Asaf Bečirović – Kolumne

SVEMIRLelemudali smo kad je Mute doš'o od doktora. Pitali smo ga je l' mu hećim išta naš'o, a on je odmahn'o i sjeo. Pa rek'o da jes i da podmaz'o je hećima sa sto kaemova da mu bolest privede kraju.

"Bogme si napredov'o u očima doktora. Sad više nisi pacijent, nego klijent!", rekne Mido.

I doda da sva se tijela sporo razvijaju, al' brzo propadaju. Potom je išaretio ka Mici koja već godinama jede kobajagi zdravu hranu i vodi takav život. A ova je rekla šta je, konju, šta išaretiš?

"Nako!", rekne Mido. "Sve nešto kontam da ćeš se k'o neko ko zdravo se hrani sigurno osjećat glupo kad jednoga dana budeš ležala u bolničkom krevetu i umirala ni od čega!"

Mica rekne da odjebe u skokovima, pa se prifatila novina, one stranice o zdravlju. Rekne Mutetu da za njegovu je bolest najbolje da ujutro, ha se probudi i na prazan stomak, popije malo limuna pošećerenog medom. Plus da vazda gricka košpice. Uključim se. Reknem Mici da bude oprezna kad čita članke o zdravlju, jer bi nam Mute mog'o odapet zbog štamparske greške.

"Meščini, najbolje mi je da prije spavanja proučim dovu za ozdravljenje!", zaključio je Mute.

"Ma, nije fol ostat zdrav! Treba nać bolest koja ti se sviđa i sprijateljit se s njom", nadovežem se.

Al' niko nije zareziv'o. Nego su upalili ekran. Ekranom su gargala imena i likovi Bošnjaka, Srba i Hrvata, kandidata za oktobar.

"Jebem ti televiziju i ko je izmisli!", rekne Mido. "Ona je omogućila da mi u primaću ulaze ljudi koje nikad ne bih pustio u kuću!"

Htio ju je utulit, al' nismo dali. Jer se upravo na ekranu pojavio Lagumdžija pa smo počeli zviždat. Psovat. Konobar je rek'o da u njegovoj kafani je zabranjeno 'sovat, nego da gledamo u tišini i demokracki. Mica je rekla da ne sere jer k'o što bez mraka nema kina, nema ni demokratije bez psovke.

"Država nije jedan čo'ek! Al' kako to objasnit jednom čo'eku!", pjenila je gledajuć u Zlaju.

Zlaja je popravio kravatu, rek'o da surađivaće sa svima koji upiru prstom u nepravdu. Mi smo automacki uprli prst u njega pa je nest'o sa ekrana. A pojavio se Fahro. Prič'o. Mute je sluš'o, pa rek'o da su svemir i ljucka glupost beskonačni.

"Što se svemira tiče, nisam baš siguran!", reknem.

I odem kući. Da učim testove za vozački. Rješavam raskrsnice, kad eto supruge. Pomilova me po čiverici, rekne da u svemu kasnim i doda:

"Dva su važna momenta u razvoju čovjeka: kad stane na svoje noge i kad stane na vlastite točkove!".

GAVRO

Bacali smo kikiriki u zrak i fatali ga u usta. Ko najviše kikirikija pofata, ima piće od sviju. Tako smo ubijali vrijeme do tekme s Irancima. I dok smi mi fatali, Mici je bilo dosadno. Lakirala je nokte i pitala igraju l' žene lopte? Reknemo da igraju.

"Nemoguće! Kako to da se jedan'es žena pojavi na jednom mjestu u istoj odjeći?", ibretila se Mica.

Mi slegnemo ramenima i nastavimo fatat kikiriki. Mute se sav skoncentris'o pa nijedne nije. Inače je vas u depresiji otkako smo zijanili od Nigerije. Nije se radov'o ni kad je Hvracka ispala od Meksika. Onda je tekma počela. Ja sam rek'o da će ga Džeko zavalit.

"A Kolašinac izjednačit!", rekne Mido.

Mi smo rekli jezik pregriz'o, a kad je tekma počela, htjeli smo da naši srce ostave na terenu. Mica je rekla e moji nogometaši, da imate srce k'o t'jelo, bili biste savršeni. Još je dodala da ona više voli košarkaše.

"Jer bolji su ljubavnici od nogometaša zato što su se navikli pogađati u mali prostor!", objasni.

Mi smo rekli e, kad je tako, jebali te košarkaši. A kad je Džeko zavalio, zagrlimo se i počnemo pjevat malo vas je, malo vas je, pičkice. Mica se ibretila i rekla da smo kreteni i dabogda Kolašinac izjednačio. Ovaj to nije, pa ga je Pjana zavalio, a mi smo se derali ko ne skače, mrzi Bosnu.

"Meš'čini, vama je lopta važna poput života i smrti!", zaključila je.

"I važnija od toga!", reknemo mi.

Onda nas je konobar naružio i rek'o da smo k'o djeca. Jer oko stola je hrpa kikirikija kojeg nismo uspjeli pofatat i ima da ga, naredio je konobar, pokupimo u poluvremenu. Mica rekne konobaru da smo 'vaki kak'i smo beskorisni, a konobar je rek'o da niko nije beskoris'an jer možemo poslužit k'o loš primjer. Vid'li smo da se konobar udružio s Micom pa smo opet zagalamili malo vas je, malo vas je, pičkice. Poslije tekme u kojoj smo nakantali Irance, Mica je pitala, a s kim sad igramo?

"Ni s kim! Vraćamo se kući!", reknemo.

Onda je ona pitala, a koji se onda klinac deremo i veselimo, a mi reknemo da deremo se i veselimo zato što se kući vraćamo uzdignute glave i svijetla obraza. Najviše kikirikija je pofat'o depresivni Mute, pa smo ga častili jer smo izgubili. Onda je Mica rekla da će Evropa sutra u Sarajevu obilježit sto godina od Prvog svjeckog rata i dana kad je Gavrilo Princip ubio Ferdinanda i trudnu Sofiju pa je zato zaginulo 40.000.000 ljudi.

"Valallahi, džaba ih je rokn'o!", rekne Mido. "Evo, usred Sarajeva imamo austri'ske banke, a akobogda pa jednog dana uniđemo i u Austro-Ugarsku monarhiju!", rekne Mido.

Mute ga i ispravi i rekne da ne kaže se Austro-Ugraska monarhija nego Evropska unija. Mido rekne da isto ti je to plus je za džaba pobijeno tol'ko ljudi. Onda Mica rekne da Gavro je umro nevin jer ništa nije kar'o pa je bio frustriran i sav takav se odlučio na atentat. Još je pitala Midu hoće l' u povodu stogodišnjice u Saraje'vo doć Dodik, Tomo Grobar i Aco?

"A šta mene pitaš? Nisam ja Gavrilo Princip!", rekne Mido.

KEMO

Supruga je u utorak skuhala ručak za tri dana. Odma' smo ga pojeli pa sam ja pit'o šta ima za čalabrknut? Rekne da što sam čalabrkn'o, čalabrkn'o sam. I da se snađem. Snaš'o sam se. Jer u Odronu se Mido enti put šlikt'o Mici. Uzalud. Ne jebe te, reknem mu, zato što si balija, Turčin. Onda je on pit'o šta će sad?

"Plati mi jaja na oko, pa ću ti reknut!", predložim.

Pristane. I dok sam umak'o u jaja, objasnim mu da prema Mici k'o Hrvatici mora primijenit politiku snažne, dubinske integracije.

"Prob'o!", rekne on. "Neće ni da čuje!".

"Onda ti nema pomoći!", zaključim ja, a on pogleda u jaja pa u mene i posla me k vragu. A zapravo sam mu htio reć da obuče kockasti dres i k'o Mica, navija za Hrvacku, al' sam se boj'o da me patriota ne spuca. Biće da spuc'o bi me i bez tog da Mute nije uletio i rek'o jebote:

"Uhapsilo Kemu iz porezne!".

"Mora da je to najsretniji trenutak u njegovom životu!", reknem ja, a Mido se upali i rekne da o'kle to kreten poput mene zna? Tu ja upitam hoće l' se kladit u piće? Pristane. I zajebe se. Jer na ekranu je spengani Kemo rek'o da hapšenje mu je najsretniji trenutak u životu. Mido je samo rek'o čuj kretena šta je rek'o! Dok smo srkali, upita kako sam znao, a ja objasnim da pročit'o sam na portalu. Zaključio je, neinformisanost se plaća. A Mute je, spominjuć Kemu, rek'o da bi takve k'o on trebalo vješat.

"Hajde, bogati, ovdje ne vješaju ni veće lopove", reknem ja.  

"K'o prvo, još nije dokazano da je Kemo lopov. K'o drugo, ako i jes', onda je mali lopov!", rekne Mica.

"A male se lopove vazda vješalo, a pred velikim šešir skid'o!", rekne Mido.

Mute je samo dod'o da čudan je tok novca jer uvijek vodi u već pune džepove. Zatim smo neko vrijeme šutjeli. Pa je konobar rek'o da izgledamo glupo kad šutimo.

"A kada progovorimo, onda u to uopšte nema sumnje!", rekne Mica, al' se ta rečenica izgubila k'o prdež u vjetru.

Nastav'li smo šutjet. Sve dok Mido, gledajuć u Micu, nije rek'o da Bošnjaci su najljepši, najpametniji i narod zgodnog tijela. Plus su najstariji na Balkanu.

"Ne sumnjam da ste najstariji narod. To je zato što u vas niko nikog ne jebe!", odbrusi Mica.

Al' ništa kreten. Počeo je pričat kako su Hrvatice najseksepilnije, da nema mističnijih i ljepših od njih. Melje, a gleda u Micu. Ona je treptala i izgledala k'o neko ko jedva čeka da se smrkne pa da se dlaka s dlakom čvrkne. Bezbeli se Mute sjetio da su Micinog starog hapsili jer je za Tita rek'o da je diktator neviđeni, inače ne bi rek'o da su njegovog starog komunisti držali u prdekani zato što je, kad je Stari umro, rek'o da bilo je vala krajnje vrijeme.

"Od te '80., nema više tabu-tema. Sahranjene su uz najviše počasti!", zaključio je Mido.

Mica se premjesti kod Mide, zagrli kretena i rekne da nije mu priča za odbacit. Da mogli bi njih dvoje ić brat jagode. Kad je ustaj'o da ode s Micom, Mido me potapš'o po ramenu i rek'o da politika snažne, dubinske integracije ima izgleda. I da je kucn'o trenutak da se stara nacija, to jes' Bošnjaci, podmladi.

"Mora da ti je ta spoznaja najsretniji trenutak u životu!", reknem ja.

PREDAVANJE

Supruga je u utorak skuhala ručak za tri dana. Odma' smo ga pojeli pa sam ja pit'o šta ima za čalabrknut? Rekne da što sam čalabrkn'o, čalabrkn'o sam. I da se snađem. Snaš'o sam se. Jer u Odronu se Mido enti put šlikt'o Mici. Uzalud. Ne jebe te, reknem mu, zato što si balija, Turčin. Onda je on pit'o šta će sad?

"Plati mi jaja na oko, pa ću ti reknut!", predložim.

Pristane. I dok sam umak'o u jaja, objasnim mu da prema Mici k'o Hrvatici mora primijenit politiku snažne, dubinske integracije.

"Prob'o!", rekne on. "Neće ni da čuje!".

"Onda ti nema pomoći!", zaključim ja, a on pogleda u jaja pa u mene i posla me k vragu. A zapravo sam mu htio reć da obuče kockasti dres i k'o Mica, navija za Hrvacku, al' sam se boj'o da me patriota ne spuca. Biće da spuc'o bi me i bez tog da Mute nije uletio i rek'o jebote:

"Uhapsilo Kemu iz porezne!".

"Mora da je to najsretniji trenutak u njegovom životu!", reknem ja, a Mido se upali i rekne da o'kle to kreten poput mene zna? Tu ja upitam hoće l' se kladit u piće? Pristane. I zajebe se. Jer na ekranu je spengani Kemo rek'o da hapšenje mu je najsretniji trenutak u životu. Mido je samo rek'o čuj kretena šta je rek'o! Dok smo srkali, upita kako sam znao, a ja objasnim da pročit'o sam na portalu. Zaključio je, neinformisanost se plaća. A Mute je, spominjuć Kemu, rek'o da bi takve k'o on trebalo vješat.

"Hajde, bogati, ovdje ne vješaju ni veće lopove", reknem ja.  

"K'o prvo, još nije dokazano da je Kemo lopov. K'o drugo, ako i jes', onda je mali lopov!",

rekne Mica.

"A male se lopove vazda vješalo, a pred velikim šešir skid'o!", rekne Mido.

Mute je samo dod'o da čudan je tok novca jer uvijek vodi u već pune džepove. Zatim smo neko vrijeme šutjeli. Pa je konobar rek'o da izgledamo glupo kad šutimo.

"A kada progovorimo, onda u to uopšte nema sumnje!", rekne Mica, al' se ta rečenica izgubila k'o prdež u vjetru.

Nastav'li smo šutjet. Sve dok Mido, gledajuć u Micu, nije rek'o da Bošnjaci su najljepši, najpametniji i narod zgodnog tijela. Plus su najstariji na Balkanu.

