i drugih sudržalaca iste stvari (zajedničara).


225599.. Ako među sukorisnicima građevinske parcele koja se nalazi u gradskom građevinskom području

nije uređen način korišćenja iste, način korišćenja takve parcele uređuje se u vanparničnom postupku po odredbama čl. 141-147. Zakona o vanparničnom postupku.


226600.. Uređenje načina upravljanja i korišćenja zajedničke stvari u vanparničnom postupku mogu traži-

ti samo suvlasnici koji i faktički koriste tu stvar. Kod pravilno uređenog činjeničnog stanja da su učesnici u ovom postupku uređenja upravljanja i

korišćenja zajedničke stvari suvlasnici na nepokretnosti, čije se uređenje upravljanja i korišćenja tra-ži, te da predlagači ne koriste radi stanovanja ovu nepokretnost, koju isključivo drži protivnik predla-gača, pravilno je našao prvostepeni sud da se nisu stekli uslovi iz člana 141. ZVP, da se uredi način upravljanja i korišćenja navedene nepokretnosti.


226611.. Kada su stranke suvlasnici stambenih objekata i sunosioci prava korišćenja sporne parcele, ne može

se raditi o pravu službenosti iz člana 49. Zakona o osnovnim svojinsko-pravnim odnosima, već o načinu korišćenja, o kome se odlučuje u vanparničnom postupku.



- 86 -

226622.. Sporazum između suvlasnika postignut u vanparničnom postupku o načinu korišćenja suvlasnič-

ke stvari vezuje i pravne sledbenike - kasnije sticaoce suvlasničkih delova i ne može se jednostra-nom voljom menjati.


226633.. Stanari (ili suvlasnici stanova odnosno stambene zgrade) imaju pravo da u okviru svog zajednič-

kog i nedeljivog prava korišćenja izgrađenog gradskog građevinskog zemljišta (dvorišta) urede način korišćenja međusobnim sporazumom ili preko suda u vanparničnom postupku.


226644.. Odlučujući o uređenju suvlasničkih odnosa (načinu korišćenja stambene zgrade) između suvla-

snika, sud u vanparničnom postupku može odrediti samo one neophodne prepravke na zgradi koje ne prelaze okvire redovnog upravljanja i korišćenja zajedničke stvari.

(Iz rešenja Vrhovnog suda Vojvodine, Gzz. 38/87)

226655.. Suvlasnici porodične stambene zgrade, kojima pripada zajedničko nedeljivo pravo korišćenja

građevinske parcele na kojoj se zgrada nalazi, ne mogu vršiti deobu ove parcele, jer bi to bilo protiv-no odredbi člana 33. stav 1. i člana 34. Zakona o uređenju i planiranju prostora SR Srbije. Oni mogu sporazumno odrediti način korišćenja takve parcele, a ukoliko takav sporazum ne postignu na pred-log nekog od njih, način korišćenja urediće sud u vanparničnom postupku u skladu sa odredbom čl. 141. i dr. Zakona o vanparničnom postupku.


226666.. Kada je između sunosilaca prava korišćenja izgrađenog građevinskog zemljišta u društvenoj

svojini sporan način korišćenja parcele, tada po predlogu stranaka način korišćenja iste treba urediti u skladu sa čl. 141-147. Zakona o vanparničnom postupku.


226677.. Na osnovu čl.31. Zakona o građevinskom zemljištu i čl. 33. i 34. Zakona o planiranju i uređenju

prostora, suvlasnici zgrade na izgrađenom gradskom građevinskom zemljištu nemaju zajedničko i nedeljivo pravo korišćenja građevinske parcele, na kojoj se nalazi zgrada čiji su suvlasnici i dela gra-đevinskog zemljišta koje služi za upotrebu zgrade. U skladu sa čl. 141. i 144. Zakona o vanparnič-nom postupku oni su ovlašćeni da od suda traže da uredi način korišćenja dela katastarske parcele koji služi za redovnu upotrebu zgrade, ukoliko ne postignu takav sporazum. Međutim, oni se ne mo-gu sporazumeti, niti od suda tražiti da uredi način korišćenja zemljišta na način koji bi predstavljao deobu katastarske parcele srazmerno njihovim suvlasničkim udelima u zgradi.



- 87 -

226688.. Suvlasnik nije ovlašćen da faktički raspolaže i upotrebljava celu stvar na način kako to njemu

odgovara, već o načinu upravljanja i korišćenja odlučuju sporazumno. U slučaju nepostojanja spora-zuma sud u vanparničnom postupku shodno članu 141. i 148. Zakona o vanparničnom postupku ure-đuje način upravljanja i korišćenja zajedničke stvari.


226699.. Svaki sukorisnik kao nosilac prava korišćenja izgrađene građevinske parcele može zahtevati da

sud u vanparničnom postupku odredi način korišćenja takve parcele kao i obim prava pojedinih su-korisnika.


227700.. Kada uređuje način korišćenja zemljišta u društvenoj svojini, te kada odvoji određene po-

vršine u korist jedne ili druge strane, sud je u obavezi da te površine tako ograniči i detaljno upiše u izreku rešenja da se takvo rešenje može i izvršiti.

Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je usvojio predlog predlagača i rešenjem uredio način korišćenja zemljišta u

društvenoj svojini, koje koriste predlagač i protivnik predlagača. Po žalbi predlgača da se iz izreke rešenja ne vidi jasno šta je ko od učesnika dobio na korišćenje

(navedene su samo površine levo i desno od kapije), okružni sud je ukinuo rešenje prvostepenog su-da i predmet vratio na ponovni postupak.

Prvostepeni sud je dužan kada uređuje način korišćenja zemljišta da odvoji određene površine u korist jedne ili druge strane i te površine tako ograniči u izreci rešenja da se ono može izvršiti. Prvo-stepeni sud je dužan da svaku površinu označi u metrima i granicama, prema susedu ili strani sveta, da je bliže odredi prema poligonim tačkama koje koriste geometri. Kada konstituiše pravo službeno-sti prolaze preko bilo koga dela zemljišta, sud je dužan da tu službenost tačno opiše tako što će nave-sti u korist koje nepokretnosti se konstituiše službenost, da označi širinu i dužinu prolaza, način pro-laza i prava korisnika ove službenosti.


227711.. Nema mesta prekidu postupka uređenja upravljanja i korišćenja zajedničkog stana zbog

pokrenute parnice za poništaj ugovora o korišćenju stana.

Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je svojim rešenjem prekinuo postupak uređenja korišćenja zajedničkog stana

zbog toga što je jedan od učesnika u toku postupka pokrenuo parnicu radi poništaja ugovora o kori-šćenju stana.


- 88 -

Drugostepeni sud je po žalbi ukinuo ovo rešenje. Za uređenje korišćenja zajedničkog stana bez značaja je ko je od stranaka - sukorisnika - nosilac

stanarskog prava. Svrha uređenja je da se izbegnu sukobi stranaka, kao i očita nepravda za jednog od njih. Prekidu postupka zbog pokrenute parnice radi poništaja ugovora o korišćenju stana, stoga nema mesta. Ovo tim pre što ni pravnosnažno rešenje doneto u ovom (vanparničnom) postupku, u smislu člana 146. stav 1. Zakona o vanparničnom postupku Srbije, ne sprečava stranke da u parnici ostvaru-ju zahteve u odnosu na stan o čijem korišćenju se u ovom postupku odlučuje.


227722.. Kad su mere i granice građevinske parcele, koja se nalazi u užem građevinskom reonu grada, on-

da se one mogu menjati samo promenom urbanističkog plana, a menjanjem obima korišćenja parcele na osnovu saglasnosti korisnika u suprotnosti je sa odredbom čl. 37. Zakona o građevinskom zemlji-štu i čl. 33. i 34. Zakona o planiranju i uređenju prostora.


227733.. Uređenju načina korišćenja građevinske parcele naročito ima mesta ako jedan sukorisnik

onemogućava druge korisnike u korišćenju zajedničke parcele.

Iz obrazloženja:

Predmet ove vanparnične stvari je predlog predlagača da se uredi način korišćenja izgrađene gra-đevinske parcele upisane kao društvena svojina, a na kojoj su predlagači i protivnici predlagača vla-snici posebnih stanova u višespratnoj zgradi.

Nižespratni stanovi odbili su predlog pozivajući se na Odluku o kućnom redu u stambenim zgra-dama prema kojoj kućni savet, odnosno skup stanara, određuje način korišćenja zajedničkih prostori-ja, pa prema tome i dvorišta. Kako prema članu 27. citirane odluke nadzor nad sprovođenjem odre-daba te odluke vrši opštinski organ uprave za poslove komunalne inspekcije, sudovi su zaključili da rešavanje ove stvari spada u nadležnost organa uprave.

Izraženo stanovište Vrhovni sud ocenjuje kao pogrešno. U skladu sa Zakonom o građevinskom zemljištu sopstveniku građevinskog objekta pripada pra-

vo korišćenja izgrađenog gradskog građevinskog zemljišta. Kada se radi o stambenom objektu sa vi-še stanova koji su u etažnoj svojini građana, svaki etažni sopstvenik stana ili posebnog dela zgrade ima ravnopravno pravo korišćenja građevinskog zemljišta zajedno sa ostalim etažnim sopstvenicima. Ako između njih dođe do neslaganja o načinu korišćenja ili obimu prava, svaki sukorisnik može zah-tevati da sud u vanparničnom postupku odredi način korišćenja kao i obim prava pojedinih sukori-snika parcele. Razume se da se ovim ne vrši fizička deoba građevinskog zemljišta.

Vrhovni sud je, usvajajući zahtev za zaštitu zakonitosti ukinuo rešenje nižestepenih sudova i predmet vratio prvostepenom sudu, na ponovni postupak.



- 89 -

227744.. U slučaju kada je nemoguće izvršiti fizičku deobu zgrade,sud će, na predlog suvlasnika iz-

vršiti razgraničenje u pogledu načina njenog korišćenja.

Iz obrazloženja: Prema stanju u spisima stranke su suvlasnici svaki od po 1/2 idealnih delova na porodičnoj kući

čija fizička deoba prema nalazu i mišljenju veštaka nije moguća. Međutim, s obzirom na položaj i veličinu prostorija moguće je izvršiti razgraničenje u pogledu njihovog korišćenja. Prvostepeni sud pobijanim rešenjem uređuje među strankama način korišćenja suvlasničke nepokretnosti tako što će predlagač na ime svoje polovine idealnih delova koristiti prema skici sobu br. 2. a u površini od 15,50 kvm. i koristiti prema skici sobu br. 4, površine 7,40 kvm. a protivnik predlagača sobu br. 1. površine 11,23 kvm. i prostoriju broj 3 površine 10,50 kvm.

Predlagač žalbom pobija rešenje smatrajući da je protivniku pripala na korišćenje veća površina radi čega predlaže novo veštačenje.

Drugostepeni sud odbija žalbu predlagača kao neosnovanu smatrajući da je u konkretnom sluča-ju razlika u površini prostorija neznatna. Po stanovištu drugostepenog suda bitno je da je u slučaju nemogućnosti fizičke deobe zgrade, s obzirom na položaj i veličinu prostorija, moguće izvršiti raz-graničenje u pogledu njihovog korišćenja, s tim da svaki od suvlasnika dobije istu, odnosno približno istu površinu.


227755.. Kada je između sunosilaca prava korišćenja izgrađenog građevinskog zemljišta u društvenoj

svojini sporan način korišćenja parcele, tada po predlogu stranaka način korišćenja iste treba urediti u skladu sa čl. 141-147. Zakona o vanparničnom postupku.


227766.. Lice koje smatra da je povređeno u pogledu prava korišćenja zajedničke stvari, jer mu sukorisnik to

pravo osporava, može tražiti zaštitu u postupku pred sudom opšte nadležnosti, pri čemu je sud ograničen samo na raspravljanje imovinsko-pravnih odnosa među strankama, a ne može odlučivati o građevinskim uslovima iz nadležnosti organa uprave.

(Iz odluke Saveznog suda, Gzz. 20/83)

227777.. Ukoliko među etažnim vlasnicima nema saglasnosti u pogledu podizanja pomoćnih objekata

(garaže, šupe i sl.), sud će na predlog zainteresovanog vlasnika etažnog dela odlučiti u vanparnič-nom postupku da li će se takvo podizanje pomoćnog objekta dozvoliti, vodeći računa da li je po-dizanje takvog objekta celishodno i opravdano. Pritom, sud ne ocenjuje da li je takvo podizanje u skladu sa građevinsko-tehničkim i urbanističkim propisima, jer o tome odlučuje nadležni upravni odbor.



- 90 -

227788.. Suvlasnici porodične stambene zgrade, kojima pripada zajedničko i nedeljivo pravo korišćenja

građevinske parcele na kojoj se zgrada nalazi, ne mogu vršiti deobu ove parcele, jer bi to bilo protiv-no odredbi čl. 33. st. 1. i čl. 34. Zakona o uređenju i planiranju prostora SR Srbije. Oni mogu spora-zumno odrediti način korišćenja takve parcele, a ukoliko takav sporazum ne postignu, na predlog ne-kog od njih, način korišćenja urediće sud u vanparničnom postupku u skladu sa odredbom čl. 141. i dr. Zakona o vanparničnom postupku.


DEOBA ZAJEDNIČKIH STVARI ILI IMOVINE

(Član 148 – 154)

227799.. Samo pod uslovom da svi učesnici o tome postignu sporazum moguća je sudska deoba za-

jedničke stvari isplatom tržišne vrednosti suvlasničkog udela.

Iz obrazloženja:

Prvostepenim rešenjem odlučeno je da se deoba zajedničke stvari - nepokretnosti bliže označe-nih u izreci izvrši javnom prodajom i isplatom novca učesnicima prema njihovim suvlasničkim ude-lima. Protivnici predlagača su obavezani da mu plate troškove postupka u svemu kao u izreci ovog rešenja.

Protiv ovog rešenja, žalbu su blagovremeno izjavili imenovani protivnici predlagača, pobijajući rešenje u celini.

Okružni sud je našao da su žalbe osnovane, postupivši u smislu člana 372. u vezi sa članom 388. Zakona o parničnom postupku u vezi sa članom 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku.

Predmet deobe u ovoj pravnoj stvari su nepokretnosti: označene kuće i zemljište. Prema podaci-ma iz spisa moglo bi se zaključiti, iako ne sa potpunom sigurnošću, da navedene zemljišno- knjižne parcele čine jednu celinu, zajedno sa kućom koja se nalazi na jednoj od njih.

Navedene nepokretnosti nalaze se u delu naseljenog mesta i - saglasno odgovarajućim propisima - ne može se vršiti njihova parcelacija i preparcelacija bez urbanističkog projekta u skladu sa urbani-stičkim planom. Niko od učesnika u postupku nije pribavio urbanistički projekat pa je prvostepeni sud odlučio da se izvrši civilna deoba, pošto fizička deoba nije moguća.

