ALKOHOLiZAM Alkoholizam je jedna od

najrasprostranjenijih

bolesti zavisnosti,

odnosno toksikomanije.

Alkoholizam je bolest

koja je nastala zbog

nekontrolisane i

redovne upotrebe

alkoholnih pića.

Alkoholicar je osoba koja nije u stanju da

kontroliše pijenje alkohola.

Alkoholizam se isoljava tako što osoba gubi

kontrolu uzimanja alkoholnih pića što dovodi

do zavisnosti, narušavanja fizičkog i psihičkog

zdravlja. I pored naruŠavanja zdravlja, osobe

koje su postale alkoholičari imaju poteškoće u

porodici, na poslu,

i u ostalom sa

samim sobom

U kolektivnom govoru, kada kazemo alkohol mislimo na etanol (C2H5OH), koji nastaje u procesu alkoholnog vrenja iz voćnih sećera.

Etanol, kada se unese u organizam čovjeka, alkohol odmah počinje da se upija (resorbuje) preko sluzokože usta, želuca i crijeva, i prelazi u krv.

Alkohol koji se nalazi u organizmu razgrađuje jetra. Alkohol se razlaze na ugljen-dioksid i vodu, koji se eleminisu pomocu pluća, znoja i urina. Razgradjuje se oko 90% ukupno unesene kolicine, a samo 10% se procenata se izluči nepromenjeno kroz pluća i sa urinom.

Uzroci alkoholizma se dijele na:

Biološki

Psihološki

Sociološki

Biološki uticaj:

smatra se da je 40-50% alkoholizma

genetski regulisano. Npr: deca

alkoholičara imaju 4-5 puta veće šanse da

i sami postanu alkoholičara, od djece čiji

roditelji nisu alkoholičari.

Psihološki uticaj:

individualni psihički problem. Alkoholičari su agresivni, skloni čestim svadjama. Naučnici su utvrdili da postoji veza između alkoholizma i depresije, iako alkohol kratkoročno smanjuje depresiju.Najveći broj ubistava je povezan sa alkoholom.

Sociološki faktori:

najčešci faktor koji se javlja kao nasilje u porodici, i svađe i nasilja u društvu..

Faktori rizika:

1. Alkohol u manjoj kolicini deluje na

kontrolu i norme ponašanja.

2. U vecćoj količini usporava reflekse,

mijenja normalno ponašanje, dovodi do

nerazumljivog govora i ošamućenosti

svijesti.

3. U velikoj količini dovodi do haotičng

stanja, a ponekad i do smrti.

Svi organi ili sistemi organa su u manjoj ili

većoj meri pod direktim ili indirektnim

uticajem alkohola.

Akloholičari gube apetit, zbog razgradnje

alkohola u organimu ne hrane se redovno.

Alkohol najviše djeluje na mozak. U

početku pijenje dovodi do osjećaja

opuštenosti. U nastavku pijenja utiče na

čulo vida i na ravnotežu, i dovodi gubitka

kontrole..

Ciroza jetre. • Prva faza masne

degeneracije jetre nastaje nakupljanjem masti koje se ne troše u jetrinim ćelijama jer alkohol ima primat u oslobađanju energije. Masti ometaju normalnu ishranu ćelija kiseonikom i nutriciensima, jetrine ćelije odumiru, a na njihovom mestu se formira masno tkivo.

• Jednom oboljela od ciroze jetre, osoba ima 50% šanse da preživi četiri godine.

Stomak i crijeva takođe stradaju.Osetljiva sluzokoža crijeva nije osposobljena da izdrži unosenje velike količine alkohola. Zbog toga se javlja katar- upala creva i stomaka, koji dovode do mučnina i povraćanja.

Postoji udruženost između alkohola i

karcinoma. Rak se najcesce javlja na jeziku,

jednjaku, jetri.

Alkohol oštećuje rad pankreasa, pa zbog toga

moze da se javi alkoholčicarski dijabetes.

Alkohol djeluje na endokrini sistem,

najvise utiče nadbubrežnu žlezdu i na

polne žlezde.

Alkohol deluje i na srce, oštećuje srčani mišić.

Alkohol moze prouzrokovati i visok krvni

pritisak, sto može dodatno da ošteti srce i krne

sudove.

Osim srčanog mišica, alkohol moze oštratiti i

druge mišice. Utiče na očni živac sto dovodi

do alkoholičarske ambilopatije (zamagljenja

vida).

Utica na kožu i lice, na estecki izgled. To

najčesce dovodi do crvenila lica sa

zakrvavljenim očima.