"Ne sumnjam da ste najstariji narod. To je zato što u vas niko nikog ne jebe!", odbrusi Mica.

Al' ništa kreten. Počeo je pričat kako su Hrvatice najseksepilnije, da nema mističnijih i ljepših od njih. Melje, a gleda u Micu. Ona je treptala i izgledala k'o neko ko jedva čeka da se smrkne pa da se dlaka s dlakom čvrkne. Bezbeli se Mute sjetio da su Micinog starog hapsili jer je za Tita rek'o da je diktator neviđeni, inače ne bi rek'o da su njegovog starog komunisti držali u prdekani zato što je, kad je Stari umro, rek'o da bilo je vala krajnje vrijeme.

"Od te '80., nema više tabu-tema. Sahranjene su uz najviše počasti!", zaključio je Mido.

Mica se premjesti kod Mide, zagrli kretena i rekne da nije mu priča za odbacit. Da mogli bi njih dvoje ić brat jagode. Kad je ustaj'o da ode s Micom, Mido me potapš'o po ramenu i rek'o da politika snažne, dubinske integracije ima izgleda. I da je kucn'o trenutak da se stara nacija, to jes' Bošnjaci, podmladi.

"Mora da ti je ta spoznaja najsretniji trenutak u životu!", reknem ja.

RođendanJučer smo tri dana slavili rođendan precjednika esbebea. Radno. I u potkošuljama. Naime, Mica nam već toliko vremena potura Fahrinu sliku i tekst o pomoći koju je na svoj rođendan radno dijelio postradalim i potopljenim. Nas su srsi obuzimali.

Mica je govorila vidi u stupa Bošnjaka muskulature i seksi body i da je macho! Mute je rek'o da je Fahro svoje tijelo pokazao biračkom tijelu u predizborne svrhe i da je to kod Mice očito upalilo. A kad  sam je rek'o da je potopljenim i vodu dijelio u predizborne svrhe, Mica je popizdila i rekla: Pa šta?

"Ništa!, reknem ja. "I Fahrine su kolege dijelile i slikale se tako da je i poplava bila u predizborne svrhe!"

Onda smo došli na ideju da precjedniku Fahri javno čestitamo rođendan. Preko radiona. Mica je htjela da to uradimo pjesmom "Dođi da ostarimo zajedno" i porukom: Ti si moje zlato, ti si moje srebro, vidim li te s drugom, slomiću ti rebro! Mute je predlag'o pjesmu Dvije su se vode zavadile i poruku: Uživaj prije nego se zapitaš šta mi je sve ovo trebalo! Mido je to htio uraditi samo porukom "Zalud smo se radovali kad si kupio avion, jer ne jede sve što leti!" Ja

sam, pak, preko radiona htio poručiti poruku za precjednika: Imamo političara koji nisu ni mrava zgazili, nisu stigli od gaženja ljudi! Al' Mica se nije složila. Predložila je da u znak solidarnosti s poplavljenim skinemo se u potkošulje što smo prihvatili pa smo nas tri piljili u Micino biračko tijelo.

I radion je skont'o da se ne možemo složit oko čestitarske pjesme i poruke za precjednika esbebea, pa je emitov'o vijest da je klizišta u Bosni k'o nikad.

"Nadati se, na klizištu se nalazi i Vlada Federacije BiH. To jes' zgrada esdepea!", rekne Mute.

Mi reknemo da se s takvim stvarima nije zajebavat, pa je Mute rek'o da ko jebe političare jer godinama nas vozaju."Ako budemo dobri, u oktobru ćemo imati i nagradnu vožnju!", rekne Mica.Tu se i Mido uključio. Rekne da je na pijaci u Maglaju ufaćen tip kako prodaje robu iz humanitarne pomoći. Al' ga drotovi nisu uhapsili. Mi popizdimo, pitamo Muteta kako to?"Fino!", rekne on. "Objasnio je drotovima da jes' prodav'o humanitarnu robu, al' jok svima, nego samo onima kojima je pomoć najpotrebnija!".

Onda je konobar rek'o haj da vidimo ko sve od političara danas obilazi poplavljene i dijeli, pa je upalio ekran. Al' ekran nije pokaziv'o poplave, nego Vladu FBiH kako vanredno zasjeda. Mute se tu pobunio, jer je htio gledat poplavu, al' sam mu objasnio da gled'o poplavu il' Vladu FBiH, isto mu se fata. Helem Vlada je, javio je ekran, u stalnom zasjedanju i ne diže glavu od posla.  "Jes' im zajebano. Nije lako izmišljat nove bajke za narod!", rekne Mica.Onda je išla anketa. Pitanje za stradale: Kako živite u ovakvoj vanrednoj situaciji? "Uobičajeno!", rekne jedan od upitanih.  

Konobar je tu htio ugasit ekran kad se na njemu pojavio Lijanović, u uniformi šefa poplava i elementarnih nepogoda. Mica je slušala Jerka, pa rekla da poplava jes' nepogoda, al' da je nepogoda i glupost, lijenost, lopovluk. A ja sam pit'o ka'će više taj snijeg da se odmorimo od poplava, odrona i Lijanovića.

Posjete

Napenalimo se da gledamo emisiju kad eto Mice. Nepočešljana, neuredna. Ni šminku nije stavila. Mido je odma rek'o eki Mice ko da je poplava izbacila. Ova ga ošinu pogledom i rekne je l' te ko šta pit'o, kretenu? Kreten je rek'o da nije, al' da ima pravo primijetit. Al' dobro sad. I prije nego je počela emisija, prikazalo premijera Federacije BiH kako obilazi potopljene. Gledali mi. "Hem ih je zadesila poplava, hem ih je zadesio Nikšić! Ku'š gore", rekne Mute.

Premijer je potopljenim obeć'o da će vodit računa o njihovim potrebama. I da sve što požele, on će obećat. Onda je na ekranu pisalo da su na račun Vlade, a za potopljene, uplaćene 84.000 maraka. Mi smo to shvatili k'o poziv da fatamo se za džep, al' nismo jer k'o će vjerovat vlasti. I drugi su, izgleda, tako mislili pa se nisu fatali za džep. Al' nejse. Konobar je, donoseći kuhana jaja, rek'o da smo mi, to jes beiha, ponudili pomoć potopljenoj Srbiji. Zabezeknuli se mi pozitivno. "Bogme bih ja Srbiji posl'o pomoć u vidu Sedme muslimanske brigade, elitne jedinice Armije BiH!", rekne Mute.

Svašta smo mu nagovorili. Rekli da kreten poput njega mora shvatit da su druga vremena, da čovjek treba i mora pomoći čovjeku u nevolji i da je samo to pravedno. Rekne nam svoj vi po'so."A što se pravde tiče, ona je jača od nepravde, a ljudi su na strani slabijeg!", dod'o je.

Mica rekne ma jebeš budalu, a na ekranu se pojavi voda do krova, ljudi s kesama u rukama, pune škole izbjeglih, kamioni s humanitarnom, kuće pod odronom, suze, jad i čemer."Vallahi, da imaš devet života, to u Bosni ode preko noći!", rekne Mica pa obrisa suzu.

Mi smo suosjećali pa emisija poče. Na ekranu šef Civilne i premijer. Mute rekne vidi što ti je tehnika, sad u Orašju, sad u studiju. Dok je premijer prič'o, mi smo kako ko. Ja sam žvanj'o jaja, Mica po torbi tražila sjenu za oči, a Mido je sluš'o. "Ovaj bi rasplak'o luk i porez'o nož!", rekne Mido dojam.

Tu sam ja htio reknut da Mido i nije baš tol'ki kreten, al 'je počeo pričat šef Civilne. Njega smo slušali. Dirljivo i u tančine je objašnjav'o. Nekako mu vjeruješ kad ga slušaš. Onda se premijer nadovez'o pa je emisija otišla u materinu i prestali smo je gledat. Počeli pričat kako nam pomoć stiže iz bracke Turske, Amerike, Pakistana, Azerbejdžana, Njemačke..."Bezbeli neće da nas prepuste samima sebi. Nismo toliko krivi!", zaključio je Mute.  Kasnije je na ekranu prest'o premijer, a počele su posjete ostalih političara potopljenim. Izredali se entitetski i državni funkcioneri. Mute rekne da rezultati tih posjeta neće biti tako brzo poznati. A Mica da moraće se formirati stručna komisija da procijeni štetu.

Susnježica

Slobodni smo k'o tice. A tako se i hranimo. Evo nam na hastalu sudžuka i travnički sir. Jedemo, podrigujemo i puštamo vjetrove. Mica rekne da nije vid'la većih kretena. Da pravi se muškarci ne ponašaju k'o mi. Onda je Mido pit'o Micu a šta su to pravi muškarci? Ona rekne da su to fino vaspitani. I oni koji se ne hvale da im je ona stvar do koljena, nego do pupka. Pa nas ošinu pogledom. Mi smo gledali u susnježicu. Sve dok Mido nije pit'o Micu ima l' namjeru promijeniti svog sadašnjeg za kakvog drugog muškarca?

"Bogme sam ti oprezna. Muškarce mijenjam samo po padežima", rekne Mica.

Tu se Mido počeo malo šlihtat, a Mica ga je odjebala reknuvši da mogu biti samo prijatelji k'o

i do sada. Ja sam htio reć da muško i žensko mogu biti prijatelji samo kad je žensko pametnije, a muško gluplje. Al' nisam. Jer kroz  susnježicu se nazir'o Stevo. Komšija.

"E, ovaj je baš majstorski iskoristio to što je Srbin u Sarajevu. Učlanio se u esdepe i nema đe ga nema!", reknem ja objasnivši da Stevo je kupio šćerki novi stan u centru, novi auto, dunume zemlje...

"A pred rat se Stevo kurčio k'o velikosrbin!", rekne Mute.

"Njemu je, haveru, svejedno hoće l' bit veliki Srbin ili veliki demokrata. Obje veličine mu odgovaraju!", rekne Mido.

Ja reknem da ko nam je kriv što i mi nismo stavili nacionalni interes iznad svega, pa ga malo nadogradili stanovima i tako to. Reknem i da je Stevo prije dvije godine na predizbornom skupu esdepea u opštini obećav'o nova radna mjesta, a mi ne znamo ni šta ćemo sa onim starim. Plus se, k'o i precjednik njegove partije, kleo u narod i građane.

"Ma, vazda je bilo i biće i da se oni koji najviše imaju kunu u one koji imaju najmanje!", objasni mi Mute.

"A, šta'š, haveru! Nekom je Bosna domovina, nekom imovina!", zaključim ja.

Tu nam se i konobar prihinj'o. Rek'o da gladan je pa ako može da malo zalomi travničkog. Mica rekne bujrum, al' primijeti i kako je gladnih puna zemlja. A biće ih više, zaključila je, jer su uslovi za njihovu proizvodnju vantaki. I dok smo mi blebetali, radion je najavio vijesti. A vijesti su javile da se u Ukrajini zakuhalo do bola, da svoj komad Ukrajine traže i Poljaci, da Rusi prijete intervencijom.

"Meščini, ode ovo sve u pizdu materinu. I na Bosnu će se odrazit!", reknem ja.

"Valahi, ako se ovi naši Rusi budnu otcjepljivali, branićemo granice Bosne!", rekne Mido.

"Valahi, hoćemo!", rekne Mute. "Ionako su nam nadohvat ruke."

Meni je bilo svejedno hoće l' biti rata il' neće sve dok ima sudžuke i travničkog. Zato sam počeo listat novine. Od sportskih strana. Jer one opisuju pobjedu čovjeka nad samim sobom. Prve mahom opisuju ljucke poraze. Pošto sam se zadubio nad prvim stranama, Mica je pitala kak'a je situacije u Bosni?

"Sve bolja!", reknem ja.

"Daklem, ustanak samo što nije?!", rekne ona.

Stolica

Tegoba. Tri dana nisam kakio. Neće pa neće. Pa sam vas nervozan. Nikakav. Hodam po stanu k'o navijen.

Supruga govori da trebam jest više voća. Naprimjer jabuka. Još je rekla da nervira je što sam k'o navijen. Pa kad već hodam, rekne da odšetam đe hoću. Bi tako. Došet'o sam do Odrona. Al' ni tamo nisam im'o smire, nego sam špart'o uzduž i poprijeko.

- Koji ti je?, pit'o je Mute.- Tri dana nisam kakio!, reknem ja.- E, vidim ja da si ti pun sebe!, dobaci Mica i rekne da sa' će ona mene trsit belaja.  

Pa zavuče ruku u tašnu. Izvuče šaku suhih šljiva. Rekne da je to biriladž za probavni trak, da kakiću k'o grlica. Šta ću, jadan ja, spapunjam one suhe šljive, špartam i čekam. Ne prođe ni po sata, osjetim potrebu i rasteretim se. Niđe kraja rahatluku. Zagrlim Micu i reknem da fala joj do neba. Ona će da nema 'nako zafaljivat nego da se isprsim. Zovnem konobara i naručimo svega od one milje što je mjesečno dobivam od ministra Zukana.  

- Je l' to častiš zato što je drug Dobrica Ćosić rek'o da Srbija nema potencijala za nove ratove?, zanimalo je konobara.- Jebeš Dobricu! Častim jer kakio sam!, reknem ja.

