Alternativna Medicina

Termin Alternativna medicina odskora je u upotrebi, kao politiki prihvat-ljiva zamena za neto to je nosilo naziv nadrilekarstvo. Sam termin je ne-taan - ono to danas nazivamo alternativnom medicinom, hiljadama godinabilo je jedini nain leenja a onda je, kao alternativa, poela da se razvija nau-na medicina. Teko je rei zato su zagovornici tradicionalne medicine (ilinadrilekarstva) lansirali ovaj termin kojim sebe dobrovoljno svrstavaju udrugi plan.

Nema sumnje da je alternativna medicina deo irokog socijalnog tren-da, danas veoma aktivnog, koji je ve osvojio veliki deo publike i sada poku-ava da - ako ve ne moe da odbaci nauku i da preuzme njeno mesto u zva-ninim institucijama - bar stane rame uz rame s njom. Zato postoji i izrazkomplementarna medicina, to je samo varijanta alternativne, kad se koristikao dopuna uz naunu medicinu.

Osnovna razlika izmeu naune i alternativne medicine jeste u tome toje u naunoj osnovni princip da proces leenja mora da bude dokazano efika-san i nekodljiv (ili bar da teta bude manja od koristi), to znai da se teitestavlja na istraivanje, testove i eksperimentalni rad. Savremena medicinapokuava da objasni kakvi se hemijski procesi dogaaju u digestivnom trak-tu dok varimo hranu, koje biofizike sile pokreu miie dok se penjemo uzstepenice, pa i proces miljenja - kako se u mozgu aktiviraju milijarde mini-jaturnih elijskih baterija koje obrauju i memoriu informacije.

Ipak, mnogim ljudima je ovakav pogled na svoje telo stran i teko shvat-ljiv. Za njih je loginija pretpostavka da kroz njih tee i da ih proima nekatajanstvena i nepoznata ivotna energija, koju u Japanu zovu ki, u Kini i (ne-

85

ALTERNATIVNA MEDICINA

3

3

Lekari putaju oveka da umre,a arlatani ga ubijaju

(La Bruyere)

ki izgovaraju ki, ci ili i), u Indiji prana, u Grkoj pneuma, na polinezijskomse kae mana a na hebrejskom rua (Brennen je naveo 98 razliitih imena ovogpojma za isto toliko svetskih kultura). Pristalice homeopatije nazivaju je vi-talna energija, bioenergetiari aura, zagovornici filozofije Novog Doba istuenergiju dovode u vezu sa astralnim telom a vernici sa duhovnim biem, ali svisu sloni u tvrdnjama da je to ono to upravlja telom i da je poremeaj teenergije ono to izaziva bolest. Zato e svako na svoj nain leiti taj pore-meaj: akupunkturisti ubadanjem igala, homeopati malim dozama beskrajnorazblaene supstance, refleksolozi masiranjem stopala, aromaterapeuti mi-riljavim uljima, bioenergetiari mahanjem rukama iznad tela a makrobio-tiari selektivnom ishranom.

Uporedo sa razvojem nauke, rasla su i oekivanja da e misteriozna i-votna energija biti objanjena. Poto je Isak Njutn (Isaac Newton) objaviosvoje zakone mehanike, optike i gravitacije, proveo je godine u alhemijskojlaboratoriji gde je izvodio eksperimente pokuavajui da pronae sutinu iizvor ivota. Njegov nauni duh usmerio ga je ka ideji materijalistike teori-je o ivotu i svesti, ali da bi se pomerio sa mrtve take, nedostajalo mu jeznanje koje je mnogo kasnije stvorila kvantna mehanika.

U osamnaestom veku Anton Mesmer je doao na ideju da tajanstvenuivotnu energiju dovede u vezu sa isto tako tajanstvenim magnetizmom. Za-to je mnoge bolesti leio magnetima, to se ponegde i danas praktikuje. On jezastupao ideju da u naem telu postoji energija koju je prozvao animalnimagnetizam i da ona moe da se prenese u drugo telo. Pacijenti su zaistapokazivali burne reakcije kad im je prenosio svoju energiju tako to je usme-ravao prst ka njima, to je tada proglaeno za nesumnjiv dokaz ove teorije.Mesmerizam se danas vie povezuje sa hipnozom nego sa animalnim ma-gnetizmom, ali Mesmerove ideje i dalje postoje u raznim varijantama holis-tikih teorija (neomesmerizam).

Krajem devetnaestog veka Viljem Kruks (William Crookes) i Oliver Lod(Oliver Lodge) okupili su grupu naunika s kojima su tragali za dokazima opostojanju ivotne energije kao psihike sile, smatrajui je zaslunom za efek-te, tada veoma popularnih, spiritistikih seansi. Njihova pretpostavka bila jeda se ove sile ire pomou elektromagnetskih etarskih talasa, slino tek otkri-venoj beinoj telegrafiji. U to vreme logian zakljuak bio je da, ako je mo-gua beina telegrafija, zato ne bi bila mogua i beina telepatija? Daljirazvoj dogaaja ipak nije iao na ruku nosiocima ove ideje, jer je beinatelegrafija uskoro evoluirala u radio - komunikacije, a beina telepatija osta-la je tamo gde je bila na poetku. Verovatno je, ipak, da se sa ovim nee sloi-ti veliki broj ljudi koji smatraju da je otkrie telepatske komunikacije samostvar vremena.

86

Vekovima su religiozne dogme zabranjivale ljudima da se meaju uboije stvari, da ispituju i pokuaju da utvrde ta ini ivotnu energiju i kakoona funkcionie. Zato alternativna medicina prvenstveno poiva na metafi-zikim verovanjima i raznim filozofijama bolesti i zdravlja od kojih mnogeimaju duhovnu i magijsku prirodu - kao to se, recimo, makrobiotika ne zas-niva samo na prostim jelovnicima koji odreuju ta jesti a ta ne, nego su tapravila zapravo deo irokog filozofskog i duhovnog sistema. Ovakav pristupleenju naiao je na veoma dobar odziv kod iroke publike. Mnogi poto-vaoci istonjakog stila ivota, kada im zatreba medicinska nega, naputajuudobnost savremenih bolnica i otiskuju se u avanture da bi potraili izlee-nje. Prva lekcija koju tamo naue glasi da je borba protiv bolesti postupak kojise ne svodi na prosto davanje leka ovekovom fizikom biu, nego je to filo-zofski i duhovni proces koji zahteva sagledavanje uzroka bolesti, kako bi,esto uz pomo religije, bilo mogue uhvatiti se u kotac s njom.

Ne svodi se alternativna medicina samo na tradicionalne i metafiziketeorije i postupke; naprotiv, ona nudi sve to je trite spremno da prihvati.Tako je u novije vreme jednim delom poela da podraava i naunu medi-cinu, ali ne u metodologiji rada nego u nastupu pred javnou: pojavljuju serazne amajlije kojima se falsifikuju radovi naunih autoriteta, elektronskikvazidijagnostiki ureaji, razni laserski kristali, magneti koji lee i takodalje. Reklo bi se da su ovakvi hibridi kod iroke publike najbolje primljeni.

Mogli bismo da kaemo da je medicinski postupak alternativan ako sezasniva na principima i metodima koji nisu verifikovani od strane nauke.Danas postoje ljudi koji misle da su neke grane ove medicine po svojoj efikas-nosti konkurentne ili ak superiorne u odnosu na naunu medicinu, ali vei-na e se sloiti sloiti sa ocenom da u haosu raznih alternativnih tehnika ipostupaka ima i dosta lova u mutnom i zloupotrebe poverenja pacijenata.Ipak, bez obzira na to kakav stav imamo o alternativnoj medicini, nema sum-nje da je ona u narodu veoma popularna. Prema ispitivanjima koje je obavi-la Svetska zdravstvena organizacija, u SAD 35% ljudi koristi bar jedan od obli-ka alternativne medicine. U Nemakoj, Holandiji i Belgiji taj procenat je oko60% a u Velikoj Britaniji ak 74%.

Za ovo ima dosta razloga. Kod velikog broja ljudi postoji istinski strahod lekova i hirurkih intervencija. Ovaj strah se potkrepljuje priama o paci-jentima ije je zdravstveno stanje pogorano posle bolnike terapije ili koji suak ivotom platili greke medicinskog osoblja. Svakako da su mnoge odovih pria tane; i lekari su ljudi sa svojim manama, pa se i njima potkradegreka ili neznanje koje pacijent plaa ivotom. S druge strane, niko ne priao milionima uspeno izleenih i medicinski zbrinutih ljudi koji bi bez lekar-ske pomoi bili izgubljeni, jer to nije tako atraktivno kao prie o zaboravlje-

87Alternativna medicina

nim hirurkim instrumentima u telu operisanog pacijenta, o zdravim udovi-ma koji su grekom amputirani ili o lekaru koji je na odeljenju intenzivnenege iskljuio ureaj za odravanje ivota jer nije imao gde da ukljui punjabaterije za mobilni telefon. Neke od ovih pria zasnovane su na istinitim do-gaajima, ali svakako ima i takvih koje su iste anegdote, ispriane tek radizabave u drutvu.

ak ni kad lekarski tim dobro obavi svoj posao i kad se medikamentiuzimaju u propisanim dozama, strah od lekova nije bez osnova jer se doga-a da ljudski organizam nepredvidljivo reaguje na neke od njih (ili, kakolekari esto kau, u medicini 1 i 1 nisu uvek 2). Primer za ovo je penicilinskiok, koji je netipina reakcija na neke antibiotike, a koji bez hitne i strune in-tervencije moe da se zavri i smru pacijenta. Lakonsko pitanje medicinskesestre u ambulanti ili farmaceuta u apoteci da li ste ranije uzimali penicilin?ne nudi garanciju da se penicilinski ok nee pojaviti ba toga puta. Jedini si-guran postupak bio bi da se pre primanja leka ispita alergijska reakcija paci-jenta na taj lek i da on posle svakog primanja penicilina provede neko vremepored strunog osoblja koje zna kako da ga zatiti od eventualne neeljenereakcije. Ali ipak niko od nas ne radi tako.

S druge strane, alternativna medicina esto (ali ne i uvek) nema nika-kvih negativnih efekata jer ona najee i ne deluje na pacijenta. Za razlikuod leenja medikamentima i od rizinih hirurkih intervencija, ovakvi tera-pijski postupci zapravo su mala predstava za pacijenta bez direktnog uticaja(ako se izuzme dejstvo sugestije) na njegov organizam. A ako se ne preduz-me nita - onda, naravno, ne moe ni da se pogrei. Ovo ipak ne znai da ova-kva terapija ne moe da nakodi, samo to ta teta najee ne nastupa zbogneega to je uinjeno, nego zbog neega to nije na vreme uinjeno. Naime,za leenje mnogih tekih bolesti nauna medicina moe da bude efikasna sa-mo ako se sa terapijom otpone odmah, a terapija kod alternativca estoodnese mnogo dragocenog vremena, pa kad se pacijent konano obrati leka-ru, to bude prekasno. Za nevolju, razvoj dogaaja je takav da ovi pacijenti uranoj fazi bolesti doivljavaju kratkotrajne remisije (poboljanja zdravstve-nog stanja), a najtee i najbeznadenije dane kasnije provedu u bolnici. To do-prinosi daljem irenju verovanja da je nauna medicina nemona i neefika-sna. Naravno da tada na red dolazi komentar: dok ga je leio iscelitelj bilo muje dobro, a kada je preao kod lekara, oni ga upropastie.

Osim posredne tete, koja nastupa zbog odlaganja terapije, alternativnamedicina moe da bude i direktno opasna za zdravlje i ivot pacijenata.Poetkom 20. veka, na primer, u modi je bilo leenje svih bolesti pijenjemrastvora radioaktivnih supstanci. Ljudi o njihovom tetnom efektu nisu znalinita pa su zakljuili da, kad ve tako lepo sijaju u mraku, sigurno poseduju

88

i dovoljno energije da odagnaju svaku bolest. Tako su u blaenom neznanjuubijali ili unakaavali sebe i svoje potomstvo.

Mada je oigledno da nauna medicina nije bez rizika, ak i fatalnih,ipak je nerazumno odbaciti je. Veliki broj dijabetiara danas skoro normalnoivi zahvaljujui insulinu, a mnoge zarazne bolesti su pobeene jer su se lju-di na vreme vakcinisali. Ne treba ni pominjati milione onih koji duguju ivothirurgiji, transfuziji ili antibioticima. Sada se rutinski lee mnoge bolesti kojesu do pre jednog veka znaile sigurnu smrt pacijenta. Karl Segan (Karl Sa-gan) je rekao: ako elite da zatitite dete od deje paralize, moete da se moliteili da ga vakciniete... ipak, opredelite se za nauku.