Međutim, ovaj zaključak prvostepenog suda – prema stavu Okružnog suda - je preuranjen. Suvlasnici - prema odredbi člana 16. stav 4. Zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa - spo-

razumno određuju način deobe stvari, a u slučaju da se ne može postići sporazum - odlučuje sud. Prema članu 16. stav 5. istog Zakona - sud će odlučiti da se deoba izvrši prodajom stvari ako je fi-

zička deoba nemoguća ili je moguća samo uz znatno smanjenje vrednosti stvari. Dakle, deoba zajedničke stvari vrši se prvenstveno na osnovu sporazuma suvlasnika o načinu i

uslovima deobe. Pri tome, vanparnični sud će u svakom slučaju nastojati da na nesumnjiv način ispi-ta da li o načinu i uslovima deobe postoji sporazum između učesnika (član 152. i 153. stav 1. Zakona


- 91 -

o vanparničnom postupku) i tek ako učesnici ne postignu sporazum o načinu deobe - o tome će odlu-čiti sud.

Predlagač je predložio da se deoba suvlasničke nepokretnosti izvrši javnom prodajom. Na drugoj strani, imenovani protivnici predlagača podneskom od 21.03.2005. godine predložili su da se deoba izvrši isplatom predlagaču njegovog suvlasničkog udela u visini tržišne vrednosti, ali se predlagač, imajući u vidu spise, o ovome nije na nedvosmislen način izjasnio, što je značajno jer je u postupku deobe zajedničke stvari moguća deoba i isplatom prometne vrednosti suvlasničkog udela, pod uslo-vom da svi učesnici o tome postignu sporazum.

Dakle, predlagač je zainteresovan da se deoba izvrši javnom prodajom a to u stvari vodi ka pretva-ranju njegovog suvlasničkog udela u novčanu protivvrednost. Isto se postiže i deobom kroz isplatu udela. U slučaju sporazuma da se deoba izvrši isplatom kroz vanparničnu deobu, sudu bi ostalo samo da utvrdi prometnu vrednost cele nepokretnosti i da obaveže ostale deobare na isplatu protivvrednosti onom deobaru koji za to pokaže interes.

Zbog toga je bilo važno da prvostepeni sud predlagaču predoči predlog protivnika predlagača te da zatraži od njega da se jasno izjasni.

Ukoliko o tome ne bi bilo saglasnosti, prvostepeni sud bi na pouzdan način utvrdio da li je mo-guća fizička deoba nepokretnosti. Nemogućnost fizičke deobe, pri tome, ne može se zaključiti samo na osnovu toga što niko od učesnika nije priložio projekat parcelacije odn. preparcelacije predmetnih katastarskih parcela.

Ovo zbog toga što prvostepeni sud nije na pouzdan način utvrdio (nepotpuno utvrđeno činjenič-no stanje) da li je uopšte moguća fizička deoba parcelacijom odn. preparcelacijom navedenog ze-mljišta.

Saglasno navedenim primedbama, prvostepeni sud će u ponovnom postupku najpre pouzdano is-pitati da li između učesnika postoji sporazum o načinu deobe. Ukoliko utvrdi da sporazuma nema, odrediće odgovarajuće veštačenje kako bi utvrdio da li je i na koji način moguća fizička deoba. Tek ukoliko fizička deoba bude moguća na način kako to sud bude utvrdio veštačenjem, postaviće se i pitanje pribavljanja projekta parcelacije odn. preparcelacije.

O troškovima pribavljanja takvog projekta, prvostepeni sud će odlučiti prema pravilima sadrža-nim u odgovarajućim odredbama Zakona o vanparničnom i Zakona o parničnom postupku.


228800.. U postupku deobe zajedničke imovine,vanparnični sud je dužan da vodi računa i da spreči

zloupotrebu prava protivnika predlagača, samo ako na pouzdan način utvrdi da predlagač zlo-upotrebljava pravo iz čl. 150. stav 1. ZVP-a.

Iz obrazloženja: Pobijanim rešenjem prekinut je postupak u ovoj pravnoj stvari i predlagač je upućen da u roku

od 30 dana pokrene parnični postupak radi utvrđivanja udela na nepokretnostima koje su predmet deobe, uz upozorenje da će se smatrati da je predlog povukao ukoliko parnicu ne pokrene. Prema od-redbi čl. 150. st. 1. ZVP-a, ako sud, postupajući po predlogu, utvrdi da je među zajedničarima sporno pravo na stvari koje su predmet deobe ili pravo na imovinu, udeo u zajedničkim stvarima, odnosno imovini ili je sporno koje stvari, odnosno prava ulaze u zajedničku imovinu, prekinuće postupak i


- 92 -

uputiti predlagača da u određenom roku pokrene parnicu. Primena u praksi ove zakonske odredbe, u određenom broju slučajeva, izgledala je tako da učesnik (protivnik predlagača), kome nije u interesu da se postupak deobe zajedničke imovine okonča, najčešće u postupcima deobe nasleđa, prostom iz-javom pred vanparničnim sudom ospori predlagaču udeo utvrđen naslednim rešenjem, ističući da na predmetu deobe ima poseban udeo po osnovu sticanja u porodičnoj ili bračnoj zajednici, ne navodeći pri tom činjenice koje bi mogle dovesti u sumnju utvrđene nasledne udele i predmet deobe, da bi sud prekidao postupak deobe i upućivao predlagača na parnicu, ne uzimajući u obzir i moguću zloupo-trebu od strane protivnika predlagača navedene zakonske odredbe. Prema odredbi čl. 9. st. 1. ZPP-a, stranke su dužne da savesno koriste prava koja su im priznata zakonom, a prema st. 3. istog propisa sud je dužan da spreči svaku zloupotrebu prava koja imaju stranke u postupku, i pored toga, da na-stoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (čl. 10. st. 2. ZPP-a), pa je stoga i vanparnični sud dužan da spreči zloupotrebu procesne odredbe iz čl. 150. st. 1. ZPP-a, narav-no ukoliko prethodno na pouzdan način utvrdi da je reč o zloupotrebi. U konkretnom slučaju, pred-met deobe je nasleđe iza pravnog prethodnika učesnika po naslednom rešenju Drugog opštinskog su-da u B..., O. br. 1209/01 od 23.11.1991. godine. Predlog za deobu podnet je 4.02.2003. godine. Pro-tivnik predlagača LJ. M. nije osporavao suvlasničke udele predlagaču i drugim učesnicima u postup-ku deobe, štaviše imao je i konkretan predlog kako da se deoba izvrši, sadržan u podnesku od 21.03.2005. godine, označenom kao protivpredlog, da se predlagaču isplati novčana protivvrednost njenog suvlasničkog udela od 1/6. Međutim, na ročištu od 5.12.2005. godine predlagaču je osporio udeo u nepokretnostima koje su predmet deobe, ističući da je: "...učestvovao u kupovini i uopšte unapređenju stvari koje su predmet deobe, te smatra da ima veći udeo, odnosno da je stekao na osno-vu tog ulaganja u imovinu svoje sopstveno pravo svojine koje ne može biti predmet deobe… da je on pozajmio novac bratu P. pod uslovom da taj taj novac ne vraća njemu već da dv njihovom ocu i majci, i da je na taj način u stvari taj novac uložen u završetak gradnje kuće, te na taj način LJ. navo-di da on lično ima veći udeo na osnovu ovog ulaganja u tu imovinu." Imajući u vidu i odredbu čl. 7. st. 1. ZPP-a, da su stranke dužne da iznesu sve činjenice na kojima zasnivaju svoje zahteva i da pred-lože dokaze kojima se utvrđuju te činjenice i da u vezi s tim citirana izjava protivnika predlagača LJ. ne sadrži potpune činjenice koje bi ukazivale da je on sticao u zajednici s roditeljima, zatim da ovu činjenicu nije isticao u ostavinskom postupku, niti u predmetu deobe sve do ročišta od 5.12.2005. godine, niti je pokretao parnični postupak radi utvrđenja udela po osnovu sticanja u zajednici, bilo je potrebno da prvostepeni sud ispita ima li zloupotrebe procesnih prava na strani protivnika predlagača i da li uopšte ima mesta primeni odredbe čl. 150. st. 1. ZVP-a, čime je prvostepeni sud povredio na-vedenu zakonsku odredbu i čl. 9. st. 3. ZPP-a, i tako učinio bitnu povredu odredaba parničnog po-stupka iz čl. 361. st. 1. ZPP-a. U ponovnom postupku prvostepeni sud će zatražiti od protivnika predlagača da svoje navode potkrepi činjenicama i dokazima, kako bi pravilno primenio odredbu čl. 150. st. 1. ZVP-a, vodeći računa o mogućoj zloupotrebi navedene zakonske odredbe. Ukoliko nađe da zloupotreba postoji, nastaviće postupak bez obzira na navedeno isticanje protivnika predlagača.


228811.. Odobrenje nadležnog organa uprave saglasno propisima o izgradnji, predstavlja prethod-

no pitanje u postupku sudske deobe na način da se kuća kao jedna stambena celina izvođe-njem odgovarajućih radova pretvori u dve stambene jedinice.


- 93 -

Iz obrazloženja: Prvostepeni sud nalazi da nije osnovan predlog predlagača da izvede potrebne radove kojima bi se u

kući koja je predmet deobe formirale dve stambene jedinice i da eventualno drugoj strani izvrši doplatu do pune vrednosti udela ukoliko njihovi delovi dobijeni deobom ne bi bili jednaki pošto fizička deoba suvlasničke nepokretnosti prema suvlasničkim udelima nije moguća, jer kuća predstavlja jednu stambe-nu celinu. Sud ne prihvata ovaj predlog između ostalog i zbog toga što među strankama o tome nema sporazuma, propuštajući činjenicu da u vezi sa ovakvim predlogom nije potrebno da postoji sporazum. Međutim, prema nalazu i mišljenju veštaka proizilazi da je određenim radovima moguće izvršiti i fizič-ko razdvajanje, odnosno formiranje dve stambene jedinice u predmetnoj kući. Kako bi bio u mogućnosti da donese pravilnu i zakonitu odluku u ovoj pravnoj stvari, u ponovnom postupku prvostepeni sud će zatražiti od predlagača da pribavi elaborat o idejno-tehničkom rešenju mogućnosti deobe kuće na dve zasebne stambene jedinice (za šta bi morala da postoji i saglasnost, odnosno dozvola organa uprave nad-ležnog za urbanizam saglasno propisima o izgradnji) pri čemu će utvrditi i da li bi u slučaju takve deobe fizički deo protivnika predlagača bio manji od polovine, radi eventualne doplate.


228822.. Postupak deobe zajedničke imovine se pokreće predlogom zajedničara i obavezno sadrži

podatke o predmetu deobe i udelima zajedničara.

Iz obrazloženja:

Prema odredbi čl. 149. st. 2. ZVP-a, predlog za deobu zajedničke imovine mora da sadrži podat-ke o predmetu deobe i udelima zajedničara, o zajedničarima, kao i o drugim licima koja na predmetu deobe imaju neko stvarno pravo, a za nepokretnosti moraju se navesti zemljišnoknjižni podaci i pri-ložiti odgovarajući pismeni dokazi o pravu svojine, pravu službenostima i drugim stvarnim pravima. Prema tome, u postupku deobe zajedničke imovine, pre nego što pristupi odlučivanju o načinu deo-be, deobni sud će na pouzdan način najpre utvrditi predmet deobe i udele zajedničara, koristeći pri tom ne samo navode učesnika već i odgovarajuće pismene dokaze, tako da, imajući u vidu navedenu zakonsku odredbu, nije dovoljno da učesnici učine nespornim predmet deobe i suvlasničke udele već je potrebno, pored toga, da vanparnični sud o ovome pribavi i odgovarajuće pismene dokaze. Pobija-no rešenje ne sadrži ni podatke o zemljišnoknjižnom stanju na predmetu deobe. U ponovnom po-stupku prvostepeni sud će, saglasno navedenim primedbama, na pouzdan način utvrditi predmet deo-be za koji mora konstatovati zemljišnoknjižno stanje, zatim kakvi su udeli zajedničara, a tek potom će pristupiti odlučivanju o deobi i načinu deobe, pri čemu mora utvrditi i status zemljišta koje je predmet deobe i pribaviti overene izvode iz važećeg regulacionog plana, kako bi bio u mogućnosti da donese pravilnu i zakonitu odluku u ovoj pravnoj stvari.


228833.. U vanparničnom postupku sud odlučuje o deobi i načinu deobe zajedničke imovine, znači

osnovanost pokretanja ovog postupka je postojanje zajedničke (suvlasničke) imovine i da deo-ba te imovine nije izvršena.


- 94 -

Iz obrazloženja: Prema odredbi čl. 148. ZVP-a, u postupku deobe zajedničkih stvari i imovine, sud odlučuje o de-

obi i načinu deobe. Prema tome, da bi imalo mesta postupanju vanparničnog suda u postupku deobe, neophodno je da postoji zajednička, odnosno suvlasnička imovina i drugi, da deoba takve imovine nije već izvršena. U ovom postupku, sud nije utvrđivao da li su uopšte učesnici u ovom postupku su-vlasnici na imovini koja je predmet deobe, niti je o tome u svom rešenju naveo bilo kakve razloge. Prema stanju u spisima, odnosno prema navodima učesnika u ovom postupku, proizilazi, ukoliko su ranije već bili suvlasnici na nepokretnoj imovini (mada o tome u spisima nema pouzdanih dokaza) da je deoba već izvršena usmenim putem i da je svako u državini fizički opredeljenog dela spornih nepokretnosti što bi ako je tačno, vodilo odbijanju predloga za deobu. Naime, ukoliko je deoba već punovažno izvršena na jedan od zakonskih načina, što bi bio i tzv. faktička deoba, onda ne bi imalo mesta bilo kakvoj novoj deobi u vanparničnom postupku, već bi ono što je sporno između učesnika moralo da se reši u parničnom postupku.


228844.. Primeni odredbe člana 150. Zakona o vanparničnom postupku nema mesta ako je sporno

pitanje već pravnosnažno rešeno.

Iz obrazloženja: Pravnosnažnom presudom u prvostepenom postupku utvrđen je svojinski udeo predlagača na

predmetnim nepokretnostima (1/2 po osnovu sticanja u zajednici sa svojim imenovanim pokojnim mužem). To - uz utvrđeni nasledni deo na ostatku iza smrti njenog muža - čini udeo predlagača od ¾. Suvlasnički udeli ostalih učesnika po osnovu nasleđa iza pokojnog utvrđeni su naslednim reše-njem istog suda.

