Americka Misija

8/12/2019 Americka Misija

1/26

Metju Palmer

AMERIKA MISIJA

Preveo

Nenad Dropuli


2/26

Naslov originala

Matthew PalmerT A M

Copyright 2014 by Matthew Palmer

Translation Copyright 2014 za srpsko izdanje, LAGUNA

Dragana Mati Radosavljevi

Kupovinom knjige sa FSC oznakompomaete razvoj projekta odgovornogkorienja umskih resursa irom sveta.

1996 Forest Stewardship Council A.C.

SW-COC-001767


3/26

Bekici, naravno...

i, kao i uvek, Nikiju i Zoi


4/26

PROLOG

. .D

Smrt je dola na konju.

Iz klimatizovane udobnosti prikolice brigadnog gene-rala, Aleks Bejns je jedva razaznao crne mrlje prikovane

za horizont kao olujni oblaci. Posmatrana kroz dvogled, slika

je bila jasnija. Redovi konjanika su se zbijali, njihova gvozdenakoplja bleskala su na suncu. Da nisu nosili kalanjikove prekoramena, bio bi to prizor iz etrnaestog veka.

Dandavidski borci okupljali su se, kako je Aleks jedinomogao da pretpostavi, radi napada na izbegliki logor Rijad.Usredsredio se na jedinog oveka koji moe da sprei pokolj.

Gospodine generale, molim vas, branite ovaj logor. Vaemirovne snage su jedino to stoji izmeu ovih ljudi i masov-nog krvoprolia.

Aru Sing iz Prvog streljakog puka Gurki Kopnene voj-ske Indije pogledao je Aleksa oima krupnim kao u sove i


5/26

M P8

otpio gutljaj iz veite olje aja. Kao i uvek, pregibi njegoveukastosmee uniorme bili su savreni.

Bojim se da to ne dolazi u obzir, rekao je Sing; njegovnaglasak vie klase otkrivao je godine kolovanja na Kem-bridu i Sendherstu. Moj mandat obuhvata jedino samo-odbranu. Nemam ovlaenja da pucam u Dandavide osimako oni ne zapucaju na moje ljude, a duboko sumnjam dae to uiniti.

To je izuzetno usko tumaenje vaih ovlaenja. Savetbezbednosti doneo je nekoliko rezolucija koje odreuju logorRijad kao bezbednu zonu. Mi smo odgovorni za zatitu ljudikoji su u logor doli na toj osnovi i s naim jasnim garanci-

jama bezbednosti.Rijad je zvanino bezbedna zona. Naalost, ona rezolu-

cija koja se bavi mojim snagama daje mi daleko ogranie-nija ovlaenja. Imamo pravo da upotrebimo smrtonosnu

silu jedino u samoodbrani. Vi znate koja je to rezolucija,

gospodine Bejnse, i znate zato je takva. To nije ni previd

ni sluajnost. lanovi Saveta bezbednosti utvrdili su ovla-enja mirovnih snaga vrlo paljivim pregovorima. To je

visoka politika, i obian vojnik kao to sam ja tu nita ne

moe uiniti.Aleks je znao da je problem stvorila Kina. Peking je bio

saveznik sudanske vlade u Kartumu i nije podravao misiju

Ujedinjenih nacija u Daruru. Kinezi su udeli za pristupomsudanskim ogromnim rezervama nafe. Umesto da stavi vetona rezoluciju kojom je stvoren UNFIS odred Ujedinjenih

nacija u Sudanu i izloi se gnevu meunarodne zajednice,Peking je neupadljivo ukopio misiju tokom munih pregovorau Njujorku o obimu mandata. Tako se to radi u sistemu UN,i zbog toga je UNFIS, iako je raspolagao sa est stotina pripa-dnika urugvajske i bangladeke peadije, bio tigar od papira.


6/26

Amerika misija 9

Sve smo paljivo proverili s pravnicima iz Odeljenja zamirovne operacije, nastavio je Sing. Bili su veoma jasni.

Pravnici nisu ovde, nije odustajao Aleks. Mi jesmo.

Ono to e se desiti pae na nau glavu i tu odgovornostne moemo prebaciti na Njujork. Njegov ton bio je otar.Crne kande besa i straha stezale su mu srce. Znao je da gubiu raspravi, a posledice poraza bile su suvie strane da se onjima razmilja.

Na prvi zadatak sada mora biti bezbednost meunarod-nog osoblja, rekao je Sing. Mi smo ovde da bismo pomagaliisporuku pomoi, ne da bismo ratovali s Dandavidima.

Situacija je postala suvie opasna. Moramo se pripremiti zaevakuaciju.

Imamo odgovornost prema izbeglicama koje su se pouz-dale u nas. Zagave su mogle da pobegnu u planine kad su predve sedmice stigli prvi izvetaji o napadima Dandavida.Ostali su jer sam ih ja zamolio, jer sam im obeao da emoih zatititi.

Nije trebalo to da uinite, uzdahnuo je Sing i otpio

gutljaj aja.

Kad je Aleks otvorio vrata prikolice, pogodio ga je snaanudarac talasa vruine. Oblak na horizontu je narastao.Aleks je izvukao dvogled iz depa i osmotrio prizor. Kru-pan ovek na belom konju jahao je du ela dandavidskihkonjanika. Bio je predaleko da mu Aleks jasno vidi lice, alikladio bi se u sve to ima da je to Muhamed el Nur. ak ipo merilima Dandavida, El Nur je bio zlikovac i ubica, azaslueno je stekao ugled svirepog oveka.