Tu me konobar zagrli, čestita pa rekne da nema ništa važnije od redovne stolice i da čo'ek koji je ima mora bit zafalan. U tu je čast upalio radion i nakurik'o ga na pjesme. Pjevalo je haj ja zagrizoh šareniku jabuku što je mene podsjetilo da od jabuka se dobro kaki i da bi trebalo kupiti ih. Helem, kad je prest'o pjevat, radion je javio da žene u Iranu dobiće ista prava k'o muškarci. Jer je njihov precjednik tako rek'o.

- U vražju mater i žene i precjednik!, rekne Mido. "Đe ode ovaj svijet?"Reknem da kad žene Irana steknu ravnopravnost, steći će je i u Saudiji, pa ode svijet u vražiju mater. Jer nikad nije bilo da su žene ravnopravne. - Dakle, oho nam se oho!, zavapio je Mute.

Mica je mrtva-hladna rekla da kreteni smo glupi, da nam je IQ  srazmjeran broju dijelova odjeće na ženi koju tu i tamo svlačimo. Plus je rekla da životinje smo da bi li životinje. Potom je dodala:- Životinje, izvin'te! - E, da si mi iz oka ispala, ovo zaslužuje reakciju!, naljutio se Mido pa je htio nasrnut. - De, bolan, Mido, smiri. Ti k'o ministar Zukan, samo bi se tuko, reknem ja objašnjavajući da pobjeda nad slabim slična je porazu. Tu je Mica ustala i rekla da njoj niko ništa ne može, čak i oni koji hoće da joj pomognu. Sreća pa je onaj konobar pojač'o radion koji je javio da smo 2013. dobili pet novih multimilionera. - Jeb'o ti to! Nemaju oni ništa od tog bogactva osim straha da ga ne izgube!, komentaris'o je Mute.

Ja sam htio reć da najbogatiji si kad glatko i redovno kakiš. Al' se bojim da bi me razumjeli samo oni koji danima nisu kakili.

Seks

Picnem se. Okačim značku Zelenih beretki na maskirnu. Supruga gleda, pita je sam li to pozvan u rezervu? Reknem da nisam nego je Dan zlatnih ljiljana. Onda je ona pitala a kak'e ja veze imam s tim? Nikak'e, reknem ja, al' da ima Mido, dobitnik.

Zatečena, pitala je je l' fakat Mido, koji na svojoj svadbi nije smio naručit pjesmu "Nije život jedna žena", ima značku za hrabrost? Reknem da jes, da je opština predlagala da naša ulica dobije ime po Midi, al' ovaj nije htio ni čut.

"Preživio sam rat, al' se bojim da bih k'o heroj stradao u akciji promjena naziva ulica!", objasnio je Mido opštini.

Opština je rekla dobro kad je tako, a moja supruga da nesretna je zemlja kojoj treba junaka. Onda je nazv'o Mute i pit'o hoćemo l', a ja reknem hoćemo! Našli smo se u Odronu. I Odron se picno. Na zidu je bila ratna zastava BiH, a slika Lagumdžije, kojeg smo okačili da gosti ne pljuju na pod, okrenuta naopako. Išaretom smo pitali konobara šta bi sliki?! Rekne da na Dan zlatnih ljiljana Lagumdžija u Odronu ne može bit ni slučajni prolaznik. Mi kad smo sjeli, doš'o je i Mido. S ljiljanom o reveru.

"Đe s' junače? Sretan ti Dan!", reknemo, a on se zafali.

Nismo ništa posebno kad je Mica stigla. U civilu. I ona ga je zagrlila, a Mido je rek'o da previše se namirisala. Rekne Mica da je to zbog njega i nikog više. Midi se na labrnji vid'lo da drago mu je ko išta. Onda mi svečano ustanemo i poklonimo Midi kilu limuna, stranicu ratnih novina na kojima je Midina slika i naslov Smrt fašizmu!

"O, bili smo i slavni?", rekne Mica išareteći na Midinu sliku i doda da slava zna udarit u glavu.

"Jes vala!", rekne Mute. "Zna slava đe otpor najslabiji!".

Mido se meškoljio i češ'o po protezi. Kad je Mica pitala a kako je dobio ljiljan i kol'ko je četnika povalj'o, rek'o je pusti, jebo to! Al' uporna Mica. Sad je pitala je l' Midi bilo bolje u ratu il' sad u miru?

"Jebem li ga!", rekne Mido. "Rat mi je ost'o u ljepšoj uspomeni. Bilo je više seksa!".

Tako smo čavrljajući o ratu, zaključili da nam je mir nestabilan. Mica je pitala a imamo l' mi danas uopšte vojsku, il' ćemo u rovove opet u patikama i farmerkama?  Mute rekne da imamo vojsku, al' je upitno! Ja dodam da spasili smo čast Armije Republike BiH, al' armiju nismo!   

"A šta inteligencija misli o svemu?", pit'o je Mute pogledavši konobara.

"Inteligencija misli da je vlast u pogrešnim rukama. A vlast, opet, misli da je inteligencija u pravim rukama!", rekne konobar.

Onda mi reknemo inteligenciji da ne palamudi, nego se prifati posla. Bi tako. Al' u Odron je donin'o i Kemo. Ha smo ga spazili, znali smo, ne valja. Jer on je rat proveo u Danskoj, a kad se vratio, post'o je kantonalni guzonja. I na dane bitaka koje smo mi vodili, on priča kako nam je zajebano bilo. Helem, išla je tura po tura pa smo mi u neko doba zapjevali:

"Stoji Bošnjak do Bošnjaka, mi smo braća svi, nećete u Sarajevo dok smo živi mi! Čujte, srpski dobrovoljci, bando, četnici, stići će vas naša ruka i u Srbiji!"

Kad smo fatali vazduh, Kemo rekne konobaru:

"Daj herojima nek' nešto popiju!".

Heroji su rekli fala nećemo i prodane duše mogu da nam puše! Plus je Mido kren'o protezom na njega. Al' je konobar pustio himnu. Na mjestu smo se ukopali svi osim Keme. On je strugn'o pa je Mica rekla da šupci se vazda izvuku.

Tajna večera

Sjedili smo u parku i čekali Micu. Gledali paščad kako se igra. Razne sorte šćenadi, a ližu se, mašu repom. Raduju se jedno drugom. ''Jebem li ga'', reknem ja. ''Što ljudi ne mogu 'vako?''.

Mute rekne da je to možda zato što ljudi nemaju rep i dod'o da prestanem filozofirat. Tako da sam prest'o. U to se i Mica pojavila. S kanticom ljepila i transparentima. Pitali smo koji će joj to klinac, a ona rekne da nebo se goluba, sprema se oluja.

''Dakle, ništa od roštilja! Praznik rada obilježavamo u Odronu. Je l jasno?'', pitala je. Mi reknemo da ne može bit jasnije. U Odronu je ček'o Mute s gazdom. I novitet. Gazda je, pored slike Lagumdžije kojeg je okačio da mu gosti ne pljuju na pod, turio i sliku Ismeta Bajramovića, precjednika sindikata BiH.

''Što, bolan, njega, objesi?'', pit'o sam.

''Zato što je Bajramović juda. Jude se ne plaše gladi!'', rekne gazda.

''Je's vala! Vazda će bit tajnih večera!'', rekne Mica.

I dade se na pos'o. Lijepila je transparente na zidove. Kad je polijepila, sjeli smo i čitali. Pisalo je: Da precjednik sindikata nije skin'o gaće, ne bi znao da ima četiri ista obraza i Zlaja, veća je korist od ležećeg policajaca nego od tebe!

Onda Mute rekne da i on hoće pisat transparent. Uzme flomaster, napiše: ''Nermine, imaš nekoliko lica, al' nijedan obraz!''. Svima nam se dopalo pa smo se dali u pisanje. Ja sam nacrt'o precjednika sindikata i premijera Nikšića, a ispod njih napis'o: ''Karijeristi i od klozetske naprave odskočnu dacku!''. U to je radion javio da u Tuzli radnici demonstracijama obilježavaju Praznik rada pa ni Mido nije mog'o odolit. On je napis'o: ''Možda mi je kratak fitilj, al' mi je devetka duga''.

Poslije tog napornog rada sjeli smo i divili se. Plus je gazda donio pive i jadro keksa pa smo mezetili i pili. U neko je doba Mido počeo, a mi smo prihvatili, tako da se Odronom orilo:

''Padaj, silo i nepravdo, narod ti je sudit zvan. Bjež'te od nas noćne tmine, svanuo je i naš dan. Pravo naše ugrabljeno, amo natrag dajte nam! Ne date li, ne molimo, uzet će ga narod sam''.

Al' ne lezi vraže! Zaninalo je i u Odron je ušla policija. Rekla da komšije su prijavile narušavanje javnog reda i mira. Mute rekne jeb'o komšije, stanje je takvo da ga treba narušavat makar i pjesmom. Mica je isprsila grudi, a iskusni gazda je drotovima rek'o haj sje'te! Dok si rek'o keks, nestalo je jadro keksa, a piva je pristizala. Tako da su drotovi pjevali kako će se zastava nova viti, radnik seljak jedno biti jer isti im je trud i rad.

Rusija

Mica je na hastal stavila čet'ri batka, Mido tol'ko flaša piva, Mute burek i jogurt. Konobar je doš'o i rek'o pa nije vam ovo kupe! Mi reknemo da sad jes jer zakasnili smo na voz za Mostar pa svratili u Odron da pojedemo i razgulimo. I on se pridružio pa smo žvakali. Samo Mute nije žvak'o, nego tamanio pivu. Jer tužan je. Sa ženom se posvađ'o. "Hajde, bogati, šta sliniš! Svađa u braku vazda dobro dođe. Podsjeti te da ste žena i ti zajedno zato što se volite!", rekne Mica.

Javi se i Mido. Rekne da Mute je sam pao sam se ubio. Jer s ženama nema rasprave, nego ha se tuka pobuni, ošamariš je i zdravo. Mica mu rekne da je kreten neopisani i da, kad je baš izazv'o, ona misli da su muškarci stoka da bi li stoka. Životinje, jednom riječju.  

"Al' nas, zato, vi, žene, dresirate brakom!", reknem ja.

Tu Mica rekne da macimudani poput nas misle samo na jednu stvar. Reknemo da tako je i preciziramo da non-stop mislimo samo na pivu i fudbal. Još bismo se mi zajebavali s tim odnosima da konobar nije pit'o a jesmo l' gledali Zlaju na Pošteno. Mi smo kako ko! Mute je rek'o da Pošteno treba gledat zbog Duške, a ne njenih gostiju. Mido da jes gled'o i da je slušajući Zlaju, zaključio da šućur dragom Allahu pa sve je prolazno.

"Samo su posljedice trajne!", dodala je Mica pa se zadala objašnjavajući da bi voljela da se na izborima i Alibaba kandiduje. Mi smo sa zanimanjem pitali a što Alibaba?

"Zato što on, za razliku od esdepea, ima samo 40 lopova. Ne više!", rekne ona.  

Konobar je počeo pričat da je, nakon Pošteno, prič'o s rajom iz esdepea i da su svi odreda falili Zlajin nastup. Osim jednog. Taj mu je rek'o da bi se Zlaja davno iščlanio iz esdepea, al'

mu pohlepa nije dala. Onda smo u raspravi sa Zlaje prešli na Rusiju jer je konobar pit'o a s kojim zemljama graniči Rusija?

"Rusija graniči s Poljskom, Kazahstanom, Artičkim okeanom, Kinom, Sjevernom Korejom, Finskom i tako to!", nabrojim.

"Fala bogu pa ne graniči s nama. Al' kako je krenulo, ni to nije isključeno!", rekne Mute.

"Meš'čini, Rusija graniči s kim hoće!", rekne Mica.

Helem, zaključili smo da Rusija nije mala zajebancija. Hem ima najviše milijardera na svijetu, hem je jedina država koja izlazi na 12 mora, hem je izmislila tetris, najpoznatiju kompjutersku igricu, hem je prva poslala i šćene i insana u svemir, hem se prostire u 11 vremenskih zona. Hem ova zajebancija s Krimom nije kraj jer su Ruje Amerima iznajmile Aljasku na 150 godina pa bi je mogli tražit nazad.  Tu je Mica poželjela da Rusa ima za muža. I da je taj Rus nježan, pažljiv i osjećajan.

"E, Mico, takvi su ti muškarci, pa i Rusi bili, već zauzeti. Imaju dečke!", rek'o je Mido.

Mušterije

Mido je pročit'o da su naučnici rekli kako jednog dana ljudi neće umirati od smrti. I da još se ne zna čime će smrt biti zamijenjena. Na tome se, rek'o je, još radi!

"E, sigurno je da će ljudi biti mnogo zadovoljniji što će živote moć okončat na neki drugi način!", rekne Mica dodavši kako ona ne dozvoljava da je trtu u životu i smrti. Onda je doš'o Mute i rek'o dobar dan, drugarice i drugovi! "Dobar dan, gospodine!", reknemo mi hinjski. "Šta'š! Nekad smo se oslovljavali sa druže, danas sa gospodine!", rekne on.

"A kakvi smo bili drugovi, takva smo i gospoda", zaključi Mido pitavši Muteta šta se dešaje u njega.

