Računarski sistemi

31.10.2012

Računarski sistemiDigitalni elektronski uređaj za

obuhvat, obradu, memorisanje i distribuciju obrađenih podataka

na bazi odgovarajuće programske podrške.

Digitalni elektronski uređaj za obuhvat, obradu, memorisanje

i distribuciju obrađenih podataka na bazi odgovarajuće programske

podrške.

Računar

računarinput output

Ako su iste ulazne veličineobrada mora biti isti rezultat

Najvažniji kriterijum obradeNajvažniji kriterijum obrade

Računar povezan sa ulaznim, izlaznim jedinicama i

eksternim – perifernim uređajima

Računar povezan sa ulaznim, izlaznim jedinicama i

eksternim – perifernim uređajima

Računarski sistem

Osnovna razlika između

Računar

Računska mašinaDigitron, Abakus...

Reševa razne probleme

Reševa matematičke probleme

Osnovni delovi računara

Centralni procesor Centralni procesor

ATA

Radna Radna memorija memorija

Dodatne kartice

Matična ploča

Monitor Monitor

Jedinica napajanja

MišMiš

Tastatura Tastatura

Hard diskHard disk

Optički uređaji Optički uređaji

Podele računarskih sistemaPodele računarskih sistema

Zavisi od kriterijuma koji se koristi:

• Prema načinu predstavljanja podataka

• Prema procesorskoj snazi i mogućnostima obrade

• Prema nameni

Prema načinu predstavljanja podataka;• analogni (rade sa podacima u kontinualnom obliku, koristeći mehaničke, hidrauličke i električne veličine),

• digitalni (rade sa podacima u diskretnom obliku),

• hibridni (kombinacija prethodna dva).Obično danas služe kao konverteriPrimena- medicinski aparati

logaritmar

astrolab

2. Prema procesorskoj snazi i mogućnostima obrade; Makroračunari (za naučno-tehnička istraživanja i velike poslovne sisteme), milijarde operacije u sekundi

Miniračunari (specijalizovani, za određenu namenu i manje poslovne sisteme), Mikroračunari (zasnovani na mikroprocesorima).

3. Podela računarskih sistema prema nameni.

• superkompjuteri• mainframe računari• radne stanice

• personalni računari (stoni, prenosni itd.)• mrežni računari• mikrokontroleri

Najpoznatiji proizvođač superkomjutera je Cray Research. Neki tradicionalini proizvođači su: Cray, IBM i Hewlett-Packard.

PC RAČUNARI• Personalni računari spadaju u grupu

elektronskih, digitalnih mikroračunara opšte namene.

PRVO:PRVO:Sadrži programe za komunikaciju sa korisnikom i upravljanje sopstvenim resursima

Zatim :Zatim :Implementacija programa za rešavanje nekog problema

PC – kako je nastao?

• 1962 godine John Mauchly (američki fizičar - ENIAC) – New York Timesu izlaže viziju

“Da nema razloga da u budćnosti svako prosečno dete savlada način programiranja računara”

Atributi koji treba da odrazi računar da bi bio PC:• Mora biti digitalni računar.• Mora biti uveliko automatizovan.• Mora biti programabilan i to sa strane krajnjeg korisnika.• Mora biti  dostupan, kao komercijalni proizvod.• Mora biti dovoljno mali radi lake prenosivosti.• Mora biti  jeftin za prosečnu osobu.• Mora biti jednostavan koji ne zahteva neku speijalnu obuku

PC – kako je nastao?

• Prvi PC : Altair 8800 - 1975 god. - Ed Roberts prodаvao je komplete

rаčunаrа zаsnovаnа nа čipu mikroprocesorа 8080 koje je Intel projektovаo.

- Nesastavljene komplete prodavo je zа $ 395

floppy disk 8 inch-a

PC – kako je nastao?

• SLEDI : Apple II, 1976 godine• Kpompletno je bio kao jedan

uređaj

• Stev Wozniak and Stev Jobs

PC – kako je nastao?

• Commodore PET

• Commodor – kompanija koja se bavila proizvodnjom kalkulatora

• Koristio čipsetove Texas Istrumentala • 1975 TI podiže cenu čip setova

1 čipset skuplji od celog digitrona

• Novi čip set na MOS tehnologiji (engl. Metal–oxide–semiconductor )

• Sledi:Commodore 64 1980-1990

Ideju daje Steve Jobs-Ponudio je svoj projekat Apple –a Commodoru.-Odbili su ga

Ideju daje Steve Jobs-Ponudio je svoj projekat Apple –a Commodoru.-Odbili su ga

PC – kako je nastao?

