Psihologija & ometenostPsihološka procena

Procenjivački tim

■ Čine psiholog, roditelj, učitelj.■ Da proceni u kojoj meri je mogućnost deteta

za rast i razvoj pod uticajem osnovne teškoće a u kojoj meri na razvojni status utiču socijalni faktori (porodica, škola, vršnjaci)

■ Da proceni koje su sposobnosti kod deteta očuvane i razvijene (ili ih je moguće razviti određenim programom).

...

■ Svi bitni momenti u istoriji dečjeg razvoja, ■ nalazi na mernim instrumentima dobijeni

procenom psihologa, ■ opservacije dečjeg ponašanja, ■ opažanje učitelja o ponašanju deteta su

okosnice procene.

...

■ Brojna testiranja kojima je dete bilo izloženo čine ga osetljivim i dete pruža otpor testiranju

■ Dete reaguje zato što ponovnim testiranjem biva podsećano da nešto ne zna, da je sporije od drugih...

■ Važno je ne ponavljati iste testove, preuzeti nalaze drugih ustanova

■ Mnoge podatke je moguće dobiti od roditelja

Razvojni pristup

Prvi doprinos Ziglera je fokusiranje na motivacione i faktore ličnosti kod osoba sa IO:

■ Tendencija pozitivne reakcije – tendencija osoba sa IO da postanu prekomerno zavisni od odraslih, ova tendencija je jača kod institucionalizovane dece ili one dece koja imaju najveći stepen preinstitucionalne socijalne deprivacije.

…■ Tendencija negativne reakcije – IO osobe se u

inicijalnom kontaktu plaše socijalnih interakcija što smanjuje njihovu efikasnost i pospešuje ponašanje povlačenja koje umanjuje uspeh na zadacima.

■ Smanjeno očekivanje uspeha – zbog prethodnih iskustava neuspeha.

■ Spoljašnja usmerenost – tendencija osoba sa IO da traže rešenja problema od drugih. Ono što određuje spoljašnju usmerenost su opšti kognitivni nivo i iskustvo neuspeha.

…■ Motivacija efikasnošću – tendencija osoba sa IO da

imaju manje zadovoljstva u rešavanju teških problema.

■ Oslanjaju se više na dodirljive nagrade, manje su intrinzički motivisani. Zigler smatra da imaju drugačiju hijerarhiju potkrepljivača.

■ Neometene osobe koriste kognitivne kapacitete, postoji intrinzička motivacija za rešavanje teških zadataka.

■ Za IO osobe, usled socijalne deprivacije i iskustava neuspeha dobijanje dodirljivih nagrada i podrška odraslih su najvažniji.

Procena saznajnih funkcija

■ Testovi inteligencije su doprineli razumevanju intelektualnih funkcija dece sa razvojnim teškoćama

■ Ometena deca postižu neujednačene rezultate verbalnog i neverbalnog dela skale kao što se i unutar subtestova pojavljuju razlike.

…

■ Zbirni rezultat najčešće ne odražava stvarne mogućnosti deteta i najčešće je dečja inteligencija potcenjena zbog teškoća komunikacije i anksioznosti deteta usled zahteva koje nedovoljno razume.

...

■ Neki autori su predlagali da dečja sposobnost bude procenjena prema subtestu na kome je dete najuspešnije.

■ Predlog je sporan, ali nije sporno da rezultati na subtestovima na kojima je dete najuspešnije posluže kao orijentacija za izradu IOP, kao predstavnici očuvanih sposobnosti.

Teškoće prilikom upotrebe testova sposobnosti

■ Nespremnost deteta za saradnju■ Neka deca prihvataju zahteve ispitivača, ali ne

razumeju šta se od njih traži■ Neka deca na početku testiranja uspešno

sarađuju, posle izvesnog vremena prestaje motivacija za rad.

…

■ Teškoće sa trajanjem i organizacijom pažnje su uočljive kod dece sa hiperkinetskim sindromom.

■ Što su zadaci teži i što je dete na njima neuspešnije verovatnija je pojava odbijanja rada

...

■ Testiranje dece sa autizmom je posebno teško.■ Deca ometena u razvoju se brzo zamaraju,

poželjno je prekinuti testiranje i nastaviti ga u sledećoj seansi.

■ Neka deca pokazuju probleme u crtanju dvodimenzionalnih ili trodimenzionalnih figura

■ Jedan broj dece ima teškoće u ekspresivnom govoru, rešenje nisu u stanju da iskažu rečima.

