1

DOŠEL BUM V BISTRICU

VII. recital "Josip Ozimec"

2

Nakladnik: Radio Marija Bistrica Odabrao i vrednovao Stručni sud Recitala: mr. sci. Denis Peričić, predsjednik prof. Vlasta Horvatić-Gmaz prof. Marija Lamot mr. Božica Pažur Uredila: prof. Ivančica Tomorad Likovno opremio: Zvonko Pižir Grafička priprema: Slovo, Zagreb Tisak i uvez: Tiskara Lovreković, Zagreb Naklada: 500 primjeraka Marija Bistrica, listopad 2005.

3

DOŠEL BUM V BISTRICU

VII. recital "Josip Ozimec"

zbornik

Marija Bistrica, 2005.

4

5

Sadržaj:

Denis Peričić, mr.sci. : Jezik i Vjera ili: "Ponos i predrasude"?! ..................... 7 Nikola Maričić: Ponovno u Mariji Bistrici........................................................... 9 Vladimir Korotaj: Na stezi trplenja.................................................................. 11 Željko Vurm: Propovjednik ............................................................................. 12 Tugomir Orak: Dugočasnost........................................................................... 14 Biserka Marečić: Jezušuova suoza ................................................................ 15 Milena Mikuš: Križec....................................................................................... 16 Tugomir Orak: Krvavi dlan.............................................................................. 17 Biserka Marečić: Jutrom prema istoku ........................................................... 18 Branka Jagić: Najti svoju goru ........................................................................ 20 Vladimir Poljanec: V Zvonimirovi vulici .......................................................... 22 Stjepan Rožić: V. .......................................................................................... 23 Stjepan Kovačec - Štef: Molitva ..................................................................... 25 Ivica Jembrih Cobovički: Kaj je mislil Kajbumščak ...................................... 26 Slavko Fijačko: Očenašek horvatskeh grešnikov ........................................... 27 Gordana Drmić: Nema riječi ........................................................................... 28 Dragutin Kontak: Papa, moj dragi .................................................................. 29 Đurđa Lovrenčić: Ovjera naloga .................................................................... 30 Rajko Fureš: Megline življenjske..................................................................... 31 Zvjezdana Čagalj: A ča ti je život.................................................................... 34 Zdenka Maltar:Trnina je cvela......................................................................... 35 Branka Jagić: Spomejnjek s čkominu............................................................. 36 Vinko Hasnek: Zemalske potuvanje ............................................................... 37 Janko Crljenica: Oganj moje duše ................................................................. 38 Marica Težački Grđan: Seznadar .................................................................. 39 Branka Jagić: U kući žalosnoj......................................................................... 41 Zvjezdana Čagalj: Moje Slime ........................................................................ 42 Nadica Čižmek: Stani male............................................................................. 44 Biserka Marečić: Orehuof hara-kiri................................................................. 45 Đurđa Lovrenčić: Človek na granice .............................................................. 46 Vinko Hasnek: Žrtvuval samoga sebe ............................................................ 47 Mirjena Mikulec: Prijateljice ............................................................................ 48 Nadica Čižmek: Slikam................................................................................... 49 Silvija Butković: Iza žice ................................................................................ 51 Branka Rupić: Snaga ljubavi .......................................................................... 52 Ivana Debeljak: Nestrpljiva ............................................................................. 53 Dragutin Kontak: Naj mi reč zeti .................................................................... 55 Ivanka Bičak: Bistrički nokturno ...................................................................... 57 Ivančica Tomorad, prof.: "Na stezi trplenja" .................................................. 59

6

7

Jezik i Vjera

ili: "Ponos i predrasude"?!

U sedmoj godini svoga neprekinutoga života, Recital "Jo-sip Ozimec" u Mariji Bistrici ostaje trajan, pouzdan i, u svom temeljnom koncepcijskom usmjerenju, jedinstven barometar aktualnih domaćih – "trojednih"! - pjesničkih nagnuća, osobito u razmjerima duhovnoga tematskoga i motivskoga poticaja.

Kao tovrsni pokazatelj, i ovogodišnji je recital iskazao ne-zanemarivu nekolicinu vrsnih poetskih ostvaraja, ali i ukazao na zanimljive, katkad ohrabrujuće, no katkad i drugovrsne trendove.

Ono što je ohrabrujuće i svake hvale vrijedno, svakako je neosporiv vitalizam doprinosa koji proizlaze iz kajkavskoga književnojezičnoga kruga. Bez obzira na to radi li se o stihovi-ma (uže ili šire shvaćene) nabožne odnosno transcendentalne inspiracije, ili pak o drugim tematsko-motivskim obzorjima, kajkavski korpus koji iz jeseni u jesen dolazi pred Stručni ocje-njivački sud vazda i ponovno iznenađuje – dakako, u svome nemalu vršnom dijelu - zaokruženošću i puninom autorskih poetika, opravdavajući time prvotnu ulogu Recitala: zamisao o (još jednoj, ali vrijednoj, i drugačijoj!) smotri i poticalištu krea-tivnog iskaza na kajkavštini.

