Univerzitet u Kragujevcu

145010-TEMPUS-2008-RS-JPHES-ETF-JP-00059-2008

2010

LMS u E-uenju

Nemanja eloevi

Disclaimer: This booklet was developed as a part of activities on project 145010-TEMPUS-2008-RS-JPHES-ETF-JP-00059-2008 DEVELOPMENT OF LIFELONGLEARNING FRAMEWORK IN SERBIA

Kragujevac 2010

LMS u E-UENJU 2010

2 ELOEVI NEMANJA

Sadraj

1. UVOD ......................................................................................................................................................... 32. INFORMACIONA-KOMUNIKACIONA TEHNOLOGIJA I DRUTVO ................................ 4

2.1 Nastavni proces i uenje ................................................................................................................ 63. E - LEARNING ........................................................................................................................................ 7

3.1 Definicija e-learning-a .................................................................................................................... 73.2 Vrste e-learning-a .......................................................................................................................... 133.3 Prednosti e-learninga .................................................................................................................. 143.4 Nedostaci e-learninga ................................................................................................................. 153.5 Klasifikacija e-learning-a .......................................................................................................... 183.6 Kvalitet u nastavi podranoj informacionom tehnologijom .................................. 193.7 Tehnologija i alati za e-learning .......................................................................................... 21

3.7.1 Razvoj tehnologije za e-learning ................................................................................... 213.7.2 Standardi e-learninga ......................................................................................................... 223.7.3 Web Course Tool (WebCT) ............................................................................................... 233.7.4 Courseware alati ................................................................................................................... 23

4. LEARNING MENAGEMENT SYSTEM (LMS) ......................................................................... 254.1 Sadraj (Content) ........................................................................................................................... 274.2 Saradnja (Collaboration) ............................................................................................................ 274.3 Claroline LMS .................................................................................................................................. 28

4.3.1 Pedagoki model na kojem se temelji Claroline ..................................................... 284.4 Tehnike karakteristike upravljanja Claroline-om ...................................................... 33

4.4.1 Interaktivni materijali ........................................................................................................ 344.5 Pregled postojeih obrazovnih platformi ..................................................................... 36

4.5.1 A Tutor ....................................................................................................................................... 364.5.2 Blackboard ............................................................................................................................... 374.5.3 Moodle ........................................................................................................................................ 394.5.3.1. Poreklo imena Moodle ................................................................................................... 404.5.3.2. Osnovni principi u razvoju .......................................................................................... 414.5.3.3. Statistiki podaci .............................................................................................................. 41

5. INSTALACIJA I PRAKTINA PRIMENE CLAROLINE-a U PROJEKTU VIRTUELNAUIONICA U OKVIRU PREDMETA INFORMACIONI SISTEMI ............................................ 43

5.1 Instalacija Claroline-a .................................................................................................................. 435.2 Praktina primena Claroline-a u projektu Virtuelna uionica u okvirupredmeta INFORMACIONI SISTEMI ......................................................................................... 505.3 Primena sistema za upravljanje uenjem u predmetnoj nastavi ........................... 54

6. ZAKLJUAK ............................................................................................................................................... 55

LMS u E-UENJU 2010

3 ELOEVI NEMANJA

11.. UUvvoodd

Vreme u kojem ivimo i poslovi koje svakodnevno obavljamo zahtevaju od nasfleksibilnost, spretnost, brzo uenje i prilagodjavanje situaciji. Poslovi u kojima sejednom savladano znanje primenjuje na isti nain do kraja radnog veka, sve su redji.Pojedinci pokuavaju raditi na sebi - upisuju informatike kurseve, kole stranihjezika i sate plesa. Kako tehnologija zaista ulazi u sve sfere ovekovog ivota, pitanje je vremenakada emo se poeti oslanjati iskljuivo na nju. To znai da ce doi trenutak kada ese rauni plaati samo putem raunara i Interneta. Nee biti vie potrebe zaalterom u banci i redom, jer e svi uspeno koristiti tehnologiju za obavljanje tihposlova. Postupno zamenjivanje "klasinog" obavljanja poslova s onim online (plaanjem,naruivanjem, kupovanjem, uenjem) ve se deava. Mladi ljudi, upoznati stehnologijom, radije biraju njene prednosti. Jedna od prednosti je, na primer,sreivanje rauna iz sopstvenog doma, preko interneta, bolje nego stojei u reduneke banke. Starije generacije kojima je tehnologija nedostupna ili strana jo uvekpak odravaju uobiajene naine plaanja odlascima u banke, pote, trgovine.Generacije koje dolaze pomerie ove granice upotrebe tehnologije jo dalje. Zato jevano da ve sad ponemo pedagoki, metodiki i nastavno oblikovati materijalekroz koje emo te mlade ljude odgajati i edukovati za budunost utemeljenu nainformaciono komunikacionoj tehnologiji. Claroline sistem za upravljanje uenjem jedan je od alata kojim moemounaprediti nastavu, kole, rad nastavnika i nain poduavanja.Jednostavnost upotrebe takvog alata ini ga dostupnim i nastavnicima koji nisustrunjaci na raunaru, omoguavajuci im vee fokusiranje na kvalitet nastave inastavnih materijala nego na tehniki deo rada s takvim alatom.

LMS u E-UENJU 2010

4 ELOEVI NEMANJA

22.. IInnffoorrmmaacciioonnoo-- kkoommuunniikkaacciioonnaa tteehhnnoollooggiijjaa iiddrruuttvvoo

Na svakom koraku, internet i informacione tehnologije menjaju mnoge aspekteivota kako u Srbiji, tako i drugde u svetu. ivimo, kupujemo, radimo, upravljamo ikomuniciramo novim nainima koje nam je omoguila tehnologija.Informaciona komunikaciona tehnologija najprodornija je tehnologija dananjice.Ona nalazi primene u svakoj grani privrede, te u svim podrujima kolstva i podlogaje za uspeno delovanje svih drutvenih i dravnih struktura. Ta se tehnologijapojavljuje u svim glavnim funkcijama poduzetnitva: istraivanju, razvoju,projektovanju, proizvodnji, administraciji, marketingu. Svojim mogunostimaprikupljanja, pothranjivanja, prenoenja i obrade svih vrsta informacija tolikounapredila sve grane privrede i sve javne delatnosti da se ve i dananje drutvo urazvijenom svetu moe nazvati informacionim drutvom.Informaciono komunikaciona tehnologija (ICT) daje dobre temelje za kre1ativnu idelotvornu upotrebu znanja. Znanje i inteligentno korienje informacija su kljunifaktori nove privrede te umesto naziva informaciono drutvo u svakodnevni govorulazi i pojam drutvo znanja. Informaciona i komunikaciona tehnologija je postalane samo nezaobilazni deo u razvoju naeg drutva, ve staza kojom to drutvokoraa prema budunosti. Prema tome, mladi koji se danas nalaze u osnovnim isrednjim kolama i oni koji e u sastav redovnog kolovanja tek ui, svoj ivotni iradni vek e provesti u aktivnom kontaktu s informacionom i komunikacionomtehnologijom i tokom kolovanja moraju biti za to pripremljeni.Osposobljavanje i kolovanje mladih ljudi danas ne sme izostaviti ICT iz procesaobrazovanja. Primena tehnologija dovela je drutvo u takav stadijum da se ICTvetine uz znanje itanja, pisanja i raunanja poinju smatrati elementarnompismenou (slika1). Do sada kole su ipak bile izuzete od ove informacijsko-tehnoloke revolucije.One su veim svojim delom ostale nepromenjene, uprkos brojnim reformama ipoveanju ulaganja u raunare i mree. Nain na koji su organizovane kole i nainpoduavanja nisu se bitno promenili godinama, pa ak i vekovima.

1 Bates, A.W., Upravljanje tehnolokim promenama: strategije za nastavnike visokog kolstva

LMS u E-UENJU 2010

5 ELOEVI NEMANJA

Slika 1. Izgled uionice 200 godina stare kole iz Danske

Bates ide tako daleko da tvrdi kada bi se student iz trinaestog veka iznenadazatekao u dananjoj uionici, verovatno bi odmah znao gde je1Prema njemu, ak i u savremenim nastavnim disciplinama, kao to su prirodnenauke ili mainstvo danas se primenjuje metodologija nastave, utemeljena nalaboratorijskim vebama i demonstracijama, koju su postavili Thomas Huxley i vonHumboldt u devetnaestom veku. Problem nije u prevelikom oekivanju od tehnologije u obrazovanju. Teinaovog poduhvata lei u injenici da potpuna i kvalitetna primena tehnologije uorganizaciji nastave zahteva temeljno restruktuiranje konvencionalnog okruenja ukojem se odvija nastava i uenje (bilo kojeg nastavnog predmeta). Trai radikalneprimene u metodologiji i organizaciji nastave.Mnoge kole imaju tek jednostavnu primenu tehnologije na samom vrhutradicionalnog naina rada, to se inilo jednostavnijim reenjem od reorganizacije iistraivanja mogunosti koje prua tehnologija.Posledica je tek marginalni napredak. Primena tehnologije u nastavi nije samotehniko pitanje. Ona trai odgovore na temeljna pitanja o nastavnim metodama,prioritetima u finansiranju, te ciljevima i svrhama kola. Istovremeno je vano, pridefinisanju obrazovnih ciljeva uzeti u obzir nove mogunosti koje prua tehnologija.Nove tehnologije interneta i multimedija ne samo da unapreuju okruenje u kojemse predaje i ui, ve ga iz temelja menjaju. Sama integracija informaciono komunikacionih tehnologija u nastavni procespovlai za sobom pitanje strunosti nastavnika i profesora. ICT vetine osobe kojakreira kurikulum, definie nastavni proces od presudnog su uticaja na kvalitetobrazovanja. Osposobiti i struno usavriti nastavnike, pripremiti ih za procesceloivotnog uenja, praenja trendova i promena u informacionim ikomunikacionim tehnologijama, stepenica je koja se ne moe preskoiti.

LMS u E-UENJU 2010

6 ELOEVI NEMANJA

2.1 Nastavni proces i uenje

Budui da je u sreditu procesa uenja i poduavanja sam ovek, ne smeju sezanemariti priroda ovekovog uenja, te uticaj novih tehnologija na uenje. Prikreiranju nastavnih procesa, uenja i poduavanja podranih tehnologijama esto sezanemaruju ili vrlo povrno oblikuju metodiki i pedagoki aspekti istih. Ako jemetodiko i pedagoko oblikovanje prisutno, vrlo esto je fokus na osobi koja kreirakurs, u drugi plan stavljajui krajnjeg korisnika, osobu kojoj je sam sadrajnamenjen, ueniku. Uvodjenjem tehnologije u proces uenja umesto promene i preoblikovanjapostojeih metoda (modela) prouavanja i obrazovanja, dolo je do prenosapostojeih modela u novo okruenje (prelazak iz klasine uionice u virtuelnu).Mnogi predavai, profesori, uitelji koji su se i odvaili koristiti bilo koju vrstupomoi raunara u realizaciji nastave nisu samim time unapredili proces uenja, a nipoduavanja. Postoje razliiti tipovi uenja, zavisno od toga ta se ui, okruenju u kojem seuenje odvija i karakteristikama osobe koja ui (uenika). Vano je uoitikompleksnost procesa uenja. Posmatramo li znanje kao veliinu koju pojedinacstie procesom uenja, veliinu koja varira od jedne osobe do druge, i sam procesuenja tada svodimo na metafore sticanja, apsorbcije ili gradnje. Znanje obinoproizlazi iz situacije u kojoj se pojedinac zatekao, znanje se deli i zajedniki stvarazavisno od okolnosti u kojima se i sa kime osoba nalazi. U osnovi znanja uvek suodredjene informacije koje pojedinac direktno (suoen s pojavama, procesima,predmetima realnog sveta) i indirektno (preko tudjeg iskustva, posredstvom slike,crtea, teksta..) prima i prerauje, te na taj nain postie sopstveni razvoj. Ipak,znanje ne treba ograniiti i rei da je ono samo rezultat aktivnosti koju vripojedinac, ve i sam gradivni element te kognitivne delatnosti.Uenje se odvija kroz izazove ili preispitivanje sopstvenih odluka, kroz problemskesituacije, kroz postavljanje pitanja, kroz posmatranje vlastite okoline, te svesno inesvesno imitiranje modela iz nje. Jelavic definie uenje kao aktivnost (iskustvo) kojom pojedinac postierelativno trajnu promenu svog ponaanja2Te promene, dakle, nastaju pod uticajem primljenih i preraenih informacija. Poentaje u tome da osoba koja ui, opta i gotova znanja dovede na ivicu linog iskustva, tena temelju toga doivljava promenu ponaanja.

