Autoportret - Duško M. Petrović

_____________Autoportret satiri~ara_____________

Du{ko M. Petrovi}

Ro|en sam 1948. godine u Previji, Ribnik, BiH. [kolovao sam se u Drvaru i u Beogradu. Liriku i satiru objavljivao sam u svim zna~ajnijim ~asopisima i listovima srpskog jezika, a ne{to lirike i satire prevedeno mi je i na jezike drugih naroda.

Od knjiga koje sam objavio, humoristi~no-satiri~noj familiji pripadaju: Oda koja hoda - satiri~na poezija (Zadruga pisaca, Beograd, 1971); Brod plovi, mi{evi beè - satiri~na proza (ICS, Beograd 1972); Slikovnica za odrasle - aforizmi sa karikaturama Mi}e Miloradovi}a (Novo

delo, Beograd, 1987); Kula od ~lanskih karata - satiri~na poezija (Rad, Beograd, 1990); Kozerija nostra - podzemlje nebeske Srbije - kozerije (Javnost, Srpsko

Sarajevo, 1995); [ampanjac u tetrapaku - satiri~na poezija (O{i{ani je`, Beograd, 1996), drugo

izdanje, s predgovorom Dragana Laki}evi}a (Zadu`bina "Petar Ko~i}", Banja Luka, 1997);

Zvi`duk u pola osam - satiri~ne vesti (Demokratija, Beograd, 1997); Gde |avo spava - satiri~ne vesti, drugi deo (Demokratija, Beograd, 1997); Zvu~ni zid – svakodnevnik (Oslobo|enje, Srpsko Sarajevo, 1999); \avole, Bog t’ ubio - satiri~ne poeme (îgoja {tampa, Beograd, 2002); Na vr’ brda vrh dràvni mrda - satiri~na poezija (Knjièvni atelje, Banja Luka

- Beograd, 2004); Je li ikog stid? - stare i nove satire; izbor i predgovor Predrag Lazarevi}

(Zavod za ud`benike i nastavna sredstva, Isto~no Sarajevo, 2005). Radujem se {to me ima i u Antologiji savremene srpske satiri~ne pri~e (M. Vitezovi}, Beograd, 1979), u antologiji jugoslovenskog aforizma Ta pametne (@. Petan, Ljubljana, 1983), u "antologiji" Bela knjiga (zbornik nepodobnih ljudi i ideja po mi{ljenju Ideolo{ke komisije CK SK Hrvatske, Zagreb, 1984), u antologiji Nova srpska satira (M. Pajovi}, Beograd, 1987), u antologiji Novi srpski aforizam (M. Dor, Grac-Be~-Keln, 1988), u Jeèvoj ~itanci (D. Laki}evi} - N. Rudi}, Beograd, 1990), u antologiji Vrag i {ala - pola stole}a srpskog aforizma (V. Teofilovi}, Beograd, 2000). Najvi{e i najradosnije sam pisao za Je` odnosno O{i{ani je` (1968–2002), koji sam i ure|ivao (kao urednik teksta od 1980. do 1990. i kao glavni urednik od 1991. do 1995), a radosno sam pisao i za rubriku Satirikon u “Politici” osamdesetih godina pro{log veka, zatim kolumnu Svakodnevnik u “Oslobo|enju” (Srpsko Sarajevo, 1998-2002), kao i kolumna Iz o{trog ugla koju sada (od juna 2005) pi{em u “Glasu Srpske” (Banja Luka).

Prvo samostalno knjièvno ve~e (naravno, satire) imao sam u beogradskom Domu omladine 13. novembra 1970.godine; naslov: Zmijama je vreme da ujedaju (po stihu iz kasnije knjige lirike Na tri konaka odavde), gosti: Rada \uri~in, Desa Gli{i} i Milovan Vitezovi}; za klavirom Boris Bizeti}.

Od svega {to sam pisao za radio i televiziju, pamtim: Pono}ni tip-top kabare,

Radio Beograd (1970-1973), urednik Dragan Aleksi}; Studio B, i radio i tv, vi{e puta i na vi{e na~ina, ali uvek u uredni{tvu Milorada Roganovi}a (1990-2004) i tv seriju petominutnih emisija Gun|am po ku}ama; glumica Maja Kolundìja, TV Republike Srpske (Banja Luka, 2005).

Napisao sam i scenario za satiri~ni kabare Novi Sad ili nikad - po svojim i tekstovima Radivoja Boji~i}a, Milovana Vrìne, Aleka Marjana i Milenka Pajovi}a; muzika: Miroljub Aran|elovi} Rasinski; reìja: Radoslav Zlatan Dori}; Srpsko narodno pozori{te, Novi Sad, 1989.

Komediju Bra}o i sestre (satiri~na pastorala) objavila mi je “Etna”, elektronski ~asopis za satiru, u leto 2006. Priznajem da sam napisao i: O signalizmu, ili o pesni~koj nemo}i, uzgred > esej-polemika povodom tre}e izlo`be signalizma (v.“Politika”, 24. jula 1975). Srpska satiri~na knjièvnost > uvodna re~ na jubilarnom, dvadesetom "Novogodi{njem satirikonu" u Zadu`bini Ilije M. Kolarca, 29. 12. 2000. (v."Politika", Boì}ni dodatak, 6. januar 2001. godine). Savremeni srpski aforizam > re~ na Okruglom stolu o srpskom aforizmu, Pljevlja, jun 2002. (v. ~asopis “Krajina”, br. 6, Banja Luka, prolje}e 2003). Dug Davidu [trpcu (Petar Ko~i} - uzor knjièvnom i politi~kom uverenju) > re~ na uru~enju "Ko~i}eve nagrade", Banja Luka, Banski dvor 24. avgusta 2002 (v. “Politika”, dodatak “Kultura–umetnost–nauka” III, 31. 8. 2002). Na{e vuzlaste demokratije (po ponovnom ~itanju tri Ko~i}eva pisma iz Crne ku}e) > esej, v. revija “Zmijanje”, str. 34, Banja Luka, avgust 2006. Poùrio sam da budem prvi koji }e sa~initi antologiju satiri~nog aforizma Republike Srpske: Led je probijen! Uska~ite. (Bina, Banja Luka, 2005).

Nije da ba{ nemam knjièvnih nagrada, pre }e biti da ih imam i previ{e; prva mi je Nagrada UNESKO za satiri~nu poeziju (Beograd, 1971), a najve}a Ko~i}eva nagrada (Banja Luka, 2002).

Dobitnik sam i nagrade Dimitrije Davidovi} za ure|ivanje ~asopisa “O{i{ani je`” (Beograd, 1992). Kao mlad, osnovao sam i ure|ivao studentski ~asopis za humor i satiru Stradija, Beograd, 1971-1972, izdava~: Savez studenata Beograda. Stradija je vi{e puta zabranjivana, a posle zabrane 13. broja i presude (sudija Lj. Radovi}) da se svi primerci spale, Univerzitetski odbor SSB je raspustio redakciju i ukinuo ~asopis. Kao mnogo manje mlad, osnovao sam i ure|ujem ~asopis Otad`bina, glasilo Srba iz Srbije, Srpske, Crne Gore i rasejanja (od 2002) i ~asopis @aoka, srpski satiri~ni godi{njak (od 2003).

@ivim u Beogradu i u Banja Luci kao slobodan (sve slobodniji?) umetnik.

<> Osamdesetih godina pro{log veka zapisao sam i (opet radosno!?) objavio:

Lirsko u poeziji nije samo protivteà satiri, nego i neophodan li~ni zalog u borbi za istinu, slobodu i pravdu. Lirika je su{tina pesnikovog bi}a, a satira opredeljenje; lirika je podsvest, a satira svest i tek zajedno ~ine pesmu. [to se poezije ti~e, verovatno }u jo{ dugo (ako ne i zauvek) ostati pri definiciji: Poezija je kad ume{ lepo da kaè{ - ako ima{ {ta, ali ne verujem da }u se

skoro manuti mudrosanja o politici i satiri, kao u ova dva primera iz razgovora za novine povodom knjige Na vr’ brda vrh dràvni mrda: Promena vlasti nije donela i promenu svesti; ~ak ni na jednom nivou. I ova vlast se pona{a kao da ona bira narod, a ne narod nju. Moglo bi se ~ak kazati da se jednoumlje razmnoìlo i da, umesto onog jednog (uàsnog, tesnog), sada imamo onoliko jednoumlja koliko imamo stranaka i partija, pa je svaka koalicija osu|ena da bude samo prost zbir manje-vi{e sli~nih jednoumnih organizacija, grupa... Ni jedna satira nikad i nigde nije sru{ila ni jednog tiranina i ni jednu vlast, ni nedemokratsku, ni demokratsku; satira deluje na svest, zna~i sporo, novinska satira deluje na kra}e, a knjièvna na duè staze. Satira je bomba s odgo|enim dejstvom. (“Danas”, 17.11.2004)

