of 144/144
1 alternativna strip revija Broj 1 Izlazi četiri puta godišnje Izdavač: „Centar slobodarskih delatnosti“ d.o.o., Kragujevac Dr Ilije Kolovića 12 Za izdavača: Đorđe Savić, direktor i odgovorni urednik Glavni urednik: Dimitrije Kebara (logo i ilustracije) Redakcija: Mladen Ranković (urednik i grafička obrada), Dragana Kebara (sekretar), Bojan Marinković (prelom i ilustracije), Pavle Mitić (ilustracije), Radovan Šarenac (urednik bez portfelja) Saradnici: Zoran "Paske" Spasojević, Dragan Barlov, Vladimir Grujić, Milan Jovanović, Ivan Marjanović, Aleksandar Ćurić, Nikola Mraović, Boban Žarković, Mats Stromberg, Danilo Wostok Milošev, Nikola Kostadinović, Goran Dimić, Filip Misita, Dimitrije Ivanović, Nikola Đuran, Uroš Obradović, Aleksandar Dimitrijević, Uroš Papeš, Mateja Ristić i Miloš Cvetković Korice: Slobodan Bojović Telefon i faks: +38134363812 Poštanski fah 46 34 000 Kragujevac Štamparija: Presprint Tiraž: 5 000 Izdanje prvog broja Aždahe je pomogla Skupština Grada Kragujevca Novi rat za srpski strip 2 Formula 4 5 Mašinerija mašte 10 Krug 11 Sloboda ili strip 16 18 Poslednji kralj 28 Je li neko od vas video aždahu 36 Glif 37 Tople boje 60 Ultramen 65 Praziluk na službenom putu 69 Watchman 72 San upozorenja 77 Sizif 78 Crveni četvorougao 79 Mijamaru 80 Intervju 94 Strah prošlosti 101 Aždaha vs aždahe 110 Deeper 113 Razglednica iz San Franciska 123 Grotesque 125 Jahači na kornjači 127 Tri sekunde u reketu 133 Retro Naprijed 134 SADRžAJ

Azdaha - Alternativna Strip Revija - Broj 1

  • View
    632

  • Download
    7

Embed Size (px)

DESCRIPTION

Aždaha - Alternativna Strip Revija - Broj 1 * Izdavač: "Centar slobodarskih delatnosti" d.o.o, Kragujevac, Srbija * 2009.

Text of Azdaha - Alternativna Strip Revija - Broj 1

  • 1alternativna strip revija Broj 1

    Izlazi etiri puta godinje

    Izdava: Centar slobodarskih delatnosti d.o.o., Kragujevac

    Dr Ilije Kolovia 12

    Za izdavaa: ore Savi, direktor i odgovorni urednik

    Glavni urednik: Dimitrije Kebara (logo i ilustracije)

    Redakcija: Mladen Rankovi (urednik i graka obrada), Dragana Kebara (sekretar),

    Bojan Marinkovi (prelom i ilustracije), Pavle Miti (ilustracije), Radovan arenac

    (urednik bez portfelja)

    Saradnici: Zoran "Paske" Spasojevi, Dragan Barlov, Vladimir Gruji, Milan Jovanovi,

    Ivan Marjanovi, Aleksandar uri, Nikola Mraovi, Boban arkovi, Mats

    Stromberg, Danilo Wostok Miloev, Nikola Kostadinovi, Goran Dimi, Filip Misita, Dimitrije Ivanovi, Nikola uran, Uro

    Obradovi, Aleksandar Dimitrijevi,Uro Pape, Mateja Risti i Milo Cvetkovi

    Korice: Slobodan Bojovi

    Telefon i faks: +38134363812

    Potanski fah 4634 000 Kragujevac

    tamparija:Presprint

    Tira:5 000

    Izdanje prvog broja Adahe je pomogla Skuptina Grada Kragujevca

    Novi rat za srpski strip 2Formula 4

    5Mainerija mate 10Krug 11Sloboda ili strip 16

    18Poslednji kralj 28Je li neko od vas video adahu 36Glif 37Tople boje 60Ultramen 65Praziluk na slubenom putu 69Watchman 72San upozorenja 77Sizif 78Crveni etvorougao 79Mijamaru 80Intervju 94Strah prolosti 101Adaha vs adahe 110Deeper 113Razglednica iz San Franciska 123Grotesque 125Jahai na kornjai 127Tri sekunde u reketu 133Retro Naprijed 134

    SADRAJ

  • 2 P otovani ljubitelji stripa slobodarskog duha, borci za slobodu misli, akademski svete, osnovci, srednjokolci, studenti, neimari, ubretari, rokeri, pankeri, reperi, dezeri, bluzeri, vampiri, vukodlaci, golemi, harpije, vitezi, indijanci, kauboji, partizani, etnici, anarhisti, monarhisti, ukleti pesnici, hajduci, meraklije, boemi, jednom reju saborci! Oprostite ako sam nekoga nenamerno izostavio, svima pre svega elim dobar dan.

    Sve vas skupa sabrane u jednoj kosmopolitskoj taki jednog besmrtnog medija i jedinstvene umetnosti elim da obavestim da strip revija Adaha posle hiljadugodinjeg sna domae radinosti iz ove sfere konano budi neke iskrice koje tinjaju i streme da vaskrsnu okovanu i sapetu domau strip scenu koja ami u verigama mraka i pauini misterije. Sa zgarita pozornice te svete iskre jure i ure po svoje pare kosmosa. Vojevanje je na pomolu, Adaha je iz tmine svoje peine izala na svetlost dana i sve poziva pod barjak svoj, u novi rat za srpski strip i ponovno osvajanje kulturne javnosti!

    Nova generacija autora je premaila oekivanja, i eljna afirmisanja i potpunog ostvarenja predstavlja pod okriljem "Adahe" jo nevieni talas stvaralatva stripa kod nas. Ostavljaju nam u naslee modernim manifestom srpskog stripa ohrabrujuu poruku i poziv. estitam im na jedinstvenom nainu pripovedanja, drugaijoj formi kadriranja kao inovativnoj disciplini ove umetnosti, na totalno autentinom i raznolikom crteu kod svakog stripa ponaosob, ali i na zlatnoj liniji koja ih sve povezuje u snanu, dugo taloenu energiju mlaih generacija sabranih u ovu nau neman od asopisa. Ovom prilikom eleo bih da se zahvalim autorima koji su zajedno sa redakcijom ove alternativne revije trpeli razne nedae pri stvaranju ovog oruja za borbu protiv letargije duha, nekreativnosti, suenih granica ljudskog uma i pesimizma u ovim tekim vremenima surove realnosti. Njihova istrajnost, optimizam i volja da se neto menja na sceni koja je do ovoga asa bila zaodenuta u suvoparno korenje za svaku je pohvalu. Kada smo ve kod hvale, svakako su nje vredne i starije, ve proslavljene, kolege i izdavai zbog svog zalaganja za devetu umetnost. Ali, takoe, apelujem na njih da izau iz hodnika teoretisanja u koje su uli pomalo umorom i neminovnim starenjem. Stripove domaih autora moete kupiti samo u inostranstvu i to samo na nekom stranom jeziku. Osim nekolicine, svi oni crtani su u prolom veku. Pojedini izdavai sa vremena na vreme i

  • 3objave poneki strip domaih autora. Ponavljam, stanje se nee poboljati samo inostranim stripovima na kioscima i u knjiarama niti stalnim teoretisanjem o istim nepromenjenim temama (mada se i u tim tekstovima osea prisutnost optimizma) iako su to bitni faktori u borbi za strip. Dobro je to postoje strip vesti, udruenja za njegovu promociju i drugi sajtovi i naini borbe. Opet bez "svee krvi i tek prispelih i starih autora pod jednom zastavom neemo uspeti. Svi stvaraoci i borci za ovu nau stvar, ne gledajte na strip kao na takmienje, ve kao na umetnost. Svi se odazovite pozivu kao jedno telo, snani kao ala, svi u novi rat za srpski strip!

    P.S. Sv. ore je odluio da odahne ovoga puta, ova adaha mu je simpatina.

    Dimitrije Kebara

  • 4

  • 5

  • 6

  • 7

  • 8

  • 9

  • 10

    Bila je nedelja. Grad je bio prazan i dosadan. Taj dan, ne u ovom ve u nekom drugom, bee umoran i utljiv. Hodala sam mirno, spokojno bez ikakvih obaveza i bez cilja, bila sam teka samoj sebi, ali bila sam srena, jer sam iva Mata me je toga dana pratila intezivnije no obino. U jednom momentu kad sam se okrenula, kao, ide kod oblinjeg frizera da se oia. Pratila me je u stopu, uvukla mi se u kosu i kou, ja sam je udisala, ali nisam znala odakle dolazi. I ta eli od mene? Uivala sam Sunce mi je grejalo grudi tako da sam se oseala sigurnije, a i bila sam ba lepa tog dana, teta to su moji dobri prijatelji bili daleko i nisu mogli to da primete, teta Mistino pitanje jo mistinijeg novinara, moderne odee i udne kape , posadilo je u mom srcu najlepe drvo jorgovana, koje e mirisati zauvek, kada jednoga dana bude dovoljno zrelo da zacveta. A pitanje tog novinara je bilo: ta je to mata? Sve oko tebe je mata. - odgovorila sam mu. Pogledao me je, i na momenat smo osetili istu silu tiine, koja je nae razmiljanje povezala u jedan tanani kristal, koji je sazreo u odsjaju oka kao strah. Naa konverzacija nije imala dalji tok. Posle brzog odgovora usledio je jo iskreniji rastanak. Bila sam zbunjena, ali oseaj ispravnosti mi je ulepao taj dan. Rekla sam istinu Od tog trenutka proteklo je devet godina, moje planete putuju ka nekim uzvienijim orbitama, ali dua njihove materije je ista, sila tiine koju sam tada usvojila dalje me vodi, kada posle dueg vremena uhvatim sebe kao malo zamiljeno dete koje je nemono pred stopama univerzuma, nasmejem se i nastavljam svoju potragu Savrena mata postoji, ali ne na Zemlji. Jednostavan oblik u prirodi, ili na papiru, je produkt neije mate i kao takvog ga treba prihvatiti (do granice objektivne normalnosti, sve ostalo je perverzija). Jednom doivljenoj mati je mesto u srcu, a apsolutnoj u raju. Na mali svet daleko je od svakakvih enigmi univerzuma, pa zato onda sebe utkati u polje ivota koje se zove umetnost, kada je bogova mnogo, a samo jedan onaj kojem se veruje? I, dragi moji, prestanite da prebacujete nekome zato to ivi san. Pustite ga da sanja, da bi mogao da ivi, jer ne radi lou stvar. A vama bi bilo pametnije da to pre ponete da ivite san, jer na taj nain doprinosite svojoj harmoniji prirode i univerzumu, a ne svom direktoru ili profesoru. I ne trudite se da postignete savrenstvo: njega nema u lepim slikama i savrenim reenicama. Sve to iskreno kaete, ili stvorite, produkt je vaeg sveta, i to nikada nee biti loe. Isto tako, ne trudite se da nekoga nadjaate ili pobedite u maineriji mate, jer ete u suprotnom samo patiti. ivela revolucija, iveo ovek i njegova mata, iveo ivot i sve to on nosi. iveli crtai stripova i njegovi scenaristi. iveo taj crno beli svet, taj svet koji su ljudi potisnuli i zaboravili, jer je strip za decu i gotovane koji ne itaju knjige. E, nije tako, to je teak nain da nekome pokaete svu lepotu, i svu bol. Pravimo revoluciju, dragi itaoe, pridrui nam se...

