Analiza finansijskih izveštaja I kompl

7/29/2019 Analiza finansijskih izvetaja I kompl.

1/46

ANALIZA FINANSIJSKIH IZVETAJA


2/46

POJAM, PREDMET I CILJEVI ANALIZE

FINANSIJSKIH IZVETAJA

POJAM

Sutina definisanja pojmaanalize finansijskih izvetaja

nalazi se u shvatanju da analiza treba da podvrgneposmatranju, ispitivanju, oceni i formulisanjudijagnoze onih procesa koji su se desili u kompanijii koji se kao takvi nalaze saeti i opredmeeni u

okviru finansijskih izvetaja.

Finansijska analiza predstavlja iscrpno istraivanje,

kvantificiranje, deskripciju i ocenu finansijskog statusa i

uspenosti poslovanja preduzea.


3/46

Predmet

Iz prethodne definicije proizlazi da su predmet analize

finansijski izvetaji, konkretno,godinji izvetaj

kompanije, koji sadri bilans stanja, bilans uspeha,

izvetaj o tokovimagotovine, izvetaj o promenama nakapitalu, napomene i izvetaj revizora.

Uz pomenute, obavezne elemente godinjeg izvetaja,

predmet analize su i svi drugi segmenti godinjegizvetaja, koji nisu obavezni, kao to su pismo

menadmenta upueno akcionarima kompanije (Letter

to shareholder) i dodatne diskusije i analize

menadmenta (Management Discussion and Analysis).


4/46

Ciljevi

Ciljevi analize finansijskih izvetaja mogu se podeliti

na opte i posebne ciljeve.

Opti ciljevi odnose se na sagledavanje zaraivake

sposobnosti (rentabilnosti, profitabilnosti, uspenosti)kompanije i finansijskog poloaja (statusa) kompanije,

njezinih novanih tokova i promena na kapitalu u cilju

pruanja informacija korisnicima (naruiocima)

analize.Posebni ciljevi analize finansijskih izvetaja odnose

na zadovoljavanje informacionih potreba stejkholdera.


5/46

Ciljevi

Prema Okviru Meunarodnih raunovodstvenihstandarda/Meunarodnih standarda finansijskog

izvetavanja, osnovni cilj raunovodstva je daprui informacije osposobnosti preduzeada stvara novac i ekvivalente novca, kao iinformacije o proceni dinamike i izvesnosti

stvaranja novca.


6/46


7/46

Na osnovu prethodne slike proizlazi da se

eksterni i interni korisnici informacija nalaze u

interakciji.

Ovde je re o dve vrste interakcija korisnika(stejkholdera):

a) interakcija menadmenta kompanija i

vlasnika (akcionara), ib) interakcija menadmenta kompanije i

kreditora (banke i drugi kreditori).


8/46

a) Eksterni korisnici koji mogu izvriti direktan uticajna menadment preduzea suakcionari koji

poseduju obine, redovne akcije.

Redovne akcije poseduju pravo glasa putem kojegse moe ostvariti uticaj na kreiranje poslovne politike,ciljeve preduzea, ali se ostvaruje i kontrolamenadmenta.

Osnovni cilj akcionara je da usmere menadment nagenerisanje pozitivnih rezultata poslovanja kako bi seisplatile dividende ili kroz poveanje cene akcija nafinansijskom tritu ostvarili kapitalni dobici.


9/46

b) Mada kreditori, po prirodi, nemaju upravljaka

prava, uloga kreditora u poslovnom ivotu preduzea

nije limitirana.

Kreditori tite svoja ulaganja na nain to u ugovorima

o kreditu unose restriktivne klauzule kojima sezahteva od menadmentapreduzea da odrava

odgovarajue finansijske indikatore u zadatimgranicama (pokazatelj odnosa duga i sopstvenog

kapitala, pokazatelji opte, tekue likvidnosti i dr.).


10/46

Na osnovu interakcija razliitih korisnika informacija,

moemo istaknuti i sledee posebne ciljeve

finansijske analize:

- pruanje osnove za kontrolu i stimulativno poslovnonagraivanje menadmenta, i

- pruanje informacija za definisanje restriktivnih

klauzula i informacija o njihovom sprovoenju.

Osim pomenutog, kao poseban cilj finansijske analize

jeste i predikcija, odnosno predvianje budue

vrednosti kompanije.


11/46

S obzirom da se stvarna i knjigovodstvenavrednost preduzea razlikuju, korisnici(investitori i kreditori) najvie panje

usmeravaju naprouavanje kvalitetaraunovodstvenih informacija i njihovouobliavanje da bi se procenili buduinovani tokovi koje je to preduzee

sposobno da generie.Tako korisnici finansijskih izvetaja krozanalizu, daju novu dimenziju informacijamakoje su u tim izvetajimasadrane.