Upravo u okvirima duhovnoga nadahnuća, kajkavski reci-talni korpus nastavlja uvjerljivo izražavati signifikantnu, ukori-jenjenu - čini se: upravo arhetipsku! - sljubljenost, prirodnu povezanost kajkavske književnojezične (i ne samo književno-jezične, nego i one općedruštvene) povijesnosti i sadašnjosti, sinkronije i dijakronije, s religioznom dimenzijom sjevernohr-vatskoga prostora: Nacionalnim svetištem Majke Božje Bistrič-ke kao logičnim središtem.

Iako se – istina je – na Recitalu iznova ističu već znana imena (što samo po sebi nije loše, jer "smjena generacija" ne nastupa svako malo), vršni "pjesnici bistrički" (a koji su, umno-gome i uglavnom, i među vršnim kajkavskim pjesnicima ovoga trenutka uopće), to ne znači da se ponavljaju literarni i estetski pristupi i modeli. Naprotiv: uistinu, imponira i raduje neiscrpi-vost varijabilnosti poticaja iz izvanknjiževne sfere, ma bila ona sakralna ili svjetovna, kao i neiscrpivost umijeća književne

8

obrade tih poticaja. Osobito veseli ta "pučkost" literarna nas-ljeđa, koja se odražava i u čakavskim stihovima, a koja pak, u kajkavskom korpusu, ne zatvara vrata (sasvim suprotno: širom ih otvara) modernim, točnije postmodernim proplamsajima.

U korpusu pak štokavske lirike dolazi, na žalost, mahom do drugačijih učinaka. Ruku na srce, može taj učinak biti i plod subjektivna dojma procjenitelja, no, posebice u usporedbi s kajkavskim ostvarajima, pjesme ispisane matičnim, službenim nacionalnim idiomom nedvojbeno, umnogome i uglavnom (uz časne i nagrađene iznimke, koje se, opet, poglavito afirmiraju kao kajkavci!) ostaju u nedvojbenoj - kvalitativnoj sjeni.

Je li riječ samo o tome da Recital, što je opet i prirodno i logično, glavninu svojih natjecatelja nalazi u sjevernohrvats-kome okružju, ili se ipak radi o pojavi koju članica Stručnoga ocjenjivačkoga suda mr. sci. Božica Pažur (slažem se: s pra-vom!) naziva "iscrpivošću duhovne tematike" koja se nerijetko realizira kao "estetska potrošenost"?!

Bit će da je posrijedi i jedno i drugo: i štokavski ("stan-dardan" više ili manje), i kajkavski, i čakavski, baš svaki od triju (četiriju: animirajmo i Gradišćance!) hrvatska književna jezika, ima snage i mogućnosti izraziti baš sve što na ovom svijetu postoji, pa i Ono za što ne znamo postoji li ili samo vjerujemo da postoji…

No, iz područja struke sada ulazimo u druge, samim Re-citalom sljubljene sfere… Kako ne bismo upali u zamku (laž-ne) dvojbe između (ovoga ili onoga) "ponosa" i (ovih ili onih) "predrasuda", završimo, stoga, pozivom, i proširimo ga diljem zemlje: vjera u jezik i njegove mogućnosti slična je Vjeri. Neki glasovi stoga mogu biti draži ljudima, ali svaki je, pa i onaj maleni, ako je iskren, itekako Njemu drag…

Denis Peričić, mr. sci.

9

Recital "Josip Ozimec" i ove je godine svojim prisustvom uve-ličala grupa kolega iz generacije Josipa Ozimca. Tom prigodom Nikola Maričić napisao je stihove: PONOVNO U MARIJI BISTRICI Opet smo tu gdje svojom svetom rukom s Alojzijem Blaženim GOSPA CRNA molitvom krunice - zrnom do zrna – blagoslov prosiplje nad pobožnim pukom. Zvonjava zvona do neba se diže iz Gospina hrama. Nestaje tama iz brojnih duša. Jer svjetlost sama, božanska svjetlost u njima se niže. JOŽI OZIMCU u čase ove lijepe stigoše drugari iz mladih dana. Njegove pjesme nek budu im hrana, pjesme o njemu dušu im krijepe. Recital sedmi upravo stiže, a sjećanja naša nikako ne blijede. Zakoni mijena i za nas vrijede, opet smo za godinu konačnosti bliže. Ali ništa zato, jer opet smo tu gdje živa vjera u vječnost ljepote i ovozemaljske snaži nam živote - i na živoj javi, a ne samo u snu. Mala Subotica, 2005.

10

11

Vladimir Korotaj, Varaždin NA STEZI TRPLENJA Na stezi trplenja i jada tega živlenja po kojemu jašeme kak norci samo je vrednost,

jedna lepota i ljubaf na svetu, ogrela nas od glave do pete, od pete do glave...

Na stezi trplenja i jada same sem človek postal kaj zna se držati

gda oluje dojdu nat našu strehu, a lopovi glediju kak šonku odnesti ze stola, i zgrabiti pečenoga vola, i biti slavan i vreden do Boga.

Na stezi trplenja i luckoga jada, koju si mi moramo prejti, najdemo si društvo, pajdašiju s pekla, ar oni z neba nemreju vun na prosti plac, na stezu trplenja, a njihova steza sreče ni naveke srečna, makar jeje vekovečna, i mlečna, i slatka, i glatkorečna,

i zato te molimo, Bogek, zmešaj nas skupa, i pusti nas sikam, kam ko oče i more,

i lekše bumo trpeli to stezo trplenja na Zemlici črnoj ali pa črlenoj

vre de je ko sklepan i rojen. Mir nami na stezi trplenja i človečjega jada!