    Betty Boop

    Pozivnica za sanjanje

  • 11

  • 12

  • 13

  • 14

  • 15

  • 16

    Danas, na kraju prve dekade XXI veka, se ini da je strip jedina umetnost koja nije preivela XX vek iako je nastala u njemu. U poplavi novih medija je gotovo zaboravljen, tanije skrajnut ili transformisan u druge vidove umetnosti kakav je sluaj sa savremenim filmom koji svojim pokretnim sliicama vie slii

    stripu nego onome to se u prethodnom stoleu podrazumevalo pod terminom movie. Na sve to Maral Makluan, najpoznatiji dvadesetovekovni teoretiar medija koji je sredinom proteklog stolea predvideo ostvarenost sveta kao globalnog sela, se verovatno okree u grobu i krsti i levom i desnom rukom, jer je u svojoj podeli medija strip, za razliku od televizije i filma, ubrajao u tople medije, dakle onu vrstu optila emotivno prijemljivijih obinom oveku. Savremena dehumanizacija je, kao i sve ostalo, dehumanizovala i strip i zato nije udno to danas gotovo i ne postoje stripovi, a i kada se kao recidivi prolosti i pojave nemaju onu vrstu uloge i uticaja koje su nekada imali vaspitavajui itave narataje koji su svoje odrastanje i prve ivotne stavove dugovali upravo njima. Kompjuterske igrice i 3 D animacije su danas zamenili stripove, ali takva rastereujua pozicija devetoj umetnosti moe samo biti od koristi da u drugoj dekadi novog milenijuma nanovo krene u ponovno osvajanje novih generacija.Strip e biti slobodniji ili ga nee biti. Strip kao svetski proces izmedju ideolokih i humanistikih vizija ili odrednica slobode, izmedju kafkijanstva i povesnog (ne istorijskog nego povesnog) zbivanja mora biti slobodniji ili ga nee ni biti. injenica da tekst koji ima za cilj promatranje i preispitivanje stripa na kulturno civilizacijskom nivou poinje polufrazama pretvorenim u come back vapaj za sagledavanjem stripa i slobode kao njegove bitne odredbe u ovenijem svetlu podrazumeva samo jedno: strip danas, ili ono to se podvodi pod znaenje strip danas, mora biti predstavljen kao najvii oblik slobodnog ljudskog stvaralatva (to on kao umetnost ili bitno odreujua umetnost (uz film) iz XX veka kao veka u kome su (naalost, na najsuroviji nain) pokuale da se ostvare sve ljudske eshatologije) sam po sebi podrazumeva) ve kao jedna od formi izraavanja potrebe za radikalnom promenom sveta, i upravo ta revolucionarna dimenzija stripa otvara mogunost utemeljenja estetike stripa kao integralne umetnike stvarnosti izmeu realnosti oveka kao homo konzumenta i oveka kao homo ludensa ili slobodnog stvaralakog bia, onakvog kakav je u svojoj generikoj sutini.Pripadam zadnjoj generaciji koja je vaspitavana u duhu Mirka i Slavka i ostalih tekovina budalastih revolucija koje su proglaavane za revolucije. Ve na samom poetku odrastanja uz strip smo bili pogoeni onim metkom koji je na intervenciju Slavka promaio Mirka. Izgleda da se ivot cinino poigravao sa mojom generacijom tako to nam je posle NIKAD ROBOM uporedo sa naim odrastanjem nudio i Zabavnik u kome smo mogli da itamo klasike poput Fantoma, Flaa Gordona, Princa Valijanta... (Prvi tekst nedavno poiveg Bogdana Tirnania, naeg najpoznatijeg kolumniste mas medija, je imao naziv Fla Gordon kao pentagonski pijun, a Tirketov najbolji prijatelj je od svoje omladinske organizacije dobio zadatak da napie pamflet protiv Bima i Buma kao stripa koji propagira nihilizam, anarhizam, negaciju svega postojeeg i slino. Na sreu to se deavalo dvadeset godina pre mog odrastanja.) Tek mnogo kasnije smo otkrili da osim dobra i zla u Komandantu Marku (Od Topole pa do Bakog Jarka svud su strae Komandanta Marka), Blafu, alosnoj Sovi i Velikom Bleku Steni postoje i neki drugi i drugaiji stripovi. Primer jedinog od onih sa strane pravih i dobrih stripova sa kojim smo se mi generacijski identifikovali bio je Alan Ford. Sa tajnom grupom TNT mi smo otkrivali i onaj drugi, crni ili underground strip. Na brdovitom Balkanu strip je ubrzano postajao umetnost, a osamdesetih, koje slove za najbolje i najbogatije godine ivljenja ex yu prostora, izlazile su i prve strip revije sa Spiritom Vila Ejznera, Torpedom, a da ne govorim o posebnim sveskama Stripoteke, "Spunk"-a i Biser stripa sa Talinim Tomom, Asteriksom, Hogarom... Onda su iz nekih rupa i grupa izvukli i na strip. Prvo je poelo sa revitalizacijom davno zaboravljenog starog maka Andrije Maurovia, a uskoro smo u omladinskoj tampi itali i najnovije stripove Novog Kvadrata. Jedina umetnost koja je za nas imala generacijsko obeleje bila je, kao to pretpostavljate, STRIP. Od tada uz par tematskih brojeva beogradskih Vidika posveenih stripu, jedne antologije Slobe Ivkova o jugoslovenskim posleratnim crno-belim sliicama, Trona koga je u najgore vreme hiperinflacije izdavao knjiar Bata Dramianin i dananjeg svakog etvrtog Tink Tanka nita se bitno nije desilo. Strip je zamro na svojim belim putevima, da ne kaem umro. Zato je i neizvesna staza kojom emo se dalje kretati, jer iza nas je zaborav, a provaliju pred nama valja nam preskoiti.Svaka umetnost je umetnost samo u toj meri koliko je osloboena politike. Strip je najee predstavljen kao drutveni ventil, jedno od sredstava koje omoguava manipulaciju, bilo da se ta manipulacija odigrava u sveri potroakog drutva ili u primitivnim ideolokim okvirima novog oblika liberalnog kapitalizma, koji se, inilo se donedavno, pobedniki uzdigao nad zemljama rigidne ideoloke dominacije koja ga je zloupotrebljavala drei veinu pripadnika pomenutih drutava u pokornosti. Nasuprot politikim manipulacijama sa stripom, ne govorim o ukusu, tanije neukusu iliti kiu kao posledici svakog loeg stripa, strip, pogotovu umetniki, treba da bude ili mora da postane sredstvo radikalne promene sveta. Koliko on moe pomoi u angaovanju i budjenju revolucionarne svesti moda najbolje moe da posvedoi i primer kulturne revolucije u Kini u kojoj je strip bio korien kao jedino sredstvo komunikacije, da ne govorim o presudnoj ulozi koju je odigrao u zemljama treeg sveta i oslobodilakim pokretima istih.

  • 17

    U Angoli, jedan od junaka oslobodilakog rata, moda i najvei, po priznanju samog Avgustina Neta, bio je niko drugi do Korto Malteze ije su serijale gerilci iekivali sa najveom moguom dozom potovanja. Izgleda da su ostale svetske revolucije odloene do daljnjeg samo iz jednog razloga: Korto Malteze nije na vreme uhvatio lokomotivu istorije, te je tom igrom sluaja bio spreen da uestvuje u njima. Sa druge strane, svojevremeno je Gebels, Hitlerov ministar propagande i jedan od nacistikih ideologa koji se pri pominjanju rei strip hvatao za pitolj, bio tvorac uvene zabrane ulaska Mike Mia u Trei Rajh. No, ideoloka vremena su definitivno za nama, iako neki od mislioca poput Albera Kamija najavljuju XXI vek kao jedan od najreligioznijih, a drugi poput Fukojame definitivno prave neoprostivu greku zavravajui istoriju.Ono to nama kao pojedincima budi nadu jeste samo jedan lik u istoriji stripa koji uvek dolazi sam: usamljeni kauboj koji jae laganim kasom kroz prerije Divljeg Zapada bez ikakve ideologije, bez hamburgera i Coca-Cole, sam sa svoja dva revolvera koja nikada ne puni i veitom cigaretom u ustima. Tip koji sve svoje nosi sa sobom, koji slino parafrazi o Doku Holideju dolazi tiho i ulazi u legendu nije niko drugi do Talini Tom, ovek dva puta bri od svoje senke. Stvoren pre ravno 63 godine, davne 1946, kada je prva epizoda objavljena u nedeljniku Spirou do dananjeg dana Talini Tom (Lucky Luke) je usamljeni jaha koga eka dugi put sa svojim najvernijim prijateljem konjem (Doli Damper) i veita borba protiv nepravde, primitivizma i gluposti. Talini Tom je prvi lik uvenog scenariste Renea Goinija, kasnije oca velikog bagdadskog vezira Iznoguda u vremenu kalifa Haruna Al Raida i mnogo kasnije tvorca Asteriksa i Obeliksa. Talinog Toma je crtao belgijski crta Moris (Maurice de Bevere), tako da su jedan Francuz i polufrancuz, to bi se reklo prve komije, pravile jedini strip koji ne samo da moe da se meri sa amerikom produkcijom, ve je ostavlja daleko iza sebe. Poto su i Goini i Moris silom prilika morali da odu sa ovoga sveta u Nebeske Lugove po nekim nepisanim zakonima prirode koji su iskustvena kategorija, dozvolite mi da im sa deset crtica odam poast i zahvalnost za stvaranje mojih omiljenih junaka nabrojanih u gornjim redovima (----------). Slava im, uinili su za strip i za oveanstvo mnogo vie od onih kojima su danas podignuti spomenici.Naeg usamljenog jahaa uvek iza neke okuke ekaju veiti negativci (braa Averel, Viljem, Dek i Doe Dalton) koji oliavaju staru dobru kategoriju zloinaca koji postoje samo u bajkama (nisu oni toliko loi koliko nita ne valjaju). U svakoj epizodi zaplet prave etvorica nestanih burazera, a rasplet je najee delo Talinog Toma, oveka osam puta breg od brae Dalton. Od stalne postave likova moda za ovu priliku da pomenem i najvernije i najportvovanije lice (tanije njuku) u itavoj istoriji stripa psa Lajavka (Buvare), simbola nesalomljivosti, nepotkupljivosti i nepomirljivosti veito u slubi zakona, olienje svih policija sveta. U pauzama dok se Daltoni odmaraju u Jumi ili slinim mestima, a Lajavko ih uva, Talini Tom stie da zavede zakon istono od Pekosa severno od Rio Grandea, provede generala Kastera pored zasede koju mu sprema Bik Koji Sedi, proeta ekscentrinog ruskog kneza po Divljem Zapadu, tampanjem novina otvori put informisanju kauboja i indijanaca, potrai u Pensilvaniji naftu sa pukovnikom Drejkom, odigra partiju pokera sa Divljim Bilom Hikokom, spakuje dva-tri lovca na ucene, etiri-pet konjica, est-sedam indijanskih plemena u desetak petnaestak sliica. I sve to sam, uz asistenciju Dolija Dampera, iz dobre volje ili onoga to se zove viak dobre volje. Jedini pravi junak sa Divljeg Zapada nije ni Vajat Erp ni saborac mu Dok Svetidan ni cenjena gospodja Prgava Kalamiti Dejn, ve jedan francuski strip kauboj dva puta bri od sopstvene senke.Talinog Toma ubrajam u onu grupu tipova koji u pozitivnom smislu mogu da nose mogu da nose zvanje lakih junaka (Easy Fuckers), koji okinu sve to im se nadje na putu. S obzirom na to nije nikakvo udo to je svojevremeno porno industrija Zapada u svojim piratskim strip izdanjima najvie cenila Talinog Toma upranjavajui ga kao vodeu zvezdu seksualne revolucije. Sam usamljeni kauboj je isuvie prefinjen i istanan da bi dozvolio tu vrstu manipulacije svojim likom i delom i glatko odbija dodeljenu ulogu porno zvezde. Koja god ideologija ili industrija pokua da iskoristi Talinog Toma i postavi ga u svoje okvire bie osuena na propast iz prostog razloga to nezavisnost i sloboda koju on donosi uskoro razaraju ne samo okvire koje mu te ideologije postavljaju nego povratnom spregom unitava i samu tu ideologiju. Dok jae prema suncu na zalasku i ostaje praina pod konjskim kopitama, a negde u daljini se naziru dva-tri kaktusa, polako nestajui na horizontu usamljeni prerijski mornar sa veitim refrenom Kauboj jae ljut, pred njim je dalek put i pred vaim oima se polako pojavljuje THE END glavni junak vaeg stripa je odlutao u nepoznatom pravcu i vie se nikada nee vratiti u istu epizodu.U novom milenijumu, rastereeni mnogih gluposti koje su za nama, neke stvari moemo postaviti na nain koji se ini najkorisnijim i najboljim ne bi li nam se ivot uinio slobodnijim, a samim tim i snoljivijim. Odrednica stripa kao umetnosti nestale u XX veku, iako poev od crtea u Altemiri preko hijeroglifa i piktografskih pisama moemo govoriti o istoriji oveanstva kao istoriji stripa, jeste revolucionisanje stvarnosti tako da taj novi zadatak mora biti osloboenje oveka i njegovo uzdizanje na nivo ooveenja. Strip u sebi krije neverovatne mogunosti koje ne samo da mogu pridoneti slobodi i ostvarenju slobode oveka, ve u konkretnim ivotnim prilikama postaju fatum revolucionarne promene sveta. Dilema postavljena u naslovu Sloboda ili Strip treba biti shvaena da ovo ili nipoto ne moe biti iskljuivo, ve je, pogotovu danas, nezamisliva forma slobode koja bi se ostvarila bez stripa, a sa druge strane nezamisliv je strip koji kao umetnost ni na koji nain ne bi doprineo stvari slobode.Ili emo biti slobodniji ili emo nastaviti da igramo epizodne uloge u svom stripu.