Kako bi ovladala tim optim i gotovim znanjima osoba koja ui (uenik) mora ihuoiti, povezati sa linim iskustvom, otkriti ta one znae na ivicu konkretnog,osetiti (mirisom, sluhom, vidom, ..). Tek se takvim uenjem osoba se razvija, jer ono

2 Jelavic, F., Didaktika,

LMS u E-UENJU 2010

7 ELOEVI NEMANJA

to pre nije mogla ( ili ne tako dobro) sada moe. Uenje uvek predstavljaintegraciju oseajno-praktinog i misaono-teorijskog. Moderna teorija uenja shvata uenje kao individualno traganje za smislom iprimenjivou3

Uenje je mnogo iri pojam od obrazovanja odnosno vaspitanja. Obrazovanjemoemo definisati kao namerno, intencionalno, pedagoki (didaktiki) osmiljeno iorganizovano uenje, odnosno iskustvo pojedinca koje se oitava u porastu(koliinom i kvalitetom) znanja i vetina, te razvoju sposobnosti. Nesumnjivo je dae se takvo uenje u nastavnom procesu i odviti. No, pitanje je da li je to ono uenjekoje je nastavnik hteo? Danas obrazovanje i poduavanje treba smestiti u noveokvire, u skladu s mogunostima i potrebama savremenog pojedinca i okolnostima ukojima ui. Odgovarajuim programiranjem, raunari imaju sposobnost donositiindividualne naredbe. Ono to pri izradi nastavnih materijala podranihtehnologijom treba uzeti u obzir su vane razliitosti medju osobama kojepoduavamo.Poput uenja, i poduavanje je kompleksan poduhvat. Dobar uitelj u tom procesumora uravnoteeno i optimalno rasporediti sve elemente bitne za odreeni zadatakuenja. Naravno da osim odluka uitelja, vani faktori za uspeno poduavanje estosu izvan njegovog vidokruga (iskustvo uenika sa tom temom, njegovo opte znanje,uenikova reakcija na tehnologiju, emotivno stanje, starost, pol, spremnost ilinespremnost na saradnju sa drugim uenicima, okruenje u kojem se edukacijaodvija, prisutnost drugih pojedinaca u tom okruenju).

33.. EE -- lleeaarrnniinngg

3.1 DEFINICIJA E - LEARNINGA

Jedan od ustaljenih pojmova u podruju informaciono-komunikacione tehnologije jee-learning. ta je e-learning?

Moda bi prikladnije pitanje bilo ta predstavlja slovo e u e-learningu?Brojne su interpretacije ovog naziva, ali ini se da ponajmanje e ovde predstavljaelektronsko uenje. E stoji za: Experience learning (iskustveno uenje), Everywherelearning (uenje svuda geografska fleksibilnost), Enhanced (poveano, bolje) iExtended learning (proireno uenje). Pod e-learningom uobiajeno se podrazumeva izvoenje obrazovnog procesa uzpomo informaciono-komunikacione tehnologije (korienjem elektronskih medijakao to su CD-ROM, DVD i internet).

3 Bates, A.W., Upravljanje tehnolokim promenama: strategije za nastavnike visokog kolstva

LMS u E-UENJU 2010

8 ELOEVI NEMANJA

To znai da u ustaljeno poimanje obrazovanja kao interakcije na relacijama uenik-sadraj-nastavnik treba ukljuiti i tehnologiju (slika2).

U- Uenik N- Nastavnik S- Nastavni sadraj T- Tehnologija

Slika 2. Dopunjeni didaktiki trougao: Uenik, nastavnik, nastavni sadraj i tehnologije

Tako sve vie korisnika upotrebljava usluge e-bankarstva ili e-trgovine, aneretko se uje za e-vladu, e-obrazovanje, e-pravosue, pa ak i za e-Srbiju. Dugoekani cilj programa e-Srbija treba da srpsko drutvo transformie u informacionodrutvo. Krajem prole godine je bilo dosta naznaka da e godina koja sledi donetiniz poboljanja koja bi za rezultat imala stvaranje povoljnih uslova za razvoj e-Srbija. Dosta toga je najavljivano jo za 2006. godinu, ali je naalost malo toga zaistai realizovano.

Tako se i za e-learning to jest e-uenje ili u irem smislu e-obrazovanje, moe rei daje re o izvoenju obrazovnog procesa uz pomo ICT, to jest raunara i vrlo esto iInterneta. Postoji vie razliitih definicija e-learninga, a one obino zavise odprofesije i iskustava osoba koje ih koriste. Ove definicije se najee mogu svrstati ujednu od dve grupe:

LMS u E-UENJU 2010

9 ELOEVI NEMANJA

Grupa "tehnikih" definicija stavlja naglasak na tehnologiju (na "e" deo uimenu). Primer jedne od "tehnikih" definicija glasi:

"E-learning je bilo koji oblik uenja, poduavanja ili obrazovanja koji je potpomognutupotrebom raunarskih tehnologija, a posebno raunarskih mrea baziranih naInternet tehnologijama."

Grupa "pedagokih" definicija ima naglasak na obrazovanju, to jest na uenjui poduavanju ("learning" deo u imenu). Jedna od takvih definicija je:

"E-learning je interaktivan ili dvosmeran proces izmeu nastavnika i uenika uzpomo elektronskih medija pri emu je naglasak na proces uenja dok su mediji samopomono sredstvo koje upotpunjuje taj proces.

Odnosno, e-obrazovanje je izvoenje obrazovnog procesa uz pomo ICT, pri tomese ne sme staviti naglasak samo na tehnologiju i zanemariti vanost kvalitetnoguenja i poduavanja.

To pre svega zavisi od toga da li e razvoj Informacionog drutva, a u okviru togai e-obrazovanja kao bitnog segmenta, zaista predstavljati nae stratekoopredeljenje i prioritet drave u narednom periodu ili e ostati samo kao inicijativana papiru. Stvaranje povoljnog ambijenta predstavlja, pre svega, zaokruena zakonskaregulativa koja u dovoljnoj meri prati sve specifinosti e-drutva, na prvom mestumislimo na adekvatna telekomunikaciona infrastruktura ali i mere koje e uticati napristupanost cena IC opreme i pristupa internetu.

Naravno, i u klasinim oblicima obrazovanja se koristi neki medij (govor, pisanitekst, crte, slika,...) i neka tehnologiju (npr. tampe), ali su oni bili toliko uobiajeni itoliko deo kulture drutva, da ih ono uopte nije bilo svesno. Kada se u prolosti uuionicu uvodila tehnologija u obliku grafoskopa, projektora itd, predstavljanjeodredjenih sadraja se unapredilo. Uenik je jasnije mogao videti o emu se radi,medjutim, metodologija nastave u sutini je ostala nepromenjena. Takvi medijinazvani su audio vizuelnim pomagalima, upravo zato to oni nisu mogli zamenitinastavne metode nego su im samo pripomagali.U e-learningu, informaciono-komunikaciona tehnologija, na stepenu razvoja nakojem je danas, moe zameniti sve ranije koriene medije koji su u procesuobrazovanja ve korieni.

Tako se u svrhu obrazovanja pomou raunara moe prezentovati tekst, zvunimaterijal, statiki ili dinamiki vizuelni materijal koji opet moe biti snimljen iliprethodno kreiran na raunaru. To se moe izvoditi u uionici u kojoj su prisutni iuenici i nastavnik. U tu svrhu su razvijeni razni programi od kojih se neki koristesamo za prezentaciju materijala i eventualno njihovo interaktivno korienje (npr.programirani testovi), dok drugi ukljuuju i kontrolu rada uenikih raunara.

LMS u E-UENJU 2010

10 ELOEVI NEMANJA

E-learningom se naziva i samostalna upotreba pripremljenih materijala koje uenikizvodi i na nekoj drugoj lokaciji. Pri tom su materijali bili prethodno pripremljeni idostavljeni ueniku na CD-ROM-u ili slinom mediju, ili ih on koristi puteminterneta. Takav e-learning esto je dopuna onoj nastavi koja se izvodi u uionici, tose naziva blended learning (meano uenje), mixed mode (meani oblik) ilihibridno ucenje.

U sluaju kad je celi proces obrazovanja osmiljen tako da se izvodi putem interneta,e-learning postaje jedan od oblika obrazovanja na daljinu. Tu je e-learning logiannastavak u razvoju obrazovanja na daljinu koji su i ustanove i polaznici oberukeprihvatili kao reenje modernog doba. Pri tom je internet reio problemekomunikacije izmedu ustanove i polaznika i distribucije materijala na punokomforniji nain nego bilo koja ranije poznata tehnologija. Ovo je posebno vano jeru dananje vreme mnogi odrasli, zaposleni ljudi imaju potrebu za razliitim vrstamaobrazovanja koje e im pomoi da mogu obavljati svoj posao ili da u njemu mogunapredovati.Zbog svojih porodinih i poslovnih obaveza oni vie ne mogu u kolske klupe nauobiajen nain, te predstavljaju sve veu populaciju atipinih polaznika, ije sepotrebe za obrazovanjem mogu idealno reiti uz pomo online programa.

Vrlo je vano pitanje kvaliteta materijala i procesa u edukaciji kolaraca, studenata,zaposlenih ljudi. Na sam proces obrazovanja vano je osvrnuti se u ovako irokomkontekstu iz razloga to se danas sve ece govori o celoivotnom obrazovanju iceloivotnom uenju. Trend ivotnog obrazovanja i potreba za stalnim strunimusavravanjem i dokolovanjem, posledica je sve breg razvoja tehnologije ipromena na radnom mestu. Te promene danas u mnogim strukama traekontinuirano obnavljanje znanja steenih u redovnom obrazovanju, a posebnoznanja steenih tokom studija.Jo jedan od razloga za upotrebu tehnologija u nastavi uopteno jeste sticanjevetina za potrebe posla i u svakodnevnom ivotu. Osposobiti uenike za rad sinformacionom tehnologijom koja e verovatno imati sredinje mesto u njihovombuduem poslu i svakodnevnom ivotu je neizostavan element obrazovnog plana. injenica je da za osobu koja nije ovladala vetinama rukovanja tehnologijomdanas se ne moe rei da je obrazovana.Od obrazovane osobe se oekuje da zna upotrebljavati internet za komunikaciju,traiti web stranice na kojima se nalaze relevantni i pouzdani podaci iz podrujakojim se bavi, te eventualno da zna pripremiti multimedijalne prezentacije kako bilake ispoljio svoje znanje.Uklapanje tehnologija koje to omoguavaju u nastavni proces, najloginiji je nain dauenici steknu te vetine.Posebna se panja mora dati upravo samoj izradi i pripremanju materijala, jer jeuestala pojava u komercijalnom i nekomercijalnom e-learningu, stav da vie novca ivie raunara osigurava kvalitet obrazovnog procesa.

