Ivan Anti

Budistikameditacija

Izvorni tekstovii detaljna uputstva za praksu

2Ivan AntiBudistika meditacija

Izdava:TrikonaNovi Sad

Copyright: 2005 by Ivan Anti

Priprema:Ivan Anti

tampa:HIT-copy, Beograd, 2005.

Tira: 200.

SVI TEKSTOVI SU PREUZETI SA SAJTA

http://www.yu-budizam.com/index.html

3Strana 4Anguttara nikaya III.39

Sukhamala suttaProienje

Strana 7Digha nikaya 22

Maha satipatana suttaVeliki govor o temeljima sabranosti

Strana 27Majjhima nikaya 118

Anapanasati suttaO sabranosti panje na dah

Starna 33Majjhima nikaya 121

Cula-sunnata suttaSaeti govor o nitavilu

Savremeni komentari i uputstva

Strana 38Aan a

Ispravno vebanje - neprekidno vebanje

Strana 52Aan a

Pitanja i odgovori

Strana 68Venerable H. Gunaratana Mahathera

Panja - Put svjesnosti

4Anguttara nikaya III.39Sukhamala suttaProienje

Monasi, ja sam iveo u izobilju, velikom izobilju, naj-veem izobilju. Moj otac je ak imao jezera u palati, u jednom sucvetali crveni lotosi, u drugom su cvetali beli lotosi, u treem sucvetali plavi lotosi, i sve to za mene. Nisam koristio sandalovodrvo koje nije bilo iz Varanase. Moj turban bee iz Varanase, kaoi moja tunika, moje donje rublje i moj ogrta. Hladovinu su mipravili danju, titili me od hladnoe i rose nou.

Imao sam tri palate, jednu za hladno vreme, jednu zatoplo vreme i jednu za kino vreme. Tokom etiri meseca mon-suna zabavljale su me u palati za kino vreme pevaice i igraice,bez ijednog mukarca meu njima. I dok su se sluge, radnici iuvari u kuama drugih ljudi hranili skromno, u domu moga ocasluge, radnici i uvari su se hranili obilno.

Iako sam bio obdaren takvim bogatstvom, takvim izobi-ljem, u meni se javila misao: Kada neki neupuen, svetovanovek koji je podloan starenju, ne moe izmai starenju, vididrugog oveka koji je ostario, on je uplaen, ponien i zgaen,zaboravljajui da je i on sam podloan starenju, da ne moeizmai starenju. Ako i ja -- koji sam podloan starenju, ne moguizmai starenju - treba da budem uplaen, ponien i zgaen kadavidim drugog oveka koji je ostario, na to ne pristajem. Kadasam to uoio, opijenost mladou [tipina] za mlade ljude poeda kopni.

Iako sam bio obdaren takvim bogatstvom, takvim izobi-ljem, u meni se javila misao: Kada neki neupuen, svetovanovek koji je podloan bolesti, ne moe izmai bolesti, vidi dru-gog oveka koji je bolestan, on je uplaen, ponien i zgaen,zaboravljajui da je i on sam podloan bolesti, da ne moe izmaibolesti. Ako i ja - koji sam podloan bolesti, ne mogu izmaibolesti - treba da budem uplaen, ponien i zgaen kada vidimdrugog oveka koji je bolestan, na to ne pristajem. Kada sam to

5uoio, opijenost zdravljem [tipina] za ljude koji su zdravi poeda kopni.

Iako sam bio obdaren takvim bogatstvom, takvim izobi-ljem, u meni se javila misao: Kada neki neupuen, svetovanovek koji je podloan smrti, ne moe izmai smrti, vidi drugogoveka koji je mrtav, on je uplaen, ponien i zgaen, zaboravlja-jui da je i on sam podloan smrti, da ne moe izmai smrti. Akoi ja - koji sam podloan smrti, ne mogu izmai smrti - treba dabudem uplaen, ponien i zgaen kada vidim drugog oveka kojije mrtav, na to ne pristajem. Kada sam to uoio, opijenost ivo-tom [tipina] za ljude koji su ivi poe da kopni.

* * *

Monasi, postoje tri vrste opijenosti. Koje tri? Opijenostmladou, opijenost zdravljem, opijenost ivotom.

Pijan od opijenosti mladou, neupuen, svetovan ovekini loe stvari telom, govorom, milju. inei loe stvari telom,govorom, milju, on se - posle razlaganja tela, posle smrti -ponovo raa u svetu oskudice, na loem odreditu, u niim sve-tovima, u paklu.

Pijan od opijenosti zdravljem, neupuen, svetovan ovekini loe stvari telom, govorom, milju. inei loe stvari telom,govorom, milju, on se - posle razlaganja tela, posle smrti -ponovo raa u svetu oskudice, na loem odreditu, u niim sve-tovima, u paklu.

Pijan od opijenosti ivotom, neupuen, svetovan ovekini loe stvari telom, govorom, milju. inei loe stvari telom,govorom, milju, on se - posle razlaganja tela, posle smrti -ponovo raa u svetu oskudice, na loem odreditu, u niim sve-tovima, u paklu.

Pijan od opijenosti mladou, monah naputa vebanje ivraa se niem ivotu. Pijan od opijenosti zdravljem, monahnaputa vebanje i vraa se niem ivotu. Pijan od opijenostiivotom, monah naputa vebanje i vraa se niem ivotu.

6Podloni roenju, podloni starenju,podloni smrti,

svetovni ljudi suzgaeni nad onima to pate

nad onim emu su i oni sami podloni.Ako i ja treba da budem zgaen

nad biima koja su podlona svemu tome,ja onda ne pristajem,da ivim kao i oni.

Zadravajui taj stav -znanje o Dhammi

lien svakog poseda -prevazioh svaku opijenost

bogatstvom, mladou i ivotomkao onaj to u odvraenosti

vidi spokojstvo.

U meni se javi energinost,osloboenost jasno sagledah.

Sada vie nema nainada uivam u ulnim zadovoljstvima.

Sldei tok svetakog ivota,ja se vie ne preporaam.

7Digha nikaya 22Maha satipatana sutta

Veliki govor o temeljima sabranostiOvako sam uo. Jednom je Blaeni boravio meu Kuru-

ima, u gradu Kamasadama, trgovakom centru naroda Kuru.Tada Blaeni ovako ree monasima: Monasi, i oni mu odgovo-rie: Da, potovani gospodine.

A Blaeni ovako nastavi:Jedini put, monasi1, da se pro-isti bie, prevlada alost i patnja, razori bol i alost, da se dosti-gne ispravni put, da se dostigne nibbana, jesu etiri temelja sab-ranosti panje. Koja su to etiri temelja?

Ovde (u ovom uenju) monah boravi praktikujui kon-templaciju tela u telu2, revnostan, jasnog shvatanja i sabran, nad-vladavi elju i alost zbog sveta; boravi praktikujui kontempla-ciju oseaja u oseaju, revnostan, jasno shvatajui i sabran, nad-vladavi elju i alost zbog sveta; boravi praktikujui kontempla-ciju uma u umu3, revnostan, jasnog shvatanja i sabran, nadvlada-

1 Monasi (pali: bhikkhave; jedn.: bhikkhu). Bhikkhu je onaj kojije primio vie zareenje (upasampada) u budistikoj monakojzajednici (sangha), a koje je zasnovano na prihvatanju praviladiscipline (vinaya). Za ovaj kontekst, meutim, komentar kae:'Bhikkhu je ovde upotrebljeno kao primer onih koji su posveenipraktikovanju Uenja... Ko god da preduzme vebanje... ovde jeobuhvaen terminom bhikkhu.'2 Ponavljanje u ovim formulacijama 'praktikovanje kontemplacijetela u telu', 'kontemplacije oseaja u oseajima', itd. treba medi-tantu da ukae na vanost ostajanja svesnim da pri odravanjupanje usmerene na pojedinani odabrani objekat i ostajemo prinjemu, a ne prelazimo u polje neke druge kontemplacije. Naprimer, kada kontemplira neki telesni proces, meditant moe inesvesno biti odvuen u razmatranje svojih oseanja vezanih zataj telesni proces. Tada bi trebalo da je sasvim svestan naputanjaprvobitnog objekta i prelaska na kontemplaciju oseanja.3 U prvom delu ove knjige pali terminima za 'um' (citta) i 'objekteuma' (dhamma) dat je poneto slobodniji prevod 'stanja uma'

8vi elju i alost zbog sveta; boravi praktikujui kontemplacijuobjekata uma u objektima uma, revnostan, jasnog shvatanja isabran, nadvladavi elju i alost zbog sveta.

Kontemplacija tela

A kako to, monasi, boravi monah praktikujui kontem-placiju tela u telu?

Tako to, otiavi u umu, u podnoje nekog drveta ili naneko osamljeno mesto, seda nogu prekrtenih, tela uspravnog ibudnog uma.4 Sabran, on udie i, sabran, on izdie.

Udiui dugi dah, on zna Ja sada udiem dugi dah; izdi-ui dugi dah, on zna Ja sada izdiem dugi dah; udiui kratakdah, on zna Ja sada udiem kratak dah; izdiui kratak dah, onzna ' Ja sada izdiem kratak dah. Svestan itavog tela (disanja),udisau, tako on veba. Svestan itavog tela (disanja), izdisa-u, tako on veba. Smirujui telesnu funkciju (disanja), udisa-u, tako on veba; Smirujui telesnu funkciju (disanja), izdisa-u, tako on veba. Kao to veti drvodelja ili njegov pomonikpravei dugi okret zna Sad pravim dugi okret, ili pravei kratkiokret zna Sad pravim kratki okret, isto tako i monah udiuidugi dah zna Sad udiem dugi dah; izdiui dugi dah zna Sadizdiem dugi dah; udiui kratak dah zna Sad udiem kratakdah; izdiui kratak dah zna Sad izdiem kratak dah. Svestanitavog tela (disanja), udisau; Svestan itavog tela (disanja),izdisau. Smirujui telesnu funkciju (disanja), udisau, tako onveba; smirujui telesnu funkciju (disanja), izdisau, tako onveba.

Tako on boravi praktikujui kontemplaciju tela u teluiznutra ili spolja ili i iznutra i spolja.5 Boravi kontemplirajui

odnosno 'mentalni sadraji', kako bi njihovo znaenje bilo tojasnije.4 Doslovno: 'stavljajui pred sabranost'.5 Iznutra: kontemplirajui sopstveni dah; spolja: kontemplirajuitu dah; iznutra i spolja: kontemplirajui sopstveni i tu dah nai-zmenino, bez prekida u panji.

9faktore nastanka6 u telu ili boravi kontemplirajui faktore razla-ganja7 u telu ili boravi kontemplirajui faktore i nastanka i razla-ganja8 u telu. Ili je njegova sabranost na injenicu ovo je telo9uvrena u njemu u meri neophodnoj za znanje i sabranost pa-nje.10 Nezavisan,11 boravi on ne prijanjajui ni za ta na svetu.Tako, zaista, monah boravi praktikujui kontemplaciju tela.

Poloaji tela

I opet, monasi, kada hoda monah zna Ja hodam; kadastoji, zna Ja stojim, kada sedi, zna Ja sedim; kad lee, zna Jaleem; svestan je i svakog drugog poloaja tela.

Tako on boravi praktikujui kontemplaciju tela u teluiznutra ili spolja, ili i iznutra i spolja. Boravi kontemplirajuifaktore nastanka u telu ili boravi kontemplirajui faktore razlaga-nja u telu ili boravi kontemplirajui faktore i nastanka i razlaga-nja u telu.12 Ili je njegova sabranost na injenicu ovo je telouvrena u njemu u meri neophodnoj za znanje i sabranost pa-

6 Faktori nastanka (samudaya-dhamma), to jest uslovi koji omo-guuju nastanak tela disanja, a to su: telo u svojoj celini, nosniaparat i um.7 Faktori razlaganja (vaya-dhamma) su: razlaganje tela i nosnogaparata i prestajanje mentalne aktivnosti.8 Kontempliranje oboje, naizmenino.9 To znai da jedino telesni procesi postoje, bez ikakve due,sopstva ili trajne sutine. Odgovarajuu formulaciju u narednimkontemplacijama bi trebalo razumeti na taj nain.10 Znanje je ovde etvorostruko jasno shvatanje. Sabranost jegola panja. Meditant bi trebalo da nastoji da se zadri u domenui unutar svrhe odgovarajue za ovaj metod vebanja. Ne treba daga zavedu razmiljanja, emocije ili mentalne slike izazvane kon-templacijama; kada se pojave, trebalo bi ih samo na trenutakregistrovati i okrenuti se od njih.11 Nezavisan od elje i pogrenih stanovita.12 Sve kontemplacije tela, izuzev daha, imaju kao faktore nastan-ka: neznanje, elju, kammu, hranu i opte karakteristike nastaja-nja; a kao faktore razlaganja: nestajanje neznanja, elju, kammu,hranu i opte karakteristike razlaganja.

10

nje. Nezavisan, boravi on ne prijanjajui ni za ta na svetu. Tako,zaista, monah boravi praktikujui kontemplaciju tela.