Drugi razlog za poverenje koje ljudi gaje prema alternativnoj medicinizasniva se na stavu terapeuta prema pacijentu. Nauna medicina uglavnomse oslanja na biologiju, hemiju i fiziku u tretiranju ovekovog materijalnogtela, koje je sloen nelinearni sistem sastavljen od istih atoma i molekula kojiine i neive stvari - recimo, automobile ili kompjutere. Tako se razlika izme-u lekara i mehaniara shvata kao formalna, jer i jedan i drugi popravljajupokvarene delove - u ljudima ili mainama, svejedno. Kada neko ode u bol-nicu, prikopavaju ga na razne ureaje koji mere krvni pritisak, srani puls,temperaturu i mnoge druge fizike veliine. Istovremeno poinje i terapijamedikamentima kojima se utie na telesnu hemiju. esto se pacijentu odovoga popravi zdravstveno stanje, ponekad se i pogora, ali mu boravak ubolnici uglavnom ne ostaje u prijatnom seanju.

Zbog toga e svako radije da saslua praktiara koji se slui alterna-tivnom medicinskom terapijom i koji se postavlja iznad materijalnog i meha-nicistikog pogleda na pacijenta. On nee popravljati obolele organe negomnogo vaniji deo ovekovog bia - ivotnu energiju. oveku je lake da ou-va samopotovanje ako mu se kae da nije sastavljen od molekula i atoma,nego da ga pokree neki nevidljivi fluid ili bioenergetsko polje koje ga sjedi-njuje s Bogom i sa kosmosom.

Stigli smo i do najznaajnije prednosti koju alternativci imaju nad leka-rima. Lekar u bolnici ili ambulanti dnevno mora da vodi rauna o desetina-ma ili stotinama bolesnika, a ovaj inilac nikako nije bez uticaja na kvalitetkomunikacije. On ne moe, a esto nema ni volje da se bavi uzrocima boles-ti i da edukuje pacijenta; sve se najee svodi na to da utvrdi fizike simpto-me, upita bolesnika o subjektivnom stanju i da u karton upie terapiju. Paci-jent koji bi eleo da blie upozna prirodu svoje bolesti ima slabe anse da nai-e na razumevanje lekara. Zato je tu iscelitelj koji ima i vremena i volje (a i fi-nansijskog motiva) da se najpre bavi pacijentom pa tek onda boleu. On eprvo da ga upozna, da ga umiri i, to je najvanije, da mu ulije nadu i opti-


mizam u najteim sluajevima. Nairoko e mu izlagati svoju teoriju kako jebolest nastala i kako e je izleiti, i logian rezon pacijenta bie da isceliteljdobro zna ta radi, im mu posveuje toliko vremena. Ova teorija uglavnome biti netana, ali to pacijentu u tom trenutku nije ni vano jer je ve stvorenprisan kontakt koji sam po sebi deluje na njegovo subjektivno stanje. Zato ese on odmah osetiti bolje; u mnogim sluajevima to e biti samo privremeno,ali je i to dovoljno za stvaranje mita o uspenosti terapije.

Volja da se stupi u prisan kontakt sa pacijentom, koju alternativac ima uvelikim koliinama, nije rezultat nepotenog pristupa poslu niti je deo sve-snog scenarija obmane. Naprotiv, ljudi koji se nenauno bave isceliteljstvom,uz malobrojne izuzetke, duboko su uvereni da je njihova teorija ispravna, daje terapija uspena i da im mnogi pacijenti zaista duguju ivot. Oni nastupa-ju sa pozicija humanizma, a to svoje usluge solidno naplauju, to ne samooni ve i pacijenti smatraju pravednim. Zato nadrilekari mogu da budu do-bar izbor za hipohondre (ljude koji su uobrazili da su bolesni) i one koji pateod lakih akutnih psihikih poremeaja ili psihosomatskih bolesti. Njihovuzrok je u ovekovom psihikom biu, pa je alternativna medicina dobromesto za poetak terapije.

Ipak, na organske bolesti ova narodska psihoterapija po pravilu nemaodluujueg uticaja. Za neka oboljenja dovoljno je samo saekati da proe ne-ko vreme dok imunoloki sistem organizma sam ne pobedi bolest, a ondasebe prosto proglasiti isceliteljem. Ako se bolest ipak zavri fatalno, iscelite-lju ostaje mogunost da za lo ishod optui nekog drugog - samog pacijen-ta to se nije na vreme obratio ili to nije u potpunosti verovao u izlee-nje, lekare koji su upropastili pacijenta, neko prokletstvo u familiji, crnumagiju i tako dalje. U ovome e mu pomoi rodbina i prijatelji bolesnika, ko-je je iscelitelj ve pridobio svojim nastupom i injenicom da mu je bolesnikiskreno verovao.

Sledei inilac koji doprinosi popularnosti alternativne medicine jeopredeljenje za prirodnu terapiju. Prosean savremeni ovek ivi u strahu odprodukata civilizacije, to naravno nije bez osnova, ali ga to dovodi u pogre-no uverenje da je prirodno uvek bolje, sigurnije i efikasnije od bilo kakvehemije. Osim toga, alternativna medicina se oslanja na magijsko, u ta velikibroj ljudi veruje, a magijsko po definiciji ini uda. Nauna medicina nikadasebe nije proglasila za udotvornu (mada esto i ona ini uda u drugomznaenju), a to joj oduzima atraktivnost.

Jo jedan vaan poen u pridobijanju publike alternativna medicina do-bija zahvaljujui nekritikom i neodgovornom stavu medija. Setimo se samokako je krajem osamdesetih godina jedan beogradski nedeljnik u seriji lana-

90

ka davao savete itaocima da se lee nataj nain to e objavljenu fotografijuruskog iscelitelja Alana umaka skuvatiu vodi i redovno piti tako spremljenaj! Osim ovakvog prikrivenog mar-ketinga, iscelitelji ne zaziru ni od klasi-ne reklame. Nauna medicina, posebnou okviru drutvene delatnosti, najmanjeobraa panju na marketing jer je orga-nizacija drutva takva da je ona najma-nje zainteresovana za borbu protiv kon-kurencije. Nadrilekarima ta situacija idena ruku, tim pre to se njihova medicin-ska praksa uglavnom ne ograniava za-konom (izuzeci su Francuska, Italija,

Grka, Belgija i panija). Razlog je prost: zakon je politiko, a ne nauno oru-e. Malo koji zakonodavac e konsultovati naunike pre nego to proglasinovi zakon, ali e mu zato biti itekako vaan stav javnosti.

Jo jedan inilac koji pomae irenju poverenja u alternativnu medicinujeste postojanje raznih svetskih institucija koje se bave njenim direktnimizuavanjem i primenom (u Velikoj Britaniji, recimo, postoji ak pet specijali-zovanih bolnica koje u svojoj ponudi imaju iskljuivo alternativnu medi-cinu). Ovaj fenomen bi mogao da bude predmet posebne socioloke studije,jer se na ova istraivanja troe ogromna sredstva. Mada nauka u principu neprihvata ove institucije i odbija da verifikuje njihov rad, ipak se one samedeklariu kao naune, to im osigurava jak propagandni efekat.

Ma koliko je zanimljivo razgovarati o linim iskustvima sa praktiarimaalternativne medicine, toliko je prouavanje njihovih udbenika zaludanposao, jer je stil izlaganja u njima zapravo teka meavina folklora, anegdot-skog svedoenja, spiritizma i fantazije. Sve je to deo mitologije Novog Dobakoja se ve u svom konceptu uspeno titi od bilo kakve smislene i argumen-tovane diskusije, pa je tako svaka kritika unapred osuena na neuspeh. Evojednog primera iz knjige Bolest kao varka, u kojoj nas autori Fjuler Rojal(Fuller Royal) i Gregori Olson (Gregory Olson) uveravaju da bolest ne postojiu stvarnosti, nego je stvorena mentalnom obmanom u svesti koja nije u vezisa nervnim sistemom nego je locirana u svakom atomu naeg tela:

Homeopatski medikamenti su uzorci nelinearnih talasa koji rezonuju saslinim mentalnim programima lociranim u memorijskom polju podsvesti isa perturbacijama u svesnom polju uma. Ovi lekovi su u stanju da izbriulane programe u memorijskom polju koji slue kao osnova za bolest.


Ima li svrhe izraziti sumnju ili, jo gore, krenuti u baznadeno obaranje tvrd-nje formulisane na ovakav nain?

Zato lekari ne ele saradnju?

Prostor koji u tampi ili na televiziji dobijaju iscelitelji i nadrilekari po pravi-lu je plaen (to se teko ili nikako ne vidi sa pozicije itaoca i gledaoca), a is-punjen je iznoenjem line teorije o delovanju njihove moi i nizom hvalospe-va o uspesima, o emu svedoe brojna pisma izleenih i srenih ljudi. Prikazse redovno zavrava time kako stupiti u kontakt sa isceliteljem. Ovde privla-i panju jedan naoko nevaan, mada indikativan, detalj. To je pria o kon-taktu iscelitelja sa lekarima i medicinskim institucijama kojima on nesebinonudi svoju pomo i demonstraciju koja e strunjake uveriti u njegove natpri-rodne moi. Lekari su, naravno, pokazali nerazumevanje i nisu se odazvali,to iscelitelj uglavnom iskoristi da bi njihov profesionalizam proglasio za eli-tizam. Svejedno - on e im, evo, i ovom prilikom uputiti poziv... itd.

Po pravilu su ovakvi iscelitelji ljudi koji nemaju formalnog medicinskogobrazovanja, ali ovu injenicu uglavnom pretvaraju u svoje preimustvo, jerodmah izvode zakljuak da je lekarima neprijatno da priznaju da jedan sa-mouki iscelitelj moe neto to oni ne mogu. Da li je to tano?

Moda emo rasvetliti problem ako ga pogledamo i iz pozicije lekara.Da se posluimo prostim poreenjem: bilo kojim poslom da se bavimo, mo-emo da zamislimo da nam se obraa ovek koji nije kolovan za taj posao, ida tvrdi da e ga on bolje uraditi. Ja u zamisliti, recimo, da sam voza auto-busa i da mi jedan od putnika garantuje da e on moj autobus voziti zatvore-nih oiju; on, dodue, ne poznaje saobraajna pravila i nema poloen voza-ki ispit, ali mi navodi imena ljudi koji e potvrditi (valjda bi trebalo da ih japronaem) da je on po serpentinama iznad najopasnije provalije vozio auto-bus tri kilometra unazad zavezanih oiju. Jasno je ta bih mu odgovorio, alizamislite kakav bi utisak na prisutne ostavio njegov komentar: Naravno, nepristaje zato to bi onda svi videli da vozim bolje od njega...

Razlika izmeu naunog i arlatanskog postupka

U raspravama oko toga koliko je leenje alternativnim postupcima efikasno,moe da padne mnogo tekih rei a da opet niko ne odstupi od svojih stavo-va. Najbolji nain da se utvrdi istina jeste objektivna provera u praksi, kodkoje nee biti mogue falsifikovati ili pristrasno tumaiti rezultate. Kako svo-ju praksu sprovode predstavnici savremene medicine, a kako alternativni is-celitelji?

92

Uobiajeni nauni postupak ispitivanja svakog novog leka, kome jeprethodilo uspeno pretkliniko ispitivanje, poinje odabiranjem dveju gru-pa ispitanika (dobrovoljaca). Jednoj grupi, koja se zove eksperimentalna, dajese novi lek u propisanoj dozi, a drugoj (kontrolnoj) daju se standardni lekovikojima se odgovarajua bolest uobiajeno lei. Na kraju testa porede se rezul-tati istraivanja u obema grupama i donose statistiki zakljuci o oekivanojprednosti novog leka u odnosu na stare.

Uzmimo, na primer, da u ispitivanju novog medikamenta za leenjeodreene vrste epilepsije, koji je ve proao kroz standardno laboratorijskotestiranje na ivotinjama i na paljivo kontrolisanoj grupi hospitalizovanihpacijenata, uestvuje 100 bolesnika podeljenih u dve jednake grupe. Neka 50pacijenata eksperimentalne grupe uzima novi lek u propisanoj dozi, a ostalih50 iz kontrolne grupe lee se na uobiajeni nain. Kontrola rezultata leenjavrila bi se utvrivanjem broja epileptinih napada u toku odgovarajuegvremenskog perioda. Oekuje se da e se u toku leenja broj epileptikihnapada u obema grupama smanjivati. Ako se broj ovih napada kod pacijena-ta koji su uzimali novi lek statistiki znaajno smanjio u odnosu na broj napa-da kod pacijenata koji su se leili na klasian nain, donosi se zakljuak da jenovi lek efikasniji; takav lek tada dobija licencni broj koji se utiskuje na svakopakovanje a samim tim i dozvolu da moe da se upotrebljava.