    ore SAVI

  • 18

  • 19

  • 20

  • 21

  • 22

  • 23

  • 24

  • 25

  • 26

  • 27

  • 28

  • 29

  • 30

  • 31

  • 32

  • 33

  • 34

  • 35

  • 36

    Nemoj da neko od vas adajia i adahia ne proita bajicu Zorana "Pasketa" Spasojevia u kojoj on daje odgovor na pitanje, pa dve take: jeste li videli adahu znak pitanja, pa?

    - Ko, je l ja? - Video sam kako po sobi promiu neke senke, a iza njih se dilitaju nekakve adahe, zelene kao trava, s grdnim otvorenim eljustima. - Ono to je prodrljivo i grabljivo? Ono to mori svet? Eno ti je Amerika tamo! - Nego ta sam! Eno ih, vrebaju sa druge strane malih rupa u bankama, optinama i ostalim birokratskim mestima. Te drljave alterue imaju neprekidnu osmoasovnu pauzu. Kad prie rupici odbruse ti: Vrati se u red, sad je pauza! - Viao sam ih u ernobilju, imaju i po sedam glava. - ta vido? Imam je u stomaku. Krenuo sam kui s posla. Na pola puta adaha mi se razbudila. Svratih u restoran da je umirim. Naruio sam peeni pilei file u lepinji sa kupus salatom i malo tartara, raunam jedno 900 kcal. Meutim adaha ne miruje. I ta u, smandrljah jo jednu lepinju i ubih dva jelena i namakoh jo 553 kcal. Ukupno 2353 kcal. - Kupio sam jue jednu domau adahu. esto evra za zver na drumu. Troi samo pet litara supera. - Sreo sam jednu ispred kineske radnje. Utrao sam, kupio ma i odmah potrao da je roknem. Udarim je u glavu, ali ma se polomi. Prokleti Kinezi! Jebi ga, adaha me ujede. - Ma, imam jednu. Veliku plavogrivu adahu ogromnih usta: pri sve oko sebe nevienom estinom. Nervira me kako se ponaa, kako razmilja, a najvie kako me tlai... Ali sam i dalje lud za njom. - Jesi li ti slep? Pa, adahe su svuda oko nas. Pogledaj! Adahe to jedu nae princeze i nae ideale, nau decu i nas same. Nemilosrdne, zahuktale adahe obuene u svilene kravate, lister odela i do idiotluka uglancane cipele iz Italije. Na TV-u kau da su to zakonite adahe. - Pipni me ovde. Imam jednu adahu u gaama. Moja ena je oboava i pria svima naokolo da je to njen veliki srpski zmaj. - Ma pusti pijanduru. Nema vie adaha na ovom svetu. Ser ile ih je sve pobio. - Ha, ha, ha. Nema ti pojma. ak Noris je to bio, seronjo.

    Zoran Spasojevi

    adaho,Gde si, bre,

    adajice...

  • 37

  • 38

  • 39

  • 40

  • 41

  • 42

  • 43

  • 44

  • 45

  • 46

  • 47

  • 48

  • 49

  • 50

  • 51

  • 52

  • 53

  • 54

  • 55

  • 56

  • 57

  • 58

  • 59

  • 60

  • 61

  • 62

  • 63

  • 64

  • 65

  • 66

  • 67

  • 68

  • 69

  • 70

  • 71

  • 72

  • 73

  • 74

  • 75

  • 76

  • 77

  • 78

    NIKO

    LA K

    OSTA

    DINO

    VI

  • 79

  • 80

  • 81

  • 82

  • 83

  • 84

  • 85

  • 86

  • 87

  • 88

  • 89

  • 90

  • 91

  • 92

  • 93

  • 94

    Vudu PopajO ivotu, politici, sportu, muzici, stripu i borbi za prave vrednosti govori Radenko Stojanovi,

    aman srpske umetnike scene.

    Sigurno da nema prosveenog oveka slobodarskog duha u Srbiji koji nije uo za Vudu Popaja i njegove pesme Karantin, Nije ti fazon, Voodooinstallater, Otmiar (Protiv oruja), Oloki vrt ili uvene Kalambure... Ali koliko vas zna ko je Radenko Stojanovi? Pomoiu vam malo. Roen je na periferiji Zemuna, a i danas ivi tu negde, izmeu Zemuna i Paneva. Radenko je poeo da pie stihove u drugom razredu osnovne kole i to i dalje smatra svojim poslom i zadovoljstvom. U ivotu se bavio svim i svaim, od kopanja rupa, preko pisanja knjiga, pravljnja radio i TV reklama, pisanja i pevanja rep pesama, pravljenja filmova i statua do pisanja stripova. Puno se druio sa knjigom, ali ih je proitao tek desetak jer, kako kae, nije hteo da drugi pisci utiu na njega. To je vailo i za ostale vidove umetnosti kojima se bavio, a bilo ih je mnogo. Radio je za Knjievne novine kao akviziter, a kasnije i u knjiari Jugoslovenska knjiga, gde je dobio informaciju o postojanju knjievnog kluba ukarica iji e ubrzo postati lan. Nedugo zatim postaje lan jo jednog knjievnog kluba - Ivo Andri u Zemunu, u ijem biltenu prvi put objavljuje svoje pesme, ali ubrzo naputa ovaj knjievni klub po saznanju da se uglavnom bave politikom (promovisanjem tadanjeg aktuelnog reima). Poseivao je i knjievne veeri u UKS, ali je shvatio da se i oni bave politikom, samo su na drugoj strani. Nepripadanje politikim organizacijama i klanovima, postao je i ostao peat njegovog rada. Imao je talenta i mogao je da se bavi raznim stvarima ali je odabrao da svoju poeziju plasira kroz rep muziku. Nikada nije krtario na stihovima i nikada nije hteo da se ponavlja i multiplicira svoja dela. Odluio je da bude na sceni samo dok ima da kae neto novo. Nikada se nije osvrtao na takozvanu formulu proverenog uspeha, nije hteo da stvara muziku i stihove koji prate odreene trendove ve je uvek trasirao svoj put koji sadri spontan, produhovljen, kreativan i slobodarski pristup ivotu. Veliki je humanitarac, pomae kada god i kome god stigne. Osnovni zadatak koji je zacrtao sebi kroz muziku bio je da bude progresivan, autentian i da na svoj nain osavremeni venu biblijsku mudrost, i ja smatram da je u tome uspeo. Mislim da vam je sada ve jasno da je re o momku iz naslova, autentinom i originalnom umetniku Vudu Popaju. Popaj me je saekao na poslednjoj stanici 15-ice, negde na samoj periferiji Zemuna i, pravei pauzu u duvanju u dlanove, pruio mi je ruku i rekao zdravo, Radenko. Hodajui zemunskim ulicama hladnog februarskog popodneva u potrazi za mirnim mestom gde bismo mogli da popricamo, dogovorili smo se da napravimo iskren i temeljan intervju. Poto smo se smestili u klasinoj kafanici od tri stola, kakve, kao po nekom zakonu, moraju da se nalaze izmeu svake dve zgrade, i kada smo naruili neko toplo pie da se zagrejemo, postavio sam Popaju hiljadu pitanja. Proitajte najzanimljivije odgovore.

  • 95

    Adaha: Popaje, pie, izdaje albume, nastupa... Da li to smatra svojim poslom ili hobijem koji se i isplati? Kako si u stvari uao u tu ulogu multimedijalnog umetnika?

    Vudu Popaj: To je i hobi i posao, od svega po malo. Posle prvog albuma imao sam viziju kakvu esto imaju ljudi skloni revolucionarnim promenama. Mislio sam da moda izdam jo jedan CD, samo drugaiji od onog prvog. Mislio sam da u njima uticati na dve vrste publike, a samim tim i na neke promene u zemlji... Plan je bio da posle toga odem na selo i ivim mirnim ivotom, kao - izvrio sam misiju. Meutim, okolnosti su bile takve da se ve ubrzo nakon promena za koje smo se borili ispostavilo da ne daju neke rezultate. Ja sam to shvatio kao izazov da nastavim da se borim. Sada mi je udno to kako sam na poetku razmiljao, ali mlad i zelen kakav sam bio, nisam bio ba najbolje upuen u ondanju politiku situaciju. Tek je onda poela borba. Bio sam u situacijama da nemam za osnovno, za hranu. Deavalo se da moram da prodajem neku karticu za telefon, koju mi je dala devojka, samo da bih preiveo. Onda sam morao da ponem da radim neke druge stvari, bavio sam se trgovinom u to vreme i nekako sam se iupao, tada mi je kvrcnulo da sam u stvari sve vreme stvarao. Moda u tome i jeste stvar, kada si materijalno situiran, kada ima prihode od koncerata onda nema ni problema i nema inspiraciju da stvara... Tada sam, dakle, doao do tog trenutka kada sam morao da radim neto drugo, a ne ono za ta sam nadaren. Kada sam posle toga video ko se sve bavi pevanjem i ko sve sebe naziva umetnikom i zvezdom vrsto sam odluio da postanem multimedijalni umetnik. To je bilo pre moda par godina...

    Adaha: Smatra li da si uspeo u tom svom pohodu ili se borba nastavlja?

    Vudu Popaj: Borba se nastavlja. Ja i ne mislim da u promeniti tok dogaaja, poto je ve davno zapisano u nekim knjigama da e oveanstvo ii ka neizbenoj propasti. Ja sam zadovoljan ako se borim, ako dam sve od sebe i ostavim svoj peat na borbi za prave, istinske vrednosti. To je ono to me gura napred. Meutim, eto, kako stvari stoje, problemi su jo tu, moda su se ak i poveali, ali ja nikada nisam bio borbeniji nego sada.

    Adaha: Da li misli da ljudi kapiraju to to radi?