Sabranost panje i jasno shvatanje

I opet, monasi, idui tamo ili idui ovamo monah prime-njuje jasno shvatanje; gledajui pravo i gledajui u stranu, pri-menjuje on jasno shvatanje; savijajui i pruajui (svoje udove),primenjuje on jasno shvatanje; nosei na sebi ogrta i u ruciposudu za proenje hrane, primenjuje on jasno shvatanje i dokjede, pije, vae i uiva u ukusu, primenjuje on jasno shvatanje;kad se povinuje zovu prirode, primenjuje on jasno shvatanje; dokhoda, stoji, sedi, lee da spava, budi se, govori i uti, primenjujeon jasno shvatanje.

Tako on boravi praktikujui kontemplaciju tela u teluiznutra ... (kao prethodno)... Tako, zaista, monah boravi praktiku-jui kontemplaciju tela u telu.

Razmiljanje o odbojnosti tela

I opet, monasi, razmilja monah upravo o ovom telu, odpeta nagore i od temena nadole, zatvorenom u kou i prepunomneistoe, ovako: Ovo je telo nainjeno od: kose, malja, noktiju,zuba, koe, mesa, tetiva, kostiju, kotane sri, bubrega, srca, jet-re, plune maramice, slezine, plua, creva, crevne maramice,grkljana, izmeta, ui, sluzi, gnoja, krvi, znoja, sala, suza, mas-noe, pljuvake, slina, sekreta, mokrae.13 Ba kao da je re ovrei punoj raznog zrnevlja kao to je zob, pirina, graak,susam, ito i ovek sa dobrim vidom, odvezavi je, prebira ponjoj: Ovo je zob, ovo je pirina, ovo je graak, ovo je susam,ovo je ito. Isto tako, monasi, razmilja monah upravo o ovomtelu, od glave do pete, zatvorenom u kou i prepunom neistoe:Ovo je telo sainjeno od: kose ... mokrae.

13 Uz kasniji dodatak 'mozga u lobanji', ova 32 dela tela ine estobjekat meditacije u budistikim zemljama. Radi detalja o ovojmeditaciji vidi Put proienja, pogl. VIII, 8.

11

Tako on boravi praktikujui kontemplaciju tela u teluiznutra ... (kao prethodno) ... Tako, zaista, monah boravi prakti-kujui kontemplaciju tela u telu.

Razmiljanje o materijalnim elementima

I opet, monasi, razmilja monah upravo o ovom telu ukakvom god ono bilo poloaju i o njegovim primarnim elemen-tima: U ovom je telu element zemlje, element vode, elementvatre i element vazduha.14

Kao to veti mesar ili njegov pomonik, poto je zaklaokravu i isekao je iznosi meso na prodaju na raskrsnici etiri glav-na puta, isto tako monah razmilja upravo o ovom telu u kakvomgod ono bilo poloaju i o njegovim primarnim elementima. Uovom je telu element zemlje, element vode, element vatre i ele-ment vazduha.

Tako on boravi praktikujui kontemplaciju tela u teluiznutra... Tako, zaista, monah boravi praktikujui kontemplacijutela u telu.

Devet kontemplacija na groblju

(1) I opet, monasi, kao kad monah ugleda telo jedan dan poslesmrti ili dva dana posle smrti ili tri dana posle smrti, naduto,pomodrelo i puno gnoja, baeno na mesto za spaljivanje, tada on(takvo opaanje) primenjuje na sopstveno telo ovako: Zaista,isto je sainjeno i ovo moje telo, i ono e postati ovakvo i tomene moe umai. Tako on boravi praktikujui kontemplaciju telau telu iznutra...

(2) I opet, monasi, kao kad monah ugleda telo baeno na mestoza spaljivanje, koje su raskomadali vrane, jastrebovi, leinari,aplje, divlji psi, leopardi, tigrovi, akali ili razliiti crvi, tada on

14 Ovi 'elementi' (dhatu) jesu primarni kvaliteti materije i u budis-tikoj tradiciji se objanjavaju kao tvrdoa (zemlja), prijanjanje(voda), vrelina (vatra) i kretanje (vazduh). Vidi Put proienja,pogl. XI.

12

(takvo opaanje) primenjuje na sopstveno telo ovako: Zaista,isto je sainjeno i ovo moje telo, i ono e postati ovakvo i tomene moe umai...

(3) I opet, monasi, kao kad monah ugleda telo baeno na mestoza spaljivanje: Od njega je ostao jedino kostur, koji jo na okupudre tetive i ponegde je ostalo jo malo mesa i krvi...

(4) Od njega je ostao jedino kostur, koji jo na okupu dre tetive,okrvavljen i ogoljen...

(5) Od njega je ostao jedino kostur, koji jo na okupu dre tetive,bez krvi i mesa, tada on (takvo opaanje) primenjuje na sopstve-no telo ovako: Zaista, isto je sainjeno i ovo moje telo, i ono epostati ovakvo i tome ne moe umai...

(6) I opet, monasi, kao kad monah ugleda telo baeno na mestoza spaljivanje, od kojeg su ostale razbacane kosti na sve strane -ovde kosti ruke, onde kosti stopala, potkolenice, butne kosti,karlica, kima, lobanja...

(7) I opet, monasi, kao kad monah ugleda telo baeno na mestoza spaljivanje: od kojeg su ostale samo sasvim izbledele kosti...

(8) Od kojeg su ostale samo kosti vie od godinu dana stare, nagomili...

(9) Od kojeg su ostale samo natrule kosti, to se pretvaraju uprainu, tada on (takvo opaanje) primenjuje na sopstveno teloovako: Zaista, isto je sainjeno i ovo moje telo, i ono e postatiovakvo i tome ne moe umai.

Tako on boravi praktikujui kontemplaciju tela u telu iznutra ilispolja. Boravi kontemplirajui faktore nastanka u telu ili boravikontemplirajui faktore razlaganja u telu ili boravi kontemplira-jui faktore i nastanka i razlaganja u telu. Ili je njegova sabranostna injenicu ovo je telo uvrena u njemu u meri neophodnojza znanje i sabranost panje. Nezavisan, boravi on ne prijanjajui

13

ni za ta na svetu. Tako, zaista, monah boravi praktikujui kon-templaciju tela.

Kontemplacija oseanja

A kako, monasi, boravi monah praktikujui kontemplaci-ju oseanja u oseanjima?

Kad oseti prijatno oseanje, monah zna: Oseam prijat-no oseanje; kad oseti bolno oseanje, on zna: Oseam bolnooseanje; kad oseti neutralno oseanje, on zna: Oseam neut-ralno oseanje.

Kad oseti prijatno ovozemaljsko oseanje, on zna: Ose-am prijatno ovozemaljsko oseanje; kad oseti prijatno uzvienooseanje, on zna: Oseam prijatno uzvieno oseanje; kad osetibolno ovozemaljsko oseanje, on zna: Oseam bolno ovoze-maljsko oseanje; kad oseti bolno uzvieno oseanje, on zna:Oseam bolno uzvieno oseanje; kad oseti neutralno ovoze-maljsko oseanje, on zna: Oseam neutralno ovozemaljsko ose-anje; kad oseti neutralno uzvieno oseanje, on zna: Oseamneutralno uzvieno oseanje.15

Tako on boravi praktikujui kontemplaciju oseanja uoseanjima iznutra ili spolja ili i iznutra i spolja. Boravi kontem-plirajui faktore nastanka u oseanjima ili boravi kontemplirajuifaktore razlaganja u oseanjima ili boravi kontemplirajui faktorei nastanka i razlaganja u oseanjima.16 Ili je njegova sabranost na

15 Objanjenje ovozemaljskih (samisa) i uzvienih (niramisa)tipova ova tri oseanja dato je u 137. govoru Majjhima nikaye(Govora srednje duine). Tu se ovozemaljska oseanja nazivaju'vezanim na porodian ivot', a uzviena oseanja 'vezanim zaodvraenost'. Uzvieno prijatno oseanje je, na primer, srea kaorezultat meditacije i uvida u nepostojanost egzistencije. Uzvienobolno oseanje je, na primer, bolna svesnost sopstvenih nedosta-taka i sporog napredovanja putem izbavljenja. Uzvieno neutral-no oseanje je ravnodunost nastala zahva-ljujui uvidu.16 Faktori nastanka za oseanje su: neznanje, elja, kamma, ulniutisak (phassa) i opta karakteristika nastanka; faktori razlaganjasu: 'nestanak nabrojana etiri faktora i opta karakteristika razla-ganja'.

14

injenicu ovo je oseanje uvrena u njemu u meri neophod-noj za znanje i sabranost panje. Nezavisan, boravi on ne prija-njajui ni za ta na svetu. Tako, zaista, monasi, boravi monahpraktikujui kontemplaciju oseanja u oseanjima.

Kontemplacija uma

A kako, monasi, boravi monah praktikujui kontemplaci-ju uma u umu?

Tako to, kada se u umu pojavi pouda, monah zna da jeto pouda; kada u umu nema poude, da je to um bez poude;kada se u umu pojavi mrnja, da je to mrnja; kada u umu nemamrnje, da je to um bez mrnje; kada se u umu pojavi obmanu-tost, da je to obmanutost; kada u umu nema obmanutosti, da je toum bez obmanutosti; kada se u umu pojavi strepnja, da je to stre-pnja;17 kada se u umu pojavi rastresenost, da je to rastresenost;18kada se u umu pojavi proirena svest, da je to proirena svest;19kada se u umu pojavi suena svest, da je to suena svest;20 kadase u umu pojavi svest o nadmaivosti, kao svest o nadmaivosti;21kada se u umu pojavi svest o nenadmaivosti, kao svest o nena-dmaivosti;22 kada je um skoncentrisan, kao skoncentrisan um;kada um nije skoncentrisan, kao dekoncentrisan um; kada je um

17 Ovo se odnosi na krutost uma i tromost, ukljuujui takoestanja kao to su letargija, sporost reagovanja, oklevanje, unutra-nja napetost izazvana potiskivanjem itd.18 Ovo se odnosi na uznemirenost uma i ukljuuje uzbuenost,beanje, elju za promenom itd.19 Svesnost sfera suptilne materije i nematerijalne tokom medita-tivnog zadubljenja (rupa- i arupa-jhana).20 Uobiajena svesnost ulima dostupnog stanja egzistencije.21 Svesnost ulima dostupnog stanja egzistencije, kojem su supe-riorna druga mentalna stanja.22 Svesnost sfera suptilne materije i nematerijalne, kojoj nijednoovozemaljsko stanje nije superiorno.

15

osloboen, kao osloboen um;23 kada um nije osloboen, kaoneosloboen um.

Tako on boravi praktikujui kontemplaciju uma u umuiznutra ili spolja ili i iznutra i spolja. Boravi kontemplirajui fak-tore nastanka u umu ili boravi kontemplirajui faktore razlaganjau umu ili boravi kontemplirajui faktore i nastanka i razlaganja uumu.24 Ili je njegova sabranost na injenicu ovo je um uvre-na u njemu u meri neophodnoj za znanje i sabranost panje.Nezavisan, boravi on ne prijanjajui ni za ta na svetu. Tako zais-ta, monasi, boravi monah praktikujui kontemplaciju uma u umu.

Kontemplacija objekata uma

A kako monasi, boravi monah praktikujui kontemplaci-ju objekata uma u objektima uma?

Pet prepreka

Tako to monah boravi praktikujui kontemplaciju obje-kata uma u objektima uma vezanim za pet prepreka.25

A kako on praktikuje kontemplaciju objekata uma uobjektima uma vezanim za pet prepreka?26

23 Privremeno osloboen prljanja, bilo kroz meditativni razvojuvida koji oslobaa od pojedinanih loih stanja snagom njihovihsuprotnosti, bilo kroz zadubljenje (jhana).24 Za um, ili svest, faktori nastanka su: neznanje, elja, kamma,telo-i-um (nama-rupa) i opta karakteristika nastanka; faktorirazlaganja su: nestanak nabrojana etiri faktora i opta karakteris-tika razlaga-nja.25 Ovih pet prepreka (nivarana) jesu glavne smetnje razvoju uma.Njih treba privremeno ukloniti da bi se dostigla zadubljenja i istotako koncentracija (upacara-samadhi) nuna za potpuni razvojuvida. Vidi Nyanaponika Thera: The Five Mental Hindrances(BPS, Kandy, 1961.).26 Ovo se odnosi na elju za bilo kojim od pet objekata ula.

16

Tako to, kada se u njemu javi ulna elja 28, monahzna: U meni je ulna elja, ili kada ulne elje nema, on zna: Umeni nema ulne elje. On zna kako se jo nepostojea ulnaelja pojavljuje; on zna kako se postojea ulna elja naputa; ion zna kako se naputena ulna elja u budunosti vie ne pojav-ljuje.

Kada se u njemu javi ljutnja, monah zna: U meni jeljutnja, ili kada ljutnje nema, on zna: U meni nema ljutnje. Onzna kako se jo nepostojea ljutnja pojavljuje; on zna kako sepostojea ljutnja naputa; i on zna kako se naputena ljutnja ubudunosti vie ne pojavljuje.

Kada se u njemu jave lenjost i tromost, monah zna: Umeni su lenjost i tromost, ili kada lenjosti i tromosti nema, onzna: U meni nema lenjosti i tromosti. On zna kako se jo nepos-tojea lenjost i tromost pojavljuju; on zna kako se postojealenjost i tromost naputaju; i on zna kako se naputena lenjost itromost u budunosti vie ne pojavljuju.