Kod alternativne medicine postupak zakljuivanja je daleko jednostav-niji: od ukupnog broja obolelih, do poboljanja je dolo kod izvesnog brojabolesnika bez obzira da li su neki od njih istovremeno bili i pod nekom dru-gom terapijom, dakle nema sumnje da je leenje uspeno. A da li bi isti (ilimoda i bolji) ishod bio i bez alternativne terapije? To niko ne zna, a nije nivano. Za neuspene sluajeve se pronalaze ili ne pronalaze objanjenja, alise oni najradije i ne pominju. Tako bi u ispitivanju, koje smo uzeli za primer,terapeut iza sebe imao odreeni broj ljudi koji e u svakom trenutku posve-doiti da mu duguju zahvalnost za svoje zdravlje ili ak ivot. Na ispitivanjese stavlja taka, eljena teza je dokazana i rezultati govore sami za sebe.

Nauka, s druge strane, mora do kraja da ispita svaku mogunost. Pret-postavimo da je do poboljanja dolo kod mnogo veeg broja uesnika ueksperimentalnoj nego u kontrolnoj grupi. Da li to znai da je lek efikasan?Moda jeste, a moda i nije - jedna od mogunosti je da je psiholoki me-hanizam, izazvan milju da se lek uzima ili ne uzima, doveo do poboljanja.

Da li je ovo mogue? Znamo da sugestija moe da izazove subjektivanoseaj poboljanja stanja, ali je jo zanimljivije pitanje da li ona moe da do-vede do organskih promena i do izmene klinike slike bolesti.


Funkcija stvara organ

Izmeu maine i ljudskog tela postoji bitna razlika: prva se troi upotrebom,a drugo neupotrebom. Svaki na organ e atrofirati ako se ne koristi u dovolj-noj meri. Posle dugotrajnog mirovanja zbog povrede, pacijent e morati da sevraa u formu, esto i uz pomo fizioterapeuta, da bi postigao normalnu op-teretivost kotanog i miinog tkiva. Taj problem imaju i kosmonauti koji popovratku iz vasione prolaze kroz poseban medicinski tretman kako bi moglida stanu na noge, jer su njihove kosti u uslovima dugog besteinskog stanjaizgubile veliku koliinu kalcijuma i postale lomljive kao kreda.

Slino je i sa nervnim sistemom. Medicina poznaje sluajeve kod kojihje, posle teih povreda, ovek fiziki izleen ali se i dalje ponaa i osea kaoinvalid. Njegov nervni sistem je nauio da povreeni organ ne funkcionie,da umesto njega treba koristiti protezu i da treba mirovati jer je i najmanji po-kret nekad izazivao bol. ak i ako biste takvom pacijentu objasnili da je pre-preka psihike prirode i ako bi on u to iskreno poverovao, time problem nebi bio reen jer je blokada nastupila na nivou nesvesnog, gde razumne odlu-ke nemaju oekivano dejstvo. Zato se ovakvi pacijenti upuuju psihijatru alije, i pored injenice da se pacijent (ak i bukvalno) nalazi samo na jedan ko-rak od izleenja, uspeh neizvestan.

U ovakvim sluajevima samo je potrebno nekako probiti led, napra-viti bar jedan pokret nepokretnim delom tela. esto je dovoljan i psihiki okili snano subjektivno ubeenje da e doi do izleenja; mnogi udotvorciproslavili su se na ovakvim sluajevima. Atraktivnost ovog ozdravljenja je ta-kva da su u udo ubeeni ne samo pacijent i svedoci nego i sam iscelitelj. i-njenica da on ne poznaje mehanizam kojim je bolest izleena ipak ne umanju-je uspeh; uostalom, ni nauna medicina ne bi mogla da do detalja objasnikako se udo dogodilo. Bilo bi nepravedno prema pacijentu (a on je ovdejedino vaan) zakljuiti da put koji je u ovom sluaju doveo do cilja nije do-bar, ak i ako je taj put graen na neznanju, pa i na prevari.

Upravo smo stigli do veoma vanog pojma, koji je kljuan za razume-vanje fenomena alternativne medicine: placebo efekat.

udesni placebo

Placebo je bilo koja neaktivna supstanca koju pacijent ili uesnik eksperimen-ta uzima u uverenju da je to lek, u cilju postizanja psiholokog efekta. Meha-nizam njegovog delovanja na prvi pogled je jednostavan: pacijent je prevarenda je dobio lek, zbog ega nervni sistem oekuje ozdravljenje i poinje da se

94

ponaa kao zdrav. Reklo bi se da je ovaj efekat znatno ei i jai nego to seto obino misli. Na taj nain mogue je sugerisati oveku ne samo ozdravlje-nje nego i pogoranje zdravstvenog stanja (to se zove nocebo efekat). Reci-mo, ako nekome date da proguta tabletu groanog eera (koji se obino ko-risti kao placebo) pa mu kaete da e ta tableta izazvati glavobolju, postojimogunost da on uskoro zaista oseti glavobolju. Pod naslovom Tajna tableteeera, J. S. Tornton (Thornton) je u strunom biltenu Razmena medicinskihpodataka (Medical data exchange) napisao: Anti-placebo reakcija (nocebo)dokumentovana je jo u amanskim kulturama u kojima je vra bacao prokletst-vo na zdravog oveka i rtva je umirala u beznadenom oekivanju kazne.

Placebo je nezamenljiv u eksperimentima u kojima treba odvojiti stvarniefekat leka od mehanizma sugestije: eksperimentalnoj grupi se daje pravi lek,a kontrolnoj lek koji izgleda isto, a zapravo je placebo. Tako su sa psiho-lokog gledita svi uesnici u eksperimentu ravnopravni. Nijedan pacijentnema uvida u to kojoj grupi pripada i zato se ovakav test zove slepi test. Usavremenim ispitivanjima ak se insistira na tome da ni medicinsko osobljene zna ko je u eksperimentalnoj a ko u kontrolnoj grupi, a podela se ne vrisvesno uz ljudski faktor nego nasumino, iskljuivo kockarskim meto-dama. Ovo se uglavnom poverava random-generatorima (generatorima slu-ajnih brojeva) u kompjuterima kojima se vodi administrativni deo eksperi-menta, pa tako niko osim kompjutera sve do kraja testa nee znati kako jeizvrena podela. Upotrebom automatskih, kompjuterski upravljanih dozato-ra lekova eliminie se i poslednja kritina karika u lancu - osoba koja delimedikamente uesnicima. Tako niko ne moe da pogrei ili da svesno utiena rezultat eksperimenta; ovakav test se zove dvostruko slepi test i on inistandard kojim se danas eksperimentalno ispituje svaki novi lek pre nego tose odlui da li e dobiti dozvolu za izlazak na trite.

H. K. Beecher je poetkom pedesetih godina izvrio niz opsenih ekspe-rimenata koje je svrstao u 24 detaljno obraene studije, to je 1955. godineobjavio u knjizi Moni Placebo (The powerful placebo). I sam autor ovih studi-ja bio je iznenaen rezultatom svojih eksperimenata, jer je vie od jedne tre-ine uesnika u eksperimentima pokazalo merljivo poboljanje zdravstvenogstanja izazvano istim placebom. Ovo je bio do te mere okantan rezultat zatadanju naunu javnost da je veliki broj institucija u svetu ponovio eksperi-ment. Rezultat ne samo da je potvren nego je bio ak i neto izraeniji u ko-rist placebo efekta.

Jo uvek nije do detalja poznat mehanizam koji omoguava da neaktiv-ne supstance budu tako efikasne, ali se zna da oekivanje i verovanje u po-voljan ishod leenja izaziva neke biohemijske promene u telu. Verovatno daovde nije re o fizikom ili molekulskom delovanju, nego o prostoj prome-


ni ponaanja, jer je prihvaeno miljenje da je veza izmeu bolesti i boles-nog ponaanja dvosmerna, dakle ne samo da zdravstveno stanje deluje naponaanje, nego i obrnuto. Ovo je izraeno ne samo kod ublaavanja bola,ve i kod bolesti kod kojih se simptomi oituju upravo u ponaanju, kao tosu poremeaji apetita i nekih seksualnih funkcija, bolesti zavisnosti i tako da-lje. Neki lekari veruju da placebo efekat nastaje u odnosu izmeu mozga i tela,ime se jaa odbrambeni mehanizam i ubrzava izleenje (Thorton, J.S. 1993).

Delano DuGarm navodi jednostavan primer moi placebo efekta. Dokje bio dete, imao je problema sa muninom i povraanjem svaki put kad jeputovao avionom. Jednom mu je stjuardesa rekla da e lako reiti taj problemako popije Alka-Seltzer pre leta. I uspelo je! Ali poto je ukus tog pia tekopodnoljiv za dete, on je sledei put pokuao sa samo pola ae, pa sepokazalo da je i to dovoljno. Neto kasnije utedeo je sebi svaku neprijatnost,jer je ustanovio da i samo sipanje Alka-Seltzera u au ima isti efekat.

Veliki broj grana alternativne medicine zasniva se na ovom mehanizmu,pa to ne moemo prosto da proglasimo za prevaru. Ako postupak dovede doizleenja bolesnika onda je to dobar postupak, bez obzira na metode kojimase slui. To je razlog da pri vrednovanju uinka svakog alternativca bude-mo maksimalno oprezni, jer kao to naivan ovek moe da ga neosnovanopreceni, tako i zagrieni skeptik moe da ga potceni. Stotinama godina,lekari su prepisivali mnoge beskorisne i esto opasne lekove. Ali krokodilski iz-met, ulje od mrava, magarea kopita i mahovina sastrugana sa kovega rtve na-silja jesu pomagali nekim bolesnicima, bar psihiki (Gifford-Jones, W. 1996).

Najpotenije bi bilo ako ne bismo ulazili u motive i u tehnike koje pri-menjuju iscelitelji, nego ako bismo alternativne medicinske postupke prostopodelili na one koji rade, one koji ne rade i one za koje nismo sigurni.Postoji i etvrta grupa postupaka, a to su oni koji ine tetu zdravlju pacijen-ta, i to posredstvom placebo efekta, ak i kad nadrilekar nastupa s najboljimnamerama. O ovome je 1997. upozoravao J. Dodes:

Placebo moe da bude tetan. Placebo reakcija moe da naui hroninubolest potvrujui i / ili pojaavajui obmanu o (zapravo nepostojeoj)bolesti. Pacijent tako moe da postane zavisan od nestrunog praktikantakoji primenjuje placebo terapiju.

Kako prepoznati alternativni pristup?

U vreme kad nauna medicina nije postojala, jedini lekari bili su vraevi. Onisu za svaku bolest imali lek i poto su ljudi malo znali o svom prirodnomimunolokom mehanizmu, izgledalo je kao da su sueni pauci i krila slepog

96

mia zaista imali efekta. Napretkom medicine dolo je do odvajanja na po-klonike tradicionalne i savremene medicine, ali danas ne samo da postoje tadva tabora, nego i cela lepeza izmeu njih - ljudi koji su se zaglavili negdeizmeu plemenskog vraa i savremenog lekara i koji svoju delatnost obavlja-ju u svom ardaku ni na nebu ni na zemlji. Zaklanjajui se iza imida na-uke, oni skupo prodaju svoju elju da se bave medicinom, sputanu nezna-njem, nekritikim odnosom prema svojim postupcima i neodgovornou zazdravlje pa i za ivote svojih pacijenata.

Za nas, potencijalne pacijente, to je najopasnija grupa. Teko je proitatinovine a ne spotaknuti se o oglase kojima se nude lekovi za sve bolesti - raz-ne trave, melemi, ajevi ili preparati za mravljenje, plodnost, jaanje miia,poboljanje seksualne moi, leenje elavosti i tome slino. Nude se i potpu-no ezoterina sredstva, kao to su razne amajlije i privesci.

Ono to prodaje ovakva sredstva nije njihov kvalitet niti mo da pomo-gnu u ouvanju zdravlja, nego sposobnost da ostave utisak na potencijalnekupce. Struni kreatori marketinkog nastupa umeju da se poslue i vrlo per-fidnim laima, izreenim u formi istine; recimo, ako na pakovanju ipsaproitate da je proizvod bez holesterola, okrenite poleinu pakovanja paproitajte sastojke natampane malim slovima. Videete da sam ips zaista nesadri holesterol, ali zato sadri zasiene masti koje e se pretvoriti u holes-terol kad ih pojedete.

U poslednje vreme, proizvoaima i uvoznicima u obmani pomae istruno medicinsko osoblje, ak i lekari koji su cenjeni u svojoj struci. Moglismo da vidimo reklamu (koja zauzima celu stranicu u novinama) za papirisa natampanim krstom koji treba da kupimo i da samo gledamo u njega pae doslovno svi nai problemi biti reeni; ko ne veruje, u to e ga ubediti (do-due, pomalo indirektno) detaljno citirana izjava i fotografija jednog uvae-nog psihologa. Takoe, videli smo i reklamu koja to moda ne kae direktno,ali iz koje emo lako izvesti netaan zakljuak da treba samo da koristimoodreenu vakau gumu i vie nema potrebe da peremo zube; ovu tvrdnjupotpisuje predsednik jedne nae medicinske institucije.