Srbi su nesre}an narod, imaju dobru satiru, mo`da najbolju. Sre}ni narodi nemaju ni ovako dobre satire, ni ovako dobrih satiri~ara, ali ne zato {to niko njihov ne bi umeo da ovako èstoko, beskompromisno satiri{e osionu, bahatu vlast, nego zato {to ovakve vlasti i ovakve korupcije, plja~ke i otima~nine nigde na svetu nema. Ovo je raj za satiri~are. Ova zemlja samo aforisti~ara ima vi{e nego {to iole normalni narodi imaju tesara ili armira~a, a da i ne govorim o klavir{timerima i lift-majstorima. Natalitet nam je u drasti~nom opadanju, drasti~niji je samo porast satiri~ara, porast broja gnevnih, unesre}enih gra|ana kojima je sve prekipelo i koji jedini odu{ak nalaze u pisanju protiv nepo{tene i nesposobne vlasti. Pi{em satire, evo, vi{e od 35 godina i jo{ se nisam odu{cima namirio! (“Politika”, 4.1.2005)

<> Znam da bi svaki drugi bio bolji (da ne re|am i prikladnije prideve), ali moj izbor iz onog ~ime sam se do ovog trena hvalio je, evo, ovo:

Vetrometina Poludela Kugla, svaki dan sve vi{e, polove skuplja, stomak da pro{iri. Na Kugli se zemlja Vetrometina nji{e - Vetrometinom vladaju vetropiri! Kugli stomak nezaustavivo raste, maloj zemlji kostur iz Evrope viri, gladne joj u Evropu odlaze laste - Vetrometinom vladaju vetropiri! Dok pupak Kugli puca na ekvatoru, meridijani Evropi odmerili; Vetrometinom uporednici oru - Vetrometinom vladaju vetropiri! Vetrometina svega od svakog ima, demokratija li se premalo {iri, izvetri}e li zemlja Vetrometina - Vetrometinom vladaju vetropiri! (1968)

Odjeci EPOHA-ha-ha-ha... MINISTARSTVO-vo-vo-vo... REVOLUCIJA-ja-ja-ja... GENERALI-ali-ali-ali... RADITI-ti-ti-ti... MINISTAR-star-star-star... NEMIR-mir-mir-mir... EPOHA-ha-ha-ha… (1968)

--------------------(Iz knjige “Oda koja hoda”, 1971) ------------------

Gospodin, brod i zidovi

1. - Koliko ih ima?

- Mnogo ih ima, gospodine Iber Halt. - Jesu li progutali? - Da, gospodine Iber Halt, progutali su. - Svi?! - Da. Svi su progutali, gospodine Iber Halt. - Jeste li sigurni da je gutanje uspelo? - Siguran sam, gospodine Iber Halt. - Koliko je vremena potrebno da bi pilula po~ela da deluje? - Sat vremena, gospodine Iber Halt. - Da li je taj sat ve} pro{ao? - Pro{ao je, gospodine Iber Halt. - I sigurni ste da su ve} po~ele da deluju? - Mislite na pilule, gospodine Iber Halt? - Da, Mizerijo, na pilule mislim! - Za pilule sam potpuno siguran, gospodine Iber Halt.

- Kako pilula deluje na ~oveka? Mislim, na fizi~ki i psihi~ki normalnu osobu? - Kao prvo, gospodine Iber Halt, pilula smanjuje sposobnost zdravog rasu|ivanja. Drugo, osoba koja je progutala pilulu vrlo lako prihvata tu|e mi{ljenje; {to }e re}i, slepo veruje u sve {to joj se govori... - U redu, Mizerijo, Odmah okupite sve koji su progutali; odrà}u govor i kandidovati se. îm ja zavr{im, neka se pre|e na glasanje. - Razumem, gospodine Iber Halt. - Mizerijo, jo{ jednom vas pitam: jeste li ba{ sto odsto sigurni u uspeh va{e pilule? - Siguran sam, gospodine Iber Halt. A, vi i ina~e nemate razloga za zabrinutost, va{e ime je jedino koje se nalazi na glasa~kom listi}u... - I, naravno, pazite da glasanje bude {to je mogu}e demokrati~nije! - Pa svakako, gospodine Iber Halt!

(1970)

2.

- Kako ste spavali? - Dobro sam spavao, gospodine. - Jeste li sanjali ne{to? - Sanjao sam, gospodine. - [ta? - Sanjao sam san, gospodine. - Kakav san, mornaru? - ûdan san, gospodine? - ûdan?! - Da, gospodine. ûdan. - ûdan san!? - ûdan, gospodine. - Imali ste sre}u. - Ne razumem, gospodine. - Spavali ste, mornaru! - Jesam. - Ja vam zavidim. - Hvala, gospodine.

- Po|ite na posao, mornaru. - Video sam mi{a, kapetane. - U snu? - Na brodu, kapetane. - Videli ste mi{a u snu, mornaru!? - Na brodu, kapetane. - Mo`da vam se u~inilo, mornaru? - Potpuno sam siguran, kapetane. - @ivog? - @ivog, kapetane. - Mi{a? - Sko~io je u vodu, kapetane. Jedan, a posle i ostali. - Ho}ete da kaète da su mi{evi napustili brod? - Upravo to, kapetane. - I, {ta ste uradili. - Ni{ta, kapetane. - Spavali ste, mornaru! - Jesam, kapetane. - Spavali ste, umesto da ste ih lovili… Trebalo je da ih zadrìte, mornaru! Mi{evi moraju ostati na brodu! Moraju!... Spavali ste, umesto da ste ih lovili!? Za mi{evima, mornaru! (1970)

3. Sve zidove sazidao je ~ovek. Sebi ili nekom drugom. Neke zidove je podigao samo da bi se sakrio od - ~oveka. Me|u takvim zidovima, u potpunom miru porodi~ne sre}e , nastalo je ono ~uveno ~ovekovo: Home, sweet home! Me|u zidovima je doma}instvo, ministarstvo, tuìla{tvo, klanica, praonica, sudnica, kafana, apsana, kuglana, porodili{te, mrestili{te, gubili{te… Me|u zidovima je, dakle, ~ovek ili opet - zid.

Ja (slovoslaga~u): To je sve. Zaklju~ak napi{i sam. Slovosaga~ (meni): Nema ni jednog zida koji je sazidan samo zbog slike na

njemu, a svakog dana je sve vi{e zidova na kojima se samo ta slika nalazi! (1971)

-----------------(Iz knjige “Brod plovi, misevi beè”, 1972) -----------------

Zvoni! Lupanje ne radi.

Ima ne{to trulo u dràvi - danaske! .

Dolaze politi~ki potkovani. ûjem topot. .

Murta ve} uzjahao, a Kurta nikako da sja{i. .

Led je probijen. Uska~ite. .

Va{e Veli~anstvo, svi|a li Vam se ova istorijska istina ili èlite da Vam pripremimo novu?

. [to je ljubav prema vladaru dublja, to je narodu teè da ispliva.

. [to skuplji ìvot, to jeftiniji ~ovek.

. Otvaraju se i `biro-ra~uni.

. ôvek je dru{tveno bi}e bolje.

. Svi za jednog, jedan }e svima.

. Od {ale glava ne boli, naro~ito ako {ala nije uspela.

. Molba sekretaru unutra{njih poslova: Molim vas da mi u {to

skorije vreme promenite prislu{kiva~a. Ovog sam ve} ubedio. .

Svi smo mi na istoj liniji, samo su nam smerovi razli~iti. .

Imamo odli~an prosek: svaki peti nam je nepismen, ali zato svaki ~etvrti veruje da je knjièvnik.

. Hleb je poskupeo, igre su sve jeftinije.

. Koliko gluposti stane u njega, nije tv ekran ba{ tako ni mali.

. Krivac je uhva}en na delu! Knjièvnom.

. Idu}i stalno niz dlaku, spali ste na najniè grane.

. Ne dirajte moje krugove! Vrtite se u svojim.

. Ako je sunce na Zapadu, senka pada na Istok. I obrnuto.

. Usijane glave trebalo bi dràti {to dalje od bojevih!

. Golub mira honorarno radi kao golub pismono{a. Raznosi

protestne note.

. Ne traì dlaku u jajetu, ako je ima{ na jeziku.

. Politi~ki daltonizam ra|a neprijatelje svih boja!

. Pa i nije sve tako crno, kao {to se krije!

. Politi~ka prostitucija: napla}ivati ljubav prema otad`bini.

. Najve}e pronevere prave provereni.

. Istraga je pokazala da se sve moè sakriti.

. Ostavka: Kad ve} moram, uradi}u to dobrovoljno!

. Sloboda je privilegija samo za zatvorenika.