Navodi iz žalbe da je - u smislu člana 150. stav 1. Zakona o vanparničnom postupku - prvostepe-ni sud trebalo da prekine postupak i uputi predlagača na parnicu s obzirom na isticanje protivnika predlagača da su oni vlasnici katastarske parcele (koja je takođe predmet deobe) po osnovu ugovora o doživotnom izdržavanju koji su kao davaoci izdržavanja zaključili sa pokojnim - neosnovani su. Naime, u ranije vođenoj naznačenoj parnici u kojoj su učestvovali svi neophodni subjekti, sporno pi-tanje je pravnosnažno rešeno.

Dakle, i po shvatanju žalbenog suda, primeni odredbe člana 150. Zakona o vanparničnom, ima mesta samo onda kada ono što je sporno prethodno pitanje nije pravnosnažno rešeno.

Kako je o spornom pitanju parnični sud doneo pravnosnažnu odluku, isticanje protivnika predla-gača da je to i dalje sporno je bez značaja.

Pored toga, Okružni sud nalazi da je prvostepeni sud, na pravilno utvrđene relevantne činjenice pravilno primenio materijalno pravo, kada je, na način kao u izreci pobijanog rešenja, izvršio deobu suvlasničke imovine, o čemu je u svom rešenju naveo potpune i jasne razloge, na koje i on upućuje.



- 95 -

228855.. Predlog za pokretanje postupka deobe nepokretnosti mora sadržati zemljišnoknjižne po-

datke i pismene dokaze o pravu svojine.

Iz obrazloženja: Rešenjem nižestepenih sudova odbačen je predlog za fizičku deobu nepokretnosti - stana kao ne-

uredan, jer predlagač u predlogu nije naveo zemljišnoknjižne podatke ove nepokretnosti, niti je na-knadno po nalogu suda izvršio dostavu odgovarajućih dokaza o pravu svojine na istoj nepokretnosti. Kako ovakav zaključak nižestepenih sudova ne odgovara stanju u spisima, revizijski sud je ukinuo rešenje nižestepenih sudova. Naime, predlagač je uz predlog za fizičku deobu, kojim je obuhvatio sve suvlasnike predmetne nepokretnosti, dostavio pravnosnažno rešenje ostavinskog suda kojim je raspravljena zaostavština koju, između ostalog, sačinjava i predmetni stan stečen ugovorom o kupo-prodaji, i to u visini od 1/2. Takođe je dostavio i pravnosnažnu presudu od 3.10.1996. godine kojom je utvrđeno pravo svojine protivnika predlagača na preostaloj 1/2 predmetnog stana. Prema tome po oceni revizijskog suda, učesnici ovog postupka su vlasnici predmetnog stana sa utvrđenim suvlasnič-kim udelima, pa navedene pravnosnažne odluke sudova predstavljaju valjan dokaz o njihovom pravu svojine na nepokretnosti koja je predmet fizičke deobe, posebno u situaciji kada ista nepokretnost ni-je upisana u zemljišne knjige. Ta činjenica nije od značaja za sam postupak fizičke deobe i odnosno pravo suvlasnika u predmetnoj stvari.


228866.. U postupku deobe pokretnih stvari sud će, pre donošenja rešenja o deobi javnom proda-

jom, saslušati učesnike u deobi i proceniti da li se deoba može izvršiti tako da neke od pokret-nih stvari pripadnu u svojinu jednom učesniku a druge stvari drugom učesniku.

Iz obrazloženja: Prvostepenim rešenjem odlučeno je da se izvrši civilna deoba pokretnih stvari, koje su i u vreme

pokretanja postupka deobe u državini suvlasnika, dok je za vrednost nekih od pokretnih stvari koje je protivnik predlagača otuđio pre deobe, isti obavezan da predlagaču isplati novčanu protivvrednost tih stvari u visini njegovog udela. Okružni sud je ukinuo prvostepeno rešenje iz sledećih razloga: Prema odredbi čl. 153. stav 1. ZVP, sud će doneti rešenjem o deobi i načinu deobe zajedničke stvari, nastojeći da zadovolji opravdane zahteve interese zajedničara, pošto prethodno sasluša učesnike i iz-vede potrebne dokaze, dok će pri odlučivanju o tome kome treba da pripadne određena stvar naročito imati u vidu posebne potrebe određenog učesnika zbog kojih ta stvar treba da pripadne upravo nje-mu, kako je to propisano stavom dva istog propisa. Prema tome, pre nego što odluči da se deoba po-kretnih stvari izvrši javnom prodajom, sud je dužan da po saslušanju učesnika u deobi oceni ima li uslova za odluku o tome da neke od pokretnih stvari pripadnu u svojinu jednom a druge stvari dru-gom učesniku. Inače, predmet deobe mogu biti samo one stvari koje se nalaze u državini učesnika u deobi i koje nisu otuđene. Ako su pokretne stvari otuđene od strane nekog od suvlasnika još pre nego što je započeo postupak deobe, onda tu više nema mesta deobi, već onaj suvlasnik koji je na taj način oštećen svoja prava može ostvarivati samo u parnici.



- 96 -

228877.. Ako sud u postupku o deobi i načinu deobe zajedničkih stvari ili imovine dnese takvo reše-

nje da iz izreke proizlazi da se radi o pravnoj deobi a iz obrazloženja da se radi o fizičkoj deo-bi, čini bitnu povredu odredaba parničnog postupka.

Iz obrazloženja: Postupajući po predlogu predlagača za fizičku deobu, Opštinski sud u G... je doneo rešenje o de-

obi R. br. ___/2000, od 4. septembra 2001. godine. U izreci je navedeno, između ostalog, da pripada u svojinu i državinu predlagaču 4/9 od kp. br. 1973 i 1977. u ukupnoj površini od 557,99 ha, a iz obrazloženja proizilazi da je izvršeno veštačenje od strane veštaka geometra i utvrđen je fizički deo parcele. Protiv navedenog rešenja žalbu je izjavio protivnik predlagača. Okružni sud u Č... je svojim rešenjem Gž. br. ___/2001, od 13. decembra 2001. godine, ukinuo rešenje Opštinskog suda u G... U drugostepenoj odluci je navedeno sledeće: Pobijano prvostepeno rešenje se zasniva na bitnoj povredi odredaba parničnog postupka iz člana 354. stav 2. tačka 14. ZPP, jer je izreka rešenja nerazumljiva, protivurečna obrazloženju rešenja, obrazloženje rešenja je bez razloga o odlučnim činjenicama. Nai-me, radi se o predlogu za fizičku deobu podnetom od strane predlagača. Tada, a na osnovu člana 154. Zakonom o vanparničnom postupku, izreka rešenja treba da sadrži delove parcela kao posledica fizičke deobe a ne da sadrži podatke o tzv. pravnoj deobi. Naime, podaci o fizičkim delovima stvari podrazumevaju da izreka rešenja treba da sadrži sve podatke o parcelama i objektima, ako su parcele cepane, mora se navesti koji je to novi broj kat. parcele i sa kojim površinama. Iz obrazloženja reše-nja proizilazi da je sud izveo dokaz veštačenja od strane veštaka geometra, ali sud ne daje ocenu toga dokaza. Ako iz izreke rešenja proizilazi da je izvršena tzv. pravna deoba, a u obrazloženju je navede-no koji su to fizički delovi parcele u pitanju, tada je učinjena pomenuta bitna povreda odredaba Za-kona o parničnom postupku. Zato prvostepeni sud u ponovnom postupku treba da ima u vidu odred-be člana 153. i 154. Zakona o vanparničnom postupku.


228888.. Postojanje pismenog sporazuma o deobi imovine moguće je utvrđivati ne samo uvidom u takav

sporazum nego svim dokaznim sredstvima. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 1114/99 od 9.12.1999. godine)

228899.. Ako je sporna srazmera suvlasnika na nepokretnosti čija se deoba traži, sud ne može done-

ti rešenje o deobi te nepokretnosti, već će uputiti predlagača na parnicu.

Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je u vanparničnom postupku rešenjem odlučio da prekine postupak i predlagača

uputi na parnicu radi utvrđivanja veličine suvlasničkog udela predlagača i protivnika predlagača na nekretnini na kojoj su stranke uknjižene kao suvlasnici na idealnim delovima od po jedne polovine dela svaka, a čiju deobu predlagač traži. Predlagač je izjavio žalbu protiv tog rešenja koju je drugo-


- 97 -

stepeni sud odbio iz sledećih razloga. U prvostepenom postupku protivnik predlagača osporio je su-vlasnički srazmer na spornoj nekretnini ističući da je njen suvlasnički deo veći. Prema tome, prvoste-peni sud je, u skladu sa odredbom člana 150. Zakona o vanparničnom postupku, pravilno postupio ka-da je postupak prekinuo i predlagača uputio na parnicu. Odredbe člana 153. navedenog zakona o nači-nu deobe zajedničke stvari i imovine, na koje se predlagač poziva, primenjuju se samo u slučaju kada nije sporan udeo u zajedničkim stvarima i imovini. Zato prvostepeni sud nije mogao doneti rešenje o deobi pre nego što se raspravi pitanje srazmera suvlasnika na nepokretnosti čija se deoba traži.


229900.. Ako učesnici postupka deobe zajedničke stvari ne postignu sporazum o načinu deobe te

stvari, sud će preduzeti potrebne radnje (saslušanje, dokazivanje, veštačenje) i na osnovu tih razultata doneti rešenje o deobi predmetne nepokretnosti.

Iz obrazloženja: U konkretnom slučaju, učesnici u postupku, suvlasnici zajedničke nepokretnosti, nisu postigli dogo-

vor o uslovima i načinu deobe zajedničke nepokretnosti, u smislu odredbi člana 152. Zakona o vanpar-ničnom postupku, pa su pravilno u ovom slučaju nižestepeni sudovi odredili deobu nepokretnosti putem javne prodaje, pri čemu će se ostvarena novčana sredstva podeliti suvlasnicima u visini njihovih suvla-sničkih udela. Na ovo upućuju i odredbe člana 16. stav 4. i 5. Zakona o osnovama svojinskopravnih od-nosa, po kojima suvlasnici takođe sporazumno određuju način deobe stvari, pa u nedostatku sporazuma o tome odlučuje sud. Pri tome deoba će se izvršiti prodajom stvari, ako je fizička deoba nemoguća, kao u konkretnom slučaju, ili je moguća samo uz znatno smanjenje vrednosti stvari.


229911.. Rešenje o prodaji zajedničke nepokretnosti sud će doneti u slučaju kada je očigledno da se de-

obom (stambene zgrade i njive) ne mogu dobiti nove stambene celine niti zemljišne parcele veće od 2 ha.

Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je pobijanim rešenjem odredio deobu zajedničkih nepokretnosti stranaka proda-

jom nepokretnosti i podelom postignute kupoprodajne cene među suvlasnicima srazmerno njihovim suvlasničkim delovima. Protivnica predlagača je izjavila žalbu protiv tog rešenja koju je drugostepe-ni sud odbio kao neosnovanu iz sledećih razloga. Iz izvoda iz zemljišne knjige proizilazi da deoba zajedničkih nepokretnosti stranaka ne može doći u obzir zbog prirode stvari i veličine suvlasničkih kvota. Naime, u pitanju su stambene zgrade sa dvorištem i baštom kao i njive od kojih samo jedna ima veći površinu od 2 ha, pa je i bez veštačenja očigledno da se deobom prema postojećim suvla-sničkim kvotama ne mogu dobiti nove stambene celine, niti zemljišne parcele veće od 2 ha, kako je to predviđeno članom 19. Zakona o poljoprivrednom zemljištu. Zbog toga je prvostepeni sud postu-pio u skladu sa odredbom člana 153. stav 1. Zakona o vanparničnom postupku i člana 16. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa kada je odredio deobu prodajom zajedničkih nepokretnosti.



- 98 -

229922.. Punovažan je usmeni sporazum suvlasnika o deobi suvlasničkog stana.


229933.. Suvlasnik ima pravo da u svako vreme zahteva deobu stvari, osim u vreme u koje bi ta deoba bi-

la na štetu drugih suvlasnika, ako zakonom nije drugačije određeno. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 54/98 od 8.07.1998. godine)

229944.. Ako je fizička deoba stambene zgrade nemoguća onda se deoba vrši javnom prodajom i pode-

lom postignute cene srazmerno suvlasničkim udelima. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 1970/98 od 29.04.1998. godine)

229955.. U postupku deobe zajedničkih stvari ili imovine vanparnični sud može odlučiti da neke stvari

pripadnu jednoj, a druge odgovarajuće protivvrednosti drugoj strani. (Bilten sudske prakse Vrhovnog suda Srbije, 1/98)

229966.. U vanparničnom postupku prilikom odlučivanja o deobi imovinske zajednice (član 148. Zakona o

vanparničnom postupku) kada se zahteva fizička deoba poljoprivrednog zemljišta sud je dužan da vodi računa o površini tog zemljišta u smislu odredbe člana 19. Zakona o poljoprivrednom zemljištu ("Slu-žbeni glasnik RS", br. 49/92, 7/93, 48/94 i 54/96).

(Iz rešenja Okružnog suda u Zrenjaninu Gž. 286/96 od 11.02.1998. godine)

229977.. Kad suvlasnici nepokretnosti ne postignu sporazum o načinu fizičke deobe onda o načinu deobe

te nepokretnosti odlučuje sud. Ako sud utvrdi da fizička deoba nije moguća ili bi znatno umanjila vrednost stvari i ako ne odlu-

či da stvar pripadne jednom od suvlasnika odrediće prodaju i prodajom dobijeni iznos podeliti sra-zmerno veličini udela suvlasnika.


229988.. U predlogu za deobu zajedničke nepokretnosti, predlagač je dužan da označi zemljišnok-

njižne podatke za spornu nepokretnost zajedničara, a sud je dužan da sasluša zajedničare u smislu člana 153. stav 1. Zakona o vanparničnom postupku kao i da utvrdi sve okolnosti u smi-slu člana 153. stav 2. i člana 154. Zakona o vanparničnom postupku, u vezi člana 16. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa.


- 99 -

Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je postupajući po neurednom predlogu za deobu zajedničke nepokretnosti, koji

ne sadrži zemljišnoknjižne podatke za ovu nepokretnost, i bez saslušanja zajedničara u smislu čl. 149. st. 2. i čl. 153. st. 1. Zakona o vanparničnom postupku, odlučio da se deoba zajedničke nepo-kretnosti izvrši javnom prodajom, ne ceneći pritom sve okolnosti iz čl. 153. st. 2. Zakona o vanpar-ničnom postupku u vezi čl. 16. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, kako to i protivnik predlagača ističe u žalbi. Stoga je Okružni sud uvažio žalbu protivnika predlagača i ukinuo pobijano rešenje na osnovu čl. 380. st. 1. tač. 3. Zakona o parničnom postupku. Odluka o troškovima vanpar-ničnog postupka ukinuta je na osnovu čl. 166. st. 3. Zakona o parničnom postupku. U ponovnom po-stupku prvostepeni sud će naložiti predlagaču da uredi predlog i označi zemljišnoknjižne podatke za spornu nepokretnost zajedničara u smislu čl. 149. st. 2. Zakona o vanparničnom postupku, imajući u vidu da se pravo svojine na nepokretnosti stiče upisom u javnu knjigu u smislu čl. 33. u vezi čl. 20. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, saslušati zajedničare u smislu čl. 153. st. 1. Zakona o vanparničnom postupku, utvrditi sve okolnosti u smislu čl. 153. st. 2. i čl. 154. Zakona o vanparnič-nom postupku u vezi čl. 16. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, ceniti navode protivnika predlagača u žalbi i doneti zakonitu i pravilnu odluku.