Kada se u njemu jave uznemirenost i sumnja, monah zna:U meni su uznemirenost i sumnja, ili kada uznemirenosti i sum-nje nema, on zna: U meni nema uznemirenosti i sumnje. Onzna kako se jo nepostojei uznemirenost i sumnja pojavljuju; onzna kako se postojei uznemirenost i sumnja naputaju; i on znakako se naputeni uznemirenost i sumnja u budunosti vie nepojavljuju.

Kada se u njemu javi sumnja, monah zna: U meni jesumnja, ili kada sumnje nema, on zna: U meni nema sumnje.On zna kako se jo nepostojea sumnja pojavljuje; on zna kakose postojea sumnja naputa; i on zna kako se naputena sumnjau budunosti vie ne pojavljuje.27

Tako on boravi praktikujui kontemplaciju objekata umau objektima uma iznutra ili spolja ili i iznutra i spolja. Boravikontemplirajui faktore nastanka u objektima uma ili boravi kon-templirajui faktore razlaganja u objektima uma ili boravi kon-templirajui faktore i nastanka i razlaganja u objektima uma. Ili

27 Faktori nastanka ovde su uslovi iz kojih mogu nastati prepreke,kao to su pogreno razmiljanje o primamljivim objektima itd.;faktori razlaganja su oni uslovi koji otklanjaju prepreke, na pri-mer ispravno razmiljanje.

17

je njegova sabranost na injenicu ovo su objekti uma uvrenau meri neophodnoj za znanje i sabranost panje. Nezavisan,boravi on ne prijanjajui ni za ta na svetu. Tako zaista, monasi,boravi monah praktikujui kontemplaciju objekata uma u objek-tima uma vezanim za pet prepreka.

Pet vrsta prianjanja

I opet, monasi, boravi monah praktikujui kontemplacijuobjekata uma u objektima uma vezanim za pet vrsta prianjanja.

A kako on praktikuje kontemplaciju objekata uma uobjektima uma vezanim za pet vrsta prianjanja?28

Tako to razmilja na ovaj nain: Ovakav je materijalnioblik, ovakav je nastanak materijalnog oblika, ovakvo je nestaja-nje materijalnog oblika; ovakvo je oseanje, ovakav je nastanakoseanja, ovakvo je nestajanje oseanja; ovakav je opaaj, ova-kav je nastanak opaaja, ovakvo je nestajanje opaaja; ovakvi suizrazi volje, ovakav je nastanak izraza volje, ovakvo je nestajanjeizraza volje; ovakva je svest, ovakav je nastanak svesti, ovakvoje nestajanje svesti.

Tako on boravi praktikujui kontemplaciju objekata umau objektima uma iznutra ili spolja ili i iznutra i spolja. Boravikontemplirajui faktore nastanka u objektima uma ili boravi kon-templirajui faktore razlaganja u objektima uma ili boravi kon-templirajui faktore i nastanka i razlaganja u objektima uma.29 Ilije njegova sabranost na injenicu ovo su objekti uma uvrenau meri neophodnoj za znanje i sabranost panje. Nezavisan,boravi on ne prijanjajui ni za ta na svetu. Tako zaista, monasi,boravi monah praktikujui kontemplaciju objekata uma u objek-tima uma vezanim za pet vrsta prianjanja.

28 Pali: upadana-kkhandha. Ovih pet sastojaka sainjavaju takoz-vanu linost. inei od njih objekte prijanjanja (upadana), produ-ava se egzistencija u vidu stalno novih roenja i smrti.29 Faktori nastanka i razlaganja za grupu materijalnog oblika suisti kao i za telo (beleka 13); za oseanje, opaaj i mentalnesadraje kao u beleki 18; za svest kao u beleki 26.

18

est unutranjih i est spoljanjih osnova ula

I opet, monasi, boravi monah praktikujui kontemplacijuobjekata uma u objektima uma vezanim za est unutranjih i estspoljanjih osnova ula.

A kako on praktikuje kontemplaciju objekata uma uobjektima uma vezanim za est unutranjih i est spoljanjihosnova ula? Tako to, monasi, monah zna oko, zna vidljiveoblike i zna okov30 koji nastaje u vezi sa to dvoje (oko i oblici);on zna kako se jo nepostojei okov pojavljuje; zna kako se pos-tojei okov naputa; i zna kako se naputen okov u budunostivie ne pojavljuje. On zna uvo i zvuk ... nos i mirise ... jezik iukuse ... telo i dodire ... um i objekte uma i zna okov koji nastajeu vezi sa to dvoje; on zna kako se jo nepostojei okov pojavlju-je; zna kako se postojei okov naputa; i zna kako se naputenokov u budunosti vie ne pojavljuje.

Tako on boravi praktikujui kontemplaciju objekata umau objektima uma iznutra ili spolja ili i iznutra i spolja. Boravikontemplirajui faktore nastanka u objektima uma ili boravi kon-templirajui faktore razlaganja u objektima uma ili boravi kon-templirajui faktore i nastanka i razlaganja u objektima uma.31 Ili

30 Deset glavnih okova (samyojana), onako kako su nabrojani uZbirci govora (Sutta pitaka) jesu: 1. verovanje u postojanje lino-sti, 2. skepticizam, 3. verovanje u mogunost proienja naosnovu formalnog pridravanja pravila i rituala, 4. strast, 5. zlo-volja, 6. udnja za egzistencijom u suptilnoj sferi, 7. udnja zaegzistencijom u nematerijalnoj sferi, 8. tatina, 9. nespokojstvo,10. neznanje. Ovih deset okova uma mogu se javiti kroz nekon-trolisano opaanje putem bilo kog od est ula. Njihovo 'nepojav-ljivanje u budunosti' proizilazi iz postizanja etiri stanja svetos-ti: ulazak u struju (sotapatti) itd. Vidi: Nyanatiloka: The Word ofthe Buddha (BPS, Kandy 1959) str.35 i dalje. - Objanjenje datou komentaru Govora odnosi se na malo drugaiji spisak okovakoji se koristi u Abhidhamma Pitaki, filozofskom delu budisti-kog kanona.31 Faktori nastanka deset fizikih osnova ula su: neznanje, elja,kamma, hrana i opta karakteristika nastanka; faktori razlaganjasu: opta karakteristika razlaganja i nestanak neznanja itd. Fakto-

19

je njegova sabranost na injenicu ovo su objekti uma uvrenau njemu u meri neophodnoj za znanje i sabranost panje. Nezavi-san, boravi on ne prijanjajui ni za ta na svetu. Tako zaista,monasi, boravi monah praktikujui kontemplaciju objekata umau objektima uma vezanim za est unutranjih i est spoljanjihosnova ula.

Sedam faktora prosvetljenja

I opet monasi, boravi monah praktikujui kontemplacijuobjekata uma u objektima uma vezanim za sedam faktora prosve-tljenja. A kako on praktikuje kontemplaciju objekata uma u obje-ktima uma vezanim za sedam faktora prosvetljenja?32

Tako to, monasi, kada je sabranost panje kao faktorprosvetljenja prisutna u njemu, monah zna: U meni je sabranostpanje kao faktor prosvetljenja; ili kada sabranosti panje kaofaktora prosvetljenja u njemu nema, on zna: U meni nema sab-ranosti panje kao faktora prosvetljenja. I on zna kako se jonepostojea sabranost panje kao faktor prosvetljenja pojavljuje;i kako se ve nastala sabranost panje kao faktor prosvetljenjadalje do savrenstva razvija. Kada je istraivanje stvarnosti33 kaofaktor prosvetljenja - energija - ushienje - smirenost - koncen-tracija - ravnodunost u njemu, monah zna: U meni je ravnodu-nost kao faktor prosvetljenja; ili kada ravnodunosti kao faktoraprosvetljenja u njemu nema, on zna: U meni nema ravnodunos-ti kao faktora prosvetljenja. I on zna kako se jo nepostojearavnodunost kao faktor prosvetljenja pojavljuje; i kako se ve

ri nastanka i razlaganja osnove uma su isti kao i oni kod svesti(vidi beleku 26); faktori kod osnove objekta uma su isti kao ioni kod oseanja (vidi beleku 18).32 Radi detaljnog objanjenja vidi Piyadassi Thera: The SevenFactors of Enlightenment (BPS, Kandy).33 Dhamma-vicaya. Prema komentatorima, termin dhamma neoznaava u ovom kontekstu Budino uenje, ve se odnosi namentalne i fizike fenomene (nama- i rupa-dhamma) predstavlje-ne u umu meditanta putem prvog faktora prosvetljenja - sabrano-sti.

20

nastala ravnodunost kao faktor prosvetljenja dalje do savrens-tva razvija.

Tako on boravi praktikujui kontemplaciju objekata umaiznutra ili spolja ili i iznutra i spolja. Boravi kontemplirajui fak-tore nastanka u objektima uma ili boravi kontemplirajui faktorerazlaganja u objektima uma ili boravi kontemplirajui faktore inastanka i razlaganja u objektima uma.34 Ili je njegova sabranostna injenicu ovo su objekti uma uvrena u njemu u merineophodnoj za znanje i sabranost panje. Nezavisan, boravi onne prijanjajui ni za ta na svetu. Tako zaista, monasi, boravimonah praktikujui kontemplaciju objekata uma u objektimauma vezanim za sedam faktora prosvetljenja.

etiri plemenite istine

I opet, monasi, boravi monah praktikujui kontemplacijuobjekata uma u objektima uma vezanim za etiri plemenite istine.A kako on praktikuje kontemplaciju objekata uma u objektimauma vezanim za etiri plemenite istine? Tako to, monasi, monahzna u skladu sa stvarnou: Ovo je patnja; zna u skladu sastvarnou: Ovo je uzrok patnje; zna u skladu sa stvarnou:Ovo je prestanak patnje; zna u skladu sa stvarnou: Ovo jeput koji vodi ka prestanku patnje. A koja je to, monasi, plemeni-ta istina o patnji? Roenje je patnja; starost je patnja; smrt jepatnja; tuga, naricanje, bol, alost i oaj su patnja; ne dobiti onoto elimo je patnja; ukratko, pet vrsta prianjanja su patnja.

A ta je roenje? Roenje bia koja pripadaju ovom ilionom nivou postojanja, njihov nastanak, njihovo zaee, njihovostupanje u egzistenciju, ispoljavanje pet ogranaka ovekovogbia, sticanje osnova ula - to se naziva roenjem.

A ta je starost? Starost je starenje bia koja pripadajuovom ili onom nivou postojanja, njihovo slabljenje, vreme kadapropadaju, osede i naboraju se; opadanje njihove ivotne snage,slabljenje sposobnosti ula - to se naziva starou.

34 Jedino uslovi koji vode do nastanka i razlaganja faktora pro-svetljenja obuhvaeni su ovde faktorima nastanka i razlaganja.

21

A ta je smrt? Odlazak i nestajanje bia koja pripadajuovom ili onom nivou postojanja, njihovo razaranje, iezavanje,umiranje, okonavanje njihovog ivota, razlaganje pet ogranakaovekovog bia, propadanje tela - to se naziva smru.

A ta je tuga? Tuga se javlja zbog ovog ili onog gubitkaili nesree koja nas zadesi; tuenje, um ispunjen tugom, unutra-nja tuga, unutranji jad - to se naziva tugom.

A ta je naricanje? Bilo kakav, ovaj ili onaj gubitak ilinesrea koja nas zadesi znai jadikovanje i naricanje, stanje jadi-kovanja i naricanja - to se naziva naricanjem.

A ta je bol? Telesni bol i telesna neprijatnost, bolan ineprijatan oseaj kao posledica telesnog kontakta - to se nazivabolom. A ta je alost? Mentalni bol i mentalna neprijatnost,bolan i neprijatan oseaj kao posledica mentalnog kontakta - tose naziva alou.

A ta je oaj? Jad i beznae kao posledica ovog ili onoggubitka ili nesree koja nas zadesi, stanje ojaenosti i beznaa -to se naziva oajem.

A ta znai ne dobiti ono to elimo je patnja? U bii-ma koja su podlona raanju javlja se elja: Oh, kad ne bismobili podloni raanju! Oh, kada pred nama ne bi bilo vie novihivota! I u biima koja su podlona starenju, bolesti, smrti, tuzi,naricanju, bolu, alosti i oaju javlja se elja: Oh, kad ne bismobili podloni svim tim stvarima! Oh, kada sve te stvari ne bi bilepred nama! Ali to se ne moe postii tek eljom; a ne dobiti onoto elimo je patnja.

A ta je (znaenje rei) Ukratko, pet vrsta prianjanja supatnja? To su materijalni oblik, oseanje, opaaj, izrazi volje isvest. Na to se misli kad se kae ukratko, pet vrsta prianjanja supatnja.

Ovo je, monasi, plemenita istina o patnji.

A ta je, monasi, plemenita istina o uzroku patnje?To je ona e koja izaziva novo roenje, to zdruuje sa

zadovoljstvom i strau, to uvek nalazi novo uivanje, sad tu,sad tamo - to je e poude, e za (venim) ivotom i e zamoi.

22

Ali odakle izvire ta e i ta joj je koren? Gde god nasvetu postoje ugodne i prijatne stvari, tu ta e izvire i to joj jekoren.

Oko, uvo, nos, jezik, telo i um su ugodni i prijatni: tu tae izvire i to joj je koren. Vidljivi oblici, zvukovi, mirisi, ukusi,telesni nadraaji i objekti uma su ugodni i prijatni: tu ta e izvi-re i to joj je koren.