. Slobodnoj zemlji najteè je osloboditi se oslobodilaca!

. Ako ih je mnogo na vrhu, zna~i da je vrh - zatupljen!

. Za{tita ~ovekove sredine: Ne ostavljajte |ubre tako visoko!

(1968-1986)

----------------- (Iz knjige “Slikovnica za odrasle”, 1987) ---------------

Pansion Dedu solunca utopio je u viskiju, a oca, partizanskog komesara, u francuskom konjaku. Bili smo kod njega na konaku nas trojica - studenti iz Bosne. Te godine, posne, muvali smo se po Zapadu, auto-stopom;

on nam je lovu davao na zajam, a pri~e o precima, slavnim, o junacima i mecima - gratis. Sanjao je da se {epuri selom Crni \or|e u odelu belom... Kako se oduìti junaku, koji nije poginuo na megdanu ili od sekire na mlinskom jazu, nego na pe{a~kom prelazu - beè}i od socijalizma? (1976)

Drugar Milan Vje{tica, moj drugar iz Drvara, heroj socijalisti~ke Jugoslavije, ostao bez para i zapalio i Nema~ku. [ta je Nema~ka radila od svojih heroja, kad mora da uvozi na{e? Izgleda da je ipak onaj perverzni manijak dobio rat, jer - na{i rade tamo, a njegovi se odmaraju ovamo, na plavom Jadranu, moj Milane, jabuko sa grane. (1978)

Svadba Jovan Mla|enov, bizgov, upitao curu iz susednog sela: - Dira li te ko? - Taj se ne}e glave nanosati - reko{e. Bolje no` u svadbenom kola~u, nego pod rebrima ili grlom. Igrali smo na svadbi Jovanovoj i nazdravljali bratstvu i jedinstvu!

Tri dana i tri no}i veselila se sva ~ar{ija. Munevera ima sedmoricu bra}e, sve ljutih handàrlija. (1979)

Tetkovina Kad je tetak oti{ao u Nema~ku, tetka je izdala sobu, a komunisti dràvu. Tetak se nikad nije vratio. Tetka je zaradila ne{to para, a komunisti vi{e nemaju {ta da ru{e; dràvu su zaduìli do gu{e. (1982)

Bra}a Jo{ pre rata brat je brata prevario iz inata, a zbog onih silnih me|a brat je brata - iza le|a. U ratu je tek brat brata dovodio do dèlata. Posle rata brat bratoka uzeo je za svedoka. Sad ponovo bratko brata sa~ekuje iza vrata, pa kad vidim ko su bra}a - kako da im budem }a}a?! (198?)

----------------- (Iz knjige “Kula od ~lanskih karata”, 1990) ------------------

Kneèva ve~era danas Kad bi ne{to bilo para da se i danas takva ve~era organizuje, a nije da nije potreba, ne zna se kako bi koji Srbin na zdravicu Lazarevu odgovorio, ali je sigurno

da bi, danas i ovde, i ovakvih odgovora bilo: - Ko, je l' ja?! - E, da si ju~e, ~estiti kneè! - Sa~ekaj jo{ malo, pa }emo posle svi. - \e mene na|e!? - Krenite vi, eto mene; samo {to ne letim! - [to me ne pozva ljetos, dok sam dangubio, nego ba{ sad kad ne znam {ta }u prije!? - A koliko bi to trajalo? - Je l' moè honorarno? - êknider malo da zapalim cigar. - A ima{ li nekog da mi ponese pu{ku? - Moram u nedelju na svadbu... - Mali mi ima keca iz poznavanja prirode i dru{tva. - Zar sad kad sam unapre|en?! - Mora' bi neko i o|e da ostane! - Lazo, burazeru, odrali me na pokeru, pa bi' prob'o ve~eras da se izvadim. - A moj simpozijum? - ûo sam da tamo nemaju ni bazen, a kamoli saunu. - Imam zakazano kod zubara! - Lako je tebi! - Ho}emo li da povedemo i ène ili je to samo mu{ko dru{tvo? - Laki, jebote, pa ja sam rodèni Beogradànin! - Iza{'o mi ~mi~ak. - Zaribala mi getriba. - E, jo{ samo da stavimo kupus i da objesimo meso, pa eto i mene, sokola!

(1991)

Reìmska pa{~ad Kraljevi, carevi, kneèvi, prin~evi, predsednici, premijeri i ostali vladari i prestolonaslednici uvek su, valjda zato {to su uglavnom odvojeni od naroda i retko kad u prilici da pokaù svoje ~ovekoljublje, vrlo spremni na izuzetnu ljubav prema ìvotinjama, a da je pas najbolji ~ovekov prijatelj odavno je jasno ~ak i dvorskim budalama, a kamoli prevejanim vladarima na svim Dedinjima sveta. Istorija je zabeleìla da je, ipak, bilo najvi{e onih vladara koji su gajili i oboàvali pudlice. Poznato je - tako - da su, u vreme gvozdene vladavine Joè Metalca, pudlice bile va`nije verovatno i od najve}eg dela radno mu sposobnog stanovni{tva, pa se i tro{ilo vi{e na njih, nego na to stanovni{tvo. Radno sposobno stanovni{tvo vodili su, preko sindikata i ostalih oblika dru{tvenog zamajavanja, radno nesposobni rukovodioci, a o Brozovim pudlicama brinuli su njegovi najsposobniji generali. Nije svaka budala mogla da bude Titin kerovo|a! Taj odgovorni posao mogao je da radi samo neko ko je zavr{io najvi{e vojne {kole, kako u zemlji tako i u inostranstvu, a bilo je poèljno da Josipov pudli~ar ima i najvi{a vojna i dràvna odlikovanja. Ako je neki general imao sre}u da zavr{i Vest Point ili Akademiju Voro{ilov, mogao je s gotovo stoprocentnom sigurno{}u ra~unati da }e - posle poloàja komandanta armije ili na~elnika general{taba - avanzovati i do najvi{eg poloàja u vojnoj hijerarhiji: kerovo|a vrhovnog komandanta! Tom sre}niku bilo je omogu}eno da svakodnevno veselo tr~kara za Titovim pudlicama, da razdragano i bezbri`no skaku}e za pasjom pame}u... Ali! Moderna vremena traè od modernog vladara da i svoju poslu{nu pa{~ad {koluje, da ih ba{ svestrano obrazuje, jer samo njihova ~istokrvnost ne moè vi{e biti dovoljna garancija da }e ta dùkel~ad odgovoriti na sve zadatke koji se postavljaju pred njih kao pred vladareve najbolje prijatelje. Moderne psine danas (i ovde) poha|aju specijalizovane {kole u kojima, pored toga {to u~e da na mig gazde puze, ma{u repom, ska~u, grizu i ujedaju, moraju da

savladaju i ostale ve{tine neophodne za uspe{nu pasju karijeru. Zahvaljuju}i dobro organizovanim kere}im {kolama i, pre svega, pouzdanom i stru~nom nastavnom osoblju, dana{nji vladar ima: - pse ~uvare ste~enih pozicija; - pse traga~e za vladarevim genijal{tinama i njegovim izuzetnim potezima, koji su (ba{ uvek i ba{ svaki) i od politi~kog i od istorijskog zna~aja, obavezno; - pse laja~e preko plota i preko krive Drine; -pudlad koja znala~ki kev}u po pozori{nim, knjièvnim i novinarskim klubovima, naro~ito; - psine koje kopaju po susednim, bratskim dvori{tima i, naravno, - dùkele koje na sve nas reè (tzv. reìmski psi). Diko moja, kako mi sada nevino i naivno izgledaju one Titove mezimice!