LMS u E-UENJU 2010

11 ELOEVI NEMANJA

Istovremeno i nove generacije mladih uenika odraslih uz raunare imajupotpuno drugaiji nain poimanja tehnologije, pa se ne sme zanemariti ni taj aspektpoduavanja(uenja). Nerealno bi bilo oekivati da kolarci (uenici) ili studenti,koji su odrasli uz tehnologiju, prihvate kolsku tablu, kredu i pisanje napredavanjima, kao najzastupljeniju metodu uenja. Nastavnici u obrazovnimustanovama prestaju biti jedini autoritet (to implicira i brojne druge potekoe uprofesorskoj profesiji, ali koji nisu tema ovoga rada). Uenicima su dostupni i drugiizvori informacija, koje treba nauiti kako ih u potpunosti iskoristiti.Mladi se razvijaju kao samostalne osobe, navikle na interaktivan odnos sa svetom,reklame, svetla, boju, brzinu, trenutnu uslugu i komunikaciju. Vreme tretiranjauenika kao sunera koji upijaju tue rei je odavno prolo.U kolskim klupama danas sede savesni mladi pojedinci koji imaju potrebu zaizraavanjem vlastite linosti i potrebu za saradnjom i komunikacijom s drugimljudima oko sebe.Uenici (u najirem smislu rei) e sve vie komunicirati uz pomo raunara, narazliite naine, a koji e biti odreeni prirodom problema koji ele reiti, tenainom uenja koji im odgovara. Naini uenja postaju svakim danom sve razliitiji.Pojedinac moe imati jedan ili vie omiljenih naina uenja kod obavljanja razliitihzadataka. Uzme li se u obzir jo koliko varijacija u nainu uenja postoji izmeupojedinaca, postaje jasna potreba oblikovanja procesa obrazovanja tako da svakipojedinac iz njega dobija potrebno. Okruenje u kojem ljudi ue mora ih osposobiti da rade samostalno, dakomuniciraju nastavnim pomagalima, da u radu sarauju s kolegama, da ue podnadzorom nastavnika, iskusnije osobe ili instruktora, ali i da se sami nau u ulozinadzornika ili instruktora ako sarauju s nekim manje iskusnim. Woodill navodi kako bi se e-learning zapravo trebao zvati e-teaching!4(e-poducavanje).

Pojam e-learninga podrazumeva dva bitna elementa:

1. pokuaj izazivanja procesa uenja elektronskom tehnologijom,2. praenje rezultata i uspeha uenika.

To je poduavanje korienjem elektronskih sredstava. Ljudi ue pri korienjutehnologije, ali to ne mora biti nuno intencionalno uenje, ono koje se oekivalo dae stupiti na snagu samim prezentovanjem obrazovnog sadraja. Proces koji smonazvali uenjem, ne mora podrazumevati da se uenje zaista i odvija. Korektnije bimoda bilo, razmiljati o e-learningu kao e-teachingu poduavanju. Uitelj(nastavnik, profesor) moe izloiti gradivo najbolje to zna, ali to svejedno ne znaida e se uenje zaista i dogoditi. Robotika, vetaka inteligencija, razvoj softvera i mnoge druge granekompjuterske tehnologije kroz zadnje decenije uspele su vetaki dobiti, oponaatirazliite ljudske aktivnosti. Tako danas postoje stotine kompanija koje ulau u

4 Woodill G., Where is the Learning in e-learning?: a critical analysis of the e-learning industry, 6 str

LMS u E-UENJU 2010

12 ELOEVI NEMANJA

razvoj ovekolikih robota, softvera koji razlikuju instrukcije putem glasa i slino. Utoj poplavi softverskih dostignua, naalost najloije je prolo obrazovanje.

Takmienje u stvaranju to bogatije i novim karakteristikama oplemenjeneprogramske podrke, te objektnoorijentisani dizajn (prenosivost, reusability -viestruka upotrebljivost) usmerilo je i e-learning industriju u tom smeru (naglasakna e-learning objektima, modulima). Posledica je bila zanemarivanje online pedagogije, novih uslova u kojima seedukacija odvija i stvaranja kvalitetnih materijala za istu.Iz opisane trine utakmice proizala je nova kategorija programske podrke sistemi za upravljanje sadrajem uenja Learning Content Management Systems.Komercijalni davaoci e-learning usluge u EU takoe upotrebljavaju sisteme zaupravljanje uenjem u izradi e-learning nastavnog materijala. Sledei tekst deo jepromotivnog materijala takvog davaoca usluge.

Experience learning: tretira polaznika kao reavaca problema prikazuje simulirane, stvarne situacije, ineci edukaciju interaktivnom omoguava polazniku smislenu procenu znanja i testiranje (ulazno i izlazno) omoguava polazniku da dobije pravovremenu pomo mentora doputa polaznicima da sarauju meusobno i sa strunjacim ,koji ujedno i pratekorisnikov napredak i njegova dostignua

E-learning karakteriu i sledea svojstva:a)edukacija je efikasna, dakle uz minimalno utroeno vreme postie se maksimalniuinakb) edukacija je efektivna, postie uinak od kojeg ce preduzee i zaposlenici imativelike koristic) trokovi se smanjuju proseno do 40%, a vreme kolovanja i do 60% u odnosu naklasicnu nastavud) nivo znanja nakon edukacije mora biti vea ili barem jednaka alternativnomklasinom uenju u uionici.e) omoguava istovremenu distribuciju znanja, na nivou organizacije i poveavakorisnost informacije

Iz samog sadraja, bogatog velikim reima i obeanjima o potocima znanja nakonto kupite bogati multimedijalni e-learning CD, u velikoj veini sluajeva kriju seplitko prezentovani sadraji. Mnotvo flash animacija i zvunih efekata daleko je oddobre edukacije. Takvi sadraji moraju biti interaktivni, nuditi dodatnu pomo,omoguavati testiranje i praenje napretka te upozoravati uenika na celine kojenije dobro savladao.

Navedeni elementi samo su do celine koja trai stabilne pedagoke, psiholoke,vaspitno-obrazovne temelje. Ti temelji su preduslov za stvaranje okruenja u kojemse odvija uenje.

LMS u E-UENJU 2010

13 ELOEVI NEMANJA

3.2 VRSTE E-LEARNINGA

E-learning ukljuuje mnogo razliitih tehnologija i naina za komunikaciju uenikai nastavnika, u radu emo predstaviti tri vrste e-learninga:

Elektronsko uenje koje se izvodi u uionici u kojoj su prisutni studenti inastavnik. Postoje razvijeni programi tzv. classroom aid, neki se od njihkoriste za prezentaciju materijala bez interakcije, drugi uz interakciju - npr.programirani testovi, a trei su u mogunosti ukljuiti kontrolu radastudentskih raunara.

Samostalno korienje pripremljenih materijala koji se izvode na nekojdrugoj lokaciji. Kod ovakvog naina elektronskog uenja materijali sudostavljeni studentima na CD-ROM-u ili nekom slinom mediju ili ih studentkoristi putem Interneta. Ovakav oblik uenja je dopuna klasinoj nastavi kojase izvodi u uionici i u literaturi se naziva bleneded learning ili mixed mode.

Celi proces uenja je osmiljen da se izvodi putem Interneta, a time e-learning postaje jedan od oblika obrazovanja na daljinu. Tu je Internet reioprobleme komunikacije izmedu ustanove i studenta i distribuciju materijalana komforan nain. Ovo reenje su ustanove i polaznici prihvatili kao reenjemodernog doba.

Danas moemo rei kako su u trendu dva oblika e-learninga koji pripadaju treojvrsti, a to su: Learning Management System (LMS) i videokonferencije putemInterneta.

LMS je sistem za upravljanje e-learning okruenjem i on omoguava:

uvoenje uesnika e-learninga u sistem kao i njihovu organizaciju krozlanstvo u grupama,

uvoenje SCORM kompatibilnog interaktivnog ili pasivnog sadraja, organizovanje polaznika sadraja i mentora po razredima, medusobnu komunikaciju uesnika, izvoenje on-line nastave, testiranja i praenja i statistika rada grupa

polaznika.

E-learning je zadnjih godina u mnogim sluajevima i primenama podbacio u svimstadijumima svoje implementacije. Potekoce su raznolike.

LMS u E-UENJU 2010

14 ELOEVI NEMANJA

Potekoce u pocetnom kreiranju e-learninga:

loe anticipirani stvarni problemi ili potreba za e-learningom, loa analizaproblema i potreba, neprikladne strateke i dizajnerske odluke u podrujimakao to su struktura kursa, odabir metoda i medija koji e se koristiti, teupravljanje kursom i evaluacija.

Potekoce u kreiranju upustva i razvoju:

Izostanak temeljnog sistema upustva, podbacivanje u razvoju vanihelemenata sistema upustva, manjak evaluacije i revizije sistema a time iizostanak poboljavanja sistema

Potekoce u implementaciji:

Problemi u reprodukciji i distribuciji, loa implementacija i upotreba elearningakoji je i doao do krajnjih korisnika.

Pri implementaciji e-learning sistema neke od kljucnih komponenti su:

sistem za upravljanje uenjem, sadraj i saradnja

3.3 Prednosti e-learninga

Vremenska i prostorna fleksibilnost studenti ue nezavisno od vremena iprostora, a time obrazovanje postaje dostupno i onima kojima dolazak uuionicu ne bi bio mogu.

Interakcija izmeu studenta i nastavnika koja se odvija putem raunara (e-mail, forumi) esto je neposrednija i intenzivnija nego komunikacija urazredu.Pitanja se postavljaju slobodnije, bez straha od autoriteta nastavnika i takomogu doi do izraaja i povueni studenti koji slabije komuniciraju uivo.

Komunikacija i grupni rad na zajednikim projektima izmeu studenatameusobno ime se razvijaju socijalne i komunikacione vetine gde dolazi doizraaja konstruktivistiki princip uenja.

Korienje interaktivnih sadraja za uenje i razliitih medija (tekst, slika,zvuk, video, animacija, simulacija) za prezentovanje sadraja i dostupnost

LMS u E-UENJU 2010

15 ELOEVI NEMANJA

sadraja 24 sata online. Uz to, sadraji za uenje mogu biti prilagoenipojedinim studentima, na primer mogu se dodati sadraji za one s niimnivoom predznanja, kao i za napredne studente koji ele nauiti vie.

3.4 Nedostaci e-learninga

Najvei izazovi ili problemi kod e-learninga su to to je teko motivisati studenteda upiu online kurs ili program, aktivno uestvuju u njegovom izvoenju i uspenoga zavre kao i zavisnosti od tehnologije, uz to to i predugo traje izrada samih e-learning sadraja za uenje.Mnogi e-learning programi ne uspevaju, to jest veliki broj polaznika odustaje i nikadne zavri program do kraja. U poetku razvoja e-learninga stepen odustajanjastudenata (drop-out rate) je iznosio ak vie od 60%, pokazatelj je nekih svetskihiskustava.

Postoje brojni razlozi ovakvog neuspeha. Jedan od najveih problema je samapriroda e-learninga ili online paradigme uenja. Za razliku od tradicionalnog uenja,vrlo je lako odustati jer se od polaznika ne oekuje da se pridrue uenju "u razredu"to jest na nekom odreenom mestu gdje ih ekaju kolege i nastavnik, nego to inenajee s posla ili od kue. Kako su polaznici uglavnom prezaposleni i optereenibrojnim drugim obavezama, potrebna je vrlo visok nivo samodiscipline i motivacijeda savesno obavljaju svoje e-learning zadatke. Pri tome se zbog nedostatka kontaktau ivo kod studenata moe javiti oseaj usamljenosti i izdvojenosti.

Zbog spomenutih nedostataka potrebno je kod e-learninga posvetiti posebnu panjumotivaciji studenata i angaovati nastavnike ili tutore koji e pratiti njihovonapredovanje, neprestano im pruati podrku i pomo pri uenju i podsticati ih daispune svoje zadatke.Isto tako, vrlo esto je e-learning sadraj zapravo Internet verzija tekstualnihprirunika s tek poneto grafike. Takvi sadraji su polaznicima zamorni za itanje sekrana, pa i dosadni. Stoga je potrebno posebnu panju posvetiti dizajnu i izradiinteraktivnih i multimedijalnih sadraja za uenje.

Kod koncepta e-lerninga u pitanju je integracija ICT u obrazovni proces, narazliite naine i u razliitim koliinama.Otvoreno uenje i obrazovanje na daljinu stariji su koncepti obrazovanja u odnosuna pojavu ICT-a (javljaju se jo krajem 19. veka).E-learning ini svaki obrazovni program koji koristi ICT kako bi unapredio nastavniproces. On-line obrazovanje na daljinu je ui pojam od e-learninga i podrazumevaprograme koji se u potpunosti ili u najveem delu zasnivaju na nastavnom procesu.