Svest oka, svest uva, svest nosa, svest jezika, svest tela isvest uma... (odgovarajui estostruki) kontakt - oseaj roen iztog estostrukog kontakta - estostruka volja (za vizualnim obli-cima itd.) - estostruka elja - estostruki pojam (vezan za vizu-elne oblika itd) - estostruka diskurzivna misao jesu ugodni iprijatni: tu ta e izvire i to joj je koren.

Ovo je, monasi, plemenita istina o nastanku patnje.35

A ta je, monasi, plemenita istina o prestanku patnje?To je potpuno iezavanje i iskorenjivanje upravo te

elje, njezino naputanje i odricanje od nje, oslobaanje i odva-janje od nje.

Ali gde se ta elja moe napustiti, gde se ona moe isko-reniti?

Gde god na svetu postoje ugodne i prijatne stvari, tu se taelja moe napustiti, tu se ona moe iskoreniti.

Oko, uvo, nos, jezik, telo i um su ugodni i prijatni: tu seta elja moe napustiti, tu se ona moe iskoreniti. Vidljivi oblici,zvukovi, mirisi, ukusi, telesni nadraaji i objekti uma: tu se taelja moe napustiti, tu se ona moe iskoreniti.

35 Ovde je objanjena istina o patnji, ne uobiajenim reima, veterminima stvarnog vebanja satipatthane. Svaki put kada sesusretne sa razliitim manifestacijama elje u estovrsnom ul-nom iskustvu i u mentalnim funkcijama povezanim i izazvanimtakvim iskustvom sabranost otkriva u njima korene patnje. Ovajdeo Govora mogao bi isto tako biti uzet kao ilustracija za onajdeo koji govori o est osnova ula, a naroito za rei: 'On znakako jo nepostojei okov nastaje'. Ovaj tekst takoe slui kaoprimer za esto ponavljanu formulu 'On kontemplira faktore nas-tanka...'

23

Svest oka, svest uva, svest nosa, svest jezika, svest tela isvest uma... (odgovarajui estostruki) kontakt - oseaj roen iztog estostrukog kontakta - estostruka volja - estostruka elja -estostruki pojam - estostruka diskurzivna misao: jesu ugodni iprijatni: tu se ta e moe napustiti, tu se ona moe iskoreniti.

Ovo je, monasi plemenita istina o prestanku patnje.36

A ta je, monasi, plemenita istina o putu koji vodi doprestanka patnje?

To je onaj plemeniti osmostruki put sainjen od isprav-nog razumevanja, ispravne misli, ispravnog govora, ispravnogdelovanja, ispravnog ivljenja, ispravnog napora, ispravne sabra-nosti, ispravne koncentracije.

A ta je, monasi, ispravno razumevanje? Razumeti pat-nju, razumeti uzrok patnje, razumeti prestanak patnje, razumetiput koji vodi do prestanka patnje: to je ispravno razumevanje.

A ta je ispravna misao? Misli liene poude, misli lienezlovolje, misli liene okrutnosti: to je ispravna misao. A ta jeispravan govor? Uzdravati se od laganja, od ogovaranja, odpogrda, od naklapanja: to je ispravan govor.

A ta je ispravno delovanje? Uzdravanje od ubijanja, oduzimanja onoga to nam nije dato, od preljube: to je ispravnodelovanje.

A ta je ispravno ivljenje? Kada plemeniti sledbenik,izbegavajui pogrean nain ivota, provodi svoj ivot na ispra-van nain: to je ispravno ivljenje.

A ta je ispravan napor? Kada se u monahu probudi eljada izbegava nastanak loih, nekorisnih stanja, tada on ini napor,

36 Trea istina je takoe objanjena terminima stvarnog posmat-ranja kako nestaje elja u nekoliko pomenutih primera. Takvaposmatranja mogu se nainiti kada se paljivo motri na nastanakelje (vidi prethodno). Ovaj in paljivog motrenja e nunozaustaviti dalji tok elje; jer nepristrasno posmatranje i elja nemogu ii jedno uz drugo. Ovaj odeljak ilustruje formulu 'On znakako se naputa postojei okov'. Mnogo puta ponovljena sves-nost nestanka patnje u sopstvenom iskustvu nagovestie oseajprilikom konanog utrnua ili nibbane i to e osnaiti oseanje dase takav cilj moe dostii.

24

prikuplja svoju energiju, usmerava svoj um ka tome i tome tei.Da bi prevaziao loa, nekorisna stanja koja su ve nastala, unjemu se budi elja, tada on ini napor, prikuplja svoju energiju,usmerava svoj um ka tome i tome tei. Da bi podstakao korisnastanja koja jo nisu nastala, u njemu se javlja elja, tada on ininapor, prikuplja svoju energiju, usmerava svoj um ka tome itome tei. Da bi zadrao korisna stanja koja su ve nastala, da ihne bi zapostavio, ve ih osnaio do pune zrelosti i savrenstva, unjemu se javlja elja, tada on ini napor, prikuplja svoju energiju,usmerava svoj um ka tome i tome tei: to je ispravan napor.

A ta je ispravna sabranost? Kada monah boravi prakti-kujui kontemplaciju tela u telu - praktikujui kontemplacijuoseaja u oseajima - praktikujui kontemplaciju uma u umu -praktikujui kontemplaciju objekata uma u objektima uma, mar-ljiv, jasno shvatajui i sabran, poto je prevaziao elju i aljenjeza svetom: to je ispravna sabranost.

A ta je ispravna koncentracija? Kada monah napustiviobjekte ula, napustivi nekorisne stvari ulazi u prvo zadubljenje,nastalo iz odvojenosti, zdrueno sa zamiljanjem i razmiljanjemi ispunjeno prijatnou i radou. Poto se oslobodio zamiljanjai razmiljanja i postigao unutranju smirenost i jedinstvo uma,ulazi on u stanje osloboeno zamiljanja i razmiljanja, u drugozadubljenje, nastalo iz koncentracije i ispunjeno prijatnou iradou. Poto je nestala prijatnost, boravi on u ravnodunosti,sabran i svestan, pa telesno doivljava ono zadovoljstvo kojeplemenita bia izraavaju reima? Srean ovek ispunjen ravno-dunou i sabranou; tako on ulazi u tree zadubljenje. Potoje napustio zadovoljstvo i bol i kroz iezavanje dotadanje rado-sti i alosti, ulazi on u stanje iza zadovoljstva i bola, u etvrtozadubljenje, koje je proieno ravnodunou i sabranou. Toje ispravna koncentracija.

Ovo je, monasi, plemenita istina o putu koji vodi do pres-tanka patnje.

Tako monah boravi praktikujui kontemplaciju objekatauma u objektima uma iznutra ili spolja ili i iznutra i spolja. Bora-vi kontemplirajui faktore nastanka u objektima uma ili boravikontemplirajui faktore razlaganja u objektima uma ili boravikontemplirajui faktore i nastanka i razlaganja u objektima

25

uma.37 Ili je njegova sabranost na injenicu ovo su objekti umauvrena u meri neophodnoj za znanje i sabranost panje. Neza-visan, boravi on ne prijanjajui ni za ta na svetu.

Tako, zaista, monasi, boravi monah praktikujui kon-templaciju objekata uma u objektima uma vezanim za etiri ple-menite istine.

Zaista, monasi, ko god bude vebao ova etiri temeljasabranosti na ovaj nain tokom sedam godina, moe oekivatijedan od ova dva rezultata: najvie znanje38 ovde i sada ili, ukoli-ko je jo preostalo vezanosti, stanje ne-povratka.39

To vai za sedam godina, monasi. Ako bi neko vebaoova etiri temelja sabranosti na ovaj nain tokom est godina ...pet godina ... etiri godine ... tri godine ... dve godine ... godinu,moe oekivati jedan od ova dva rezultata: najvie znanje ovde isada ili, ako je jo preostalo vezanosti, stanje ne- povratka.

To vai za godinu, monasi. Ako bi neko vebao ova eti-ri temelja sabranosti na ovaj nain tokom sedam meseci ... estmeseci ... pet meseci ... etiri meseca ... tri meseca ... dva meseca... mesec ... pola meseca, moe oekivati jedan od ova dva rezul-tata: najvie znanje ovde i sada ili, ukoliko je jo preostalo veza-nosti, stanje ne-povratka.

To vai za pola meseca, monasi. Ako bi neko vebao ovaetiri temelja sabranosti na ovaj nain tokom sedam dana, moeoekivati jedan od ova dva rezultata: najvie znanje ovde i sadaili, ukoliko je jo preostalo vezanosti, stanje ne-povratka.

Zbog toga je reeno: Ovo je jedini put, monasi, ka pro-ienju bia, ka prevazilaenju tuge i naricanja, ka razaranju

37 Faktore nastanka i razlaganja u okviru etiri plemenite istinetrebalo bi razumeti kao nastajanje i nestajanje patnje ili elje; ikao faktore koji vode napredovanju Putem ili ga ometaju. Istinuo utrnuu ne bi trebalo ukljuiti u ovu kontemplaciju, poto nib-bana ni ne postaje, niti se razlae.38 Aa, tj. znanje o krajnjem izbavljenju ili stanju svetosti (ara-hatta).39 To jest nevraanja u svet ulne egzistencije. To je poslednjistupanj pred postizanjem konanog cilja.

26

bola i alosti, ka dostizanju ispravnog puta, ka ostvarivanju nib-bane, nazvan etiri temelja sabranosti.

Tako ree Blaeni. Radosni u srcu, monasi pozdravierei Blaenog.

* * *

27

Majjhima nikaya 118Anapanasati sutta

O sabranosti panje na dahOvako sam uo. Jednom je Blaeni boravio u Savatiju, u

Istonom manastiru, u palati Migarine majke, zajedno sa mnogimdrugim dobro znanim starijim uenicima -- sa potovanim Sari-putom, Maha Mogalannom, Maha Kasapom, Maha Kaajanom,Maha Kotitom, Maha undom, Revatom, Anandom i drugimdobro znanim starijim uenicima. Tom prilikom stariji monasi supoduavali i upuivali. Neki stariji monasi su poduavali i upui-vali deset monaha, neki su poduavali i upuivali dvadesetmonaha, neki su poduavali i upuivali trideset monaha, neki supoduavali i upuivali etrdeset monaha. Mladi monasi, poto suih poduavali i upuivali stariji monasi, brzo su napredovali.

A onda jednom prilikom -- na uposatha dan, u vremePavarana praznika -- Blaeni je sedeo na otvorenom, okruenmonasima. Preavi pogledom po okupljenim monasima, on imse ovako obrati:

Monasi, ja sam zadovoljan ovom praksom. Ja samzadovoljan u srcu ovom praksom. Zato budite jo istrajniji dabiste postigli jo nepostignuto, stigli do jo nedostignutog, ostva-rili jo neostvareno. Ostau zato upravo ovde u Savatiju [jojedan mesec] tokom meseca Belog ljiljana, etvrtog mesecasezone monsuna."

Monasi svuda unaokolo doue: Blaeni e, kau, ostatiupravo ovde u Savatiju [jo jedan mesec] tokom meseca Belogljiljana, etvrtog meseca sezone monsuna." Zato oni krenue kaSavatiju da vide Blaenog.

Onda su stariji monasi poduavali i upuivali jo intenzi-vnije. Neki stariji monasi su poduavali i upuivali deset mona-ha, neki su poduavali i upuivali dvadeset monaha, neki supoduavali i upuivali trideset monaha, neki su poduavali i upu-ivali etrdeset monaha. Mladi monasi, poto su ih poduavali iupuivali stariji monasi, brzo su napredovali.

A onda jednom prilikom - na uposatha dan, petnaesti danmeseca Belog ljiljana, etvrtog meseca sezone monsuna - Blae-

28

ni je sedeo na otvorenom, okruen monasima. Preavi pogledompo okupljenim monasima, on im se ovako obrati:

Monasi, ovaj skup je osloboen dokonog razgovora,ispraznog razgovora, i ustaljen je u onome to je sutina: takva jeova zajednica monaha, takav je ovaj skup. Ovakav skup vredanje darova, vredan je gostoprimstva, vredan ponuda, vredan po-tovanja, on je uzvieno polje zasluga za ovaj svet: takva je ovazajednica monaha, takav je ovaj skup. To je skup kojem i malipoklon kada je dat postaje veliki, a veliki dar jo vei: takva jeova zajednica monaha, takav je ovaj skup. To je skup kojeg jeretkost videti na ovome svetu: takva je ova zajednica monaha,takav je ovaj skup -- to je skup za koji vredi putovati kilometri-ma, ponevi sa sobom opskrbu, da bi se video.

U ovoj zajednici monaha ima monaha koji su arahanti,ija mentalna prljavtina je uklonjena, koji su dosegli ispunjenje,izvrili zadatak, odloili teret, dostigli istinski cilj, potpuno uni-tili okove preporaanja i koji su osloboeni ispravnim znanjem:takvi su monasi u ovoj zajednici monaha.

U ovoj zajednici monaha ima monaha koji e se, potpunose oslobodivi prve grupe od pet okova, preporoditi [u istomsvetu], da bi tamo bili osloboeni, nikada se ne vraajui u ovajsvet: takvi su monasi u ovoj zajednici monaha.