Oigledno je da je u kriznom vremenu erozija morala uinila da vie nepostoji institucija koja je sposobna i voljna da zatiti nas, obine ljude. ta on-da svako moe da uini da se zatiti sam?

Jedina sigurna zatita protiv nadrilekarstva i pseudonauke jeste ispra-van kritiki stav. Njega nije lako izgraditi, jer se pseudonauka veto prerua-va u nauku, pa treba imati zaista otro oko da bi se izbegle sve zamke i za-pazila razlika. Dva navedena sluaja to ilustruju, ali daleko od toga da su tojedini primeri - skoro svaki oglas iza koga stoji prevara, zaklanja se iza na-


une institucije koja je testirala proizvod. Mada nam reenina konstrukci-ja u oglasu sugerie da navedena institucija garantuje efikasnost proizvoda,ona u najveem broju sluajeva samo potvruje da proizvod koji kupujete nesadri tetne i otrovne materije, i to je sve. Tako bih ja mogao da pomeam e-er i brano i da ih skupo prodajem kao sredstvo protiv infarkta miokarda, ito uz legalan atest Zavoda za zatitu zdravlja. Jo ako tome dodam i malo as-pirina, verovatno bih (uz malo zakulisnih poslova) dobio i preporuku nekogod priznatih medicinskih autoriteta, jer bi on mirne due potpisao da moj lekinhibie enzim koji proizvodi prostaglandin (jer je to za aspirin tano), a toopet smanjuje rizik od sranog infarkta, koji je na prvom mestu u listi uzro-ka smrtnosti, to je takoe tano. Mnogi kupci e zato pouriti, ne bi li zati-tili svoje srce.

Postoje smernice koje bi mogle da pomognu u donoenju ispravnog su-da o neemu to se tritu nudi kao sredstvo za zatitu zdravlja, mada nepostoji ema koja bi mogla sa sigurnou da dovede do tanog zakljuka. Ov-de neemo pominjati ekstremne sluajeve, kao to su razne proroice ili stru-njaci za crnu i belu magiju, jer e njihove rtve postati oni koji ele da budurtve, i tu se nita ne moe. Pokuaemo da utvrdimo indikatore samo za onekoji se lano predstavljaju kao da dolaze u ime nauke.

argon. Treba znati da pseudonauka (samim tim i alternativna medicina)veto podraava nauni argon i da se rado slui imenima i citatima nauni-ka. Sreom, u medicini se pseudonauni argon lake prepoznaje, jer je uop-ten i prilagoen tome da ga pacijent odmah razume. Tako su izrazi kao toje balans ili harmonija postali stereotip u ponudi od strane pseudonauke,a lek e vam pomoi i da poveate asimilaciju hranljivih materiju i eliminacijutetnih iz svog organizma i da ivite u skladu sa prirodom.

Dobar indikator je i pripadnost leka energetskoj medicini, jer ako senudi sredstvo za koje ne postoji precizniji opis delovanja nego se uoptenotvrdi da poveava ivotnu energiju ili energetsko polje tela ili nekog orga-na, imamo dosta razloga za sumnju. Nauka poznaje nekoliko oblika energi-je, i svaki od njih ima svoj precizan naziv; ako se opis dejstva leka zaklanjaiza neke nedefinisane energije koju nauka ne poznaje, to je pokazatelj da jeverovatno re o praznom propagandnom sloganu.

Ako neki izraz ipak nije lako razumljiv, on kod pseudonaunog pristu-pa ne stoji u kontekstu shvatljivog naunog podatka niti mu je cilj da bilokoga edukuje, nego samo da nas impresionira. Proizvod je, recimo sa ksili-tolom (ne znam ta je, ali mora biti da je ba to ono to mi treba) ili sa hek-saplant kompleksom (nema sumnje da je neto mnogo zdravo, lepo zvui a iono plant lii na neku plantau).

98

Ponekad je potrebno malo panje da se otkrije prevara. Za jedan od do-maih lekova protiv hronine bolesti prodavac u reklami nudi garancijuizleenja 98%. Naravno, nigde nije navedeno ta ta garancija podrazumevaniti ta znai famoznih 98%. Ako, recimo, 100 ljudi kupi lek, da li se garan-tuje da e njih 98 biti izleeno, i ime e biti obeteeni ako ne bude tako?Izgleda da je taj broj ipak podeen tako da ostavi utisak na bolesnika (jer je98% nedostino visok procenat izleenja hroninih bolesti i za standardnemedikamente), a da svakog kupca koji ne bude izleen (kojih e, oprostite zamalicioznost, po svoj prilici biti mnogo vie od 2% a moda i celih 100%)sprei da dokae prevaru - jer niko nije ni tvrdio da je efikasnost stopostotna.

Pseudonauku je najlake prepoznati kad njeni zagovornici u promovi-sanju svoje strunosti zau u neka podruja nauke u kojima se ne snalazeba najbolje. udno je koliko se esto u arlatanskim edukativnim tek-stovima provlai izraz kvantna fizika. Ako neki postupak ili princip trebamistifikovati, onda mu se automatski lepi etiketa da se zasniva na principi-ma kvantne fizike ili kvantne mehanike. Rezon je prost da prostiji ne moebiti: poto je kvantna fizika za laike uvrnuta nauka, onda mora biti da sveto je uvrnuto ima veze sa kvantnom fizikom!

U knjizi Uvod u bioenergetsku medicinu, Stefanatos Doan (Stephana-tos Joane) otkriva nam tajnu da na osnovu Ajntajnove teorije kvantne fizike,ovi energetski koncepti koriste se u medicini za dijagnozu bolesti, prevenciju ileenje.

Ajntajnova teorija kvantne fizike? Ovaj genijalni teoretiar jeste daoznaajan doprinos razvoju ove nauke, pre svega teoriji foto efekta, ali tvora-ca kvantne fizike ima vie i svaki od njih ponaosob je dao vei ili bar isti do-prinos njenom stvaranju: Plank, Bor, Brogli, Hajzenberg, redinger, Pauli,Born, Jordan, Dirak... Ajntajnu su za besmrtnost u svetu nauke vie negodovoljne posebna i opta teorija relativiteta.

Ishrana. Postoji cela grana alternativne medicine koja se zasniva na tvrdnjida je najei (ili ak iskljuivi) uzrok bolesti pogrena ishrana i da se njenomkorekcijom bolest moe pobediti i organizam dovesti u zdravo stanje. Madapostoje bolesti za koje ovo vai, ipak veliki broj njih nema direktne veze sa is-hranom. U stanju stresa izazvanog boleu bolje je ne eksperimentisati i nemenjati radikalno reim ishrane (osim ako lekar to savetuje) jer bi i to bio no-vi, potpuno nepotreban, stres za organizam.

U istu grupu spada i pravac alternativne medicine (takozvana megavi-taminska terapija) koji zagovara leenje uzimanjem enormno visokih koliinavitamina, pre svega vitamina C. Poto se viak ovog vitamina lako izbacuje


iz organizma, ovaj vid leenja nema tetnih efekata, ali ni korisnih; izuzetakje epidemija gripa, kad e lekari ipak savetovati uzimanje ovog vitamina uveim koliinama od uobiajenih. Svi vitamini se ve nalaze u raznim namir-nicama, pa je (osim u retkim sluajevima) nepotrebno njihovo uzimanje usintetikom obliku. Ovo tim pre to nisu ba svi vitamini tako bezopasni; zaneke vai upozorenje da hipervitaminoza (preterano unoenje) moe da iza-zove zdravstvene probleme. Poveano unoenje vitamina A, recimo, izazivane samo pojavu suve i perutave koe i gubitak kose, nego i oticanje jetre islezine. Za neke forme raka ak se smatra da preterivanje sa vitaminimamoe da izazove bre irenje malignog tkiva i da umanji ansu za izleenje.

Oprezno sa biljnim preparatima. Leenje biljem je najstariji nain terapi-je medikamentima, a njihov znaaj u medicini ni danas nije umanjen. Napro-tiv, biljke su veoma vane u farmakolokim istraivanjima i proizvodnji leko-va, ne samo kad se neposredno koriste njihovi sastojci nego i kad se upotre-bljavaju kao bazni materijal za sintezu medikamenata ili kao modeli za ak-tivne sastojke u lekovima.

Mada je svaka tradicija koja se prenosi s kolena na koleno lep folklor-ni milje jednog naroda, efikasnost ove etno-medicine je rastegljiva kategorija.Tokom razvoja nauke za mnoge biljke je utvreno da li mogu da se koriste zaleenje ili ne, pri emu su neke od njih izale na rav glas zbog toksinihsupstanci koje sadre. Istina je da ima biljaka koje su efikasne kod leenja ne-kih bolesti i medicina je ve dala preporuke za takvu terapiju. S druge strane,mnogi sastojci iz tih biljaka su izdvojeni ili sintetisani jer su tako efikasniji,omoguavaju tanije doziranje i, to je najvanije, izbegava se uzimanje neis-pitanih supstanci. Ovo poslednje ne treba zanemariti jer biljke sadre na sto-tine hemijskih jedinjenja koja mogu da uine tok bolesti nepredvidljivim.

Naravno, to ne vai za ljudsku ishranu. Prirodna ishrana nije isto toi prirodno leenje biljem, kao to ni pesticidi i aditivi u hrani nisu isto to imedikamenti koji se koriste za leenje bolesti. Mada ni kod prirodne ishraneopreznost nije na odmet - zgodan primer za to su otrovne peurke, kojesadre dosta proteina, biljnih masnoa i ugljenih hidrata, pa ih ipak niko nekoristi za jelo.

U narodu jo uvek postoji zabluda da prirodno uvek mora da bude bo-lje i sigurnije od vetakog, pa poto je prirodna hrana kvalitetnija od indus-trijske (to niko ne spori), mora biti da je i narodsko leenje biljem neko-dljivo, jer dolazi pravo iz prirode. Istovremeno se medikamenti proglaava-ju za tetnu hemiju, pri emu se zanemaruje injenica da se u tabletama ikapsulama nalaze ista hemijska jedinjenja kao u biljkama (ponekad i izdvo-jena iz istih tih biljaka), samo u precizno odmerenim koliinama i bez suvi-

100

nih dodataka. Ovom verovanju doprineli su i pacijenti koji zloupotrebljava-ju lekove (uglavnom sedative i analgetike) mada oni upravo time demonstri-raju mo ovih medikamenata. Apsurd lei u tome to e za neeljene posle-dice biti optuena medicina a ne onaj ko je nainio greku u izboru leka ili unjegovom doziranju.

Naravno, sve ovo ne znai da je fitoterapija (to znai leenje biljkama,mada je do nedavno pravilno znaenje ovog pojma bilo samo leenje biljaka)nepoeljna i da je treba izbegavati. Naprotiv, savremena medicina dostaduguje tradicionalnoj ba zato to je od nje nasledila neke vrlo efikasne me-tode leenja biljkama. Jedino to u ovome nikako ne treba zaobii je konsul-tacija sa lekarom, jer zbog opasnosti od tetnih efekata nije preporuljivo eks-perimentisati sa ovom terapijom niti koristiti lekovite biljke koje potiu iz ne-sigurnih izvora. Zbog ovoga je Svetska zdravstvena organizacija 1996. godi-ne okupila grupu od 100 medicinskih eksperata iz raznih krajeva sveta kojisu dali preporuke i upozorenja za korienje velikog broja lekovitih biljaka.

Tajni recepti. Ako izuzmemo vojnu tehniku, svi naunici nesebino delesvoje znanje sa drugima, jer je to prirodan tok naunog razvoja. Isto se odno-si na medicinu: svaki lek vrlo brzo postaje opte dobro, ili (ako vlasnik paten-ta ne eli da proda prava za proizvodnju) bar postaje dostupan za nabavkuiz celog sveta. Ako je novi lek efikasan, to odmah podstie panju svih medi-cinskih institucija i niko ga ne uva kao tajnu, jer naunik doivljava velikulinu satisfakciju kad dobije priznanje od svojih kolega.

S druge strane, nadrilekari ljubomorno uvaju tajne svojih lekova jer se,valjda, plae da e drugi otkriti da iza njih lei prevara. Dakle, ako neko po-nudi medikament za koji tvrdi da ga medicina ne poznaje, neka to bude in-dikator da se treba dobro raspitati o njegovoj efikasnosti.

Ne postoji lek koji lei sve. Mnogi alternativci tvrde da imaju lek za svebolesti, ali treba znati da takav lek ne postoji; svaka bolest zahteva posebannain leenja, a mnogi od tih naina su meusobno komplementarni i naorganizam deluju na suprotne naine. Ako, recimo, pronaete lek koji nor-malizuje krvni pritisak, to je znak da on ne lei nita; pritisak je mogue jed-nim medikamentima smanjiti a drugim poveati, ali ne i normalizovati.