229999.. Sud ne može izvršiti fizičku deobu pokretne zajedničke imovine tako što će neke stvari do-

suditi jednoj a druge, odgovarajuće protivvrednosti , drugoj strani.

Iz obrazloženja:

U parnici je doneta pravnosnažna presuda da su brojne pokretne stvari zajednička tekovina biv-ših bračnih drugova u jednakim delovima. Na predlog jednog od njih, s obzirom na to da stranke ni-su mogle postići sporazum o deobi, vanparnični sud je doneo rešenje da se vrši deoba zajedničke imovine koju čine brojne pokretne stvari, javnom prodajom i podelom ostvarene cene na jednake de-love. Prvostepeni sud polazeći od člana 16. stav 5. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa smatra da je fizička deoba nemoguća. Reč je o pokretnoj imovini čija fizička deoba nije moguća. Po žalbi protivnice predlagača, drugostepeni sud je ukinuo prvostepeno rešenje uz stav da prvostepeni sud nije vodio računa o propisima člana 153. Zakona o vanparničnom postupku koji se odnose na postupak suda, kao i o zahtevu protivnice predlagača da se njoj i deci u stanu ostavi nameštaj, poste-ljina, posuđe i slično. Neke stvari iz prvostepenog rešenja su fizički deljive, kao što su 200 rolni plat-na i slično. Sud ne vrši fizičku deobu bilo koje od brojnih stvari, ako neke od istih dosudi jednoj, a druge odgovarajuće protivvrednosti drugoj strani, vodeći računa i o njihovim opravdanim zahtevima i posebnim potrebama. Deli se imovina, a ne pojedina stvar.

(Iz rešenja Okružnog suda Sombor, Gž. 58/98 od 29.01.1997. godine)

330000.. Prilikom donošenja odluke o načinu deobe nepokretnosti sud će, u slučaju kada fizička de-

oba nepokretnosti nije moguća, odlučiti da stvar pripadne jednom vlasniku (a drugim suvla-snicima isplati vrednost njihovih udela) ili da se nepokretnost izloži javnoj prodaji.


- 100 -

Iz obrazloženja: O samoj deobi stvari od strane suda moguće je odlučiti na jedan od više načina. Kao prvo, kad

deobu stvari zahteva suvlasnik čiji je udeo neznatan, sud može odlučiti da ostali suvlasnici isplate njegov udeo. Zatim, sud će kad god je to moguće odrediti da se fizička deoba stvari izvrši tako da svaki suvlasnik dobije u prirodi onaj udeo koji odgovara veličini, odnosno vrednosti suvlasničkog udela. To praktično znači da nije pravična deoba alikvotnim udelima suvlasnika ako njihova vred-nost nije srazmerna. Ako je to, pak nemoguće, sud može odrediti da suvlasnici dobiju udeo koji ne odgovara njihovom suvlasničkom udelu. Sud će odrediti da suvlasnik koji je dobio veću vrednost od pripadajuće isplati ostalima razliku u novcu. Kada fizička deoba stvari nije moguća ili bi se deobom osetno smanjila njena vrednost, sud će na zahtev pojedinih suvlasnika, ukoliko okolnosti slučaja to opravdavaju, vodeći računa o veličini udela pojedinih suvlasnika i njihovom potrebom za tom stvari, odlučiti da stvar pripadne jednom suvlasniku, pošto drugim suvlasnicima isplati vrednost njihovog udela u roku koji sud prema okolnostima odredi. Međutim, ako sud utvrdi da fizička deoba nije mo-guća ili bi znatno umanjila vrednost stvari i ako ne odluči da stvar ne pripadne jednom od suvlasni-ka, odrediće da se stvar izloži javnoj prodaji i prodajom dobijeni iznos podeli između suvlasnika sra-zmerno veličini njihovih udela.


330011.. U postupku deobe nepokretnosti, isticanje jedne stranke da druga stranka živi i radi u Australiji i

da tamo ima kuću, bez uticaja je na odluku suda u konkretnoj stvari. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu Gž. br. 12097/96 od 27.12.1996. godine)

330022..

Ne može se tražiti deoba bespravno podignutog objekta. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu, Gž. 4388/96 od 10.09.1996. godine)

330033..

Deoba objekta koji predstavlja vanknjižno vlasnštvo ne može se vršiti putem javne prodaje. (Iz odluke Okružnog suda u Beogradu, Gž. 1960/95 od 21.01.1995. godine)

330044..

Deoba objekta putem javne prodaje može se vršiti samo ako je taj objekat uknjižen.

Iz obrazloženja: Na osnovu stanja u spisima sledi da su parnične stranke vanknjižni suvlasnici nepokretnosti koja

je predmet deobe, te da prema utvrđenom činjeničnom stanju fizička deoba srazmerno veličini suvla-sničkih delova nije moguća.

Imajući u vidu navedeno, prvostepeni sud je zaključio da se u konkretnom slučaju ima primeniti odredba čl. 148. i 154. Zakona o vanparničnom postupku, odnosno da se deoba ima izvršiti javnom prodajom i deobom podeljene vrednosti srazmerno veličini suvlasničkih udela stranaka u postupku.


- 101 -

Međutim, prilikom odlučivanja, prvostepeni sud je propustio da ceni odredbu člana 149. Zakona o vanparničnom postupku, iz koje sledi da objekat koji se izlaže javnoj prodaji, mora da bude uknji-žen, odnosno da se deoba objekta, koji predstavlja vanknjižno vlasništvo, ne može vršiti putem javne prodaje.

(Iz odluke Okružnog suda u Beogradu, Gž. 2960/95)

330055.. Nastali spor zajedničara u vanparničnom postupku fizičke deobe je prethodno pitanje koje se

mora rešiti u parnici. (Vrhovni sud Srbije u Beogradu Rev. broj 5148/94 od 1.11.1994. godine)

330066..

Prvostepeni sud nije nadležan da u vanpaničnom postupku odlučuje i utvrđuje privremenu

meru iseljenja protivnika predlagača iz objekta (predmeta fizičke deobe).

Iz obrazloženja: Iz stanja spisa sledi da je predlagač tražio da sud izvrši fizičku deobu predmetnog objekta, a pod-

neskom od 4. novembra 1994. godine da sud odredi privremenu meru tako što će zabraniti protivni-ku predlagača korišćenje i raspolaganje predmetnim objektom, te da obaveže protivnika predlagača da se sa svim licima i stvarima iseli iz tog objekta.

Međutim, predlog za određivanje privremene mere odnosi se na iseljenje protivnika predlagača iz objekta koji je predmet fizičke deobe, o čemu prvostepeni sud nije nadležan da odlučuje u vanpar-ničnom postupku, te samim tim ni da određuje privremene mere.

Ukoliko predlagač smatra da ima osnova za iseljenje protivnika predlagača, ima mogućnosti da to svoje pravo ostvaruje u redovnoj parnici.


330077.. Ako fizička deoba zgrade nije moguća, sud će na zahtev suvlasnika , ukoliko to okolnosti slučaja

opravdavaju odlučiti da stvar pripadne jednom suvlasniku, pošto drugim suvlasnicima isplati vred-nost njihovih delova u roku koji im sud odredi.

Na predlog suvlasnika deoba fizički nedeljive zgrade može se izvršiti prodajom, ako nema zahte-va da zgrada pripadne jednom od suvlasnika ili ako se utvrdi da okolnosti slučaja ne opravdavaju da se odluči da zgrada pripadne jedno suvlasniku.


330088.. Sud ne može obustaviti postupak razvrgnuća suvlasničke zajednice zbog toga što je predlagač na

uviđaju izjavio da ga postupak fizičke deobe više ne interesuje, već sud mora od predlagača da zatra-ži razjašnjenje navedene izjave.



- 102 -

330099.. Sud može odlukom o deobi naložiti zajedničarima da izvrše određene prepravke i na bespravno

podignutoj zgradi u cilju izdvajanja posebnih fizičkih delova zgrade. Takvom odlukom suda ne me-nja se status bespravno podignute zgrade, već se samo uređuju međusobni odnosi zajedničara u po-stupku raskidanja njihove imovinske zajednice.


331100.. Odlukom o deobi sud ne može dosuditi zajedničku stvar u svojini jednom suvlasniku uz njegovu

obavezu da ostalim suvlasnicima isplati vrednost njihovih suvlasničkih delova, ako se svi suvlasnici o tome nisu sporazumeli.


331111.. Saglasnost za rekonstrukciju kuće data od vlasnika u vreme izvođenja radova obavezuje i novog

vlasnika kao sukcesora ranijeg vlasnika. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 1732/93)

331122..

Ako u vanparničnom predmetu deobe suvlasničke stvari ili imovine, ili u toku tog postupka pred prvostepenim sudom (koji se ne odnosi na novčani iznos), predlagač nije naznačio vrednost predme-ta deobe, kao vrednost predmeta deobe za ocenu prava na reviziju protiv rešenja drugostepenog suda kojim se postupak pravnosnažno završava uzima se osnovica utvrđena prema taksi naplaćenoj na predlog, odnosno prema taksi propisanoj taksenom tarifom Zakona o sudskim taksama, u slučaju ka-da taksa na predlog nije naplaćena.


331133..

Ugovor o deobi nepokretnosti nije ugovor iz oblasti prometa nepokretnosti. Usmeni ugovor o deobi nepokretnosti koji je realizovan proizvodi pravno dejstvo.


331144.. Neprihvatanje, odnosno odricanje od prava da učestvuje u deobi zadružne imovine (brisanju za-

družnog svojstva na nepokretnostima) nije smetnja da član porodične zadruge, po tom osnovu, zah-teva odgovarajući deo ranije oduzete imovine po Zakonu o poljoprivrednom zemljišnom fondu dru-štvene svojine i dodeljivanju zemlje poljoprivrednim organizacijama ("Službeni glasnik SRS", br. 51/71 i 52/73 i "Službeni list SAP br.26/72). Član 2. stav 2. Uredbe.

(Bilten sudske prakse Vrhovnog suda, 4/92)


- 103 -

331155.. Vrednost zajedničke stvari u postupku njene deobe se određuje prema njenoj tržišnoj vrednosti.

Na tržištu vrednost stvari ne utiče činjenica da jedan od zajedničara određeno vreme nije koristio stvar, obzirom da se u ovom slučaju radi o tražbenom pravu, koje se, za slučaj spora, ostvaruje u par-nici.


331166.. Sporazum stranaka o načinu deobe zajedničke stvari ili imovine na osnovu koga je vanparnični

postupak deobe okončan predstavlja dvostranu materijalno-pravnu izjavu volje - ugovor sa proce-sno-pravnim dejstvom a ne parničnu radnju, pa se može pobijati u parnici zbog zablude, prevare ili prinude.

(Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije, 2709/91)

331177.. Pobijanjem rešenja opštinskog suda prekida se vanparnični postupak za fizičku deobu i

predlagač upućuje na parnicu.

Iz obrazloženja: Predmetne parcele predstavljaju izgrađeno građevinsko zemljište koje je u društvenoj svojini. S

obzirom na to, vanparnični sud je bio dužan da prethodno od upravnog organa zatraži izveštaj da li je moguća fizička deoba tih parcela imajući u vidu detaljan urbanistički plan.

Ako ta deoba ne bi bila moguća, treba obustaviti vanparnični postupak za fizičku deobu, s tim što stranke mogu tražiti uređenje načina korišćenja tih parcela shodno članu 141. do 149. Zakona o vanparničnom postupku.

U slučaju ako je fizička deoba predmetnih parcela moguća, a sporan je ugovor o deobi u spisi-ma, u tom slučaju će se postupiti shodno članu 150. Zakona o vanparničnom postupku.

(Iz rešenja Okružnog suda u Požarevcu, Gž. 77/90-2)

331188.. Fizička deoba parcela koje predstavljaju izgrađeno građevinsko zemljište u društvenoj svojini ni-

je moguća dok se prethodno od upravnog organa ne zatraži izveštaj da li je fizička deoba tih parcela moguća, imajući u vidu detaljni urbanistički plan.


331199.. Fizička deoba suvlasništva porodične stambene zgrade sagrađene na gradskom građevinskom

zemljištu u društvenoj svojini, može se odrediti i tako da nekom od suvlasnika zgrade, na njegov zahtev, pripadne u deo pravo korišćenja na delu građevinskog zemljišta ako je ono po urbanističkim propisima deljivo.

(Iz rešenja Vrhovnog suda Vojvodine, Rev. 118/90)


- 104 -

332200.. Konačna fizička deoba zajedničke kuće može biti izvršena tek posle utvrđenih svojinskih udela

stranaka u njenom sticanju. Sporazum o deobi kuće, izvršen između sticalaca pre konačno utvrđenih udela u sticanju, ne mo-

že se smatrati konačnom deobom, već samo kao privremeno uređenje načina korišćenja. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 489/89)

332211.. U vanparničnim predmetima deobe zajedničke stvari i imovine nije dozvoljena revizija, kada je

vrednost predmeta deobe (ocenjena na osnovu odredbi Zakona o sudskim taksama) ispod iznosa pro-pisanog za dozvoljenost revizije u imovinsko-pravnim sporovima po odredbama ZPP.


332222.. Vanparnični sud je obavezan da prekine postupak za fizičku deobu, kada u toku istog između

stranaka postane sporno pravo na stvari koja je predmet deobe ili udeo u zajedničkoj stvari. (Iz rešenja Okružnog suda Kraljevu, Gž. 1160/88)

332233.. Kada je u postupku razvrgnuća imovinske zajednice utvrđen srazmer suvlasničkih delova strana-

ka, ne može se kasnije u parnici tražiti izmena veličine ovih suvlasničkih delova. (Vrhovni sud Vojvodine, Rev. 575/87)

332244.. Zemljišno-knjižni suvlasnici idealnih delova stambene zgrade i zemljišta mogu tražiti fizičku de-

obu istih u vanparničnom postupku, ali ne mogu tužbom zahtevati ustupanje u državinu realnog, a neopredeljenog suvlasničkog udela.


332255.. Kad u postupku fizičke deobe građevinskih objekata u susvojini više lica sa različitim suvlasničkim

udelima neki od zajedničara treba da dobije objekat koji premaša veličinu njegovog suvlasničkog udela i da po tom osnovu isplati ostalima razliku u novcu, onda treba utvrditi prometnu vrednost objekta čije se deoba traži, pa prema toj vrednosti odrediti iznos koji taj zajedničar treba da isplati, jer bi plaćanjem tog iznosa prema građevinskoj vrednosti objekata na osnovu razlike između građevinske i prometne vredno-sti došlo do poremećaja suvlasničkih delova utvrđenih pravosnažnom sudskom odlukom.