Veinu od deset hiljada izbeglica u logoru inili su pripa-dnici plemena Zagava. Arapska dandavidska paravojska


7/26

M P10

borila se protiv tog afrikog plemena gotovo dvadeset godina;bila je to nejednaka borba i graniila se s genocidom.

Aleks je vratio dvogled u dep. Znao je ta mora uinitisledee. Mora saoptiti stareinama Zagava da im predstojismrt.

Koliko god eleo da porekne sopstvenu odgovornostza ono to e se dogoditi, Aleks Bejns je znao da ne moe.Vaington se plaio da bi masovno naputanje logora potko-

palo poverenje u meunarodne napore u Daruru i izazvaloglasne zahteve za vojnom intervencijom u Sudanu. tavie,obavetajna zajednica glatko je protivreila predvianjimapustinjskih nomada da Dandavidi spremaju napad. Vladinisateliti vredni mnogo milijardi dolara nisu opazili nita tobi podralo upozorenja o napadu. Najbolji analitiari CIAodbacili su izvetaje kao neosnovane.

Ministarstvo inostranih poslova SAD naloilo je Aleksuda ubedi voe Zagava da zadre svoj narod u logoru Rijad.Za est meseci u logoru stareine su stekle poverenje u njega,i kad ih je posavetovao da ostanu, posluale su ga.

Aleks je krenuo kroz prljavi logor prema sklepanoj nad-strenici pod kojom se sastao plemenski savet.

Stareine su ga ekale.Daud Tiridani, stvarni poglavica svih pripadnika ple-

mena u logoru, izaao je napred da ga pozdravi. Bio je to

visok i mrav ovek star oko ezdeset pet godina. Njegova odsunca zbrkana koa svedoila je o tekom ivotu u pustinji.Odora mu je bila umrljana gustom utom prainom koja jeneprestano letela po logoru i stvarala prljavi talog na svemui svakome. Platneni ebio mu je omotan oko glave i vrata,ostavljajui otkriveno samo lice. Fatima, glavna Daudova

supruga, stajala je iza njega i drala jedno od petnaestoro

njegove unuadi. Devojicu. Aleks je na trenutak pognuo


8/26

Amerika misija 11

glavu nemo se izvinjavajui, ali onda je pogledao stareinuplemena pravo u oi.

ao mi je, Daude.Poglavica je klimnuo glavom. Izraz lica ostao mu je

nepromenjen.Dandavidi dolaze, nastavio je Aleks. General Sing se nee

boriti. Moda jo ima vremena da povede svoj narod u brda.Daud je odmahnuo glavom. Prekasno je za to.

Pokretom izuzetne velikodunosti Daud je podigao rukui dodirnuo elo. Aleks mu je uzvratio gledajui ga pravo uoi. Za Zagave to je bio znak potovanja. Daud je prihvatioda je Aleks uinio sve to je mogao. Aleksu je zbog toga

nekako bilo jo gore.Ti si veliki ovek, Daude, pravi voa. ast mi je to sam

ti prijatelj.Zemlja je zatutnjala pod njihovim nogama. Dandavidi

dolaze.Daud se okrenuo i na svom jeziku otro izdao nareenja,

suvie brzo da ih Aleks razume. Grupica stareina se razi-la; svaki se vratio rodu koji je po dunosti predvodio uopasnostima.

Fatima je prila Aleksu i pruila mu unuku. On je natrenutak oklevao, prevladan onim to Fatima od njega trai iposramljen svojom nevoljnou da tu odgovornost prihvati.Onda je uzeo devojicu. Nije znao ta drugo da uini.

Zove se Ana, rekla je Fatima.Daudova unuka bila je mrava kao prut. Nije imala vie

od est godina. Snano se pripila iz Aleksa. Nije zaplakala.Ana je bila hrabra curica.

Fatima se bez rei okrenula i stala uz svog mua.

* * *


9/26

M P12

J

uri Dandavida je zastraujui prizor. Borci ovih para-vojnih jedinica vie vole prisno ubistvo kopljem i maem

nego bezlinu smrtonosnu mo automatskih puaka. Gotovostotinu jahaa na snanim konjima proletelo je kroz cen-

tar logora kao elina pesnica. Sputenim kopljima ubili sumnotvo izbeglica koje su pokuavale da pobegnu. Aleks jevideo kako zamah maete odseca glavu jednom stareini kogje dobro poznavao. U logoru nije bilo nikakvih skrovita.

Jedina nada za stanovnike logora bila je da preive dovoljnodugo dok Dandavidi ne utole svoju krvolonost.

Nekoliko pripadnika mirovnih snaga sa svetloplavim le-movima stajalo je i posmatralo pokolj. Puke su im bezopasno

visile o ramenu. Dandavidi su ih zaobili u irokom luku.Nekoliko izbeglica pokualo je da se bori, ali nisu imali ni

obuke, ni iskustva, ni oruja. Neki su pokuali da se sakriju.Veina je pokuala da bei.

Aleks je video kako dvojica Dandavida jau uporedokroz centar logora, lancem privrenim izmeu sedala

hvataju begunce za kolena i glenjeve i obaraju ih na tlo.

