Agrošumarstvo skripta pejzažna arhitektura

  • View
    276

  • Download
    5

Embed Size (px)

Text of Agrošumarstvo skripta pejzažna arhitektura

AGROUMARSTVO AGROUMARSKI SISTEMI

AGROUMARSTVO AGROUMARSKI SISTEMIDefinicija: Agroumarstvo je sistem korienja zemljita gde se na istoj povrini gaji drvee i poljoprivredne vrste.

Sistemi su stari oko 6000 godina

Posebno je intenzivno razvijeno u tropskoj zoni gde je neophodno harmonizovati brz rast ljudske populacije, potrebe u hrani i umi

U umerenoj klimatskoj zoni teite je posveeno razvoju odrivih farming sistema (farme) Agroumarstvo ima vodeu ulogu u umsko poljorpivrednim ekosistemima a naroito u promociji konzervacije zemljita

UVOD

U agroumarstvu se obezbeuje ekoloka i ekonomska interakcija razliitih komponenti

Agroumarski pristup korienju zemljita koji ukljuuje drvee u farme i omoguava istovremenu proizvodnju drveta, stoarsku, ratarsku i povrstarsku proizvodnju

Agroumarstvo je prisutno mnogo godina a jedan od primera u Kanadi je i taj da se na farmama koriste grupe stabala za proizvodnju javorovog sirupa Jedna od kljnih odrednoca u definisanju agroumarstva je re ekoloki

Zadatak agroumarskih sistema je da poveaju korsine ekoloke interakcije koje se manifestuju kroz poveanje prinosa, stabilnosti zemljita, diverziteta...

Karakteristike:

1. Agroumarstvo je bioloki mnogo produktivnije nego monokulture u poljoprivredi i umarstvu

2. Agroumarstvo je mnogo produfitabilnije nego monokulture u poljoprivredi i umarstvu

3. Agroumarstvo je odrivije nego monokulture u poljoprivredi i umarstvu

4. Ponaanje vrsta (biljke, ivotinje, inskti) u agroumarskom sistemu je drugaije nego kada su pojedinane

ISTORIJAT

Nastalo je u tropskoj zoni

Porast ljudske populacije i harmonizacija potreba za hranom i drvetom

Znaaj organske materije u odravanju plodnosti zemljita

Agroumarski sistemi mnogo efikasnije konzerviraju zemljite nego monokulture

U umerenoj klimatskoj zoni mnogi problemi u ivotnoj sredini nastali su usled intenzivne poljoprivrede

Intenzivirana istraivanja u odrive farming sisteme

Agroumarstvo je u umereneoj kliatskoj zoni integrativni pristup koji treba da omogui bolji kvalitet voda, redukuje zagaenje, povea proizvodnju drveta, omogui rekreaciju

Dosadanja shvatanja su da ukoliko se npr. gljive sakupljaju u umi to nije agroumarstvo, ali ukoliko se one gaje

Nema jasne granice kada su parcele pod drveem na farmama umarstvo a kada su agroumarstvo

Svi zasadi na poljoprivrednom zemljitu

EU Direktive EC 1257/1999 I EEC 2080/1992 MultifunkcionalnostKLJUNI SISTEMI I VRSTE

kombinacija drvea i poljoprivrednih vrsta

kombinacija drvea i stoke

ekoloki sistemi pojasevi za zatitu zemljita, voda, modifikaciju mikroklime

AGROUMARSKI SISTEMI I ZNAAJ U FARMING SISTEMIMA (ZNAAJ U POLJOPRIVREDI) tokom istorije ljudi su upotrebljavali poare kako bi umanjili povrinu uma radi razvoja poljoprivrede i lova

U Severnoj Americi su najee koriene vrste javor (Acer sp.) kesten (Castanea), hrastovi (Quercus), borovi (Pinus), orah (Juglans)

Ove vrste su upotrebljavane za hranu, grau, a neke druge vrste i za protiverozione radove, sadnjom reznica

Do dolaska doseljenika iz Evrope u Severnu Ameriku, nije bilo organizovanog stoarstva

Doseljenici iz Evrope su doneli agroumarske tehnologije

AGROUMARSTVO U EVROPI

osnovna karakteristika agroumarstva u Evropi u poslednja tri veka je da su smanjene povrine agroumaskih sistema u odnosu na poljoprivredne

najvee povrine evropskog predela su bile agroumarske jer je drvee zadrano na povrinama gde su gajene poljoprivrdene vrste

hrastovi su gajeni zbog ploda, bukva za izgradnju brodova, jasen za stonu hranu, divlje vokarice kao to su divlja trenja, sorbusi za ishranu

ovo drvee je imalo funkciju ograde a sadnja se odvijala du parcela (mee), puteva, reka, kanala...(Goya, francuski slikar) napasanje stoke (ovce, svinje, krave) su imale svoju ulogu

intenzifikacija poljoprivredne proizvodnje je dovela do toga da mee nestanu i da se izmeni predeo uz sve posledice po ivotnu sredinu

zahvaljujui tome dolo je do izmene mikroklime, smanjenja diverziteta i naruavanja odrivosti poljoprvredne proizvodnje, nagomilavanja pesticida u zemljitu i vodama...