    Vudu Popaj: Da, mislim da me kapiraju. E, sad, ispiranje mozga koje se desilo stvara rupe i generacijski i na svaki drugi nain gledano i onda mora da uputi ove mlae u to to radi. Samo znam da se uvek trudim da ostavim dobar utisak na publiku, da publika dobije ono to joj je potrebno. Sad, ne znam koliko u tome uspevam... Reakcije su uglavnom pozitivne, mislim, nikada nisam imao neka negativna iskustva. Na svakom koncertu je tu bar grupa ljudi koji znaju sve pesme i podravaju to to radim.

    Adaha: Odluio si da bude svoj, da kaes ne medijskom prostituisanju, nisi hteo da prihvati estradu ako ona ne prihvati tebe onakvog kakav si, ili kako je to lepo rekao Saa Rakezi Zograf - ne ustee se da ugrize ruku koja te hrani. Da li ti je to donelo vie neprijatelja ili poklonika?

    Vudu Popaj: Pa, zna ta, jedino tako moe neto da se promeni. To je ono face-to-face, ko e da prevagne, ija e biti glavna re. Tu mora da pokae svoj stav, da bude to to jesi ili da se skloni. Ja sam uvek donosio svoja dela u fazonu dobar dan, ovo sam ja radio. Meutim, tu se ja borim sa kojekakvima koji plaaju da se negde pojave, plaaju da se reklamiraju i oni me jednostavno progutaju. Ja se zavrtim par meseci, onako oficijelno, koliko bi to trebalo i posle ovi idu dalje, reklamiraju se, nastupaju, a mene tu nema. U svemu tome vidim problem koji je nastao zbog politike i politiara, zbog toga to oni ne podravaju nikoga, niti ih je briga za bilo koga. Zato, kada nastane kriza kao to je ova, oni to prebacuju na narod tedite, budite ovakvi, ponaajte se onako... Znai, oni nita ne rade i ni za ta nisu sposobni niti su za bilo ta odgovorni, a za kulturu najmanje. Dravna politika bi trebalo da bude takva da podri izdavatvo, a samim tim izdavai bi mogli da vode jednu pametnu poslovnu politiku. Izdavai ne bi uzimali pare od autora nego bi odabirali one koji vrede i njih gurali. Ali to je samo jedan u moru problema.

    Adaha: Da li je posledica te loe politike i to to si morao da se za nastup na EXIT-u prijavi sa onim neafirmisanim delom muzike scene? Kako gleda na tu situaciju?

    Vudu Popaj: Na sve to gledam kao na izazove. Bio sam i u situaciji da moram da

  • 96

    pravim neke demo snimke da bi neko uo i imao poverenja u to to radim. Zna, oseti ponekad ponienje, ti koji si napravio toliko velikih stvari... Mislim da svaki umetnik to ponekad oseti. Ipak, treba stisnuti zube dok sve to proe, a onda kaes sebi ajmo sad, sad je nov teren, da vidimo kakva je situacija, pa onda druga runda, treca... I tako nekako ivimo i stvaramo. Situacija nije za pohvalu, daleko od toga, ali mislim da moramo nalaziti naine da taj svoj rad pribliimo publici koja je navikla na turbo-folk i da probamo da ih pokrenemo.

    Adaha: Za dobar deo problema na muzikoj, okrivio si politiku scenu. Iz nekih tvojih radova i toga to govori rekao bih da si apolitican, da nisi opredeljen ni za jednu stranu. Da li ipak prati politiku scenu i kakav je tvoj utisak o njoj?

    Vudu Popaj: To ne moe da ne prati, ako nita drugo, bar smanjim ton i iitam vesti. Za to svi treba da imaju vremena. E, sad, drugo je pitanje kakve su te vesti koje pratimo i kakvi su ti ljudi koji se bave politikom, a mislim da o tome ne treba mnogo da pricam... Po mom miljenju oni su svi isti, trebalo bi poistiti celu scenu i poeti iz poetka. Ovako, oni se samo smenjuju na vlasti a niko ne nudi neki boljitak i napredak. Sve je to kozmetika. Prioritet bi trebalo da bude zdravstvo, da se ljudi lee, posle svega sto smo preiveli, a oni sreuju trotoare... Mislim, u redu je, i to treba uraditi, ali nije u redu da za to vreme ljudi i dalje stoje u redovima da predaju zdravstvenu knjiicu, da ta ista zdravstvena knjiica niemu ne slui, da nema lekova, a sve to zbog toga to su pare nekome otile u dep ili zato to je nekome dolo da minka trotoare. Sve u svemu jedna loa politika, i uvek ekstremna. Uvek postoje dva pola i uvek se te dve strane gloe, uvek imaju neke duele i na tome opstaju isto misle i i ne razmiljaju ni o ijoj brizi osim o svojoj. Pogotovu sada, u ovom periodu tranzicije, ljudima treba pomoi, ne moe ljude u sred krize da ostavi na ulici bez posla. Ali su zato dali broj telefona neke slube koju moe da pozove da bi ti neko sa druge strane spustio slualicu. I za to niko ne odgovara. Problem i jeste u tome to se toleriu mnoge stvari. Uvek bih branio narod u odnosu na politiare, jer da nije ovakve politike ni narod ne bi bio takav, mada se obino potee onaj kontraargument narod je takav pa su takvi i politiari... To je greka. Niti smo mi lenji, niti smo ne znam koliko lo narod, to je prosto politika.

    Adaha: Da li je za takvo stanje kriv jo neko osim politiara?

    Vudu Popaj: Ima toliko nasilja na televiziji. Policija reaguje samo kada se neto desi, a i tada su neefikasni. Kada bi ispitali nekoga, samo na jednom primeru, da utvrde uzroke toga to se desilo, siguran sam da bi bio odgovoran neko sa televizije. Televizije koje su trenutno najgledanije pruaju lo primer. Ljudi se uglavnom ale na Pink, ali sada ima mnogo drugih televizija koje imaju isti, mozda i vei uticaj, kao RTS ili B92, pa moda one mogu da ponude neto kvalitetno u kulturi. Sada smo u demokratiji i svako moe da gleda ta hoe. Postoji Pink, ali onaj ko gleda reie ok, to mi se ne svia, gledau ovu drugu televiziju. Po mom miljenju to je sve jedno te isto, sve je neka laka zabava i sve je katastrofa...

    Adaha: Hajde da se vratimo na tvoj rad. Pie knjige, stripove, pesme Snima filmove, reklame, spotove Koji ti je oblik pisanja i koji oblik medija dozvolio da se najbolje iskaes?

    Vudu Popaj: Trudim se da korstim sve to mogu. Pokrenuo sam sve svoje potencijale i tako funkcioniem. Kao to sam ve rekao, nudim svoje radove - dobar dan, izvolite, ovo sam ja uradio Sad, u svim medijima ima kukolja, ali se nae i malo ita. Postoje svuda ljudi koji se bore za neku pravu stvar i ja se povezujem sa takvim ljudima i kolegama, autorima. Ista nas je muka snala, a raunam zajedno smo jai. Televizija danas uopte nije neki toliko bitan medij, izgubili su poverenje gledalaca. Danas moda neko i prokomentarie ako se pojavi u nekoj bitnijoj emisiji na nekoj veoj televiziji, a ranije nisi mogao da ivi ako se negde pojavi, svi te ivi zovu, cimaju I nije to stvar samo kod muziara. Skoro su me pitali za neki intervju da li sam uo za neku emisiju na televiziji, da li sam u toku, ja kaem nisam. Oni me pitaju zar ti nije reklo drutvo, reko nisu. Sad ve nije stvar tu u meni, kapiram to je neka deseta emisija, koja je gledana, a ja ne znam nita o tome i niko me nije obavestio, znai koga je briga za to. Ja sam za nijansu uvek vie cenio novine, mada je interntet sada moda vie aktuelan.

    Adaha: Kada smo ve kod interneta, primetio sam da na fan stranici Vudu Popaja ima dosta prijatelja, tvoji spotovi su dosta gledani na youtube-u Kako gleda na taj oblik prezentovanja, poto tu nema komentara novinara, nema voditelja i gledaoci mogu slobodno da iskau svoje miljenje?

    Vudu Popaj: To je jedini pravi nain da sve bude iskreno i spontano i to apsolutno cenim, ali kao i svaki medij i internet e verovatno vremenom biti sve vie zloupotrebljavan. Ta iskrenost e vremenom da izbledi i

    informacije e sve vie da se montiraju kao to su montirane i neke emisije na televiziji, bilo da je u pitanju dokumentarac o hvatanju krokodila gde ti ne vidi da je ovek ujeden ili neto drugo. Ne priam o banalnim stvarima. I internet e vremenom da bude sve gori, ali sam zadovoljan ako je sada onako kako kae.

    Adaha: Da se okrenemo sada zanimljivijoj strani ivota. Ti si svakako jedan od retkih ljudi, sigurno jedini za koga znam, da je navijao za Partizan, pa promenio miljenje u korist Zvezde, a sada, ako se ne varam, navija za Radnicki iz Nia. emu ta promena? Da li je to posledica neminovnog intelektualnog sazrevanja ili time elis da iskae neki svoj stav?

    Vudu Popaj: Za Radniki navijam ve dvadeset godina, a nekada sam navijao za Partizan, to je tano. To za Zvezdu je greka. Moje stranice na internetu ureuje moj kolega, verovatno je pogreno upisao tu informaciju. Ispraviemo to. Za Partizan sam navijao do drugog osnovne, a onda se desilo to da su izgubili u sred Beograda. To je jo jedan dokaz da nikada nisam robovao nikakvim auroritetima, ak i pre nego to sam poeo da se bavim ovime to sada radim. Nije bitno to su Zvezda i Partizan dva najvea kluba u zemlji i to ja ivim u Beogradu, ak naprotiv, kako je jedan tako veliki i moan klub mogao u sred Beograda da izgubi od jednog Radnikog iz Nia. Tada sam odluio da ponem da navijam ba za Radniki. I dalje sam navija, mada retko kada idem na utakmice. Mada, i Radniki je klub koji se niz godina selio iz prve u drugu ligu i onda je ispalo da se mue, a onda sav taj svoj trud prodaju nekome To je nebuloza i svestan sam toga.

    Adaha: Primetio sam iz nekih tvojih radova da prati i druge sportove. I sam si priao da si parodirao hokejake utakmice simultanim prevoenjem. Koje jo sportove prati? Evo, tenis je trenutno aktuelan.

    Vudu Popaj: Zna, tenis mi i ne izgleda kao ba pametan sport u odnosu na, recimo, stoni tenis. Mislim da je stoni tenis mnogo sofisticiraniji ima jednu manju povrinu i mora da bude prilino precizan i gibak. Tenis mi vie izgleda kao da je neko uzeo dasku colovau i lupa iz sve snage i u tome ne vidim ba neku pamet. Naravno, i tu treba imati talenta, treba pogoditi liniju, ugao terena, ali tu opet vie uestvuje snaga nego pamet. Pored stonog tenisa volim uglavnom zimske sportove, eto hokej, skijake skokove Volim i atletiku. Uglavnom volim letnje i zimske olimpijske igre. Volim i fudbal, ali kod nas se oko toga pravi velika pompa. Naa reprezentacija je uvek super u

  • 97

    kvalifikacijama a onda kada odemo na neko prvenstvo puknemo, tako da uglavnom ne navijam dok ne odemo na svetsko prvenstvo. I to je to, moj klub, reprezentacija kada ode na neko prvenstvo tada pratim i navijam. Inae o naem fudbalu nemam bogzna kakvo miljnje, jer mi smo i dalje na nivou centar ut, go glavom, a tako vie niko ne igra, osim moda Poljske i jos nekih reprezentacija. Mi nemamo isplanirane akcije, prodor po krilu, kroz sredinu Jedino je dobro to to smo u poslednje vreme dobili malo na brzini a za to je zasluan ovaj panac Klemente, a i njega oterae. ak i da nije uradio nita osim to je uneo brzinu u igru to je veliki pomak u odnosu na ranije

    Adaha: Kada smo ve kod zadovoljstava, po svemu sudei ti si pravi hedonista a to obino ukljuuje i gurmanstvo. Da li voli da kuva, poto te neke fotografije koje sam video prikazuju pored kotlia?