Iza naslaganih sanduka obeleenih australijskom zastavom

iskoraio je Daud i stao pred jednog jahaa; u ruci je stezaogvozdenu cev. Izbegavi vrh dandavidskog koplja, zamah-nuo je, pogodio jahaa u rame i izbacio ga iz sedla. Jaha seteko sruio na tlo, a Daud je podigao cev kao koplje. Prenego to je stigao da zada udarac, Arapin na belom konju scrnom beduinskom maramom na glavi dojahao mu je izalea i probo mu vrat krivim maem. Aleks ga je prepoznaos otografije iz dosijea CIA; bio je to Muhamed el Nur.

Konj se propeo. Bio je tako beo da je delovao gotovo pro-zirno na pustinjskom suncu. Ispod koe jasno su se videlevene i miii. Aleks se setio odlomka iz Otkrivenja Jovanovog:


10/26

Amerika misija 13

I videh, i gle, konj bled, i onome to seae na njemu bee ime

smrt, i pakao iae za njim.El Nur je uprkos krupnom stasu hitro i graciozno skoio

s konja i omotao komad ueta Daudu oko glenjeva. Dan-davidski voa onda je ponovo uzjahao i povukao Daudovotelo glavnom logorskom stazom. Prolazei pored Aleksa i

Ane, El Nur ih je pogledao s kezom na usnama. Uperio jekrvavi ma u Aleksovu glavu, ali nije zamahnuo.

Aleks je vrsto stezao Anu. Nije se usuivao da je spusti.No dok ju je drao, crpeo je snagu iz nje. Ana mu je pove-rena. Ovde, u senci smrti, njegova jedina odgovornost jesteopstanak ovog malog stvorenja.

Polako i paljivo Aleks je krenuo izmeu sklepanih barakaprema prikolicama meunarodnog osoblja. aputao je Ani

rei ohrabrenja na engleskom. Nije bilo vano to ih ona nerazume.

Ubijanje je jenjavalo kako su se jahai delili u manje grupei razilazili po logoru. Neki su prestali da ubijaju kako bi stiglii da siluju.

Aleksu se vrtelo u glavi. Vidno polje mu se suzilo toliko

da mu se inilo da gleda kroz dugaki tunel. Ana se, sve tea,pripijala uz njega pritiskajui lice uz njegovo rame.Bio je nadomak prikolica kad je stigla konjica. Mala

helikopterska eskadrila pojavila se na nebu iznad logora, iAleks se na trenutak ponadao da e oterati Dandavide. Nosmrtonosni jurini helikopteri kobra ostali su nemi i kruilisu u lenjim osmicama dok su ogromne transportne letelicesi najt Marinskog korpusa SAD sletale pored prikolica.

Od oluje njihovih dvostrukih propelera pesak i materijal

za sklonita poleteli su na sve strane. Jo pre nego to su sehelikopteri sasvim spustili, delotvorni marinski streljaki


11/26

M P14

odred se iskrcao i rasporedio du perimetra. Marinci nisupreduzeli nita da zaustave Dandavide.

Aleks je pretpostavio da je marinac koji dri blekberiumesto puke komandant misije. Kad mu je priao, video jeoznake potpukovnika i ploicu s imenom H.

Gospodine potpukovnie, ja sam Aleks Bejns iz Mini-starstva inostranih poslova. Ovo je bezbedna zona Ujedinje-nih nacija, a dandavidska paravojska kri nekoliko rezo-

lucija Saveta bezbednosti. Vai marinci zajedno s mirovnimsnagama Ujedinjenih nacija mogli bi lako da ih potisnu i

spasu ono to je ostalo od logora.Mislim da ste moda u pravu, gospodine, odgovorio je

potpukovnik s dordijskim otezanjem, ali moja nareenjanisu takva. Ovo je neborbena evakuacija. Moja nareenja

kau da izvuem vas i civilno osoblje Ujedinjenih nacija

odavde.Sve meunarodno osoblje stae u jedan helikopter,

nastavio je Aleks. Ostalim helikopterima moete da eva-

kuiete najmanje stotinu Zagava. Trebalo bi prvo da odvezetebolesnike, ranjenike i decu.

Ne mogu, gospodine. Toga nema u mojim nareenjima.

Osim toga, ne moemo dozvoliti da nam izbeglice povrve uhelikoptere pokuavajui da pobegnu. To je suvie opasno.Zamoliu vas da se odmah ukrcate.

Aleks je osetio kako mu krv bije u slepoonicama. Poku-ao je da obuzda bes i nije uspeo. Uopte ne razmislivi,

zamahnuo je pesnicom, pogodio marinskog potpukovnikau bradu i oborio ga na tlo. Dvojica mladih vojnika smestasu skoila u odbranu svog komandanta. Jedan je uhvatio

Aleksa za slobodnu ruku i zavrnuo mu je iza lea. Drugi jeposegao da uzme Anu, ali je stao kad je video divlji pogledAleksovih oiju.


12/26

Amerika misija 15

Potpukovnik Harou je ustao i podigao ruku. U redu je,pustite ga. Zapravo ga uopte ne krivim. Ali odvedite ga uhelikopter. Ako se bude opirao, veite ga... neno. Potoikrvi tekao mu je niz bradu iz raseene usne.

Sledei put zamahnite iz ramena, rekao je i okrenuo seda pozdravi generala Singa.

Aleksa su vojnici odveli do vrata jednog helikoptera.