12/46

FINANSIJSKI IZVETAJI KAO PREDMETANALIZE

Finansijski izvetaji su skup informacija o

finansijskom poloaju, uspenosti,

promenama na kapitalu i novanim tokovima

jedne kompanije i predstavljaju funkcionalnu ivremenski zaokruenu celinu poslovnih

procesa koji su se dogodili u jednoj kompaniji

i kao takvi, ine podlogu svake racionalne

analize.


13/46

AKTIVNOSTI KOJE KREIRAJU VREDNOST

Organizacije i pojedinci koji obezbeujukapital smatraju se kljunimstejkholderima jedne kompanije.

Sve aktivnosti kompanije usmerene su nakreiranje vrednosti za vlasnike i poverioce,odnosno kljune stejkholdere. Kreiranjevrednosti za ove interesne grupe odvija sekroz tri aktivnosti:

- finansijske,

- investicione i

- poslovne.


14/46


15/46

Sve aktivnosti jedne kompanije materijalizovane

su u sledeim finansijskimizvetajima:

- bilans stanja,

- bilans uspeha,

- izvetaj o tokovima gotovine i

- izvetaj o promenama na kapitalu.


16/46


17/46

BILANS STANJA KAO PREDMET ANALIZE

Bilans stanja je trenutna slika finansijskogpoloaja neke kompanije na odreeni dan.On prikazuje veliinu i strukturu sredstava iizvora finansiranja.

Struktura sredstava, aktiva, ukazuje na nainna koji su sredstva uloena (investiciona

aktivnost), dok struktura izvora finansiranja,pasiva, ukazuje na efekte finansijskeaktivnosti, odnosno finansijsku strukturu(konstituciju) nekog preduzea.


18/46

Aktiva preduzea se dalje u bilansu

stanja deli na sledee:

- stalna (fiksna, dugorona) sredstva i

- obrtna (tekua, kratkorona) sredstva.


19/46

Stalna ili dugorona sredstva se mogu podeliti na :

- materijalna (nekretnine, postrojenja, oprema ),

- nematerijalna (nauno i tehniko znanje, dizajn,implementacija novih procesa ili sistema, licence,

intelektualna imovina, trino znanje i trgovake

marke) i

- dugoroni finansijski plasmani (zajmovi dati

drugim preduzeima, ulaganjazadrana do dospea- obveznice drugih preduzea i uea u kapitalu).


20/46

Kratkorona ili obrtna sredstva se mogu razvrstati na:

- zalihe (materijala, gotovih proizvoda, nedovreneproizvodnje, robe...),

- kupci i druga potraivanja,

- dati avansi,

- ostala kratkorona potraivanja,

- novac i novani ekvivalenti(gotovina u blagajni,depoziti po vienju, gotovinski ekvivalenti-akcije,

obveznice, komercijalni i blagajniki zapisi i sl.)


21/46

Izvori sredstava preduzea ili pasivapokazuje poreklo imovine, odakle imovina u

aktivi preduzea potie. U bilansu stanja

poreklo imovine moe biti odreeno kao:

- sopstveni kapital(ista imovina, kapital

vlasnika) i

- pozajmljeni kapitalpreduzea (obaveze ilidugovi, kapital poverilaca).


22/46

Sopstveni kapitalse obraunski utvruje kao razlika

izmeu vrednosti ukupne aktive i ukupnih obaveza tj.

Sopstveni kapital = Aktiva - Obaveze.

Pozajmljeni kapital preduzea ine obavezepreduzea prema treim licima. Obaveze se mogudefinisati kao sadanje obaveze koje su proizale iz

prolih ekonomskihdogaaja preduzea i ije

podmirenje (likvidacija) podrazumeva odliv resursapreduzea(najee odliv novca ili nekog drugog

sredstva za podmirenje obaveze).


23/46

Obaveze se mogu klasifikovati kao:

- dugorone i

- kratkorone.

Obaveze preduzea se jo mogu razvrstati ikao:

- dugovi (dugoroni, kratkoroni bankarski

krediti, obaveze za obveznice i dr.) i- tekue obaveze (dobavljai, obaveze zakamate, obaveze za poreze itd.).


24/46

Osnovna karakteristika svih obaveza je da

nose odreen finansijski rizik za preduzeei da ono mora raspolagati imovinom koju

predaje poveriocu da bi se razreilo obaveze.

Finansijski rizik postoji i zato to preuzimanje

obaveza znaajno utie na likvidnost i

solventnost.