Reklama za svemogui lek propraena je spiskom bolesti koje je nji-me mogue izleiti. Najbolje je da vae poverenje u lek bude u obrnutoj pro-porciji sa duinom tog spiska.


Pare i ivot umesto Pare ili ivot

Postoji kategorija nadrilekara koja zasluuje da o njima govorimo na posebannain. To su oni koji vrebaju samo ljude obolele od najteih bolesti, onih kojenauna medicina smatra praktino neizleivim. Najunosnije trite za ovespecijaliste ine oboleli od raka.

Medicina je u znatnoj meri objasnila mehanizam nastanka i irenja ovestrane bolesti, ali poto kvar nastaje u eliji na molekularnom nivou (ugenetskom kodu) i brzo se umnoava i iri deobom elija, put do pronalaskaefikasnog leka je dug i jo uvek je neizvesno kada e biti krunisan uspehom.Zato su alternativci, ne pokuavajui da shvate pravu prirodu bolesti, razvilisvoje pristupe bazirane na metafizikim spekulacijama. Po jednoj od ovihteorija, rak je simptom (a ne bolest) iji uzrok treba traiti u pogrenoj ishrani,stresu ili okruenju u kome ovek ivi. Lek se, dakle, nalazi u pravilnomizboru hrane, medikamentima koji potiu iz prirode i mobilisanju mentalnihi duhovnih snaga pacijenta. Ova terapija se predstavlja kao prirodna i ne-kodljiva, a medicinska kao opasna jer ne lei pravi uzrok bolesti, slui seseenjem (hirurkim intervencijama), trovanjem (citostaticima) i zraenjemime samo slabi prirodne sposobnosti organizma za samoizleenje.

Kad nekoga zadesi nesrea da dobije dijagnozu bolesti kao to je rak, oni njegovi najblii ulaze u teak period u kome e im vie nego ikad biti potre-bna pomo i razumevanje okoline. Nee svako od prijatelja i poznanika ume-ti da pronae pravi nain da bude od koristi, pa e ponekad dolaziti i do su-koba miljenja oko toga kako se treba postaviti prema tekoj bolesti. Ako bo-lesnik i njegova porodica pripadaju grupi realista i skeptika koji gaje povere-nje prema naunoj medicini, mogu da raunaju na otru konfrontaciju sa oni-ma koji bi prevrnuli svaki kamen ne bi li nekako pobedili bolest. To su oso-be koje pripadaju kulturolokom miljeu za koji je upravo takvo ponaanjestvar pristojnosti, pa zato nikad (ak ni posle smrti pacijenta) nee priznati daje ta akcija bila obino uznemiravanje bolesnika i njegove porodice.

Ovo je veoma delikatna situacija i sukob miljenja moe da dovede donepotrebnog rasipanja energije u trenutku kad je treba usmeriti na vanijestvari. Dr. Elizabet Kibler-Ros (Elizabeth Kubler-Ross) je u knjizi Smrt:poslednji stepen u odrastanju (Death: the final stage of growth) navela fazekroz koje prolaze skoro svi koje je zadesila neizleiva bolest: najpre gnev, za-tim poricanje, pa cenkanje (pogodba sa boleu), depresija i na kraju prih-vatanje sudbine i manje-vie racionalna priprema za neizbean kraj. Jedanzanimljiv televizijski film koji obrauje ovu temu, Ko e voleti moju decu,snimljen je po istinitom dogaaju. U njemu En Margaret igra ulogu siroma-

102

ne samohrane majke koja, znajui da je obolela od raka, preostalih nekolikomeseci ivota provodi u pokuajima da pronae domove u kojima e zbrinu-ti desetoro svoje dece.

U tako tekim okolnostima, bolesnika e s jedne strane opsedati profe-sionalci sa sumnjivim motivima nudei im svoje isceliteljske usluge, a s dru-ge poznanici koji e ga (uglavnom iz najbolje namere ali bez puno razmilja-nja) ubeivati da pokua jo samo ovo ili mu stalno pronalaziti novenadrilekare koje je preporuila kominica od roake jedne prijateljice. Protiv-nici ovog pristupa u takvoj situaciji obino uvaju svoje miljenje za sebe, jerse (ne bez razloga) oseaju kao da su im usta zapuena jo pre nego to suizgovorili i prvu re.

A posle smrti bolesnika? Porodica i prijatelji se posle prvog oka teemilju bar smo pokuali sve to se moglo ili su u takvoj depresiji da im nepada na pamet da bilo koga pozivaju na odgovornost. Materijalni gubitak sepreutkuje, neto iz stida pred drugima a neto iz potovanja prema pokoj-niku. Nadrilekara obino vie niko nita ne pita, a ako se i to dogodi on e sa-mo izvaditi iz arsenala neki od standardnih izgovora, pre nego to mu navrata zakuca sledea rtva.

Ako elite da doete do brze i lake zarade a pripadate grupi ljudi kojine znaju za griu savesti, najbolje ete proi bavei se prodajom leka protivraka. Neka vas ne brine to to nemate takav lek - prodajte bilo ta (mnogi veprodaju razne nekodljive travke razmuene u medu ili slino) i sasvim si-gurno ete imati trite, kupce koji e vas opsedati, besplatno e vas reklami-rati drugima, nikada nee pitati za cenu niti e vas optereivati pitanjimaposle neuspenih terapija a uz to neete imati problema ni sa zakonom.

Ovo, je inae, prilino star recept za laku zaradu; ve hiljadama godinaputujui trgovci prodaju razne eliksire za koje se zaklinju da vraaju zdrav-lje, mladost, snagu, polnu mo i sve to je na ceni.

Da li ajkule oboljevaju od raka?

Jedan od savremenih lekova za koje se tvrdi da lee rak ili da pomae u nje-govoj prevenciji, spravlja se od ajkuline hrskavice. Za popularnost ovog lekazasluan je Vilijam Lejn (William Lane), autor knjige Ajkule ne dobijaju raki drugog izdanja koje nosi naziv Ajkule jo uvek ne dobijaju rak. Naalost,ova tvrdnja nije tana - ajkule ipak dobijaju rak! Na spisku kancerogenih obo-ljenja koja ih ugroavaju nalaze se i ona sa najgorom prognozom: melanom,tumor mozga, rak krvi i krvnih sudova, pa ak i rak hrskaviavog tkiva, odkoga se pravi svemoni lek.


Osnova za verovanje u efikasnost leka jeste tvrdnja da on sadri angio-genezne inhibitore, koji spreavaju formiranje krvnih sudova u organizmu,pa samim tim i unutar kancerogenog tkiva. Anti-angiogenezni efekat (do-due, sasvim skroman) zaista je postignut u laboratorijskim uslovima, ali sa-mo u epruveti, a ne i u ljudskom ili ivotinjskom organizmu.

U glasniku Amerikog udruenja za kliniku onkologiju objavljeni surezultati manje studije koja se bavila ispitivanjem efikasnosti ovog leka. Lekje dobijalo 58 pacijenata obolelih od raka tokom 12 nedelja i ni kod jednognije dolo do izleenja niti do poboljanja klinike slike. Istina, dva pacijentasu prijavila privremeno poboljanje subjektivnog stanja, to se oekivalo i bezterapije. Kasnije je sprovedeno jo nekoliko slinih studija i ni jedna nije dalarezultate koji bi ukazali na vezu izmeu uzimanja ovog leka i toka bolesti.

Zanimljivo je da zagovornici ovog naina leenja raka nikad nisu poku-ali da objasne jedan prost apsurd - da je aktivna supstanca koja se izdvaja izhrskaviavog tkiva ajkule zapravo protein koji se pod dejstvom eludanihsokova vari kao i svaki drugi. Posledica je oigledna - lek (koji se inae uzimaoralno) zapravo i ne stie do obolelog tkiva u organizmu! Slino bi bilo i sainsulinom koji uzimaju oboleli od eerne bolesti; njima bi svakako bilo lakeda piju tablete nego da se bodu iglom svaki dan, ali bi u tom sluaju i on biosvaren i ne bi izazvao nikakav efekat.

Lekovi koji se baziraju na ajkulinoj hrskavici relativno su skupi. Kom-plet medikamenata za terapiju od 16 nedelja kota oko 3000 dolara. Postoje ijeftinije varijante ovog leka, koje uz ajkulino hrskaviavo tkivo sadre i razneaditive i standardna neaktivna sredstva za popunjavanje mase leka, ali jeposle ispitivanja objavljeno upozorenje da su neki dodaci koji se ovde koristeotrovni za oveka. Osim toga, utvreno je da ajkulina hrskavica sadri sas-tojke koji usporavaju rast dece i fetusa, usporavaju zarastanje rana posleoperacija (koje, na alost, esto prate obolele od raka), smanjuju broj belihkrvnih zrnaca (to slabi prirodnu odbrambenu mo organizma) i kod nekihpacijenata izazivaju dijareju, to inae pojaava negativne efekte konven-cionalne terapije citostaticima i zraenjem.

Za rasplet prie o leenju raka ajkulinom hrskavicom dugujemo za-hvalnost samom Vilijamu Lejnu, autoru knjige Ajkule ne dobijaju rak iosnivau kompanije Cartilage Technologies koja je proizvodila i prodavalalek. Lejn je 1996. godine prodao firmu (posle ega je ona preimenovana u BioTherapies), i izjavio za tampu da je (citiramo): hrskavica ajkule potpunoneefikasna u leenju raka!

Ako postoji jo neko koga nije okirao ovakav obrt, trebalo bi da ujenastavak Lejnove izjave, jer ona zasluuje istaknuto mesto u istoriji alterna-

104

tivne medicine: Jeste, proizvodi prve generacije zaista nisu bili efikasni,ali je on zato stvorio proizvode druge generacije koji jesu! U emu je razli-ka? Pa, Lejn nam otkriva i tu tajnu: nije svejedno da li se koristi svea ili za-mrznuta hrskavica. I u tome je cela mudrost!

Ne treba sumnjati da Vilijam Lejn i ovoga puta dobro zna ta radi, jer etrite prihvatiti njegov novi proizvod i on e se prodavati isto tako dobrokao i stari. Nevolja je u tome to se ova pria ne zavrava na ajkulinoj hrska-vici, nego je u igri ceo niz lekova koje nadrilekari spravljaju od divljih ivoti-nja. Tu je krljut krokodila, oklop i krv kornjae, nekoliko lezda jelena, mi-ii sa ruku majmuna, rog nosoroga, una kesa medveda, zubi i polni organitigra i jo mnogo delova tela ivotinja koje se love i ubijaju samo zato da bise od njih spravljali i skupo prodavali beskorisni preparati.

Pljakai zdravlja

Dr Viljem Dervis (William T. Jarvis), osniva i predsednik amerikog Na-cionalnog vea za borbu protiv zdravstvenih obmana (NCAHF, NationalCouncil Against Health Fraud), u knjizi Pljakai zdravlja (The Health Robbers)priloio je listu naina na koje alternativci mogu da priine tetu bolesniku injegovoj okolini. Kategorije tete su ekonomska, direktna, indirektna, psiho-loka i socijalna.

Ekonomska teta. Ukupna koliina novca koju bolesnici od raka godinjepotroe na alternativnu terapiju nije poznata, ali se procenjuje da ona samo uAmerici znatno premauje milijardu dolara, to je inae suma koja se u svetupotroi za nauno istraivanje ove bolesti. Finansijski udar na bolesnike i nji-hove porodice moe da bude katastrofalan ako uu u zamku alternativaca,jer su mnogi spremni da zloupotrebe njihovo oajanje ne bi li im iscedili iposlednju paru. Dr. Dervis navodi sluajeve u kojima su porodice obolelihpotroile celu uteevinu i ule u dugove, pa ak izgubile i kue i imanja (priemu, naravno, bolesniku nije bilo pomoi).

Direktna teta. Alternativna terapija moe da izazove ozbiljne povrede, ne-potrebnu patnju i bolove, unakaavanje pa i prevremenu smrt bolesnika. Le-kovi koji se u improvizovanim uslovima spravljaju od kotica kajsija(Laetrile) ponekad sadre dozu cijanida opasnu po ivot, terapija sirovimmlekom moe da izazove infekciju salmonelom, klistir od kafe uzrokuje elek-trolitiki debalans u organizmu, energinom masaom je mogue izazvatioteenja organa i unutranje krvarenje, pregrevanje tela pacijenta izazivaoteenja mozga, a nanoenje korodivnih hemikalija na kou zahvaenu ra-


kom stvara teke opekotine. Portugalski nadrilekar Manuel Dinis Pimentel je1998. godine optuen za ubistvo 8 i pokuaj ubistva jo 21 pacijenta koje je le-io od raka tako to im je kou posipao prahom koji sadri pesticide. Ovo jesamo jedan primer - lista je duga, a zajedniko za sve nabrojane postupke jeda nemaju nikakvog pozitivnog uticaja na tok bolesti.