Narednik koji je nadgledao ukrcavanje ga je zaustavio. Pogle-

dao je Anu, a zatim Aleksa. ao mi je, gospodine. Mesnostanovnitvo ne moe u helikoptere. Takvo je potpukovni-kovo nareenje. Samo meunarodno osoblje, gospodine.

Ovo mi je ki, povikao je Aleks da nadjaa buku. Jo

dok je to izgovarao, shvatio je da govori istinu.Marinac oigledno nije poverovao da je neuhranjena mala

Arikanka u prljavom sivom alu Aleksovo dete.Ovaj, imate li neke njene identifikacione dokumente,

gospodine? Paso ili neto slino?Njen paso je u mojoj putnoj torbi u mojoj prikolici na

drugom kraju logora. ta mislite, moemo li usput da svra-timo tamo da ga uzmemo?

Marinac je zatresao glavom. Ima on pravih problema.

Izbeglika dokumenta njega se ne tiu. Pokazao je rukomAleksu i Ani da uu.

Kad se sve meunarodno osoblje ukrcalo, helikopteri suiznenaujue lako uzleteli s pustinjskog peska. Dva helikop-tera letela su prazna.

Aleks je kroz prozor savreno video mete i krvoprolieu logoru. Povorka sjajnih vozila Ujedinjenih nacija izlazila

je na glavni put prema El Genaini nosei dobro naoruanemirovne snage u bezbednost.


13/26

TRI GODINE KASNIJE


14/26

1

. .K

Pogledaj ovu. Dvadeset dve godine. Potpuno neodoljiva.Kae da eli u Diznilend, ali ima kartu u jednom prav-cu do Njujorka. Zato uvek govore da ele u Diznilend?

Pomislio bi ovek da su upravo pobedili na Superboulu ili

tako neto.Hamilton Skot, Aleksov kolega na izdavanju viza u amba-

sadi Sjedinjenih Amerikih Drava u Konakriju, glavnom

gradu Republike Gvineje, nagnuo se iza niske pregrade izme-u njihovih kabina drei molbu za turistiku vizu. ena naotografiji prikaenoj za gornji ugao prijave zapanjujue jeliila na manekenku Naomi Kembel.

To je bilo vrlo neproesionalno, ali Aleks je shvatao taHam radi. Rad na vizama esto je bio iscrpljujue jednolian,a u zabiti Treeg sveta kakva je Konakri podnosioci molbie rei i uiniti sve da bi dobili pravo ulaska u Sjedinjene


15/26

M P20

Drave. Vicekonzuli su esto pribegavali crnom humoru ilinezvaninim igrama kao to je Vizna lutrija da bi sauvalizdrav razum.

Misli li da bi spavala sa mnom zbog vize?, upitao je

Ham glumei ozbiljnost.Dvadeset dve? Da nije malo prestara za tebe, Hame?Obino bi bila, ali ova je izuzetna. A nema teorije da se

kvalifikuje za turistiku.

Kvalifikacija je bila ira u poslu izdavanja viza. Zakonkae da svako ko zatrai vizu za ulazak u Sjedinjene Dravemora dokazati da ne namerava tajno da emigrira. Podnosi-oci prijava morali su da dokau da imaju snane i uverljiverazloge da se vrate iz posete Americi. U praksi je ovo znailoda imaju novca. Bogatai su bili kvalifikovani za dobija-

nje vize. Siromani su se muili da opovrgnu pretpostavkuda ele da rade u SAD. U uvijenom govoru vlasti, bili su

nekvalifikovani.Ham se vratio poslu i objasnio miz*Hadi Malabo da

ona, naalost, nema kvalifikacija za ameriku vizu i da moeponovo da podnese molbu kad se njena situacija promeni.

Hamov rancuski bio je besprekoran; etiri godine se ko-lovao u vajcarskoj. Prijavu miz Malabo odbio je utivo, aliprema Aleksovom miljenju pomalo odseno.

Ham se ponovo nagnuo ka njemu.Ja sam skoro gotov, imam jo samo etiri-pet prijava.

Kako tebi ide?

* Nova odrednica koju ene engleskog govornog podruja stavljajuispred imena umesto starihMiss(gospoica) iMrs.(mistress, gospoa)

jer ne ele da budu odreene branim stanjem. Sama odrednica nijeskraenica ni od ega, pie seMsi u poslednje vreme je u veoma irokojupotrebi. (Prim. prev.)


16/26

Amerika misija 21

Aleks je pogledao hrpu prijava pred sobom. Bilo ih je

najmanje dvadeset. On i Ham bili su jedini slubenici zadu-eni za sve vize, to je znailo da je svaki dnevno obraivaooko pedeset prijava. Ham je odluke donosio surovo delo-

tvorno. Aleks je troio vie vremena na podnosioce. Veinaje odlazila praznih aka, ali on je eleo da svako ko ue unjegovu kabinu oseti da ima izgleda i da im je on makar

pruio potenu priliku. Za veinu Gvinejaca kratki razgovor

s konzularnim slubenikom ostae najblii dodir sa Sjedi-njenim Dravama.