Ovaj je rek'o da kod njega se stalno nešto dešaje, al' nikako da se desi. Zatim smo zurili kroz staklo Odrona. Desilo se da proš'o je drug Zlatko, šef esdepea. Mica je rekla da su se on i Bakir opet prifatili, a ja da golub prevrtač je svugdje u svome jatu. Mido je rek'o da bi Državu za čovjeka najradije pit'o a kako je esdepe iz politike preš'o u prostituciju?

"Šta'š ga pitat, ja ću ti reć! Iz politike u prostituciju esdepe je preš'o neosjetno!", reknem ja.

Nije se dojmilo. Naručili smo po jaja naoko. Konobar donese jaja, al' pribor jok.

"Halo, dječko!", rekne Mica. "Mi, Bosanci, koristili smo pribor za jelo još u srednjem vijeku!".

"Ako bog da, opet ćete jednog dana!", rekne konobar tako da smo umakali. Umačemo mi, umačemo, kad Mute reče da bio je na plenumu plenuma. Mi smo rekli da koji će on klinac s jebenim demokratama kad je radikal i fundamentalista k'o i mi. Kaže, rek'o je demokratama da jeb'le ih pištaljke i bubnjevi i parole, da stvari se mijenjaju silom i radikalno il' nikako.

"Šta su ti na to rekle demokrate?", zanimalo je Micu.

"Rekli su da nema hajra od krajnosti. Jer kad si krajnost i radikal, ne'š, rekli su, razumjet ni onog ko čita prebrzo, ni onog ko čita presporo!", rekne Mute.

Mica je prekinula umakat i pitala a ka'ke veze ima čitanje s rušenjem vlasti i radikalima poput nas. Preporučili smo joj da nastavi umakat. Al' jok ona. Pričala je kako naši narodi i narodnosti nikad nisu imali kičmu, samo grbaču. Preklinjali smo je da umače ne bi l' ušutjela. Ma kak'i. Nastavila je i rekla da u Bosni samo obični građani teško žive.

"Jebem li ga, Mico, ne mo'š svima ugodit!", reknem ja nadavši se da začepit će.

Ona je rekla a da šta se ja javljam? Reknem da javljam se zato što sam inteligencija, ona će da ako i jesam inteligencija, onda sam vještačka.

"Ali su nam budale i dalje sto posto prirodne!", reknem ja.

Tu ona opet rekne da u životu i u smrti ne dozvoljava da je trtu, pa krene da se obračuna s vještačkom inteligencijom. Sreća pa je konobar doš'o da naplati. Mi svi smo se trkeljali po džepovima. Pošto je to potrajalo, konobar je rek'o:

"Jeb'o ti mušterije koje imaju više džepova nego para u njima!"

Miševi

Gledali smo televiziju. Dokumentarac o glodavcima. Trče miševi, pacovi i familija im po ekranu. K'o da mi po kući trče. Zgadilo mi se pa pitam suprugu a zar moramo ovo gledat?

"Ne moramo, mišu moj!", rekne i prekobaci kanal.

Na njemu su bile manekenke i moda. Mislio sam da bi bilo fino da mi manekenke trče po kući al' supruga k'o da je čitala misli. Opet prekobacila i pogledavši me rekne da ne postoji idealan sv'jet. Reknem haj'mo ga zamišljat pa smo zamišljali. Nakon pet minuta pitala je jesam li zamislio?

"Jesam!", reknem. "Svijet u kojem bi svi bili sretni ovako izgleda: sve bi žene bile udate, a svi

muškarci neoženjeni!"

Taman je zaustila da odgovori al' vid'la je pauka 'vako malehnog i počela vrištat da sklonim ga. Posluš'o sam, sklanj'o pauka i pit'o se kako to da žene na noge izliju vruć vosak, iščupaju njime dlačice iz korijena i pritom ne vrište, al' vrište kad vide pauka? Al' nejse. Nazv'o je Mute pa smo u autobus ušli.

"Bogati, kol'ko je star ovaj GRAS?!", zanimalo ga je.

"Me'ščini, više od 120 godina!", reknem ja.

"Meni se, opet, čini da u pogonu imaju i starijih autobusa!", primijetio je on.

I tako vozimo se mi, vozimo. Vidim, preko puta nagluhe nene sjedi mladić i žvaće l' žvakaću, žvaće. U neko će ti doba nena njemu:   

"Džaba, sinko, pričaš. Ništa ja tebe ne čujem!".

Autobus se nasmij'o, a Mute i ja smo izašli i unišli u Odron. Unutra je Mido objašnjav'o Mici kako je nekad volio da jede, puši, smije se i pjeva, a danas, eto, živi normalno. Još je prič'o da bi uvijek mog'o da se bori za neku veliku stvar, a Mica je rekla kako misli da mu je bolje borit se za dvije - tri manje stvari. Al' vidjevši nas, Mido rekne da jedva je ček'o da dođemo jer da mu objasnimo kako nastaje stečaj.

"Donese ga roda!", reknem ja, a on se naljuti jer da mu nije do zajebancije pošto mu žena radi u firmi kojoj prijeti stečaj. Mi smo rekli da šta ga briga jer s njom je ionako na ratnoj nozi, a on se nasmiješio. Rek'o da stvari su se poboljšale.

"Daklem, sad se penješ na trešnju?", pitali smo a Mido je klim'o potvrdno tako da smo svi bili sretni baš k'o da se i mi penjemo na trešnju. Helem, konobar je donio da vidimo fotografiju maskiranog Kebe, podprecjednika Federacije. Mica je rekla da je podprecjednika neki dan vid'la pa smo mi pitali a kako nam je podprecjednik?  

"Kad nije bolestan, onda našem podprecjedniku nije dobro! Eto kako je!", rekne Mica koja je naredila konobaru da nam iskoka kokica. Donoseći pit'o nas je a znate l' šta je sad novo. Mi reknemo da ne znamo a on da novo je to što smijenjen je Fahro, ministar sigurnosti. Mido rekne da jebe ga se jer njemu ni iz džepa mu u džep. Mute da je to pravi potez.

"Pa htio je pohapsit korupciju i tajkune. Ko bi nam onda izdržav'o političare!", obrazložio je pitavši a kako se smijenjeni ministar obogatio?

"Kolk'o ja znam, on to nikad nije objasnio!", rekne Mica.

"Iz pijeteta prema žrtvama!", objasnio je Mute.

A ja sam se okomio na kokice. Onda su me pitali kako mogu jest kokice u ovako teškom trenutku i šta ja o svemu mislim?

"Pravda je jača od nepravde, a ljudi su na strani slabijeg!", reknem ja i nastavim tamanit kokice.

Parfem

Ovo ti je od mene za 8. mart, rekne supruga i pruži mi parfem. Ovoliki. Popipsam se iza ušiju. Fino miriše, primijeti supruga, a ja reknem da ako je već tako, ne moram se svaki dan tuširat. Jer popipsam se iza ušiju i bog te veselio. Ona rekne da čista se zlata hrđa ne fata, što je značilo da mogu se pipsat kol'ko hoću, al' tuširat se moram. Onda je u Odronu Mica prim'jetila da mirišem i pitala kak'i su to noviteti? Ja sam slegnuo ramenima.

"Meni, bogami, nešto smrdi!", rekne Mido, što je Mute potvrdio.

"Vazduh jeste zagađen, ali niko vas ne tjera da dišete!", reknem ja.

Onda je Mute rek'o da sebi će za Dan žena kupit dvanaest listića u kladionici. Mido je objasnio da on će svojoj za Dan žena kupit mudo Marjanovo. Mi smo znali da je to zato što im je brak otiš'o u pizdu mater'nu i da ga žena vara. Jer i neku se večer Mido napio i rek'o da zavidi pužu. Kad smo pitali što baš pužu, rekne da puž može uvuć rogove, a on, eto, ni to ne može. Sad je, evo, rek'o da mu kod žene smeta svaka sitnica, da ide mu, inače, na živce.

"E, kad se ljubav ohladi, sve mane se vide!", pouči ga Mica.

Tu Mute rekne da njega žena bogami ni u snu ne bi prevarila, kamoli na javi.

"E, Mute moj!", sjetno će Mica. "Vjerna žena je ona koja se okomi na samo jednog muškarca!".

Mute je, osjetio sam, htio pitat a otkud Mica zna da se ona njegova baš na njega okomila, al' nije. Nego je pustio da Mica blebeće kako svi muškarci očekuju od žene isto, a žene od svakog muškarca očekuju nešto posebno. No, nama više nije bilo do trivijalnosti tipa Dana žena i drugih nižih bića, tako da je nismo ni slušali. Nego je Mute ignoris'o tako što je uhvatio se za kuk i počeo kukat kako ga boli još od 7. februara, kad ga je specijalac pendrekom učio demokratiji. Pa je sad žrtva.

"Haj, ne kukaj, danas si žrtva demokratskog razvoja, al' si prije toga bio niko i ništa!", tješio ga je Mido, tako da smo zaključili kako je demokratski dijalog od 7. februara bio uspješan, da niko od učesnika nije zagin'o, al' su svi prošli s lakšim tjelesnim povredama. S tim da sam ja rek'o, a vidi sad ovih demonstracija, ni na šta nalik i prdimahovina. A Mute je pito na šta će sve ovo izać?

"Ja sam pesimista!", rekne Mido, na šta ga je Mica podsjetila da je u Bosni najlakše biti pesimista, jer si tada uv'jek u pravu. Još je rekla da brine se šta bi bilo ako bi se iskorijenili korupcija i mito?

"Uslijedila bi paraliza sistema!", reknem ja.

Ne prođe malo, konobar donese kafe, pa upita a šta to miriše? Onda je pogled'o u mene i pit'o kako sam?

"Nikad bolje!", reknem ja. "Bolje da mirišem na parfem, nego na lijekove!".

Kijev

Jutros sam se probudio pod jedan. Pod dva sam obavio toalet i srk'o kafu. Pod tri list'o novine. Nisam znao šta ću pod čet'ri pa sam probudio suprugu. Rekne da što je budim, da nije šta ne d'o Bog?! Kažem da nije, nego nisam znao šta bih mog'o radit pod četiri, a ona rekne o bože dragi za koga sam se ja ovo udala?! Pomilkim je, šapnem da bez nje ni kafu ne mogu popit i da žene su naše najveće blago.

"Ne računajući seljake, kojima je to stoka!", primijeti ona.

Onda je supruga upalila radion. Na radionu je išla emisija o muškarcima i ženama. Neka se teta iz Zenice javi uživo u radion, rekne da kad ne bi bilo muškaraca, ne bi bilo ni kriminala.

"Al' bi bilo puno sretnih debelih žena!", nadovezala se supruga.

I druga je teta nazvala radion. Rekla da muškarci znaju bit dosadni k'o enciklopedija, da povazdan sjede u fotelji i gledaju tekme, da stalno imaju potrebu za igrama. Tu supruga rekne da jes vala baš, muškarci imaju potrebu za raznim igrama.

"Kad smo već kod igara, ženama su i muškarci dovoljni!", poentiram ja.

Potom je radion javio da danas će vrijeme bit k'o u proljeće i pustio Geršvinovu Rapsodiju u plavom. Onda je supruga pitala a kako će se završit sva ova zajebancija se demonstracijama? Reknem da bit će dobro čim Federalna ne prikazuje Bitku na Neretvi jal' Sutjesku. Onda smo žvanjali jabuke. Domaće. Htio sam reć šućur dragom Allahu, u odnosu na međuljudske odnose, hrana nam i nije tol'ko zatrovana, al' mobilni je zazvonio. Mutetova žena. Rekne da Mute se iz kladionice vratio s modricama.

"Ko igra, taj i dobija!", reknem joj i obećam da ću Muteta nagovorit na terapiju. Tako je i bilo. S Midom i Micom skoknuli smo na plenum. Midi je plenum bio zanimljiv zbog koka. Oka nije skid'o s jedne koja je, ko zna kako, na plenum i šćene dovela. Snimila je da Mido je blen'o u nju i pitala a šta je to tol'ko zanimljivo?

"Ništa! Al' vodimo ljubav, a ne pse!", rekne joj, a ona njemu marš, skote, da bi li skote. Mido skot je slegn'o ramenima i rek'o de, bona, šta se odmah ljutiš.

Na plenumu se čulo da iza katanca treba smjestiti one koji su nam katance stavili na firme. Čulo se da komunistički mit o zajedničkom kazanu Bosanci su ostvarili u kapitalizmu, da u rimsko vrijeme konj je mogao biti poslanik, a danas nema ograničenja. Mute je uživ'o. Šapne da plenum je prava kolektivna terapija i da se ne iznenadim ako i on osjeti potrebu da nešto rekne. I nisam.

"Drugarice i drugovi! Ne mogu trpjet stanje. Fini su vam zahtjevi, al' ništa od toga. Malo ste prepali vlast sitnim paležom i to je sve. I dok nama gaće spadaju, vlast kupuje pancir-košulje i

gumene metke. Pa kad je već tako, jeb'o mirne demonstracije i plenume, napravimo Kijev od Saraj'va!", rekne Mute.

Plenum je počeo zviždat, vikat dolje provokatori, jeb'o te onaj ko te posl'o i dabogda ti Kijev bio u stanu.

