Click here to load reader

ARKA PRINCES GRASSALKOVICS DE GYARAKsrp · PDF filepretrgli od nastojawa da ih prisvoje, Srbi poka-zuju uobi~ajenu nezainteresovanost1, a Hrvati - ~udo nad ~udima - nisu uvrstili ove

  • View
    220

  • Download
    5

Embed Size (px)

Text of ARKA PRINCES GRASSALKOVICS DE GYARAKsrp · PDF filepretrgli od nastojawa da ih prisvoje, Srbi...

  • Jovan (Johann) Grassalkovics

    oo Susana Egresdy

    Anton(ije?) (Antal) I Grassalkovics *1694 - +7.12.1771.

    Baron 1736, Grof (Count) 1744 oo1724, Christina Theresa Baronica (Baroness) de Klobusiczky

    Anton(ije) (Antal) II Grassalkovics *7(24?).8.1733. - +5.6.1794. (Wien)

    Grof (Count), Knez Sv. Rimskog Carstva (Prince of the Holy Roman Empire) 8.5.1784. oo2.5.1758, Maria Anna, Princeza (Princess) Esterhazy von Galantha (otac/father: Nicholas Joseph Prince Esterhazy de Galantha, majka/mother: Maria Elisabeth Countess Ungnad von Weissenwolf)

    Anton(ije) (Antal) III Grassalkovics

    *12.9.1771. - + 29.9.1841. Knez Sv. Rimskog Carstva (Prince of the Holy Roman Empire)

    oo25.7.1793, Maria Leopoldine, Princeza (Princess) Esterhazy von Galantha *11.4.1778(?)- +20.12.1864. (otac/father: Paul Anton Prince Esterhazy de Galantha, majka/mother:

    Maria Theresia Countess Erddy de Monyorokerek & Monoszlo)

    RODOSLOV GRASSALKOVICSA - HOUSE OF GRASSALKOVICS

    covich, Graszalkovich, Grazsalkovics...) pomiwe se krajem 17. veka, a postaje prominentno u prvoj tre}ini 18. veka, negde izme|u 1724. i 1736. Gla-vni izvori su nam heraldi~ko-genealo{ki kom-pendijumi, koji i sami ne obiluju detaqima. Tako Almanah Gota (Almanach de Gotha) daje ne{to {ire podatke o posledwem Knezu u svojim izda-wima za godine 1836. i 1848, da bi posle toga samo registrovao da je knegiwa udova `iva (po-sledwa godina koju smo proverili bila je 1859). Maksimilijan Gricner u svom obimnom opusu2 navodi da su Gra`alkovi}i veoma staro ugarsko plemstvo, {to pitawe nacionalnog porekla ostavqa sasvim otvorenim, a kosi se i sa in-formacijom o poznoj nobilitaciji (1694.); Gricner pomiwe i da je Anton I bio sekretar i pravni savetnik cara Karla VI, kao i da je tu funkciju nastavio da obavqa i za vlade wegove k}eri Marije Terezije. Daqe veli da je Anton Gra-

    `alkovi} uzdignut u rang ugarskog barona 26.5. 1732. poveqom datom u dvorcu Laksenburg3; samo 11 godina kasnije, baron Anton postaje ugarski grof (poveqa data u Be~u 5.4. 1743), sa kvali-fikacijom visokoblagorodni (Hoch- und Wohl-geboren). U to vreme on predsedava Ugarskom komorom i o`ewen je baronicom Kristinom Te-rezijom Klobu{icki. Rod Klobu{ickih od Klobu