U ovoj zajednici monaha ima monaha koji se, sa potpu-nim oslobaanjem od [prva] tri okova i sa slabljenjem strasti,odbojnosti i neznanja, nazivaju jednom povratnicima i oni e --samo se jo jednom vrativi na ovaj svet -- iskoreniti patnju: tak-vi su monasi u ovoj zajednici monaha.

U ovoj zajednici monaha ima monaha koji su, sa potpu-nim uklanjanjem [prva] tri okova, postali oni koji su uli u stru-ju, postojani, i nikada se nee ponovo roditi u niim svetovimapatnje; takvi napreduju ka samoprobuenju: takvi su monasi uovoj zajednici monaha.

U ovoj zajednici monaha ima monaha koji ostaju predanirazvijanju etiri temelja sabranosti... etiri ispravna napora...etiri osnova moi... pet svojstava... pet snaga... sedam faktoraprobuenja... plemenitom osmostrukom putu: takvi su monasi uovoj zajednici monaha.

U ovoj zajednici monaha ima monaha koji ostaju predanirazvijanju blagonaklonosti... saoseanja... radosti zbog sree

29

drugih... ravnodunosti... [uoavanju] prljavtine [tela]... uoava-nju prolaznosti: takvi su monasi u ovoj zajednici monaha.

U ovoj zajednici monaha ima monaha koji ostaju predanisabranosti panje na dah.Sabranost panje na dah, monasi, negovana i redovno vebana,daje veliki plod i veliku blagodet. Sabranost panje na dah,negovana i redovno vebana, vodi do savrenstva etiri temeljasabranosti; etiri temelja sabranosti, negovana i redovno veba-na, vode do savrenstva sedam faktora prosvetljenja; sedam fak-tora prosvetljenja, negovani i redovno vebani, mudrost i izbav-ljenje dovode do savrenstva.

(Sabranost panje na dah)A kako to negovana i redovno vebana sabranost panje

na dah daje veliki plod i veliku blagodet?Tako to, monasi, otiavi u umu, u podnoje nekog

drveta ili na neko osamljeno mesto, monah seda nogu prekrte-nih, tela uspravnog i budnog uma. Sabran, on udie i, sabran, onizdie.

I Prva tetrada (kontemplacija tela)[1] Udiui dugi dah, on zna Ja sada udiem dugi dah; izdiuidugi dah, on zna Ja sada izdiem dugi dah;[2] Udiui kratak dah, on zna Ja sada udiem kratak dah; izdi-ui kratak dah, on zna Ja sada izdiem kratak dah;[3] Svestan itavog tela (disanja), udisau, tako on veba;Svestan itavog tela (disanja), izdisau, tako on veba;[4] Smirujui telesnu funkciju (disanja), udisau, tako on ve-ba; Smirujui telesnu funkciju (disanja), izdisau, tako on ve-ba.

II Druga tetrada (kontemplacija oseanja)[1] Oseajui ushienje, udisau (izdisau)", tako on veba;[2] Oseajui sreu, udisau (izdisau)", tako on veba;[3] Oseajui mentalne funkcije, udisau (izdisau)", tako onveba;[4] Smirujui mentalne funkcije, udisau (izdisau)", tako onveba.

III Trea tetrada (kontemplacija uma)[1] Oseajui um, udisau (izdisau)", tako on veba;[2] Ispunjavajui um radou, udisau (izdisau)", tako on ve-ba;

30

[3] Koncentriui um, udisau (izdisau)", tako on veba;[4] Oslobaajui um, udisau (izdisau)", tako on veba;

IV etvrta tetrada (kontemplacija objekata uma)[1] Kontemplirajui prolaznost, udisau (izdisau)", tako onveba;[2] Kontemplirajui obestraenost, udisau (izdisau)", tako onveba;[3] Kontemplirajui utrnue, udisau (izdisau)", tako on veba;[4] Kontemplirajui odvraenost, udisau (izdisau)", tako onveba.

Na taj nain negovana i redovno praktikovana, sabranostpanje na dah daje veliki plod i veliku blagodet.

(Usavravanje temelja sabranosti)A kako to negovana, kako to redovno vebana sabranost

panje na dah dovodi etiri temelja sabranosti do savrenstva?[1] Kad god monah sabrano udie i izdie dugi dah ili kratak dah;ili kada sebe veba da udie i izdie svestan telesne funkcije(disanja); ili kada smiruje tu funkciju -- tada, monasi, boravi onpraktikujui kontemplaciju tela u telu, marljiv, jasno shvatajui isabran; nadvladavi elju i aljenje za svetom. Jer udisanje i izdi-sanje je, monasi, telesni proces.[2] Kad god monah veba sebe da udie i izdie oseajui ushi-enje; ili oseajui sreu; ili oseajui mentalne funkcije; ili smi-rujui mentalne funkcije -- tada, monasi, boravi on praktikujuikontemplaciju oseanja u oseanjima, marljiv, jasno shvatajui isabran, nadvladavi elju i aljenje za svetom. Jer puna panjaposveena udisanju i izdisanju je, kaem vam, jedno od oseanja.[3] Kad god monah veba sebe da udie i izdie oseajui um; iliispunjavajui um radou; ili koncentriui um; ili oslobaajuium -- tada boravi on praktikujui kontemplaciju uma u umu,marljiv, jasno shvatajui i sabran, nadvladavi elju i aljenje zasvetom. Jer onaj kome nedostaju sabranost i jasno shvatanje,kaem vam, ne moe razviti sabranost panje na telo.[4] Kad god monah veba sebe da udie i izdie kontemplirajuiprolaznost, obestraenost, utrnue ili odvraenost -- tada boravion praktikujui kontemplaciju objekata uma u objektima uma,marljiv, jasno shvatajui i sabran, nadvladavi elju i aljenje za

31

svetom. Poto se mudro odrekao elje i aljenja, boravi on usavrenoj ravnodunosti. Na taj nain, monasi, negovana i redov-no vebana sabranost panje na telo dovodi etiri temelja sabra-nosti do savrenstva.

(Sedam faktora prosvetljenja)A kako to negovana i redovno vebana etiri temelja

sabranosti dovode sedam faktora prosvetljenja do savrenstva?[1] Kada god monah boravi kontemplirajui telo, oseanja, um iobjekte uma, marljiv... u njemu se ustaljuje nepomuena sabra-nost. A kada je u njemu ustaljena nepomuena sabranost, tada seu monahu zainje sabranost panje kao faktor prosvetljenja;tada monah razvija sabranost panje kao faktor prosvetljenja;tada on postie savrenstvo u razvijanju sabranosti panje kaofaktora prosvetljenja.[2] Boravei sabran na taj nain, on mudro ispituje, istrauje iprouava svaki pojedinani objekat; i dok to ini, u njemu sezainje istraivanje stvarnosti kao faktor prosvetljenja; tadamonah razvija istraivanje stvarnosti kao faktor prosvetljenja;tada on postie savrenstvo u razvijanju istraivanja stvarnostikao faktora prosvetljenja.[3] Dok on mudro ispituje i istrauje taj objekat, u njemu se jav-lja neiscrpna energija. A kada se u njemu javila neiscrpna energi-ja, zainje se i energija kao faktor prosvetljenja; tada monahrazvija energiju kao faktor prosvetljenja; tada on postie savr-enstvo u razvijanju energije kao faktora prosvetljenja. U nje-mu, obuzetom energijom, javlja se nadzemaljsko ushienje.[4] A kada se u monahu, obuzetom energijom, javi nadzemaljskoushienje, tada se u njemu zainje i ushienje kao faktor pro-svetljenja; tada monah razvija ushienje kao faktor prosvetlje-nja; tada on postie savrenstvo u razvijanju ushienja kaofaktora prosvetljenja.[5] Telo i um onoga ko je ispunjen ushienjem postaju smireni. Akada telo i um onoga ko je ispunjen ushienjem postanu smireni,u njemu se zainje smirenost kao faktor prosvetljenja; tadamonah razvija smirenost kao faktor prosvetljenja; tada on pos-tie savrenstvo u razvijanju smirenosti kao faktora prosvetlje-nja.

32

[6] Um onog ko je smiren i srean postaje skoncentrisan. A kadaum onoga ko je smiren i srean postaje skoncentrisan, tada se unjemu zainje koncentracija kao faktor prosvetljenja; tadamonah razvija koncentraciju kao faktor prosvetljenja; tada onpostie savrenstvo u razvijanju koncentracije kao faktora pro-svetljenja. Na tako skoncentrisan um gleda on sa savrenom rav-nodunou.[7] A kada gleda na svoj skoncentrisani um sa savrenom ravno-dunou, tada se u njemu zainje ravnodunost kao faktorprosvetljenja; tada monah razvija ravnodunost kao faktor pro-svetljenja; tada on postie savrenstvo u razvijanju ravnoduno-sti kao faktora prosvetljenja.Na taj nain negovana i redovno vebana etiri temelja sabranos-ti dovode sedam faktora prosvetljenja do savrenstva.

(Mudrost i izbavljenje)A kako to negovani i redovno vebani sedam faktora

prosvetljenja dovode mudrost i izbavljenje do savrenstva?Tako to, monasi, monah razvija faktore prosvetljenja:

sabranost, istraivanje stvarnosti, energiju, ushienje, smirenost,koncentraciju i ravnodunost, zasnovane na neprianjanju, zasno-vane na bestrau, zasnovane na utrnuu, a to sve rezultiraodvraenou.Na taj nain negovani i redovno vebani sedam faktora prosvet-ljenja dovode mudrost i izbavljenje do savrenstva.

Tako ree Uzvieni. Vesela srca, monasi se obradovaereima Blaenog.

33

Majjhima nikaya 121Cula-sunnata sutta

Saeti govor o nitaviluSa palija preveo: edomil Veljai

Ovako sam uo. Jednom je zgodom Blaeni boravio uSavatthiju, u istonom gaju, u zgradi Migarine majke. Tadaredovnik Anando, kad je pred veer izaao iz osamljenog boravi-ta, otie da posjeti Blaenoga. Kad ga je pozdravio i sjeo sastrane, redovnik Anando oslovi Blaenog ovako:

Jednom zgodom, gospodine, kad je Blaeni boravio kodplemena Sakya, u njihovu gradu Nagarakam, uo sam neposred-no od Blaenog i zapamtio ove rijei: Anando, ja sada pretenoboravim u stanju nitavila (sunnata).' Jesam li to, gospodine,dobro uo, dobro shvatio, dobro upamtio i dobro se sjetio?"

1. Sigurno, Anando, da si to dobro uo, dobro shvatio,dobro upamtio i dobro se sjetio. Kao i prije, Anando, tako i sadapreteno boravim u stanju nitavila. -- Kao to u ovoj zgradiMigarine majke nije preostalo nita od slonova i goveda, konja ikobila, nita od zlata i srebra, nita od druina mukaraca i ena,a sve to je tu osniva se na jedinstvu prosjake zajednice -- takoje i u duhu isposnika koji ne poklanja panju ni predodbi sela nipredodbi ljudi, nego na osnovu predodbe o umi odrava jedin-stvo panje. On tom predodbom ume proimlje, bistri, stiava ioslobaa duh. Tada spoznaje: Brige koje nastaju na osnovu pre-dodbe sela vie ne postoje, a ni brige koje nastaju na osnovupredodbe ljudi. Jedina briga koja postoji ograniena je najedinstvo (panje) na osnovu predodbe o umi. Ovako usmjere-no predoavanje ne ukljuuje nita (sunnam) od predodbe sela,a ni od predodbe ljudi. Neponiteno (asunnatam) je samo jedin-stvo (panje) na osnovu predodbe o umi. Tako za ono to nijetu uvia: To nije nita. Preostaje ono to je tu. Takav je, Anan-do, njegov adekvatni, nesmetani, proieni pristup nitavilu(sunnata).

2. A zatim, Anando, isposnik vie ne obraa panju nipredodbi ljudi ni predodbi ume, nego na osnovu predodbe ozemlji odrava jedinstvo panje. Tom predodbom zemlje pro-

34

imlje, bistri, stiava i oslobaa duh. Kao kad se volovska koanapne na stotinu klinova, tako da na njoj ne ostane nijedan nabor,isto tako, Anando, isposnik ne poklanja panju ni uzvisinama niudubinama zemljita, ni nanosima rijeka, drvlju i kamenju, nibrdima, ni dolinama, nego na osnovu predodbe o zemlji odravajedinstvo panje. Tada spoznaje: Brige koje nastaju na osnovupredodbe ljudi vie ne postoje, a ni brige koje nastaju na osnovupredodbe ume. Jedina briga koja postoji ograniena je na jedin-stvo (panje) na osnovu predodbe o zemlji...' (Nastavak odlom-ka je analogan prethodnome. To vai i za formulaciju slijedeihstepeni redukcije noematskog podruja. Odlomci 36 odnose sena etiri stepena arupa-hanam.)

3. A zatim, Anando, isposnik vie ne obraa panju nipredodbi ume ni predodbi zemlje, nego na osnovu predodbepodruja neogranienog prostora odrava jedinstvo panje. Tompredodbom podruja neogranienog prostora proimlje, bistri,stiava i oslobaa duh. Tada spoznaje: Brige koje nastaju naosnovu predodbe ume vie ne postoje, a ni brige koje nastajuna osnovu predodbe zemlje. Jedina briga koja jo preostajeograniena je na jedinstvo (panje) na osnovu predodbe podru-ja neogranienog prostora...'