• Drugi proizvođači i proizvodi

• Sinclaire Computers - ZX Spectrum • Atari Inc. - 8-mo bitni Atari

računar

• počinje pojavom IBM PC računara 1981.– veoma skromnih performansi, ali visoka cena

• Karakteristike prvog PC-a– 6000 tranzisora– 8088 mikroprocesor na 4.7MHz,– 16/256KB operativne memorije, – flopi disk 160KB, – monohromatski grafički adapter i – DOS operativni sistem

cena (1.600 – 6.000 dolara, zavisno do konfiguracije)

Era personalnih računara

DanasBroj tranzistora 125,000,000

radi na 3.6 GHz,256-512 MB RAM-a (operat. mem) Fleš memorije 32 i više GBLCD monitoriWindows 7 operativni sistem

Era personalnih računara

• IBM planira proboj na tržište personalnih računara

• Tada Dominiraju Apple, Commodor, Atari, Spectrum• IBM polsovna strategija

– Pobediti jaku konkurenciju – duplo brži razvoj novog proizvoda

– Umesto delove koje je sam IMB proivodio razvojni timese odlučio za niz delova drugih proizvođača

– Primena standardnih mikroprocesora i pratećih čipova ali mogućnost proširenja: dodavanje kartica. Čak i drugih proizvođača

– Ideja o otvorenoj arhitekturi – delovi koji su kompatibilnnih ali mogu biti od različitog proizvođača

• IBM PC: računar

Može da radi na osnovu različitih Operativnih sistema

Prvo : DOS

Sada: WINDOWS, MAC OS, LINUX

VLASNIŠTVO IBM-aProdaje se zatim Microsoft-u, koji

može distribuirati različitim proizođačima hardvera

Arhitektura mikroračunara

Mikroračunar je elektronski računar baziran na mikroprocesoru, povezanom sa memorijom i ulazno-izlaznim jedinicama putem odgovarajućih kontrolera.

1

2

3

Model uprošćenog računarskog sistema

JEDINICA ZA OBRADU PODATAKA

KANALI(procesor za

komunikaciju)

KANALI(procesor za

komunikaciju)

KANALI(procesor za

komunikaciju)

PERIFERNE MEMORIJE

SISTEM

Ulazne jedinice

Izlazne jedinice

UL

IL

PM

OM

OPERATIVNA MEMORIJA

UPRAVLJAČKA JEDINICA

UJOS

A/LJ

Centralni deo računara

OPERATIVNI

KORISNIK

KORISNIK

21

3

Programi+

Podaci

Tumači instrukcije progama i

generiše dalje instrukcije

Obrađuje podatke

Za unos podataka

Za prikazivanje

rezultata

Računarski sistemi

07.11.2012

MIKROPROCESORI

Manji i tanji od kovanice ovaj sičušnji silikonski čip sadrži million tranzistoria koji rade zajedno da bi nam pomogli u svakodnevnom radu od pisanja školskih zadataka do pretraživanja Web-a.

U malom paketu

Vlas (kose) za onog koji proizvodi mikroprocesor izgleda debeo kao telefonski stub.

100 mikrona

Tranzistor je širok 0.045 mikrona

1mikro=1×10 metra Tj. 0.001mm

−6

Koliko je tranzisotra smešteno ne jednu glavu čiode?

Činjenice koje mogu pomoći: •prečnik čiode je 1000 mikrometra

•Dimenzije tranzistora 0.065 mikrometra širina i 0.0065 mikrometra dužina

Prostor tranzitora=Š*D

Površina glave čiode p=r *Pi2

Broj tranzistora Broj tranzistora 743743..195195..266266, , 2727Više od 700 milionaViše od 700 miliona

Od čega se gradi mikroprocesor?

• Silikonske pločice koji se seku od velikih šipki

• Silikon je pesak koji se može promeniti ili u poluprovodnika električne energije ili u izolatora dodavanjem nekih elemenata.