12

Željko Vurm, Đakovo PROPOVJEDNIK propovjednik je rekao kako sigurno negdje postoji ono nešto veliko nedohvatljivo svesilno beskrajno prepuno dobrote koja se prosipa kapima srebrne rose na tek probuđenoj travi kad ima sunca propovjednik je rekao kako ono ima prepuno ljubavi koja pada s kapljicama kiše što bubnjaju po prozorima i u dušama ljudi žednih spoznaje budi čežnje za beskrajem i samorealizacijom samospoznajom i srećom i još koječim što ti ja znam propovjednik je rekao sve što se mogao sjetiti u tom svečanom času ushićenja kada su gorjele debele svijeće i cvijeće dopuštalo svilenim leptirima nestašno treperenje

13

u zoni slatkih mirisa dok su vjeđe zatvarale pogled i otvarale srce propovjednik je rekao sve što mu je nekad govorila majka

14

Tugomir Orak, Varaždin DUGOČASNOST Taubeki, usrdni pismenosci, prenose me nedorečene misli črez nespokoj čarnih slutnji vu čalarne senje nebeskih spodobah. Huk hoholnih kreluti trudno vleče gudalo pa žicah severca, ter se med listjem razbire tihi šepet: "Z tvega peharčeka minulih cajtof prelevaju se kapi neme dugočasnosti f čakanju blagoslova i oprostu greha od Gospodina kateri te luče z raspela pri zvirku živlenja."

15

Biserka Marečić, Kašina JEZUŠUOVA SUOZA Spretrgel je veter svuoju popiefku. Spregrmeli su jahalci apuokalipse. Tiči su spuocureli z gniezd, a veter je zgasel f detuonacije. I žmefki deždž se zruždžil na zemlu. Buombaš samehmuorilec raznesel je spuotruošene živlejne. Gduo more fstaviti zakurblane gnieve. Mater je stiha zaprla vrata. I dok je črez obluok glediela želieznu touču kaj zatira se do dna z stisnutuoga serca skuoturacala se ruosa. I Jezuš je zasuozil f materine suoze.

16

Milena Mikuš, Laz Bistrički KRIŽEC V glibinu blata glavu je pognul. Pud korakem teškem iskal iskuplejne. Nadu mi dal rouku moju čekal. Križec na poutu? Ma nije pravi…IIi? Oči mučiju. V Boga glediju? V blatu svetle iščeju? G zemlice se liene prigibaju... Križec se plače... Vu rouke me primi! Puglej me! Pravi sam križec! za te trpim! Digni me s poda! Svetle sam vu kmice! Videti me nečeš! To kalvarija je tvoja! Za pleča te tiščim! I kosti pritiščem! Digni me s poda! Svetle sam vu kmice!

17

Tugomir Orak, Varaždin

KRVAVI DLAN U noći punog mjeseca kada cvrčci cvrče tužaljke u oporim deblima osušenih maslina, preispitaj svoje grijehe i stavi šaku krvnika na zemljani oltar žutovratih termita. Duše ubijenih na tvom će dlanu uzalud moliti za spas, dok će se termiti hraniti prokletstvom krvi i mesa, a na raskrižju sjena ptice će s čuđenjem promatrati tragove oglodanih kostiju, u vremenu, izvan vremena, koje se može mjeriti jedino svjetlošću vjere u Gospodina.

18

Biserka Marečić, Kašina JUTROM PREMA ISTOKU Pomahnitali vjetrovi ljušte drveće snova u spiralama. Kao nož jabuku. Sutonom prema zapadu. Igličaste kiše potapaju gnijezda divljih grlica na smrekama u matematički preciznim krivuljama slobodnog pada kapi i kapljica. Pustoš goleti u očima. Divlji golubovi šćućureni u zavjetrinama. Čuvari nad krhotinama razbijenog zrcala. U staklu se zrcali ono nešto tamno tamo u sjeni raspukle vrbe. Duša je ogoljena. Bez korijena. Savija se štap stare Josipe i vjetar je prelama. Zemlja je doziva. Nebo je tamno, u granulama. A radio neumoljivo tamduma narodnjake i crnjake u još nezamućene bistrine pojila i reprogramira naše urođene matrice ljudskoga. Ostaje tek ljuštura. U potrazi za Svjetlom otvara se Golgota svakodnevnog raspinjanja. A mi kao agave iz kojih vjetrovi nastoje istisnuti kap soka, nadanja. Jutro me nalazi u tjeskobnoj potrazi

19

s odškrinutom Biblijom u ruci. Kamo krenuti. Gdje tražiti. Ne znam. Ali jutrom uvijek prema istoku. Prema Svjetlu.

Prema Izvoru.