4. A zatim, Anando, isposnik vie ne obraa panju ni napredodbu zemlje ni na predodbu podruja neogranienog pros-tora, nego na osnovu podruja neograniene svijesti40 odravajedinstvo panje. Tom predodbom podruja neograniene svije-sti proimlje, bistri, stiava i oslobaa duh...

40 Jedino na ovom mjestu u cijelom govoru izostavljena je rije"predodba" ispred "podruja" o kojem je rije. Iako se u slijede-oj reenici, i dalje, govori o predodbi istog tog podruja "svije-sti" (vinnanam), izostavljanje apozicije u prvoj referenci nijemoda sluajno ili pogreno, budui da je u ovom sluaju najpri-je svijest sama podruje svog neposrednog doivljaja [analognoosnovnom principu netranscendiranja i ne-ekstatinosti svih kon-templativnih doivljaja u metodi "postojane panje" (sati-patthanam): motrenje "svijesti u svijesti"], a istom se naknadno,u refleksiji, moe govoriti o predodbenoj svijesti neposrednogdoivljaja same svijesti.

35

5. A zatim, Anando, isposnik vie ne obraa panju ni napredodbu podruja neogranienog prostora ni na predodbupodruja neograniene svijesti, nego na osnovu predodbe pod-ruja ni-ega (akinannam) odrava jedinstvo panje. Tom pre-dodbom podruja ni-ega proimlje, bistri, stiava i oslobaaduh. Tada spoznaje: Brige koje nastaju na osnovu predodbepodruja neogranienog prostora vie ne postoje, a ni brige kojenastaju na osnovu predodbe podruja neograniene svijesti.Jedina briga koja jo postoji ograniena je na jedinstvo (panje)na osnovu predodbe podruja ni-ega. Ovako usmjereno predo-avanje ne ukljuuje nita (sunnam) od predodbe podruja neo-granienog prostora, a ni od predodbe podruja neogranienesvijesti. Neponiteno (asunnatam) je samo jedinstvo (panje) naosnovu predodbe podruja ni-ega (akinannam)...'

6. A zatim, Anando, isposnik vie ne obraa panju ni napredodbu podruja neograniene svijesti ni na predodbu pod-ruja ni-ega, nego na osnovu predodbe ni-predoavanja-ni-nepredoavanja odrava jedinstvo panje. Tom predodbom pod-ruja ni-predoavanja-ni-nepredoavanja proimlje, bistri, stiavai oslobaa duh...

7. A zatim, Anando, isposnik vie ne obraa panju ni napredodbu ni-ega ni na predodbu podruja ni-predoavanja-ni-nepredoavanja, nego na osnovu sabranosti (samadhi) duha(eto) bez obiljeja (a-nimittam) odrava jedinstvo panje. Tomsabranou bez obiljeja proimlje, bistri, stiava i oslobaa duh(ittam).41 Tada spoznaje: Brige koje nastaju na osnovu predod-be podruja ni-ega vie ne postoje, a ni brige koje nastaju naosnovu predodbe podruja ni-predoavanja-ni-nepredoavanja.Jedina briga koja preostaje ograniena je na ovo tijelo iji ivotzavisi od est podruja osjetilnosti.42 Ovako usmjereno predoa-

41 Izraz ittam oznaava izrazito intelektualnu svijest ("milje-nje"), dok bi se eto, u prethodnoj reenici, mogao moda speci-finije prevesti i sa "ud".42 Aristotel u knjizi De sensu raspravlja o problemu "koordinacijepet osjetila i etiri elementa" fizike tvari (437a i d). Radi se ostaroj indoiranskoj mitolokoj teoriji sikustva (iji mitolokikarakter u modernoj filosofiji -- kod Humea i Kanta -- razotkri-vaju tek M. Weber i M. Scheler), na osnovu kulta "elemenata"

36

vanje ne ukljuuje nita (sunnam) od predodbe podruja ni-ega(akinannam), a ni od predodbe podruja ni-predoavanja-ni-nepredoavanja. Neponiteno (asunnatam) je samo ovo tijelo ijiivot zavisi od est podruja osjetnosti.

8. I dok tako vie ne obraa panju ni na predodbu pod-ruja ni-ega, a ni na predodbu podruja ni-predoavanja-ni-nepredoavanja, nego na osnovu sabranosti duha bez obiljejaodrava jedinstvo panje i tom sabranou bez obiljeja proim-lje, bistri, stiava i oslobaa duh, isposnik spoznaje: Ova je sab-ranost duha bez obiljeja vrsto utemeljena i proniknuta. Pa ipakje i sve ono to je vrsto utemeljeno i proniknuto tek nepostojanai prolazna pojava. -- Ko je i to spoznao i uvidjeo, tome se duhoslobaa taloga strasti, taloga bivstvovanja, taloga neznanja. Uosloboenome se spoznaja osloboenja oituje ovako: Iscrpljenoje raanje, iivljen je asketski ivot, uinjeno je ta je trebalouiniti, tako da vie nita ne preostaje. Brige koje potjeu iz talo-

kao "bogova" (deva), a osjetila kao njihovih "moi" (indriyam).Taj je kult materije u Iranu dokinuo Zarathutra. Dok je ista teo-rija doprla do Kine, ve se toliko degenerisala da je problem okojem raspravlja Aristotel rijeen tako da je u listu tvarnih ele-menata ukljueno i "drvo". U indijskim sistemima samkya i vai-esika raspravljaju se isti problemi na istom nivou teorijske aps-trakcije kao kod Aristotela. Buddho je "naunu" (lokayatam)osnovu te analitike teorije iskustva preuzeo vjerovatno od aina.-- U vezi sa istom teorijom Aristotel smatra u De anima (424b)da "uz ovih pet nabrojanih osjetila ne postoji jo i esto" (razum).I spomenuti indijski sistemi zastupaju uglavnom isto stanovitena srodnim pretpostavkama o funkcijama "due" kao i Aristotel.Buddho, meutim, odbijajui pretpostavku due u svim njenimoblicima [atta, brahmanska pretpostavka; ivo, ainska pretpos-tavka; puggalo, opa 'psiholoka' (karakteroloka) pretpostavka],odbija i aristotelovsko rjeenje i zastupa suprotnu alterantivu orazumu (mano, lat. mens) kao "estom osjetilu". O toj mogunos-ti raspravlja, ali je odbija, i Aristotel. Ipak se Aristotelova teorijao dui kao "entelehiji" najvie pribliava Buddhinoj koncepcijifunkcionalne "psihologije bez due", samo to zbog nedostatkaadekvatne pretpostavke ne moe dosei tako jednoznanu odre-enost kao Buddhina. (Usp. De anima, 413a-414b, 246b.)

37

ga strasti vie ne postoje, a ni brige koje potjeu iz taloga bivs-tvovanjai i iz taloga neznanja. Briga koja jo preostaje ogranie-na je na ovo tijelo iji ivot zavisi od est podruja osjetnosti. --I spoznaje da mu tako usmjereno predoavanje ne iskljuuje nitaod taloga strasti, ni od taloga bivstvovanja, ni od taloga neznanja.Neponiteno je samo ovo tjelo iji ivot zavisi od est podrujaosjetnosti. Tako za ono to nije tu uvia: To nije nita. Preosta-je ono to je tu. -- I spoznaje: Budui da je ovo, onda je i ono.43-- Takav je, Anando, njegov adekvatni, nesmetani, proienipristup nitavilu.

Svi asketi i brahmani, Anando, koji su u dalekoj prolostidosegli potpuno isto konano nitavilo (sunnata) i odrali se unjemu, dosegli su upravo to postpuno isto i konano nitavilo iodrali se u njemu. I u budunosti -- kao i u sadanjosti -- isto etako svi asketi i brahmani koji dosegnu potpuno isto konanonitavilo i odre se u njemu, dosei upravo to potpuno istokonano nitavilo i odrati se u njemu. Zato i vi, Anando, trebada nastojite da dosegnete to potpuno isto konano nitavilo i dase odrite u njemu."

Tako je rekao Blaeni. A redovnik Anando je radosnoprihvatio njegov govor.

43 Buddhina prvobitna formulacija zakona uzronosti, razraenaje dalje u formuli o "uslovljenom nastanku" (patia-samuppado)kao princip procesnog miljenja koje iskljuuje "pretpostavkusupstancije" i pretpostavku "prvog uzroka".

38

Savremeni komentari i uputstva

Re meditacija se danas esto koristi i pokriva itav spe-ktar razliitih praksi. U budizmu ona oznaava dve vrste medita-cije - jedna se zove samatha, a druga vipassana. Samatha medi-tacija je koncentrisanje uma na jedan objekat, umesto da mudopustimo da slobodno luta. Odabiramo objekat kao dah i svupanju usmeravamo na oseaj strujanja vazduha pri udahu i izda-hu. Postepeno kroz ovu praksu poinjete da oseate smirenostuma, jer uklanjate sve druge podraaje koji dolaze kroz ula.

Objekti koje koristite sa smirenje jesu smirujui (ako touopte treba isticati!). Ako hoete uzbuen um, onda idite negdegde je uzbudljivo, a ne u budistiki manastir, u disko na pri-mer!... Lako je koncentrisati se na uzbuenje, zar ne? Vibracijesu tako snane da vas uvuku u sebe. Idete u bioskop i ako je filmzaista uzbudljiv, on vas potpuno opini. Ne treba da uloitenimalo napora da biste gledali neto to je uzbudljivo, romanti-no ili pustolovno. Ali ako nemate naviku, posmatranje smirujuihobjekta moe biti strano dosadno. ta je dosadnije od posmatra-nja sopstvenog daha, ako ste se navikli na neke uzbudljivije stva-ri? Zato, da biste razvili jednu takvu sposobnost, morate da uloi-te napor, jer dah nije zanimljiv, ni romantian, ni pustolovan, nitisvetlucav -- on je jednostavno takav kakav jeste. I treba vamdosta napora, jer nemate nikakvu stimulaciju spolja.

Kod ove meditacije ne pokuavate da stvorite nekakvusliku, ve samo da se skoncentriete na uobiajeni oseaj svogatela kakav imate upravo sada: da zaustavite i odrite svoju panjuna disanju. Kada to inite, dah postaje sve rafiniraniji i vi se smi-rujete... Znam ljude kojima je propisana samatha meditacija zasniavanje krvnog pritiska, poto smiruje srce.

Dakle, ovo je praksa smirivanja. Moete odabrati i drugeobjekte da se na njih koncentriete, da vebate odravanje panje

39

sve dok u njih ne utonete ili postanete jedno sa odabranim objek-tom. Zapravo. oseate jedinstvo sa objektom na koji ste se kon-centrisali i to je ono to nazivamo zadubljenjem.

Drugi nain vebanja jeste vipassana ili "meditacija uvi-da". Sa meditacijom uvida otvarate um za sve, ne birate nekiposeban objekat da se na njega koncentriete ili udubite u njega,ve posmatrate da biste razumeli kako se stvari odvijaju. A onoto moemo videti o tome kako se stvari odvijaju jeste da je sva-ko ulno iskustvo prolazno. Sve to vidite, ujete, pomiriite,okusite, dodirnete; sva mentalna stanja - vaa oseanja, seanja imisli - jesu promenljiva stanja uma, koja nastaju i nestaju. Uvipassani uzimamo ovu karakteristiku prolaznosti (ili promene)kao nain gledanja na svako ulno iskustvo koje se javi tokomsedenja.

To nije neki filozofski stav ili verovanje u odreenubudistiku teoriju: prolaznost upoznajemo otvarajui svoj um daje posmatra i bude svestan onoga to jeste. Ne radi se ovde oanaliziranju stvari, uz pretpostavku da bi stvari trebalo da buduovakve ili onakve, iako nisu, pokuavajui zatim da otkrijemozato stvari nisu onakve kakve mi mislimo da bi trebalo da budu.Vebajui uvid mi ne pokuavamo da analiziramo sebe, ak ni daneto promenimo kako bi se poklopilo sa naim eljama. Tokomove vebe mi samo strpljivo posmatramo kako sve to nastanetakoe i nestaje, bilo da je mentalnog ili fizikog porekla. Todakle ukljuuje same organe ula, objekte ula, kao i svest kojase javlja pri kontaktu ovo dvoje. Tu su takoe mentalna stanjasvianja ili nesvianja u odnosu na ono to vidimo, miriemo,okusimo, osetimo ili dodirnemo, imena koja svemu tome dajemo;i ideje, rei i pojmove koje stvaramo oko ulnih iskustava. Dobardeo naeg ivota zasnovan je na pogrenim pretpostavkama, zas-novanim na nerazumevanju i nedovoljnom istraivanju onoga tojeste. Zato ivot za nekog ko nije probuen i svestan obino pos-taje deprimirajui ili zbunjujui, pogotovo kada naiu razoare-nja i nesree. Tada postajemo svime time preplavljeni, jer nismoposmatrali stvari onakve kakve jesu.