Dr Dervis je naveo sluaj koji je kao sudski vetak slubeno istraivao.Rut Konrad (Ruth Conrad), iz drave Ajdaho, obratila se naturopatu (alterna-tivcu koji lei iskljuivo prirodnim preparatima) radi lake povrinske povre-de ramena. On je usput primetio ispupenje na njenom nosu, proglasio ga zarak i prodao joj biljni melem kojim e ga mazati. Posle nekoliko dana telefo-nom ga je obavestila da je koa na nosu i oko njega boli i da su se pojavileprugaste mrlje preko obraza, na ta je dobila odgovor da je to dobro jer temrlje lie na (ivotinju) raka, a i sama bolest je rak. Takoe joj je rekao datreba da pojaa terapiju melemom. Posle nedelju dana, vei deo njenog lica,ukljuujui i nos, bukvalno je nestao! Bilo je potrebno 17 plastinih operacijakojima je za tri godine delimino rekonstruisan uniteni deo lica.

Ovo nesreno iskustvo otvara jo jedan problem alternativne medicine- nestrunu dijagnozu bolesti. Rut Konrad nije ni imala rak; izraslina na no-su bila je bezopasna i lako se mogla sanirati ambulantnom intervencijom, sa-mo je trebalo obratiti se lekaru. Ona je, dakle, osim toga to je doivela tekofiziko oteenje, trpela i nepotrebne duevne patnje jer je mislila da bolujeod neizleive bolesti.

Indirektna teta. Rak je bolest koju u mnogim sluajevima medicina moeda izlei ili bar da znaajno produi ivot pacijentu, pod uslovom da se sa te-rapijom pone odmah posle potvrene dijagnoze. Zato je prava tragedija kadse dragoceno vreme izgubi u neefikasnim terapijama.

Izgleda da su, bar to se tie indirektne tete, najopasnije dijete ili nekedruge terapije koje se svode na posebne reime ishrane jer dugo traju, od njihse (za razliku od terapije medikamentima) ne oekuje brzo ozdravljenje i naj-ee proe puno dragocenog vremena pre nego to pacijent shvati da odnjih nema nikakve koristi.

Sluaj iz arhive doktora Dervisa opisuje tragian put koji je prela vla-snica prodavnice zdrave hrane koja je imala rak dojke. Mada je u proseku80% ovakvih tumora benigno, njen je bio maligni.

Poto je ona mnogo puta ranije drugima preporuivala specijalne dijeteu slinim sluajevima, odluila je da isto primeni i na sebi. Najpre se oprede-lila za metod iz knjige Leenje groem (The Grape Cure). Prema ovojknjizi groe ima snano antiseptiko dejstvo koje pomae da se odagna sva-

106

ko zlo i da se istovremeno formiraju nova tkiva. Pacijent moe da postigne pro-ienje tako to e jesti iskljuivo groe, dok ne pone da gubi na teini. Usledeoj fazi se dozvoljava dodavanje voa, paradajza i sirovog mleka. Treafaza uvodi sirovu hranu, a etvrta je meana dijeta. Posle nekoliko meseci,bolesnica je odustala od ovoga jer je bilo oigledno da dijeta nije zaustavilarast tumora.

Potom je posetila herbalistu (specijalistu za terapiju lekovitim biljem)koji je sledeih est meseci pokuavao da je izlei, ali je tumor i dalje rastao.Zatim je otila u Meksiko kod terapeuta koji pacijente lei supstancom laetri-le, koja se dobija iz kotice kajsije. Posle nekoliko nedelja pozvala je suprugada je vodi kui jer se pokazalo da ni to ne deluje. Sledeih godinu dana je pro-vela kod kue, gde je pokuavala razne terapije i uz koje je jedinu negu dobi-jala od supruga. Poto je tumor narastao do dramatinih razmera i bolovi supostali nepodnoljivi, konano se, po prvi put, obratila lekaru i odmah jesmetena u bolnicu. Umrla je posle pet dana.

Najudniji deo prie govori o tome da je ona otila u grob uverena da jesve vreme inila ispravnu stvar. Njen suprug, koji je doktora Dervisa detalj-no upoznao sa celom priom, takoe je rekao da smatra da je odluka o lee-nju dijetom bila ispravna. On, naime, zna gde su nainili greku i ako se je-dnoga dana i sam razboli od raka, primenie ispravan tretman i izleie se.Nastavio je da vodi prodavnicu zdrave hrane, da alje ljude kod herbaliste ida propagira leenje koticom kajsije.

Psiholoka teta. Tok bolesti je esto takav da se naizmenino smenjujusubjektivna pogoranja i poboljanja stanja, to pacijenta esto navodi na po-grene zakljuke o uspenosti terapije. Ovo je poznato kao Post Hoc zabluda(Post hoc ergo propter hoc = posle ovoga dakle zbog ovoga), kod koje se pri sva-koj remisiji (poboljanju stanja) pomno pretresaju stvari koje su uinjene ne-posredno pre toga i izvodi se netana uzrono - posledina veza. Ovi pogre-ni zakljuci postaju deo iskustva i rado se prenose drugima, pri emu u njihsvi imaju veliko poverenje jer su autentini i dolaze od samog bolesnika kojiih je iskusio na svojoj koi.

Najvea teta nastaje kad se takav pogrean zakljuak odnosi na terapi-ju kod nadrilekara, jer se time i nehotice pomae irenje kruga obmanutih ioteenih ljudi. Ovaj psiholoki mehanizam najei je nain na koji samo-zvani iscelitelji regrutuju nove klijente za svoj tretman. Ovakvo pogrenoubeenje lako moe da dovede do verbalnog sukoba sa okolinom koja se pre-ma zakljuivanju odnosi kritiki, pa ak i do paranoidnih ideja kod bolesni-ka da mu niko ne eli dobro, kad ga odvraa od stvari koje su mu nesum-njivo pomogle.


Osim to tokom bolesti dolazi do kratkotrajnih remisija, do zablude ouspenosti terapije esto dovodi i pogrena dijagnoza (ako je bolest takva dasimptomi samo lie na rak, ako je forma tumora benigna ili ako je bolest re-zultat uobrazilje). Postoji i mogunost da je terapija koja se sprovodi u medi-cinskoj ustanovi uspena mada niko to ne uzima u obzir, ili da je tok bolestitakav da bolesnik prosto ostaje u ivotu due nego to se to oekivalo.

Socijalna teta. Svaki od nabrojanih naina na koji se oteuje pojedinac injegova porodica istovremeno nanosi tetu i drutvu, ali najvea socijalnateta nastaje od pomeranja sistema vrednosti. Drutvo u kome se vie panjepoklanja onima koji mistifikuju prirodu nego onima koji je demistifikuju ipokuavaju da je objasne, nosi teak teret u borbi za prosperitet.

Fraze koje pobeuju

Evo nekoliko uobiajenih slogana koje alternativci koriste u pokuajima dauvere publiku da njihova terapija zasluuje panju. Oni su esto pravi maj-stori za marketing, jer umeju da pronau put do naeg emocionalnog bia ida nam ponude ba ono to nam treba. Onima koji trpe bolove oni nudeolakanje, neizleivo bolesnima izleenje, zabrinutima za zagaenje ivotnesredine nude prirodne sastojke, a za one koji sumnjaju, tu su brojna sve-doenja izleenih ljudi koji su sada zdravi, vitki, snani i sreni. Dakle, da lipadate na slogane kao to su...

Mi leimo oveka, a ne bolest.

Nema nieg loeg u tome da terapeut pomogne pacijentu da izmeni svoj stilivota tako da bude zdraviji i vitalniji i da svoj emocionalni ivot uinibogatijim. Svaki dobar lekar e uiniti isto. Nevolja je u tome to se ovo estokoristi kao izgovor zato terapeut ne prilazi leenju bolesti, a upravo to jeproblem zbog koga se pacijent i obratio za pomo.

Veliki broj ljudi nam je poklonilo poverenje

Kad bi nauna medicina bila efikasna, ne bi se toliko ljudi obraalo nadrileka-rima. Da li je ovo tano? Otprilike isto kao i konstatacija da su astronomiodgovorni za popularnost i zloupotrebu astrologije.

Terapija bez tetnih efekata

Ovo je uglavnom tano - alternativna terapija je najee nekodljiva, dok esavremena medicina ponekad reiti jedan zdravstveni problem a nainitidrugi. Ipak, ako hoete da primenite lek koji ima mo da vas izlei, moraete

108

da se pomirite s tim da e moda imati i mo da vam nakodi. Zato je uve-deno vano pravilo da korist mora da bude znatno vea od tete. Alternativ-na terapija je u najveem broju sluajeva (mada ne uvek) samo predstava zapacijenta, i ona uglavnom ne moe ni da mu pomogne ni da mu nakodi.

Mi nastupamo tamo gde je medicina nemona

Omiljeni argument nadrilekara je da oni lee sve i da kod njih nema bezna-denih sluajeva. Ipak bi samo kratak uvid u istorije bolesti pokazao da ovonije tano, ali je ovaj slogan sa marketikog gledita veoma efikasan, buduida se novim pacijentima nikad ne prua mogunost da provere ove tvrdnje.

Nauno dokazana efikasnost

Ako nije re o standardnom medicinskom postupku koji nadrilekar proturakao svoj izum, onda se iza ovoga esto krije licemerna la. Ponekad je to loainterpretacija naunih istraivanja, nekad falsifikovanje rezultata, a nekad inavoenje naunih injenica koje su impresivne ali nemaju veze sa tvrdnjomkoju bi alternativac eleo da dokae. Malo insistiranja na detaljima i kon-sultacija sa strunjacima dovee onoga ko ovo tvrdi u neugodan poloaj.

Lek koji se generacijama prenosi s kolena na koleno

Ovo bi trebalo da nas uveri da je lek efikasan, jer da nije, ne bi se tako dugokoristio. Ipak, delotvornost leka nije u srazmeri sa njegovom starou; miemo se u poglavlju Nauka i pseudonauka / Mehanizmi verovanja upoznati sapsiholokom mehanizmima koji omoguavaju dugi opstanak zabluda u na-rodu. Mnogi savremeni (i, bez sumnje, efikasni) lekovi imaju veoma kratkovreme aktivne upotrebe, ali ne zato to su loi, nego zato to njihovo mestoubrzo preuzimaju jo bolji.

Nauna medicina nema odgovore na sva pitanja

Ovo je tano, uostalom niko to i ne porie. Istina je, ipak, da njen efektan me-tod istraivanja stalno pronalazi nove odgovore na pitanja o funkcionisanjuljudskog organizma i lekove za nove bolesti. Alternativna medicina je, bar tose tie efikasnosti, jo uvek tamo gde se nalazila na poetku, jer se ona koristimetodologijom koja je titi od bilo kakvog napretka.

Nita vas ne kota da pokuate

Vredi razmisliti na trenutak o ovoj tvrdnji, jer nije teko videti koliko je onaopasna. Ispravan izraz bi trebalo da glasi Moglo bi mnogo da vas kota akopokuate.


Neke od grana alternativne medicine

S obzirom da je je alternativna medicina preputena stihijskom razvoju, nepostoji detaljna sistematizacija njenih grana. Mada postoje meunarodniseminari na kojima iscelitelji iz celog sveta razmenjuju iskustva, ipak se zamali broj grana alternativne medicine moe rei da primenjuju opte propi-san i usvojen postupak. Umesto toga, svaki terapeut je razvio svoje metode,to oteava opis postupaka leenja jer je nemogue nabrojati bezbroj varijantikoje pripadaju lokalnim standardima. Zato opise koji slede treba prihvatitisamo kao primere moguih varijanti pojedinih grana alternativne medicine.

Bioenergija

Ako je verovati bioenergetiarima, svako ivo bie je okrueno energetskimpoljem koje se zove aura. Ovo polje ne sadri neku od energija koje poznajefizika (to je ve u startu ini nemerljivom pomou standardnih naunih me-toda), nego kompleksnu, dinamiku ivotnu energiju koju stvara ljudskiduh, njegova svest, emocije i intuicija. Neki ljudi za sebe tvrde da su u stanjuda vide auru, to im se moe verovati jer postoje oblici migrene, epilepsije iliporemeaja centra za vid u mozgu koji uzrokuju takva zamuenja vida. Oso-ba koja ima glaukom oka, takoe vidi oko svakog svetlog predmeta pojassastavljen od duginih boja.