• Koriste se neki metali aluminium ili bakar da bi se provodila el. energija

• Izlažu se ultraljubučastim zracima da bi se “utisnuo” šablon na silikonsku ploču. Time se dobija složeno integrisano kolo

• To integrisano kolo se dobija putem primene matrice. Izlaganjem pojedinih delova čipa i pokrivanjem drugih delova dobija se utisnut šablon tj složeno el. Kolo od tranzistora.

Priča o nastanku mikroprocesora

- Pre mikroprocesora postojali su štampane ploče sa integrisanim logičkim kolima–Mikroprocesori

INTEL – prvi integrisao tranzistore -1971INTEL – prvi integrisao tranzistore -1971(Intel 4004 ) - Projekat izrade setačipova za japanskog proizvođača kalkulatora

Intel shvata značaj ovog projekta i primenjuje mikroprocesore u računarstvu

• Mikroprocesor Intel 4004 – 4 bitni, 2300 tranzistora, frekvencija nekoliko

100kHz– Mgao je da sabira i oduzima i to samo sa 4 bita

istovremeno

• Predložena arhitektura u Intelu– ROM za programe – RAM za podatke– Jednostavan U/I – 4 bitni CPU

• Ekspanzija primene u drugim manjim Ekspanzija primene u drugim manjim programiranim uređajima, telefonima do programiranim uređajima, telefonima do velikih računaravelikih računara

SVE OVE DELOVE SVE OVE DELOVE INTEGRISATI NA JEDAN ČIPINTEGRISATI NA JEDAN ČIP

• Sledeći korak...– 8-mo bitni mikroprocesor: i8008 i i8080 na

2MHz – prva primena u Altair 8080

• Drugi proizvođači:Drugi proizvođači:– Motorola MC6800, – Zilog Z-80

• Sledeći korak...– 8-mo bitni mikroprocesor: i8008 i i8080 na

2MHz – prva primena u Altair 8080

• Drugi proizvođači:Drugi proizvođači:– Motorola MC6800, – Zilog Z-80

• 1978. god. mikroprocesor: i8086 i i8088 IBM ga ugrađuje u prvi PC

– Procesor je radio sa rečima dužine 16 bita – A komunikaciju sa ostalim sklopovima

obavljao je 8-mo bitnom magistralom podataka

– Brzina = 4.77 – 10 MHz

• 1978. god. mikroprocesor: i8086 i i8088 IBM ga ugrađuje u prvi PC

– Procesor je radio sa rečima dužine 16 bita – A komunikaciju sa ostalim sklopovima

obavljao je 8-mo bitnom magistralom podataka

– Brzina = 4.77 – 10 MHz

• 1982-1989 : Intel proizvodi– 80286– 80386– 80486

• 1993 počinje era PENTIUM mikroprocesora– Posledni je Pentium4Pentium4, gde počinje proizvodnja

64-bitnih mikroprocesora– Brzina 3-4 GHz

< Postepeni prelazak naPostepeni prelazak na 32-bitnu arhitekturu32-bitnu arhitekturu

•Ograničenja postojeće tehnologije proizvodnje mikroprocesora, •problem hlađenja mikroprocesora

prestanak trke za sve višim

frekvencijama rada

Proizvodnja sa 2 ili 3 procesorska

jezgra, rade paralelno

Proizvodnja sa 2 ili 3 procesorska

jezgra, rade paralelno

Kako mikroprocesor radi?

Bez obzira šta radimo:– Igramo igrice– Kucamo tekst – Gledamo film

• Mikroprocesor radi sledeće: Uzme, prenese, dekodira i izvršavaUzme, prenese, dekodira i izvršava

Uključivanje računara Počinje procesom koji ne spada u

zadatke mikroprocesora

Pokreće se BIOSBasic input-output system

Unutar toga POSTpower-on self-test

Proverava da li je hardver ispravan

Na ekranu se prikazuje pokretanje i detaljan proces BIOS-a

Prikazuje se i:• Proizvođač BIOS-a • provera procesora tj specifikacije, • količina RAM-a, i • koji hard disk je detektovan

“booting the PC”

Ako je sve OKBIOS učitiva program

Bootstrap loader

Bootstrap loader

• Mali program koji učitava operativni sistem

Arhitektura mikroračunara

Mikroračunar je elektronski računar baziran na mikroprocesoru, povezanom sa memorijom i ulazno-izlaznim jedinicama putem odgovarajućih kontrolera.