    Vudu Popaj: Pa, vie se moe rei da prim nego da kuvam. Spremam neka jela sa ribom, pagete, prenice U principu nemam neki recept za jela nego jednostavno radim po oseaju a svako ko proba moja jela kae da mu se sviaju. Ako pitam zbog ega, obino slegnu ramenima. U pitanju je ta spontanost u spremanju. Jo da se pohvalim da sam lan udruenja Vitezovi vedskog stola. To je zanimljivo udruenje, okupimo se ponekad, podelimo se u tri grupe i takmiimo se u spremanju jela u kotliu, s tim to ja vie uestvujem u seckanju i pripremanju salate nego glavnog jela. Onda to jelo ocenjuju ene i pobednik dobija neku smenu stvar. Eto, to je dokaz te moje posveenosti (smeje se).

    Adaha: iveo si severnije i junije od Beograda, a i od Srbije. Interesuje me koji ti je mentalitet vie prijao i gde si osetio da se vie uklapa?

    Vudu Popaj: Recimo da bi to mogao da bude neki jugoistok. Sever, Vojvodina, nekako mi nije insprativna i malo je hladnija u odnosima meu ljudima, nije kao jug. A nije inspirativna zbog toga sto je sve ravno, a ja volim brda. Volim pogled sa brda ili volim da odozdo pogledam prema brdu i da zamiljam ta je iza. Najlepi su predeli uz jugoistonu granicu, ali su to ujedno i najsiromaniji krajevi zemlje. Priroda je tamo predivna, a kada govorim o tome koji mi se deo zemlje svia najvie mislim na prirodu. Tu bi trebalo dosta da se investira, da ta mesta malo ivnu, ljudi tamo nemaju od ega da ive

    Adaha: Vudu Popaj nije prvi pseudonim koji koristi i primetio sam da u medijima nigde ne moe da se proita tvoje pravo ime, a i

    prijatelji te zovu Popaj. Da li je Vudu Popaj tvoj alter ego? Da li je Popaj za Radenka ono to je Supermen za Klark Kenta?Vudu Popaj: Pa, tako bi trebalo da bude. Pokazalo se da ima istine u tom pseudonimu. Kada sam smislio to ime nisam dublje razmiljao o tome. To je bio jedan od zapisa koje ja pravim i kada sam razmiljao kako da se nazovem odabrao sam da to bude Vudu Popaj a lako je moglo da se desi da bude i neto drugo, ali to mi je bilo najprivlanije. Tek sam kasnije otkrio koliko to ustvari ima veze sa onim to ja radim. Tu je Popaj koji se bori za pravdu i vudu kao neka magija, a ja sam predvideo mnoge dogaaje po oseaju i po prirodi stvari reagujem i upozoravam ljude. A takoe sam i magian u smislu baratanja reima. Ima mnogo istine u tom nadimku

    Adaha: Bio si nazivan i hroniarom sadanjosti i prorokom budunosti. Da li stvarno ima dar da predvidi stvari?

    Vudu Popaj: Bez obzira na to to situacija kod nas nije ruiasta i to se propagiraju neke druge vrednosti a ne one prave, uvek doe momenat kao to je bombardovanje kada moja pesma Rap sodia u kojoj upozoravam na to, postaje najsluanija na nekim radio stanicama. Na alost, jedino nas takvi trenuci dovode do dubljeg razmiljanja i tada nema nekih interesa i ne gleda se ko je kome platio. Kada smo suoeni sa bombama i nevoljom onda moramo da se suoimo i sa istinom, a ja sam u toj pesmi bio vie nego istinit.

    Adaha: Ima ak i strip ija se radnja odigrava za vreme bombardovanja

    Vudu Popaj: Nisam znao kako da zavrim taj strip, pa smo odluili da ga zavrim tako to se veselimo na mostu za vreme bombardovanja., mada ja nisam uestvovao na tim manifestacijama. Nisam pevao ni na trgovima ni na mostovima, ak sam zbog toga izgubio i sponzorstvo ADIDAS-a. To je bio period kada si samo tu mogao da se pojavi a ja sam protiv samoubistva i protiv takvih stvari, i po mom miljenju to nije bio pravi odgovor. Smatrao sam da to nije razumno i nisam eleo da uestvujem u tome, iako se to negativno odrazilo na moju karijeru, ali ostao sam dosledan svojim principima.

    Adaha: Kada si ve pomenuo igre recima, svako ko je odsluao bar neku tvoju pesmu zna da oboavas igre recima i da ti je to ua specijalnost. Kako je dolo do toga? Da li je to neki tvoj dar ili je to stvar vebe?

    Vudu Popaj: Pa, taj dar se razvio, da kaem, iz iste dokolice. Dok nisam ire gledao na

    svoju okolinu i ljude, dok sam odrastao u svom kraju, ne mogu da kaem da sam okario, ali svakako nisam bogzna ta radio u ivotu. Tako sam poeo sa jednim svojim drugom da se alim, da izvrem rei i da ih tumaim drugaije, i to je vremenom postalo uobiajeno. Za razliku od prvog albuma gde se u skoro svakoj pesmi igram reima, to sam u kasnijim albumima odvojio, pa sam ozbiljne pesme odvajao na jednu stranu i u njih nisam stavljao ono aj od male kamile kamilica, ali sam na svakom albumu imao te Kalambure, uglavnom jedna pesma u kojoj istresem sve te rei. A ima ih i u knjigama i stripu.

    Adaha: Meu reima koje izmilja naiao sam na neke neologizme koji su dosta zanimljivi sa lingvistickog stanovita. Na primer re prekosutrica se pojavljuje u stripu nekoliko puta. Kako se ta re uopte akcentuje?

    Vudu Popaj: To ve ostavljam itaocima na interpretaciju i akcentuaciju. Da ti kaem, ja u detinjstvu nisam imao mnogo prilike da gledam televiziju, ali kasnije sam video neke emisije Mie Tatia gde on ima onu lutku Aima, i video sam da se on u toj emisiji dosta igrao reima. Tako da to nije nita novo u smislu igre reima. Novo je sve to sam smisli u emu si originalan, bez ikakvih viceva ili gradskih argona koji su svima poznati.

    Adaha: Poto kae da nisi puno gledao televiziju kao mali, da li si itao stripove i da li te je to inspirisalo da napie svoj strip?

    Vudu Popaj: itao sam Alan Forda, Kent Parkera i ostale koji su izlazili u toj zlatnoj seriji. Ja sam samo scenarista stripa tako da to to sam itao stripove kao mali nije presudno uticalo na to to sam kasnije radio. I da nisam znao nita o stripu verovatno bi se sve isto odigralo, i ta saradnja sa strip crtaima bi isto rezultovala ovim stripom. Ne verujem da mi je to mnogo pomoglo, jer bi postupak rada bio isti. Crtai su traili da prilagodim taj scenario stripu, a tih par junaka koje sam ja itao nije mnogo uticalo na to da strip bude ovakakv kakav jeste. Bavio sam se ranije prepravkama stripa i to mi je izgledalo toliko teko da mi se inilo da bi mi bilo lake da nacrtam svoj strip. Prepravljao sam strip Komandant Mark. Te prepravke su bile po sistemu komandant Mark izlazi iz tvrave Ontario na konju a ispod pie komandant Mark je tog jutra krenuo u etnju, pa ja dodam na konju. Jer, kakva je to etnja ako jae? On je bio komandant Marko, bili su tu i alosni Jova i Laf bez b, a crveni mundiri su se lepo preneli na nae devedesete. Onda komandant Mark jae, a ja docrtam etiri S na nekoj zgradi Pravio sam ambijent koji

  • 98

    odgovara naem podneblju, pa ,na primer, obriem g i dobijem sto mu romova Tu je bilo prilino detalja da se uradi.Adaha: U pogovoru Skupljaa pie da si i sam nacrtao jedan, kako ti kazes, demo strip Ogroman si slone, tebi divim se po malo!. Ali taj strip nije ugledao svetlost dana, jer po miljenju crtaa Skupljaa nije ispunio neke standarde. Koje to standarde tvoj strip nije ispunio?

    Vudu Popaj: Jednostavno nisam talentovan za crtanje, i uopte za slikarstvo. To je verovatno jedina oblast gde ja ne mogu da se izrazim ali, ko zna, moda jednog dana Zna uglavnom sam crtao neke glave tako da ne verujem da bih sa tim glavama mogao da budem ba ozbiljan strip crta.

    Adaha: Po onome to sam video u stripu, rekao bih da ima jo dosta ideja. Kada moemo da oekujemo novi strip?

    Vudu Popaj: Pa, ne verujem da e to biti u dogledno vreme, a moda vie nee ni da se desi, bar ne samoinicijativno. Ukoliko se bilo gde ljudi zainteresuju do te mere da trae od mene da napravim novi strip, znai ako neko pokrene tu inicijativu, sigurno u tome da se posvetim. Mada, kao to sam rekao i posle prvog albuma da nee biti drugog, moda se i ovde varam. Nema pravog odgovora. Moda mi opet kvrcne i sednem i napisem novi scenario za strip. Sticajem okolnosti, mene najvie znaju po muzici, ali trenutno sam posveen drugim oblastima, one su moji pijuni i ja ih pomeram. Poreao sam figure i sada povlaim poteze. Trenutno sam skoncentrisan na pozorite i dramu tako da mi je to sledei potez.

    Adaha: Jasno je da si vrlo slojevita osoba i jasno je da ima dosta simbolike u svemu to napise. Interesuje me koja je simbolika u naslovu stripa Skupljai perja rano lete?

    Vudu Popaj: Taj naslov je nastao slino kao i moj nadimak, spajanjem delova naslova dva filma. Tu, naravno, ima i dublje simbolike. Ja se u stripu bavim nekim stvarima koje su osetljive kao perje. To je ono to ti kae slojevito, osetljivo, ono to je vredno i mora da se ispere u vodi kao zlato. Tako smo mi u stripu tragali za tim prefinjenim, umetnikim dojmom, pa u tom smislu perje predstavlja tu esenciju traganja umetnika za neim to je istinski vredno. A moe se rei da smo mi skupljai. A voleo bih da itaoci razmisle o tome zato rano letimo, nadam se da e neko ko ita strip doi do tog zakljuka. A voleo bih da me onaj ko to otkrije obavesti, da mi se javi putem interneta.

    Adaha: Stripovi u Skupljaima su tematski dosta razliiti, i iako ih povezuje

    ista nit stie se utisak kao da je svaki strip pisala druga osoba, ba kao to su ih i crtale razliite osobe. Otkud tolika razliitost?Vudu Popaj: Tu sam imao dosta prostora za eksperimentisanje i hteo sam da napravimtaj strip tako da ide u dosta pravaca, da ima dosta znaenja. Kao kada sam radio film, u njemu sam bio i reiser, glumac, scenarista, pokazao sam i voditeljske afinitete. Zatim, poto se radnja odigrava na radiu, tu su bile i sve forme radio programa i gost u studiu i javljanje sa terena i snimanje diktafonom Volim da u jednom projektu, a ovde je u pitanju strip, prikaem sav svoj talenat, pa se tako i prie razlikuju. I jednostavno nisam eleo da se ponavljam. Mogu da ti kaem da sam zaista ponosan na strip i vrlo sam zadovoljan. Neke druge stvari u ivotu nisam uspeo da uradim iz prve onako kako sam hteo. Postoje stvari koje u moda iz drugog puta da uradim bolje, ali za strip stvarno nemam zamerki.

    Adaha: Tira je bio dosta mali, svega petsto primeraka. Da li moemo da oekujemo neko novo izdanje, ponovljeno ili moda dopunjeno?