20

Branka Jagić, Velika Gorica NAJTI SVOJU GORU napeljavane

ja kak i neznajouč idem huodam

iščem svoju goru če zakesnila nijesem

kosti več mi jesou prfke i dodošle kak sama ljuknica na ljuknice

hijeklja cajt svoje špice i šlinge i vujnje me oblači i nesim tou cajtovu obleku

a vu mene kak da me sse trga i reznaša na zapat na sever i sikojkam

i mota me vrti i nesi te durcuk na šteri sem oblijekla čmi dougi koput

el me on topii il me brani kak moja skrivalnica

nekak stra me je i pogledati se a vidim se onak z dalka dalka i niš slična nijesam one šteru sam si zamišljala

one šteru mislila sam da znam s kijem se ve to trebam stati koga to ve videti dua sem ja sama sebe

el tak strajnska od gda tak drugačka el kriva el prava

el to tak od navijek a da ni vidla se nijesem el ni znala se nijesem a nišče mi nije rekel i pokazal - to si ti -

el nije štel el nije znal il nije mogel el nijesem dala govoriti il me se nije mogle najti el nijesem dala k sebe

21

el sem se skrivala morti i od sebe vu črnem koputu ili sem sama iskala pout

čovek sam treba najti svoju goru

te kamen uoštri če i do krvi srca boleči il vu mehenu zarasel lijene skriveči

i na guorskem mou licu prečitati dua svuoj oče biti sam do kraja muora iti

22

Vladimir Poljanec, Zagreb V ZVONIMIROVI VULICI Isto kok v Lurdski steni kameni svetečna se cakli voda dok zvira. V ime Božjega mira naj f peharu zrcali se vine tebi i meni

i hitro zapeni! Presveta Devica, Mati Boža, dej se spomeni samo vsega dobrega kaj fčinili jesmo i onega kaj še dospeli nesmo, a budemo več. Pak vsima nam bude i praf i všeč!

23

Stjepan Rožić, Velika Mlaka V. Snatreći u sjeni za sunčana dana Okružen sam - Bože - svim djelima tvojim Dok molitvu hvale u srcu ti brojim Što je duši tako dragocjena hrana Sad sam dio svega što mi oko vidi Rasplinut u lišću - vlatima i travi U nježnome zvuku što se uhu javi Na širokom polju il' planine hridi Sad na vrhu krošnje - u peteljci lista Tad u dašku vjetra što zaljulja grane Pa u zraci svjetla što na suncu blista Ja sam tako s tobom već sa druge strane Jer tvoj duh božanski svuda stići može O ljubavi vječna - savršeni Bože

24

25

Stjepan Kovačec – Štef, Zagreb MOLITVA Jedino je moja suza ostala čista Molitva u kamenu usjekla brazdu svu tugu nemoći i jada Molitva pod ispranim asfaltom blato do koljena a možda i dublje Molitva nad licemjerjem profiterstvom glupostima. Molitva za vrelinom iskonske predaje žar ljubavi oslobođenje mržnje da bi oslobođen nastavio put prema nebu.

26

Ivica Jembrih Cobovički, Čakovec KAJ JE MISLIL KAJBUMŠČAK Kulko natepila je stvorjeno kaj gifta kerv, dušu, cviet, a sto ljet je bilo govoreno: "Srp i bat zmenil bu sviet!" Vraži naputek je vsak izem, Če roji červov egoizem. Vu sebi jošče štujem naravoču, vesmirsko svetlenje; proti pekla na zemlje buntujem: serce mi je žlak, prežgano, kamenje. Negda kak stekli sem, a znam - pes ze pesa nesem, od človeka človek jesem, skrajec kruha, znad glave krovek i ljubav bez nečistoga duha. Jošče pri pričetku Svieta pokumrala se peklenska muha na jabuku vu Edenu, pak je kuga vušla čez škrlak. Ter vezda znati bi šteli – kaj je mislil Kajbumščak? Ravnetežje vsih planet občuvava se vu volje Božje. Tihoča. Mir. Opal je na prsa žir. -------------------------------- natepilo – nečistoća, smeće, prašina; gift – otrov; bat – čekić; naravoča – priroda; vesmirsko - svemirsko; pokumrati – onečistiti; ter vezda – i sada; vsih – svih

27

Slavko Fijačko, Koprivnica

OČENAŠEK HORVATSKEH GREŠNIKOV Oče naš - ak nesi - ja bi štel da jesi koji jesi - gde si? Mučiju nas besi na nebesi - če si - gde se zvezda kresi sveti se - pak sveti dok po nebu leti ime tvoje - koje spas je duše moje dojdi kraljevstvo tvoje - nek se tati boje kak na nebu gde bu - bokcom bolše tam bu tak vre i na zemli - gde živimo v memli kruh naš te svagdašnji - neftečni i prašni daj nam danas - za nas: Apage satanas! i otpusti nam - mam - čega nas je sram grehe naše - kaj se praše - dok nam đavol s pekla maše kak i mi - kaj ve smo: i jesmo i nesmo otpuščamo - samo gda prek vole damo dužnikima našem - sima - šenkamo im z vetrom dima i ne uvedi nas - spas...! spas...! samo reči jeden glas v napast - pelati nas naj - ak nam ne obečaš raj nego zbavi nas - od jada - kajti mila nam je nada od zla - nek se drugem smrkne - nek jim krava crkne amen - znamen za pekleni plamen ili rajski znamen.

28

Gordana Drmić, Zagreb NEMA RIJEČI Nema riječi koje izriču Nema pojmova koji obuhvaćaju Nema sredstva koje bi izraziti moglo čežnju za Tobom Toplinom Te nazvati prehladno je Dobrotom Milinom Silinom

- preslabo Isuse, Tebe opisati

- neuspio pokušaj Sve je ništa, a Ti si sve.