25/46

Bilans stanja moemoprikazati pomou

modifikovane osnovne raunovodstvene

jednaine:

Aktiva = Obaveze + Kapital

Stalna + Obrtna sredstva = Obaveze +

Kapital


26/46

U poslovnoj praksi kompanija primenjuju se

sledei kriterijumi razvrstavanja pozicija u

bilansu stanja:

a) kriterijum rastue likvidnosti u aktivi i

opadajue dospelosti u pasivi, i

b) kriterijum opadajue likvidnosti u aktivi

i rastue dospelosti u pasivi.


27/46

Bilans stanja prezentovan po kriterijumu rastue likvidnosti iopadajue dospelosti


28/46

Bilans stanja strukturisan po principu opadajuelikvidnosti i rastue dospelosti


29/46

Razlike u formi prikazivanja bilansa stanja potiu odvanosti ciljeva kojimaraunovodstvo slui.

U kontinentalnoj Evropi, osnovni cilj raunovodstva jesigurnost kreditora. Da bi se taj cilj ostvario bilans stanjasledi princip rastue likvidnosti i opadajue dospelosti

kojim se naglasak stavlja na stalnu imovinu u aktivi, ana sopstveni kapital kao garantnu supstancu, u pasivi.

U anglosaksonskoj tradiciji, koja je jo od periodaVelike depresije iz 1929.g. optereena problemomlikvidnosti, bilans stanja prati kriterijum likvidnosti, pa je

na prvom mestu u aktivi prikazana gotovina. U pasivi,na prvom mestu, nalaze se one pozicije pasive ija jedospelost najkraa (tekue obaveze i dobavljai), azatim po kriterijumu rastueg rokadospea slede drugeobaveze i na kraju sopstveni kapital.


30/46

BILANS USPEHA KAO PREDMET ANALIZE

Bilans uspehaje raunovodstveni izvetaj ukojem su iskazani ostvareni prihodi i rashodi

preduzea u odreenom obraunskomperiodu. Za razliku od bilansa stanja koji

pokazuje finansijsku poziciju na tano

odreeni dan, bilans uspeha jeperiodian

izvetaj.


31/46

Ovaj raunovodstveni izvetaj je imao primat u

odnosu na bilans stanja, jer se dugo vremena

smatralo da je uspenost poslovanja iskazana kroz

rezultat (dobitak ili gubitak),jedna od najznaajnijihinformacija za potrebe poslovnog odluivanja.

Dobitak se ovde javlja kao osnovno merilouspenosti preduzea kao celine, a dobitak

obraunat u bilansu uspeha je esto i komponentanekih bitnih finansijskih pokazatelja (dobitak po akciji,

stope prinosa i sl.).


32/46

Elementi koji odreuju visinu dobitka su prihodi irashodi.

Prihodi, u skladu sa MRS, definiu se kao "poveanjaekonomskih koristi tokom obraunskog perioda u

obliku priliva ili poveanja sredstava, odnosno

smanjenja obaveza to dovodi do poveanja

sopstvenog kapitala.

Rashodi, kao negativna komponenta ukupne

uspenosti preduzea se u MRS tretiraju kao "gubici itrokovi koji proistiu iz uobiajenih aktivnosti

(poslovni, finansijski rashodi)"


33/46

Utvrivanje rezultata preduzea smatra se

jednim od osnovnih ciljeva raunovodstva.

Rezultat se utvruje razlikom izmeuostvarenih prihoda i rashoda u odreenom

obraunskom periodu na sledei nain:

Prihodi - Rashodi = Rezultat,dobitak, Pr > R ili

gubitak R> Pr .


34/46

Na osnovu prethodne formule moemo doi

do istog rezultata, ali na razliite naine tako

da govorimo o dve opteprihvaene metode

obrauna rezultata u teoriji i poslovnojpraksi:

a) metoda trokova prodatih uinaka i

b) metoda ukupnih trokova.


35/46

Bilans uspeha po metodi trokova prodatih uinaka kodproizvodnog preduzea


36/46

Bilans uspeha po metodi ukupnih trokova uproizvodnom preduzeu

IZVETAJ O TOKOVIMA GOTOVINE KAO


37/46

IZVETAJ O TOKOVIMA GOTOVINE KAOPREDMET ANALIZE

Izvetaj o novanim tokovima je izvedenifinansijski izvetaj, poto nastajerearaniranjem pozicija bilansa stanja ibilansa uspeha.

Novani tokovi se smatraju krvotokomjednog preduzea. Kompanija kojojnedostaje novac je ona koja na kratak roknee moi odgovoriti svojim dospelim tekuim

obavezama, a na dugi rok ovakvo stanjemoe dovesti do nesolventnosti i konano do

steaja takvog preduzea.


38/46

Obraun neto dobitka se zasniva natokovima rentabilnosti (prihodima irashodima), dok je utvrivanje netonovanog toka zasnovano na konceptu

novanih tokova (razlici primanja i izdavanjanovca).