    Vudu Popaj: Kao i sa nekim mojim ranijim izdanjima i tu je problem u distribuciji. Ljudi jednostavno ne znaju kako da neto nabave i tu je moda samo indirektno problem sa izdavaem, koji iz ovih ili onih razloga nema dobru distribuciju. Mozda je problem i u reklamiranju, sve je to u naim rukama. Ja se trudim koliko mogu da knjiga bude na nekim mestima i da priam svuda o tome. Meutim, to ne umanjuje znaaj izdavaa koji se inae ranije nije bavio stripom, pa ak ni beletristikom, ve medicinskim knjigama, a koji je ipak pristao da objavi ovaj na strip. To treba ceniti. Mada, danas svako moe da negde sam odtampa svoju knjigu, ali e opet da naie na taj problem oko distribucije. to se tie ponovljenog izdanja, to nije do mene, ako se desi desie se. Ja sam svoje uradio, zapravo i vie od toga. Danas, kada izda neto, mora od poetka toliko toga da radi sam. Kada neto napravi, izda knjigu na primer, mora da zna kako se konkurie za neku nagradu. To danas niko nee da ti uradi, iako je to nekada bio posao izdavaa. Mora da sedi u izdavakoj kui i da tamo pije kafe, da se drui sa ovim i onim da bi imao promociju stripa ili knjige. Meni je to sve strano, ali to je posledica one prie gde drava nije podrala izdavae, a onda se izdava okree onima kod kojih ima neki interes osim tog izdanja. Ja jednostavno ne mogu tako da funkcioniem, niti mogu da zovem nekoga petnaest puta. Mogu nekome neto jednom da kaem i da smatram da se to razume.

    Adaha: ista radoznalost me tera da te

    pitam zato Popaj u stripu uvek nosi isto odelo prugastu majicu, trumpf kapu, kratke pantalone (ak i zimi) i naoari za sunce (ak i nou)?Vudu Popaj: To to ne nosim adekvatnu odeu simbolino prikazuje mene kao nekoga ko ide ispred vremena. A vezano je verovatno i za moj nain odevanja koji je dosta nekonvencionalan. Ja inae ujutru kada ustanem zgrabim ta imam pri ruci da obuem. Bitno mi je samo da se oseam komotno. Moda to ima veze i sa jednim plavim duksom sa zelenim prugama koji bih nosio kad god bih snimao spot. Jednom prilikom mi je moj drugar, koji mi inae radi sve spotove, rekao da ne moram vie da dolazim jer sam stalno u istom duksu. Ja sam to ispriao svojim crtaima i oni su to verovatno uneli u strip.

    Adaha: Pomenuo si film koji si uradio, ta moe da nam kae o njemu?

    Vudu Popaj: Film se zove Napad na stanicu Ekspres. U njemu glume moji prijatelji koji su veinom ljudi nepoznati iroj javnosti, naturici, koji su sa svojim imitacijama i improvizacijama najvie odgovarali nadrealnom humoru kakav sam prikazao u filmu. Samim tim, film je u suprotnosti sa onim to esto viamo, a to je situacija da jedni isti glumci guraju svoje projekte po partijskoj ili nekoj drugoj liniji i izbacuju po deset filmova godinje, a od toga nita nije vredno u intelektualnom smislu. Film je u pomalo u stilu Monti Pajtona, sa elementima tre fazona, ali je sve autentinan srpski humor. Projekat je uraen kao odgovor na deavanja u mojoj okolini, a takoe je i odgovor na mnoge glupe komedije iji je sadraj prazan i dosadan, poput neke panske serije ili drugih budalatina kakve se mogu videti na naim televizijama. Pre svega, ideja je bila da se prikae neuravnoteenost i disharmonija u komunikaciji, zbog toga i radnja vizuelno nije sinhronizovana sa zvukom.

    Adaha: U tvom filmu se pored natruika pojavljuju i neke poznate linosti.

    Vudu Popaj: Da, interesantno je to kako sam za dvadeset minuta uspeo da dovedem par poznatih faca koji su mi bili VIP i pojavljuju se u samo desetak sekundi filma. To je pre svega iznenadilo mog prijatelja Baneta Radovanovia, koji je glavni reiser filma. Bila je nedelja, snimali smo na vie lokacija i poslednja je bila hala Pink, gde sam doao na ideju da snimimo jedan deo gde e se pojaviti neke poznate linosti. Bane je bio u neverici, kae to je nemogue, nedelja je popodne, ko e sad od poznatih da ti doe... Meutim, ja sam onako nasumice okrenuo par brojeva, jer nisam imao nikog odreenog u planu i u roku od dvadeset minuta tu su bili Ana Stani, ika

  • 99

    Milenkovi, Vanja Buli... Mislim da iza sebe imam neke kredite i da je taj moj stvaralaki rad doveo do toga da ako se nekome obratim za neto, mogu to i da dobijem.Adaha: Delujes kao dosta oputen tip, mozda ak i flegmatican. Da li postoji neto to te pogaa, nervira?

    Vudu Popaj: Pa, eto, pomenuo sam neke stvari vezane za period tranzicije, pomenuo sam bolesti Pogaaju me ljudske drame, stalno postoji neko ko trai pomo. Ljudi su prinueni da se bore za svoj ivot ili ivot blinjih, a nemaju novca za operacije. Nervira me to to u ovoj zemlji mnogi rade ono to ne znaju i onda su svi loi u svemu. Neke greke se stalno ponavljaju, kao neka mantra. Svako od nas bi treblo da ukloni uzroke svojih gresaka, to bi trebalo uraditi za optu dobrobit drutva. Sve u svemu, atmosfera u zemlji je loa, vlada neko sivilo i bolest mozga. Ono to se prezentuje putem medija nema veze ni sa Bogom ni sa ljudima. Tu se mnogi koji ne zasluuju da budu na televiziji od nesposobnih prave sposobnima. Vrti se stalno jedno te isto, a to je samo smuti pa prospi. Sve je vanije od kvaliteta i neija tetovaa i kako ko izgleda i kako neko psuje a ne ono sto on stvara. Ne treba gajiti predrasude. Neki narodnjaci mogu vie da vrede i od repera i od rokera. Pesme Dragane Mirkovi, recimo, tako lepo oslikavaju enu i to je na jedan tako fin nain reeno da to postaje vrednije od neega u rokenrolu ili repu gde se ljudi bave nekim budalatinama i time loe utiu na sve nas. Ima dosta nasilja, odvratnosti, trovanja, smaranja, nekih retrogradnih ideja za koje smo mislili da su iza nas, kao i neki izlivi nasilnih izjava i ruganje svemu i svaemu... U muzici vladaju besmileni i prazni stihovi koji poniavaju razum. Nekim ljudima nita nije sveto i mogu da ispljuju bilo koga pa nek je to i Nikola Tesla. U rep muzici i deset godina nakon promena neki i dalje cirkaju i pue vutru, drogiraju se, sede na gajbi i o tome priaju, a to je daleko od promena. to je jo gore, takvi ljudi se akcentuju kao nekakve javne linosti. Kada bi policajci ili gradom u civilu imali bi mnogo toga da vide i puno ljudi da uhapse. Verovatno to ne rade, jer su zatvori ve prepuni. Treba svakog smestiti gde mu je mesto. Moemo da priamo ta hoemo, ali na alost, ako je neko lud treba ga staviti u ludnicu, onaj ko je za zatvor u zatvor. To kod nas nije tako, etaju se i jedni i drugi i svima nam prave probleme. Ali ja to razumem, svaka politika mora da ima svoj ventil i onda kod nas dozvole nekima iz naroda, ili svima, da rade ta hoce da bi oni ostali na vlasti. I umesto da reavaju probleme oni dozvole da se takve stvari deavaju i zato svi prolaze nekanjeno. A bolne teme se uvijaju u oblandu, koristi se drugaija terminologija, kao tipa nije vie inflacija, sad je to rast

    dinara. A svako od nas, svaki dan osea neki problem. Eto, postoji dosta stvari koje me nerviraju...

    Adaha: Pomenuo si neke svoje kolege na koje se stavlja akcenat a za koje smatras da to ne zasluzuju. Da li postoje neke kolege koje ceni?

    Vudu Popaj: Uglavnom cenim mlae umetnike koji su van Beograda, mada i u Beogradu ima nekih dobrih autora, ali opet su uglavnom to oni koji poinju. Teko je nekoga izdvojiti, vie ne postoji jedno ime koje je sinonim za nesto dobro ili loe. Danas ima dosta izvoaa, a nema menadera koji idu po koncertima i prate ta se deava, nego svako ima svoja neka nazovi velika imena, koja nudi svima za sve prilike. Oni daju ponudu optini, a ljudi iz optine umesto da kau potreban nam je za tu manifestaciju takav i takav ovek, oni da se ne bi cimali prihvataju uvek jedna ista imena. Mogu samo da biraju da li hoe Balkaniku ili Van Gog. Mnogim talentovanim ljudima u svim oblastima ostaju zatvorena vrata. Teko je i nama koji smo uspeli neto da uradimo, kako je njima ne smem ni da pomislim.

    Adaha: ta moemo u skorije vreme da oekujemo od Vudu Popaja? Da li planiras neke nastupe? Album je skoro izaao, koji ti je sledeci potez?

    Vudu Popaj: Ve sam pomenuo pozorite, radim na tom dramskom tekstu Jo nisam siguran, mozda e da bude i mjuzikl, jo ga nisam zavrio pa ne znam gde e da me odvede. Voleo bih da uradim jedan hardkor album sa bendom. To mi je neostvarena elja u muzici, mada me rokeri ve doivljavaju kao svog. Kod nas ima dosta repera koji kada uju gitaru u fazonu su bei ja to ne mogu da sluam. Ali ustvari rok kultura je vrlo znaajna za razvoj muzike, pa i svakog oveka. Mene je zanimala rok muzika i dobro sam upoznat sa rokenrolom da bih voleo, eto, da napravim takav album. I sam sam jedno vreme pratio rokenrol a onda sam poeo da se bavim hip hopom jer je to bio najbolji nain da se iskaem. Inae, bavim se i nekim skulpturama, koje ja zovem sub-skulpture, pa je mogue da u da napravim i neku izlobu tih mojih radova. Bavljenje skulpturom smatram za neku vrstu zamene za to to ne znam da slikam. Ja sam firma na dve noge, samostalni umetnik, freelancer i ja sam kao takav ve dosta uradio, sada ulazim u jedan laganiji period. Ne verujem da bi mi sada u ovakvoj situaciji, i u vreme ove krize koju najavljuju, neko preterano cimanje kao ovih godina unazad oko izdavanja albuma, prezentovanja, koncerata, donelo bogzna ta. Dakle sada u lagano da ova svoja dela lagano pribliavam publici i pokuau da ih malo proguram u inostranstvu. To su neki

    planovi

    Adaha: Trenutno je u toku promocija tvoje nove knjige?Vudu Popaj: Da, knjiga je u izdanju Lagune i zove se Od pojasa na nie. Do sada sam imao dosta dobru podrku izdavaa, mada se kod nas to kasnije esto pretvori u onu priu moramo da da se bavimo i nekim drugim, nisi ti jedini autor Nadam se da to nee da se desi sa Lagunom, ba zato to sa njima imam tako pozitivna iskustva. Prvi put sam sebe doiveo kao ozbiljnog pisca, jer su se i odnosili prema meni kao prema gospodinu i umetniku. Dok sam pisao knjigu bio sam u tekim uslovima, hladnoi i nematini, ali sam to nekako izgurao. Mislim da je za pisca bitno da promeni mesto boravka, to sam zakljuio kada sam video koliko sam ja mesta promenio u knjizi i gde sam sve putovao. Naravno, mozes ti u knjizi da opisuje i kako ivi u kui, ali onda tu mora da se desi neko udo. Makar je i odlazak u vojsku promena koja inspirie oveka da pie.

    Adaha: Da li ima neeg novog u muzici Vudu Popaja?