Pojam aura, inae, ima dva znaenja. Jedan je isto medicinski i pred-stavlja skup simptoma koji nagovetavaju poetak nekog napada (na primerepilepsije ili migrene) i kojih je bolesnik svestan, pa tako moe da ih iskoristida bi se pripremio za napad. Mi ovde ne govorimo o tome, nego o auri kaoastralnom omotau oko tela, to nema nikakve veze sa prvim znaenjem. Po-klonici Novog Doba tvrde da pomou aure moe ne samo da se dijagnostiku-je svaka bolest, nego i da se izlei delovanjem na auru pacijenta. Ovaj vid te-rapije se kod nas i u istonim zemljama zove leenje bioenergijom, a na zapa-du terapeutski dodir (therapeutic touch ili skraeno tt). Terapija aure je netoiri pojam, jer taj termin osim bioenergetskog leenja obuhvata jo neketehnike, kao to je leenje kristalima, aura-soma (delovanje kombinovanimvibracijama kristala, boja, svetlosti i mirisa na obolelu osobu) i tako dalje.

Savremeni postupak leenja bioenergijom su 1972. godine razvile Dr.Dolores Kriger (Dolores Krieger), pripadnica budistike vere, koja je kasnijepostala profesor na Njujorkom Univerzitetu i Dora Van Gelder Kunc (DoraVan Gelder Kunz), potpredsednik Teozofskog Udruenja, okultista i alterna-tivni isceljitelj. Ovom svom umeu odmah su poele da poduavaju bolniar-

110

Alternativna medicina 111

ke, i iznenaujue visok odziv polaznica teaja je doprineo brzom irenju po-pularnosti ovog postupka.

Evo kako izgleda postupak predstavljen u etiri faze, kako su ga propi-sale autorke:

1. Terapeut se koncentrie. U ovome moe da se potpomogne mantromili nekom drugom metodom za meditaciju.

2. Pacijent je u leeem stanju tokom seanse. Terapeut primie dlanovena nekoliko ina iznad pacijentovog tela i skenira telo od glave ka sto-palima. ake terapeuta su postavljene horizontalno, tako da se palevidodiruju, sa dlanovima okrenutim nadole. Neposredan dodir izmeu te-rapeuta i pacijenta nije potreban; njihova energetska polja meusobnodeluju bez fizikog kontakta. Terapeut e osetiti razne manifestacijeenergije, nabrojaemo neke: toplotu, hladnou, peckanje, teinu i privla-enje. Ovo e mu omoguiti da odredi koja vrsta debalansa je u pitanju- lokalni debalans, manjak ili potpuno odsustvo energije, i tako dalje.

3. Sledei korak je smirivanje. Terapeut pokree ruke u krunim po-kretima, kao kad isti. Ovo ujednaava energetsko polje tako to nagomi-lanu energiju sa nekih taaka rasporeuje ravnomerno.

4. Poslednju fazu ini modulacija. Terapeutove ruke lebde iznad de-lova pacijentovog tela koji imaju neizbalansiranu energiju. Terapeutimogu da imaju razliite pristupe u ovoj fazi, prema svom nahoenju.

Napomena: ovaj postupak moe da se primeni na odraslima, deci, beba-ma, kunim ljubimcima kao i ostalim ivotinjama, pa i biljkama.

Kod nas je velikoj popularnosti bioenergije doprinela Duna Davitavili,kod koje su mnogi bolesnici ili u tadanji Sovjetski Savez na terapiju. Tako-e, sklonost medija (pre svega tampe) ka senzacijama doprinela je munje-vitom irenju popularnosti bioenergetskog leenja, tako da danas veliki brojljudi pogreno smatra da je ovaj vid leenja nauno verifikovan. Zato trebarei da postojanje aure kao energetskog polja nije nikada nauno dokazano,kao ni delotvornost bioenergije. Pa ipak je njena popularnost veoma velika i,po svoj prilici, i dalje raste. Mada se kod nas bioenergijom jo uvek ilegalnoili polulegalno bave samo pojedinci, u svetu ima bolnica u kojima je ona za-uzela legalno mesto kao deo terapije.

Ovo ne znai da je nauna medicina spremna da prizna postojanje aurei bioenergije, nego da prosto eli da iskoristi injenicu da ovaj vid leenja us-peno nadoknauje nedostatak toplog ljudskog kontakta izmeu lekara i pa-cijenta u hladnim i odbojnim bolnicama. Za ovo se uglavnom osposobljava-

ju bolniarke i medicinske sestre, kojima nije potrebno poznavanje medicinena nivou specijaliste da bi se druile sa pacijentima i time popravljale njiho-vo psihiko stanje. Primicanjem dlanova pacijentovoj zamiljenoj auri onesvakako nee nainiti nikakvu tetu njegovom zdravstvenom stanju, ali e gazato uiniti mirnijim i zadovoljnijim. Osim toga, placebo efekat e doprinetida se u manjoj ili veoj meri potisnu bolovi i da se svedu na manju meru hi-pohondrijske ideje koje u bolnicama uvek opsedaju pacijente.

Sa ovim se, naravno, nee sloiti poklonici bioenergetskog leenja jeroni odluno odbijaju svaku sumnju u ovu terapiju. Uvoenje bioenergije ubolnice doiveli su kao definitivnu pobedu, smatrajui da je time stavljenataka na svaku dalju polemiku sa skepticima. Sada se ve odravaju brojnimeunarodni simpozijumi na kojima hiljade terapeuta iz celog sveta razme-njuju iskustva. I upravo su na jednom takvom simpozijumu uvaeni stru-njaci iz ove oblasti dobili ozbiljan udarac, utoliko tei to je burno propraenod strane tampe. Razlog za veliki publicitet je prost - u ovom duelu je, sli-no prii Carevo novo odelo, dostojan protivnik bila jedna 9-godinja de-vojica. Njeno ime je Emili Roza (Emily Rosa).

Car je go

Dok su organizatori vrili poslednje pripreme za simpozijum bioenergetia-ra, i Emili je imala pune ruke posla: trebalo je osmisliti projekat za naunuizlobu u osnovnoj koli koju je pohaala. Ovakve izlobe spadaju u normal-nu kolsku aktivnost u Americi, na njima deca demonstriraju razne eksperi-mente i nauna ispitivanja, ne samo iz prirodnih, nego i drutvenih nauka.Emili je dobila ideju da iskoristi simpozijum koji se odravao u njenom gra-du i da izvede test koji bi joj dao odgovor na pitanje koliko su bioenergetia-ri zaista u stanju da osete energetsko polje. Pronala je veliku kartonsku ku-tiju i odsekla jednu njenu stranicu. Makazama je na rastojanju od oko polametra izrezala dva otvora kroz koje mogu da se provuku ruke, i time je bilaspremna za test.

Svoj rekvizit donela je na simpozijum, pronala prazan sto i na njegovupovrinu privrstila karton u vertikalnom poloaju. Svim terapeutima jeuputila poziv na test; odazvala se 21 osoba, sa radnim iskustvom od 1 do 21godine u oblasti bioenergetske terapije. To je bio dobar uzorak za ispiti-vanje; ako je iko sposoban da akama oseti auru, to bi morali da budu oni.

Svaki pojedinani test tekao je ovako: s jedne strane kartona za sto sedaterapeut i provlai ruke kroz otvore sa akama okrenutim nagore, a s drugestrane Emili stavlja jednu svoju aku okrenutu nadole na 5-10 centimetaraiznad jedne od provuenih aka. Iznad koje, leve ili desne? Karton spreava

112

da terapeut to vidi, pa mora da se po-slui oseajem za energetsko poljeda bi pogodio, za ta je imao na ras-polaganju neogranieno vreme.

Evo rezultata: od ukupno 280pokuaja, bilo je 123 pogotka, to iz-nosi 44%. Pod pretpostavkom da te-rapeuti nisu u stanju da osete bio-energetsko polje, oekivani rezultattrebalo bi da se kree oko 50%, kaokad bi ovek bacao paru i pogaaoglava-pismo. Razlika od 6% nijestatistiki znaajna.

Terapeuti su se nali u neobranom grou. Objanjenje za ovaj neuspehbilo je da oni nisu pre toga mogli da se upoznaju sa Rozinom akom, pa imje ona dozvolila da dodiruju njenu ruku koliko ele, posle ega je test ponov-ljen. Ovoga puta sa jo slabijim rezultatom: 41% pogodaka.

lanak o ovom testu objavljen je u strunom asopisu urnal amerikogmedicinskog udruenja (Journal of the American Medical Association, JAMA), akomentare je odmah dala i dnevna tampa. Ubrzo su poele da pristiu i kri-tike testa od strane bioenergetiara - prvi je, pod naslovom Sram te bilo, de-vojice (Shame on you, girl), stigao od Morin Gembl (Maureen Gamble), iz ud-ruenja bioenergetiara. Ipak, niko nije traio ponavljanje eksperimenta.

Primedbi je bilo mnogo. Recimo, Emili je bila pristrasna zato to je nje-na majka aktivista skeptikog pokreta (to objektivno nema veze sa isprav-nou testa). Zatim, bioenergetiari mogu da izlee ljude ak i kad ne osetepolje svojim akama, a inae mogu da ga osete samo kod bolesne osobe (ovose kosi sa njihovim sopstvenim tvrdnjama). Pa onda, injenica da se poljeprostire na oko 80 centimetara oko osobe, to je dovelo do toga da su obe ru-ke terapeuta bile pokrivene poljem, i tako dalje.

Ovaj podatak o dometu polja, prvi put iznet tek posle ovog testa, ipakdemantuje Kirilijanova fotografija, mada nju bioenergetiari pominju kaonesumnjiv nauni dokaz o postojanju aure. Osim toga, poto jaina svakogpolja opada sa kvadratom rastojanja, odnos u jainama takvih polja na mes-tima udaljenim 10 i 50 centimetara od izvora polja je 25 puta, to bi moraloda bude dovoljno za bolji rezultat testa.

Dr Dolores Kriger, profesorka koju smo pomenuli kao tvorca modernebioenergije, asopisu je uputila otro pismo u kome je iznela miljenje da je


Test Emili Roze

test bio neispravan u pogledu osmiljavanja i metodologije, ali nije blie obja-snila ta pod tim misli. Samo je prokomentarisala da je uzorak od 21 terape-uta nedovoljan - mada je i sama mogla da popravi stvar jer je bila prisutna nasimpozijumu. Nju je, inae, Emili zamolila da rtvuje svojih deset minuta i dase prikljui testu, to je ona odbila sa objanjenjem da ima vanija posla.

Za nas e biti najinteresantnije da pogledamo ta se nalazi iza tvrdnjebioenergetiara da su i naunici dokazali postojanje aure, jer su uspela da jesnime.

Kirilijanova fotografija

Godine 1961. su Semion Davidovi Kirilian i Valentina Kiriliana objavili la-nak u ruskom urnalu za naunu i primenjenu fotografiju, u kome su opisa-li proces snimanja aure. Metod je relativno jednostavan: na film, fotograf-sku plou ili fotopapir treba staviti predmet ili deo tela na koji je direktno do-veden napon od nekoliko hiljada volti. Ovo nee ugroziti oveka ako je izvorprojektovan tako da je jaina struje u ovom kolu ograniena na oko 1 mA, toje za elektrode uobiajenih dimenzija (nekoliko cm2) ispod granice osetljivos-ti. Poto se ceo proces odvija u mraku, posle razvijanja filma se na njemu ne-e videti sam objekat, ali e biti vidljiv oreol (aura) koji ga okruuje. Slika 1predstavlja auru oko vrha kaiprsta. Rezultat je jo atraktivniji ako se upotre-bi kolor fotomaterijal, jer tada aura ima boju za koju se tvrdi da moe da po-slui za odreivanje nekih psihikih i emocionalnih parametara, dijagnosti-ku bolesti, pa i za odreivanje bioenergetske snage oveka.

Entuzijasti koji su eksperimentisali sa Kirilijanovom fotografijom nai-nili su veliki broj lepih fotografija u ivim bojama. Oni tvrde da postoje isnimci aure lista kome je odseen jedan deo, a na kojima se nazire ceo list (ta-kozvani efekat fantomskog lista). Naravno da je ovo zagolicalo matu jav-

nosti i pobudilo interesovanje u naunom svetu.

Veliki publicitet dobilo je istraivanje koje jeobavila Dr. Telma Mos (Thelma Moss) i njen bivistudent Kendal Donson (Kendall Johnson), saUCLA neuropsihijatrijskog instituta. Njihov za-kljuak je da je Kirilijanova fotografija prozor usvet bioenergije, telepatije, mistinih sila, istonja-kih religija i raznih paranormalnih fenomena. Ta-koe, izneli su i stav da je posmatranjem snimakaaure mogue dijagnostikovati bolest pre pojave fi-zikih simptoma.

114

Slika 1: vrh prsta

Nema sumnje da snimci aurenisu plod mate niti prevare; onipostoje i pokazuju neto, samota? Tumaenja da je re o astral-nom telu zaista su atraktivna alisu ona, naalost, bila samo udoza tri dana, jer su ubrzo dobilarazlono objanjenje. Re je ipak oobinom elektrinom pranjenju,kao kod munje, varnice koja skaesa elektrode sveice u motoru ilisa prsta osobe koja hoda po sinte-tikom tepihu. Slian efekat je pre

jednog veka koristio i na zemljak Nikola Tesla kad je na prezentacijama o-kirao publiku time to je njegovo telo pod visokim naponom svetlucalo umraku i rojevi varnica izlazili iz prstiju; razlika je jedino u tome to je on tomedao nauno objanjenje, a ne pseudonauno.