1

2

3

•Računa•Donosi odluke (preskače na drugi set instrukcija)•Prenosi podatke

•Računa•Donosi odluke (preskače na drugi set instrukcija)•Prenosi podatke

Rad mikroprocesora se sastoji od nekoliko osnovnih funkcija:

1. Adresiranje instrukcije (naredbe), definisane programom,2. Prihvat naredbi iz memorije,3. Dekodovanje naredbi,4. Čitanje podatka (operanda)iz memorije (ako se zahteva u naredbi),5. Izvršenje naredbe,6. Upis rezultata obrade u memoriju.

Izvršavanjenaredbe

MEMORIJA

1

2,3

4

6Mikroprocesor

Uzme naredbuUzme naredbu

Prenese idekodujePrenese idekoduje

Čita podatakČita podatak

Upisuje podatakUpisuje podatakUprošćena šema funkcionisanja MP

Računarski sistemi magistralna arhitektura

Sistemska magistrala (bus) je fizička grupa

provodnika koji se koriste

za prenos signala unutar mikroračunara

ili samog mikroprocesora

(internemagistrale).

Koristi se tromagistralna

sistemska arhitektura mikroračunara,

prenosi adresne informacije

prenosi informaciju na datu adresu tj.

Hardverskoj komponenti

Def. Operacije prenosamikroprocesor šalje ili čita podatke u/iz memoriju

na/sa ulazno/izlaznih uređaja

Tromagistralna arhitektura mikroprocesorskogTromagistralna arhitektura mikroprocesorskog-osnovni elementi-osnovni elementi i funkcionisanje i funkcionisanje--

periodično generiše signal –radni taktFrekvencija =GHz

Usaglašava rad procesora i memorije=brzina instrukcije

Procesor preko jedne linije na kontrolnoj magistrali dobija takt signal (pravougaone impulse odrđene učestanosti). Učestanost tog takt signala je u stvari učestanost sistemskog takta matične ploče.

Pojmovi vezani za mikroprocesor

• brzina procesora  izražava u milionima operacija koje on obavlja u jednoj sekundi MIPS-ovima (Milion Instruction Per Second) ili MFLOPS-ima (Milion Floating Point Operations Per Second);

• dužina procesorske reči je broj bitova koji se istovremeno prenose i obrađuju unutar procesora. Danas se upotrebljavaju 32 I 64 procesori;

• radni takt je učestalost impulsa koji generiše sat (clock)- specijalno elektronsko kolo kojim se iniciraju operacije procesora.

• Radni takt se meri u GHz.Veći radni takt omogućava veću brzinu procesora pa se sve češće GHz upotrebljava kao merna jedinica za brzinu procesora.

• Brzina instrukcija određuje se pomoću radnog takta i izražen je u MEGAHERCIMA ili GIGAHERCIMA

• BRZINA izvršavanja instrukcija – NE zavisi samo od arhitekture procesora već i od skupa instrukcija

• Frekvencija takt signala za mikroprocesor dobija se umnožavanjem frekvencije tzv sistemskog takt signala matične ploče, jer samo jezgro savremenih mikroprocesora radi na znatno većoj učestalosti.

• Nove generacije procesora • Broj tranzistora raste• Veći problemi sa potrošnjom el. energije i sa toplotom

Smanjenje radnih napona

Računarski sistemi - mikroprocesori

Brzina mikroprocesora je određena:• dužinom procesorske reči (binarna reč koja se

istovremeno prenosi i obrađuje unutar procesora)• širinom magistrale• frekvencijom procesorskog takta• internom memorijom• arhitekturom mikroprocesora.

• Danas... Najveći proizvođači

– IntelIntel– AMDAMD

Pitanja

1. CPU je skraćenica od __________________________

2. Koje godine je proizveden prvi put mikroprocesor?a) 1961b) 1971c) 1981

3. Koje računske operacije je mogao da izvede?4. Od kog materijala se proizvode čipovi?5. Koji od navedenih odgovora ne obavlja CPU

– Izvodi matematičke operacije– Prenosi podatke iz jedne memorijske lokacije u drugi – Pokreće računar

Pitanja

6. Ko su poznati proizvođači mikroprocesora __________________________________________

7. Koju memoriju može mikrokprocesor koristiti neposredno

a) Cash memorijab) Memorija sata c) Direct access memory

Različiti tipovi elektronskih memorija koje susrećemo u svakodnevnom životuRAM ROM Keš (Cache) Dinamički RAM Statički RAM Flash memorija Stick memorija Virtualna memorijaVideo memorija BIOS