Roditelji■ Roditelji su često nezadovoljni procenom

inteligencije deteta.■ kažu da dete određene zadatke zna da uradi u

kućnim uslovima■ Roditelji su u pravu, dete je opuštenije i

uspešnije u kućnim uslovima■ Nekada roditelj procenjuje dete iz ugla

roditeljske pristrasnosti (Skala procene ponašanja deteta tokom testiranja).

Pisanje psihološkog nalaza

■ Neophodno je navesti uz numerički rezultat utisak procenjivača da li su dečje sposobnosti razvijenije nego što sugeriše rezultat na testu.

■ Potrebno je navesti i meru socijalne prilagođenosti deteta

■ Opisati uslove u kojima dete živi, stav roditelja prema detetu

■ Nužno je analizirati sve subtestove.

...

■ Jedna od najvažnijih komponenti mentalnog statusa koju treba podsticati kod dece ometene u razvoju jeste motivacija za učenje.

■ Zapaženo je da je obrazovni uspeh neke dece ispod nivoa njihovih intelektualnih sposobnosti.

…

■ Roditelji najviše veruju medicinskoj pomoći i nemaju svest o značenju psihosocijalne podrške zasnovane na podsticanju očuvanih potencijala deteta koje je moguće organizovati samo u kolektivu vršnjaka i u školi.

Procena posmatranjem ponašanja i igre

Posmatranjem svakodnevnih aktivnosti deteta u školi, kod kuće i u igri sa vršnjacima predstavlja dopunu podataka dobijenih instrumentima.

Posmatranjem sadržaja i načina na koji se dete igra dobijaju se podaci o

■ interesovanjima dece, ■ trajanju i organizaciji pažnje, ■ emocionalnim karakteristikama i ■ ukupnoj socijalizovanosti.

…

■ Moguće je pripremiti razne aktivnosti po programu i sistematski posmatrati aktivnosti deteta, odnos prema vršnjacima, primerenost dečjih reakcija kada naiđe na prepreku.

Procena nivoa socijalnog postignuća

■ Socijalni razvoj ometenog deteta je usporen i ispod nivoa intelektualnog razvoja.

■ Najčešći uzrok zastoja je nedostatak socijalnog iskustva

■ Sposobnosti se mogu razviti samo kroz aktivnosti koja ih razvija, pod uslovom da postoji organska osnova za njihov razvoj.

■ Vineland Dolova skala socijalne zrelosti■ Problemi nastaju kada su socijalna iskustva dece

negativna pa pružaju otpor integraciji u vršnjačku grupu.

...

■ Uspešan razvoj deteta ne zavisi samo od razvijenosti saznajnih funkcija, emocionalna ravnoteža i socijalna integracija su nužni uslovi da bi se oslobodio i iskoristio raspoloživi intelektualni potencijal.

■ Tek tada je moguće razvijati kompenzatorne programe za aktivnosti koje podržavaju dečji razvoj u celini.

Psihološka procena ometenih osoba

■ Da se proceni u kojoj meri je mogućnost deteta za rast i razvoj pod uticajem hendikepa, a u kojoj sekundarnih smetnji

■ Stereotipi o ometenim osobama 1. Unutar svake grupe ometenih velike

varijacije usled razlika u etiologiji, vremenu nastanka oštećenja i uslova u kojima se dete razvija

..

■ Dečje socijalno iskustvo pre procene■ Da li je porodična sredina nepovoljna zbog

materijalnih teškoća, vaspitnih uticaja, dete uzrokuje stres u porodici.

Cilj psihološke procene

■ Procena trenutnog postignuća- putokaz za razvoj preostalih potencijala

■ Polazi se od stava da su mogućnosti deteta veće od onih koje trenutno pokazuje

■ Ponavljati procenu da bi se pratili efekti preduzetih mera

Procena IO deteta uključuje

■ Intervju sa porodicom ili članovima porodice■ Opservaciju deteta■ Ispitivanje deteta baterijom testova■ Intervju – saznajni i savetodavni, vodi se sa detetom i

roditeljem zajedno ili posebno.■ Intervju sa detetom – uspostavljanje kontakta i

stvaranje uslova za opservaciju, procenu kognitivnih sposobnosti, kvaliteta interpersonalnih odnosa, afekta kao i socijalne zrelosti, služi kao osnova, dopuna i provera opservacije i testovnih rezultata.

Intervju sa roditeljem

■ Podaci koji se traže od roditelja su – trudnoća, porođaj, rani razvoj, etiologija IO, udruženi poremećaji, odnos roditelja prema detetu, očekivanja, ranija ispitivanja.

■ Stiče se bolje razumevanje, obostrano poverenje, povećava se zainteresovanost.