29

Dragutin Kontak, Zagreb PAPA, MOJ DRAGI Veseli mene tvoja smrt, tvoj odlazak, jer znam da si završio misiju i našao zasluženi odmor, mir, blaženstvo, svoju lađu na žalu. Da je meni, koji nemam ni lađe niti žala ni mira niti posjedujem sebe, poći za tobom. Ali ja nisam TI! Govorio si nam. Jesmo li razumjeli? Istinski prihvatili? Ja imam tek misao. I to je nešto. Riječ je izrečena misao. Od riječi je sve postalo. Od misli. I Ti i ja. Ta što je čovjek drugo nego izrečena misao. Vratiti ću se u misao i tako ti se pridružiti. Mišlju, misli.

30

Đurđa Lovrenčić, Sveti Križ Začretje OVJERA NALOGA Zmed zvezdami, H svietu svetla i vuljice, Hiža. Po sredi terga. Čaka romare, Čaka nekoga, Ne čaka nič. Nič. Nit ma misel, Nit ma dana, Nit ma življa, Niti stana. Nie nič do človek Ke daje smisel E ne, smisel samu; Od boje, obljeke, cvietje e htiča. Tam daljeke, Tam delje, Mravlji skupljaju Ijistje I nišči ne mislji ke im značiju muhe. Dielame smisle; Nešči potpisuje nekakve spise. Sviet je pun odgovorne osobi koje ne odgovaraju Za muhe Tere napadaju mravlje. Težek je život. ...Gda ovjera naloga več nie Njegova.

31

Rajko Fureš, Zabok MEGLINE ŽIVLJENJSKE Kaj je smisel življenjski kam triebame iti za kaj se skrbeti trieba vse nas te sprehitavlje i znovič zazava h kraju gde se megline življenjske nigdar ne zdižeju gde navek kak beteg nad vsemi nami čubiju mučiju i na nas glediju. Megline življenjske nas i ne pustiju da prejdeme nikam drugam jer nie nam trieba nič druge niti videti da morti mislili ne bi da drugde je nekaj lepše i bolše nek te je pri nas. A i megline življenjske je rastirati moči te nemre jeden človek a niti njih par te mogli bi vsi skup na kupu kak brati kak najsložnejši kak najbolše pajdašice i pajdaši. Gda bi se prijeli za ruke gda bi na vse strani vsi skup mahtati počeli gda bi se bolšemu vsi kak jeden nadali za kratek bi se cajt ta trda debela i pregusta, meglina življenjska tera si je h našem kraju doma našla zdignula i hitre prešla h nekteri drugi kraj da nigdar nas več nebi mogla držati kak zajčeke male teri nič druge nigdar h življenju videli niesu nek same škatuljicu h tere su od navek zaprti bili.

32

Gda megline življenjske na drugi kraj sveta pošljeme mogli bume videti i sunčeke vse une kaj nam je predugi cajt skrite bile mogli bume glave prema sveklini i topličkomu zdiči i veseli biti kak detece Gospona našega najvekšega detece najsrečnejše tere je hutom prekratkom življenjskom cajtu veselje našle.

33

34

Zvjezdana Čagalj, Kaštel Gomilica A ČA TI JE ŽIVOT Ono je jutro zakukurika pivac Ka svaki put i jednako jako, Oglasija se tovar dosadnin njakon, Staron je jopet diga živac. I sve je počelo sumanuton trkon Ka da će poje pobić u svit, Ka da će prispat uz put cvit I ka da se priša uspori zbrkon. Ma, ono su jutro zabrecala zvona Na staroj crkvi ponad malog sela I običan svit u navikan smela - Dida se taman peja do Božjega trona. Tega su jutra sva poja mirovala Ka da je vrime zauvik stalo. Poneko čejade je utiho plakalo, A baba je još više u Boga virovala. I dok se kolona crna micala kroz misto Šapjući u spomen riči o didu, Činilo se da zemja i poje pomalo blidu, Ma, s jutra je jopet sve bilo isto.

35

Zdenka Maltar, Novi Marof TRNINA JE CVELA Belina, biela, kak mlieko trnina je cvela... Z remečkoga turna splašeni, v luft su vušli golubi… Din-don, din-don, dvaput za te kaj ti je duša biela kak mlieko z angelusom smerti v nebo poletela. Trnina je cvela. . .

36

Branka Jagić, Velika Gorica SPOMEJNJEK S ČKOMINU pripovijedam ti pripovijedam al komu to ve sse je ve to tak kak da govorim jorgovanu

on bar bi me gledel iak sse jednak same bi dišal

il kak da govorim rastu staromu a meste riječi odgovora vu rouke mi prazne žir opane

el to moja souza il kak da govorim prazne hiži f šteru je vlijezla smrtna duha sse je poune čkomine a i ti ve tomu sse jednak niti kak zgubljene više me ne glediš a ja senek pripovijedam bajam

govorim sem tem gerberem irisem i ruožam sse te opuojne zmiješane duhe

semu tomu spletenem povezanem i zarobljenem z bršljanem

vu vijence mirnuoga spajnja sse je to vezda ljuft spomejnjek s čkominou zgubljene lepote