MEMORIJE MEMORIJE

Personal Digital Assistant (PDA)

Mobilni telefon

Konzola za video igre

Aparati iz svakodnevnog

života koji imaju memoriju

Radio u automobilu

VCRTV

MEMORIJE MEMORIJE

•PROGRAMSKE INSTRUKCIJEPROGRAMSKE INSTRUKCIJE•PODACIPODACIPROCESORPROCESOR

Obrađuje podatke na osnovu programskih

naredbi

čuvaju se u radnoj memoriji

Memorija je uređena, konačna, jednodimenzionalna lista memorijskih lokacija (registara)

1.1. Izvorni podaciIzvorni podaci2.2. MeđurezultatiMeđurezultati3.3. RezultatiRezultati

Organizacija memorijskih lokacija

Memorijski elementi (ME)Imaju jedno od dva binarna stanja (0 ili 1) i nazivaju se bitovi.

Oni mogu biti grupisani u ćelije, ili registre, od 8, 16, 32, 64 itd bita. 8bita=bajt

Svaki bajt u memoriji računara ima svoju adresu na kojoj se nalazi

• 1kB (kilobajt) = 1024 (2 ) bajtova• 1MB (megabajt) = 1024 (2 ) kB• 1GB (gigabajt) = 1024 (2 ) MB• 1TB (terabajt) = 1024 (2 ) GB.

Osnovne funkcije memorije su:• čuvanje (pamćenje, memorisanje) podataka• prihvatanje i predaja (upis i čitanje) podataka i programa.

10

10

10

10

definiše adresu svake memorijske definiše adresu svake memorijske llokacije uokacije u koju se upisuju, ili iz koje koju se upisuju, ili iz koje se čitaju podacise čitaju podaci

R/W registar – određuje vR/W registar – određuje vrstrstuu pristupa memoriji pristupa memoriji

Osnovne karakteristike memorije su:• Brzina, određena vremenom pristupa –

najkraćim vremenom između dva uzastopna pristupa memorijskom modulu.

.

• Kapacitet, broj memorijskih lokacija (bajtova, reči, polureči).

• Cena (po modulu, ili po jedinici kapaciteta).

• Pouzdanost, verovatnoća rada bez otkaza u datom vremenskom intervalu.

KlasifikacijeKlasifikacije memorijamemorija

• Prema načinu pristupa

• Prema mogućnosti izmene sadržaja,

• Prema trajnosti zapisa,

• Prema načinu pretraživanja

• Prema hijerarhijskim nivoima

Prema načinu pristupa, razlikujemo memorije:Prema načinu pristupa, razlikujemo memorije:• sa sekvencijalnim pristupom (npr. magnetne trake),• sa cikličnim pristupom (disk jedinice),• sa proizvoljnim pristupom (RAM - Random Access

Memory) –polouprovodničke.

Prema mogućnosti izmene sadržaja, postoje:Prema mogućnosti izmene sadržaja, postoje:• promenljive memorije (za privremeno memorisanje

programskih instrukcija i podataka),• nepromenljive (ROM - Read Only Memory), sa

fabrički upisanim sadržajem,• polupromenljive (PROM – Programable ROM), koje

dozvoljavaju jedan upis sadržaja.

Prema trajnosti zapisaPrema trajnosti zapisa memorije se dele na memorije se dele na::• statičke (zahtevaju stalno napajanje),• dinamičke (zahtevaju periodično obnavljanje sadržaja

tokom rada).

Prema načinu pretraživanja postojePrema načinu pretraživanja postoje memorijememorije::

• adresabilne memorije (pristup njihovom sadržaju je moguć pomoću jedinstvene adrese),

• bezadresne (registarske, stek, asocijativne) memorije, kojima se pristupa na način definisan određenom naredbom.

PremaPrema hijerarhijskim nivoima,hijerarhijskim nivoima, dele dele se se na:na:

• primarnu (operativnu, radnu) memoriju,• sekundarna (eksternu, masovnu)

memoriju,• ultra-brzu memoriju.

Ultra brze memorijeUltra brze memorije

Komunikacija procesora sa memorijom

Cashe je mala količina brze statičke memorije,Ima ulogu bafera između OM i CPUU njih spadaju

•interni registri procesora,• skrivena (cache) memorija.