Imam jo dosta, priznao je Aleks.Daj mi deo. Ham je pruio ruku i uzeo gotovo polovinu

prijava s Aleksovog svenja. Ako zavrimo ovo za manje

od sata, moemo da odemo na sendvi i pivo kod Harija. Jaastim. Posle ruka idem kod ambasadora da porazgovaramo izvetaju o krijumarenju ljudi koji sam za njega sastavioprole sedmice. Ham je zastao. Izvini, Alekse, rekao je

ljubazno. Nisam hteo da ti to nabijam na nos.Ambasador je davao Hamu sve vanije zadatke, to je

prilina retkost za vicekonzula prvi put rasporeenog u nekuzemlju, ali je bilo razumljivo s obzirom na injenicu da je

Hamovo puno ime bilo Hamilton Vendel Skot Trei, a da sui prvi i drugi nosilac tog imena bili ambasadori u nekolikozemalja. Ham je u Konakriju samo odraivao konzular-

nu smenu na neprijatnom mestu, to sve mlae diplomatemoraju da obave, pre nego to krene ka salonima i prijemi-ma Zapadne Evrope i diplomatskoj karijeri neogranienihmogunosti. Njegov otac bez sumnje je ovaj poloaj smatraoiskustvom koje gradi karakter. Ham e budue naratajeamerikih diplomata moi da gnjavi priama o ivotu na

viznom rontu Gvineje kad postane ambasador u vedskoj,Maarskoj ili nekoj slinoj zemlji.


17/26

M P22

Za Aleksa je pak udaranje peata na vize delovalo kao traj-na dunost za sledeih tridesetak godina. Pripadnik Slubeza inostrane poslove s niskim bezbednosnim stepenom nijemogao mnogo ta da radi. Razlika izmeu Hamove putanjeuvis i ravne linije koja je predstavljala Aleksovu karijeru

nije mogla biti upadljivija. Obojica su to znali i naelno suizbegavali da govore o tome.

No, kad je ve preao nevidljivu granicu, Ham je odluio

da nastavi.Jesi li razmislio o Sentreksovojponudi, Alekse, upitao

je otvoreno kao i uvek.Napisao sam dva pisma, odgovorio je Aleks i spustio

jedan paso nazad na hrpu. U jednom sam prihvatio posao,a u drugom sam ga odbio. Najmanje pet puta samo to nisamposlao i jedno i drugo.

To je dobar posao. Sentreksje vrhunska firma i radi u

itavom svetu. Ariki gas i nafa sada su veliki biznis, a ti biradio na stvaranju poslovne politike.

To jeste izuzetna prilika, saglasio se Aleks. Zapravo minije jasno zato su mi se obratili. Ja se nisam prijavio za posaokod njih. Ponuda je primamljiva. No moja alba Slubi za

diplomatsku bezbednost jo nije razmotrena, a ja se nadamda e pristati da mi vrate bezbednosni stepen. Malo je zastaopa dodao: Ovog puta.

Alekse, Diplomatska bezbednost je kao Gestapo. Oni nepriznaju sopstvene greke. A bez bezbednosnog stepena moie samo da odobrava vize. Posao ea slube za odnose s

vladama u arikom sektoru kompanije kao to je Sentrekssamo je druga vrsta diplomatije. Mislim da bi trebalo obe-ruke da prihvati ponudu.

Ham je Aleksove izglede za vraanje bezbednosnog ste-pena procenio surovo, ali gotovo sigurno tano.


18/26

Amerika misija 23

Aleks se ivo seao zadovoljnog izraza lica agenta niskogranga koji ga je obavestio da je pomonik ministra zaduenza diplomatsku bezbednost odluio da zbog oiglednih doka-za duevne nestabilnosti i zbog toga to nije potraio pomoslubenim kanalima ogranii Aleksov pristup inormacija-ma na osetljivo, ali ne poverljivo. Drugim reima, Aleks

moe da koristi teleonski imenik Ministarstva i ita izjaveza tampu, ali nita vie od toga. Za svakog ambicioznog

mladog diplomatu ovo je bila profesionalna smrtna presuda.Aleksa je zaista zabolelo to mu je samozadovoljni mali

drkadija s vojnikom frizurom itao izvode iz njegovog

sopstvenog zdravstvenog kartona, pa i iz terapeutskih belekidoktorke Bran. Agent je odbio da objasni kako je doao dotih poverljivih zapisa. Aleks nikome nije rekao da ide kodpsihijatra, a raune je plaao gotovinom kako ne bi ostaviotraga u slubi zdravstvenog osiguranja. Lekarima Ministar-stva inostranih poslova nije mogao da se obrati za pomo.Diplomatski slubenici s najviim bezbednosnim stepenomznali su da bi im pristup informacijama mogao biti suspen-dovan do daljeg ako potrae pomo zbog mentalne ili emo-cionalne traume.

Peti ebruar, itao je agent. Pacijent ima rune snove,glavobolje i probleme s koncentracijom. Povremeni napadipanike i tekoe s kontrolom emocija. Preliminarna dija-

gnoza je posttraumatski stres povezan sa slubovanjem u

Daruru. Prepisan leksapro, trideset miligrama dnevno.Aleks je doktorki Bran priao ono to nikome u ivotu

nije rekao. Pobesneo je to je ovaj umiljeni mali kompleksanekako doao do tih inormacija.

Trinaesti mart, nastavio je agent. Pacijent izvetava

da su none more uestalije i snanije. ive slike nasilja izDarfura sjedinjene s oseajem bespomonosti i grie savesti.


19/26

M P24

Mogue sporedno dejstvo trenutnog leka; mogue posledicegubitka oca u nenom dobu. Preporuen prelazak na zolof,poetna doza dvadeset miligrama dnevno s postepenim

poveanjem do pedeset miligrama dnevno u zavisnosti odpacijentove reakcije.