    {ica i Zetewija (Klobusiczky de Klobusicz es Zeteny) je znatan u vreme sklapawa braka Anto-na i Kristine Terezije. Poreklom su iz Klobu-{ica u Tren~inskoj `upaniji (Slova~ka), i doku-mentarni su feudalci tog mesta jo{ od sredine 15. veka. Vlastelinstvo Zetew stekli su 1686, a naredne godine uzdignuti su u dostojanstvo bar-ona. Grofovsko dostojanstvo su dobili 1756. go-dine, u vreme kada je Ferenc Klobu{icki, brat prvog grofa Antona, zauzimao visok polo`aj ka-lo~kog nadbiskupa. Jedini sin4 Antona I, grof Anton II, nasle|uje oca 1771. godine. Bio je o`ewen prin-cezom Marijom Anom, iz izvanredno visokog i mo}nog kne`evskog roda Esterhazija od Galan-te. Godine 1784, poveqom datom u Be~u na dan 7. maja, uzdignut je u dostojanstvo kneza Svetog Rimskog carstva, kao Knez Gra`alkovi} od \ar-ka, nasledni gospodar vlastelinstava Gdll, Hatvan, Detr, Baja und Konjatky, Carski i Kraqevski aktivni tajni savetnik, Komornik i @upan Bodro{ke `upanije, sa pravom na kvali-fikaciju visokorodni (Hochgeboren), Va{a milost (Ew. Liebden) i na oslovqavawe sa dragi ro|a~e (Lieber Oheim) od strane Cara i Kraqa. Nasledstvo kne`evskog dostojanstva i titule dato je u liniji prvorodstva. Uz sve to, izvr{eno je poboq{awe grba u skladu sa no-vim visokim dostojanstvom porodice. Kako se ispostavilo, pitawe prvorod-stva jedva da je i bilo potrebno pomiwati. Je- dini sin Antona II, Anton III, bio je ujedno i posledwi izdanak mlade kne`evske loze. Ro|en 1771. godine, o`enio se princezom iz doma svoje majke, Marijom Leopoldinom, k}erkom princa Paula-Antona (Pal-Antal) Esterhazija od Gal-ante. Iz tog braka potomstva nije bilo, i rod Gra`alkovi}a od \arka ugasio se svega 57 o-dina po uzdizawu me|u kne`ev Svetog Rimskog carstva (Carstva koje su, uostalom, nad`iveli za ~itavih 35 godina!).

    [email protected] [email protected]]I OD \ARKA PRINCES GRASSALKOVICS DE GYARAK

    Poreklo velika{ke ku}e Gra`alkovi}a i danas predstavqa misteriju. Ni{ta u tom pre-zimenu ne govori u prilog wihovog pretpostav-qenog ma|arskog korena, a ipak Slovaci se nisu pretrgli od nastojawa da ih prisvoje, Srbi poka-zuju uobi~ajenu nezainteresovanost1, a Hrvati - ~udo nad ~udima - nisu uvrstili ove presti`ne katolike me|u svoje velikane! Na{a istorio-grafija Gra`alkovi}ima posve}uje odre|enu pa`wu, pre svega delovawu grofa Antona I i wegovoj ulozi u kolonizaciji Ba~ke i Banata Ma-|arima i Slovacima, ali se mnogo ne bavi prob-lemom porekla te porodice. Dakle, ko su, odakle su Gra`alkovi}i? Moramo odmah re}i da na to pitawe ne-mamo potpun odgovor. Zna se {ta su postali i kada su to postali. Zna se {ta su radili i kak-vo su nasle|e ostavili. Ipak, svi nama dostupni izvori postaju apsolutno diskretni kada je u pi-tawu poreklo roda Gra`alkovi}a, i kada treba odgovoriti na elementarnu znati`equ: kako je bilo mogu}e da jedan, po svemu opskurni rod, do|e do carskog Dvora, da osvoji takve pozicije, da u roku od 90 godina pre|e put od plebeja do kne`eva Svetog rimskog carstva, a da pritom ni-su slavni ratnici, da nemaju nikoga u vrhu kato-li~ke Crkve, da nisu diplomati od karijere... Slu~aj je fascinantan, ne samo {to nam obrazac pona{awa Gra`alkovi}a i wihovo }utawe o sop-stvenom poreklu dosta li~i na pre~anske Srbe u usponu (setimo se Preradovi}a), ve} i zato {to su Gra`alkovi}i - {ta god da su bili - ostavi-li na na{em tlu duboke tragove, a opet ostali van vidokruga svih osim onih najpomnijih istra-`iva~a istorije Srba u Ugarskoj. Prema nama dostupnoj literaturi, ime Gra`alkovi}a (pisano Grassalkovich, Grassal-

    Dvorac Gra`alkovi}a u Gedelu, gravira L. Edera po slici Ludviga Rorboka iz 1858. / Grassalkovics Castle at Gdl, steel engraving of L. Oeder, after a painting by L. Rohrbock from 1858.

    Dvorac Gra`alkovi}a u Bratislavi, prema savremenoj bojenoj litografiji / Grassal-kovich Palace in Bratislava, according to a contemporary hand colored lithograph.