• Ultra brze memorije spadaju u registarske, asocijativne memorije sa proizvoljnim pristupom.

• Aktuelni mikroprocesori imaju ultra brzu memoriju organizovanu u 2 nivoa

–L1

–L2

interna memorija procesora (1. deo za instrukcije 2. deo za podatke )Sporija memorija, izmeđumemorije L1 nivoa i RAM-a

Na istom čipu je sa mikroprocesorom

Najnovija generacija mikroprocesora, kao što je Intelov Core i7, ima čak tri nivoa skrivene memorije. Svako od četiri jezgra ima L1 memoriju (32KB za instrukcije i 32KB za podatke) I L2 memoriju (256MB), a sva četiri jezgra dele zajedničku L3 memoriju od 8MB.

Najnovija generacija mikroprocesora, kao što je Intelov Core i7, ima čak tri nivoa skrivene memorije. Svako od četiri jezgra ima L1 memoriju (32KB za instrukcije i 32KB za podatke) I L2 memoriju (256MB), a sva četiri jezgra dele zajedničku L3 memoriju od 8MB.

Primarna memorijaPrimarna memorija• Čini skup memorijskih modula• Namenjen je za čuvanje podataka i

programa koji su neophodni za rad procesora

ROMPROM

EPROM

RAM

NEPROMENLJIVI NEPROMENLJIVI DEODEO

RADNIRADNIOPERATIVNI OPERATIVNI

DEODEO

•Čuva programe i podatke neophodne za pokretanje računara pri uključivanju •Manjeg je kapaciteta od radnog dela • Sadržaj: može se samo čitati i ona ne gubi sadržaj po isključivanju računara.

•Služi procesoru da privremeno odlaže i čita podatke prilikom rada i njen sadržaj se briše po isključenju računara• Spada u promenljive, adresabilne, nestabilne memorije.

Nešto su sporije, ali i jeftinije,

Primarna memorijaPrimarna memorija

statičkedinamičke

One su brže i skuplje i češće se koriste za interne (keš) memorije procesora.

Radna memorija je podeljena na više područjapodručja:• Područje operativnog sistema• Područje instrukcija aktivnih programa• Područje ulaznih podataka• Područje izlaznih podataka• Radno područje (rezultati i međurezultati)

multiprogramski rad više ovakvih područja

Memorije personalnih Memorije personalnih računararačunara

• Prvi PC računari: 640KB operativne memorije,

• Današnji: rade sa nekoliko GB RAM-a. • Više od 20 godina, kapacitet operativne

memorije računara je uvećan preko 2.000 puta, uz istovremeno povećanje brzine pristupa specificiranoj adresi.

Razvoj procesora

Razvoj memorija

brži procesor

Brža memorija

• Zavisno od kapaciteta i gustine pakovanja, razmeštaja čipova na memorijskom modulu, broja konektora na modulu i načina i brzine čitanja i upisivanja, tokom razvoja personalnih računara, pojavljivale su se i različite vrste i oznake memorija.

Trenutno aktuelne-sinhrone memorije sa udvostručenom brzinom prenosa (Double Data Rate-DDR) DDR2 i DDR3 memorije,

Sekundarna memorijaSekundarna memorija

• Nastala je iz potrebe za jeftinijim, stalnim čuvanjem velikih količina podataka

• Po isključenju računara, ili njegovom resetovanju, sadržaj njegove radne memorije (RAM-a) prazni

• Instrukcije+podaci, učitavaju se sa spoljne memorije u operativnu memoriju,

Jedinice spoljne memorije PC računara su:

• flopi disk• hard disk• optički diskovi (CD, DVD)• fleš memorije (USB i memorijske

kartice

Hard diskovi i optički uređaji su povezani sa matičnom pločom putem trakastog kabla:

- paralelnog (PATA) ili - serijskog (SATA),

Fleš memorija priključuju se na računar posredstvom USB konektora.

Važni parametri za izbor jedinica spoljne memorije su:

• srednje vreme pristupa podacima (ms)• brzina prenosa podataka (Gbit/s)• kapacitet (GB).

Hard diskovi

• IBM počinje da ih koristi: 1955. i 1970. god.