Izvetaj o novanim tokovimaje prikaznovanih priliva i odliva u obraunskomperiodu po osnovu poslovnih, investicionih ifinansijskih aktivnosti.


39/46

Ciljevi sastavljanja izvetaja o novanim tokovimasadrani su u obezbeivanjuinformacija koje slue

korisnicima da procene:

- sposobnost preduzea da generie dovoljno novca

kojim e finansirati svakodnevne poslovne aktivnosti,

- sposobnost preduzea da plaa glavnicu i kamatu

po osnovama uzetih kredita i dividende akcionarima i

- sposobnost preduzea da raste i razvija se kroz

dodatna ulaganja u nekretnine, postrojenja i opremuili da prodaje dugorona sredstva kako bi generisalo

gotovinu.


40/46

Znaajizvetaja o novanim tokovima je dautvrdi veliinu razlike izmeu neto dobitka u

bilansu uspeha i neto novanih tokova izposlovne aktivnosti u izvetaju o novanim

tokovima, odnosno da utvrdi da li je osnovnadelatnost preduzea profitabilna (neto dobitak

je indikator uspenosti) i da li ta delatnostmoe da "proizvodi gotovinu" (netonovanitok iz poslovne aktivnosti je indikatorproizvodnje" gotovine).


41/46

IZVETAJ O PROMENAMA NA KAPITALU

Izvetaj o promenama na kapitalu je sastavnideo finansijskih izvetaja. Sastavlja se kaoposeban i u njemu se kao minimum pozicijaiskazuju:

- neto dobitak ili gubitak obraunskog perioda,

- stavke prihoda i rashoda koje ne ulaze ubilans uspeha ve se priznaju u korist ili nateret kapitala i

- zbirni efekat promena u raunovodstvenojpolitici.


42/46

Podaci o promenama sopstvenog kapitala

(neto imovine) preduzea na poetku i na

kraju obraunskog perioda treba da pokauda li je dolo do poveanja ili smanjenja neto

imovine u posmatranom periodu, to je jedna

od znaajnih informacija za vlasnike kapitala.


43/46

NAPOMENE KAO PREDMET ANALIZE

Napomene su prilozi koji idu uz postojei set

finansijskih izvetaja.

Napomene, po svojoj sutini, nisu finansijski izvetaji,

ve njihovneophodan, pratei element. One sadre

detaljnije kvantitativne i kvalitativne informacije

vezane za osnove na kojima su finansijski izvetaji

sastavljeni, odnosno raunovodstvene politike koje

su primenjene za evidentiranje znaajnih poslovnih

dogaaja.


44/46

INFORMACIONA ASIMETRIJ A

NEJEDNAKOST U KOLIINI I KVALITETU INFORMACIJAKOJE POSEDUJU RAZLIITI KORISNICI (INVESTITORI UAKCIJE I OBVEZNICE, DAVAOCI KREDITA VS. PREDUZEAEMITENTI) NAZIVA SE INFORMACIONA ASIMETRIJ A.


45/46

Iz informacione asimetrije proizlaze dva problema:a) negativna selekcija i

b) moralni hazard (zloupotreba).

Negativna selekcija nastaje kada investitori nemaju

dovoljan obim i kvalitet informacija pa donoseposlovne odluke (ulau u akcije i obveznice)pogrenih firmi. Negativna selekcija postoji pre negoto se donese odluka o investiranju.

Moralni hazard (zloupotreba) nastaje kada se ve

novac uloi u konkretne akcije I obveznicekompanije. Tada su investitori suoeni sa problemomda menaderi kompanijenee raditi u njihovomnajboljem interesu, ve da e rukovoeni sebinimciljevima raditi u sopstvenom interesu.


46/46

Informaciona asimetrija se moe smanjiti na razliite naine:

a) postojanje finansijskih institucija(mree dilersko brokerskih kua,velike finansijske kue koje obavljaju finansijsku analizu i pruajuadekvatne informacije o nekoj kompaniji),

b) postojanje Komisije za hartije od vrednosti i adekvatnog setasistemskih zakonakojima se regulie sigurnost poslovanja nafinansijskim tritima),

c)postojanje trita korporativne kontrole (Serbanes-Oxley Act iz2002.g. donet posle propasti amerikog giganta Enrona),

d) donoenje propisa koji zahtevaju da menaderi kompanija morajuda sve informacije koje objavljuju dostavljaju svim zainteresovanimkorisnicima,e) unoenje restriktivnih klauzulau kreditne aranmane i

f) donoenje raunovodstvenih standardakojima e se obezbedititransparentnost I objektivnost informacija koje su dostupneinvestitorima i kreditorima.

Documents

Analiza finansijskih izveštaja I kompl