(1993)

------ (Iz knjige “Kozerija nostra, podzemlje Nebeske Srbije”, 1995)------

Na 666-i dan pod sankcijama Danas smo pojeli

Granica Na Drini granica ko po sred srca! - Oru`je neko imate li? - pita. ]utim. Ne vjerujem da se ~ujem: jedan narod u dva krika! - Oru`je neko imate? - opet }e. Gledam. Ne vjerujem da nas vidim: jedan narod na dvje strane! - Oru`je neko?! - viknu. - Imam! - rekoh. - Jezik je moje

jedino oru`je, ali da znate: i kad bi ga i{~upali, ne bi me razoruàli! Na Drini je granica ko po sred srca... Prelazim je i prolazim, {vercujem ljubav - s jedne na drugu stranu. (1994)

maminu zlatnu narukvicu djevoja~ku; posljednje {to smo imali. Od sutra, od doru~ka ve}, hrani}emo se samo inatom, inatom, inatom i prkosom cvijetom kao salatom. (1993)

Niz ulicu vjetar Niz ulicu vjetar {u{ti novinama, i u kaldrmu gledam ispod oka, niz ulicu vjetar, niz ulicu vjetar... Lo{e vijesti sa Istoka. Dok vihor ljubi, dok miluje naprslu, mokru fasadu, stiù vijesti, stiù vijesti: ni{ta bolje na Zapadu. Na Jugu dobili {ugu, a glumica poznata svima

na{la novog ljubavnika, u nekom budu}em ratu – nekog biv{eg ratnika. Poslije vijesti sa Sjevera, kao da se ve} vijek slavi neslavna ljubav u slavnoj glavi... Za priliku ovu, kao i za svaku, nabavili prasi}e i }urke i {ampanjac u tetrapaku! Ne daju pobjednici, silnici,

za proslavu poraza srpskog ni iz boce da se pukne; ni da gukne ne smije onaj {to poraze svoje i pobjede tu|e slavi! Niz ulicu vjetar {u{ti novinama... Ba{ odavde u svijet najgore vijesti idu. Ni trunke ~asti u na{e usrane vlasti! (1996)

----------------- (Iz knjige “[ampanjac u tetrapaku”, 1997) ------------------

Svakodnevnik

Nobelova nagrada za barut!? Beograd (telefonom), 3. decembra 1996. - Prvi op{tinski sud presudio je po tu`bi JUL-a da nije ta~na tvrdnja maloletnog MM da skra}enica JUL zna~i "Jugoslovensko udruènje lopova", jer je u dokaznom postupku jasno dokazano da tu ima i levi~ara. Maloletni MM ka`njen je drugarskom kritikom pred isklju~enje. Crna Trava, 6. decembra. - Na sve~anom takmi~enju poslu{ne pa{~adi, odrànom u ovoj idili~noj, pastoralnoj sredini, prvo mesto i kolajnu bajnu osvojio je nadaleko poznati krvolo~ni julterijer, ute{ne nagrade domogao se jedan obi~an seoski julov, a podsticajne diplome i medalje svetle budu}nosti pripale su leglu "Juli}i i juli}i uveoci". Cetinje, 7. decembra 1996. - Institut za jezik, uho, grlo i nosivost Crnogorske sve~ane akademije nauka i umetni~kog klizanja saop{tilo je danas u podne da je postignut rekord u lingvisti~koj genetici i da }e ubudu}e svako dete ro|eno na prostoru biv{e SFRJ ve} u petoj godini (najdalje) znati ~etiri jezika, srpski i tri strana: hrvatski, bo{nja~ki i crnogorski. Ovim grandioznim uspehom na{i nau~nici }e konkurisati za presti`nu Nobelovu nagradu za barut. Beograd, 3. januara 1997. - Vest BK televizije da je CIA raspisala konkurs za nove {pijune napravila je haos i paniku u republi~kim i saveznim organima vlasti u Beogradu. Niko ne zna ko je, kako i za{to dobio otkaz.

----------------- (Iz knjige “Zvi`duk u pola osam”, 1997) ------------------

Zlo~ina~ki, zlo~ina~kije… Dedinje, 17. februara 1997. - Ovo, naravno, nije najvi{i vrh u Srbiji, ali je ipak stalno u magli. Ina~e, kako druk~ije objasniti ovoliko prodavanje magle?!

Hag, 14. marta. - Ako se nastavi ovaj trend, optuèni za zlo~ine nad Srbima bi}e osu|eni samo zato {to im ti zlo~ini nisu ve}i! Moskva, 31. marta 1997. - Foto vest koja je obi{la svet govori o sukobu demonstranata sa frajerom preru{enim u Lenjina. U Srbiji, kaù, nije tako. Tamo svi koji su za Lenjina, Staljina, Marksa, Tita i ostale Milo{evi}e preru{eni su u: ministre, savetnike, dràvne sekretare i mnogobrojnu rodbinu.

----------------- (Iz knjige “Gde |avo spava”, 1997) ------------------

Kojim jezikom govore mrtvi?

Utorak, 10. novembra 1998. Previja kod Ribnika. Jasik, Rosulje, pa niz put, prema Sani. - Va`no je da si ti meni Srbin, pa nema veze koji si "ac"! - Ac!? - Srbijanac, Bosanac, Hercegovac, Crnogorac...! Petak, 18. decembra. Pri{ti} na koì mora se na vrijeme lije~iti, odmah, dok je jo{ mali. Ako se i zakasni malo, pa ~ak i toliko da obi~an pri{ti} u ozbiljan pri{t naraste, mo`da ni tad jo{ nije kasno, mo`da se jo{ moè lije~iti i ono najgore sprije~iti... Ali, ako se stvar toliko zapusti da obi~an pri{ti} naraste i bude ne samo pri{t na obrazu Srbije, nego ~ak i Pri{tina surova samo se najgorem moè{ nadati. Subota, 13. marta 1999. Sve, u stvari, li~i na dobro znanu sado-mazohisti~ku pri~u. Sadist navali da sa svih strana stiska i pritiska, a plus {to prijeti da }e da bije i da prebije, da bombarduje i da ubije. Mazohisti sve to malo, pa i{te jo{! I{te mazohist jo{ prijetnji i jo{ pritisaka: razli~itih, najrazli~itijih. Sadist onda doda da ne}e on sam da ga bije, da ga li~no i personalno k'o ma~ku prebije, nego }e u tu svrhu, veli, s drugima da se udruì, da se ujedini i usloì, pa }e onda svi zajedno da navale: biti i prebiti, bombardovati i ubiti! - To! To! To ho}u! - usklikuje mazohist nestrpljivo. - A, ne! Ho}u da me moli{. Ho}u da me lijepo zamoli{ da bijem i prebijem, da bombardujem i ubijem! Moè mazohist da ga moli, i moè, i htio bi kad bi vjerovao da bi mu to pomoglo, ali on (ako je bolestan, nije glup) istovremeno odli~no zna da sadist jedva ~eka da ga ovaj ne{to moli, pa da mu on to, onako sadisti~ki, odbije. Zato mazohist (lukavi, prepredeni mazohist) ne}e to, ne}e da moli, nego je u sva zvona udario: pri~a i prepri~ava kako sadist ne smije ni da ga pipne i kako }e on, mazohist, da se brani i odbrani, kako }e da mu sune su~ku i da mu zagargija gargiju - ima sadisti oba oka da ispadnu! I malo mu {to to ovdje, nego se tako i po svijetu razgalamio. Sadist je, opet, svega toga svjestan i svoju igru mirno vodi prema svom zadovoljstvu: mu~i mazohistu raznim konferencijama, vajnim mirovnim pregovorima i sli~nim zamajavanjima, jednako mu usput svim i sva~im prijete}i. Pri~a }e se zavr{ti kao {to se ovakve i ina~e zavr{avaju: sadist }e pokazati sav svoj sadizam i obilato uìvati u tome, mazohist }e strasno drhtati u jedva do~ekanom poloàju jadne, neza{ti}ene `rtve, a narod? Narod ni ovog puta ne}e biti vaàn. Ni ovom ovdje mazohisti, marksisti, ni onom onamo SADisti.

Nedjelja, 28. marta. Govorim na tribini Udruènja knjièvnika Srbije. Sjetio sam se, a i pisao sam prije o tome, da je polovinom januara ove godine Vatikan

objavio (prvi put poslije 1614. godine), svoj tzv. “dopunjeni ritual” za istjerivanje |avola. Jedan od najvi{ih funkcionera vatikanskih, Horhe Arturo Medina Estevez, rekao je tom prilikom da |avo postoji, da razumije latinski i da se moè istjerati.

@elim da vjerujem da |avolu latinski, ipak, nije maternji jezik, a papu molim da pozove svog najboljeg egzorcistu i da ga po{alje u Va{ington – da istjera crnog |avola iz Bijele ku}e! Utorak, 13. aprila 1999. Pro}i }e rat. Sigurno }e pro}i. Pro{li su, zavr{ili su se svi, pa }e i ovaj, kad-tad i kako-tako. Ne bojim se rata, ni smrti se ne bojim. Zebem u strahu od njihovih naknadnih zlo~ina. Bojim se onog nakaznog ìvota koji }e se roditi iz ove smrti kojoj sada izmi~emo. Radioaktivna municija kojom nas ga|aju ne poga|a samo cilj, nego i sve one koje proma{i! Radioaktivna municija poga|a sve i svakog. Bojim se tog radioaktivnog siledìje. Bojim se tog stra{nog, radioaktivnog silovanja. Drhtim pred porodom koji ni na{e najve}e ljubavi, koji ni najdublja ose}anja, ni najnje`niji, najtananiji i najstrasniji zagrljaji ne}e mo}i u ljepotu okrenuti. Drhtim pred porodom ovog monstruma koji siluje, siluje, siluje! Ne bojim se rata, ni smrti se ne bojim. Zebem u strahu od mnogorukih i mnogoglavih, od nakaznog ìvota koji }e nas sigurno pogoditi, koji nikog ne}e proma{iti! Ho}emo li zaàliti {to smo ìvi? Ho}emo li umjeti da pre}utimo àl za smr}u? [ta bi nam na sve to rekli mrtvi? Kojim jezikom govore mrtvi?