U po frke je i ona koka sa šćenetom prišla Mutetu i rekla: "Vodimo ljubav, a ne Kijev!".

Kurta je bio bolji

Osnovali smo neformalnu grupu i obukli maskirne. Pa okupirali Odron. Na zidove priheftali parole: "Kurta je bio bolji", "Više miševa među ljudima, nego među životinjama", "Šta će im radne navike, oni se bave politikom", "Nema odmora dok traje obmana" i tome slično. Konobar je rek'o da kad smo se već zadali, mogli bismo i Zlajinu sliku skinut sa zida.

"Ma kak'i! Nismo mi njega džaba objesili! Njegovom slikom se najlakše opisuje stanje u državi!", rekne Mute.

Onda smo iz kanistera sipali benzin u flaše i čepili ih krpama. I dok smo to radili, Mido je po ko zna koji put prič'o kako je ost'o bez noge. Samo što je to ovog puta bilo u akciji u kojoj su zaplatila tri četnika. Mi šutjeli, slušali, a ja nisam mog'o odoljet.

"Jebem li ga, najlakše se postaje junak u proteklim ratovima!", reknem ja.

A bolje da sam jezik za zube. Jer je Mido popizdio i rek'o da šta ja imam srat kad pizda sam i u ratu nisam vidio četnika, nego sam čamio u komandi i da nije bilo ljudi k'o što je on, iz rata ne bismo izašli k'o pobjednici. Na šta sam ja, imajući na umu pobjednike, rek'o da malo šale nije naodmet. Al' kad ga je Mute pit'o a za šta se ginulo u ratu, Mido se nije mog'o zaustavit. Rek'o je da ginulo se za Bosnu i pizdu mater'nu i ratne profitere i tajkune.

"I ne pitajte me više za šta se dosad ginulo! Nego se okrenite budućnosti!", naredio je Mido.

I okrenuli smo se kako je rek'o. Mute je rastavio kalaš i čistio ga uljetom pjevušeći sva bol svijeta je noćas u Bosni. Ja sam provjerav'o one molotovljeve koktele, a kad sam završio, list'o sam Ustav BiH, pa je Mido pit'o zar mi je sad do čitanja? A kad je pit'o šta čitam, reknem da je to knjiga kojom neki mašu, a drugi je gaze.

"Mora da je o Ustavu BiH riječ!", rekne Mido.

Onda je konobar pristavio pive na hastal pa smo odmarali. To jes, pričali kako se nekad dobro živ'lo, a da sad je dobro da smo uopšte živi. Onda je Mido rek'o da stanje treba mijenjat nabolje makar i revolucijom koja zahtijeva i da se krvca lije. Tu sam ja rek'o da revolucija me podsjeća na ženu jer crveni se samo na početku. Konobar je ovlaš dobacio da bi se revolucija kod nas mogla pretvoriti u građanski rat i opšte henganje.

"E, građanski rat je praktična stvar! Otvoriš prozor i braniš domovinu!", zaključio je Mute.

Onda je Mido rek'o pa šta ako će se pretvorit u građanski jer on druge zemlje nema, a i ova koju ima je krajnje diskutabilna. U to se i televizija upalila. Prikazivala je plenume građana u Tuzli i Sarajevu. Zahtjevi su pljuštali, sastavljale su se kantonalne vlade. Poneseni, i mi smo u Odronu počeli sastavljat važne zakone. Tek tol'ko da rasteretimo parlament. Potom je Mute rek'o dosta zajebancije pa smo slagali suzavce u rance, brojali municiju i čistili je. Tad je Mido u džep stavio jedan metak.

"Je l' to, Mido, ne'š neprijatelju past živ u ruke i čuvaš posljednji metak za sebe?", pit'o je Mute.

"Jok! Ima i zaslužnijih građana od mene!", rekne on gledajuć u mene.

Onda je u Odron uninala Mica. Sva skockana i savremena. Sjela za hastal. Piljila u nas, pa u parole na zidu, pa u molotovljeve koktele i kalaše i u municiju.

"K vragu! Šta se ovo ovdje dešava?", pitala je prekrstivši se.

"Ništa, Mico, ništa! To se spremamo dostojno obilježit Dan nezavisnosti BiH!", reknemo mi.

Torabi

Na ekranu su bile demonstracije. Mirne. Mute je rek'o da jebeš mirne demonstracije i da nije tačno da lijepa riječ i gvozdena vrata otvara. Nego treba kamenjem i koktelima na vlast. Onda se sjetio da je njegov djed s teškom mukom zarađiv'o platu, da mu je i otac s teškom mukom zarađiv'o platu, pa je popizdio.

"Barem ti nemaš tih problema! Tri si godine na birou!", reknem ja.

On plus popizdi i rekne da sve institucije treba sravnit i uhapsit lopovsku vlast. Kad fakat. Gore institucije. Makljaža na ekranu. Mute je navij'o da gori i više, a Mido je k'o ratni vojni invalid rek'o da ovo je državni udar, da žao mu je drotova. Onda Mute rekne da zaboli ga ćuna za državni udar i drotove. Da kad masa popizdi, i treba da popizdi i pali jer da mirni protesti ništa nisu doprinijeli.

"A za koji si ti klinac izgubio nogu braneći BiH?! Je l' za one vile na Poljinama?!", pjenio je Mute, a Mido je gled'o u pod.  

Ja, opet, reknem da šta radi ministar sigurnosti i ko ga izabra?

"Nismo ga mi izabrali za ministra. Bio je to nesretan slučaj!", objasni Mido.

Onda je u Odron ulet'la Mica sva nikakva i sa zavojem. Mido je pit'o a je l' to s razmjene došla? Poslala ga je u materinu i rekla da u naponu je snage i da ide rušit korumpiranu vlast. Ovaj rekne da šta vrijedi što je u naponu snage kad nema ni da struju plati. Osim toga, dod'o je, volja naroda može da se vidi samo na izborima, a nevolja odmah poslije njih. I sjeti se da Mica je povrijeđena.

"Ništa zato! To je Nedžad Fazlija kamenom gađao zgradu Kantona pa fulio i pogodio mene!", rekne ona.

Onda su na ekran došli Neka i Bakir. Slušali smo šta pričaju, pa nam je došlo da idemo nastavit paliti i da vlast izgori. Rekli su da demonstrantima je dijeljena droga.

"E, za razliku od vas dvojice, dileri u svakom trenutku imaju šta da nam ponude!", pizdio je Mute.  

Kad smo se smirili, njih dva su još pričala, a Mute se naglas pit'o ko je kriv za sva ova sranja, lopovluk i nepotizam.

"Pravi krivci se znaju! Čak su i prijatelji!", rekla je Mica gledajuć u Bakira i Neku.  

Tri dana nakon, opet smo piljili u ekran. Bile demonstracije. Mirne. Dvjesto-tristo građana s parolama i drotovima za vratom. Mute sav razočaran. Žao mu što se nije nastavilo žestoko kako je i krenulo.

"Jeb'o ti ovo! Više je naroda u Saraj'vu okupio iscjelitelj Torabi nego ovi demonstranti!", rek'o je Mute primjećujuć da demonstranti su prijetili da oboriće režim, a uspjeli su oborit kiosk i kontejner. I da sve će se završit mirnim putem. To jes predajom demonstranata. Zatim je pogled'o na sat i rek'o da vrijeme je da ode po svoj obrok u narodnu kuhinju.

"Kakva je hrana?", pitali smo.

"Loša! Al' upoznaš u narodnoj kuhinji fine ljude. Intelektualce, profesore i tako to!", rek'o je on.

Na ulice, dižite guzice!

Trese konobar pepeljaru. Priča kako sistem u kojem živimo nit' je fašizam, nit' je nacizam, nit' je staljinizam. No je od svega toga uzeo najbolje. Al' ne jebemo ga! Ne damo se uvuć u priču.

Al' kad je rek'o da se precjednik Bakir smandrlj'o niz basamake, obratili smo pažnju. Mica se ponadala da precjednik nekol'ko dana neće radit i tako će doprinijeti razvoju države. Mute rekne da sve je to sumnjivo, da bi stepenice trebalo uhapsit. A Mido da se komšije u susjednom entitetu raduju tom padu.

"Kako stvari stoje, ni komšije ni mi nećemo imati sreće. Naše krave će nas nadživjet!", reknem ja.

"Nejse! Pao precjednik, ne pao, nama isto!", zaključila je Mica.

Mute rekne da jes' vala! Jer i dalje kod nas, objasni, ne radi pola miliona ljudi, ne računajući zaposlene. Plus da kad većina nas izmiri obaveze državi, mirno može gladovat. Al' da narod, zaključio je, neće umrijet od gladi. Ja sam pit'o od čega će umrijet ako neće od gladi, a on je rek'o da pogađam dalje! Meni se nije pogađalo pa sam odnin'o do ekrana i upalio. Na ekranu dobre vijesti. Tuzlaci se opet digli. Navalili na vladu parolama, kamenjem. I jajima.

"Imaju muda!", rekla je Mica.

Onda su novinama palili gume pa Mute rekne da Tuzlaci imaju podršku medija. Al' su tuzlanske pizde na vlasti odlučile zavesti demokratiju. Poslale pse i pendreke na radnike, građane i ostalu bagru. Tako da bagri nije preostalo ništa drugo do da sama sebe prebija, a specijalci su uskočili da spriječe sukob širih razmjera. Eto, tako je tuzlanska vlast odlučila ispunit zahtjeve okupljene tuzlanske bagre. Za početak, onih koji su tražili batina.

"Ovo se sjenka bolje budućnosti nadvija nad Tuzlom!", rekne Mute prekobacujući nogu preko noge.

"Jučer su se, bogme, demonstranti mirno razišli. Svaki je otišao u paru sa svojim policajcem!", rekne Mica.

"E, ne mo'š sputat demokratiju. Štaviše, kolovođe su izolovane da bi mogle na miru da razmišljaju!", doda konobar.

Onda je javilo da bagra ne miruje, nego se okuplja i u Sarajevu, i u Zenici, i u Bihaću, dajući podršku bagri u Tuzli. Konobar je rek'o da bismo se i mi trebali pridružit bagri. Al' se nama niđe nije pridruživalo. Hoćemo, rek'o je Mute, da budemo objektivni posmatrači.  

"Osim toga, mi smo za mir u svijetu", objasnila je Mica.

Konobar je lagano pizdio. Potom su ekranom ka bagri iz Tuzle poletjeli suzavci. Mi smo objektivno i iz sve snage navijali za bagru. Mica je rekla da nasilna sredstva daće nasilnu slobodu, Mute da sloboda je često fraza, a tiranija uvijek istina. Onda je konobar u žaru borbe priš'o i pit'o a hoćemo l' šta popit? Reknemo da bismo, al' na teku! Tu je on definitivno popizdio i rek'o:

"Sad, marš na ulice, dižite guzice!".

Pop i akademik

Srijeda afternun. Mica je rekla šućur dragom Allahu pa su minusi upekli, smrznut će viruse, a dobro je za voćke i povrćke.

"Amin!", rekne Mute.

Onda ja reknem kako sam pročit'o da u četvrtak će biti plus deset stepeni, a Mica da nije tačno, nego je ona čula da u četvrtak zapadat će i pravo zatrpat.

"E, ko će čistiti snijeg po tolikoj vrućini!?", rekne Mido.

Onda, jes' da nije bošnjački šutjet, al' smo šutjeli. Tad smo, meščini, i najpametniji. Šutjeli bismo mi i dalje da konobar nije rek'o a u pizdu mater'nu.

"Šta je sad?", pitali smo.

"Slobodan Pop Popović napustio esdepe!", rekne on.

Bilo je za očekivat, rekne Mute jer šta se im'o učlanjivat u esdepe kad ima svoje mišljenje, a Mica da je to sasvim olrajt jer je Pop govorio istinu, al' nije bio politički trenutak. Mido se nadovez'o rekavši jebem ti demokraciju i esdepe, a ja da esdepeu ni demokratija ne može ništa.

"Pa ti sad reci da u esdepeu nema kretanja. Tijela miruju, a glave lete!", rekne konobar pitajući ima l' u tom esdepeu iko jači od precjednika Lagumdžije.

"Ima!", reknem ja. "Njegov ego!"

Onda Mica ispriča da ima rođaka, esdepeovca. On, rekne Mica, svako jutro dođe na kiosk, kupi Oslobođenje, pogleda naslovnu stranu i baci novinu. Neobično to onoj teti što radi u kiosku pa ga pitala a što to? Rođak rekne da ga zanimaju samo čitulje. Onda se teta začudila pa rekla Micinom rođaku da čitulje su na zadnjim stranama. Ovaj rekne da zna, al' da će čitulja koja njega zanima izać na naslovnoj strani. Sad, nije nam bilo sm'ješno, al' nam je bilo drago da Pop više nije član, pa smo naručili. Našto je konobar rek'o da nema više mjesta u teki, a ja reknem da keširaću. Tako da smo srkali. Srčemo mi srčemo, kad eto ti opet konobara. Sad je servir'o vijest da je akademik Esad Duraković otiš'o iz t'jela Sarajevskog univerziteta.