• U početku su bili prenosivi• Kasnije: sastavni deo računara

Magnetna memorijaMagnetna memorija• Rotirajuće ploče sa feromagnetnim

površinskim slojem i • magnetne glave za upis i čitanje

Kako upisuje podatke?•propušta se struja kroz mag. glavu•stvara se magnetno polje•mag. polje namagnetiše površinu diska

Kako čita podatke?•disk prolazi ispod mag. glave•namagnetisani deo indikuje struju u glavi•pretvara se u binarni oblik•mag. polje namagnetiše površinu diska

• Disk se okreće konstantnom brzinom • Mag. glave lebde iznad površine ploče na

vazdušnom jastuku na rastojanju od 0,0002 mm.

formatiranje površine diskaZbog preciznog pristupa mag- netnih glava površini diska

PozicijaPozicija svakog svakog upisanog podatka, upisanog podatka, tj.tj. magnetnemagnetneglave, određena glave, određena je je brojem stazebrojem staze i i brojem brojem sektorasektora

• 0 staza - 0 sektor: osnovni podaci o broju sektora stazama itd.

• Iza toga se formira tabela lokacija datoteka (FAT - File Alocation Table),

– tu se smeštaju informacije o kapacitetu i formatu diska, kao i fizičke adrese svih datoteka na disku.

• Kapacitet današnjih diskova: 160GB do 1TB.

• Brzinu diska određuju mehaničke karakteristike

• Povezivanje sa računarom putem standardizovanih protokola za prenos podataka

SATA2 (Serial Advanced Technology Attachment)

Optički diskoviOptički diskovi

• Kompakt disk ili CD – uvedeni su 1983. g.• Omogućuju digitalni zapis muzike

Pravi se od:• polikarbonatnog materijala koji je presvučen

snažno reflektujućom površinom, najčešće aluminijumom.

• Podaci su digitalnog oblika

• Upisuju se pomoću lasera i to utiskivanjem rupica na površinuKapacitet im je 650 do 800 MB

DVD (eng. Digital Video Disc, Digital Versatile Disc). – optički diskovi većeg kapaciteta - 4,7 GB po jednom

nivou– Fizički su iste veličine kao i CD diskovi. – Mogu biti i sa zapisom na dva nivoa, na obe strane

diska.

Optički diskovi se dele u tri osnovne grupe:• Diskove koji su nasnimljeni i čiji sadržaj ne može da se menja. (CD-ROM i DVD-ROM ).

• Diskove na koje korisnik može jednom da upiše neki sadržaj i posle toga ne može da ga menja. CD-R, DVD-R i WORM diskovi.

• Diskove čiji sadržaj može da se upisuje i briše bez ograničenja. Magnetno optički diskovi, CD-RW, DVD-RW i DVD RAM diskovi.

Fleš memorijeFleš memorije

• To su nepromenljve, poluprovodničke računarske memorije,koje se mogu elektronskim putem brisati i u njih ponovo upisivati.

• Ne zahtevaju napajanje električnom energijom da bi im se sačuvao sadržaj

• Velika primena u prenosnim uređajima

• Čuvanje podataka bazira se na memorijskim karticama i USB fleš memorije

Otpornost na mehaničke udare, promene temperature, vodu

Otpornost na mehaničke udare, promene temperature, vodu

Pitanja1. Šta je motiv - ideja nastanka personalni računara i

zašto je to bilo važno?_________________________________________

2. Svaki CPU treba daa. bude određeno vreme isključeno b. se hladi c. se osveži pomoću ROM-a

3. Gde je primenjeno prvo integrisano kolo, koji prethodio CPU – centralnom procesoru

a. U računaru ENIAC b. U programabilnom kalkulatoru c. U Apple Macintosh-u

Pitanja4. Koliko bitova treba kombinovati da bi nastao bajt?5. Šta je fon Nojmanova arhitektura račura?6. Objasniti šta je prednost takve arhitekture7. Za informacija koja ulazi u računarski sistem kažemo da je

a. Inputb. Outputc. Memorija d. Ekran

8. Koji standardni kôd koristimo za razmenu podataka kod pojedinih komunikacionih uređaja prilikom obrade podataka između

a. ANSIb. ASCIIc. ACMLd. APL

1. Naredna2. Kada se pojavio prvi mikroprocesor i koja kompanija se

smatra da ga je proizvela?3. Šta se čuva u radnoj memoriji?4. Memorije u odnosu na vrstu pristupa mogu biti:

_________________________________________________________

5. Kako upisuje i čita podatke optički disk?6. Koje su prednost fleš memorije?