najvee agroumarsko podruje u Evropi se nalazi u Portugalu (2 miliona ha) gde se zajedno gaje hrast plutnjak i cerealije (ita)

razvojem mehanizacije drvee se gaji u redovima u irokom razmaku a izmeu neke druge poljoprivredne vrste

hiperprodukcija hrane u Evropi dovela je do potrebe za diversifikacijom prihoda i gajenja i drvea na farmama

istraivanja iz 1970. godine su pokazala da su vievrsne kulture mnogo produktivnije od monokultura to dovodi do smanjenja upotrebe ubriva i pesticida

dananji interes u agroumarstvu se ogleda u uvoenju novih agroumarskih tehnologija kao to je izvoenje proreda u umama radi stimulisanja rasta trave za napasanje stoke, gajenje visoko vrednih drvnih sortimenata meano sa drugim poljoprivrednim vrstama (intercrops), kao i gajenje oplemenjenih drvenastih i bunastih vrsta za proizvodnju drveta i plodova naalost rezultati dosadanjih istraivanja su od skora tako da znaaj agroumarstva jo uvek nije prepoznat u potpunosti

Oekivani pravac u budunosti bi mogao biti:

Drvee u evropskim agro predelima: Proizvodnja iz diverziteta

Paa u umama zasadi etinara u mnogim krajevima (humidnim) imaju veliki broj stabala po jedinici hektaru (1100-3000) u zasadima ili prirodnim umama smre i duglazije nema dovoljno svetlosti tako da nema ni trave koja bi se mogla koristiti kao stona hrana

proreda na nivo 600 stabala po ha, finalno na 200 po ha (slika 184)

proreda se moe uraditi i redovima a u tom sluaju se poljoprivredne vrste seju izmeu redova

posle prorede stabla ponovo tee da formiraju pun sklop tako da bi se postigla proizvodnja stone hrane neophodne su stalne prorede

u Mediteranu nema dovoljno kvalitetnih uma kestena i hrastova (u smislu proizvodnje drveta) zato se primenjuju agroumarske metode kako bi se poboljala proizvodnja stone hrane a istovremeno smanjila opasnost od poara

primarni cilj je da se diversifikuje izvor pae, omogui rekreacija

u predelu najbolje je kombinovati otvorene prostore (poljoprivredne vrste) i umsko drvee (silvopastoralni sistem), EU podrava finansijski i kroz politiku ovakve sisteme

Kvalitetno drvo u silvopastoralnim sistemima (uma-paa)

brojne studije upuuju na to da se farmerima mnogo vie isplati ukoliko drvo proizvode u agroumarskim sistemima nego u istim umama ili zasadima drvea

neka istraivanja su pokazala znaajno poveanje prinosa prilikom gajenja ovaca ukoliko su napasane u na povrinama na kojima su postojali pojasevi linijski zasadi drvea

u Velikoj Britaniji istraivanja u zasadu od 100 biljaka po hektaru (F. excelsior, P. avium, A. pseudoplatanus) travnjak u 10. godini je imao prinos od 83% u odnosu na kontrolu,a u 40. godini prinos je bio nula. Medjutim vrednost drveta na ovoj povrini je bila izuzetno visoka (100.000 EUR)

Obrazloenje

motivi za sistem drvo na panjaku (silvopastoralni sistem) su bili:

1. da se odri paa u podrujima u kojima bi vlasnici imali samo umu2. da se diversifikuju prihodi na farmama kroz proizvodnju visokokvalitetnog drveta multiple used trees (pelarstvo)

3. da se obezbedi hlad za ivotinje i zatita od vetra

4. da se produi produkcija trava i u leto u zaseni drvea, naroito u podrujima sa suvljom klimom

prilikom sadnje drvea u neophodna je zatita od ivotinja

zatita je u nekim sluajevima neophodna i do 20. te godine starosti stabala

najbolja je insdividualna zatita (tube, mree, pletena ica, trska)

visina zatite zavisi od vrste ivotinja koje su prisutne (ovce 1,5 m, goveda 2,5 m)

brzina rasta u debljinu i visinu je vea ukoliko stabla imaju individualnu zatitu eksperimenti sa orahom ija su stabla bila zatiena do visine od 170 cm a gde je izmeu redova oraha rastao kukuruz su pokazali da su sadnice oraha imale vei visinski prirast za 25 %, tokom prve godine ali i manji prenik za 20% posle 8 godina prenici i visine stabala se izjednae (indivisulana zatita ili bez nje)

ukoliko nema individualne zatite pojaano je grananje repelenti silvopastoral network ogledi sa A. pseudoplatanus sa razliitim gustinama biljaka , 100, 400 i 2500 biljaka po hektaru. Sva stabla su imala individualnu zatitu. Utvreno je da je prinos trave bio najvei u zasadu od 100 stabala po hektaru kao i da nije bilo razlika u pogledu uzgoja stabala u umskoj ili agroumarskoj varijanti

ogledi sa P. avium i Juglans regia su pokazali da stabla koja su rasla u agroumarskom sistemu imaju mnogo vee visine

Drvee kao stona hrana

plodovi i lie

hrastovi, bukva, jasen, kesten

neravnomeran urod po godinama

glediija, halomorfna zemljita, ogledi sa ishranom goveda

po hektaru produkcija mahuna je oko 2 t (200 biljaka po ha, u 10. godini) glediija ne fiksira azot ali ima visoku produkciju proteina

sadraj varljivih proteina ide i do 70% (net manje od soje), ali samo kod formi koje imaju meko seme!!!

u Mediteranu se koristi i lie

Zakljuci

jo uvek nema pouzdanijh viegodinjih istraivanja

evropski istraivaki program u agroumarstvu je pokrenut 1992. godine

EU 37% umovitost, agroumarski sistemi su specifini vie za malo umovite drave

Srbija 32%, Vojvodina 6% uma

EC Direktive

Odrivost, stabilnost

POLJEZATITNI POJASEVI usklaivanje poljoprivredne proizvodnje i zahteva zatite ivotne sredine

optimizacija ulaznih trokova i proizvoda poljezatitni pojasevi su nain da se poveaju prinosi i poveaju prinosi i unapredi ivotna sredina