37

Vinko Hasnek, Belovar ZEMALSKE POTUVANJE Vu ime Božje idem k Bogu i k Tebe Marija v čkomine stiha z noge na nogu. Zname da ima tjeh ki su betežni i svoje peljame poradi njih i sebe i zvračeni ideju skup z nami Peljame po radi tjeh ki posipavleju prah po lističje tere meca z vetrem ki svrži canjka po zemaljskem raslinju Vu ime Božje idem k Bogu i k Tebe Marija v čkomine stiha z noge na nogu

38

Janko Crljenica, Marčana OGANJ MOJE DUŠE Čuda je lit pasalo, kad su te legli u veturu, kada su te skalali, u crnu kamaru škuru. Reka san ti zbogom, besidu mi nisi tornala, trepnula nisi okom, blida si drito ležala. Oči su tvoje, majko, oganj moje duše, plamik ki vječno gori, vitar ki vajka puše. Ustala si garofula, ka dušu moju kiti, dok bude života i mene, s manon ćeš vajka biti.

39

Marica Težački Grđan, Varaždin SEZNADAR V genjku lučem jermar. Fali mu noga, ali ima liepi rezbar. Notri pu prieduli pučiva ciele življenje. Na afingeru visi svetiečni ancug, reklec, liegane kiklje, unterkiklje. Robače, krunaši, šurci, bljuze, plafte, kuperte, venjkušnice med špicaj čuvaju senje, dunst bieline, pepel, lug... Ručnik na vrati resi zabrejak. Mom spoda je seznadar: - tridestipete ženidba - tridestisedme narudila se čer - redum druga pa trejča. Komaj Buog dej - četerdesetdruge čerknja za sina, pa nazi upetovana čerknja za čer. Na desni vrati živina je zacajhana: - Lisa pripuščena pri Pofuku Miški - prasica "jokširka" kontrahierana, uprasila se na Pepelnicu. - šest pari je prašči i trinejščak. - Šeka je zvergla na Jurjevu - pura je zvalila pet gingavi puriči, sedem jajc su zaduški. - v gurici na severni stroni mraz je hametice pufuril ciep. - na svetu Margietu zahirjencu Joži pusodil sem "biber" čriep. Kurteš je prehitil trugu, vernol ga bode na Nigdarjevu! Prestupnu letu pedesetdrugu družina mi se kak pu žnuori množi, a z desni vrat luvi me se smola.

40

Mati Buožja, čepim v jermaru! Škropni nome zeru milostinje inače mi za čerknje na seznadaru taki bodu obedvuoja vrata premola. . ------------ genjk - hodnik, jermar - ormar, krunaš - svečana marama, šurc - pregača, špice - čipka, zabrejak - ručni rad na kraju ručnika, dunst - zapara, čerknja - crta, lug - otopina od lu- žine i pepela u kojoj se pralo rublje, pripustiti - privesti na parenje (oplodnju), uprasiti se - okotiti se, zvrči - pobaciti, truga - stranice na zaprežnim kolima, taki - uskoro, ciep - sortna loza, čepeti - čučati, gingav - slab, nestabilan

41

Branka Jagić, Velika Gorica U KUĆI ŽALOSNOJ tišina tako golo ogoljena stoji i miruje u čekanju u kući žalosnoj bol tinja i traje u svim slikama na stolu tanjuri puni su dimno-paučinastih sjena u praznim stolicama tama zjapi kao rastvorena čeljust u svim tkanjima izblijedjele sve boje kosa tkalja postojano samo srebro vremena ni smiješku smiješka znak pouzdanje je nestalo kao da je prazan i tih svod nebeski samo napeti titraj dileme čeka odluku riječi napokon i kao citat - poslije svega - zakašnjenje izlječenja stop zaniječe budućnost stop sazidan dugačak stop-zid ima li sumnje u stop-riječi ima li sumnje u moć riječi sretoh tako riječi u potrazi za kamenom mudraca

42

Zvjezdana Čagalj, Kaštel Gomilica MOJE SLIME Kad bi baba U pojatu stivala kozu Negdi prid mrak Ka da je to bija znak Za maslinu, za smokvu, za lozu Da pođu leć, A brda vična Ponad starega o' crikve zvonika Zvonila bi zdravomariju Za snagu tila, za duševnu likariju I sve bi bilo ka prilipa slika Iz jada za uteć. Vidila san lik Žene na boku ča leži Gola i sama I ča se više spušćala tama, Cila se nikako ježin, Jerbo slutin da mi Ništo oće reć. I kad bi zoron Dida u poje bacija sime I molija sveca Kad bi prid kapelicon kleca, A baba uprtila brime U žeji za jemat, Za steć - I svakega dana isto - Ma, ko bi reka da stane vrime I zabiluži ime I cilin sobon, svojin svime Metne timbar i upiše u libar I moje selo, Moje Slime.

43

44

Nadica Čižmek, Zagreb STANI MALE Stani, ne dielaj norca z mene v živlenju su me preveč put fkanili ni ti se dobre penjati po luojtri na tere frlec fali, pumori mene, da sebe veliš kak si dober, kak si bolši nek jesi, Agnus Dei, naš lubleni bu od tebe dizajnerskuga raspela dobil, al' tvuoji Ga griehi neju niš menje boleli kak mi je, naj me pitati tak same reda radi, nije mi dobre, ne bujim se priznati i gda buš čul bil buš srečen zbog radi sebe kak je sudbina plemenita i duobra spram tebe stani male, gruntaj, kaj misliš, je divljumu kostajnu lepše v parku nek pitomomu v šume.