"Je l' otiš'o zato što se sad ugledni univerziteti otvaraju i u sarajevskim trafikama?", zanimalo je Midu.

"Nije!", reknem ja. "Nego zato što kantonalne vlasti od Sarajevskog univerziteta prave uglednu trafiku!".

Helem, aferu Pop i akademik Mica je zaključila rekavši da su oba trebali vezat konja đe im gazda kaže, posebno ako im je gazda konj.

Svi smo mi Besim

Mica je u Odron ušla svježa k'o nikad. Mute je pit'o je l' se to obrijala, a ona je njemu rekla marš tamo, debilčino i kretenu balkanski. Mido nije obrać'o pažnju. Opet je bio vas nikakav. Pit'o sam ga je l' ga žena opet handri. Rekne da jeb'o nju. Onda sam pit'o je l' ga handri što je opet poj'o hranu koja je bila namijenjena šćenetu.

"Nisam tol'ka džukela!", rekne on.

I rekne da handri ga što uhapšen je Besim Hasić, radnik Krivaje. Tip koji je u pismu vlastima napis'o da dići će ih u vazduh zbog teške situacije u koju je zap'o. Pismo je Besim potpis'o sa Grupa - čist vazduh. Drotovi ga spengali. Sudiće mu za terorizam. Čuvši ga, Mica rekne da i ona bi potpisala to pismo. Jer već deset godina je na birou. Niđe posla. I Mute rekne da bi potpis'o. Jer ranije je živio bijedno, sad jadno! Doduše, doda, dao je glas Državi za čovjeka, posl'o je u parlament, a sada bi da je pošalje dođavola. Mido bi, kaže, također potpis'o. Jer k'o ratni vojni invalid 90 posto ne može da dobije borački kredit za kupit stan. Nema djetetu za čokolade.

"Plus je stanje da nam natalitet opada, a i oni koji su se rodili žale zbog toga!", dodala je Mica.

I predložila da i mi vlastima napišemo pismo, reknemo da dići ćemo ih u vazduh. Jer svi smo mi Besim! Tu sam ja pit'o a koji ćemo rječnik u pismu koristit?

"Prost!", rekla je Mica. "Samo se tako može opisat stanje u našoj državi!"

Mute je predložio da pismo počnemo sa "Šupci jedni", ja da počnemo sa "Drugovi i štetočine", a Mido sa "Kurve jedne". Odlučili smo početi sa "Dajemo vam na znanje". Onda je Mido rek'o da sljedeća rečenica treba glasiti: "Pobićemo vas k'o što vi imate namjeru pobit šćenad!". Aklamacijom smo odbili to, a usvojili da pismo počnemo sa: "Skontali smo da olovo može bit plemenit metal ako se pravilno usmjeri!". Da ne cjepidlačim, ovako smo nastavili:

"...I odlučili smo olovo usmjeriti ka vama. Kad i gdje, mi odlučujemo! Dvojimo da l' da vas dignemo u vazduh il' se u trojke razvijemo pa ko koga stigne. I sve to zato što je zbog vaše polikite i društvo za zaštitu životinja zabrinuto za stanje ljudi u ovoj državi. Zato što vaša polikita ne daje rezultate, nego samo uzima. Zato što ste od prethodne vlasti naslijedili teško breme - privilegije, i ništa za narod niste uradili. Nego sve za se i familiju. Jeb'la vas familija. Nek' vas sad familija brani! Neće vas spasit ni Fahro ni Dragan ni Pećanac ni bog otac. Uradićemo sve da vaša ubistva budu neobjašnjiva baš kao što je i život u Bosni, vama zahvaljujući, neobjašnjiv. Vi ste kurve da bi li kurve! Od države ste javnu kuću napravili, a kad je stanje u javnoj kući loše, ne mijenja se posteljina, nego kurve! Nisu ovo prazne prijetnje. Pismo je samo prvi korak ka vašoj likvidaciji. A ako ne'š ić cijelim putem, zašto bi uopšte korač'o? Je l' tako! Zato selamite se s familijom, svodite račune! Eto nas!", napisali smo.

Prvo se potpis'o Mute, onda Mica, pa Mido. Ja sam se skanjiv'o. Kad su rekli haj' više potpisuj, ja sam rek'o:

"Vaši su potpisi tol'ko jaki da možemo i bez mene!"

Ko to tamo pevaMido opet sjeban. Zbog žene. Priča kako već dva mjeseca ne priča s njim. Razvod spominje. E, moj Mido, reknem ja njemu.

"Dobro razmisli! Nije lako opet naći takvu ženu!", objasnim mu.

Al' tuka Mido. Ne razumije poantu. Utjehe radi reknem kako i ja imam problem. Jer supruga traži da svako jutro prije posla izbacim smeće. Plus objasnim da kad ona naredi mo'š se pušit i nema pregovora.

"Jebote, ta tvoja je gora od teroriste. S teroristom bar pregovarat možeš!", zaključio je Mido i rek'o da brak je status u kojem se uzajamno dijele i rješavaju problemi koje ne bi ni imali da se nismo ženili. I bi mu, meščini, lakše. Onda sam ja do'šo kući, usis'o pa napravio kafu. Servir'o a supruga rekne fala, baš si pažljiv. I upali ekran. Ekran je javio da Budimir je smjenio Krajinu, ministra finansija pa su sve isplate dovedene u pitanje.

"Znači li to da više neš dobivat onih milju maraka mjesečno da fino pišeš o ministru Zukanu!", pitala je.

Reknem da ne brine jer to sam ja dobiv'o iz ruke u ruku i da tako će se nastavit. Dva-tri dana kasnije, donin'o sam se do Odrona. Tu su ovi moji već sjedili za hastalom na kojem je bilo makarona bez jaja, konzerve Ikara i haringe, riže, američki vojni lanč-paketi, leće, pite od žare, keks u limenoj kanti i tako to.

"Šta to slavimo?", reknem.

"Sigurno ne Dan Republike Srpske čiji je režim osmislio genocid, čiji su političari i čelnici i izvršitelji zaglavili oko hiljadu godina zatvora!", rekne Mica.

Onda sam ja pit'o a je l' slave možda 9. januar 1978. kada je u Iranu počela Islamska revolucija.

"Jok! Jebeš revoluciju!", rekne Mido.

Potom je Mute objasnio da slave 9. januar 1996, dan kada je obustavljen zračni humanitarni most za Sarajevo, najveći zračni most u istoriji avijacije poslije sovjetske blokade Berlina.

"Tokom tri i po godine agresije na BiH obavljeno je 13.000 humanitarnih letova kojima je dopremljeno više od 160.000 tona pomoći!", izdeklamav'o je Mute pa sam ja zagrlio Micu, poljubio je i reko živ'lo 13.000 humanitarnih letova, živ'la Ikar konzerva.

"Jebote Ikar!", rekne Mute. "Od njega ni onaj kuhar Jamie Oliver ne bi mogao ništa kvalitetno napravit!".

Tu se javio gazda Odrona i rek'o da je on Ikar mješ'o s teletinom i da se to moglo jest! Mi smo ga spremili u materinu i otvorili Ikar. Dali šćenetu da proba. Pobjeglo. Tako da smo na miru mogli slušati precjednika Dodika koji je rek'o da će RS biti samostalan kadli-tadli! Ha je to izgovorio mi smo se zagrlili i zapjevali:

"Iznad polja gavran leti i okuplja svoja jata. Ova ptica zlosutnica, predoseća biće rata, jooj, jooj. Mile jaše crnog konja, potresa se sva Evropa, naša vojska nap'šće ga, spremila je malog topa, malog topa jooj!, jooooj...".

Plejstejšn

Mido se ne razdvaja od onog šćeneta iz Odrona. Hem ga svaki dan hrani, hem ga milki. Usput, trenir'o je šćene da mu donosi novine iz trafike. Al' ga šćene nije bendalo, pa je ovaj sam mor'o ić po novine.

"Jebem li ga, Mido, meščini da je šćene istreniralo tebe, a ne ti njega!", rek'o je Mute.

A Mido rekne da njemu je sad šćene najbolji haver. Da kad šćene ga lizne po labrnji, ne treba mu psihijatar i niko sretniji od njega. Onda je Mica reknula da bi insan koji ima hajvana za najboljeg prijatelja trebalo da se zabrine. Mido joj rekne da njemu je šćene drago jer maše repom, a ne jezikom. Tako da je Mica zavezala.

Helem. Šćene je i jučer odbilo otić po novine, tako da je Mido skokn'o. List'o ih je, milkio šćene po običaju. I kad je zaustio da nešto rekne, mi smo rekli da džaba je zaustio jer ne želimo slušat ništa o Živku, Nerminu, Anti, ememefu i sličnim pizdarijama. Onda on rekne da jeb'o to, nego nam je op'o natalitet.

"Ni sirotinji više nije do zabave. Ni za kurtona se nema!", reknem ja.Mica rekne da nema to nikak'e veze s ekonomijom, nego mentalitet je op'o zato što se mladi više ne zabavljaju uz Plejboj, nego uz plejstejšn. Nismo joj rekli da ne radi se o mentalitetu, nego o natalitetu. Neš' ti to tuki objasnit. Nejse. Konobar je rek'o da građani su sami krivi za svoj težak položaj jer šute i ne bune se što ih vlast prči u zdrav mozak.  

"Barem bi c'jene hljeba mogli vratit na staro!", reknem ja.

"Vraćali su ih više puta, al' džaba. Zato ih treba vraćat sve dok c'jene same ne nauče da se vraćaju!", rekne Mica.

U principu smo skontali da u nas će se za desetak godina živjet bolje, al' pitanje je hoće l' oni koji prežive bit u stanju to primijetit. I da političari zbog stanja zaslužuju svaku osudu.

"Osim uslovne!", rek'o je Mido izdvajajući svoje mišljenje.  

Na kraju je konobar zaključio raspravu rekavši da ako narod i izumre, demokratski razvoj će se odvijati bez zastoja kod onih na vlasti, gdje i postoje najbolji uslovi! Potom je Mido pročit'o da mali je od pjevačice Hanke Paldum autom satr'o tri cure. Plus da je bio drogiran.

"Ako su novine objavile da uzima drogu, ne mora značit da je narkoman, nego javna ličnost!", reknem ja, a Mica da u nas narkomani ne šetaju mirno ulicama, nego voze luksuzne aute.

Onda je u Odron unin'o i Mutetov mali. Fakultetlija nezaposleni. Pit'o je šta radimo, a mi reknemo da traćimo vrijeme.

"Nema veće štete od protraćenog vremena!", rekne on.

A kad smo mi pitali šta on radi, rek'o je da radi najbolje što zna. Da traži pos'o. Onda se Mica opet sjetila nataliteta. Okrenula se komšiji Avdi koji je imao 86 godina i pitala ga Avdo, je l' seks moguć u osamdeset šestoj. Avdo rekne da jes, al' ko bi ga se sjetio.

Bogojavljanje Igrali smo čo'eče ne ljuti se. Onda je doš'o Zvone. Reknemo čestit Božić, Zvone, a on fala, pa smo sjeli. Tu je Mido primijetio da bi Zvone treb'o sa suprugom da je na blagdanskom ručku, a ne u Odronu.

Zvone objasni da svadio se sa ženom zbog poklona. Mute rekne jebeš poklone, jer važna je bliskost i srčanost. Zvone rekne da jes' tako, al' da supruga je poklonu u zube gledala. Jer i ove joj je godine, objasni, k'o i vazda, za Božić poklonio teget najlonke, a ona popizdila.   

"Šta je, bona! Godinama ti poklanjam teget najlonke i sad ti se odjednom više ne sviđaju?!", popizdio je i on.

Tako da je završio s nama u Odronu. Tu smo se mi sjetili da i Mica je katolkinja i složili se da trebali bismo nešto poklonit joj u znak suživota. Pa smo pogledali u Zvoneta. On je, znajući nas, odmah rek'o da ništa od teget najlonki jer žena ih je bacila u znak neslaganja. Tako da smo mi uzeli papir i na njemu nacrtali odojče i viljušku. A na poleđini napisali:

"Na stolu praščić, u ruci nožić, išćemo ti, Mico, sretan Božić!".  

Potom smo je nazvali da donina se. Doninala se pa smo rekli čestit Božić i dali joj čestitku. Pogledala, pročitala i počela nas grlit i ljubit. Jer zgurdumilo joj se od naše pažnje. Viknula je kafe, plus da možemo i poručit za pojest. Poručili smo grah od kojeg se glatko kaki jer samo je graha bilo u Odronu. Dok smo slavili Božić, to jes blaženo srkali topli grah, konobar je list'o novine i rek'o a u pizdu materinu! Đe zapelo, pitali smo, a on donese novine i rekne evo đe zapelo?! Pisalo je da Nedžad Polić, bivši direktor Bosnalijeka, u martu i aprilu je im'o platu 15 milja maraka, a u maju 42 milje. I tako redom.

"Fino!", reknem ja. "Plate su im bogovske!"

Tu Zvone popizdi i priupita a znamo l' mi kako on zove svoju plaću? Slegnemo ramenima, a on će:

"Bogojavljanje! Eto kako ja zovem svoju plaću!".    