332266.. Kad se odlučuje o deobi suvlasničke parcele, u vanparničnom postupku moraju učestvovati svi

suvlasnici, o čemu sud vodi računa po služebnoj dužnosti. (Zbirka sudskih odluka iz oblasti građanskog prava

1973-1986; 1986; Vrhovni sud Srbije)


- 105 -

332277.. U odsustvu sporazuma stranaka o načinu deobe, ne može se izvršiti prinudna javna prodaja su-

vlasničkog stana, dok se prethodno ne utvrdi da li je moguća fizička deoba. Pritom je bez značaja či-njenica, što ni jedna od stranaka nije stavila predlog za fizičku deobu, a protivnici predlagača su se protivili sprovođenju svake deobe.


332288.. I u odsustvu sporazuma stranaka, kada je veštačenjem utvrđeno da se zgrada ne može podeliti na

četiri samostalne celine, srazmerno suvlasničkim udelima, nema mesta fizičkoj deobi zgrade samo na dva dela zgrade tako, što bi na njenom delu i dalje ostali u suvlasničkoj zajednici predlagači, a na drugoj protivnici predlagača. Takva deoba je protivna pojmu fizičke deobe koja se vrši tako, da sva-ki suvlasnik dobije onaj deo, koji odgovara veličini odnosno vrednosti njegovog suvlasničkog dela. Inače, fizičku deobu zgrade ili stana na dve ili više stambenih jedinica moguće je izvršiti samo u skladu sa posebnim propisima, uz odobrenje nadležnog organa uprave.


332299.. U vanparničnom postupku radi deobe zajedničkih stvari ili imovine nema mesta prekidu postup-

ka i upućivanju predlagača da u određenom roku pokrene parnicu u smislu člana 150. stav 1. Zakona o vanparničnom postupku, ako su udeli u zajedničkim stvarima ili imovini, koji su predmet deobe, utvrđeni pravosnažnim rešenjem o nasleđivanju.


333300.. Ako je fizička deoba stambene zgrade u susvojini više lica moguća samo uz određene prepravke,

sud ne može naložiti prepravku iste dok zajedničari ne dobiju odobrenje za adaptaciju postojećeg objekta od opštinskog organa uprave nadležnog za poslove građevinarstva u smislu odredaba Zakona o izgradnji objekata SR Srbije i Odluke o izgradnji objekata građana ("Sl. list grada Beograda, br. 2/75). Ukoliko se takvo odobrenje ne dobije, deoba će se izvršiti prodajom, shodno odredbi čl. 16. st. 5. Zakona o osnovnim svojinsko-pravnim odnosima.


333311.. Kada u vanparničnom postupku radi deobe zajedničke stvari ili imovine među zajedničarima ne-

sporno da je već izvršena vansudska fizička deoba nepokretnosti u susvojini, da je ta deoba provede-na u katastru i da zajedničari drže pripadajuće delove nepokretnosti, a da je posle te deobe nastao spor o pravu svojine, odnosno državine na određenim fizičkim delovima nepokretnosti, o čemu se odlučuje u parnici, onda će se sud, u smislu člana 16. stav 1. Zakona o vanparničnom postupku, po-


- 106 -

sebnom odlukom obustaviti vanparnični postupak, jer će se po pravosnažnosti te odluke postupak sprovesti po pravilima parničnog postupka pred nadležnim sudom. U ovakvom slučaju sud ne može, u smislu člana 150. stav 1. istog Zakona, prekinuti postupak i uputiti predlagača da u određenom ro-ku pokrene parnicu, jer među zajedničarima nije sporno pravo na stvari koja je predmet deobe ili pravo na imovinu, udeo u zajedničkim stvarima, odnosno imovine, niti je sporno koje stvari, odno-sno prava ulaze u zajedničku imovinu.


333322.. Deoba nepokretnosti javnom prodajom, u smislu člana 149. Zakona o vanparničnom po-

stupku, nije dozvoljena ako nema pismenih dokaza o pravu svojine i zemljišno-knjižnih poda-taka o nepokretnosti, jer ne bi omogućavala kupcu da nepokretnost stekne u svojinu.

Iz obrazloženja: Opštinski sud je rešenjem dozvolio deobu nepokretnosti dvoiposobnog stana, čiji su vlasnici

predlagač i protivnik predlagača sa 1/2 dela, prodajom i podelom ostvarene kupoprodajne cene pre-ma suvlasničkim udelima. Među strankama, koje kao razvedeni bračni drugovi koriste stan nesporno je suvlasništvo svakog u 1/2 dela i da fizička deoba stana nije moguća.

Po žalbi protivnika predlagača da stan nije upisan u zemljišne knjige, okružni sud je ukinuo reše-nje opštinskog suda i predmet vratio na ponovni postupak.

Po nalaženju Okružnog suda zaključak prvostepenog suda da u situaciji kada je nesporno da fizička deoba predmetnog stana nije moguća - shodno odredbi člana 16. Zakona o osnovnim svo-jinsko-pravnim odnosima valja dozvoliti deobu navedene nepokretnosti njenom prodajom i pode-lom kupoprodajne cene, ne može se za sada prihvatiti. Odredbom člana 149. Zakona o vanparnič-nom postupku SRS predviđeno je, pored ostalog, da predlog mora da sadrži podatke o predmetu deobe i udelima deobničara, o zajedničarima, kao i o drugim licima koja na predmetu deobe ima-ju neko stvarno pravo, s tim što se za nepokretnosti moraju navesti zemljišno-knjižni podaci i pri-ložiti odgovarajući pismeni dokazi o pravu svojine, pravu službenosti i drugim stvarnim pravima.

Prema stanju u spisima, podneti predlog ne sadrži sve ove podatke - posebno pismene dokaze o pravu svojine, niti je prvostepeni sud naložio predlagaču da predlog u smislu citirane odredbe uredi (što je bio dužan sud da učini), a da potom ceni osnovanost predloga. Pri tom sud je dužan da ima u vidu da u nedostatku zemljišno-knjižnih podataka o nepokretnosti i pismenih dokaza o pravu svoji-ne, deoba nepokretnosti javnom prodajom u smislu člana 149. Zakona o vanparničnom postupku SRS ne bi bila dozvoljena, jer ne bi omogućavala kupcu da nepokretnost stekne u svojinu.


333333.. Revizija nije dozvoljena protiv rešenja drugostepenog suda kojim je odbijen zahtev za fizičku

deobu zajedničkih stvari i da će se po pravosnažnosti tog rešenja izvršiti civilna deoba stvari, jer se tim rešenjem postupak deobe pravosnažno ne završava, već rešenjem o deobi.



- 107 -

333344.. Pravnosnažno rešenje o deobi u vanparničnom postupku vezuje stranke te nijedna od stra-

naka ne može tražiti u parnici veća suvlasnička prava.

Iz obrazloženja:

Ovaj sud smatra da pravnosnažno rešenje o deobi u vanparničnom postupku vezuje stranke, odnosno da ima status presuđene stvari, te one sada u parnici ne bi mogle tražiti veći suvlasnički udeo. Pri tome nije od bitnog značaja što je u pitanju bračna tekovina, jer se veličina udela u ovoj imovini u parnici utvrđuje samo kada je ona sporna. Međutim, nema nikakvih zakonskih smetnji da stranke same odrede udeo u sticanju ove imovine, niti da deobu ove imovine izvrše u vanpar-ničnom postupku.


333355.. Kad je u vanparničnom postupku radi deobe zajedničke stvari ili imovine među zajedničarima

nesporno da je već izvršena vansudska fizička deoba nepokretnosti u susvojini, da je ta deoba prove-dena u katastru i da zajedničari drže pripadajuće delove nepokretnosti, a da je posle te deobe nastao spor o pravu svojine, odnosno državine na određenim fizičkim delovima nepokretnosti, o čemu se odlučuje u parnici, onda će se sud, u smislu člana 16. st. 1. Zakona o vanparničnom postupku, poseb-nom odlukom, obustaviti parnični postupak, jer će se po pravosnažnosti te odluke postupak sprovesti po pravilima parničnog postupka pred nadležnim sudom.

U ovakvom slučaju sud ne može, u smislu čl. 150. st. 1. istog zakona, prekinuti postupak i uputi-ti predlagača da u određenom roku pokrene parnicu jer među zajedničarima nije sporno pravo na stvari, odnosno prava ulaze u zajedničku imovinu.


333366.. U slučaju kada je fizička deoba suvlasničke zgrade moguća bez smanjenja njene vrednosti, ispu-

njeni su zakonski uslovi za fizičku deobu. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 428/85)

333377.. Ne može se vršiti deoba građevinske parcele kroz postupak uređivanja načina korišćenja građe-

vinskog zemljišta, jer je u suprotnosti sa odredbama čl. 33. i 34. Zakona o planiranju i uređenju pro-stora i čl. 31. st. 1. Zakona o građevinskom zemljištu, kojim je propisano da sopstvenik zgrade na iz-građenom građevinskom zemljištu ima pravo da koristi zemljište pod zgradom i zemljište koje je po-trebno za njenu redovnu upotrebu u granicama građevinske parcele utvrđenim prema urbanističkom planu. Suvlasnici porodične stambene zgrade imaju zajedničko i nedeljivo pravo korišćenja zemljišta pod zgradom i zemljišta koje je potrebno za njenu redovnu upotrebu.



- 108 -

333388.. Ako je fizička deoba stambene zgrade u susvojini više lica moguća samo uz određene prepravke,

sud ne može naložiti prepravku iste dok zajedničari ne dobiju odobrenje za adaptaciju postojećeg objekta od opštinskog organa uprave nadležnog za poslove građevinarstva u smislu odredaba Zakona o izgradnji objekata SR Srbije i Odluke o izgradnji objekata građana („Sl. list grada Beograda”, br. 2/75). Ukoliko se takvo odobrenje ne dobije, deoba će se izvršiti prodajom, shodno odredbi čl. 16. st. 5. Zakona o osnovnim svojinsko-pravnim odnosima.


333399.. Fizička deoba i deoba prodajom stvari su različiti načini deobe koji se ne mogu vršiti istovreme-

no. Sud će odlučiti da se deobe izvrši prodajom stvari u slučaju kada je nemoguća fizička deoba i to ne samo prema veličini suvlasničkih udela, već uopšte - bez obzira na veličinu suvlasničkih udela.


334400.. Da bi se po predlogu za deobu moglo postupati, predlog mora da obuhvati sve suvlasničke

nepokretnosti (ako ih ima više) bez obzira na to da li je oni koriste ili ne.

Iz obrazloženja: Prvostepenim rešenjem je odbačen predlog predlagača za fizičku deobu nepokretnosti, pošto

predlagač nije postupio po nalogu suda i dopunio predlog tako da njim obuhvati sve zajedničara. Žalbu predlagača drugostepeni sud je odbio kao neosnovanu. Pobijano prvostepeno rešenje je, po nalaženju okružnog suda, pravilno i na zakonu osnovano.

Iako predlog sadrži podatke o predmetu deobe, udelima predlagača i protivnika predlagača i zemlji-šno-knjižne podatke o nepokretnosti, u spisu nema podataka o drugim zajedničarima, iako se iz izvo-da iz zemljišne knjige vodi da oni postoje.

Kako predlagač nije postupio po nalogu suda da predlogom obuhvati kao protivnike predlagača i druge suvlasnike na nepokretnosti, ističući da su u pitanju deca protivnika predlagača sa kojima je u dobrim odnosima i koji odavno premetnu nepokretnost koriste, sud je pravilno postupio odbacivši predlog. Jer, doba nepokretnosti mora se urediti na jednak način prema zajedničarima zbog čega član 149. stav 1. Zakona o vanparničnom postupku Srbije izričito predviđa da predlog mora obuhvatiti sve zajedničare. U odnosu na učesnike u ovom postupku važe odredbe člana 201. Zakona o parnič-nom postupku koji se u ovoj oblasti shodno primenjuje na osnovu člana 30. stav 2. Zakona o vanpar-ničnom postupku.


334411.. Kad sud utvrdi da među zajedničarima sporno pravo predlagača na udeo u zajedničkim stvarima,

odnosno imovini ili neko drugo pravo u smislu člana 150. Zakona o vanparničnom postupku, pred-stavljaće bitnu povredu iz člana 354. stav 2. tačka 7. ZPP u vezi čl. 30. Zakona o vanparničnom po-


- 109 -

stupku, ako sud propusti da pre prekida postupka i upućivanja predlagača na parnicu, omogući pred-lagaču da se izjasni o osporavanju njegovog udela u zajedničkim stvarima, odnosno imovini ili ne-kog drugog prava.


334422.. Postupajući po predlogu radi pokušaja poravnanja fizičkom deobom između učesnika, sud

će uvek prekinuti vanparnični postupak ako je među učesnicima sporno pravo na stvari koje su predmet deobe, pravo na imovinu ili udeo u imovini, ili je sporno koje stvari ili prava ulaze u zajedničku imovinu.

Iz obrazloženja: Opštinski sud je prekinuo vanparnični postupak pokrenut predlogom jednog predlagača radi po-

kušaja poravnanja sa još tri učesnika fizičkom deobom nepokretnosti, čime bi prestala potreba daljeg vođenja već druge parnice između dva učesnika pred drugim sudom.

Okružni sud je po žalbi predlagača potvrdio rešenje opštinskog suda. Predlagač je podneo sudu predlog radi pokušaja poravnanja sa protivnicima predlagača fizičkom

deobom nepokretnosti. Među učesnicima nije sporno da je pred drugim sudom u toku parnica izme-đu protivnika predlagača trećeg reda - kao tužioca, protiv protivnika predlagača drugog reda - kao tuženog, radi utvrđivanja visine udela u zajedničkoj imovini.

Kod ovakvog činjeničnog stanja pravilno je postupio prvostepeni sud kada je prekinuo postupak radi pokušaja poravnanja do okončanja parničnog postupka koji je već u toku između dva protivnika predlagača. Jer, odredbom člana 150. Zakona o vanparničnom postupku SR Srbije propisana je izri-čita obaveza suda da prekine vanparnični postupak deobe zajedničke stvari ili imovine ako je među zajedničarima sporan udeo u zajedničkoj imovini. Sledstveno tome sud je dužan da prekine i postu-pak pokušaja poravnanja deobom nepokretnosti.


334433.. U vanparničnom postupku radi deobe zajedničkih stvari ili imovine nema mesta prekidu postup-

ka i upućivanju predlagača da u određenom roku pokrene parnicu u smislu člana 150. stav 1. ZVP ako su udeli u zajedničkim stvarima ili imovini, koja je predmet deobe, utvrđeni pravosnažnim reše-njem o nasleđivanju.