…

■ Važno je da roditelj definiše šta ga najviše zabrinjava kod deteta i šta očekuje od terapeuta.

■ Saopštavaju se rezultati ispitivanja i sagledavaju se mogućnosti za dete.

Uspostavljanje kontakta

■ Najbolje je ispitivati decu sa IO u prisustvu roditelja jer se dete oseća sigurnije, ponašanje je prirodnije

■ Kada dete ima neki govorni poremećaj roditelj pomaže u sporazumevanju sa detetom

■ Kada se dete ne može direktno testirati, ispitivanje se odvija posredstvom roditelja

…

■ Omogućuje ispitivaču uvid u interakciju sa detetom

■ Većina roditelja je subjektivna kada su u pitanju detetove sposobnosti, kada prisustvuje ispitivanju ima mogućnost da stekne uvid u prave sposobnosti deteta.

Preporuke za izbor testova

■ Treba birati testove koji se koriste za tipičnu populaciju

■ koji pokrivaju odgovarajući MU■ Koji omogućavaju dvosmernu komunikaciju

(za slepu decu nisu primenljivi manipulativni testovi)

■ Koji će podstaći intelektualne procese relevantne za procenu.

Metode i tehnike za procenu ometenih osoba

- Procena kognitivnih funkcija – Brunet-Lezinova skala psihičkog razvoja, Bayley – skala za procenu motornog i mentalnog razvoja, Bine Simonova skala, WISC, zadaci pijažeovskog tipa kod osoba sa problemom komunikacije

- Procena motorike – Ozeretski test motorne spretnosti

…- Procena nivoa socijalnog razvoja- da li je

usklađeno sa IQ-om i uzrastom, raskorak korigovati rehabilitacionim radom,obuka može biti uspešna i tada SQ može biti veći od IQ-a,Vineland Dolova skala soc.zrelosti.

- Procena ličnosti- crtež ljudske figure, crtež porodice, inventari ličnosti, projektivni testovi.

...■ Obrazovno postignuće i sposobnosti učenja – veliki

razlika između znanja i ocena kod učenika u s.š. Najčešće se procenjuje pismenost – razumevanje pročitanog u korelaciji sa socijalnim prilagođavanjem, skale razumevanja govora i sposobnosti artikulacije

■ Procena na osnovu posmatranja igre i ponašanja – uz primenu skala razvoja, dobijaju se podaci o SM razvoju, komunikaciji, socijalizaciji, složenost igre ukazuje na IQ, standardizovanost posmatranja.

■ Procena na osnovu intervjua sa osobama koje poznaju dete, kada dete nije spremno za saradnju ili nema uslova za posmatranje.

Problemi psihološke procene■ Dete se nalazi u nepoznatoj situaciji sa nepoznatom

osobom■ Iskustvo deteta pre procene■ Neujednačeni profil, ■ Testovi nisu apsolutno pouzdani, treba dati veći broj

testova■ Deca iz nepovoljnih sredina – sposobnosti se mogu

povećati, socijalni kontakti su bolji■ Specifične okolnosti ispitivanja (smetnje u telesnom

funkcionisanju, govoru, senzornim funkcijama).

Teškoće procene ometenih osoba■ Nespremnost deteta za saradnju■ Distraktibilnost pažnje■ Kako ispitivač komunicira sa detetom,

odgovarajući oblici se uspostavljaju na osnovu iskustva, razgovora sa roditeljima, opservacije

■ Izgled sobe za testiranje, bez objekata koji skreću pažnju, brza promena materijala da bi se zadržao interes dece, kada se primeti zamor test se odlaže

…

■ Prevođenje vizuelnog inputa u motorni odgovor ili teškoće saopštavanja misli i ideja

■ Nezadovoljstvo roditelja rezultatom testiranja■ Potrebno je imati dovoljno vremena za

testiranje

Teškoće u ispitivanju IO deteta

■ Dete ne razume ispitivača■ Ispitivač ne razume dete■ Dete je usporeno■ Dete je hiperaktivno■ Dete stereotipno koristi materijal za testiranje■ Dete pruža otpor■ Dete je uzdržano

Psihološki nalaz - pisanje■ Opis dečje saradnje■ Lista primenjenih testova■ IQ i procena adaptivnog ponašanja■ Opis porodičnih i širih uslova za razvoj deteta■ Rezultati za svaki subtest■ Emocionalna i socijalna strana ličnosti, odnos sa

vršnjacima (posebno neometenim) i odraslima■ Situacije u kojima se pokazala smanjena tolerancije

na frustraciju.■ Psihološki nalaz je samo deo timske procene.