  • 1. Baronski grb Gra`alkovi}a / Baronial Arms of the Grassalkovics 2. Grofovski grb Gra`alkovi}a / Arms of the Counts Grassalkovics 3. Kne`evski grb Gra`alkovi}a. / Arms of the Princes Grassalkovics 4. Plemi}ki grb Klobu{ickih / Arms of the Nobles von Klobusiczky 5. Grofovski grb Klobu{ickih / Arms of the Counts von Klobusiczky 6. Grb grofa Antona (Antala) I, uklesan nad ulazom u porodi~nu kriptu u parohijskoj crkvi Sv. Martina (Feldebre, `upanija Heve{). U odnosu na grofovski grb sa slike 2, uo~ava se da lavovi (dr`a~i grba) nisu os- vrnuti, kao i lanac Ordena Sv. I{tvana koji okru`uje kompoziciju / Arms of Count Anton (Antal I) Grassalkovics de Gyarak carved in stone above en-trance to the Family Crypt at the Parish Church of St. Martin in Feldebr (Heves County); the lion supporters here are not reguardant, and the Collar of the Order of St. Stephen encircles the Coat of Arms 7. Grobnica Antona I i wegove supruge, ro|ene baronice Klobu{icki, u kripti crkve Sv. Martina u Feldebru, sa bronzanim grbovima supru`-nika apliciranim sa predwe strane grobnice / The Tomb of Count Antal I and his consort, Baroness von Klobusiczky, at the St. Martin Church Crypt, in Feldebr, with bronze armorial achievements of the committal couple displayed at front of the stone memorial

    1

    3

    4

    5

    6

    2

    7

  • Za relativno kratko vreme koliko je rod u`ivao u slavi i bogatstvu, Gra`alkovi}i su ostavili dosta spomena o sebi. Pre svega, gran-dioznu palatu u centru Bratislave5, dvorac u Gedelu6 (koji je u arhitekturu magnatskih dvoraca u Ugarskoj uveo novi stil zvani Gra`alkovi}-ev), dvorac u Somboru, nekoliko crkava7, ali pre svega izmewenu populacionu sliku Ba~ke i Banata (uglavnom u korist Ma|ara). O ovome pi{e dr D.J. Popovi} u svom delu Srbi u Vojvo-dini. Kada je re~ o graditeqskim poduhvati-ma, me|utim, vaqa napomenuti da je knez Gra- `alkovi} bio zadu`en za radove na dogradwi i rekonstrukciji kraqevske palate u Budimu, i da je ve}i broj arhitekata i majstora anga`ovanih na kraqevskom projektu, istovremeno radio i na porodi~nim zdawima Gra`alkovi}a. Kada su u pitawu heraldi~ki izvori, stvari stoje ovako: =Ritstap8 donosi o Gra`alkovi}ima dva kratka teksta (Grassalkovicz de Gyarak, Hongrie, Co-mtes du St. Empire 1749, princes du St-Empire, 6. mars 1784. M. et. le 29 sept. 1841" i "Gras-salkovics, Comtes, Aut.") na stranama 818 i 819 prvog toma. Geza ^erge9, pak, na strani 204 svog magnum opus-a donosi dodatne podatke o grofu Antonu I, navode}i izme|u ostalih wegovih do-stojanstava i ono ^uvara Sv. ugarske Krune, Vr-hovnog kowu{ara (Oberster Stallmeister) i vi-teza Velikog krsta Ordena Sv. I{tvana. Za we-govog sina, Antona II, navodi i se i funkcija Glavnog kowu{ara Ugarske (Oberstallmeister) i inkolat u plemstvo Dowe Austrije na osnovu ku-povine poseda grofa Salm-Kevenhilera u Be~u 16.11.1786. godine. O Antonu III se navodi samo da je bio Carsko-Kraqevski tajni savetnik i ko-mornik. Delo Ivana Na|a10, u kome se o Gra`al-kovi}ima govori na stranama 378-379, nije nam za sada dostupno, dok Kirnbauer11 govori isto {to i ^erge, samo sa akcentom na ve} pomenuti inkolat u Dowoj Austriji. Najiscrpnija su ve} pomenuta dela Gricnera i ^ergea, koja donose grofovski i kne`evski grb (oba dela), odnosno baronski grb Gra`alkovi}a i tri grba Klobu{i-ckih, uz odgovaraju}e komentare (samo ^erge). Plemi}ki grb Gra`alkovi}a nam je ne-poznat iz literature, ali se analizom baronskog grba (vidi sl. 1) mo`e zakqu~iti da 1. kvartir predstavqa izvorni plemi}ki grb Gra`alkovi}a, jer su 2. i 3. kvartir evidentno alijansna poqa Klobu{ickih (grb baronice Kristine Tereze, vi-di sl. 4); sama ~iwenica da je baronski grb Gra-`alkovi}a inkorporisao poqe Klobu{ickih go-vori o ugledu porodice iz koje je do{la supruga,

    odnosno o skromnom poreklu samih Gra`alko-vi}a