334444.. U vanparničnom postupku radi ukidanja imovinske zajednice fizičkom deobom, u izreci

rešenja valja tačno odrediti koji fizički deo dobija pojedini suvlasnik i sve ono što svaki od njih ima da učini radi ostvarenja deobe, ko je dužan izvršiti određene radove i u kojem roku.


- 110 -

Iz obrazloženja: Deoba građevinske parcele izgrađenog gradskog građevinskog zemljišta na kojem je izgrađena

zgrada je isključena. Dozvoljeno je samo utvrditi način korišćenja ovog zemljišta u korist pojedinih sopstvenika posebnih delova zgrade, shodno članu 24. stav 1. Zakona o građevinskom zemljištu („Sl. list SAPV”, br. 31/79) i član 6. stav 1. Zakona o svojini na delovima zgrade („Sl. list SFRJ”, broj 57/65), koji se primeljuje na osnovu Zakona..... iz „Sl. list SAPV”, broj 21/73.

(Iz rešenja Višeg suda u Subotici, Gž. 359/84)

334455.. Kada susvojina postoji na više stvari, a zbog veličine suvlasničkih delova ili drugih okolnosti ne

bi bilo ekonomski opravdano (ili zakonom dozvoljeno) deliti svaku stvar, sud može svakom suvla-sniku dodeliti deo pojedine cele stvari koji odgovara po vrednosti njegovom suvlasničkom delu, vo-deći računa o opravdanim interesima svakog suvlasnika, njihovim potrebama, s obzirom na zanima-nje i ostale prilike, nastojeći da zadovolji opravdane zahteve i interese suvlasnika.


334466.. Deoba suvlasničke stvari će se izvršiti prodajom stvari,samo ako je fizička deoba nemogu-

ća ili je moguća samo uz znatno smanjenje vrednosti stvari.

Iz obrazloženja: Drugostepenim rešenjem potvrđeno je rešenje opštinskog suda kojim je određena fizička deoba

nepokretnosti, koje su u suvlasništvu stranaka. Vrhovni sud ocenjuje neosnovanim isticanje revizije,i smatra da su nižestepeni sudovi pogrešili

kada su umesto da deobu suvlasničkih stambenih zgrada učesnika izvrše prodajom zgrada, odlučili da izvrše fizičku deobu. Pobijana odluka doneta je u skladu sa članom 153. Zakona o vanparničnom postupku. Osim toga, kako je odredbom člana 16. stav 5. Zakona o osnovnim svojinskopravnim od-nosima predviđeno da će se deoba suvlasničke stvari izvršiti prodajom stvari ako je fizička deoba ne-moguća ili je moguća samo uz znatno smanjenje vrednosti stvari, a u konkretnom slučaju fizička de-oba suvlasničkih zgrada učesnika moguća je bez smanjenja njihove vrednosti, to su nižestepeni su-dovi pravilno našli da stoje svi zakonski uslovi za predmetnu deobu.

No, s obzirom da protivnik predlagača od ukupne površine predmetnih zgrada, ne računajući do-građeni deo zgrade do ulice, dobija površinski 0,61 kvm. manje, nižestepeni sudovi su uz pristanak i samih predlgača pravilno našli da su oni dužni da izvrše doplatu do pune vrednosti dela protivniku predlagača.

S obzirom da u pogledu obračuna visine ove doplate ima nedostataka, Vrhovni sud u ovom de-lu usvaja reviziju, ukida u tom delu odluke nižestepenih sudova i predmet vraća na ponovno raspra-vljanje.

Po stanovištu Vrhovnog suda, pošto deobom predmetnih zgrada svi učesnici svoje delove prima-ju na korišćenje i slobodno raspolaganje, to se ne može uzeti da je stan, koji je pripao na deo protiv-niku predlagača (koji u njemu stanuje), neuseljiv i kao takav manje vrednosti.

Po stanovištu Vrhovnog suda, pošto deobom predmetnih zgrada svi učesnici svoje delove prima-ju na korišćenje i slobodno raspolaganje, to se ne može uzeti da je stan, koji je pripao na deo protiv-


- 111 -

niku predlagača (koji u njemu stanuje), neuseljiv i kao takav manje vrednosti, pa su predlagači dužni da doplatu do pune vrednosti njegovog dela izvrše na bazi tržišne cene jednog kvadratnog metra stambene površine predmetnih stanova, ne računajući dogradnju i adaptaciju. U ponovljenom po-stupku potrebno je razjasniti koliko iznosi tržišna cena jednog metra kvadratne stambene površine predmetnih zgrada i na toj bazi izvršiti obračun doplate.

(Vrhovni sud Srbije, Gž. 9785/84)

334477.. U postupku fizičke deobe stvari svi učesnici, u pravilu, snose troškove postupka na jednake de-

love, a u obračun potrebnih troškova ulaze ne samo troškovi predlagača, već i troškovi protivnika, koji su u zajedničkom interesu svih deobničara.


334488.. Ako između suvlasnika ne postoji sporazum o načinu deobe stvari u susvojini, sud će na osnovu

rezultata celokupnog postupka odlučiti o deobi stvari, pri čemu za fizičku deobu stambene zgrade ni-je smetnja zemljišno-knjižno stanje prema kome se predmetna nepokretnost vodi kao jedno zemlji-šno-knjižno telo.


334499.. I u odsustvu sporazuma stranaka, kada je veštačenjem utvrđeno da se zgrada ne može podeliti na

četiri samostalne celine, srazmerno suvlasničkim udelima, nema mesta fizičkoj deobi zgrade samo na dva dela zgrade tako, što bi na jednom delu i dalje ostali u suvlasničkoj zajednici predlagači, a na drugoj protivnici predlagača. Takva deoba je protivna pojmu fizičke deobe koja se vrši tako, da sva-ki suvlasnik dobije onaj deo, koji odgovara veličini odnosno vrednosti njegovog suvlasničkog dela.

Inače, fizičku deobu zgrade ili stana na dve ili više stambenih jedinica moguće je izvršiti samo u skladu sa posebnim propisima, uz odobrenje nadležnog organa uprave.


335500.. Izvršenje pravosnažnog rešenja komisije za ispitivanje porekla imovine, kojim je od građana od-

uzet idealni deo nepokretnosti, sprovodi opštinski sud po mestu gde se imovina nalazi, u skladu sa pravilima o razvrnuću imovinske zajednice u vanparničnom postupku.

(Pravni stav Zajedničke sed. Građ. odeljenja Vrhovnog suda Srbije, od 22.06.1983. godine)

335511.. Sporazum sopstvenika idealnih delova zgrade, na osnovu koga bi deoba bila izvršena tako, da

oni postaju sopstvenicima delova stana, u protivnosti je sa propisima o etažnoj svojini i nema pravno dejstvo, jer u smislu čl. 1. Zakona o svojini na delovima zgrada predmet etažne svojine mogu biti sa-mo pojedini stanovi.



- 112 -

335522.. U slučaju kada nijedan od suvlasnika stana nije stekao i status nosioca stanarskog prava, odnosi

između suvlasnika mogu se raspraviti jedino putem deobe. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 837/83)

335533.. Ako je u vanparničnom postupku na osnovu nespornih suvlasničkih delova na nepokretnostima

doneta pravnosnažna odluka o razvrgavanju imovinske zajednice, ne može se kasnije u parnici tražiti izmena suvlasničkih delova.


UREĐENJE MEĐA (Član 155 – 163)

335544.. Kada je predlagač podneo predlog za uređenje međe između njegove i parcele protivnika

predlagača, jer su međni znaci uništeni ili znatno oštećeni, a protivnik predlagača je pre više godina postavio žičanu ogradu za koju je veštak geometar utvrdio da je postavljena u parceli predlagača, tada nije imalo mesta donošenju rešenja o obustavi postupka uređenja međa i upućivanju predlagača na parnicu da utvrdi da je vlasnik spornog dela parcele, shodno čl. 155-163. Zakona o vanparničnom postupku.

Iz obrazloženja: Pravilna primena odredbe čl. 156. Zakona o vanparničnom postupku podrazumeva, da se može

voditi postupak za uređenje međa između parcela stranaka kada su međni znaci uništeni ili znatno oštećeni, a susedi ne mogu sporazumno da utvrde granicu. To dalje znači da, ako navedeni uslov nije ispunjen, predlog za uređenje međa bi bio odbačen kao nedozvoljen, a ne da se donese rešenje o ob-ustavi postupka.

(Iz rešenja Okružnog suda u Čačku, Gž. 1337/06, od 18.10.2006. godine)

335555.. U skladu sa odredbom člana 155. Zakona o vanparničnom postupku, ima mesta uređenju

međa između parcela stranaka samo ako su međašni znaci uništeni, oštećeni ili pomerani, a ne-ma sporazuma između stranaka.

Iz obrazloženja:


- 113 -

Rešenjem prvostepenog suda uređena je međa između parcela stranaka, prema faktičkom stanju na terenu. Povodom žalbe protivnika predlagača drugostepeni sud je prvostepeno rešenje ukinuo i pred-met vratio prvostepenom sudu na ponovni postupak i odluku. Osnovano se u žalbi protivnika ističe da nije imalo mesta vođenju vanparničnog postupka za uređenje međa, jer postoji sporazum između stra-naka, što predlagač nije ispoštovao, a međašni znaci nisu uništeni. Prema odredbi čl. 155. Zakona o vanparničnom postupku ima mesta uređenju međa samo ako su međašni znaci uništeni, oštećeni ili po-merani, a susedi ne mogu sporazumno da se dogovore. Imajući u vidu navode iz žalbe, u novom po-stupku treba utvrditi, u skladu sa citiranom zakonskom odredbom, da li je predlog predlagača osnovan.

(Iz rešenja Okružnog suda u Novom Pazaru Gž. br. 155/05, od 7.03.2005. godine)

335566.. Postupak za uređenje međa se pokreće na predlog vlasnika, odnosno korisnika susednih

parcela.

Iz obrazloženja: Pobijanim rešenjem uređena je međa između katastarske parcele čiji je korisnik opština, a koja je

državna svojina, i katastarskih parcela koje su vlasništvo protivnika predlagača. U podnetoj žalbi protivnik predlagača ističe da je predmetni put greškom upisan kao javni put, a kao dokaz dostavlja rešenje odeljenja za opštu upravu i finasije o obustavi postupka pokrenutog u cilju raspravljanja sa-movlasnog zauzeća zemljišta u državnoj svojini, i to ovde sporne katastarske parcele, protiv samo-vlasnih zauzimača, ovde protivnika predlagača, jer je istim utvrđeno da sporna parcela predstavlja privatno putno zemljište. Imajući to u vidu potrebno je i da prvostepeni sud u ponovnom postupku oceni da li predlagač ima aktivnu legitimaciju u ovoj pravnoj stvari. Pored toga, prema utvrđenju pr-vostepenog suda, na terenu ne postoji sporna katastarska parcela, već se cela navedena parcela nalazi u posedu protivnika predlagača. Prema odredbi člana 155. Zakona o vanparničnom postupku, postu-pak za uređenje međa mogu pokrenuti vlasnici, odnosno korisnici susednih parcela u slučaju kada je sporna međa između njihovih parcela. Međutim, u slučaju kada se jedna od stranaka nalazi u državi-ni obe parcele onda druga strana može jedino tražiti predaju u državinu parcele koja se neosnovano nalazi u posedu druge strane, pa je s tim u vezi potrebno da prvostepeni sud oceni da li se u konkret-nom slučaju radi o sporu koji se ne može rešiti u vanparničnom postupku.


335577.. Aktivnu odn. pasivnu legitimaciju za učešće u postupku za uređenje međa nemaju držaoci su-

sednih zemljišta u privatnoj svojini ako istovremeno nisu i sopstvenici.

Iz obrazloženja:

Predlog za uređenje međa između susednih zemljišta može podneti svaki od sopstvenika odn. korisnika tih parcela, a kada je to zakonom određeno i ovlašćeni organ - član 156. stav 1. Zakona o vanparničnom postupku.


- 114 -

Predlog mora da sadrži podatke o sopstvenicima odn. korisnicima susednih parcela i o zemlji-šnim parcelama između kojih se međa uređuje, sa oznakama tih parcela iz zemljišnih i drugih javnih knjiga, kao i razloge zbog kojih se postupak pokreće - član 156. stav 2. Zakona o vanparničnom po-stupku.

Proizilazi da je legitimacija za učešće u ovom postupku na strani sopstvenika susednih zemljišta (za zemljište u privatnoj svojini) ili na strani korisnika zemljišta (za pravo korišćenja na zemljištu u državnoj odn. privatnoj svojini). Prvostepeni sud je - shodno tome - bio dužan da na pouzdan način utvrdi ko je od protivnika predlagača vlasnik predmetne katastarske parcele, a s obzirom na njihove tvrdnje da je imenovana - protivnik predlagača istu prodala drugom imenovanom - protivniku pred-lagača, ali po pismenom i neoverenom ugovoru o prodaji, po osnovu koga je on i stupio u državinu ovog zemljišta.

Dakle, prvostepeni sud je, po pravilima vanparničnog postupka, bio dužan najpre da raspravi kao prethodno pitanje da li je po osnovu takvog ugovora, u smislu člana 4. stav 3. Zakona o prometu ne-pokretnosti, ovaj protivnik predlagača stekao svojinu na predmetnoj katastarskoj parceli ili nije, i u vezi s tim da pouzdano raspravi ko je pasivno legitimisan. Očigledno je da to ne mogu biti oba pro-tivnika predlagača.

Osim toga, nije jasna konstatacija u izreci pobijanog rešenja da se pobijano rešenje ima odnositi na oba protivnika predlagača – jednu, kao vlasnika i posednika i istovremeno i na drugog, kao faktič-kog vlasnika i faktičkog posednika.

Jednostavno, razume se da dva lica ne mogu istovremeno imati isključivo pravo svojine na istoj nepokretnosti.


335588.. Pasivno legitimisani učesnici postupka za uređenje međa su vlasnici susednih nepokretno-

sti odnosno korisnici istih.