Mica rekne da Nedžada je neki dan vid'la u Zenici i da, usprkos nenormalnoj plati, izgled'o joj je sasvim normalan. Objasnili smo da Nedžad se samo dobro kamuflir'o. Onda se Mute javio i isprič'o da išao je, k'o precjednik sindikata, kod direktora firme.

"Oprostite, gos'n direktore, al' dolazim u ime radnike koji mjesecima nisu primili plate!", rek'o mu je.

"Oprošteno vam je!", odgovorio mu je direktor.   

Nejse. Zaključili smo da život nam jest beteran i tužan, al' su nam bar plate smiješne. I razgulili kući. Kod kuće smo supruga i ja na ekranu gledali božićni prijem kod kardinala Puljića vrhbosanskog. Ona je rekla da eno na ekranu premijera Vlade FBiH koji ni o čemu ne odlučuje.

"Neće Neka da se pravi važan!", reknem ja.

Onda smo slušali kako političari daju izjave o budžetu, suživotu i zašto nam je kako nam je. Supruga se nasmijala i rekla da đavo ima najbolje izgovore, a Bog najbolje odgovore. Možda se zato, pomislio sam, za prijema kardinal Puljić stalno smješkao.

Tu me cijene, tu kupujemZajebavamo se. Al' Mido nam kaharli. Šta je, bolan, Mido, pitamo ga? A Mido đah šuti, đah slegne ramenima. Onda ga je Mute pit'o a je l' zgurdumljen zato što su propali esdepeovi zakoni o suzbijanju korupcije i oduzimanju nezakonito stečene imovine? Mido je rek'o jebo to! Potom Mica rekne a mora da su po srijedi neke intimne zajebancije, pa ju je Mido pogled'o.

"Jebem li ga!", rekne napokon. "Meš'čini da me ona moja pilka vara!".

S pika smo pitali kako zna? A on objasni da žena mu se licka, da kupila je parfem boli glava i stalno je kod prijateljice. Plus mu ne da! Ako je tako, zaključimo mi, garant je Mido rogonja. A Mica rekne da ako žena i vara Midu, to jes ima novog zagondžiju, onda su dva moguća razloga.

"Koja, matere ti?", pitali smo.

"Il' je sita Mide, il' nije!", rekne Mica.

Tu mi začepimo svjesni da Mica je u pravu. Nakon protoka vremena Mido je rek'o da oprostio bi pilki što je posrnula, jer nekako dobra je pa bi da je zadrži. Pa pit'o Micu šta da radi?

"Ne znam, Mido moj plemeniti!", rekne ona. "Nek' te bog dragi čuva zlih žena, a dobrih se čuvaj sam!".

Onda je Mido odahn'o k'o da mu je Mica rekla bog zna šta a oko nas je trčkaralo šćene, zvano Kuja, redovan gost Odrona. Bili smo u ljubavi i rahatluku sa šćenetom sve dok gazda nije upalio ekran jer pola je osam i dnevnik će. Ha se na ekranu pojavio Zlatko Lagumdžija, lider i lažni Valter, rek'o bi Mido, Kuja je zarežala i prolajala. Mi smo je milkili, govorili nemoj, bona, lajat, pusti da čujemo lidera. Al' haj ti šćenetu objasni. Helem, razabrali smo da je Valter rek'o da tim esdepea je drugi najbolji tim u BiH poslije Sušićevih fudbalera.

"Eki to! Kak'i, ba, fudbaleri! Vi ste i teniseri! Reketaši nenadjebivi!", rekne Mute gledajuć u ekran i Zlaju. Al 'jebe se Valteru za Muteta i Kuju. Plete l', plete! Mica rekne u vražju mater, šta se oni imaju javljat za Novu kad su nam skršili prethodnu i ovu godinu u svakom smislu. Čuvši je valjda, Valter poruči da ljepše je s osmijehom gledat na budućnost!

"Ako ta budućnost ne podrazumijeva tebe i ostale tenisere, evo ću se odmah počet smiješiti!", rekne Mica.Tu Mido, valjda frustriran faktom da pilka mu je malkice posrnula, osu. Rekne da šta esdepeovci imaju predlagat zakone o korupciji i suzbijanju kad temelj su korupcije. Ja reknem da to niko bolje ne zna od Muteta jer je on, kao član SDA, frustriran što je članu esdepea dao lovu da mu zaposli suprugu.

"Zato bi, Mute, treb'o kupit crveni sprej i na zgradu Vlade FBiH, koja plaća kiriju esdepeu, nasprejat: Tu me cijene, tu kupujem!", reknem ja.

Mute rekne da odjebem u skokovima jer lako se meni zajebavat. Meni nije bilo jasno a što se to meni lako zajebavat. U to je i Kuja prestala lajat jer dnevnik je završio. Onda mi nismo znali šta ćemo od sebe pa je Mica predložila da probamo, al' pravilno, izgovorit: Kuja je zalajala, kuja je prolajala. Džaba smo lomili jezike. Ko ne vjeruje, nek' proba izgovorit!

MehmedEvo smo bresposleni. Trunimo o vraćanju imovine crkvi i džamiji. Mute, vjernik od '92 je za! Midi sve'no. "Pa tek su im se vjernici vratili! Čemu žuriti s imovinom!", rekne Mica.

Ja reknem da sad sloboda je, demokratija ili kako se to već zove, na vlasti, pa da se, brate, vrati svakom svačije. Onda je Mute rek'o da sloboda je k'o vazduh. Da ne osjeća se dok ne počne da nestaje. A Mica da jeb'la me demokratija i da od tog stanja nema ništa gore. Kaže, to ti je kad dva vuka i ovca dogovaraju šta će bit za večeru.

"Il' kad dvije budale imaju više prava od jednog pametnog!", zaključi Mido.

Na kraju smo zaključili da demokratija je u Bosni sistem u kojem ovce poput nas, Sejdića, Fincija i ostalih ostaju manjine pa su večera vukovima. A da nije k'o što jes', da ima ko udarit šakom o stol, bili bi odavno ravnopravni. Onda nam se za hastal pristavio Mehmed. Fin starac. Tek osamdeset četvrtu uzeo. Mi smo u znak poštovanja ustali i rekli merhaba,

Mehmede. On je rek'o fala, djeco, pa smo sjeli. Mi smo ga iskreno cijenili zato što vazda ima da nam plati. Plus je duhovit. Inače, društvo podnosi starca samo ako je bogat il' duhovit.

"Kako starost, druže Mehmede?", pitala je Mica.

"Kad razmotrim alternativu, starost i nije tako loša! Nije ti, drugarice Mico, starost za mekušce!", rekne Mehmed i upita Micu a kako je ona?

Mica rekne da sva je teretli, al' da fala bogu mlada je pa podnosi. Drug Mehmed je pogled'o, šibicom zapalio cigar i rek'o da mlad je onaj ko uveče se osjeća k'o ujutro, a star onaj ko ujutro se osjeća k'o uveče. Pa je pit'o šta ćemo popit i pojest. Svega naručimo. Žvakali smo i klimali glavama kad je Mehmed prič'o o tome da ništa nije žalosnije od starca opterećenog godinama koji, osim svoje starosti, nema drugog dokaza da je živio.

"Fala bogu pa vi niste takav starac. Nego ste živahni, iskusni i možete reć koje vam je iskustvo bilo najveće?", rekne Mido.

Mehmedu drago što je živahan. Pa reče da je njegovo najveće iskušenje bilo siromaštvo. Jer, objasnio je, i najmudrije ribe glad natjera na udicu. Onda je, dok smo žvanjali, uzeo novine. List'o, list'o, pa rekao, izvinivši se Mici, da pošto se istom rukom i piša i piše, izgleda da su neki novinari pobrkali alatke. Ust'o, platio i otiš'o. Vazda on tako. Ode a da mu ni allahimanet ne stignemo reć. Nejse! Mido se, kad je Mehmed otiš'o, uzdrign'o i rek'o da šteta je što Mehmed češće ne svraća u Odron. Onda sam ja čačk'o zube, list'o novine. Nakon nekoliko minuta sam rek'o da sve ove lopove treba pohapsit.

"A ko će nam, ako ih pohapse, vodit državu?", pitala je Mica.

R.I.P.Prvo što me je supruga naučila jes da redovno mijenjam čarape. Da svakodnevno perem noge i tako obradujem i nju i noge. "Jer oprane noge i čiste čarape su prvi uslov za dobre međuljucke odnose!", objasnila je.

Posluš'o sam je pa otad kotiram u njenim očima. O tome sam razmišlj'o dok sam gledao kako snijeg pada. Onda se i supruga pridružila gledajuć kako vije.   

"Bogme je napad'o! Sad djeca mogu pišakom ispisat svoje ime u snijegu!", reknem ja.

"Mogu!", složila se. "Al' znaš li da Chuck Norris može svoje ime pišakom ispisat na betonu?".

Reknem da ne znam. Al' da bih je, ako hoće, mogao uvaljati u snijeg pa da bude kao rafaelo kuglica. Nije htjela. Potom sam ja počeo srat o tome kako deset posto svjeckog stanovništa drži bogatstvo u svojim rukama a da je na milione gladnih, da i vrijeme je otišlo helać zahvaljujući ljuckoj aktivnosti, da nikad nismo imali goru vladu u federaciji, da treba dić revoluciju i popravit svijet!

"Haj', prije nego što popraviš svijet, popravi česmu! Pa se onda fataj Odrona!", rekne.

Onda sam ja prtlj'o oko česme i nisam je popravio. Onda je ona prtljala oko česme pa je i popravila. A ja sam rek'o da sad kad je česma popravljena, mogu u Odron. Tamo sam zatekao Muteta kako pametuje o zakonima koji su kao paučina kroz koju prolaze velike muhe, a u koju se fataju male.

"Mora da te reva opet ćopila u tramvaju bez karte!?", rekne Mica.

Mute rekne da jes ga ćopila reva, al' da u vlastima ima većih bandita i kriminalaca od Zijada Turkovića koje revizori ne mogu uhvatit u tramvaju jer se tak'i i ne vozaju Grasom. Onda Mica rekne da dosta je gluposti pa je upalila ekran. Bila neka holivudska serija.

 "A znate l' što se u Hollywoodu ne baca đubre?", pit'o je Mido.

Mi smo slegli ramenima, a Mido je rek'o da u Hollywoodu se ne baca đubre jer od njega prave seriju. Tu ja reknem da jes vidio što je kapitalizam, a Mica da nije primijetila hajfiše ispred zgrade državnih institucija.

"To ti je zato što je smeće unutra, u zgradi!", reknem ja.

Onda je u Odron unin'o Stevo Srbin s petog. Sjeo je za drugi hastal, a mi smo namjerno okrenuli mu leđa i počeli priču o agresiji na BiH jer Stevo je '91. otiš'o na vikend, a vratio se poslije pet godina. Plus mu je sin iš'o na tri godine u hapsanu zbog zločina nad čovječanstvom. Stevo je pit'o a jesmo l' slušali Theodora Merona, precjednika Suda u Haagu? Mido je rek'o da nismo i da jeb'o ga Meron jer ko i Sud BiH pušta zločince na slobodu. Nije se zaustavio, nego je prič'o da Srbi su veliki ratnici jer u rukama drže pola Srbije, da Srbi su tolk'o dobri da ih na hljeb možeš namazat, samo ih malo jače treba pritisnut nožem. Plus je dod'o da su Srebrenica i Tomašica njihovo životno djelo.

Sad je Stevo nama okren'o leđa pa je Milica pitala a što nam je okren'o leđa? Stevo rekne da nam je pokaz'o leđa u znak žrtava i R.I.P-a.

Al' Milica je onda pitala a šta je R.I.P.?

 "Počivajte u miru!", rekne Stevo.

Bibiaj

Pričali smo o tome šta muškarci, kao viša bića, cijene kod nižih bića. To jes' žena. Ljepotu il' inteligenciju?! Naravski da smo glasali za ljepotu. Jer, što bi Mute rek'o, na svijetu ima više glupih nego slijepih. Potom je Mido stidljivo rek'o da razmišlja o tome da u kuću privede još jednu ženu. Jedna bi mu bila za kreveta, za pokazivat i za po izać, a druga za po kući i kuhinji.

Al' da mu se supruga opire. Ja reknem da šta se ima opirat kad Midi vjera dozvoljava čet'ri, kamoli dvije žene?! Mute je jednako vrtio glavom. Rek'o da dvije se škorpije bolje prilagode u istoj rupi, nego dvije žene u istoj kući. Pa preporučio Midi da batali radnju jer bi mog'o najebat. Mica je, kako i dolikuje nižem biću, nijedne. Kad smo je išaretom pitali za stav, rekla je:

"Oni koji o ženama vazda dobro govore, ne poznaju ih dovoljno. Oni koji o njima samo loše govore, ne poznaju ih nikako!".

Tako da smo sad mi nijedne! Mica je, kad je već dobila riječ, rekla da pametna žena (zar ima takve, pitali smo se nas tri išaretom?!) postupa s muškarcem k'o kovač s gvožđem.

"Eki to!", rekne Mute.

"Eki, ne eki, pametna žena prvo dobro zagrije muškarca, pa ga onda, po svom ukusu, oblikuje!"