U budizmu koristimo re Dhamma, ili Dharma, kojaznai "ono to jeste", "prirodni zakon". Kada posmatramo i "pra-ktikujemo Dhammu", mi svoj um otvaramo za stvari kakve jesu.Na taj nain vie ne reagujemo slepo na iskustva svojih ula, ve

40

ih razumemo, i kroz to razumevanje prestajemo da se dalje zanjih vezujemo. Poinjemo sami sebe da oslobaamo toga dabudemo preplavljeni, zaslepljeni ili zavedeni spoljanjou stvari.Dakle biti svestan i probuen nije stvar postajanja ve bivanjatakvim. Dakle, posmatramo stvari kakve jesu sada, umesto daradimo neto sada kako bismo postali svesni u budunosti. Pos-matramo telo kakvo jeste, sedei ovde. Ono itavo pripada priro-di, zar ne? Ljudsko telo pripada zemlji, potrebno mu je da ga uivotu odravaju stvari koje potiu od te zemlje. Ne moete ive-ti samo od vazduha ili pokuati da uvezete hranu sa Marsa iVenere. Morate jesti ono to ivi i raste na ovoj Zemlji. Kada teloumre, ono se vraa zemlji, trune i raspada se, postaje ponovo istoto i zemlja. Ono sledi zakone prirode, stvaranja i unitavanja,raanja i umiranja. Nita to je roeno ne ostaje veno u jednomstanju, ono raste, stari i zatim umire. Sve stvari u prirodi, ak isam univerzum, imaju svoj ivotni vek, roenje i smrt, poetak ikraj. Sve to opaamo i pojmimo menja se, nepostojano je. Zatovas nikada ne moe trajno zadovoljiti.

U praktikovanju Dhamme mi takoe posmatramo ovunemogunost zadovoljavanja ulnog iskustva. Uoite samo usopstvenom ivotu da uvek kada oekujete da vas zadovoljeobjekti ula ili iskustva, to moe biti jedino privremeno, trenutnooseanje sree - a onda se menja. Razlog je u tome da ne postojitaka u ulnoj svesti koja ima kvalitet ili sutinu trajnosti. Zato jeiskustvo ula uvek promenljivo i iz neznanja i nerazumevanja miobino od njega oekujemo vie nego to moe da nam da. Sklo-ni smo da zahtevamo, oekujemo i stvaramo razne vrste stvari,da bi potom bili samo uasno razoarani, oajni, ispunjeni tugomi strahom. Upravo nas ta oekivanja dovode do oaja, patnje,tuge i alosti, naricanja, starosti, bolesti i smrti.

A kako moemo istraiti svest nastalu na osnovu ula?Um moe misliti u apstrakcijama, moe stvoriti najraznovrsnijeideje i slike, moe stvari uiniti vrlo suptilnim ili vrlo grubim.Postoji itava lepeza mogunosti od vrlo suptilnih stanja najviesree i ekstaze do veoma grubih stanja patnje: od neba do pakla,mogli bismo slikovito rei. Ali ne postoji veni pakao, ni veniraj, zapravo ne moe se uoiti ili zamisliti nijedno veno stanje.Tokom meditacije, kada jednom ponemo da uviamo ogranie-nja, nepouzdanost, promenljivost svih ulnih iskustava, poinjete

41

isto tako da shvatate da ona ne pripadaju vama, nisu vaa, dasu ona anatta, bez sopstva. Ovo je sutina znaenja kljunogpojma u budizmu, anatta: nije nae (svojstvo). Pogreno jenaglaavati ovaj pojam kao 'bez due'. Odatle potie negativnakonotacija i zlonamerna kritika budizma da je 'religija bez due'.

Uviajui to, poinjemo da se oslobaamo identifikacijesa ulnim stanjima. I ovo inimo ne kroz averziju prema njima,ve kroz razumevanje ta su ona zapravo. To je istina koju trebarazumeti, ne verovanje. Anatta nije neko budistiko verovanje,ve stvarni uvid. No, ukoliko nikada u ivotu niste odvojili vre-me za pokuaj da ovo istraite i razumete, verovatno ete itavivot provesti voeni pretpostavkom da vi jeste vae telo. Akomoda u nekom trenutku i pomislite: "Hm, ja nisam isto to imoje telo", poto ste proitali neku nadahnutu pesmu ili filozof-sku raspravu. Moete pomisliti kako je to dobra ideja da mi nis-mo isto to i nae telo, ali vi to zapravo niste jasno shvatili. Iakoe neki ljudi, intelektualci i slini, rei: "Mi nismo ovo telo, ovotelo nije moje sopstvo", to je lako rei, ali zaista to znati jesteneto sasvim drugo. Kroz ovu praksu meditacije, kroz istraiva-nje i razumevanje stvari kakve one zaista jesu, poinjemo sebe daoslobaamo vezanosti. Kada vie ne oekujemo ili zahtevamo,tada naravno ne oseamo neizbeno oajanje, tugu i bol kada nedobijemo ono to elimo. Dakle, to je cilj - nibbana ili stanje ukojem ne poseemo za bilo kojim fenomenom koji ima svojpoetak i kraj i koji nije nae sutinsko svojstvo. Kada napustimoovu prikrivenu i naviknutu vezanost za ono to se raa i umire, ito nam nije svojstveno, tek tada stupamo u podruje besmrtnos-ti.

42

Aan aIspravno vebanje - neprekidno vebanje

U Wat Wana Potiyahnu44 je sigurno sasvim mirno, ali tonita ne znai ukoliko nai umovi nisu smireni. Sva mesta sumirna. To to se neka ine uznemiravajuim jeste zbog naihmisli. Pa ipak, tiho mesto moe nekom pomoi da se smiri, pru-anjem anse za vebanje i samim tim za usklaivanje sa okol-nom tiinom. Trebalo bi svi da budete svesni da je ovo vebanjeteko.

Vebati druge stvari nije tako teko, lako je, ali ljudskium je teko obuiti. I Buda je vebao svoj um. Um je jako vaan.Sve unutar ovog sklopa telo-um povezuje se u umu. Oi, ui, nos,jezik i telo primaju nadraaje i alju ih u um, koji nadgleda svedruge ulne organe. Zato je vano da se um uvebava. Ukoliko jeum dobro uveban svi problemi nestaju. Ukoliko problemi jopostoje, to je zato to um jo sumnja, to ne spoznaje u saglas-nosti sa istinom. Zbog toga postoje problemi.

Otuda, budite svesni da ste svi vi ovde doli potpunospremni za vebanje Dhamme. Bilo da stojite, hodate, sedite ilileite, orue koje vam je potrebno za vebanje vam je uvek dos-tupno, bilo gde da ste. Ono je ovde, isto kao i Dhamma. Dhammaje neto ega svuda ima u izobilju. Ba ovde, na zemlji, ili u vodi.... bilo gde... Dhamma je uvek ovde. Dhamma je savrena i pot-puna, ali nae vebanje je ono koje jo nije potpuno.

Uzvieni, potpuno prosvetljeni Buddha je poduavaonainu koji svi mi moemo vebati i upoznavati Dhammu. Tonije neto veliko, malo je, ali ispravno. Na primer, pogledajtekosu. Ukoliko poznajemo makar i jednu vlas kose, tada pozna-jemo svaku vlas, kako svoju tako i drugih. Znamo da su one jed-nostavno kosa. Poznavajui jednu vlas kose, mi ih poznajemosve.

Ili uzmimo ljude. Ukoliko vidimo pravu prirodu stanja unama tada takoe poznajmo sve druge ljude u svetu, zato to su

44 Jedan od mnogih manastirskih ogranaka Aan aovog glavnogmanastira, Wat Pa Pong.

43

svi ljudi isti. Takva je i Dhamma. Ona je mala stvar, a istovre-meno je i velika. Videti istinu jednog stanja znai videti istinusvih stanja. Kada poznajemo istinu onakvom kakva ona jeste, sviproblemi se zavravaju.

Pa ipak, vebanje je teko. Zato je teko? Teko je zbogudnje, tanhe. Ukoliko ne eli tada ne veba. Ali ukolikoveba voen udnjom, nee videti Dhammu. Razmislite otome, svi. Ukoliko ne elite da vebate ne moete da vebate.Morate prvo da elite da vebate pre nego to stvarno ponete davebate. Bilo da koraate napred, ili nazad, susretaete udnju.Zbog ovoga su uitelji u prolosti rekli da je ovo vebanje netoto je uasno teko.

Ne vidite Dhammu zbog elje. Nekada je elja vrlo sna-na, elite da vidite Dhammu smesta, ali Dhamma nije va um --va um jo nije Dhamma. Dhamma je jedno, a um je drugo. Nijeda sve to vi volite jeste Dhamma, a sve to ne volite nije. Takostvari ne stoje.

U stvari na um je, jednostavno, stanje Prirode, kao idrvo u umi. Ukoliko elite dasku ili gredu oni moraju poticati oddrveta, ali drvo je i dalje drvo. Ono jo nije daska ili greda. Prenego to bi nam zaista moglo biti od koristi, moramo uzeti todrvo i obraditi ga u dasku ili gredu. To je i dalje isto drvo, alitransformisano u neto drugo. U osnovi to je samo drvo, stanjeprirode. Ali u svom sirovom stanju ono nije od velike koristionima kojima je potrebna drvena graa. I na um je ovakav. Onje stanje Prirode. Kao takav on opaa misli, deli ih na lepe i ru-ne i tako dalje.

Ovakav um mora biti dalje obuavan. Ne moemo gaostaviti da bude takav kakav je. On je stanje Prirode... Obuite gada shvati da on jeste stanje prirode. Razvijajte Prirodu tako damoe da odgovara naim potrebama, to je Dhamma. Dhamma jeneto to se mora vebati i ostvariti iznutra.

Ukoliko ne vebate neete znati. Iskreno govorei, nee-te spoznati Dhammu samo itajui o njoj ili prouavajui je. Iliukoliko je poznajete vae znanje je i dalje nepotpuno. Na primer,ova pljuvaonica. Svi znaju da je to pljuvaonica, ali ne znaju upotpunosti pljuvaonicu. Zato je potpuno ne znaju? Ukolikonazovem ovu pljuvaonicu tiganjem, ta ete vi rei? Pretpostaviteda svaki put kada je traim kaem: Molim te donesi taj tiganj

44

ovde - ovo bi vas zbunilo. Zato? Zato to vi u potpunosti neznate pljuvaonicu. Kada biste znali tada ne bi bilo problema.Jednostavno biste pokupili predmet i dodali mi ga, zato to ustvari i nema nikakve pljuvaonice. Razumete li? Ovo je pljuvao-nica samo zahvaljujui konvenciji. Konvencija je prihvaenairom zemlje, tako da je ovo pljuvaonica. Ali ne postoji nekastvarna pljuvaonica. Ukoliko neko eli da ovo nazove tiga-njem, ono moe biti i tiganj. Moe biti bilo ta, u zavisnosti odtoga kako ga nazovemo. To se zove pojam. Ukoliko zaistaznamo pljuvaonicu, ak i ukoliko je neko naziva tiganjem, nemaproblema. Kako god da je drugi nazovu, mi nismo zbunjeni zatoto nismo slepi za njenu pravu prirodu. Tako se poznaje iDhamma.

Sada se vratimo nama samima. Pretpostavimo da namneko kae, Ti si lud!", ili, Ti si glup, na primer. Iako misliteda to nije istina, neete se oseati prijatno. Sve postaje tekozbog naih ambicija da imamo i da postignemo. Zbog ovih eljada dobijemo i budemo, zato to ne znamo u saglasju sa istinom,mi nismo zadovoljni. Ukoliko znamo Dhammu, prosvetljeni smoDhammom, pohlepa, odbojnost i iluzija nestaju. Kada razumemokako stvari zaista stoje, ne postoji nita na emu bi se te tri nega-tivnosti zasnovale.

Zato je ovo vebanje tako teko i naporno? Zbog elja.im sednemo da meditiramo, elimo da postanemo smireni. Danismo eleli da naemo mir, ne bismo ni seli, ne bismo ni veba-li. im sednemo elimo da mir odmah bude tu, ali elja da umbude miran stvara zbunjenost i mi oseamo nemir. Tako stojestvari. Zato Buddha kae, Ne govorite iz elje, ne sedajte izelje, ne hodajte iz elje... ta god da radite, ne radite to saeljom." elja znai eleti neto. Ukoliko neto ne elite neeteto ni raditi. Ukoliko nae vebanje doe do ove take moemopostati poprilino obeshrabreni. Kako da vebamo? Tek to sed-nemo, u umu je elja.

To je zbog toga to je nae telo i um teko posmatrati.Ukoliko oni nisu nai ili ne pripadaju nama, kome pripadaju?Teko je razluiti ove stvari, moramo se osloniti na mudrost.Buddha kae da moramo vebati naputajui stvari, zar ne?Ako napustimo, tada ni ne vebamo, zar ne? Zato to smo napus-tili...

45

Pretpostavimo da smo otili na pijacu da kupimo kokos, idok ga nosimo neko upita:

"Zato ste kupili taj kokos?""Kupio sam ga za jelo.""A hoete li da pojedete i ljusku?""Ne.""Ne verujem vam. Ako ne elite da pojedete ljuske, zato

ste onda kupili i nju?"ta ete rei? Kako ete odgovoriti na ovakvo pitanje?

Mi vebamo sa eljom. Da nije u nama bilo elje, ne bismo nivebali. Vebanje sa eljom je tanha. Znate, razmiljanje na ovajnain moe da donese mudrost. Na primer, ovi kokosi: da li eteda pojedete i ljuske? Naravno da neete. Zato ste ih onda uzeli?Zato to jo nije dolo vreme da ih bacite. One su korisne zadranje unutranjosti kokosa. Ukoliko, nakon to ste pojelikokos, bacite ljuske, nema problema.