Agent je proitao jo nekoliko unosa, ali to je bila surovostbez svrhe. Presuda je ve bila donesena na vrhu. Sluba zadiplomatsku bezbednost proglasila je Aleksa rizinim po

bezbednost poverljivih informacija. Razgovor je bio samoormalni zavretak postupka. Agent je na kraju Aleksu daoormular, a Aleks je potpisom potvrdio da je obaveten da

vie ne sme da radi s poverljivim inormacijama. Agent jerekao Aleksu da zadri jedan primerak ormulara.

Moda su u pravu to mu ne veruju, razmiljao je Aleks.On ponekad sam sebi nije verovao. Gotovo tri godine su pro-le od pokolja u logoru Rijad, ali on je svakodnevno misliona to. Kad sklopi oi, jasno je video Dandavide na konjimakako galopiraju kroz prepuni izbegliki logor s automatskimpukama o ramenu i uglaanim crnim kopljima u ruka-

ma. uo je mljackavi zvuk zarivanja koplja u ljudsko telo,neprestano zujanje muva, a preko svega toga ritmini tropot

helikopterskih elisa kroz suvi pustinjski vazduh.Alekse, jesi li tu?, upitao ga je Ham. Na trenutak si

delovao kao da si na Bermudima.Ne, nisam na Bermudima. Ni blizu. Samo razmiljam

o ovome to si rekao. Ima smisla, ali mi je vraki teko daodluim. Znam da ovo zvui malo otrcano, ali na posao

je astan. Re je o idejama i idealima. U Sentreksuje re opoveanju zarade akcionara.

Umesto da mu se nasmeje kao to je Aleks upola oeki-vao, Ham je zamiljeno klimnuo glavom. Ispod svoje cininespoljanjosti ovaj ambasadorski sin i unuk mislio je isto.


20/26

Amerika misija 25

Jesi li pitao Anu ta misli?Aleks se razvedrio na pomen svoje keri.Ona ovih dana ne misli ni o emu osim o letnjem raspu-

stu. Jedva eka.Ponovo Mejn?Ne bi to propustila ni za ivu glavu.Nevolja s podizanjem dece u Slubi za spoljne poslove

jeste to zbog stalnog seljakanja s kraja na kraj sveta deca ne

mogu da steknu oseaj pripadanja. Odrastala su kao decatreih kultura i nisu smatrala Sjedinjene Drave svojim

domom. Mnoge porodice pokuavale su to da nadoknade

redovno odlazei u neka amerika mesta koja bi deca moglasmatrati svojim. Za Aleksa i Anu to je bila kua njegove

majke u Brunsviku. Aleks je imao svega dve-tri sedmice

godinjeg odmora, ali Ana je obino u Mejnu provodila ita-vo leto. Volela je plau, barice meu stenjem i tamne boroveume, ali najvie od svega dopadalo joj se to tamo ima veli-ku porodicu. Aleks je pretpostavljao da je to na neki nainpodsea na veliku razgranatu plemensku porodicu iz koje jepotekla. Ana je imala mnotvo brae i sestara u Brunsvikui okolini i druila se s njima preko leta. Svi su bezrezervno

prigrlili crnu devojicu iz Sudana kao svoju.Kao najmlae od troje dece, Aleks je jedini otiao iz Brun-

svika i prvi je iz svoje porodice zavrio koled. Njegov brat

je studirao godinu dana umarstvo na Univerzitetu Mejna uOronu, a onda je napustio studije i zaposlio se u kompaniji

za proizvodnju papira. Aleksova sestra radila je pola radnogvremena u kaeteriji, a puno radno vreme kao supruga lovcana jastoge. Njihov otac bio je mehaniar u vazduhoplovnoj

bazi Ratne mornarice i odravao orione P-3 koji su patroliraliobalom Atlantika i traili sovjetske podmornice. Bio je strastanpua i umro je od raka grla kad je Aleksu bilo dvanaest godina.


21/26

M P26

Aleks i Ham nevoljno su se vratili hrpama pasoa predsobom. Prijava na vrhu Aleksove gomile pripadala je ovekus nezgrapnim imenom Rafiju Ala Ismail Paskal Guein. UGvineji nije bilo neobino imati est ili sedam imena s ple-menskim, muslimanskim i rancuskim korenom. Guein jeuao u kabinu za razgovor s mladiem koji se na francuskompredstavio kao njegov neak. Objasnio je da njegov stric negovori ni engleski ni rancuski, samo plemenski jezik susu.

Aleks je sedeo na barskoj stolici iza pet centimetara debe-log neprobojnog stakla. Kroz uski prorez mogao je da raz-menjuje papire s podnosiocem prijave. Staklo je namerno

predstavljalo ne samo telesnu nego i psiholoku prepreku

izmeu konzularnog slubenika i sagovornika. Olakavaloje slubenicima da odbiju prijavu.

Aleks je odmerio gospodina Gueina listajui njegov paso.Podnosilac prijave delovao je znatno starije od svojih ezdesetetiri godine, kosa mu je bila snenobela, a lice izbrazda-

no dubokim borama, ali bio je visok, stajao je uspravno i

gleda je Aleksa pravo u oi oputeno i samouvereno. Aleksje pretpostavio da je seoski stareina, navikao na potovanje.