Iz obrazloženja: Prema odredbi člana 156. Zakona o vanparničnom postupku, predlog za uređenja međa između

susednih zemljišta može podneti svaki od sopstvenika, odnosno korisnika tih parcela, a kada je to za-konom određeno i ovlašćeni organ (st. 1), predlog mora da sadrži podatke o sopstvenicima odnosno korisnicima susednih parcela i o zemljišnim parcelama između kojih se međa uređuje, sa oznakama tih parcela iz zemljišnih i drugih javnih knjiga, kao i razloge zbog kojih se i postupak pokreće (st. 2). Iz navedene zakonske odredbe proizlazi da je legitimacija za učešće u ovom postupku na strani sop-stvenika susednih zemljišta, kada se radi o zemljištu u privatnoj svojini, ili pak na strani korisnika zemljišta, tamo gde se radi o pravu korišćenja na zemljištu u državnoj odnosno društvenoj svojini, pa je shodno tome prvostepeni sud bio dužan da na pouzdan način utvrdi ko je od protivnika predlagača vlasnik kp. br. 809, jer s obzirom na njihove tvrdnje da je protivnik predlagača LJ. prodala protivni-ku predlagača R. kp. br. 809, ali po pismenom i neoverenom ugovoru o prodaji, po osnovu koga je R. stupio u državinu zemljišta koje je kupio, prvostepeni sud je, po pravilima vanparničnog postup-ka, bio dužan najpre da raspravi kao prethodno pitanje da li je po osnovu takvog ugovora, u smislu čl. 4. st. 3. Zakona o prometu nepokretnosti protivnik predlagača R. stekao svojinu na kp. br. 809, ili pak nije, te u vezi sa tim i da pouzdano raspravi ko je pasivno legitimisan, jer očigledno da to ne mo-


- 115 -

gu biti oba protivnika predlagača. Pored toga, nije jasna konstatacija u izreci pobijanog rešenja, da se pobijano rešenje ima odnositi na protivnika predlagača LJ. kao vlasnika i posednika i istovremeno i na protivnika predlagača R. kao faktičkog vlasnika i faktičkog posednika, kako je to navedeno u iz-reci pobijane odluke. Naime, razume se da dva lica ne mogu istovremeno imati isključivo pravo svo-jine na istoj nepokretnosti.

(Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu Gž. br. 648/05, od 21.04.2005. godine)

335599.. Uništeni, oštećeni ili pomereni međni znaci su razlozi za pokretanje vanparničnog postup-

ka za uređenje međa.

Iz obrazloženja: Pravilno je stanovište prvostepenog suda da predlog za uređenje međe mora da sadrži i razloge

zbog kojih se postupak pokreće, odnosno da li su međni znaci uništeni, oštećeni ili pomereni, a pri tome susedi ne mogu sporazumno da utvrde granicu, kako je to propisano članom 155. ZVP-a. Kako predlog navedene podatke nije sadržavao, prvostepeni sud je pravilno našao da predlog za uređenje međe nije bio uredan pa je u vezi s tim pravilno primenio odredbe čl. 109. ZPP kada je predlog od-bacio kao neuredan budući da predlagač nije postupio po nalogu suda i predlog uredio.


336600.. Rešenjem kojim se uređuje međa između susednih nepokretnosti stranke se ne mogu obavezati

na predaju zauzetog zemljišta. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu, Gž. 1162/96 od 17.04.1996. godine)

336611.. Vanparnični sud nije ovlašćen da među uredi prema podacima iz katastarskog premera, već uko-

liko se stranke sporazumeju ili vrednost sporne međaške površine ne prelazi zakonom utvrđeni iz-nos, na osnovu jačeg prava, a ako to nije moguće na osnovu poslednjeg mirnog poseda, a ako ne mo-že ni na ovaj način, da podeli spornu međašku površinu onda po pravičnosti. U protivnom će obusta-viti vanparnični postupak i uputiti predlagača na parnicu.

(Iz rešenja Okružnog suda Kraljevo, Gž. 898/92)

336622.. Uređenje međa se vrši po određenom zakonskom redosledu, a ne po potpunoj slobodnoj oceni suda.


336633.. Kada prilikom uređenja međa postoji spor o međaškoj površini u vrednosti od preko 20.000 dinara

(odnosno 800.000 dinara od 1.01.1989. godine), a stranke ne postignu sporazum da se o tome rešava u vanparničnom postupku, onda će sud uputiti predlagača na parnicu i obustaviti vanparnični postupak.



- 116 -

336644.. Kada se u vanparničnom postupku vrši uređenje međa između spornih parcela stranaka

prema poslednjem mirnom posedu, merodavno je stvarno stanje na terenu, a ne stanje u kata-starskim planovima.

Iz obrazloženja: Na utvrđeno činjenično stanje nižestepeni sudovi su pravilno primenili i odredbe materijalnog

prava. Naime, utvrđeno je da je u vanparničnom postupku kod prvostepenog suda uređena međa iz-među spornih parcela stranaka prema poslednjem mirnom posedu. S obzirom na to, tužilac je bio du-žan da u ovom sporu dokaže da on polaže jače pravo na spornu međašku površinu, a on to ni po oce-ni ovog suda nije dokazao. Ovo zbog toga, što se on u dokazu svog jačeg prava poziva samo na sta-nje prema katastarskim planovima a ovi planovi nisu u skladu sa stvarnim stanjem, ne samo kada je u pitanju ova međa, već ni kada su u pitanju sve ostale međe u ovoj ulici. A u takvoj situaciji, i po mišljenju ovog suda, merodavno je stvarno stanje na terenu, a ne stanje na katastarskim planovima. Inače, prema podacima u spisima i utvrđenju sudova tuženi su svoj sporni plac kupili i primili u po-sed još 1959. godine, dok je tužilac ovaj plac kupio kasnije. I jedan i drugi su parcele preuzeli onako kako su ih držali i njihovi pravni prethodnici, a između tuženih i pravnih prethodnika tužilaca nije bilo spora o međi. Prema tome tužilac i drži ono što je kupio i primio u posed od svog pravnog pret-hodnika, a ničim nije dokazano da je tuženi zauzeo bilo koji deo placa tužioca, bilo kada je ovaj dr-žao sam tužilac, bilo njegovi pravni prethodnici.


336655.. Kada protivnik u postupku uređenja međa ističe da spornu međašku površinu drži preko 20 godi-

na, onda se on poziva na sticanje svojine održajem i predlaže da se međa uredi po osnovu jačeg pra-va a ne na osnovu poslednjeg mirnog poseda.

(Iz rešenja Okružnog suda u Zaječaru, Gž. 1414/86)

336666.. U vanparničnom postupku za uređenje međa se ne može odlučivati o pravu svojine na

spornim međaškim površinama niti o uređivanju međa ako međni znaci nisu pomereni, unište-ni ili oštećeni.

Iz obrazloženja: Po pravnom shvatanju drugostepenog suda, u postupku uređenja međa ne može se uređivati pra-

vo svojine na spornim površinama, s obzirom da se radi o specifičnom vanparničnom postupku, u okviru koga i to u propisima od člana 155. do 163. ZVP nije predviđeno da se može utvrđivati takvo pravo, pa je prvostepeni sud pogrešio kada je pobijanom odlukom odlučivao i o pravu svojine strana-ka na određenim međaškim površinama. Međutim, u ovakvom vanparničnom postupku može se re-šavati, odnosno odlučivati o takvoj međaškoj površini samo kao o faktičkoj površini i to po osnova-


- 117 -

ma iz člana 159. ZVP, ali se u meritornoj odluci i to u rešenju o uređenju međe ima opisati samo gra-nična linija između predmetnih parcela učesnika u smislu člana 162. ZVP.

S druge strane, takođe po pravnom shvatanju ovog suda, ne može se uređivati međa ukoliko u konkretnom slučaju međni znaci nisu pomereni, oštećeni ili uništeni, u smislu člana 155. ZVP, a u konkretnom slučaju nijedna od stranaka ne tvrdi da je bilo tako nečeg u ovom slučaju, već tvrde da postoji na licu mesta ograda i to drugi niz godina unazad, a postojanje te ograde je utvrdio na licu mesta prvostepeni sud prilikom izvršenog uviđaja. S, obzirom na prednje, prvostepeni sud će oceniti da li je uopšte osnovan predmetni zahtev stranaka za uređenje međe po ovoj pravnoj stvari, pa tek ako eventualno nađe da postoje uslovi za sprovođenje postupka ove vrste, onda će preći na meritorno raspravljanje, ali samo u smislu navedenih primedaba i citiranih zakonskih odredaba, te samo uspo-staviti graničnu liniju u smislu člana 162. ZVP i samim tim indirektno podeliti eventualnu spornu površinu u smislu člana 159. ZVP.


336677.. Pravosnažnost rešenja vanparničnog suda kojim je uređena međa između suseda po osnovu ja-

čeg prava, sprečava suđenje u parničnom postupku o istom pravu na podlozi istih činjenica (presuđe-na stvar).


336688.. Troškovi postupka uređenja međe spadaju na jednake delove, bez obzira na to ko je od

njih pokrenuo postupak i u slučaju postojanja manjeg zauzeća koje nije prouzrokovano na-mernim postupanjem jednog učesnika.

Iz obrazloženja: Prvostepenim rešenjem uređena je međa između parcela predlagača i protivnika predlagača i

konstatovano zauzeće, doduše manje od strane protivnika predlagača, pa je protivnik predlagača obavezan da predlagaču naknadi sve troškove spora u iznosu od 6000 dinara.

Po žalbi protivnika predlagača okružni sud je ukinuo rešenje prvostepenog suda u delu o troško-vima postupka.

Postupajući po primedbama iz rešenja okružnog suda, sud je doneo novo rešenje o troškovi-ma postupka uređenja međe obavezavši učesnike da troškove postupka snose na jednake delove u smislu člana 28. st. 2. i 3. Zakona o vanparničnom postupku. Ovakvu odluku sud je obrazložio činjenicom da je u pitanju vanparnična stvar koja se odnosi na imovinska prava učesnika, na ure-đenje međe između njihovih parcela, koje je izvršeno u interesu oba učesnika, da postoji zauzeće koje nije veliko niti je prouzrokovano namernim postupanjem protivnika predlagača, već gre-škom geometra.



- 118 -

ISPRAVE

(Član 164 – 210)

336699.. Sudija nije bio dužan da prilikom sačinjavanja sudskog zaveštanja identitet zaveštaoca

utvrđuje i putem javne isprave odn. svedocima identiteta ako ga je lično i po imenu znao. Sa-mo zbog toga što je sudija propustio da u zapisnik unese konstataciju da mu je zaveštalac lično i po imenu poznat - zaveštanje nije ništavo.

Iz obrazloženja: Ako je zaveštalac lično i po imenu poznat sudiji, tada se ne utvrđuje njegov identitet - član 167.

stav 2. Zakona o vanparničnom postupku. Prvostepeni sud je, u tom smislu, pravilnom ocenom pismena o sačinjavanju spornog zaveštanja

i ocenom iskaza imenovanog svedoka pravilno utvrdio da je taj svedok, kao i sudija koji je sačinio sporno sudsko zaveštanje, tada lično poznavao zaveštaoca i da nije bilo potrebe da se njegov identi-tet utvrđuje preko lične karte.

To navode žalbe čini neosnovanim, jer se odnose na utvrđivanje identiteta zaveštaoca a očigled-no je da je sudija prilikom sačinjava spornog zaveštanja lično i po imenu znao zaveštaoca.

U tom smislu, i prema stavu žalbenog suda, sporno zaveštanje nije nepunovažno zato što je su-dija koji je ostavioca lično poznavao propustio da u zapisnik unese tu konstataciju.

(Iz Presude Okružnog suda u Valjevu, Gž. 1161/04(2) od 30.08.2004. godine)

337700.. Sud u vanparničnom postupku potvrđuje sadržinu ugovora o doživotnom izdržavanju -

kao isprave, ali je ovlašćen i da prethodno sačini takvu ispravu ili da sadržinu takvog ugovora unese u zapisnik o sastavljanju ili potvrđivanju sadržine ove isprave.

Iz obrazloženja: Nižestepeni sudovi su odlučujući o tužbenom zahtevu tužioca za poništaj navedenog ugovora o

doživotnom izdržavanju koji je primalac izdržavanja zaključio 30.05.1991. godine sa tuženim zbog nesposobnosti primaoca za rasuđivanje i nedostatka u formi ovog ugovora, odlučili - ocenjujući sa-mo uslove za njegovu punovažnost u pogledu forme, u smislu člana 117. stav 4. i 5. Zakona o nasle-đivanju, važećeg u vreme zaključenja ovog ugovora, u vezi člana 183-186. ZVP. Ugovor o doživot-nom izdržavanju kao dvostrano obavezan i strogo formalan pravni posao, nastaje tek kad stranke po-stignu saglasnost o bitnim elementima ugovora propisanim zakonom, pa je uslov za punovažnost ovakvog ugovora slobodno i ozbiljno izražena volja ugovorača u smislu člana 28. ZOO. U suprot-nom ugovor ne proizvodi pravno dejstvo i kad je zaključen u zakonom propisanoj formi. Kako je zahtev za poništaj ovog ugovora jedinstven, bez obzira na razloge ništavosti koje je u toku postupka istakao tužilac, o njemu se po stanovištu Vrhovnog suda ne može odlučiti delimičnom presudom kao o delu tužbenog zahteva sazrelog za presuđenje u smislu člana 329. ZPP. Stoga tužilac u reviziji osnovano ukazuje da su nižestepene presude zahvaćene bitnom povredom odredaba parničnog po-


- 119 -

stupka iz člana 354. stav 2. tačka 13. ZPP, jer ne sadrže razloge o odlučnoj činjenici za ocenu puno-važnosti pobijanog ugovora, u pogledu sposobnosti primaoca izdržavanja za rasuđivanje u vreme za-ključenja ugovora i da je u pogledu ovih okolnosti zbog pogrešne primene materijalnog prava činje-nično stanje nepotpuno utvrđeno. Ukoliko je primalac izdržavanja u vreme zaključenja pobijanog ugovora bio sposoban za rasuđivanje i slobodno i ozbiljno izrazio svoju volju prilikom njegovog za-ključenja i postizanja saglasnosti o bitnim elementima ovog ugovora propisanim zakonom, pobijani ugovor će tek tada proizvoditi pravno dejstvo pod uslovom da je zaključen u zakonom propisanoj formi u smislu člana 117. stav 4. i 5. Zakona o nasleđivanju važećeg u vreme zaključenja ovog ugo-vora. Ugovor o doživotnom izdržavanju mora biti sačinjen u pismenoj formi, potpisan od strane ugo-vorača a prilikom overe sudija mora pročitati ugovor i upozoriti ugovornike na posledice ugovora, u smislu člana 117. stav 4. i 5. navedenog Zakona o nasleđivanju. O svim preduzetim radnjama se sa-činjava zapisnik koji potpisuju svi učesnici u smislu odredaba člana 183-186. ZVP. Procesno pravni aspekt intervencije suda prilikom zaključenja ugovora o doživotnom izdržavanju propisan članom 183-186. ZVP odnosi se na potvrđivanje sadržine ugovora o doživotnom izdržavanju - kao isprave, ali je po stanovištu Vrhovnog suda sud ovlašćen i da sačini takvu ispravu prema odredbama člana 166. do 174. ZVP, ili da sadržinu takvog ugovora unese u zapisnik. Nepostojanje posebne pismene isprave o ugovoru, o čijim su se bitnim elementima stranke saglasile slobodno izražavajući svoju vo-lju, ukoliko je njegova potpuna sadržina uneta u zapisnik, sačinjen u smislu člana 183-186. u vezi člana 166-174. ZVP, po oceni Vrhovnog suda ne predstavlja takav nedostatak koji ugovor čini apso-lutno ništavim, ako su ugovorači takav zapisnik potpisali i ukoliko su za punovažnost takvog ugovo-ra ispunjeni svi ostali zakonski uslovi. Imajući u vidu da su nižestepeni sudovi propustili da prethod-no utvrde da li je primalac izdržavanja u vreme zaključenja ugovora o doživotnom izdržavanju bio sposoban za rasuđivanje i slobodno i ozbiljno izražavanje volje, pa da potom ocene da li je pobijani ugovor zaključen u zakonom propisanoj formi, Vrhovni sud je na osnovu ovlašćenja iz člana 394. stav 1. i člana 395. stav 2. ZPP, ukinuo nižestepene presude i odlučio kao u izreci.