Nae vebanje je ovakvo. Buddha je rekao: Ne postu-pajte voeni eljom, ne govorite iz elje, ne jedite iz elje." Biloda stojite, hodate, sedite ili leite... bilo ta da inite... ne inite toiz elje. To znai radite to ne vezujui se. Kao i kod kupovinekokosa na pijaci. Neemo pojesti ljuske, ali jo nije vreme da ihbacimo. Prvo ih zadrimo. Ovakvo je i vebanje. Pojam i tran-scendencija45 su koegzistentni, kao i kokos. Sr i ljuska su zajed-no. Kada ih kupujemo, kupujemo ih zajedno. Ukoliko neko elida nas optui da jedemo kokosove ljuske to je njegov problem,mi znamo ta radimo.

Mudrost je neto to svako od nas pronalazi za sebe. Dabismo je pronali, ne treba da se kreemo ni brzo ni sporo. tatreba da uradimo? Treba da odemo tamo gde nema ni brzine nisporosti. Brzina ili sporost nisu pravi nain.

Ali svi smo mi nestrpljivi, svi smo u urbi. im netoponemo, ve elimo da odjurimo do kraja, ne elimo da kasni-mo. elimo da uspemo. Kada doe do popravljanja sopstvenihumova, neki ljudi odlaze predaleko... Oni zapale mirisni tapi,zauzmu poloaj i zavetuju se: Sve dok tapi potpuno ne izgori,

45 Pojam (sammuti) odgovara pretpostavljenoj ili privremenojstvarnosti, dok transcendencija (vimutti) odgovara osloboenjuod nje same ili njene iluzije.

46

neu ustati sa ovoga mesta, ak i ako se slomim ili umrem, nemaveze... Umreu sedei. Donevi takav zavet, oni sednu. I imsednu Marine 46 horde ih napadnu sa svih strana. Sede samo tre-nutak i ve misle da je tapi sigurno izgoreo. Otvore oi i ...Oh, jo je jako mnogo vremena preostalo!".

Stisnu zube i sede jo malo, oseajui vrelinu, uzbuenje,rastreenost i zbunjenost... Dostigavi taku sloma, misle: Morada je do sada izgoreo ... Ponovo provire... O, ne! Nije jo ni dopola!"

Jo dva ili tri puta ovo ponove i poto jo nije kraj, odus-taju, dignu ruke od svega i ponu da mrze sami sebe. Tako samglup, tako beznadean!" Sede i mrze sebe, oseajui se kao izgu-bljen sluaj. Ovo samo daje snagu frustracijama i preprekama.Zove se prepreka ljutnje. Ne mogu da krive druge, pa zato krivesebe. Zbog ega? Zbog elje.

U stvari, nije neophodno da se prolazi kroz sve ovo.Koncentrisati se znai koncentrisati se ne vezujui se, a ne kon-centrisati sebe vezujui sebe u vor.

Ali moda itamo spise, o Budinom ivotu, kako je seopod bodhi drvo i reio: Sve dok ne dostignem najvie prosvet-ljenje neu ustati sa ovog mesta, pa ak i ako mi se krv sasui uilama."

Kad proitate ovo u knjigama moda vam padne na umda pokuate neto slino. Da uradite isto kao Buda. Ali nisterazmotrili da su vaa kola samo mala kola. Budina kola su bilazaista ogromna, on je mogao sve postii u jednom pokuaju.Samo sa svojim siunim, malenim kolima, kako je mogue dasve postignete odjednom? To je potpuno druga pria.

Zato razmiljamo na taj nain? Zato to smo previeekstremni. Ponekad idemo prenisko, a ponekad previsoko. Takubalansa je teko pronai.

Sada govorim iz svog iskustva. U prolosti moje veba-nje bilo je ovakvo. Vebanje sa ciljem da se prevazie elja...Ako ne elimo, moemo li da vebamo? Tu sam se zaglavio. Alivebati sa eljom je patnja. Nisam znao ta da radim, bio samzbunjen. Tada sam shvatio da je neprekidno vebanje vrlo vana

46 Mara je budistika personifikacija zla, iskuavalac, sila koja sesuprostavlja bilo kakvom pokuaju razvoja dobrote i vrline.

47

stvar. Mora se vebati konstantno. Ovo se zove vebanje koje jedosledno u svim poloajima. Usavravajte vebanje, ne dopus-tite da se pretvori u potpunu katastrofu. Vebanje je jedno, akatastrofa drugo.47 Veina ljudi obino stvara katastrofu. Kada seoseaju lenjim, oni se ne optereuju vebanjem, jedino vebajukada se oseaju punim energije. Ovako sam i ja radio.

Pitate se sada, da li je ovo ispravno? Vebati kada seovako oseate, a ne vebati kada ne: da li je ovo u saglasnosti saDhammom? Da li je pravilno? Da li je u skladu sa Uenjem?Upravo to je ono to vebanje ini nestalnim.

Bilo da se dobro oseate ili ne, trebate da vebate na istinain: tome je Buda uio. Veina ljudi eka da bude raspoloenaza vebanje; kada nisu raspoloeni, onda se ne zamaraju. Nakraju tako i zavre. To se zove katastrofa, a ne vebanje. Upravom vebanju, bilo da si sretan ili neraspoloen, ti veba;bilo da je teko ili lako, ti veba; bilo da je vrue ili hladno, tiveba. Sasvim jednostavno. U pravom vebanju, bilo da stoji,hoda, sedi ili lei, mora imati nameru da postojano nastavivebanje, inei svoj sati (panju) konstantnim u svim poloaji-ma.

Na prvi pogled se ini da bi trebao da stoji jednakokoliko i hoda, da hoda jednako koliko i sedi, da sedi jednakokoliko i lei... Pokuao sam, ali nisam to mogao da uradim.Ukoliko meditant hoe svoje stajanje, hodanje, sedenje i leanjeuini jednakim, koliko li e dana uspeti to da izdri? Stajati petminuta, sedeti pet minuta, leati pet minuta... Nisam to mogaodugo da radim. Tako sam seo i jo malo porazmislio o svemu.ta sve ovo znai? Ljudi u ovom svetu ne mogu ovako da ve-baju!"

Tada sam shvatio... O, to nije tano, to ne moe bititano zato to je nemogue. Stajanje, hodanje, sedenje, leanje...sve ih uini konstantnim. Uiniti poloaje konstantnim na nainkako je objanjeno u knjigama je nemogue."

Ali je mogue sledee: um... samo posmatraj um. Mogu-e je da ima sati- panju, sampajau - samosvest i pau -sveobuhvatnu mudrost. To moemo da uradimo. To je neto to

47 Ovo je igra rei "phadtibut" (vebanje) i "wibut" (katastrofa)izgubljena u prevoenju

48

je stvarno vredno vebanja. To znai da dok stojimo imamo sati,dok hodamo imamo sati, dok sedimo imamo sati, dok leimoimamo sati - neprekidno. Ovo jeste mogue. Okreemo svesnostka naem stajanju, hodanju, sedenju, leanju -- ka svim poloa-jima.

Kada je um ovako uveban, stalno e sebe podseatireju Buddho, Buddho, Buddho... to je znanje. Znanje ega?Znanje ta je dobro, a ta loe u svakom trenutku. Da, to jemogue. Ovo je zapoinjanje prave prakse. to znai, bilo dastojimo, hodamo, sedimo ili leimo postoji nepomuen sati.

Tada treba da razumete ona stanja koja treba naputati iona koja treba razvijati. Poznajete sreu, poznajete nesreu. Kadapoznajete sreu i nesreu va um e se smiriti na taki koja jeslobodna i od sree i od nesree. Srea je meki put, amasukhallikanuyogo. Nesrea je kruti put, attakilamathanuyogo.48 Uko-liko poznajemo ova dva ekstrema, odbaciemo ih. Znamo kadaum stremi bilo radosti ili nesrei, i tada ga zaustavljamo, nedoputamo mu da se prepusti. Imamo ovu vrstu opreznosti, sle-dimo jedini put, jedinstvenu Dhammu. Predani smo opreznosti,ne doputamo umu da sledi svoje sklonosti.

Ali u vaem vebanju se sve to i ne odvija ba tako, zarne? Vi sledite svoje elje. Ukoliko pratite svoje elje sve je jed-nostavno, zar ne? Ali to je spokojstvo koje prouzrokuje patnju,kao to se neko ne eli da radi. Odmara se, ali kada doe vremeza jelo, nema ga. Tako to ide.

Tako sam se u prolosti borio sa mnogim stranama Budi-nog uenja, ali nisam mogao da ga pobedim. Sada ga prihvatam.Prihvatam da su mnoga uenja Budina potpuno ispravna, uzeosam ta uenja i koristio ih da obuavam i sebe i druge.

Vebanje koje je vano jeste patipada. ta je patipada?Jednostavno, ona je sve nae razliite aktivnosti, stajanje, hoda-nje, sedenje, leanje i sve ostalo. Ovo je patipada tela. A sadapatipada uma: koliko puta ste se danas oseali loe? Koliko stese puta oseali odlino? Da li je bilo uopte uoljivih oseanja?Moramo upoznati sebe na ovaj nain. Zapazivi ta oseanja,

48 Ovo dva ekstrema je Buda opisao kao pogrena u svom prvomgovoru. Oni se obino prevode kao "preputanje ulnim zado-voljstvima" i "samoumrtvljavanje".

49

moemo li da ih ostavimo? Koje god jo uvek ne moemo daostavimo, moramo sa njim da radimo. Kada vidimo da jo uvekne moemo da ostavimo neko specifino oseanje, moramo gauzeti i ispitati mudrou. Razumeti ga. Raditi sa njim. To je ve-banje. Na primer, kada se osea to energino, vebajte, ali i ondakada se oseate lenjo pokuajte da nastavite vebanje. Ako nemoete da nastavite punom snagom, pokuajte bar sa pola.Nemojte da potroite dan zbog lenjosti i nevebanja. To vodi ukatastrofu, to nije put oplemenjivanja.

ujem da ljudi govore:Oh, mi je stvarno bilo loe."Kako to?"Bio sam bolestan cele godine. Nisam uopte mogao da

vebam."O! Ako ne vebaju kada je smrt blizu, pa kada e uopte

vebati? Ne, oni se zaborave u radosti. A ako pate opet ne veba-ju, zaborave se u bolu. Ne znam kada ljudi misle da vebaju! Onisamo mogu da vide da su bolesni, da pate, da su skoro mrtvizbog groznice... Tako je, gde je teko tu je i vebanje. Kada seljudi oseaju sretnima samo to im je u glavama i oni postanurazmetljivi i sujetni.

Moramo da negujemo nae vebanje. Znai, bilo da stesretni ili nesretni, morate isto da vebate. Ako se oseate dobrotreba da vebate, a ako se oseate loe treba opet da vebate. Onikoji misle: Ove godine nisam mogao uopte da vebam, bio sambolestan sve vreme... kada se oseaju dobro, oni samo hodajunaokolo pevajui pesme. Ovo je pogreno, a ne ispravno milje-nje. To je razlog zbog koga su svi uitelji iz prolosti neprekidnovebali svoje srce. Ako stvari idu u pogrenom smeru, pustimo ihda budu u telu, a ne u umu.

U mome vebanju bilo je trenutaka, nakon vebanja odoko pet godina, kada sam oseao da je ivot sa drugima prepreka.Seo bih u svoju kuti, pokuavao da meditiram, a ljudi su nepre-kidno dolazili na razgovor, uznemiravajui me. Pobegao sam dabih iveo sam. Mislio sam da ne mogu vebati sa tim ljudima tome uznemiravaju. Bilo mi je dosta, pa sam otiao u mali, osam-ljeni manastir u umi, blizu jednog seoceta. Bio sam tamo sam,nisam priao ni sam kim - zato to i nije bilo nikoga sa kim bi semoglo priati.

50

Nakon to sam tamo proveo oko petnaest dana javila semisao: Hmm. Bilo bi dobro imati iskuenika ili pa-kowa49 ovdesa mnom. Mogao bi mi pomoi oko nekih malih poslova." Znaosam da e se takva misao javiti, i naravno, pojavila se!

Hej! Zaista si karakter! Rekao si da ti je dosta tvojihprijatelja, dosta monaha i iskuenika, a sada eli iskuenika. taje to?"

Ne, kae, ja elim dobrog iskuenika."Aha! Gde su svi ti dobri ljudi, moe li da nae neko-

ga? Gde e da pronae dobru osobu? U celom manastiru bili susamo loi ljudi. Ti mora da si bio jedina dobra osoba, kada sitako pobegao!"

.... Mora da ih ovako prati, da prati delove sopstvenihmisli sve dok ne uvidi....

Hmm. Ovo je vano. Gde se dobra osoba moe pronai.Ne postoje dobri ljudi, mora da dobrotu potrai negde drugde,mora da pogleda unutar sebe. Ukoliko si tu dobar, tada gde godode bie dobro. Bilo da te drugi kritikuju ili pohvaljuju, i dalje sidobar. Ukoliko nisi dobar, tada kada te drugi kritikuju, pobesni,a kada te hvale, prijatno ti je."

U to vreme sam razmiljao o ovome i shvatio sam, odtada pa sve do danas. Dobrota se mora potraiti unutra. im samovo shvatio elja za beanjem je nestala. Kasnije, kada god bi mise javila ta elja, putao sam je da proe.

Kada god bi se javila bio sam je svestan i zadravao samsvoju svesnost na njoj. Tako sam