Iste varnice snose krivicu i za snimke aure na filmu, mada ih je tekovideti golim okom tokom procesa snimanja. Ali zato ih film lepo vidi i nanjemu one ostavljaju raznobojne tragove, jer boja varnice u dobroj meri zavi-si od vlanosti vazduha. U ovo poslednje moemo se uveriti ako pod razlii-tim vremenskim uslovima nou posmatramo varnice koje stvara tramvajskaili trolejbuska trola.

U prostorijama u kojima se eksperimentie sa Kirilijanovom fotografi-jom temperatura i vlanost su manje - vie ujednaeni, tako da ostaje pitanjeta je izazvalo razliite boje varnica. Odgovor je zanimljiv i navodi na zaklju-ak da Kirilijanova fotografija zaista prua mogunost nekakve dijagnostike,jer od vlanosti ljudske koe zavise dva faktora koji utiu na elektrino pra-njenje: elektrina provodljivost ko-e (od koje zavisi raspodela elek-triciteta) i vlanost vazduha u blizi-ni tela, dok je sama vlanost koezavisna od emocionalnog stanja.Ovu poslednju osobinu koriste nekimedicinski instrumenti koji merevlanost koe metodom merenjanjene elektrine provodljivosti, i-me se dijagnostikuje psihiko sta-nje. Patent US5064410 se, recimo,odnosi na naoari koje mere otpor


Slika 2: kamen iz egipatske piramide

Slika 3: iva i mrtva glista

A B

koe i obavetavaju vlasni-ka kad je u stanju stresa, aslian nain merenja stresakoriste i detektori lai. Takosmo stigli do loginog (ma-da sasvim prizemnog) obja-njenja zato se boja aurerazlikuje kad je ovek ljut,smiren ili kad spava.

Priloeno je nekoliko amaterskih snimaka aure. Na slici 2 je aura kame-na koji navodno potie iz egipatske piramide, ali autor nije priloio i auruobinog kamena snimljenu pod jednakim uslovima, kako bismo mogli daproverimo njegovu tvrdnju da ovakvo bogatstvo varnica zaista potie odmistinih sila sahranjenih u piramidi.

Na ostalim fotografijama imamo oiglednije rezultate. Slika 3 predstav-lja glistu koja je glavom platila ovaj eksperiment, jer je najpre snimljenaiva (A), pa mrtva (B). Tako moemo da se uverimo u injenicu da iva (dane kaemo vlana) glista ima veu auru (bolje provodi elektrinu struju)nego mrtva (suva). Na slici 4 priloeni su snimci aure krike ivog krom-pira (A: zdrava hrana = lepa aura) i prenog pomfrita iz McDonalds restorana(B: brza hrana = runa aura). Na slici 5 su snimci aura po jedne kapljice pri-rodnog soka pomorande (A) i vetakog osveavajueg pia (B), na kojimase jasno vidi da velika kapljica pravi veu auru nego mala.

Tim fiziara i psihologa na Univerzitetu Dreksel (Drexel University) pro-veo je nekoliko godina prouavajui Kirilijanov efekat. Oni su sastavili listuod 25 faktora koji utiu na snimak aure, meu kojima je mentalni stres i fizi-ka aktivnost koja je prethodila snimanju, ali se sve svodilo na to da je glavniinilac ipak vlanost koe.

to se tie efekta fantomskog lista, Drekselov tim za nekoliko godinanije uspeo da napravi ni jednu fotografiju koja bi to potvrdila, ali je izneo ne-koliko pretpostavki - otisak vlanosti ili temperature celog lista koji jeleao na filmu pre nego to mu je otkinut deo, prostu koincidenciju i, narav-no, svesnu prevaru eksperimentatora koji se ueleo publiciteta.

Ostala je jo otvorena mogunost korienja Kirilijanove fotografije umedicinskoj dijagnostici. Iako ona jo uvek nije dovoljno istraena, mali suizgledi da e u tom domenu nai primenu. Mada postoji veliki broj varijacijaparametara na fotografiji, prostim gledanjem u nju nije mogue utvrditi dija-gnozu jer se od pacijenata obolelih od razliitih bolesti (ako su snimljeni podjednakim uslovima) esto dobijaju potpuno jednaki snimci aura.

116

Slika 4: sve i peen krompir

A B

Ipak, moda ni za Kirilija-novu fotografiju na polju naukenije sve izgubljeno - ako se i nenae primena u medicini, mo-da je vredi potraiti u tehnikimdelatnostima. Recimo, u geo-logiji i mineralogiji dobro bi do-ao nekakav metod snimanjastrukture materijala koji se sas-toje od slojeva koji imaju razlii-tu elektrinu provodnost. Ovo je neobavezno razmiljanje, a sigurno je da bise nale jo neke grane nauke u kojima bi snimanje raspodele estica sarazliitom provodnou moglo da bude od koristi.

Homeopatija

U nedostatku boljih ideja, krajem 18. veka medicina se uveliko sluila puta-njem krvi, pijavicama, estim klistiranjem i slinim metodama. Ovakav pris-tup leenju bolesti zove se alopatija (na grkom: allos = suprotno, pathos = bo-lovanje), jer je u njemu korien pristup u kome se na bolesnike delovalo kon-tra-stimulansima: kad ovek ima visoku temperaturu, smatralo se da krv tre-ba rashladiti, tj. pustiti je da istee iz organizma. Nema sumnje da su ova-kvi poduhvati donosili vie tete zdravlju bolesnika nego koristi. To je isprav-no zapazio nemaki lekar Samuel Haneman (Samuel Hahnemann, 1755-1843) iodluio da primeni suprotni postupak, koji je nazvao homeopatija (homi-os = slino). Umesto terapije suprotnim stimulansima, primenio je leenje vrlomalim dozama supstanci koje izazivaju iste simptome kao i sama bolest, alisu te supstance bile toliko razblaene da nisu imale nikakav efekat na tok bo-lesti. Takvo leenje bilo je jeftinije i pristupanije irokom krugu korisnika,a i manje je kodilo pacijentu nego tadanje invazivne metode leenja. Popu-larnost homeopatije naglo je poela da raste.

Haneman je zaposlio grupu medicinskih asistenata i dao im zadatak daispitaju reakcije organizma na veliki broj supstanci. Kasnije je on sistematizo-vao rezultate i propisao koji e se rastvori koristiti protiv kojih bolesti, vode-i rauna o tome da simptomi bolesti budu to sliniji reakcijama na te sup-stance. Tokom ovog obimnog posla razvio je gledite po kome 7/8 svih bo-lesti nastaje kao posledica zaraznog oboljenja koje je prozvao psora (to nagrkom znai svrab ili uga). Poslednju osminu pripisao je sifilisu i bradavi-cama na polnim organima. Zavisno od toga koji organ je napadnut, psora semanifestuje kao debilitet, histerija, ludilo, epilepsija, karijes, rak, paraliza, ka-tarakta, rahitis, astma, razne vrste bolova i tako dalje.


Slika 5: kap prirodnog i vetakog soka

A B

Haneman je svoju filozofiju zasnovano na vitalizmu, to jest verovanjuda je ivot duhovni proces, odvojen od materijalnog sveta i da telo posedujeuroenu mudrost koja se sastoji u sposobnosti da samo sebe lei. Verovao jeda bolest blokira ovu sposobnost i da je potrebno sasvim malo stimulansa dabi se pokrenuo proces samoizleenja. Ovaj stimulans sastoji se od dovoenjaveoma malih doza supstanci koje izazivaju iste simptome kao bolest. To eprobuditi organizam i on e sam izai na kraj sa svakom boleu. Ovo je onnazvao zakon slinosti, koji glasi similia similibus curantur (latinski: slinose slinim lei, ili to bismo mi rekli klin se klinom izbija).

Kako se lek priprema da bi imao eljeni efekat? Supstanca se najpre raz-blauje u odnosu 1/10, (1 deo supstance na 9 delova rastvaraa, uglavnommeavine vode i alkohola). Tako dobijamo koncentraciju aktivne supstanceod 10% koja se obeleava sa 1X (10 se latinski pie kao X). Posle jo jednograzblaivanja u razmeri 1/10, imamo koncentraciju 2X (1/100), pa u sledeemkrugu 3X (1/1000) i tako dalje. Trud se moe utedeti ako se umesto razblai-vanja 1/10 koristi odnos 1/100. Poto se broj 100 latinski pie kao C, ove kon-centracije se obeleavaju kao 1C, 2C i tako dalje.

Mada ovaj opis deluje jednostavno, sam proces proizvodnje leka nijeba lak. Evo kako ga opisuje sam otac homeopatije, Haneman:

Jednu mrvicu, ako je supstanca vrsta, ili kap ako je tena, treba brzo pome-ati sa jednom treinom od ukupno sto zrna mlenog eera (laktoze) u ne-glaziranoj porcelanskoj posudi, kojoj treba odstraniti gle sa unutranjestrane trljanjem mokrim peskom; est minuta ih treba meati lopaticom na-pravljenom od kosti ili roga, onda ih udarati tukom etiri minuta, pa opetmeati est minuta. Potom treba etiri minuta meati masu neprekidnimskupljanjem u gomilu, a onda dodati drugu treinu od sto zrna mlenog e-era. Onda sve to treba brzo promeati i trljati est minuta, pa tui etiri isnano meati est minuta; jo jednom tui etiri minuta, posle ega se do-daje poslednja treina od sto zrna mlenog eera i mea lopaticom; est mi-nuta snanog trljanja, etiri meanja skupljanjem na gomilu, i jo esttrljanja, i ovaj proces je zavren.

Opisani postupak se izvodi tri puta, ime stiemo do koncentracije jedan pre-ma milion. Sad uzimamo jedno zrno ovako razblaene supstance i stavljamoga u boicu sa sto kapi rastvora alkohola. Boica se zatvara i lagano obre ne-koliko minuta dok se zrno ne rastvori, a onda je treba snano protresti dvaputa. Zato ba dva? Evo ta kae sam Haneman:

Dugogodinje iskustvo i posmatranja bolesnika naveli su me na zakljuakda treba samo dva puta protresti ovu lekovitu tenost, mada sam nekadaobiavao da je protresem deset puta.

118

Proces tenog razblaivanja dalje ide istim tokom: svaki put se jedna kaprastvora mea sa sto kapi meavine vode i alkohola, i tako dalje. Dokle tako?Nema ogranienja: to dalje, to bolje. Sa svakim sledeim razblaivanjemsnaga leka se poveava; Haneman je to nazvao zakonom infinitezimala(beskrajno malih veliina). Zato emo u specijalizovanoj homeopatskoj pro-davnici lako pronai lek protiv prehlade ija koncentracija je obeleena sa200C. Ovaj lek se pravi tako to se jetra svee zaklane patke najpre dri na to-plom 40 dana, pa se onda ta masa filtrira, dehidrira zaleivanjem, zatim re-hidrira i razblauje 200 puta, svaki put u koncentraciji 1/100. Na kraju se je-dna kap rastvora kapne na tabletu eera, i lek je gotov. Posle svega, koncen-tracija e (bar teorijski) biti 1/10000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000.

Ovaj uasni broj, koji se pie kao jedinica koju prati 400 nula, vei je ne-go procenjeni broj molekula u celom svemiru (koji se ita kao 1 gugol, ili je-dinica sa 100 nula). Ovaj na broj je 4 puta dui, ali to ne znai da je njegovavrednost samo etiri puta vea - ne, ona je 1000000000... (i tako 300 nula) pu-ta vea od jednog gugola. Drugim reima, u takvoj koncentraciji postoji jedanmolekul paije jetre na 1 gugol gugola gugola celih svemira ispunjenih istimrastvaraem. Naveli smo primer sa koncentracijom 200C, a u prodaji su ak ihomeopatski preparati u koncentraciji 750C (ili 101500), to se pie kao jedini-ca sa 1500 nula (ne brinite, taj broj neemo pisati).

Kakva je ansa da se u jednoj kapi ovakvog rastvora, koja se stavlja natabletu eera i guta radi leenja od prehlade, pronae bar jedan jedini mole-kul jetre nesrene patke? Naravno, nikakva. Zakoni hemije ue nas da u pos-tupku uzastopnog razblaivanja postoji ogranienje, posle koga emo izgu-biti i poslednju esticu poetne supstance. Ovo ogranienje je definisano Avo-gardovim brojem, iz ije vrednosti proizilazi da granini odnos aktivne sup-stance prema rastvarau odgovara homeopatskim odnosima 12C ili 24X (1deo u 1024 delova rastvaraa). Sve preko toga je gubljenj

Documents

Alternativna Medicina