Paso je bio star i izlizan, ali neupotrebljen. Niz datuma

otisnutih peatima na poslednjoj stranici pokazivao je da jegospodin Guein ve est puta traio ameriku vizu i da jesvaki put odbijen. Neko iz domaeg osoblja izvukao je stareprijave iz arhiva i priloio ih uz paso. Navrljane napomeneprethodnih slubenika objanjavale su razloge za odbijanje.

Sin mu ivi ilegalno u SAD, napisao je jedan.Veliki rizik, zabeleio je drugi.Na dva prethodna obrasca stajalo je samo 214(b)+, lan

imigracionog zakona koji jasno kae da se za svakog pod-nosioca prijave smatra da eli da ostane u SAD i da moradokazati jake i uverljive veze sa svojom otadbinom. Dve


22/26

Amerika misija 27

prijave bile su prazne, slubenici koji su ih reavali oiglednosu bili suvie zauzeti da objasne razloge za svoju odluku kojanjima nije znaila nita, ali je bila neizmerno vana za RafijuaAlu Ismaila Paskala Gueina.

Gospodine Gueine, upitao je Aleks, zato elite da

odete u Sjedinjene Drave?Neak je preveo pitanje na susu, jezik od kog je Aleks

znao tek nekoliko rei.

Moj sin ivi tamo, preveo je neak odgovor. Nisam gavideo mnogo godina.

Gde ivi?U ikagu.ta radi u ikagu?Pere prozore na veoma velikim zgradama.

Da li on plaa vae putovanje?Da.Da li znate boravi li va sin legalno u Sjedinjenim Dravama?Ne znam. Siguran sam da bi to voleo, ali on je tvrdoglav

momak. Moja pravila prekrio je mnogo puta. Sanjao je daode u Ameriku. Znam da je to teko za siromane ljude kao

to je moj sin. On je spreman na sve da ostvari svoj san.Gospodine Gueine, koliko dugo nameravate da ostaneteu Sjedinjenim Dravama? I kako da budem siguran da etese vratiti u Gvineju?

Ostau u vaoj zemlji dve nedelje. Moram da se vratimpre nego to doe vreme za striu ovaca.

Bilo je jo pitanja, ali Aleksu zapravo nije trebalo jo infor-macija. Bilo mu je jasno zato su prethodni slubenici odbijaliGueinovu prijavu. Kanjavali su sina zbog krenja amerikihimigracionih zakona uskraujui njegovom ocu pravo da gaposeti. Aleks se s tim nije slagao. Jedino vano pitanje jeste


23/26

M P28

da li se moe razumno verovati da e se gospodin Gueinvratiti u Gvineju posle posete ikagu.

Imigracioni zakoni daju konzularnim slubenicima pri-lino iroka ovlaenja. U ovom sluaju Aleks je mogao posopstvenom nahoenju da odlui hoe li izdati vizu ili nee.Na njegovu odluku nije bilo albe. Ham bi gotovo sigurnoodbio ne trepnuvi. Koliko je Aleks znao, moda je upravoon odbio neki Gueinov raniji zahtev.

Gueinovo objanjenje da mora da se vrati u svoje selona vreme za striu ovaca bilo je savreno prihvatljivo. Ovcese iaju upravo u ovo doba godine. U selima je broj grla

stoke bio gruba mera bogatstva, a stria je vaan dogaaj napoljoprivrednom kalendaru prema kom ive seoske sredinezapadne Arike.

Gospodine Gueine, rekao je Aleks posle dvadesetak

sekundi razmiljanja, moete li ponovo doi po podne dauzmete vizu?

Kad je mladi preveo, Guein je polako klimnuo gla-vom, ali Aleks je video da mu se suze skupljaju u uglovimaoiju. Doao je u ambasadu oekujui da e ga odbiti i nijedozvolio sebi da se nada. Stareina iz plemena Susu oslonio

se jednom rukom na zid da ustane, a neak ga je uhvatio zalakat druge ruke.

Merci, merci, rekao je na naglaenom ali jasnom ran-cuskom; verovatno nije znao mnogo vie od toga.

Ponekad ovaj posao uopte nije lo, pomislio je Aleks.Njegova radost nije dugo trajala. Pred sam kraj poslednjeg

razgovora generalni konzul pozvao ga je povikom iz udob-nosti svoje radne stolice model direktor.

Alekse, doi smesta u moju kancelariju.Ronald R. Ronaldson bio je Aleksov e i otelotvorenje

njegovih najdubljih profesionalnih strahova. Generalni


24/26

Amerika misija 29

konzul SAD u Gvineji poznat po nadimkom Er na Kub

nekada je bio zvezda u usponu Slube za spoljne poslove.

No usput je nekako pao u nemilost zbog alkohola, kakose pretpostavljalo i u pedesetoj godini naao se na elu

malog konzulata u zabiti zapadne Arike. Bio je besan zbogsvoje sudbine i iskaljivao je taj bes na svojim podreenimaprireujui im sitna ponienja.

Naravno, odgovorio je Aleks vedro koliko je mogao.

Samo da zavrim ovaj sluaj i odmah dolazim.Ne, Alekse, smesta.Aleks se izvinio poslednjem sagovorniku, sedamnaesto-

godinjem odlinom ueniku mesne manastirske kole kojije dobio ponudu za stipendiju na Univerzitetu Vejk Foresti otiao u kancelariju generalnog konzula. Klizna staklena

vrata privatnog kabineta pruala su Ronu Ronaldsonu odli-an pogled na itav odsek, odnosno pruala bi da on nije

stalno drao zavese navuene kako bi mogao ponekad da

odrema usred dana.Izvoli, Rone. Aleks se trudio da ne zvui iznervirano,

ali nije sasvim uspeo u tome.