LMS u E-UENJU 2010

16 ELOEVI NEMANJA

Pojam obrazovanje na daljinu podrazumeva prostornu udaljenost izmedunastavnika i studenta, koja se opet moe savladavati na razliite naine.Za savladavanje te prostorne barijere mogu se koristiti razliiti mediji, od koija kojesu prevozile pisma pa do Interneta.

E-learning znaci korienje novih multimedijalnih tehnologija i Interneta zaunapreenje kvaliteta uenja. Multimedijalne tehnologije podrazumevaju tekst,zvuk, sliku i film, koji zajedno obogauju izvore znanja. Internet nam omoguuje brzpristup raznim uslugama i resursima. E-learning obuhvata sve to i learning, uzdodatne mogunosti koje donose ICT, on ubrzava razvoj uenja na daljinu. Uiti semoe na fakultetu, kod kue, na poslu ili u koli.

Bitne karakteristike e-learninga su: zasnovan je na tehnologiji (ICT), ali je pedagoki orijentisan, predstavlja socijalni proces koji zahteva interakciju i saradnju meu ljudima i uslovljava organizacione promene i uvoenje uitelja/tutora treninga.

E-learning moe biti koristan u ostvarenju linih potencijala, takoe smanjujerazlike izmedu pojedinaca i grupa i nudi znanja koja su potrebna zaposlenima iorganizacijama. Kad se govori o e-learningu treba spomenuti dva kljuna pojma:sadraj i upravljaki sistem.

Upravljaki sistem je generika softverska aplikacija koja se jo naziva LearningManagement System (LMS), koji pre svega omoguuje korisniku upotrebu e-learninga, odnosno pohaanje on-line kurseva, seminara i drugih obrazovnihsadraja.

Prema istraivanjima (Training Magazine, 2002), ukupni trokovi uenja (e-learning u odnosu na learning) se mogu smanjiti od 50% - 70 %. Utede u vremenuse procenjuju na 35% do 45% (Deloitte Consulting).

On-line seminari su multimedijalni sadraji, u interakciji su korisnika i sistema iomoguuju uenje preko Interneta.Tu se ne radi samo o suvoparnim tekstovima, ve se korisnici naue odreenimsadrajima, a potom se navode na reavanje niza zadataka. esto pritom, posebnokad korisnik zapadne u odreene potekoe, sistem mu omoguuje pomo i to nanain da sistem odradi ono to je on sam trebao (simulacija), naravno ako korisnikzatrai pomo sistema.

On-line seminari imaju i mentora, osobu koja je ekspert za odreenopodruje i koja uz pomo sistema stoji na raspolaganju korisnicima za uenje.

LMS u E-UENJU 2010

17 ELOEVI NEMANJA

Oni su zadrali elemente tradicionalnog uenja, pri tome daju korisnicimamogunost biranja mesta i vremena za uenje. Motivi zbog kojih organizacije nazapadu sve vie koriste e-learning za obrazovne potrebe su:

organizacije ele svojim zaposlenima pruiti mogunost odabira vremena zauenje, takoe ele im produiti efekte classroom treninga nakon to jenastava zavrena,

velika je brzina implementacije e-learninga u organizacijama, mogunost brze distribucije istovrsnog sadraja na istom nivou unutar

organizacije bez obzira koliko pojedini delovi organizacije bili prostornoudaljeni jedni od drugih,

smanjuju se trokovi putovanja i smetaja na mestu odravanja uenja, i mogucnost implementacije manjih modula e-learninga, i to viestruko.

Razlika izmeu klasinog uenja (learning) i elektronskog uenja (e-learning) je iu percepciji obrazovanja. Kod klasinog uenja imamo interakciju na relaciji uenik-sadraj-nastavnik, a kod elektronskog uenja u tu interakciju ukljuujemo jo i ICT.U zemljama kao to su Australija i Kanada veliku su ulogu u obrazovanju odigraletehnologije poput radija i televizije, a danas je to Internet.

LMS u E-UENJU 2010

18 ELOEVI NEMANJA

3.5 KLASIFIKACIJA E LEARNINGA

E-learning kao oblik obrazovanja postoji na vie nivoa: -kao potpuno samostalan oblik, ali i kao -sastavni deo ili dopuna klasinog obrazovanja.

Kategorija Opis Tehnologije

Klasina

nastava

(f2f, face to

face)

Nastava (najee

predavaka) u uionici

Ne koriste se, osim tekst procesora

(Word) za pripremanje nastave.

Nastava uz

pomo ICT

ICT tehnologije se

koristi uglavnom zato

da bi se poboljala

klasina nastava

Prezentacije (PowerPoint)

Multimedijalni CD-ROM-ovi

Web site za kurseve s hipermedijalnim

sadrajima za uenje (courseware)

Programi na web-u za testiranje (test za

samoproveru znanja i provere znanja)

E-mail i mailing liste

Forum

Hibridna

nastava

Kombinacija klasine

nastave u uionici i

nastave uz pomo ICT

tehnologija

LMS (Learning Management Systems) -

sistemi za upravljanje uenjem

CBT/WBT (Computer/Web Based

Training)

Videokonferencije

Online

obrazovanje

Uenje i poduavanje

odvija se iskljuivo uz

pomo ICT

tehnologije; nema f2f

nastave

Predmeti (kursevi) koji se dostavljaju

putem Interneta (kao Web site ili

pomou LMS)

Videokonferencije

Tabela 1. Tabelerni prikaz pripadajue tehnologije e-learning kontinuuma

LMS u E-UENJU 2010

19 ELOEVI NEMANJA

Klasifikacija se vri najee na osnovu stepena razlikovanja od tradicionalnihstrategija uenja, i uobiajeno je navesti dva pristupa:

hibridno obrazovanje ili prelazni model nastave (hybrid learning, mix-mode) - kombinacija klasine nastave u uionici i nastave uz pomo ICT.

e-obrazovanje (e-learning) - oblik nastave pri kojem studenti uesamostalno i online

Proirena klasifikacija ili "vremenska crta" e-obrazovanja prikazujeobrazovanje kao kontinuum na ijem je levom kraju klasina ili tradicionalnanastava (f2f face-to-face predavanja). Iskorak prema e-learningu zapoinjeuvoenjem ICT u f2f nastavu.Ovakav "najprimitivniji" oblik e-learninga predstavlja, na primer korienjePowerPoint prezentacija pri predavanjima u razredu ili korienje web stranica sainformacijama o nekom predmetu.

U centralnom delu "vremenske crte" koji se odnosi na e-learning je hibridna nastavaili prelazni pristup uenju.Online obrazovanje kao samostalan oblik nastave smeten je na desnom kraju ovogkontinuuma (slika 3.).

Slika 3. E-learning kontinuum

Kao to se iz vidi iz slike 3, e-learning i uenje na daljinu se estoizjednaavaju. Moramo naglasiti da nije re o istim oblicima obrazovanja: postojevrste e-learninga koje se ne odvijaju online, a isto tako postoje i oblici uenja nadaljinu koji ne koriste ICT. Idui s leva u desno po "vremenskoj crti" e-learning uobrazovnim kategorijama koristi sve vie ICT tehnologije (tabela 1).

LMS u E-UENJU 2010

20 ELOEVI NEMANJA

3.6 KVALITET U NASTAVI PODRANOJ INFORMACIONOMTEHNOLOGIJOM

U obrazovnom gradivu podranom tehnologijama postoji nekoliko udbenikakvaliteta. Prema Bates-u, u kontekstu visokokolskih ustanova, to su sadraj,proizvodnja multimedija, instrukcijski dizajn, te potpora studentima. 5Navedene elemente ne treba ograniiti samo na obrazovno gradivo podranomtehnologijama u visokokolskim institucijama.Njihovo znaenje, uz manje izmene, odraava kvalitet i u kontekstu srednjokolskogobrazovanja kroz upotrebu e learninga.Sadraj obuhvata gradivo koje je propisano i neizostavno u nastavnom procesu. Usrednjim i osnovnim kolama tu postoje norme propisane od strane Ministarstavaobrazovanja i sporta, a koje obuhvataju znanja, sposobnosti i vetine koja uenicistiu na pojedinim nivoima kolovanja. Nastavnici, profesori, predavai su oni kojiveim delom oblikuju tu strukturu prema vlastitom nahoenju.

Proizvodnja mutimedija podrazumeva pitanja jasnoe i valjanosti oblikovanjagrafikih reenja, zvuka, tona. Valja se zapitati jesu li u potpunosti iskorienemogunosti svakog medija kao to su video, tonski zapis, tekst, raunarska obrada.Elementi nastavnog gradiva izloeni na ovaj nain moraju biti povezani istruktuirani, a dizajn interfejsa prihvatljiv, razumljiv, intuitivan.Instrukcioni dizajn objedinjuje koncepte tehnologije i obrazovanja. Instrukcionidizajner proverava ispravnost obrazovnih ciljeva istovremeno nadzirui njihovrazvoj i implementaciju za koje su zadueni grafiki dizajneri i programeri.

Naalost, koncept instrukcionog dizajna u e-learningu se vrlo retko ispravno tumai.Razlog tomu lei u sloenosti procesa i loem razumevanju pedagokih zahteva e-learninga. Definicije instrukcionog dizajna su brojne i raznolike.

Instrukcioni dizajn je proces u kojem je uenje, a ne tehnologija, u srediturazvoja e-learninga.

To je organizacioni proces prevoenja optih principa uenja u instrukcionematerijale i uenje.Usko gledano, instrukcioni dizajn moe se posmatrati kao proces organizovanjaizvora uenja kako bi se osigurala pojava planiranog uenja kod uenika i to onoguenja koje je nastavnik i nameravao. U procesu instrukcionog dizajna postojestandardizovani modeli kojih se dizajner moe drati.

5 Bates, A.W., Upravljanje tehnolokim promenama: strategije za nastavnike visokog kolstva, str. 46

LMS u E-UENJU 2010

21 ELOEVI NEMANJA

Brojni autori pri izradi e-learning kurseva spominju i esto se referenciraju namodel ADDIE6: Analysis (analiza), Design (dizajn), Development (razvoj),Implementation (implementacija) i Evaluation (vrednovanje). Osim ovog modela,postoje i neki ree korieni: Algo-Heuristic, Dick I Carey model, Robert Gagn's IDmodel i dr. Meutim, ADDIE je i u akademskim krugovima najkorieniji model uinstrukcionom dizajnu.

Postiu li se na temelju gradiva planirani obrazovni uinci? Kakva je kombinacija korienih medija u gradivu i daje li njihova upotreba

najdelotvornije rezultate? Definisanje uloge nastavnika u odnosu na tehnologijom podrano nastavno

gradivo? Kakav je kvalitet i priroda interakcije osobe koja ui i obrazovnog gradiva?

To su tek neka od pitanja na koja instrukcioni dizajn mora dati odgovore.

Potpora studentima je u visokokolskom okruenju neto znaajnija u odnosu naobrazovanje i obrazovne materijale podrane tehnologijom u srednjim kolama.Tie se pitanja dostupnosti gradiva, materijalnih zahteva za studente (kupovinasoftvera, opreme), tehnikih potekoca i davanja povratne informacije.U srednjokolskom kontekstu, re je dakle o tradicionalnoj nastavi (odravanjenastave gde su uenici i nastavnik u uionici u stvarnom vremenu, ne moe sezameniti iskljuivo udaljenim obrazovanjem), potpomognutoj tehnologijom uodreenim aspektima.Sve nabrojane elemente vano je uzeti u obzir pri oblikovanju nastave podraneinteraktivnim tehnologijama.

Kvalitet nastavnog, obrazovnog procesa ne sme se zanemariti niti olako shvatiti jernjeni uinci (ili izostanak istih) utiu na strunost, mogunosti daljeg obrazovanja izapoljavanja uenika.