45

Biserka Marečić, Kašina OREHUOF HARA-KIRI Pret večer ščeranji cug je došlajsal još zapakierane senje. Zažnuorene žnuore na pakietu fsiekle su se f orehuovu pesem z vetrom f lupine. Zbureni vetri f puščave nemeljuoče melinice raskuomuosali su lopušinje po trave i zverteli tanec samuoče f kmice. A gundravi je oreh f curenju spelal hara-kiri i raskuolil si lupinu ot zguora do duol. Čule se kak puoca raskuolena duša f črnomu šlajerlinu. Ščera je počivale na svemu šamrlinu a zvana je bile čuti nekoga kak igra Yesterday na gitare. Puoštar se primil nuoža da otpakiera senje raskuolenuoga oreha, a gitara je igrala tak, tak nekak... nekak da ni bile muoči znati jal z zemle jal z neba...

46

Đurđa Lovrenčić, Sveti Križ Začretje ČLOVEK NA GRANICE Veljiju da človek gda gda nadmaši samoga sebe. Ja ne bi znala nič o človeku. Veljiju da je človek gda gda jak kak bik i ma terde živce. Ja ne bi znala nič o človeku. Veljiju da človek gda gda i nie človek. Ja ne bi znala nič o človeku. Ja se čudim Človeku Veljiku, a malu Jaku, a tak slabu Tak človeku, a tak semu onomu ke ga gda gda Živa pokapa na granice spoznaje.

47

Vinko Hasnek, Belovar ŽRTVUVAL SAMOGA SEBE Vlečeju te za rukav keliju slova keliju reči keliju slike iglu si sam zapikni od v paperiče zamotanog praha Mrmlice zidu na stol za cukerem gde tere stvorenje zablođene zgublene zacunjkane zginjene zapušeju vetri vuzburkaju vodu zdignjeni vali počneju potapati potrebuvaš pritisnuti potrebuvaš stisnuti se biti mali kukčec.

48

Mirjana Mikulec, Oroslavje PRIJATELJICE Plodove jeseni na dar nosimo šumskim zvijerima, tri prijateljice. Dozrelu planinu mrvimo, tijela guje u zemaljske pukotine uvlačimo, košuljica napuštenih nagi otrov izlijevamo na mirisne jastučiće, ljekovito bilje. Pod hrastom na obrubljenim livadama u suton plešemo, tri vještice. Na povratku luna po zemlji hoda. Prvoj daruje nježnost, blagost, beskrajno davanje. Bore kao gorski potoci život rađaju. Drugoj daruje mudrost, tijelo hram kameni, u njemu stanuje molitva. Trećoj vječiti nemir lutanja, ljepotu odlazaka.

49

Nadica Čižmek, Zagreb SLIKAM slikam sonce, ftiča na plavem nebu, juternju rosu, zaspalu potočnicu v trave, dišeči bieli trnac, použa v živice, dvije grlice na štaglju, jorgovan, gumbelijum ruožu, ciklame slikam se to, slikam same za te, ti nemaš cajt, tebi je dien prekratek, ti živiš za computer site, za e-mail internet tebe vabi prek-oceanski let same hodi, hodi, hodi dielaj, se je to o'key, ja bum slikala za te, a gda se vrneš - se bum ti diela na display. computer site - računalna operativna baza s više računala e-mail - elektronička pošta, e-pošta display - zaslon, ekran, izlazni uređaj za vizualni prikaz infor-macija internet - međunarodna računalna mreža

50

51

Silvija Butković, Đakovo IZA ŽICE tu gdje umiremo jedno uz drugo iza žice na oblacima privezani do jutra baš tu - stanuje ljubav

52

Branka Rupić, Šibenik SNAGA LJUBAVI Pogled mi biži, biži Put nebeske visine, A misli mi uz tebe, Uz tebe, Božji sine. Znam, i ovog trena, Ljubav tvoja me prati, Kad posrnem, Isuse, Viru i nadu mi vrati. Kad se zamrsi, zaplete Života moga mriža, Ne pridan se Isuse, lako, Vodi me ljubav s Tvoga križa. Snašle te, snašle, Isuse, Snašle krvave muke, Za nesigurne ko ja, Probili noge ti i ruke. A srce, tvoje srce Virno, ljubavlju tuče, Uza me sada, danas i sutra A bilo je, Isuse, bilo i juče.

53

Ivana Debeljak, Zagreb NESTRPLJIVA Tko si ti? Kako ti je ime? Ležiš li i ti ovako sam dok drugi se zabavljaju vani? Gdje si sad? Tako bih htjela, Bože moj, da se ne prepuštam olako ovoj ljudskosti u meni, toj nestrpljivosti koja dušu moju vozi pogrešnom tračnicom. Odlazi u smjeru suprotnom od Tvog. Izgovaram riječi prerano - lupetaju napetim zrakom poput tog starog vlaka u kojem odlazim. I puca srce moje. I tužna sam. I sama sam. I stid od Tebe osjećam, Oče, jer mi opet pružaš priliku; Rukom svojom grliš mi rame - znak dobrodošlice. I plačem od Tvoje dobrote; Silazim; Ulazim u vlak Tvoj. Nesigurna da će opet pobijediti ljudskost moja, molim Te za strpljenje. Ja ne želim izaći na idućoj stanici! Ne želim tužno čekati na kolodvorskoj klupi pa zbog nestrpljivosti i opet ući u krivi vlak jer najsretnija jesam putujući tračnicama koje si odabrao Ti. No, razara me ljudskost u meni...