    Vudu Popaj: Nov je album Svi unutra na kom su uestvovali reperi iz cele Srbije. Moram da napomenem koliko mi je drago to svi ti ljudi vole svoje gradove i opisuju ih u svojim pesmama. Kod Zajearaca je dosta izraen lokal-patriotizam. Mal te ne da nema nijednog repera u Zajearu koji nije priao neto o svom gradu. Sto se tie snimanja albuma, ja sam sakupljao i traio neke ljude, a drugi su nali mene. Sakupio sam odreeni broj pesama i nisam znao koliko e to da traje, ali se ispostavilo, isto kao sa spremanjem jela, da je to bila prava kombinacija, odnosno taan broj pesama koje e se nai na albumu. Svi unutra treba da skrene panju na autore iz Srbije, bar toliko da dobiju ansu. Ja ne tvrdim da oni vrede vie nego neki drugi, ali mislim da zasluuju priliku da pokau ta znaju. Nosim u sebi kolegijalnost za ljude koji su normalni i sa kojima sam na istoj talasnoj duini, a ne vidim da danas postoji dovoljno potovanja i te neke kolegijalnosti. ak i kada ti neko ukrade ideju on ne kae e, to je Vudu Popaj ili po uzoru na Vudu Popaja, nego sve to pokuava da zabauri i sakrije. Ovi mlai ljudi jo nemaju taj teret sujete, tako da sam uivao u stvaranju tog albuma. to se tie nekih najnovijih stvari, ima nekih saradnji. Recimo, uradio sam jednu pesmu sa grupom E-Play, zatim sa ekipom iz Zemuna (MC Milovan, Shorty, Marko iz CYA) pesmu o Zemunu, misilm da ta pesma moe da se nae na netu a i spot je uraen, ali ne znam kada e on da se pojavi. Takoe sam uradio jednu pesmu sa Sofijom, pevaicom koja je izdala album za PGP. Uglavnom su nove stvari

  • 100

    vezane za neke saradnje, isto da izbacim neku pesmu do sledeeg projekta.

    Adaha: Da li imas nesto da kaes za kraj?

    Vudu Popaj: Pa, eto, uvek sam se trudio da budem drugaiji, da se ne ponavljam. Iako sam mogao da eksploatiem neka svoja popularnija dela da multipliciram Otiao sam u jednom periodu dosta daleko od nekih svojih poetaka a sada se vraam, ali opet ne onom stazom kojom sam doao. Sada se opet vraam nekom komercijalnijem nainu izraavanja, nesto poput ove poslednje knjige koja je potpuno razumljiva. Pisana je mal

    te ne u prvom licu, jedan putopis, neke moje

    dogodovtine Ali u jednom trenutku sam bio na jednoj taki u kojoj je malo ko ovde mogao da me razume. Na albumu Tubed sellotape, koji je po mom miljenju world art projekat, imam pesme kao to je jedna u kojoj se mladi i devojka mire posle godinu dana na groblju i etajui pevaju jedno drugom na vedskom, onda se pojavljuju vudu vraevi koji na nekom afrikom jeziku izgovaraju neku pesmicu, za to vreme se momak i devojka kriju, kada vraevi zavre oni nastavljaju da idu priajui na grkom. To je sve moj autorski rad. Ili imam jednu priicu koja se zove One minute before the concert gde novinar intervjuie nekog razbijenog, odvaljenog rokera i to traje etiri minuta, a pesma se zove minut pre koncerta Otiao sam daleko u nekim kreativnim razmiljanjima ali mislim da e to

    biti blisko publici jednog

    dana, samo treba da se otvorimo. Kada ovde budemo imali veane, Grke i ostale, onda emo neto iz toga i nauiti.

    Adaha: Pomenuo si veane i vedski. Proitao sam negde da ima dosta uspeha u vedskoj. Je l' to neka fora ili su veanke stvarno lude za tobom?

    Vudu Popaj: (smeje se) To je bila ala, vezano za moj fazon gde mi veanke kleu imena na stomaku. To je zbog toga, inae, ne verujte u sve to proitate.

  • 101

  • 102

  • 103

  • 104

  • 105

  • 106

  • 107

  • 108

  • 109

  • 110

    Pie: ore SAVI

    (11 teza o filosofiji i njenoj autonomiji)

    Svaka slinost sa g. Karlom Marksom je samo sluajna

    Ma, kakva autonomija. R. Rorti

    Opta mesta su ve davno dola u krizu.

    M. Kozomara

    On nije voleo metafizike razgovore.

    M. Ljermontov

    Teza 1. GOLMAN po def. onaj koji brani

    Filosofija je strogo racionalizovan model odreenja problema koji ima za cilj njihovu operacionalizaciju. Autonomija filosofije ili podrazumeva utemeljenje filosofije (pa i njeno odreenje kao racionalnog modela) ili ima vrednosne konatacije (da li je model samosvojan i nezavisan od ideolokog ili totalitarnog). Ne postoji sutinska veza izmeu filosofije i njene autonomije. Filosofija ne mora (ali moe) da bude utemeljena da bi se smatrala filosofijom niti mora da bude neutralna, samosvojna i nezavisna da bi bila racionalizovani model odreenja problema i njihove operacionalizacije. Autonomija filosofije nije primarna relacija koja ini filosofiju (nije ni potreban ni dovoljan uslov). Ona ne zadovoljava bitno racionalizovan model. Postoji kriterijum odreivanja

    autonomije filosofije (taj kriterijum je ili, u prvom sluaju, aksiomatski sistem na osnovu koga je utemeljena filosofija, ili, u drugom sluaju, kriterijum se verifikuje u zavisnosti od postupaka kojima se u odreenim kontekstima daju odreena vrednosna znaenja), ali kriterijum odreivanja autonomije filosofije nema bitnog uticaja na filosofiju kao krajnji proizvod racionalnog modela. Ono to moemo tvrditi je sledee: Ezra Paund je pesnik zato to ispunjava uslove, a uslovi su: a) postojanje pesama Ezre Paunda b) postojanje predhodnih modela v) operacionalizacija modela g) racionalna struktura (ak i dadaizam ima racionalnu nit)d) subjektivnost i stvaralatvo su objektivizirani) nikakva normativnost izvan objektiviziranosti. Hajdeger je filosof iz istih razloga ili moemo tvrditi Husrelova filosofija je takva i takva. Ono to je preterano tvrditi je da li je to dobro, loe, istinito, neistinito, faizam, komunizam... To je ono to pripada drugom modelu i viem nivou. To su pravila koja vae u viem sistemu (sistemu koji uporeuje racionalne modele). Drugim reima, golman je jedini igra na terenu kome je dozvoljeno pravilima igre da loptu moe dodirivati svim delovima tela (rukom, nogom, glavom), ali golman je taj koji u okviru igre (sudija je spolja) prekida i nastavlja igru (vri opstrukciju) hvatanjem lopte, zaustavljanjem protivnikih napada i degairanjem lopte. Jedan dobar golman bi bio filosof ranga jednog Hegela.

    Teza 2. DESNI BEK po def. brani, zaduen za levo krilo

    Odbrana filosofije (filosofskog sistema), pa i njene autonomije, koja moe biti konstituens same filosofije (ali, ponavljam, ne tako bitan konstituens), mora biti, pre svega, dogmatskog karaktera. Tautologija se mora potovati, aksiome, normalno, same po sebi moraju biti oigledne i ne smeju, kako Berkli kae to moe biti jako opasno, onda e posledice biti nesagledive, dozvoljavati nesiguran ili preopiran zakljuak iz onoga to tvrde. Svaka filosofija (koja se brani (ili koju brane)) ima za cilj samo da pokae da je jedini ispravni racionalni model postojeeg sveta i da se sve odigrava u strukturama koje je propisao bog (po definiciji vrhovni voluntaristiki strateg datih ne-racionalnih struktura sveta prema kome pojedini filosofi mogu da gaje intelektualnu ljubav). Mislim da u istoriji filosofije teko da moemo da naemo boljeg desnog beka izuzimajui religiozne mislioce od Platona (ono iroki valjda znai neprelazan).

    Teza 3. LEVI BEK po def. brani, zaduen za prodor po levoj strani

    Odbrana filosofije, pa i njene autonomije, ne mora biti samo dogmatskog karaktera esto postoji mogunost protivnapada (sistem se moe braniti i direktnim napadima (protivnikovim sredstvima) na sistem). Napomena: ovde imam u vidu primer Zenona, kako bi Teodor Gomperc lepo primetio, koji poinje kao dogmata (odbrana Parmenidove teorije bia),

    Mali laki esej UDK BROJEVI: 101 ; 821.163.41-4ID BROJ: 157625100

  • 111

    pa preko skepticizma (ontolokog, naravno) zavrava u nihilizmu (aporije u krajnjoj instanci nagovetavaju nemogunost kretanja). U politici to moe da se naziva i plaena opozicija (lana alternativa).

    Teza 4. DESNI HALF po def. samosvesni smisleni igra, graditelj

    igre

    Filosofija dosta dugo trai dobru (ispravnu) metodu. Postojee metode su primenljive do izvesne granice. ini mi se da takva metoda predstavlja racionalnu zabludu i da postojee metode moda malo modifikovane u zavisnosti od nivoa i modela mogu da poslue (ali nikako ne treba oekivati apsolutnu sigurnost, proverljivost i primenljivost). Moda postojanje vie metoda predstavlja opasnost za autonomnost filosofije, ali injenica da se problem koji treba operacionalizovati razvija u okviru racionalnog modela daje nam za pravo da koristimo u odreenom obliku razliite metode. To bi bilo neto slino onome to je Rasel eksplicirao kao kriterijum istine teorija korespondencije kombinovana sa teorijom koherencije, odnosno, istinitost odreenih nivoa mora da se poklapa u okviru datog sistema. U svakom sluaju to je jako teko precizno odrediti. Jedino to znamo sigurno zahvaljujui Dekartu i njegovoj aksiomi Mislim, dakle postojim je da je ta metoda racionalna. Pa i to je dosta. Rekoh Dekart i tu ostadoh.

    Teza 5. CENTARHALF po def. stub odbrane, dri sve konce u svojim

    rukama

    Filosofija mora biti racionalni model postojeeg datog sveta subjektivno interpretiran u istinski sa-vremenim okolnostima. Problem filosofije nisu manifestacije sveta (jezik i date strukture). Problem filosofije je sam svet koji je sluaj. Pod svetom podrazumevam pre svega ovekov svet (ini mi se ako filosofija ima smisla, ima ga samo u toj meri koliko je ovek predmet filosofije). U zavisnosti da li je centarhalf ista ili libero takve su i alternative: u prvom sluaju, dakle ista, centarhalf bi mogao da bude Vitgentajn, ako se radi o liberu onda najvie odgovara Lajbnic. Optimalan spoj bi predstavljala naa praxis filosofija u svom najboljem izdanju (Gajo Petrovi i Milan Kangrga).

    Teza 6. LEVI HALF po def. onaj koji pazi na sve, nita ne sme da

    propusti

    Opte mesto relacija esto postaje kategorija fenomena koji se podvode pod poznatost (lako prepoznatljivost). Ni u problemima moderne ni u problemima dekadencije ne sme se tako lako odustati od problema epohe, jer ne postoji ni problem ni opte mesto koje se moe prevazii. Citat je imanentan problemu, transcendentnost je najee zaborav operacionalizovanih kategorija koje impliciraju nastanak itavog niza novih i novih kategorija. Nipoto ne treba diskreditovati opta mesta, relacije bez njih esto nemaju referirajue sisteme. Nema potrebe praviti, slino Hajdegeru, korak nazad i nove temelje, dovoljno je proveriti postojei materijal. Kategorije se ne unitavaju i ne nastaju svaki dan. Naravno, Aristotel je neprikosnoven to se tie pozicije levog halfa.