3.7 Tehnologija i alati za E-learning

33..77..11 RRaazzvvoojj tteehhnnoollooggiijjee zzaa ee--lleeaarrnniinngg

U poecima razvoja e-learninga na visokokolskim ustanovama Internet jeuglavnom sluio kao mesto memorisanja virtualnog studenta kao i ''digitalnog

6 Siemens, G., Instructional design in Elearning, (30.09.2002), http://www.elearnspace.org/Articles/InstructionalDesign.htm , (23.11. 2005)

LMS u E-UENJU 2010

22 ELOEVI NEMANJA

udbenika''. Nastavnik je imao problem auriranja materijala na serveru, a ono sesprovodilo runom metodom sastavljanja sadraja u nekom HTML alatu.PowerPoint prezentacije su se pretvarale u HTML stranice. Sve te materijale trebaloje preneti na server putem FTP klijentskog programa. Komunikacija izmedustudenata se uglavnom obavljala putem e-maila, a kasnije i putem foruma. Zatim sejavljaju kvalitetnija reenja za upravljanje sadrajem (Contents ManagementSystem) s mogunocu izmene dela sadraja na serveru.Sledei korak je pojava sistema koji omoguavaju registraciju korisnika/studenata, ana taj nain se broj korisnika ograniava samo na polaznike kurseva.U daljem razvoju ugraeni su pregledi korienja sistema, ime je bilo moguepratiti kada i ta korisnik sistema koristi. Takve sisteme, koji upravljaju e-learningokruenjem nazivamo LMS (Learning Management System) sistemima.Prikaz razvoja primene ICT-a u obrazovanju kroz vreme i u odnosu na sloenostprikazana je na slici 4.

Slika 4. Razvoj primene ICT-a u obrazovanju

33..77..22 SSttaannddaarrddii ee--lleeaarrnniinnggaa

Standardi omoguuju brz i bezbolan prelazak sa jednog courseware alata nadrugi. Standard je vrlo bitan kod e-learninga, treba ga potovati, kako bi izbegli daobrazovni sadraj napravljen u jednom alatu ne bude izgubljen zato to jeproizvoa softvera propao, to se dogaa na tritu.

Trenutno je na tritu nekoliko standarda za razmenu sadraja sa coursewarealatima, a najpopularniji je SCORM (Shareable Content Object Reference Model) kojipredstavlja skup tehnikih specifikacija baziranih na radu AICC (Industry CBTCommittee), IEEE LTSC (Learning Technology Standards Commitee) i IMS GlobalConsortium organizacija, a ideja je bila kreirati jedinstveni ''model za sadraj''.Specifikacije su razvijene kroz SCORM inicijativu, a standard se i dalje razvija idistribuira preko ADL (Advanced Distributed Learning) organizacije.

Primeri-FTP

PPT prezentacije uHTML

Web portal

Dinamiki webportal

Zatvoreni web portal

LMS

LMS u E-UENJU 2010

23 ELOEVI NEMANJA

SCORM je standard koji sistemima za uenje putem Interneta omoguava uvoz,izvoz, upotrebu, deljenje i pronalaenje sadraja na standardizovan nain.Postoje na tritu programi koji omoguuju unos SCORM-u u skladu sa sadraja,tako da sadraj nije potrebno unositi u samom alatu, to je ponekad zahtevno. IMSGlobal Learning Consortium (http://www.omsproject.org/) je pokrenuo projektepod nazivom National Learning Infrastructure Initiative, a sponzorie gaorganizacija za promociju obrazovnih tehnologija Educause, danas je IMS prerastaou medunarodnu organizaciju za formalnu edukaciju i korporativno obrazovanje.

33..77..33 WWeebb CCoouurrssee TTooooll ((WWeebbCCTT))

WebCT je softverski alat namenjen za e-learning, a pre svega je namenjenodravanju nastave na daljinu. Alat takode moe posluiti kao dopuna za nastavu uuionici. Razvijen je na Univerzitetu Britisch Columbia u Kanadi pre nekolikogodina. Prema nekim istraivanjima WebCT zadovoljava najvie kriterijume u izradii odraavanju nastave na daljinu. Predznanja potrebna korisnicima ovoga alata su:osnove korienja raunara, poznavanje koncepta rada Interneta i korienjeosnovnih internet servisa.Oprema koju je potrebno obezbediti za korienje WebCT je: raunar sa pristupomInternetu, web ita Internet Explorer (ili neki drugi) i licenca za korienje ovogaalata. WebCT omoguuje:

objavljivanje multimedijalnih obrazovnih sadraja, meusobnu komunikaciju polaznika i njihovu komunikaciju sa nastavnikom

(forum, chat, whiteboard i e-mail), on-line testove, kroz koje polaznici mogu izvriti samoprocenu znanja s

mogunou automatskog ocenjivanja i praenje aktivnosti polaznika on-line nastave kroz mnogobrojna statistike

izvetaje: vreme zadravanja na pojedinim lekcijama, broj poseta pojedinimlekcijama, broj poruka odaslanih na forume i vreme uestvovanja na chatu.

33..77..44 CCoouurrsseewwaarree aallaattii

E-learning je danas nemogue zamisliti bez courseware alata. Oni nisu zamena zaklasine knjige i udbenike ve iskljuivo kao dopuna u nastavi. Courseware alatislue jasnijoj prezentaciji gradiva, drugaijem nainu sistematizacije znanja i mestosu komunikacije. Oni nee nikada zameniti komunikaciju s ''ljudskim biem''.Svi ti alati zavise od predavaa. Ako je on dobar uz njihovu pomo bie jo bolji, akoje lo, sami po sebi oni mu nee pomoi da bude bolji, osim ako ne poradi namaterijalima, nainu prezentacije i prilagoavanju novom mediju.

LMS u E-UENJU 2010

24 ELOEVI NEMANJA

Jedna od definicija courseware alata je: Obrazovni softver dizajniran za edukaciju.Izraz je dobijen spajanjem course (kurs) i software (softver) 1.

Svi courseware alati sastoje se iz dva osnovna dela: prostor za nastavnika i prostor za studenta.

Ova dva prostora povezuje znanje. Prostor za studenta predvien je za najboljuprezentaciju znanja, a prostor za nastavnika najjednostavnijem unosu znanja u tajprostor. Dalja podela prostora za nastavnika je: prostor za autora materijala, prostorza administratora sistema i prostor za predavaa. Osoba koja je autor materijala nijenuno i osoba koja e predavati.Osobe koje su autori materijala najece su autori udbenika i pri unosu materijalamogu im pomoi i druge osobe, ako nisu veti u rukovanju raunarom.U svetu je definisana nova struka (dizajneri obrazovnih medija) koji su vetiprilagoavanju nastavnog gradiva courseware alatima.Uloga predavaa je predavati gradivo, podsticati komunikaciju i saraivati sastudentima radi boljeg savladavanja gradiva.

Predava moe korienjem naprednijih mogunosti ovih alata pratiti studentskinapredak, izlagati gradivo sinhronom komunikacijom ili uestvovati u diskusionimgrupama. Kako bi takvi alati ispravno radili nuna je osoba koju nazivamoadministrator.Ona je veta u odravanju softverske i hardverske opreme. Administrator prati radcelog sistema, dodeljuje dozvole korisnicima i izrauje sigurnosne kopije. Danas suna tritu dostupni mnogi courseware alati, i to komercijalni i besplatni alati. Dvanajbolja besplatna alata su: Moodle i Claroline .

Oni omoguavaju unos eljenog sadraja, prikazivanje istoga polaznicima,diskusione grupe i provere znanja. Komercijalna reenja su vrlo skupa, i u skladu susa standardom za razmenu podataka, a neka od poznatijih su: WebCT, BlackBoard iIntraLearn 3

LMS u E-UENJU 2010

25 ELOEVI NEMANJA

44 LLeeaarrnniinngg MMaannaaggeemmeenntt SSyysstteemm ((LLMMSS))

LMS (Learning Management System) je komplet standardizovanih komponentiza uenje, koje su osmiljene tako da poveu uenje sa postojeim informatikimsistemom unutar organizacije ili putem web portala za uenje.Svrha mu je da ustanovi, preduzeu, razredu, grupi u kratkom vremenskom rokuprui centralizovano okruenje uenja putem raunara, koje ne zavisi odgeografskog razmetanja pojedinca, njihovog predznanja, ulogama u posmatranojinstituciji... Softver koji cini osnovu LMS-a upravlja svim elementima nastave, evidentira sveparametre potrebne za praenje procesa. Na temelju tih parametara mogue je usvakom trenutku pratiti napredak zaposlenog pojedinca ili grupe, te na krajuedukacionog procesa, pouzdano meriti i analizirati uinak pojedinca. LMS se nalazi na vrhu piramide u strukturi modela E-learninga. Danas senijedan ozbiljniji sistem elektronskog uenja ne moe se zamisliti bez takvogsloenog softvera.On omoguava isporuku sadraja za uenje, njegovo praenje, izvetavanje iadministriranje sadraja uenja, praenje napretka polaznika, meusobnukomunikaciju mentora i polaznika i studenata meusobno (slika 3). Funkcije LMS-asu: prijava i naplata, testiranje, upravljanje procesom, korisnike funkcije,monitoring i praenje i administratorske funkcije.

LMS u E-UENJU 2010

26 ELOEVI NEMANJA

Slika 5. E-learning i LMS

Funkcija prijave i naplate omoguuje autorizovanu prijavu i proveru prijave,sprovodi naplatu (ako su u pitanju javni portali).Funkcija testiranja sprovodi se kroz kvizove vezane uz lekcije i testove vezane zavie lekcija zajedno. Funkcija upravljanja procesom obuke se odnosi na module,lekcije i seminare.Korisnike funkcije omoguuju korisnicima planiranje i praenje vlastitog razvoja(komunikacija s mentorom i ostalim clanovima grupe, uvid u status korisnikograuna, on-line pomo, renik i slino.). Monitoring i praenje omoguavajuodreivanje lanova virtualnog razreda, praenje napretka svakog lana grupe,komunikaciju sa svim lanovima virtualnog razreda.Administratorske funkcije obuhvataju aktivnosti kao to su kontrola sadraja,evidencija, back up, izvetaj i slino.

Polaznik 1 Polaznik 2 Polaznik 3 Mentor 1 Mentor 2

Modul za upravljanjesadrajem

Modul zaadministraciju

Modul za saradnju

Modul za praenje

Ekspert zasadraj

Ekspert zadizajn

Ekspert zaalate Razvijeni

sadrajiAdministrator

Tim za razvoj sadraja

Tim za razvoj sadraja

Instalacija sadraja

LMS

LMS u E-UENJU 2010

27 ELOEVI NEMANJA

U svetu rapidno raste broj LMS reenja koji se po kvalitetu i mogunostima znatnorazlikuju. Korisnik sistema pristupa sa svog raunara i ukljuuje se u proces nastave uvreme kada to njemu najvie odgovara, ukoliko je kreator kursa tako definisaonastavni proces. Prema programu nastave bira se modul za uenje i pristupa nastavi(lekciji).Proces je kontrolisan i praen od strane LMS-a. Evidentira se vreme pristupamodulu, uspenost nastavnih koraka, provedeno vreme, zavrni rezultati.Podaci se pothranjuju u bazu podataka i dostupni su za analizu i prezentacijurazliitim korisnicima (voa projekta, mentor nastave, management - upravljanje...).

Sistem prati sve polaznike unutar predvienog vremena, omoguava komunikacijupo sistemima: jedan na jedan (one to one), jedan na sve (one to all), svakoprema svakom (all to all), prua uvid u podatke prethodnih nastava i iskustvapolaznika iz drugih grupa.