----------------------- (Iz knjige “Zvu~ni zid”, 1999) -------------------------

Uticaj 5. oktobra na sve(t) i sva{ta Srijeda, 2. februara 2000. - A poreza {to se ti~e, sinko, ne znam {ta da ti kaèm. Znam samo da je njima svejedno da li ti proizvodi{ knjige ili klanfe. Njima je va`no samo da im na vrijeme plati{. Dodu{e, i mi seljaci prvo namirimo stoku. Nedjelja, 10. septembra. Dràva ~iji su prozori zatvoreni, roletne spu{tene, a vrata zamandaljena - to je slika jugoslovenske Srbije danas. Nedjelja, 17. septembra. Kona~no je i u Srbiji sve jasno. Jasno kao dan. Jasno da ne moè jasnije: ovi {to imaju vlast boje se da }e je izgubiti, a ovi {to bi je htjeli - boje se da }e je osvojiti! Srijeda, 18. oktobra 2000. - Sve napreduje, sve je bolje nego {to je bilo. Sad je sve u redu, Srbine, brate; sve je u najboljem redu! Jedino je, izgleda, kod mene neki problem. Izgleda da se sporo prilago|avam na dobro... Ja jo{ ìvim lo{e. êtvrtak, 19. oktobra. Sve ih je vi{e i sve se manje stide oni {to iz tabora poraènih pretr~avaju, prelije}u u tabor pobjednika na posljednjim izborima. Nema vi{e ni jednog jedinog koji je ikad bio za onih dvoje onamo onakvih! Nema i nema. Nema vi{e nikog ko je na njihovoj strani!? Onaj golub napravljen od latini~nih slova JUL je (sad sam apsolutno siguran): golub prevrta~! To je taj! Taj i ni jedan drugi! Uvijek je bio niskoleta~, ali da je uz to i ovako vje{t prevrta~ ne vjerujem da je ikad iko mogao i da pomisli, a nekmoli jo{ i da povjeruje. Nikakvo ~udo ne bi bilo da se to njihovo ~udovi{te, da se taj njihov JUL preimenuje sada u suprotno, u nekakav LUJ, pa da jo{ zatraì i zvani~no ~lanstvo u

DOS-u. I da ~ak ustvrde da su ba{ oni uvijek i u svemu bili najDOSledniji! êkaju}i da se i to ~udo dogodi, evo sjedim na svom ~ardaku, na dvadesetom spratu sivog solitera na vra~arskom brdu, sjedim na terasi i na grad pod sobom gledam kao na katakombe, politi~ko katakombe... Da, da, burazeru, nikakvo ~udo ne bi bilo da JUL sada postane LUJ, da oni opasni, oni narogu{eni, smrknuti i strogi julci, julice, juli~ari i juli~arke odjednom postanu samo nevine i naivne: lujke!

Nedjelja, 10. decembra 2000. - Nema gdje se ne pominje; u svim poslovima, u svim oblastima, pri~ama i prilikama skoro da je obavezan: Peti oktobar! - Nemoj dvaput da kaè{. Pitanje je dana kad }e neka uspiju{a podviknuti muù: "Sve se reformi{e, sve je druk~ije nego {to je bilo pre 5. oktobra, samo ti jednako..." "Uticaj Petog oktobra na seks" moglo bi uskoro postati i tema za neki nau~ni skup. Samo se jo{ o tome nije skupovalo i na najvi{im nivoima `vaka razvla~ila.

----------------- (Svakodnevnik u “Oslobo|enju”, 2000) ---------------

Iz izvora bliskih u{}u… Beograd, 3. septembra 2001. - Dopisnici iz zemlje javljaju mi da ni~im nisu ugroèni dobri, bolji, najbolji uslovi za nastavak izgradnje Beogradskog metroa, jer je beogradsko podzemlje opet iza{lo na povr{inu i uklju~ilo se u javni ìvot. Va{ington, 19. novembra. - U dvori{tu jugoslovenske ambasade u Va{ingtonu otvorena je kladionica, pa: jedni secuju na onog kojeg }e odabrati Ko{tunica, drugi na onog kojeg }e odabrati \in|i}, poneko tipuje i na kandidata kojeg bi odabrao Svilanovi}, ali je, ipak, najvi{e onih koji tipuju na tipa kojeg bi za mesto i poloàj jugoslovenskog ambasadora u Va{ingtonu odabrao - ameri~ki ambasador u Beogradu! Beograd, 14. januara 2002. - No}as je u Ta{majdanskom parku uhva}en papagaj koji je non-stop ponavljao: "DOS je najbolji! DOS je najgori!", pa "DOS je najbolji! DOS je najgori!" i tako do besvesti. Tako su ga i ukebali {to je pobenavio, pa odvalio u nesvest. "DOS je najbolji, DOS je najgori" - ~ulo se iz usta okupljenih radoznalaca, sve dok pripadnici nadle`ne slu`be nisu priveli papagaja galamdìju, kojom prilikom je njihov {ef izjavio: "Nije problem u tome {to papagaj galami i eventualno budi usnulo stanovni{tvo, jok, toga je u Beogradu uvek bilo i bi}e... Problem je {to papagaj ne}e da se politi~ki opredeli, tj. da li je ova pti~ica za to da je DOS najbolji ili je ista pti~ica za to da je DOS najgori. Razumete? Beograd, 21. januara. - Posle deset meseci stravi~nih gu`vi, a povremeno i pravog haosa pred DOS-ovim {alterima za prodaju indulgencija, od danas oprost grehova po~injenih u vreme i u slavu starog reìma mogu da kupe i obi~ni gra|ani, uklju~uju}i i penzionere i doma}ice, a ne kao do sada samo bogata{i i biv{i visoki funkcioneri. Uz to, DOS-ove indulgencije su i znatno pojeftinile, pa je to jo{ jedna pomo} gra|anima Srbije u vreme kad sve ostalo poskupljuje! Podgorica, 4. februara 2002. - Svi mediji javljaju da su pregovori Jugoslavije i Crne Gore u zavr{noj fazi. Ostalo je jo{ samo da se dogovore {ta }e sa Srbijom.

------------ (Svakodnevnik na tv “YU info”, 2001-2002) -----------

Samo ako imate dobar izbor

Sreda, 1. januar 2003. Sve radnje zatvorene, samo "Plava nada" radi. Ne stièm ni dobar dan da kaèm, kad ulete jedan i jo{ s vrata po~e: - ûo sam da ste vi najsnabdevenija radnja u ovom kraju; i to ne samo za praznike, nego i ina~e. -Trudimo se, gospodine, trudimo se. - Imate li {tucne, {trudle, {tancle, klanfe, cvikcangle, vangle i drikere? - Imamo. - A imate li "after{ejv", viski i tomahavk? - Imamo. - A "kamember", "bri" i "rokfor"? - Imamo. - Odli~no. A imate li sintisajzer i razvodnu kapu za male, srednje i velike samozamajce sa adapterom za kriptodepresiju? - Naravno. - A karakondùle? - Vi se {alite, gospodine. Po karakondùlama je ova radnja ~uvena, ne samo ovde, nego u celom svetu! - Sjajno. Vidim da ste ozbiljna radnja, vidim da imate sve {to je potrebno savremenom ~oveku danas i ovde, ali ja sam, ipak, do{ao u jednu specifi~nu kupovinu... - Izvolite. - Hteo bih da kupim nekoliko poslanika, ako imate dobar izbor. - Najbolji! - Mogu li da ih vidim? - Kako da ne. Evo, na primer, pogledajte ovde kategoriju upornih kandidata; ovo bi im bio jubilarni poku{aj u jubilarnoj stranci... Znate, ta upornost, ta doslednost, to mora da se ceni. - Fino, fino. - Na{ asortiman je na zaista zavidnom nivou. Imamo politi~ara svake vrste i sorte, ne samo poslanika. Evo jednog s ogromnim iskustvom u onoj staroj vlasti, ali je potpunio o~uvan: kao da se nikad ni~im nije bavio, kao da nikad ni{ta nije mislio, kao da nikad ni{ta nije radio... - Zanimljivo. - Posebno se ponosimo asortimanom politi~ara koji rade i na struju i na baterije; oni najbrè menjaju... - I boje, i stranke? - Da. I boje, i stranke, i programe, i uverenja... - Hvala vam. Vi ste zaista najbolji. Posla}u sutra de~ka da kupi jedno pe-{es poslanika i jedno tuce profesionalaca, politi~ara razne vrste - re~e ~ovek i ode. Gledam i }utim, pa opet gledam i opet }utim. Zaboravio sam {ta je trebalo da kupim, a {ta da dokupim.