Nas tri smo opet nijedne jer smo, ima ako nema i više, oblikovani. Onda je priš'o konobar Odrona, rek'o da nema 'nako sjedit. Tako da smo se gibali, a Mido je pit'o đe ćemo sad? Mute rekne da kokuz niđe nije prispio, a Mica da idemo u Bibiaj. Šetat, razgledat i tako to. Kad smo ušli, Bibiaj pun k'o šipak. Svijeta roz i mašer. Ne vidiš one pokretne stepenice od naroda. I u radnjama gužva.

"Jebote!", iznenađeno će Mido. "Sve se siromašno i sve se nema, a vidi kesa u ruci!".

"Sve je to zahvaljujuć dijaspori. Ona dotira ovdašnju kokuznu familiju!", objasni Mica.

Onda smo nas tri jebali sami sebi sve po spisku jer kakvi smo mi to ljudi pa da nikog u dijaspori nemamo? A Mica rekne da ako već nemamo nikog u svijetu, barem imamo mirnu savjest jer smo branili domovinu i krvarili i ostajali bez dijelova tijela i da smo izborili se za mir, jednakost i toleranciju. Potom smo iz Bibiaja vraćali se pored Ohaera. Sipilo je. Kad smo prošli pored onih šatora ljudi i djece iz Konjević- Polja, Mido je rek'o:

"E, u pizdu smo se materinu izborili! Evo nam djeca u rođenoj zemlji ni maternji jezik, kamoli grupu nacionalnih predmeta, ne mogu učit!".

Tu Mute rekne da stvari idu nabolje jer je precjednik Izetbegović posl'o grede pa da ovi iz Konjević-Polja ne moraju na zemlji spavat. Ja reknem da baš se pretrg'o, a Mica da ko jebe precjednika ako je to sve što može napraviti za svoj narod. Mute nas naruži, rekne da je precjednik učinio sve što je u njegovoj moći.

"Kad god precjednik učini sve što je u njegovoj moći, spoznaš kol'ko je njegova nemoć uočljiva!", rekne Mido.

Depresija

U mojoj se zgradi gomila biološko oružje. Nema podruma bez bar jedne kace kiselog kupusa koja razorno djeluje. A i supruga prijeti hladnim oružjem. Pozvala je svoju mater da nas posjeti. Teško meni. Al' ponekad se lijepo osjećam. To je onda kad ne mislim kako mi je. Kad, recimo, odem s Mutetom u sporcku kladionicu pa on ispuni tiket. I kaže: "Pomozi, Bože!".

Reknu to i drugi kladioničari pa meni na um padne da bi sporcke kladionice, kad se već u njima tol'ko moli Bogu, trebalo proglasiti vjerskim objektima. Al' nejse. Jutros sam se probudio u pravcu kazaljke na satu. Provirio kroz prozor i vidio da magla se diže. Kasnije i supruga ustala. Ja sam je pit'o a zna l' koja je razlika između magle i nje? Protegnula se, slegnula ramenima, rekla da pojma ne zna pa sam objasnio da magla se diže prijepodne, a ona poslijepodne.

"A, znaš li, pametnjakoviću, kako to da živimo sve dulje, a vremena imamo sve manje?!", pitala je ona.

Reknem da ne znam i upalim radion. Na radionu se pričalo o demokratiji. Plus je program iš'o uživo, pa se moglo uživo i telefonirat. Prvo je nazvala neka teta, zamolila voditelja da opiše demokratiju. Ovaj opis'o, a teta rekla u program:

"E, nema kod nas toga u kući. Muž ne da!".

Onda sam ja nazv'o, rek'o da na kraju demokrackih procesa sve je isto k'o na početku jer ne zna narod šta ga je snašlo. Nakon mene, u eter je upala opet ona teta. Rekla da jeb'la nas demokratija, nego da pričamo o lopovima na vlasti, korupciji i tako to. Radion je prist'o pa je nast'o lom. Zvali ljudi, jebavali vlastima sve po spisku. Meni bilo žao, osjetim potrebu da oponiram pa nazovem radion.

"Jebem li ga!", reknem. "Političari koji su krali pametno, sada lijepo žive. Time su dokazali da pamet i ljepota idu zajedno!", reknem i zamolim radion da pusti mi pjesmu Haljinica boje lila, u rudara krvave su ruke. Bi tako, pa smo supruga i ja na miru srkali i slušali. Onda je ona rekla da fino lijepo odem na pijacu, kupim kupusa jer i ona će kiseliti da ne zaostajemo u biološkom ratu. Da mi pare, ja pravac u Odron. Tamo zateknem atmosferu: Mute čita novine, Mido šibicom čisti nokte, a Mice niđe.

"Jebote!", rekne Mute.

Pogledamo ga da šta mu je, a on rekne da upravo je pročit'o kako je ministar za boračka pitanja većeg entiteta '04. potpis' o da autonomašima treba dat ista prava k'o braniteljima Bosne, a sada se sjetio da su izdajnici. Mido mu rekne da je sukob inteligencije i vlasti uočljiv i kod većine naših ministara, a ja sam pit'o a đe Mica? Rekli su da maznula je nekog tipa pa je, beli, s njim na sastanku. Ne prođe dugo, eto i Mice u Odron. Nikakva.

"Je l' to prop'o ljubavni sastanak?", pitao sam.

"Jes!", rekne ona. "Nije bilo kvoruma!".

Biva, nije zagondžija doš'o na sastanak. Onda je Mute opet rek'o "jebote" pa objasnio da sad je pročit'o kako su se iz Praga vratili lideri. Automacki smo pali u depresiju, a Mido je rek'o da koji će se klinac vraćat, k'o da mi ne možemo bez njih.

"Ne mogu oni bez nas!", rekne Mute. Plus je dod'o da to što se oni vraćaju jes briga, al' da briga treba da nas vodi u akciju, a ne u depresiju. I naruči pive. Al' tu sam ja već mor'o na pijacu. Po kupus. Kad sam se vratio kući, supruga je pitala ima l' zime?

"Ima! Al' zima, bona, k'o i žena, ima dobre i loše strane. Dobre joj se strane vide, a loše osjećaju!".

Točak istorijeOtišli mi u Pionirsku dolinu. U Zoološki vrt. Mido je provocir'o majmune pa smo mu rekli nemoj, bolan, Mido, provocirat majmune, nije ti ovo skupština. Prest'o je provocirat. Majmuni su odahnuli, a mi otišli vidjet ostale primate, papkare, pernate životinje i lava. Njega Mido nije provocir'o. Nakon toga, pristavili smo se na kafu. Tu je Mute počeo priču o djeci iz Konjević-Polja čiji su roditelji montirali šatore pred ohaerom jer im djeca ne mogu učit maternji u eresu.

"Jebe se ohaeru za roditelje, djecu i maternji jezik. Ni prstom ne mrdaju! A nekad je ohaer bio jaka institucija i u to smo doba bili protektorat!", rekne Mica.

"I zoološki je vrt na neki način protektorat, al' majmune ne maltretiraju izborima", rekne Mute.

Onda smo srali o tome kako lideri u Bošnjaka treba da se ujedine oko interesa, a mi, to jes' narod, stanemo, onako goli i bosi, iza njih.

"Jes', vala, trebamo stati iza lidera. Bolje je za nas da im nismo na vidiku", reknem ja tek toliko.

Kad smo posrkali kafu, dali smo se u promet. I došetali do Muzeja revolucije, ako se to tako još zove. Čim je vidio muzej, Mido se udario po čiverici i rek'o a u vražju mater! Pitali smo je l' to zaboravio novčanik? Rekne da nije, al' da čim je vidio muzej, sjetio se da je 25. ovog Dan državnosti BiH. Mi smo rekli super, al' da jebeš Dan državnosti 'vako invalidne države.

"Kakva je da je, naša je!", rekne Mido i doda da treba to proslavit.

Mute ga je odma' doček'o i pit'o a kako će Dan državnosti proslavit šes' hiljada građana koji se hrane na kazanu, pola miliona nezaposlenih i tako dalje. Mido je rek'o da slaviće kako umiju. A ako već ne mogu, nek' gledaju kako Dan državnosti na televiziji slavi ko ima i hoće. Onda je Mica pitala a da šta je to i otkud nama Dan državnosti. Mido je rek'o da su 25. novembra

'43. partizani u Mrkonjić-Gradu udarili temelje BiH kao ravnopravne republike u eks-Jugoslaviji. S granicama koje datiraju iz srednjovjekovne Bosne.

"E, svaka čast partizanima!", rekne Mica.

Mi nismo rekli svaka čast partizanima, pa je Mica pitala a što? Mute rekne da babo mu je bio u ustašama, a Mido da njegov je bio u četnicima. Jer zavedeni su. Tu Mica rekne da nema to nikak'e veze jer su četnici i ustaše sposobni ljudi. Njih dva su rekla eki to, a ja tražio objašnjenje.

"Pa na kraju Drugog svjeckog rata četnici i ustaše su većinom završili u partizanima i komunistima", rekne ona i doda da zato se raspala Juga iako to američka demokratija nije htjela.

"Bogme! Čisto sumnjam!", reknem ja. "Američka je demokratija jedinstvena u svijetu. Oni su vazda za mirno rješenje sukoba koji su izazvali".

Tako smo stigli i do Odrona. Zatekli konobara kako u lavabou pere ratnu zastavu BiH. Kad ju je opr'o, počeo je spominjat bosanske kraljeve Tvrtka Prvog i Drugog, kralja Dabišu, pa precjednike SRBiH Vojislava Kecmanovića Đedu, Đuru Pucara, Milanka Renovicu i Munira Mesihovića, pa precjednike BiH Aliju Izetbegovića, Živka Radišića, Antu Jelavića, Dragana Čovića, Bakira Izetbegovića i tome slično. Kad je završio, rekne da vidimo l' kako se točak istorije okreće.

"Vidimo!", rekne Mute. "Meš'čini da nama taj točak istorije služi za oštrenje noževa".

PečurkeMislite da se meni svako jutro diže?! Bogme, nije tako! Evo, jutros mi se nije dizalo. Toplo u krevetu, radijatori ledenica. Al' iz kuhinje miris kafe. Što znači da supruga ustala je i srče. To me i diglo. Dižući se, pit'o sam ima l', ženo, findžan i za mene?

"Skokni pa lokni!", rekne ona.

Skokn'o sam, zagrlio je i pjevušio a čije je ono djevojče što 'no rano rani na vodu, što 'no nanule joj čine ripa, rapa, rap, dukati joj zveče cinga, canga, cang? Ona je rekla je l' to ustala tegoba moja mala i haj' srči. Srk'o sam. Onda je ona upalila radion. Unutra je bila emisija o feminizmu.

"Šta misliš o tom pokretu, feministkinjama?", pitala je.

Reknem kako je feminizam pokret ružnih žena, da suvišan je. Jer žene nikad nisu tako jake kao onaj put kada su naoružane vlastitim slabostima. Njoj se nije dopao odgovor pa sam za kaznu mor'o u granap po hljeb. Koračajući ka granapu, mislio sam o tome kako sve su žene iste, al' ima i gorih. Helem, pred granapom sam zatekao Muteta i Midu. Pomislim, mora da su

slušali radion i emisiju o feminizmu pa i njih žene po kazni poslale po hljeb, a pitam đe ste i kako ste? Mute rekne da šta me briga kako je, a Mido da u sukobu je interesa.

"Eki to! Kako ti možeš bit u sukobu interesa?", zanimalo me.

"Fino!", rekne on. "Gladan sam, a nešto bih i poj'o!".

Tu ja uđem u granap, kupim njima po pivu, a svima po sendvič. Žvanjamo mi, žvanjamo, kad eto nam Mice. I ona sišla po hljeb. Pita, kak'o je stanje?

"Jebem li ga! Stanje je katastrofalno, uprkos određenim manjkavostima!", rekne Mute.

Mica ispriča da isključili su joj struju jer nije plaćala. Al' našla je alternativni izvor energije. To jes', krala je struju komšiji. Komšija pozv'o policiju, policija Elektrodistribuciju pa su radile makaze. Mido je pit'o a što nije podmitila policajca, a Mica rekne da čula je kako policija ne prima mito.

"To je tačno!", rekne Mido. "Al' nije im mrsko kad ih počastiš!".

Nastavimo žvanjat, kad iz granapa izađe gazda. Usplahiren jebote. Kaže, na Crnom vrhu, kod Tešnja, pronađene 652 granate. Našli ih mještani koji su bili u berbi pečurki. Mica rekne da sigurno su granate bošnjačke. Jer skontali su Bošnjaci da država se u Briselu rasprodaje pa je valja branit. Plus Bošnjaci, rekla je, nemaju svoju vojsku, nego neku modernu, malu i bezopasnu, pravljenu po standardima NATO-a. Pa nek' se, pomislili su Bošnjaci, zaključi Mica, nađe koja granata.

"Vallahi, ako su bošnjačke, neka granata! Jer neprijatelji Bošnjaka nikad ne spavaju!", rekne Mute.

"Jes', gleda nas neprijatelj i uživa!", reknem ja.

Istina, čudili smo se da granate su pronašli mještani koji su bili u berbi pečurki. Kad je Mica otišla, nas tri Bošnjaka smo zaključili kako mora da je pos'o s pečurkama unosan i da ćemo se dati u taj biznis. Čim nabavimo materijal za atomsku bombu.