4.1 Sadraj (Content)

Sadraj je kljuni deo procesa uenja. Modeli e-learninga pruaju multimedijalnoiskustvo uenja sluei se slikom, zvukom(glasom) i animacijom.Moduli za uenje ne moraju nuno biti statiki ve kreativno osmiljeni te zahtevimauenja prilagoeni, auditivno i vizuelno s primenom interaktivne povratne veze kojakorisnika (uenika, studenta) vodi prema cilju kroz simuliranu (real life izstvarnog ivota) situaciju. U tom procesu sve greke se studentu signaliziraju tokomsamog postupka. Te trenutne povratne informacije takoer su sastavni deoobrazovnog procesa. Polaznik do cilja moe doi samo ako je sve korake ispravnonapravio.Svakom modulu se pristupa onoliko puta koliko je potrebno da konaan rezultatbude zadovoljavajui. Obrazovni proces moe biti orijentisan na studenta ili nanastavnika. U e-learning obrazovanju valja uravnoteeno koristiti i jedan i drugi oblik rada.

4.2 Saradnja (Collaboration)

Komunikacija unutar sistema je viedimenzionalna. Primarni cilj komunikacije jestesaradnja (collaboration) polaznika i mentora nastave, te polaznika meusobno.

Kako su ove dve metode usmerene ka istom cilju, postie se sklad procesakomunikacije. Saradnja omoguava nadzor sistema i pospeuje uenje, jer udaljenestanice za uenje povezuje u zajednicu okupljenu s istim ciljem.

LMS u E-UENJU 2010

28 ELOEVI NEMANJA

Na taj nain rezultati pojedinca su bolji jer postoji odreen nivo uspeha kojistimulie/motivie polaznike da postignu vei individualni uspeh. Razmenaiskustava i saveta je od neprocenjive vanosti. Alati saradnje jesu e-mail(elektronska pota), forum (pitanja/odgovori/komentari), chat (direktna diskusija),white board (sredstvo virtuelne uionice).

4.3 Claroline LMS

CLAROLINE je besplatan Learning Menagement System; online system zaupravljanje uenjem baziran na PHP-u i MySQL-u. Claroline je razvijen na IPM-u -Institut de Pdagogie universitaire et des multimedias of the UCL, UniversitCatholique de Louvain, a dalje se razvija u saradnji IPM-a i ECAM-a; InstitutSuprieur Industriel iz Belgije.Prema jednom od autora Claroline-a, stvarajuci ovaj alat, cilj im je bio omogucitinastavnicima da ovladaju tehnolokim alatima u pedagogiji i obrazovanju, teslobodu i kreativnost u implementaciji pedagokih principa.7

Naziv Claroline dolazi od Classroom on line iliti Online uionica.Na tritu danas postoji mnotvo sistema za upravljanje uenjem, veliki broj tihsistema je komercijalan.Claroline je open-source softver te se nalazi pod GNU licencom.GNU licenca (General public licence) osigurava slobodu deljenja i menjanja takvogsoftvera, ime on postaje besplatan za sve svoje korisnike.Claroline je kompatibilan sa Windows, Macintosh i Linux okruenjem, tj. sa svimsistemima koji nude mogunost korienja web pretraivaa.

44..33..11 PPeeddaaggookkii mmooddeell nnaa kkoojjeemm ssee tteemmeelljjii CCllaarroolliinnee

Autori Claroline su za dinamiki model uenja, prema kojem su kreirali i razvijaliovaj LMS, odabrali pojednostavljen model uenja sa 5 komponenti.Osoba koja ui (uenik, student) primljene informacije transformie vlastitimaktivnostima u znanje, na koje se nadograuje sledei proces. U tom krunomprocesu neizostavni faktori su:

motivacija i interakcija funkcionalna (iz okoline) i relacijska (od drugih studenata i

nastavnika).

7 Lebrun M., http://www.claroline.net/e_learning_with_claroline.htm, (08. 11. 2005)

LMS u E-UENJU 2010

29 ELOEVI NEMANJA

Kako bi prezentovani model uenja bio otvoren i primenjiv, autori su se oslonili i naosnovne principe poduavanja iji autor Merrill tvrdi da se uenje odvija premasledeim nacelima 8:

1. Uenje se promovie kada je uenik ukljuen u reavanje stvarnih(realworld problema) informacije i motivacija

2. Uenje se promovie kada se postojee znanje aktivira i koristi kao temelj za novoznanje informacije i motivacija

3. Uenje se promovie demonstriranjem novog znanja ueniku informacije iaktivnost

4. Uenje biva promovisano kroz uenikovu praktinu primenu istoga informacije i stvaranje

5. Uenje se unapreuje integrisanjem novog znanja u uenikov svet stvaranje imotivacijaOsim samog procesa uenja, ovaj model omoguuje sticanje odreenihdrutvenih sposobnosti kao to su sposobnost timskog rada, komunikacija,samostalnost i skupljanje informacija.

Informacije

Znanje obuhvata vrlo irok raspon pojmova. Znanje se moe odnositi na znati kakoneto uiniti, znati neto na teoretskoj osnovi i znati kako biti. Uestala je pojava dase pod znanjem podrazumevaju informacije.Danas drutvo znanja, informaciono drutvo postaje i drutvo uenja. Vano je priimplementaciji tehnologija u proces uenja razlikovati informacije i davanjeinformacija od poduavanja i uenja. Kao to je ve reeno, izraditi PowerPointprezentaciju prepunu informacija ne znai realizovati e learning.Preneti sadraj i informacije tek je prvi korak u realizaciji kvalitetnog procesapoduavanja.

Valja osmisliti scenario, pedagoki pristup, definisati ciljeve uenja i nainvrednovanja i evaluacije napretka. Predvideti i u skladu s tim razvijati nain na kojise sa preanjih znanja i vetina dolazi do novih, vaan je element u oblikovanjuprocesa poduavanja i uenja.Alati koji se uenicima daju na raspolaganje, a korienjem istih se stiu novaznanja, trebaju biti dobro osmiljeni i adekvatni za odreenu materiju.Sami sadraji i izvori informacija koliinom i strukturom trebaju se optimizovati,oblikovati u module, gradivne elemente takve veliina da ih uenici mogu preraditi.

8 Merrill, D., First principles of instruction

LMS u E-UENJU 2010

30 ELOEVI NEMANJA

Unutar Claroline postoje alati kao to su dokumenti i linkovi, najave, ciljevi i poetnastranica kursa (predmeta). Kroz te alate i funkcionalnosti mogu se ostvaritiprethodno nabrojani vani faktori u procesu nastave.

Motivacija

Kvalitetno oblikovan proces poduavanja ne sme zanemariti motivaciju uenika. Nauenikovu motivaciju utie njegovo poimanje buduih stvarnih, ivotnih situacija izadataka koje e morati izvoditi kako bi stekao nova znanja i vetine.

Autori Claroline-a uzelisu u obzir sledee faktore u motivaciji uenika: razumevanje sposobnosti koje e uenik u budunosti stei, interesi i

vrednosti zadataka i oseaj doraslosti zadatku. Znanje o aktivnostima i zadacima je vano radi sticanja oseaja sigurnosti i

doraslosti izvravanju zadataka. Vano je ueniku ukazati na njegove ve postojee sposobnosti, vetine i

znanja.Na motivaciju veliki uticaj ima i jasno definisanje ciljeva, te ilustracija i naglaavanjevanosti sticanja novih znanja i sposobnosti.Naglasiti kontekst u kojem e novo znanje biti primenjeno te jasno izrazitinamere u procesu poduavanja.

Aktivnosti

Kvalitetno uenje ne nastaje samo prenoenjem (ulivanjem) sadraja iz knjiga uglavu uenika. Kvalitetno uenje ne nastaje niti samo kroz grupni rad i saradnju.Proces uenja uvek zahteva unutranju, linu aktivnost, primanje i preraivanjenovih znanja u vlastitu, postojeu kognitivnu strukturu.ovek ne ui online, ovek ui za sebe, tvrdi Lebrun9. Dakle, znajui da senajvaniji deo procesa uenja ne odvija kroz tehnoloke alate niti se temelji samo napedagokom pristupu, studentu, ueniku se mora dati mogunost da sam obavi tajunutranji misaoni rad, preradi novo iskustvo, zadatak i otkrije to jo trebauiniti. Tek time uenik postaje svestan svoga znanja i napretka; kroz vlastitu misaonuaktivnost.Nastavnik treba predloiti razliite naine prolaenja kroz informacije vebe,naine analiziranja, u nastavu ukljuiti dodatne aktivnosti i angaovanje uenika pretraivanje interneta i knjiga.Ueniku treba omoguiti sticanje novih znanja kroz vebe, prezentovati dodatnematerijale, problemske situacije i primenu, te osmisliti aktivnosti kojima je svrhademonstracija ili stvaranje neega.

9 Lebrun M., http://www.claroline.net/e_learning_with_claroline.htm, (08. 11. 2005)

LMS u E-UENJU 2010

31 ELOEVI NEMANJA

Slika 6. Opis dela sistema Claroline: nastavniki alati platforme

Vano je osigurati mogunost samostalnog rada ali i situacija koje zahtevajusaradnju i interakciju, razmenu miljenja i stavova o posmatranoj temi.Claroline u ovom pogledu nudi alate kao to su opis predmeta (course description),vebe (exercises), putevi uenja (learning path), zadaci (assignments) i forumi.

Interakcija

Uenik kroz proces uenja mora dobiti priliku za saradnju s drugim uenicima.Saradnja se moe ostvariti kroz:

1. pozitivnu meuzavisnost ciljeva,2. negativnu meuzavisnost ciljeva.

Pozitivna meuzavisnost ciljeva moe se ostvariti postavljanjem zadataka i ciljevapred uenike u takvom obliku gde jedan uspe, uspee svi (timski duh). S druge strane, negativna meuzavisnost ciljeva predstavljena je naticanjem,rivalstvom koje proizilazi iz uspeha (ili boljih rezultata) jednoga od uspeha drugoga,ostalih.Sama saradnja i interakcija ima vei uinak na efektivnoj distanci funkcionisanjapojedinca nego na njegovoj produktivnosti. Ueniku je potrebna potpora, oseaj daneko obraa panju, te prati njegov rad i potrebe 10.

10 Lebrun M., http://www.claroline.net/e_learning_with_claroline.htm, (08. 11. 2005)

LMS u E-UENJU 2010

32 ELOEVI NEMANJA

Pri odabiru i izradi zadataka kojima je svrha promocija saradnje meu uenicima,vano je da su obaveze prigodne i smislene, da zbilja zahtevaju timski rad.Nastavnik treba posticati kriticko razmiljanje, respektovati razmatranje problemaiz razliitih perspektiva, dati povratnu informaciju ueniku i dovoljno vremena zausvajanje sadraja. Za nastavnika je vano odrati ravnoteu izmedu fleksibilnosti, sjedne strane i ograniavanja, s druge, u procesu poduavanja.Grupe korisnika, forum, wiki, najave neki su od alata implementiranih u Clarolinekoji omoguuju ostvarivanje nabrojanih ciljeva.

Stvaranje

Uenje, sticanje novih sposobnosti i savladavanje vetina jesu ciljevi poduavanja.No, osim samog znanja kao kvantitete, vaan pokazatelj uspenog uenja (ipoduavanja) jesu produkti. Pod pojmom produkti misli se na neto stvoreno,izraeno na temelju znanja nastalog procesom uenja. Osim korienja LMS-a,ueniku se treba dati prilika da sam neto razvije, stvori, istrai, stupi u interakciju sokolinom izvan okvira platforme.Nastavnik je taj koji treba prepoznati i negovati postojea i nova znanja uenika, datimu priliku da stvara, gradi, pie. Kroz stvaranje uenik dovodi opte i gotove idejena nivo linog iskustva, te na temelju toga doivljava promenu ponaanja ui.Osim toga, uenik se treba nai i u (problemskoj) situaciji iz koje e moi zakljuiti ovlastitim sposobnostima, vetinama, znanju koje mu jo nedostaje i strunosti. Tu seve stvaraju temelji za javljanje novih pitanja, znatielju, izazove uenika a samimtim i za motivaciju i elju za daljim radom, istraivanjem i linim napretkom.