------------ (Svakodnevnik u “Politici ekspres”, 2002-2003) -----------

Manj{evici êtvrtak, 6. maja. Va`no saop{tenje: Voz za Evropu stoji na prvom koloseku. Zbog kvara voznog osoblja, kasni pola veka, {est dana i sedamnaest minuta. Petak, 4. juna. Svi predsedni~ki kandidati i sve predsedni~ke kandidatkinje obe}avaju nam brì put u Evropu. [ta je ovo, ljudi? Jesu li ovo ozbiljni politi~ki programi ili neozbiljne turisti~ke agencije?

Utorak, 22. juna 2004. Gledano s vrha Beogra|anke sve izgleda mnogo manje nego {to stvarno jeste; jedino na{a premilostiva i preàlosna vlada izgleda onolika kolika je i u stvarnosti: manjinska, manjinska, pa sve manjinskija!

------------ (Svakodnevnik na radiju “Studio B”, 2004) -----------

Nije sve poskupelo Nedelja, 18. jula 2004. Ve} je osmi dan kako se lomatam po vrletnim planinama, po gudurama i vrta~ama Bosanske Krajine, a jo{ ni jednom nisam sreo gospo|u Del Ponte. Zami{ljam je kao komandosa u mini suknji, s dvogledom na grudima, s "lugerom" u levoj i "heklerom" u desnoj ruci. Nema je. Kao da je u zemlju propala. Mo`da se maskirala u lisicu dugorepu, u surog medveda, u jagnje milostivo, pa je svakodnevno vi|am, a ne znam da je to ona. Mo`da. Ponedeljak, 22. novembra. Sve je poskupelo, samo je (da zlo i Dinki} ne ~uju) dinar pojeftinio, pa nam je svakog dana sve lak{e odneti ku}i ono {to na pijaci i oko pijace moè da se kupi. A, da! Pojeftinili su poslanici.

--------------- (Svakodnevnik u listu Balkan”, 2004) ----------------

No} pri kraju veka

Sasvim obi~na, uobi~ajena, no} pri kraju veka u kojem nismo imali sre}e. Mlada I. Lepa leì budna i slu{a kako njen dragi Nesre}an A. Uporan, skrhan siroma{tvom, slomljen uzaludnim radom i dotu~en vinom, vinjakom ili nekom jo{ jeftinijom brljom, hr~e. Polako i tiho, da ne naru{i ustaljeni nesklad, ustaje i uklju~uje televizor: na Tre}em programu ni{ta, a na Prvom i Drugom opet - "ba{ sva{ta"!

Odmah posle odjavne {pice te udarne informativne emisije

(iz koje nikad niko ni{ta va`no saznao nije, a kamo li da se vidi i ~uje, {ta pri~aju i rade pobunjenici na trgovima)

ide film u kojem Glavna J. Glumica u no}i pri kraju veka u kojem nismo imali sre}e ne spava, nego budna slu{a kako njen dragi Glumac K. Glavni, skrhan siroma{tvom, slomljen uzaludnim radom i dotu~en vinom, vinjakom ili nekom jo{ jeftinijom brljom, hr~e. Gledaju}i film, Mlada I. Lepa, starog Ilije k}i, iznenada se seti, setno, kako je tata ~esto umeo da joj kaè: "K}eri, sine, ne gledaj po svu no} te glupe tv serije

sapunske i ne poistove}uj se s tim guskama tamo; gledaj filmove umetni~ke - u njima je ìvot realan, stvaran, tu moè{ i da nau~i{ ne{to". Mlada I. Lepa, polako i ne`no, kao {to sve i uvek radi, tatu Iliju u zaborav vrati i brè-bolje

(pre nego bi dozvolila sebi da se jo{ i jedne po jedne primedbe seti, pa predloga i prigovora svih {to bi ih svekar joj Aleksa kazao svom sinu jedincu, a njenom dragom, Nesre}nom A. Upornom)

vrati se filmu ba{ u trenu kad Glavna J. Glumica ustaje, uklju~uje televizor i gleda kako u no}i na kraju veka, u kojem nismo imali sre}e... O, ne! Mlada I. Lepa brzo, nervozno, kao nikad i ni oko {ta pre, gasi televizor i pla~e. U suzama, kao u kristalnim kuglama, vidi kako jutro obe}ano beì od ove no}i... Jutro je sve dalje? Polako i ne`no, opet,

kao {to je sve i uvek radila, Mlada I. Lepa, starog Ilije k}i, poljubi svog dragog Nesre}nog A. Upornog, pomilova ga po usnulom licu, uz koje, kad ponovo leè, prisloni svoje suze. Ne naru{avaju}i ustaljeni nesklad, Pesnik se vra}a s Trga, na kojem se pri~alo o promenama, ulazi u lift, u stan, u kuhinju, u kupatilo, u krevet, ulazi u san i zapisuje: No} pri kraju veka... - I milenijuma, i milenijuma! - dobacuju ~itaoci. Pesnik se ~udi i budi: - Nije valjda da smo tako dugo ovakvi kakvi smo i da nam je, o tugo, opet ovako kako nam je!? Ti{ina, te{ka, lepljiva, jede prostor i vreme, a onda umilni glas Mlade I. Lepe: - Ugasite pesmu, gospodine, htela bih da spavam, da se odmorim, makar malo. Predusretljivo se proteèm, gasim pesmu, a potom se polako na drugu stranu okre}em i hr~em. (1999)

---------------- (Iz knjige “Djavole, Bog t’ ubio”, 2002) ----------------

@aoke

E, sad je, vala, i poslednjoj budali jasno kako smo uspeli da, pi{aju}i uz vetar, useremo motku.

. Malo, malo, pa vlast krene u borbu protiv kriminala. Uklanja

konkurenciju. .

Nije |avo crn koliko se pri~a. Crven je. .

Ni venecijansko plavo, ni kraljevsko plavo, ni neko tre}e, peto, sedmo... Boja srpske nade je anterija plavo!

. Jadna je i preàlosna zemlja u kojoj je politika najunosnija

privredna grana. .

Pozicija i opozicija? U jednoj korpi preovladale trule, a u drugoj - jabuke razdora.

. Nisam humorista, ja se ne {alim. Ja ozbiljno zajebavam.

------------------- (Novine i ~asopisi, 1988-2004) --------------------

Srbin modrih prsa Prosto da ~ovek poludi kad vidi ko se sve, kako i koliko busa u sve juna~kije grudi. Malo nam {to su ve} na sceni: Srbin po ro|enju, Srbin po opredeljenju, Srbin pametan, Srbin avetan, Srbin za po ku}i, Srbin za potu}i, nego nam se jo{ navrze i Srbin koga, kao, svi mrze!? To je Srbin u samoodbrani. Srbin kad se to ne moè izbe}i,

Srbin kad se mora re}i, makar i {apatom, u ~etiri oka na konferencijama i donacijama, ali zato, juna~e, ba{ on je najgrlatiji na slavama i na svadbama gde ne mora da se brani, gde se toliko upreposrbi da nam i zali~i zastavu: ima crvenu glavu (ne{to {to je usijana, a ne{to onako ideolo{ki), od busanja mu grudi pomodrele, a dole: samo ga}e bele. Crveno, plavo, belo - Srbin je zacelo! (2000)

Izborno }utanje Kad se setim {ta sve nisam smeo re}i roditelju, u~itelju, a tek caru i kaplaru; iz se}anja kad izvu~em strah da se potu~em... Kad se setim kako mi je te{ko re}i de~ici i ènici; pred ro|enim i voljenim progutati tvrdu muku - ceo ìvot nenaruku... Kad se setim koliko sam pre}utao mutivodi, prelivodi, i mudonji, i ludonji, i na slici barabi zalepljenoj na tarabi... kad se svega toga setim - E, 'be mi se za izborno }utanje! (2000)

Oko rakije Okupljeni oko rakije, jada i ~emera, ~ikamo sudbinu da saznamo {ta smera ona ala, vrana i budala preko velike vode.

Sve {to o~i bode i u srce }e se kad-tad zabosti... - Dobro do{li, mili gosti, se{}emo, pi}emo i je{}emo, ~im ovi nezvani odu, ~im rodu vratimo slobodu. Okupljeni oko rakije, jada i ~emera, i mi, i najmiliji nam stojimo i nezvane goste dvorimo. (2001)

Junaci i prosjaci 1. - [ta }e mi karavata, tata! Ne}u im tamo biti stari svat; ja idem u rat! 2. - A onda su, mama, pale dve granate u neki parlog; tu pogibe Stojan, i Mitar, i Bojan, a ja sam samo izgubio nogu. 3. - Gospodine, znam da nisam jedini; znam da je, na àlost, mnogo ovakvih i razumem da vi zaista imate puno posla i da ni{ta ne moè preko reda, ali ovo moje... Ba{ se oteglo; evo, sutra }e godina.