54

55

Dragutin Kontak, Zagreb NAJ MI REČ ZETI Bok, moj Bok, mi veliju da me boš kaznil za moje grehe. Dela i nedela, misli, reči i propuste. Kak pak to? Im cele življenje same delam i delam i zbetežal sam od dela. Vništil križa, kotrige, herc mi šteka, lasi pobeleli od brige. Brige za trbuh naponiti, decu obleči, tenisice kupiti, poreza platiti. Se zmisliš? ("Bogu božje, caru careve") Kak mi neju sakojačke misli dohajale gda moram znati bi Ii decu dal f školu ili vu business, za župnika ili vu politiku. Sake ima svoje prednosti i svoje mane, svoje golube bele i svoje črne vrane. Bok, moj Bok, im si ti Evu od mojega rebra napraviI da bi me fkanila, (kačina kača, prevrtljiva mužača) jabuku v got dela kaj me i denes tišči. Od te dobe i tvoje jarosti više nigdar dobre ni. A reč, od tere je se postale ("i mati je čina..."), seme je reshitane:

56

klijajoče, rastoče, nigdar ne sehnoče. Dobre i zlo čineče. Zapraf, mene je same to dopale, i jedine mi ostale. Same z rečjo se morem tešiti rezveseliti, zadovoljen biti. Same ž njo se morem moliti, neke povedati, dušu otpreti, sebe dati. Čovek biti. Znam da me moreš kaštigati, karati, trapiti, ali Te prosim, same mi naj - reč zeti.

57

Ivanka Bičak, Bedenica BISTRIČKI NOKTURNO Pretuopla je večer Z Doline sounca Molitva Časoslova stiha udzvanja Kmica se polefke spušča Prešencija se na križni pout otpravla Zmoučene noge Vu svečane povorke svieča Vsaki plamiček Za nuovi je žiček. Vu Sekovica Pri Štijefove kleti Pajdaši z vinčekom Živlenju nazdravlaju Vse brige i betege Zaboravlaju. Na Poljanice Črni se cucek Oprustil z lanca Oči mu kak žeravke Vu trdoj kmici Primiril se je, ne laje više, Čaka... A Črna Marija Vu biele svetlosti Nad Bistricu Bdije.. . Taki bu jutre I nuove živlenje I bistričke pruščenje.

58

59

"Na stezi trplenja"

Na sedmi po redu recital "Josip Ozimec" pristiglo je 112 pjesama 34 kajkavska autora, 18 pjesama 4 čakavska autora i 159 pjesama 43 autora pisanih na književnom standardu.

Stručni je sud odabrao za tiskanje 36 radova i oni su sa-da izloženi vašoj, čitateljskoj prosudbi. Moto recitala kao da je sadržan u prigodničarskim stihovima pjesme " Ponovno u Mariji Bistrici"; "…opet smo tu / gdje živa vjera u vječnost lje-pote / i ovozemaljske snaži nam živote".

Duhovno tematsko određenje u većini pjesama ostaje nenarušeno bez obzira na njihov izraz; sve su ove pjesme nastale "na stezi trplenja" ("…i jada / tega živlenja po kojemu jašeme kak norci"). I upravljene su u nebo kao molitva koja razotkriva molitelja i njegove sup(u/a)tnike u njihovim "megli-nama življenskim", u njihovim traženjima i sumnjama, pravim i lažnim ljubavima i vrijednostima.

Taj mali ljudski put ("biti mali kukčec") koji se cijeli može upisati u vrata "jermara" – sveznadara, svima je nama tako drag! Bog kao savršena ljubav posljednji je sudac na tom putu, a posljednja je pjesnikova molitva:"Znam da me moreš kaštigati, / karati, trapiti, / ali Te prosim, same mi naj - reč zeti". Pjesnik smrtnik, u odnosu na Veličanstvo Božje tek patnik kao i svi drugi ljudi, romarski, proščenjarski će zaključiti:

"Vu ime Božje idem k Bogu i k Tebe Marija

v čkomine stiha s noge na nogu". I tako, s noge na nogu, doviđenja do nekog sljedećeg jesenjeg

"Bistričkog nokturna".

Ivančica Tomorad, prof.

60

61

Pokrovitelji: Nacionalno Svetište MBB-e Krapinsko-zagorska županija Općina Marija Bistrica Medijski pokrovitelji: HKR, Radio Marija, IKA, Radio 1 Oroslavje, Radio Stubica, Radio Zlatar, Radio Hrvatsko zagorje Krapina, Radio Zelina, Radio Megaton, Radio Čakovec, Radio Varaždin, Radio Kop-rivnica, Hrvatski radio – Radio postaja Nova Gradiška, Grads-ka televizija Zadar, Varaždinska televizija, Zagorski list, Večernji list, Časopis Kaj Suorganizatori: Općinska knjižnica i čitaonica Marija Bistrica Osnovna škola Marija Bistrica Turistička zajednica Općine Marija Bistrica Organizator: Radio Marija Bistrica

62

63

64