Neki od alata unutar Claroline kroz koje nastavnik moe realizovati ove ciljeve su:zadaci, vebe, forum, dokumenti i putanje uenja. Pedagoki model prema kojem jeosmiljen Claroline LMS i potpora implementirana u obliku alata unutar Clarolinedati su na slici 7.

slika 7. Pedagoki model Claroline-a

(http://www.claroline.net/e_learning_with_claroline.htm)

http://www.claroline.net/e_learning_with_claroline.htm

LMS u E-UENJU 2010

33 ELOEVI NEMANJA

Jasno je da kod sistema za upravljanje sadrajem postoji nastojanje da se sistemmodulira, a time i olakava posao nastavniku (kreatoru kursa, predmeta).Kod Claroline je ipak oito da ni pedagoka komponenta nije izuzeta iz procesaoblikovanja alata jer postoji jasna veza izmeu nastavnih potreba i ciljeva tesredstava kojima se do tih ciljeva dolazi.

Koristei forum za komunikaciju, najave za pruanje informacije ueniku u svakomtrenutku, vebe, putanje uenja za usmeravanje procesa uenja ka eljenom cilju,zadatke i druge alate, nastavnik je u mogunosti iskoristiti sav potencijal Claroline-ai unaprediti sposobnosti uenika.

4.4 Tehnike karakteristike upravljanja Clarolineom

Pre detaljnijeg opisa mogunosti Claroline, valja razjasniti da postoji vie nainarada tj. vie nivoa ovlaenja unutar LMS-a. Korisnik se na platformu moe prijavitikao administrator, kao profesor ili kao student.

Aministrator je osoba koja ima sva ovlaenja nad alatom, pristup svim moguimpostavkama platforme, ima mogunost menjanja korisnika i grupa, konfigurisanjaelemenata interfejsa, menjanja postavki kao to su jezik, vizuelno oblikovanjeinterfejsa, ograniavanje prava pristupa korisnicima, praenje statistika sistema imogunost nadogradnje sistema. Administrator moe korisniku dodeliti ovlaenjanastavnika. Ovlaenja nastavnika (course manager) su manje u odnosu na administratora itiu se uglavnom kreiranja predmeta (kursa), stvaranja korisnika i korisnikihgrupa, korienja alata potrebnih u nastavi i realizacija nastave.Vei deo tehnikih elemenata vezanih za interfejs nastavnikom profilu jenedostupan, a moglo bi se rei i nepotreban, s obzirom na to da kad se jednomdefiniu zadaci sistema, nema vie potrebe koristiti administratorske mogunosti.Nastavniku ostaje, kako je ovaj LMS i zamiljen vie vremena za fokusiranje naoblikovanje kurikuluma, pripremu materijala, oblikovanje grae, osmiljavanjekoraka nastavnog procesa i kvalitetnu realizaciju nastave.

Studentski profil prijavljivanja na platformu vidi samo ono to nastavnik omoguii postavi. Nastavnik tako od svih ugraenih alata bira koje u datom trenutku elikoristiti, tj. postaviti kao dostupne studentu sve ostale student uopte ne vidi(slika 8).

LMS u E-UENJU 2010

34 ELOEVI NEMANJA

Slika 8. Alati na platoformi dostupni (vidljivi) studentu definirani od strane nastavnika

Nastavnik (course manager) odreivanjem dostupnih alata usmerava i vodi proces,no uenik/student je onaj koji tempira vreme i brzinu svog rada, nain apsorbcijegrae i realizaciju zadataka. Kroz takav oblik samostalnosti u radu, uenik stie iveba (osim planirane nastavne materije) socijalne vetine koje su u drutvu znanjatraene

Primer: kritiko razmiljanje, nezavisno donoenje odluka, staloeno reagovanje na nepredvidive situacije i efikasnu komunikaciju.

44..44..11 IInntteerraakkttiivvnnii mmaatteerriijjaallii

Interaktivno ono to ukljuuje ljude koji rade zajedno i utiu jedni na druge.Kompjuterski termin ono to puta konstantan prolaz informacija u oba smeraizmedu raunara i korisnika.

LMS u E-UENJU 2010

35 ELOEVI NEMANJA

Interaktivni materijali u nastavi informatike podrazumeva nastavnu grau, zadatke,vebe, primere, uenicke radove i komunikaciju (nastavnik uenik, uenik uenik, raunar uenik) uz pomo raunara i tehnologije.Osmisliti i oblikovati interaktivne materijale ija ce upotreba unaprediti nastavniproces, kvalitet steenog znanja i biti dobra podloga za budue uenje, nijejednostavno.Danas postoje institucije koje su posvetile deo svog vremena i resurse istraivanjutakvih materijala, oblikovanju kurikuluma.Jedan od vodeih primera je UNESCO koji u svojim istraivanjima o upotrebi ICT-a uobrazovanju i izradi kurikuluma nudi odreene primere koje nastavnici moguiskoristiti11.

11 UNESCO, Information and communication technology in education, http://unesdoc.unesco.org/images/0012/001295/129538e.pdf (03.12. 2005)

LMS u E-UENJU 2010

36 ELOEVI NEMANJA

4.5 Pregled postojeih obrazovnih platformi

44..55..11 AA TTuuttoorr

ATutor je open source platforma razvijena za podrku sistemima za obrazovanje.Zasnovana je na vebu i omoguava upravljanje sadrajem namenjenim obrazovanju.Prilikom kreiranja ovog reenja njegovi tvorci su imali na umu potrebu da njihovproizvod bude korinicima veoma lak za upotrebu. Administratorima omoguavalaku instalaciju, programerima koji ele da dodaju nove funkcionalnosti omoguavajednostavnu integraciju, a krajnjim korisnicima, profesorima i studentima pruajednostavan interfejs za postavljanje sadraja, njegovu distribuciju i razmenu, iuenje u veoma prilagodljivom, dinaminom okruenju. Kao i veina proizvoda ovenamene i ATutor podrava glavne standarde ove oblasti.

Standardi vezani za nain pristupa, dostupnost (accessibility)

W3C WCAG 1.0 W3C WCAG 2.0 W3C ATAG 2.0 US Section 508 Italy Stanca Act IMS AccessForAll 2.0 draft ISO FDIS 24751

Standardi vezani za pogodnosti korienja i razmenu podataka (interoperability)

IMS Content Packaging 1.1.2+ SCORM Content Packaging SCORM 1.2 LMS RTE3 IMS Question Test Interoperability (QTI) 1.2/2.1 IMS Common Cartridge 1.0 W3C XHTML 1.0

LMS u E-UENJU 2010

37 ELOEVI NEMANJA

Slika 9. ATutor demo Poetni ekran za studente

Proizvod je solidno dokumentovan od strane ljudi koji su ga razvili. Takone postojimogunost da korisnici svoje iskustvo podele sa drugim lanovima ostavljajuikomentare na forumu sajta. ATutor omoguava korisnicima da razmenjuju porukepreko internog email naloga, to poboljava komunikaciju izmenu participanata uprocesu uenja.

44..55..22 BBllaacckkbbooaarrdd

Blackboard za razliku od prethodno predstavljenog alata nije opensource reenje.Da bi se dodala nova funkcionalnost mogu se koristiti Blackboard Building Blocks.Instaliran je u preko 2 hiljade akademskih ustanova. Akcenat je stavljen na trikljune oblasti ove platforme koje obuhvataju mnotvo alata koji olakavajuupravljanje sadrajem i korienje istog. Upravljanje sadrajem kurseva,komunikacija i ocenjivanje.

LMS u E-UENJU 2010

38 ELOEVI NEMANJA

Upravljanje sadrajem: Upravljanje sadrajem cilj je omoguiti efektivno i efikasno kreiranje,

postavljanje i arhiviranje sadraja

Autorizacija sadraja alat za editovanje sadraja sa bogatim korisnikimokruenjem

Prilagonavanje sadraja aktivacija sadraja kada je to potrebno

Nastavne jedinice povezivanje lekcija i kontrola navigacije kroz te lekcije

Komunikacija: Asinhrona komunikacija povezivanje sadraja iz razliitih foruma, tema u

celinu Sinhrona komunikacija virtuelne uionice, sinhrona interakcija preko

Chat-a Grupni rad svaka grupa moe da ima svoj prostor za razmnu podataka,

virtualnu uionicu, grupni email koji omoguava de se poruke lako aljuunutar grupe

Ocenjivanje: Ocenjivanje i izvetavanje profesori mogu automatizovati proces

ocenjivanja i prikaza rezultata, kreirati svoju bazu pitanja Assignments kreiranje formi koje omoguavaju automatsko prikupljanje

odgovora od studenata i skladitenje u Gradebook Gradebook testovi studenata se mogu uvati u tzv. Gradebook u i kasnije

obraivati Izvetavanje praenje rada studenata ili neke grupe

Blackboard je veoma dobro reenje, korisniki interfejs je veoma dopadljiv, ali samainjenica da nije besplatan esto opredeljuje potencijalne kupce na neku drugu,besplatnu platformu. U razvoju su ispotovani standardi IMS, SIF (SchoolsInteroperability Framework), SCORM, i NLN (The National Learning Network)

LMS u E-UENJU 2010

39 ELOEVI NEMANJA

44..55..33 MMooooddllee

Moodle je besplatna, open source platforma za elektronsko obrazovanje. esto senaziva i Course Management System (CMS), Learning Managemenat System (LMS) iliVirtual Learning Enviroment (VLE). Do novembra 2008. u svetu je registrovano vieod 45 hiljada sajtova koji se zasnivaju na Moodle platformi sa priblino 24 milionakorisnika i preko 2 miliona kurseva.

Idejni tvorac Moodle platforme je Martin Dougiamas, administrator WebCT (CourseTools - virtualno okruenje za obrazovanje (virtual learninig enviroment) uvlasnitvu kompanije Blackboard) na Curtin univerzitetu u Australiji. Nastao kaoposledica izuavanja upotrebe opensource reenja u obrazovanju zasnovanom naInternetukoje je Martin Dougiamas izuavao na doktorskim studijama.

Moodle je poeo da se razvija 1999 godine, a 2001. godine se menja arhitekturasamog sistema koja je i do danas ostala ista. Poslednja verzija ovog programa je1.9.3 (official release) od 15. oktobra.Kreiran je potujui pedagoke principe, sa ciljem da omogui profesorima lakokreiranje online kurseva i stvaranje efektivne i efikasne zajednice korisnika sistemaza elektronsko obrazovanje a studentima lako pristupanje sadrajima istih bezobzira na lokaciju i vreme.Razvijen je korienjem PHP-a koji i sam predstavlje besplatno reenje. Koristi se zakreiranje, modifikovanje i upravljanje sadrajem na vebu pa zapravo predstavlja vebCMS. Po mnogim anketama koje su objavljene na Internetu moodle predstavljajednu od najprihvaenijih platformi u svom segmentu. Jednostavna instalacija ieksploatacija ovaj proizvod ine veoma prihvatljivim reenjem i za studente iprofesore ali i za ljude iji je posao odravanje aplikacije.

Poseban naglasak kod svih besplatnih reenja, reenja otvorenog koda, je stavljen nadokumentaciju i podrku u eksploataciji. S obzirom da kreatori ovakvih aplikacijanisu odgovorni za eventualne tete nastale upotrebom njihovih proizvoda esto zatakva reenje ne postoji dobra dokumentacija a ni podrka od stane tvoraca reenja.Tvorci moodle platforme su shvatili da takav pristup ne moe dovesti do veeupotrebe njihovog proizvoda i iz tog razloga su posebnu panju posvetilidokumentaciji i uopte podrci za instalaciju, razvoj ali i krajnju upotrebu. Onlinezajednica na zvaninom sajtu moodle.org broji skoro 600 hiljada registrovanihkorisnika.

LMS u E-UENJU 2010

40 ELOEVI NEMANJA

Slika 10. Poetna strana zvaninog moodle sajta, http://moodle.org

Korisnicima je pored dokumentacije i liste najee postavljanih pitanja (FAQ) naraspolaganju i forum gde mogu pronai odgovore na svoja pitanja ali tako ne moguotvarati nove teme i pitanja. Posebna stavka na moodle.org je i lista dodatnihmodula i plugin-ova koji se mogu ugraditi u svaki sajt zasnovan na moodleplatformi.