4. - Milina! Kako su nas lepo primili! Popri~ali smo malo, malo jeli i pili, pa se i slikali! Rekli su da }e ovo moje videti odmah posle izbora. 5. - Tako, valjda, mora. Takva su vremena i takvi ljudi, ~ove~e; sve im je pre~e... Sad kad sam sâm (mamu je odnela tuga za mnom, a tatu za njom), trebalo bi da na|em nekog da me gleda, mo`da me i zavoli, pa da me bar du{a ne boli. 6. - Mogu li pored tebe? Da sednem, da odmorim; pomakni se malo, brate. - Slep sam, al' u{ima te vidim: ti si onaj bez kravate! Onaj {to je s ocem kliktao dok je u rat hitao. Ho}e tata elegantnog vojnika, ho}e tata da mu bude{ dika! - Odli~no pamti{, i dugo, ali da sam na tvom mestu,

ja se ne bih rug'o. Ja nisam obi~an prosjak! Ja sam nogu izgubio u ratu! - Ne samo bez kravate, sad si, zna~i, i bez noge? - Ja nisam obi~an prosjak! Ja sam junak! - I ja sam bio. U onom tamo ratu: junak, juna~ina, heroj, kao sada ti, daragoj! - Ti!? Ti si Pavle! Onaj slavni Pavle iz ~itanke! - Bio sam... Sad sam jo{ slavniji, sad sam najslavniji prosjak pred crkvom; to sam najduè i bio... Sedi ovde i pri~aj, zanovetaj; pri~aj {ta god ho}e{, sine, kako i koliko, ne sme niko da te prekine; ima{ beskrajno mnogo vremena, ali za rat: ni tren jedan ne dam ti! Pisne{ li samo re~ o nekom ratu, pomene{ li granatu, izgubi}e{ najbolje mesto u gradu, a bilo bi {teta, jer ja ne}u jo{ dugo, a ti tek po~inje{... (2002)

------------- (Iz knjige “Na vr’ brda vrh dràvni mrda”, 2004) --------------

Onogor Ono?! Ono je vari}ak ìta prije po vijeka posijanog, sad pred pono} po`njevenog. Kakvi sija~i i èteoci,

takvo i ìto: pedeset pet zarez pet odsto kukolj. Nema tu ljeba, mati, to }e koko{i pozobati! (28. maja 2006)

Poslednje uputstvo Po{alji k}er u dalek rod, hrabre sinove u {ume, ène, starce – pod crkve svod,

blago tajno u podrume skrij! I sebe od sebe, sve! U hod sej povratka stopu – najdalje za godinu, dve: mora}emo u Evropu! (decembar, 2005)

------------------ (”Zmijanje” i Novosti“, 2006) ---------------------

Kad rodi {ljiva u Srbiji U Srbiji rodi {ljiva... Nisi tuna!? [teta ìva. Mora su joj odaljili, {ljivici je zaplavili! [kropi radost sa nebesa kad Srbija {ljive stresa. Radosni smo, blago nama u svim na{im Srbijama! A Srbijā, blagi Boè, mnogo ima; jo{ se mnoè! Vri{ti pesma na sokaku: tri {ajka~e na junaku!? Svaki Srbin rado poje sred Srbije - svako svoje! Ru{e pri~u prorokljivu da pod jednu stanu {ljivu: razvla~e joj tanke grane, da sav svet pod {ljivu stane!

Da zajedno piju, trube, da se psuju, biju, ljube! Joj, {to vole da se cma~u dok nad svojom pesmom pla~u. A od novog prijatelja - rastaju se {est nedelja, pa ako se i rastave, to je samo "do mô slave"! - E, mora{ mi do} na slavu, ba{ da proba{ onu pravu! Svaki Srbin, ma gde da je, gaji {ljivske zagrljaje. Tek kad padne, crn u licu - svak u svoju Srbijicu! Rodila je {ljiva plava, pod njom pijan Srbin spava. Sme{ak krasi sneno lice - bi}e nove mu~enice!

------------------(Na Vra~aru, 4. septembra 2006; prvi put je objavljena ovde) --------------

Evo i nekih fotografija: <>

A crtali su me: Al. Blatnik, na salveti, Ohrid 1995.

Bubek, Nema~ka, osamdesetih u Bordigeri

1. Na startu 2. Jo{ je sve lepo i bez problema bilo

3. Kao

student, 1968.

4. Kao mlad Jeèvac u zagreba~kom Jazavcu

sedamdesetih

5. U vreme Slikovnice za odrasle, 1987. 6. Na kraju pro{log veka

8. Danas

7. Na po~etku ovog veka

B.Stankovi} Stabor u redakciji Jeà 2000. D.@ivadinovi} u redakciji Jeà

1978

Isaak, Filipini, crtao u vozu Pariz –Limo`, osamdesetih

H.Fazli}, u Bordigeri ’86.

M.Ramezani, Pariz, 1998.

Pichon, France, na festivalu u St. Juist le Martel-u

M.Miloradovic, posle zajednicke knjige ’87.

R.Guzina u Vr{cu ’99.

mailto:D.@ivadinovi

<> Iz onog {to su o mojim knjigama pisali (naravno, samo prijatelji, kolege i

drugovi; nisam ni ja naivan), izabrao sam - sve. Pa se odmah postideo i odbacio - tako|e sve. Kad su mi rekli da ne{to moram da ostavim, evo, ostavio samo ovo:

Du{ko M. Petrovi} je do{ao u Beograd sa pesnikom u du{i, uveren da mu je ~a{a meda na dohvat ruke. Do{ao je da na Beogradskom univerzitetu, skra}eno BU, doìvi i studentsku 68. godinu kao pripadnik generacije koja je odbila da duguje prethodnim generacijama i koja je od dru{tva traìla sve, a dobila batine na podvo`njaku beogradskom i vol{ebni ute{iteljski govor velikog doìvotnog me{etara; tako je dobila i po glavi i po du{i. Modrice na du{i i istine do kojih se po~elo dolaziti i do kojih se moralo do}i, bez obzira na njihovu ~uvanost i ~uvare, u~inile su da se u Du{ku M. Petrovi}u, kao eti~ki korektiv, pojavio i satiri~ar. Satiri~ar je Du{ka M. Petrovi}a uspravljao i ispravljao u ìvotu, vodio ga u izgledne prilike da do|e do istine i uvaljivao ga u jo{ izglednije neprilike zbog njih, ali nikada nije iz njega istisnuo pesnika... Posledica svega ovoga jesu Petrovi}eve knjige, u kojima je preovladavao ~as pesnik, ~as satiri~ar. Du{ko M. Petrovi} peva o onome u {ta smo verovali i kako smo verovali. Peva o onome u {ta smo morali verovati, mada nam ni potomstvo ne}e verovati da smo u to verovali i da smo ba{ u to morali verovati. To su pesme o tome kako smo postizali ono {to je bilo nemogu}e posti}i, pa smo tako stekli nemogu} ìvot, dok je pravi ìvot tekao i ostajao mimo nas... To su pesme o tome kako smo se ogra|ivali od najbliìh, od prijatelja, od drugova, podiù}i nove zidove na koje }e do}i nove slike velikog i oboàvanog vo|e... To su pesme pune aluzija koje raspr{uju sve velike iluzije kojima smo bili zatrpani, kojima smo gajili velike nade i postigli apsolutno bezna|e. To su pesme o rasprodaji zemlje za saksije i za ku}e cve}a. "Kula od ~lanskih karata" postaje istorijska razvalina koja }e ko zna koliko pritiskati "na{u jadnu zemlju" (kako ju je jo{ Dis jednom nazvao). Ova knjiga }e ~uvati uspomenu na to vreme i bi}e neprolaznija od svega onoga o ~emu je u njoj pevano.

Milovan Vitezovi} (“Politika”, dodatak “Kultura–umetnost–nauka”,1990) Nekoliko je slojeva u Petrovi}evoj poeziji: sloj satire, u prvom redu, ali i lirskog, zatim sloj èstokog cinizma, grotesknog. U povezivanju i proìmanju tih slojeva upravo i leè glavne odrednice ove poezije.

Gojko Boòvi} (iz recenzije knj. “[ampanjac u tretrapaku”, 1997)

âs neprikriveno i iskreno sentimentalan, ~as duhovito ironi~an i samokriti~an, ~as lak i popularan, a ~as, kao |oja, dubok i mudar u maniru Davida [trpca, subjekat Petrovi}eve poezije ima potrebu da se napri~a - zavetnim jezikom predaka koji kao da nestaje, o svetu i vremenu koji kao da se zauvek gube i o ose}anju ljubavi i pripadanja koje kao da zauvek i{~ezava. Nad svim ovim pesni~kim pri~ama, koje se kao kadrovi reminiscentnog filma smenjuju, lebdi du{a ko~i}evskih i }opi}evskih "zanesenih dje~aka" - zalutalih u jo{ stra{nije i poraznije vreme. Du{a je glavni junak ove poezije. Zato poezija Du{ka M. Petrovi}a nije samo hronika pesnikovog zavi~aja i zapadnog srpstva, niti pesni~ka, politi~ka, satiri~na istorija, nego svedo~anstvo o senzibilnosti pesnika - potomka Ko~i}evih junaka i zemljaka. Lirika i humor prelaze u sarkazam i satiru - bez milosti, koje nema ni za Petrovi}ev zavi~aj, ni za njegove zato~nike u koje spada i na{ pesnik.