337711.. Ne može se odbaciti predlog za poništenje menice zbog toga što predlagač nije naveo dokaz u

predlogu, niti na pismeno traženje suda podneo dokaz da je menicu nesumnjivo posedovao, te kako ju je i na koji način izgubio. Ovakav stav prvostepenog suda nema podlogu u Zakonu o vanparnič-nom postupku Srbije ni u zakonu o menici, koji traže samo iznošenje činjenica da postoji verovatno-ća da je predlagač menicu posedovao i da je ona izgubljena ili uništena.


SUDSKI DEPOZIT (Član 211- 224)

337722.. Kada vlasnik stana odbija da primi zakupninu, zakupac stana može taj iznos zakupnine

predati u sudski depozit.


- 120 -

Iz obrazloženja: U prvostepenom postupku je utvrđeno daje dana 13.02.1987. godine, pok. B. M. zaključila ugo-

vor o korišćenju stana u ulici N. H. broj 6. (danas ulica K. A.) sa SIZ-om stanovanja grada N.S. Re-šenjem poslovni broj P-____/97 od 18.3.1998. godine ovaj sud je dozvolio uplatu zakupnine za pred-metni stan u sudski depozit predlagaču B. M., a u korist protivnika predlagača F. E. na nepoznatom mestu boravišta. Predlagač je pravni sledbenik svoje majke pok. B. M. koja je preminula 9.10.2003. godine. Protivnik predlagača je zemljišno - knjižni vlasnik predmetnog stana, nasledivši bivšeg vla-snika, svoju majku, pok. F. E. Između učesnika se pred ovim sudom po predlogu predlagača vodi vanparnični postupak poslovni broj P-____/04 radi određivanja zakupca i donošenja rešenja koja za-menjuje ugovor o zakupu stana. Predlagač se putem svog punomoćnika obraćala pismenim putem lično protivniku predlagača sa ponudom da dalje uplate zakupnine, ali je od strane protivnika predla-gača obaveštena da se s obzirom na to da se nalazi u inostranstvu obrati njenom punomoćniku u ze-mlji. Postupajući po tome, predlagač se pismeno obratila punomoćniku protivnika predlagača ali ni-kakav pismeni odgovor nije dobila. Obaveštavanjem o visini zakupnine od 30.06.2005. godine JP "Informatika" izvestila je protivnika predlagača da visina zakupnine za predmetni stan iznosi 4.635,00 dinara mesečno za period od januara do juna meseca 2005. godine. Na ovako pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud je pravilnom primenom materijalnog prava is-pravno postupio kada je predlog predlagača u celosti usvojio. Naime, odredbom čl. 211. Zakona o vanparničnom postupku je propisano da se u sudski depozit mogu predati novac, hartije od vredno-sti, kao i druge isprave koje se mogu unovčiti kada je to zakonom ili drugim propisima predviđeno, a čl. 215. istog zakona propisano je da će sud ukoliko ne odbaci predlog predlagača doneti rešenje o prijemu predmeta odnosno novca u sudski depozit. Odredbom čl. 327. ZOO regulisano je da u situa-ciji kada je poverilac u docnji, kada je poverilac nepoznat ili je neizvesno ko je poverilac ili gde se nalazi, dužnik može položiti stvar koju duguje kod suda za poverioca. Kako u konkretnom slučaju predlagač koristi predmetni stan, u obavezi je da za isti plaća i zakupninu, a kako nema mogućnosti da svoju obavezu ispuni jer protivnik predlagača odbija da dalje primi zakupnine, to su se stekli svi zakonom propisani razlozi gore citirani za polaganje novca u sudski depozit.

(Iz rešenja Okružnog suda u Novom Sadu, Gž. 4430/05 od 28.12.2005. godine)

337733.. Kada je pravnosnažnom parničnom presudom predlagač obavezan da plati protivniku predla-

gača utvrđeni novčani iznos a protivnik odbije prijem, predlagač ima pravo da položi novac u depo-zit suda primenom člana 211. Zakona o vanparničnom postupku, a tada nema mesta primeni člana 348-362. Sudskog poslovnika koji govori o poslovanju sredstvima iz depozita.

Iz obrazloženja: Rešenjem prvostepenog suda primljen je na žiro račun suda u depozit novac predlagača, a namenjen

za protivnika predlagača. Drugostepeni sud je odbio kao neosnovanu žalbu protivnika predlagača i potvr-dio je prvostepeno rešenje. Neosnovano je isticanje u žalbi da je sud pogrešno primenio materijalno pravo kada nije uzeo u obzir odluke čl. 348-362. Sudskog poslovnika. Na bazi pravilno utvrđenog činjeničnog stanja, sud je pravilno primenio materijalno pravo, nalazeći da ima mesta primeni čl. 211. Zakona o van-parničnom postupku koji govori o sudskom depozitu i polaganju novca u sudski depozit, uz ispunjenje za-konskih uslova. Odredbe čl. 348-362. Sudskog poslovnika, govore o poslovanju sredstvima iz depozita su-da, pa se ne radi o pogrešnoj primeni materijalnog prava u konkretnom slučaju.

(Iz rešenja Okružnog suda u Čačku Gž. br. 1381/04, od 21.12.2004. godine)


- 121 -

337744.. Sud će, posebnim rešenjem, pozvati lice u čiju korist su deponovana sredstva da u određe-

nom roku primi ta sredstva.

Iz obrazloženja: Prvostepeni sud usvaja predlog za otvaranje sudskog depozita, sa obrazloženjem da se u kon-

kretnom slučaju sud ne upušta u raspravljanje spornih činjenica a to je da li je povređeno preče pravo kupovine ovde predlagača jer je to predmet posebnog parničnog postupka koji se među strankama vodi, i da je za donošenje odluke dovoljno da je protivnik predlagača bio poverilac predlagača, da je sada sporno ko je poverilac te obaveze i da sve dok je ova činjenica sporna opravdano je da predla-gač vrši uplatu u sudski depozit.

Izloženo pravno stanovište kao i date razloge prvostepenog suda u svemu prihvata i ovaj sud kao drugostepeni.

Naime, neosnovano se protivnik predlagača u žalbi poziva na bitnu povredu odredaba parničnog po-stupka, pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje kao i pogrešnu primenu materijalnog prava.

Naime, neosnovani su žalbeni navodi da je izreka osporenog rešenja nejasna, te da predmetno re-šenje ima nedostataka zbog kojih se ne može ispitati jer isto ne sadrži označenje lica u čiju se korist deponuju sredstva kao ni uslove pod kojima to lice može preuzeti deponovana sredstva imajući u vi-du da je upravo ta sporna okolnost među strankama, zbog čega je i predlagač tražio otvaranje sud-skog depozita, a pri čemu odredbom člana 216. Zakona o vanparničnom postupku je propisano da će sud po deponovanju sredstava pozvati posebnim rešenjem lice u čiju korist je deponovanje izvršeno da u određenom roku primi iz depozita predmete za predaju, tako da će nakon konačnog razjašnjenja ko je novi poverilac, istome biti predata sredstva iz depozita.

Takođe su neosnovani navodi da je činjenično stanje pogrešno i nepotpuno utvrđeno, te daje po-grešno primljeno materijalno pravo jer sud nije naveo razloge niti je utvrdio da li postoje uslovi predviđeni Zakonom za otvaranje sudskog depozita u ovoj pravnoj stvari. Naime, prvostepeni sud je pravilno utvrdio da je među strankama sporna okolnost ko je poverilac obaveze da zahteva isplatu zakupnine, zbog čega je upravo i pokrenut parnični postupak među istim strankama, a činjenice koje protivnik predlagača ističe u žalbi moguće je utvrditi samo u parničnom postupku kao kontradiktornom, jer upravo činjenice koje navodi žalilac predlagač osporava, i predmet su ocene parničnog suda.

S toga je prvostepeni sud pravilno postupio kada je usvojio predlog za otvaranje depozita, dajući pri tome razloge koje u svemu prihvata ovaj sud kao drugostepeni.

(Iz rešenja Višeg trgovinskog suda, Pž. 1537/03 od 19.03.2003. godine)

337755.. Prvostepeni sud mora da ima u vidu odredbu člana 211. Zakona o vanparničnom postup-

ku, koja reguliše da se u sudski depozit pored hartija od vrednosti i drugih dragocenosti može predati i novac, ali samo kada je to zakonom ili drugim propisima predviđeno.

Iz obrazloženja: U konkrenom slučaju predlagač želi da se oslobodi obaveze predajom određenog novčanog iz-

nosa u sudski depozit u korist protivnika predlagača. Međutim, polaganje kod suda je predviđeno


- 122 -

kad su ispunjeni određeni uslovi u smislu člana 327. ZOO, a naime, kad je poverilac u docnji, ili je nepoznat, ili kad je izvesno ko je poverilac i gde se nalazi, ili kad je poverilac potpuno nesposo-ban, a nema zastupnika i tada dužnik može položiti dugovanu stvar kod suda za poverioca. Ukoli-ko bi poverilac bez osnovanog razloga odbio da primi ispunjenje od strane dužnika, tada bi došao u docnju shodno članu 235. stav 1. navedenog zakona. Stoga je prvostepeni sud, imajući u vidu navedene zakonske odredbe, morao prilikom odlučivanja o predlogu predlagača za deponovanje određenog novčanog iznosa u korist protivnika predlagača prethodno da oceni da li su ispunjeni zakonski uslovi za polaganje označenog novčanog dinarskog iznosa u korist protivnika predlaga-ča. U slučaju da oceni da nisu ispunjeni uslovi za otvaranje sudskog depozita, dužan je da reše-njem odbaci predlog u smislu člana 214. ZVP, a u protivnom da donese rešenje o prijemu novca u sudski depozit, u smislu člana 215. istog zakona. Ukoliko su ispunjeni uslovi za prijem depozi-ta, sud mora imati u vidu u daljem postupku odredbu člana 218. navedenog zakona koja reguliše situaciju ukoliko lice, u čiju korist je deponovan novac, izjavi da isti ne prima kao i odredbu čla-na 224. ovog zakona koja predviđa da se prijem u depozit, čuvanje i predaja predmeta bliže odre-đuje sudskim poslovnikom.


337766.. Protivpredlagač koji je svojim ponašanjem dao povod za pokretanje postupka jer je zapao u po-

verilačku docnju dužan je da predlagaču naknadi troškove spora i u slučaju kada predlagač povuče predlog za donošenje rešenja o polaganju stanarine u sudski depozit.

(Iz rešenja Okružnog suda u Novom Sadu, Gž. 2939/90)

337777.. Nije osnovan predlog za prijem novca u sudski depozit kada se on odnosi na troškove is-

hrane, koje bi predlagač imao po ugovoru o doživotnom izdržavanju a primalac izdržavanja nije odbio da izdržavanje prima.

Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je rešenjem dozvolio otvaranje sudskog depozita po predlogu predlagača i odre-

dio da predlagač, počev od 1. februara 1985. godine, uplaćuje na tekući račun suda mesečno iznos od 7.500 dinara na ime ishrane protivnika predlagača koji odbija da taj iznos prima. Polaganjem ovog iznosa deponent se oslobađa svoje obaveze po ugovoru o doživotnom izdržavanju koji je kao dava-lac izdržavanja zaključio sa protivnikom predlagača i po kome je, pored ostalog, dužan da se stara o ishrani protivnika predlagača. Protivnik predlagača - inače primalac izdržavanja po ugovoru, odbija da primi bilo koji iznos od predlagača pošto je pokrenuo postupak za raskid ugovora o doživotnom izdržavanju, pred sudom.

Okružni sud je - kao drugostepeni - uvažio žalbu protivnika predlagača, ukinuo rešenje prvoste-penog suda i predmet vratio na ponovno odlučivanje.

Osnovan je navod žalbe protivnika predlagača da stranke u ugovoru o doživotnom izdržavanju nisu ugovorile obavezu predlagača kao davaoca izdržavanja da protivniku predlagača kao primaocu izdržavanja plaća novčane iznose. Naprotiv, iz sadržine ugovora vidi se da su ugovorne strane ugo-vorile zajednicu života, brigu, negu i čuvanje protivnika predlagača od strane predlagača. Šta više,


- 123 -

protivnik predlagača u zajednicu života unosi svoju penziju kao zajednički prihod. Prema tome, po-grešio je prvostepeni sud kada je našao da iz sadržine ugovora o doživotnom izdržavanju postoji obaveza predlagača na plaćanje novčanog iznosa protivniku predlagača.


337788.. Nisu ispunjeni uslovi za prijem novca u sudski depozit ako je kao jedini razlog u predlogu i

tokom postupka navedeno neslaganje i netrpeljivost učesnika.

Iz obrazloženja: Pobijanim rešenjem prvostepenog suda odobreno je otvaranje sudskog depozita u korist protivni-

ka predlagača. U sudski depozit primljen je iznos od 3.500 dinara na ime alimentacije počev od 1. marta 1984. godine pa ubuduće, dok postoje zakonski uslovi.

Protiv rešenja prvostepenog suda protivnik predlagača je uložio žalbu. Po nalaženju drugostepenog suda žalba je osnovana. Prema odredbi člana 327. Zakona o obligacionim odnosima dužnik može položiti dugovanu

stvar kod suda za poverioca kada je poverilac u docnji, ili je nepoznat, ili je izvesno ko je poverilac ili gde se nalazi ili kada je poverilac poslovno nesposoban a nema zastupnika. U konkretnom sluča-ju, kao razlog za otvaranje depozita u predlogu - i tokom postupka - navedeno je samo neslaganje i netrpeljivost stranaka, dok ostali razlozi za otvaranje depozita ne postoje.


337799.. Troškovi čuvanja i rukovanja predmetom depozita padaju na teret predlagača jer protivnik pred-

lagača, u čiju je korist primljen predmet u depozit, nije predmet podigao u roku određenom rešenjem niti se u ostavljenom roku izjasnio da li će primiti predmet. Predlagač, pozvan u smislu člana 218. Zakona o vanparničnom postupku da predmet preuzme, dužan je i da snosi troškove koji se odnose na troškove prevoza.


Documents

3.2.2. VANPARNICNI POSTUPAK