44..55..33..11.. PPoorreekklloo iimmeennaa MMooooddllee

Re Moodle predstavlja akronim od Modular Object-Oriented Dynamic LearningEnviroment. Drugo mogue tumaenje imena Moodle je vezano za jedan odosnovnih principa kod kreiranja same platforme koji je objanjen u taki 4.5.3.2.

http://moodle.org/

LMS u E-UENJU 2010

41 ELOEVI NEMANJA

44..55..33..22.. OOssnnoovvnnii pprriinncciippii uu rraazzvvoojjuu

Jedan od osnovnih principa kojim se rukovodilo u razvoju Moodle platforme jeolakati proces uenja. esto su studenti optereeni odlaskom na fakultet, sluanjempredavanja jer se sve deava u striktno za to predvinenom vremenu i mestu(posebno ako je to vreme rano ujutro i mesto sluanja daleko od mesta stanovanjastudentima to tee pada) i oni nemaju nikakav uticaj na to ve moraju potovatipravila. Moodle i njemu slini sistemi omoguavaju da student u bilo koje vreme i sabilo kog mesta pristupi nekim sadrajima kursa, obavetenjima, polaganju ispita.

Studiranje na daljinu kao jedan od sve popularnijih metoda studiranja omoguavamanje stresno uenje jer studenti nemaju pritisak da moraju biti na odrenenommestu u odreneno vreme a tako lake i efikasnije organizuju svoje vreme, kao takavmoodle predstavlja svojevrsnu improvizaciju procesa klasinog studiranja.Razmena iskustva je veoma bitan koncept u procesu uenja. Omoguavajuistudentima da aktivno uestvuju u kreiranju sadraja kurseva, ostavljaju svojaiskustva i komentare vezane za neki predmet, doganaj znatno se unaprenuje proces.

44..55..33..33.. SSttaattiissttiikkii ppooddaaccii

Kao to se moe videti na slici 11. zajednica korisnika Moodle platforme je svakogmeseca sve vea. Internacionalizacija sajova zasnovanih na ovoj platformi jo viedoprinosi njegovoj popularnosti, tako da ga korisnici van engleskog govornogpodruja (u softverskoj industriji najee korienog jezika) mogu koristiti na svommaternjem jeziku. Trenutno je Moodle lokalizovan na preko 73 jezika u 193 zemlje.

LMS u E-UENJU 2010

42 ELOEVI NEMANJA

Slika17.Kretanje broja registrovanih korisnika (http://moodle.org/stats/)

Ne postoji ogranienje u broju servera koji jedna ustanova moe da ima i nijeredak sluaj da organizacije imaju vie od jednog Moodle servera. Postoje sajtovikoji imaju prijavljeno vie od 40 hiljada studenata i 19 hiljada kurseva, jedan odveih sajtova je i Open University iz Velike Britanije koji ima 200 hiljada korisnika usvom sistemu za obrazovanje na daljinu. Trenutno broj registrovanih sajtova je 46 hiljada, i postoji preko 25 milionakorisnika.

LMS u E-UENJU 2010

43 ELOEVI NEMANJA

55.. IInnssttaallaacciijjaa ii pprraakkttiinnaa pprriimmeennaa CCllaarroolliinnee--aa uupprroojjeekkttuu VViirrttuueellnnaa uuiioonniiccaa uu ookkvviirruu pprreeddmmeettaaIINNFFOORRMMAACCIIOONNII SSIISSTTEEMMII

5.1 Instalacija Claroline-a

Za instalaciju Claroline-a na raunaru je potrebno imati: Web server (apache) PHP 4.3 ili noviji MySQL 3.23 MTA (Mail transport agent)Skinuti sve to je potrebno za instalaciju Claroline moe se uraditi sa stranicehttp://www.claroline.net/download.htm , gde postoje dve komprimovane verzije(jedna za Windowse, a druga za Unix, Linux i Mac OS X)

Komprimovani instalacioni paket za Claroline treba prebaciti na server, to se moeuiniti nekim ftp (file transfer protocol) klijentom (npr. Filezillom).Dekomprimovanjem e nastati datoteka index.php i direktorijumClaroline.Index.php i claroline direktorijum se trebaju prebaciti u public_htmldirektorijum (tj. u web sedite na serveru). Index.php datoteka ostaje izvandirektorijuma Claroline. Nakon toga, potrebno je pokrenuti web pretraiva iukucati adresu:

Npr. http://localhost/claroline193/claroline/installU web pretraivau pojavie ce se stranica prvog koraka instalacije Clarolinea:S tim to je moda jednostavnije instalirati WAMP paket programa u okviru koga senalaze Apache, MySQL i PHP.

LMS u E-UENJU 2010

44 ELOEVI NEMANJA

slika 9. Odabir jezika pri instalaciji Claroline

Prvi korak sastoji se si iz odabira jezika za korienje Clarolinea. Ukoliko neki odzahteva potrebnih za rad Claroline-a (npr. PHP postavke)nije ispunjen, sistem e tojaviti.

slika 10. Prihvatanje licence

Drugi korak je prihvatanje licence.Nakon prihvatanja licence, sledi postavljanje baze podataka koju e Clarolinekoristiti. Preporuljivo je da se baza kreirana s Claroline ne deli s drugimaplikacijama.

LMS u E-UENJU 2010

45 ELOEVI NEMANJA

slika11. Analiza svega to je potrebno za rad Claroline

slika 12. Kreiranje MySQL baze

LMS u E-UENJU 2010

46 ELOEVI NEMANJA

slika 13. Formiranje MySQL baze

Ako je baza kreirana pre samog postavljanja Clarolinea (create database claroline;),onda ce sistem javiti upozorenje da ta baza ve postoji, ali ce postojeu prepisati

slika 14. Formiranje Administratorskog Rauna

Potrebno je urediti administratorski raun(account). Ovo je vrlo vano, jeradministrator je osoba koja ima pristup itavoj platformi i postavkama sistema.Postavljanje osnovnih pravila itavog sistema administrator moe i naknadnourediti, nakon postavljanja Claroline-a i prijavljivanja (log in) u sistem.

LMS u E-UENJU 2010

47 ELOEVI NEMANJA

Ali, ve ovde se moe odabrati postavka kao to je mogunost samostalneregistracije na sistem ili jezik.

slika 15. Ureivanje Platforme

Na alost ne postoji mogunost postavljanja srpskog jezika kao glavnog jezika..

slika 16. Dodatne informacije pri instalaciji

LMS u E-UENJU 2010

48 ELOEVI NEMANJA

S obzirom da su sve stavke definisane, administratorski raun postavljen, bazapodataka stvorena, preporuljivo je pogledati jos jednom te podatke, koji su ispisaniu sledeem koraku.

slika 17. Poslednja provera pre instaliranja

Time je zavrena instalacija Claroline-a sistema za upravljanje uenjem.

LMS u E-UENJU 2010

49 ELOEVI NEMANJA

Poetna strana izgleda kao na slici 18. Prijavom administrator moe otvoritikorisniki raun za nastavnika (ili vie njih), koji onda moe samostalno kreiratipredmete (courses) i prijavljivati korisnike na njih.

slika 18. Poetna strana Claroline

LMS u E-UENJU 2010

50 ELOEVI NEMANJA

5.2 Praktina primena Claroline-a u projektu Virtuelna uionica uokviru predmeta INFORMACIONI SISTEMI

slika 19. Sadraj predavanja

slika 20. Administratorski nalog

LMS u E-UENJU 2010

51 ELOEVI NEMANJA

slika 21. Obavetenja o predmetu nastave

slika 22. Prikaz studenata koji pohaaju kurs

LMS u E-UENJU 2010

52 ELOEVI NEMANJA

slika 23. Opta obavetenja

slika 24. Ureivanje nastave kursa

LMS u E-UENJU 2010

53 ELOEVI NEMANJA

slika 25. Prikaz naloga jednog od studenata

slika 26. Registrovanje na kurs

LMS u E-UENJU 2010

54 ELOEVI NEMANJA

5.3 Primena sistema za upravljanje uenjem u predmetnoj nastavi

Logian je poetak primene raunara i sistema za upravljanje uenjem upravo unastavi informatike. No, tehnologija se razvija i nudi mogunosti za unapreivanjenastave matematike, fizike, istorije, jezika, ostalih prirodnih i drutvenih nauka,modeliranja i simulacija, merenja, inenjerstva i brojnih drugih predmetaobrazovanja.Nakon sticanja osnovne ICT pismenosti, a s razvojem tehnologije, te propratnemetodike i pedagoke literature za nastavnike, nema razloga da se uenicima naraspolaganje ne stave raunari i na drugim predmetima.Ukoliko i kada kole budu opremljene s potrebnom opremom, bie mogue osmislitikurikulume oslonjene na raunare i sisteme za upravljanje uenjem. Tako se unastavi prirodnih nauka, uenicima moe omoguiti tablino prikazivanje iraunanje podataka merenja (npr. radne knjige i radni listovi MS Excela). To je nainza demonstriranje kako menjanje jedne varijable u sistemu uzrokuje promene uostatku sistema. Od uenika se moe traiti izrada razliitih dijagrama i grafikona natemelju podataka u radnom listu. Uenici bi mogli provoditi eksperimente u kojima merenje obavlja raunar, apodaci se mogu procesuirati i menjati upotrebom ICT alata. Samostalno definiuglavne parametre stvarne ivotne situacije, formiraju model, istrauju ga,interpretiraju rezultate i odreduju koliko je model prikladan i odgovara li stvarnojsituaciji. Jedan od danas vrlo slikovitih i praktinih primera jeste upotrebainteraktivnih animacija za simuliranje odreenih problemskih situacija (npr.Gibanje nabijene estice u homogenom magnetnom polju). Nastava drutvenih nauka moe se obogatiti davanjem zadataka uenicima ukojima moraju stvarati izvetaje i seminare uz pomoc ICT alata. Uenici voledodavati slike, grafikone, fotografije i druge podatke u izvetaje i referate kojestvaraju. Upotrebom odgovarajuih grafikih paketa uenicima se daje prilikasamostalnog stvaranja originalnih umetnikih dela.

LMS u E-UENJU 2010

55 ELOEVI NEMANJA

66.. ZZAAKKLLJJUUAAKK

Tradicionalni pristup nastavi kao nainu sticanju znanja prenosom(predavanjem) od nastavnika prema studentu ima slabosti i nedostataka, pogotovozbog nedovoljnog podsticanja studenata prema aktivnom usvajanju znanja.Obrazovni sistem bi trebao probuditi interes studenata za samostalno uenje iosposobiti ih za doivotno obrazovanje koje se namee kao nuni preduslovuspenog delovanja u buduem drutvu znanja.

Iako je vrlo est sluaj da studenti bolje vladaju ICT vetinama od nastavnika,svetska iskustva pokazuju da nedostatak ICT vetina kod nastavnika nije osnovniproblem pri uvoenju e-learninga. Kao najvei problem najee se javljanedostatak institucionalne vizije i definicije smernica za upotrebu novih tehnologijau nastavi kao i nedostatak odgovarajue tehnike i strune podrke nastavnicima.Stoga je neophodno da se na svim nivoima upravljanja obrazovnog sistema(strategijsko, taktiko i operativno) usvoji strateki dokumenti kojim e se odreditita se eli postii uvoenjem ICT u nastavni proces i razraditi sistem tehnike istrune podrke nastavnicima u procesu implementacije e-learninga.

U sklopu Lisabonske deklaracije Evropska Unija je jo 2000 godine donelaodluku o razvoju e-learninga i postavila, izmeu ostalih, zadatak stvaranja on-linesistema uenja i obezbeivanje njegove podrke do 2002 godine. Takoe je donetaodluka o podravanju razvoja curriculuma koji integriu nove metode uenjazasnovane na ICT. Pod okriljem Evropske komisije za obrazovanje (EuropeanComission for Education and Training) usvojen je zajedniki E-learning program2004 2006 koji ukljuuje etiri podprojekta: promocija digitalne pismenosti,Evropski virtualni kampusi, e-udruivanje kola u Evropi, transverzalna promocijae-learninga u Evropi.

Svetski trendovi su osnivanje Virtuelnih uni