Dragan Laki}evi} (“Knjièvna Krajina”, 1997)

Svakodnevnik je (ana)hronika "hroni~nog vremena", odnosno milenijuma iz ~ijeg pje{~anika pada crno zrnje. Petrovi} je (ana)hroni~ar, raspisni~ar ~ija olovka drhturi nad ~ovjekom u nevremenu, nad sveop{tim rasapom i onom sioranovskom, najavljenom "op{tom istorijom propadanja". Svaki Petrovi}ev (i na{) dan je "dan duì od vijeka"! Njegova "svakodnevna re~enica" je "kardiografska krivulja", slika infarktnog stanja srca vremena.

Milenko Stoji~i} (“Oslobo|enje”, 1999) Petrovi} grabi da zapi{e - doga|aja ima previ{e, svaki moè biti presudan. On zna da }e njegov dnevnik neko ~itati - pi{e ga i za novine, i za budu}nost, ali najvi{e za sebe: monolog odgovornog osetljivog srpskog pesnika. . . Da je ovo pisao kakav stranac, na engleskom ili na nema~kom jeziku, bio bi pred svetskim ~itaocima moderan roman o apsurdu postojanja, apsurdu mo}i, apsurdu zlo~ina na vrhuncu iskustva i razvoja ~ove~anstva. U njemu - zgusnuto lice i nali~je: gr~, nemir, uàs, zlo~in i kazna, odgovornost, otpor, plemenitost. . . ê`nja za pravdom i istinom. Na zapadu bi to bio svetski hit. Avaj, "Zvu~ni zid" pisao je Srbin: ovo ostaje srpska knjiga, a Srbi i "Gorski vijenac" lako zaboravljaju. U srpskim knjigama vrline postaju mane. Dobijaju posprdna imena: mitomanija, nacionalizam, bole}ivost, dràvotvorne tlapnje.

Dragan Laki}evi} (“NIN”, 1999) U spoju duhovitosti i duhovnosti Petrovi} je raskrinkao mnoge na{e li~ne sklonosti, me|u kojima ignorantski odnos prema pameti, kukavi~no samozatajivanje svoga pred drugima, poriv pohlepe i ta{tine nisu na poslednjem mjestu. Najdrasti~nije, najsurovije metafore ostale su, me|utim, za identifikaciju prostora srpskih zemalja i tzv. geopoliti~kog poloàja srpstva.

Branko Milanovi} (iz recenzije knj. “\avole, Bog t’ ubio”, 2002) U pesniku je progovorio nacionalni inat, pa je posledice podmukle upotrebe osiroma{enog uranijuma proglasio za neslu}ene mogu}nosti napretka, ~iji }e nosioci biti nakaze. Strah od budu}nosti ozra~enih motivisao je Petrovi}a da kreira sarkasti~ne prizore potencijalne apokalipse i prikaè ih kao izlaz iz siroma{tva i zaostalosti... Knjiga "\avole, Bog t' ubio" u su{tini je tragedija u satiri~nom ruhu. Slika aktuelnog trenutka srpstva, koja je u njoj data, krajnje je pesimisti~na. Samo satiri~ni pristup temi uliva nadu da izlaz, ipak, postoji. Kada ne bi bio ube|en da se stvari, jo{ uvek, mogu menjati na bolje, Du{ko M. Petrovi}, ~ija su dela u najve}em broju motivisana iskrenim rodoljubljem, ne bi izvr{io udar na tragi~nu situaciju u kojoj se, opet, na{ao njegov narod. Dakle, u knjizi "\avole, Bog t' ubio" sve je sumorno osim satire, koja na momente prelazi u sarkazam. Ona je kakav-takav kompas na nesigurnoj pu~ini srpske stvarnosti.

Predrag Lazarevi} (u predgovoru knj. “\avole, Bog t’ ubio”, 2002) U svemu {to je satiri~no pisao, Du{ko M. Petrovi} se odre|ivao spram vlasti. Ona je u njegovim satirama uvek aktuelna. Bio je, naravno, za promene, i odmah posle njih protiv promenioca. Bio je protiv svepartijskog jednoumlja i vladaju}e crne liste. Ostao je protiv svih jednoumlja, na koje se ono partijsko podelilo, i protiv umnoènih crnih lista, i vladaju}ih i opozicionih. Pisao je direktno, vi{e od dozvoljenog, i za to je bio nagra|ivan zabranama, visokim mestima na crnim listama i materijalno kompenzovan u komitetskim, prvo, i vi{estrana~kim internim materijalima, potom. Ma koliko da je direktno pisao, njegovo pisanje je imalo univerzalnu dimenziju, onoliko koliko je na{a nesre}a u~injena istorijski univerzalnom i koliko se zaslu`ni za nju istorijski nadovezuju u lanac ~iji tajni zveket odzvanja u nama, po{to nam je njime du{a okovana.

Du{ko M. Petrovi} je pisao o kockanju sa ~lanskim kartama i o adutima iz partija (gde se ~ipovalo narodnim nadama, dok je cela zemlja potovana, repotovana i supotovana, dok nije razvu~ena nas me|unarodnoj piksli), o pravljenju nove vavilonske kule od ~lanskih karata, koja se kulovski sru{ila sa pome{anim jezicima iz jednog jedinog, izja{njavao se protiv sankcija na svaku suvislost, iskazivao se odlivima razuma i mo`danim podlivima, o debelom mesu u glavama glavate gospode izro|ene iz drugova, u{u{kanih u tapacirane savesti, koji su stvoritelji i protagonisti stra{nog srpskog svakodnevlja - sveop{te zaludnosti, dignute na najvi{i nivo, o nemanju izbora: sa takvim izabranima, svi izbori su elementarne nesre}e. Lirska priroda Du{ka M. Petrovi}a izdvaja ga iz reda savremenih evropskih satiri~ara. On u svoje zapise ne unosi karakterisiti~nu goropadnost satiri~ara, iako je u njima prisutna bespogovornost, ve} ih ~ini du{evnim, kao da su uz uzdah pisane. Tako smo u njemu dobili jedinstvenog pisca satiri~nih elegija, i, ~itaju}i ih, vi{e od gneva àlimo sebe.

Milovan Vitezovi} (“Politika, dodatak “Kultura–umetnost–nauka”, 2006)

<>

I, na kraju, ako je jo{ ostao neko kome – posle svega {to je ovde objavljeno - nisam dosadio, signature mojih knjiga satire u Narodnoj biblioteci Srbije su: Oda koja hoda I 20516/14, Brod plovi, mi{evi beè I 68740, Slikovnica za odrasle II 349338, Kula od ~lanskih karata II 401726, Kozerija nostra, podzemlje nebeske Srbije II 410941, [ampanjac u tetrapaku II 416099/3, drugo izdanje II 427247/1, Zvi`duk u pola osam II 417131/1, Gde |avo spava II 417131/2, Zvu~ni zid II 453163, \avole, Bog t' ubio II 453264, Na vr' brda vrh dràvni mrda II 475524, a tu je i knjiga prof. Predraga Lazarevi}a “SATIRA MOTIVISANA RODOLJUBLJEM ili jedanaest knjiga Du{ka M. Petrovi}a” (KZ "Vaso Pelagi}", Banja Luka, 2002), signatura: II 465300. U Narodnoj i univerzitetskoj biblioteci Republike Srpske signature su: Oda koja hoda I 2251, Slikovnica za odrasle V 13539, Kula od ~lanskih karata III 18501,

Kozerija nostra, podzemlje nebeske Srbije IV 4481, [ampanjac u tetrapaku III 19322, Zvi`duk u pola osam III 18502, Gde |avo spava III 18502-2, Zvu~ni zid III 4962, \avole, Bog t' ubio III 18503, Na vr' brda vrh dràvni mrda III 18511, a knjiga prof. Lazarevi}a: III 16779.

<> Ko me je ~itao, ~itao, pa i dovde stigao (~ak dovde?!), ne znam {ta da mu kaèm. Nije to ba{ sasvim u redu (da konsultujete lekara?), ali - hvala.

I pozdravite sve kod ku}e. Du{ko M. Petrovic

Beograd, Vra~ar, 14. septembra 2006.

Documents

Autoportret - Duško M. Petrović