Pregledao sam statistike izdavanja viza, poeo je Ron.Po lako ucakljenim oima Aleks je pretpostavio da je Er naKub razgovarao s Donijem Vokerom ili Dekom Denijel-som, svojim najpouzdanijim saradnicima. Iskreno reeno,Alekse, tvoj postotak izdavanja viza jednostavno je previsok.Ima gotovo petnaest procenata vie od Hama i mnogo vieod regionalnog proseka. elim da smanji taj postotak presledeeg tromesenog izvetaja.

Kakve veze ima koliko viza izdajem? Pravo pitanje je

broj onih koji ostanu po isteku vize. Tu su mi brojevi prilinodobri. Moda izdajem vie viza od Hama, ali u procentima


25/26

M P30

broj mojih ljudi uhvaenih u krenju imigracionih zakonanije vei od njegovog. Zapravo je manji za dva odsto.

Ba me briga zato. Uprava za konzularne poslove vidiprocenat izdatih viza i ja neu da moj konzulat bude slabakarika u zapadnoj Africi. Smatrae nas teroristikim rizikom.Otvoreno ti kaem da izdaje manje viza.

Rone, da li mi govori da odbijam kvalifikovane ljudekoji su putovali dva dana i platili preko sto etrdeset dolara

za tri minuta mog vremena samo da bismo izjednaili pro-cente s prosekom? Aleks je znao da ovakvim pristupom neeostvariti eljeni ishod, ali to je bilo jae od njega.

Ronove oi na trenutak su sevnule gnevom, a onda su

se ponovo ucaklile. Ako eli tako da postavi stvar, Ale-kse, onda da, tano to ti govorim. Moe da pone s ovimgospodinom. Ron je uzeo paso i prijavu sa stola. Po gomilipapira Aleks je shvatio da je Ron pregledao jutronje slua-

jeve. Odobrio si nedavno vizu oveku po imenu Rafiju AlfaIsmail Paskal Guein. Ron je iskasapio ovo nepoznato ime.ovek je oigledno nepouzdan. Kad ponovo doe po podne,rei e mu da je tvoju odluku preinaio iskusniji slubeniki da mu viza nee biti izdata. Ron nije skrivao zadovoljstvo

izgovarajui ovo poniavajue nareenje, a Aleks je osetioda mu ui plamte.

Znam da misli da je konzularni posao veliki pad za tebe,Bejnse. Osim toga, iskreno govorei, ne obavlja ga naroitodobro. Suvie si mek i spor. Ham je neto sasvim drugo. Onsamo prolazi kroz konzularni svemir, ali ti e u njemu ostati

vrlo dugo. Navikni se na to. Prestani da misli da si predobarza ovo. Da si bolji od nas.

Aleks nije odgovorio. Ron je greio u vezi s Gueinom,ali ne i u vezi s njim samim. Bez rei je izaao iz kancelarijegeneralnog konzula.


26/26

Amerika misija 31

Tog popodneva gospodin Guein i njegov neak doli su povizu koju im je Aleks obeao. Er na Kub je razvukao zavese iotvorio vrata da ne propusti ni trenutak Aleksovog ponienja.

Sluajte, rekao je Aleks mladiu. Imamo problem. Mojef ne eli da izdam vizu vaem stricu. On misli da se gospo-din Guein nee vratiti u Gvineju iz posete sinu. Ja se s timne slaem. Dau vizu vaem stricu, ali to mora izgledati kaoda vas odbijam. Aleks je munjevito govorio na francuskom,

a ubacio je i dosta gvinejskog slenga, pa je znao da Ron nitanee razumeti. Generalni konzul nikad nije odmakao daljeod rancuskih dejih pesmica.

Molim vas, recite stricu da mora ubediti onog debelogiza mene da sam mu upravo iupao srce iz grudi. Mislite lida e on to moi?

Sve e biti u redu. Mladi je prepriao Gueinu razgovor,tiho ali ubrzano, a starcu se lice odmah opustilo od tuge.

Aleks se na trenutak upitao je li mu neak rekao da nee

dobiti vizu. Nije vano, uskoro e saznati istinu. Aleks je linoodtampao vizu i stavio je u paso umesto da to uini nekood domaeg osoblja. Odluka je bila zabeleena u kompjuteru,a Ron je, naravno, imao pristup svim podacima, ali bio je

naelno nezainteresovan za administrativnu kontrolu. Aleksje bio uveren da nee proveravati.

uo je treska francuskih vrata, a zatim otro siktanje zave-se. Vreme je da Er na Kub proslavi pobedu viskijem i kolom,bez mnogo kole.

Guein je izaao iz konzulata oslanjajui se na neaka. Kad jestigao do vrata, okrenuo se prema Aleksu i gotovo neprimetnomu klimnuo glavom. Znai, zna. Starac bi bio vrhunski glumac.

Aleks je shvatio da je upravo doneo dve vane odluke. Prvaje bila e gospodin Guein sesti u avion za ikago makar muon sam platio kartu, a druga koje e pismo poslati Sentreksu.

Documents

Americka Misija