    Teza 7. DESNO KRILO po def. brzo, zadueno za igru bez lopte, prodore po desnoj strani iz kojih

    moe, ako dobije loptu, da postigne gol

    Pratei ili postavljajui dijagnozu savremene misli ini se da prostor preko krila ne postoji i da je zadatak vraanje u odbranu da bi se tamo pokupila lopta

    i eventualno napravile dve-tri finte na sredini terena i da je to dosta. Jezikom filosofije reeno izgleda da dosadanji sistemi ili dosadanje tautologije nisu funkcionisale, pokazale su se kao privid bez obzira na to to su neke od njih jako dobro pojmovno izrazile model (Hegel, pre svih), ali da se ipak radilo o samozadovoljstvima i obmanama svetskog duha i svetske misli. Sistem je danas zaboravljen, ostavljen ili ga je nemogue sklopiti, ipak to jo nije eksplicite dato kao antisistem ili kao fragment koji bi pretendirao na optevaenje. Ne vidim potrebu ni za jednim ni za drugim, ni za sistemom ni za antisistemom. Moda je to samo ona navika na koju smo oguglali prouavajui istoriju filosofije. Filosofija je strogo racionalizovan model odreenja problema i njihova operacionalizacija. Prodor postoji ( i tome nas ui istorija filosofije), model sveta postoji (jo nije odleteo u vazduh), mislim da e neko od filosofa ve ostati iz naih modernih vremena (sva vremena su moderna vremena) da se ui u istoriji filosofije. Broj 7 na dresu bez ikakve navike i dalje pripada Dejvidu Hjumu. Ako nita drugo skepticizam je onaj koji budi iz dogmatskog dremea uspavane filosofske lepotice zatvorene u svojim zamkovima u nekim svojim Kenigsberzima na dananjoj teritoriji Rusije.

    Teza 8. DESNA POLUTKA po def. onaj koji ume da spusti loptu na

    zemlju i zna u svakom trenutku ta da uradi sa njom

    Dakle, Sokrat ili Fojerbah. Autonomija se sama utemeljuje kao sloboda. Slobodni in slobodnog izbora slobodnog subjekta u slobodnom drutvu u saznatim okolnostima saznatog sveta. Ima isuvie uslova koji treba da se zadovolje da bi se govorilo o slobodi. Voleo bih da nisam u pravu, poto mi sloboda sa aksiolokog stanovita jo pozitivno odjekuje, kada smatram da bi bilo najbolje kad bi se oslobodili slobode. Ne znam ta znai sloboda. Isuvie profanisano da bi bilo upotrebljivo. Jedino kako mogu da prihvatim slobodu to je kao samovolju. Problem sa drugim ljudima koji treba da trpe moju samovolju nije u tome to

  • 112

    su oni ili ja samosvesna bia, slobodna bia, mislea bia i kakva sve ne bia. Problem nije u tome to svi mislimo (neko bolje, neko gore), problem je u tome to svi diemo. Priznavanje drugih ljudi se sastoji samo u injenici da svi diemo. Bez miljenja moe ceo ivot, bez disanja moda tri minuta.

    Teza 9. CENTARFOR po def. onaj koji postie gol

    Ne postoji promena sveta. Svet postoji i dat je kao sluaj. Autonomni filosofi autonomnih po-gleda na svet moraju da potuju injenice. Utoliko gore po filosofe. Normalno, druga centarfora igra drug Karl Marks.

    Teza 10. LEVA POLUTKA po def. onaj koji igra svoju igru, poslovoa,

    dobar zdrav razum koji nije na odmet

    Jedan filosof da bi napisao svoju estetiku ne mora da pogleda u svom ivotu nijedno umetniko delo. Jedan etiar moe u privatnom ivotu (u svom jedinom ivotu) da postupa neverovatno nemoralno i da to moe (ali i ne mora) da se kosi sa njegovim etikim postulatima. Filosofija moe i bez sveta, prirode, duha, i bez boga i bez ljudi i bez ljubavi i bez mudrosti i bez slobode i bez pojma, suda, zakljuka, i bez logike i bez ontologije, epistemologije, etike, estetike, istorije filosofije, i bez same sebe i bez autonomije, filosofija moe bez filosofije. Filosofija ne moe samo bez filosofa. Postoje vrhunski igrai i vrhunske igre vrhunskih igraa, vrhunski igrai mogu sebi da prilagoavaju pravila igre, da ih proiruju, da igraju van pravila, da ne igraju za tim, samo moda ne treba da zaborave da dobar zdrav razum nije na odmet. I to ne zbog toga to itava istorija filosofije negira od Talesa, preko Heraklitovog upada u rupu, pa Platonovog konjstva, Roscelinovog anela, berklijevskog biti opaen, Kantovog Boga i besmrtnosti due, Hegelovog svetskog duha u potrazi za izgubljenim vremenom, Marksove revolucije, Nieove volje za mo, Vitgentajnovog neizrecivog, Sartrove slobode, Blohove nade, isti taj zdravi razum, ve zbog injenice to pad postoji i koliko god da je padobran

    dobar on samo usporava propadanje - kad tad emo se prosuti po zemlji. Dobre desne polutke bi moda bili Bertrand Rasl i Leek Kolakovski.

    Teza 11. LEVO KRILO po def. igra koji se bori protiv desnog beka,

    dobar centarut

    Nae levo krilo je Nie. Napad na sistem (i odbranbene mehanizme sistema) ne mora nuno da se manifestuje kroz vrednosne kategorije (tako se esto pojavljuje ludilo kao izlaz, jer se ruenjem aksiologije datog sistema ne uspostavljaju ni prazan prostor ni nove vrednosti) ve se radi o povratnoj relaciji sistemskom bumerangu koji raa sline tautoloko vrednosne okvire. Zabluda nije nuno la iako je pogreno miljenje. Lai se zaista nije mogue osloboditi. Iz te injenice moda jedino to sa izvesnou moemo tvrditi je da je la neka (dodue negativna) komponenta istine i moda bi nam malo lai pomoglo da saznamo istinu. To ne moe da postane opte pravilo, ali ono to moe da poslui kao opte pravilo je vea OTVORENOST ka saznavanju nemogueg, onog to je samo za sad sa one druge strane racionalnog, onog to nije postalo provereno filosofsko znanje, tako kombinovanjem poluistinitih mogunosti (alternativa) moemo rekonstruisati postojei racionalni model koji pretenduje ka verifikaciji onoga to kaemo, kako kaemo ili kako dobro moemo da ne znamo ono to bi mogli loe da znamo. Filosofija tu zaista jedino ima svoju autonomnost ili pravo da trai sebe samu poto ve postoji kao potencija, kao datost onoga to rekonstruiemo da bi pohvatali racionalne principe po kojima se to deava.

    Sad jo u potpunosti da dam sastav tima (snova):

    1. Hegel, 2. Platon(Berkli), 3.Zenon, 4. Dekart, 5. Vitgentajn(ista), Lajbnic(libero), 6. Aristotel, 7. Hjum, 8. Sokrat (Fojerbah), 9. Marks, 10. Kolakovski (Rasel), 11. Nie.

    Trener takvog tima niko drugi do sam Bog (ili profesor filozofije).

    Taktika: totalni fudbal, svi u napad,

    nema izgubljene utakmice, igra se za golove.

    Glavni sudija: Lenjin, on je izvesno vreme itao filosofiju, bavio se njom i tako je lepo davao ute i crvene kartone da se to odrazilo na igru u filosofiji u vremenima koja su dola posle njega.Prvi pomoni sudija: Marko Kraljevi. Jer on sudi ni po babu ni po strievima.Drugi pomoni sudija: Staljin, mada esto svira ofsajd i izbacuje igrae iz igre, ali ima dijamatovska i istmatovska opravdanja gvozdene nunosti po kojoj bi se utakmica odigrala.

    Vreme odigravanja utakmice najverovatnije XX vek.

    Protivniki tim je sastavljen iz bilo kog postojeeg uzorka postojeeg sveta i postojeih ljudi. Protivnici se uvek ponaaju na isti nain: dobijaju nas pomou nas samih.

    SVRHA IGRE

    GOL

    Eshatologija samo pokazuje svoj negativitet. Teleologizacija eshatologije najee se manifestuje kao psiholoko nezadovoljstvo neostvarljivosti cilja koji je projektovan. Iz injenice da se radi o projekciji sledi da je nuno negativna.

    AUTOGOL

    Negativitet eshatologije upravo najbolje pokazuje da eshatologija poseduje mogunost realizacije, samo najee dobijamo kopiju eshatologije u praktinim ivotnim (totalitarnim) situacijama kroz religijsku i ideoloku svest. To opet ne znai da je eshatologija neostvarljiva, ona je ostvarljiva samo onda kada se nita ne eli. Jedino eleti nita ima potenciju realizacije. A i to je neto. Jo jedan dokaz da ivot nema smisla ne menja injenicu da se moe iveti i bez toga. (A postoje i dokazi koji su zaista suvini).

  • 113

  • 114

  • 115

  • 116

  • 117

  • 118

  • 119

  • 120

  • 121

  • 122

  • 123

  • 124

  • 125

  • 126

  • 127

  • 128

  • 129

  • 130

  • 131

  • 132

  • 133

    Nikola Mraovi

    SAFARI NA KREZUBE LAVICE

    Sunce i muice. Velika vlanost vazduha. Jednolino kloparanje klipova parnjae. Crni orgazam u kasno popodne. Kenija. Voz za Mombasu deflorisao je devojke do ezdeset godina. inio je to svakog utorka. Sporo. Kompozicija od stotinak lanaka probijala se kroz ispucalo rastinje. Putnici bi bre-bolje poustajali da zatvore prozore pred najezdom majmunske cike. Zbog toga su se itavim putem kuvali, a u uima bi im, ipak, krckala karlica od odocnelog snoaja.

    Matorke su bile pohotljive i preko granice bola. Tako je imuniji srednji sloj Evropljana, za samo stopedeset franaka mogao sebi da priuti voajersku gala-zabavu. U spomen na to vreme afrikog belle epoquea, danas nijedna prodavnica ne radi utorkom. Predvee, okupljene uliarke, s dosadom na licu, saekuju sredovene turiste koji jo uvek veruju da im se na kraju dvadesetog veka moe dogoditi avantura. Oni ozbiljniji, odlaze da u Nacionalnom rezervatu pogledaju dinovsku stonogu, koja ivi jedino ovde i koju domoroci zovu Voz za Mombasu, dok uz zvuke udaraljki unisono pevaju u mrak:

    Trideset santimetara sjajnogipkog mesaStotinu vrelih vagona

    U dungli sve vriAfriko, ti se ne umori

    Trideset santimetara sjajnogipkog mesaStotinu vrelih vagonaSvuda vrite majmuni

    Voz za Mombasu je veliki.

    Dimitrije Ivanovi

    POSLEDNJI AKCIONI JUNAK

    Pet popodne,IznenadniSan,Mislio samDa jeCeo svetNestaoU trenu,I budim seSaNevericomU rukama.

    U podneSam mislioDa jePustiGrad,Kao ogromanJura park,

    Postao gnezdoI poslednjeUtoiteVelikogGmazaLeinaraI da sam jaJediniKoji moeDa spaseSvet odNasrtajaDinovskogPterodaktilaU likuSfinge iliNekog horor junaka.

    Ve uestPopodneMi je dosadiloDa glumimPoslednjegAkcionog heroja

    Pa samDrmnuo laptopIz radnje,NapravioSebi kafuU Kosti.Sedeo samNa sredGlavne uliceI ekao,Pisao kaoI uvekCirkao kejp kodKoji samaskom maznuoI ekao neman.

    Bila jeTo u stvariDuguljastaZmijaKoja seZarilaU mojaPrsa i

    Istog trenutkaCrkla odZagaene krvi.

    Nekoliko trenutakaPred smrtBio sam sam

    Jebeno sam

    Oi u oiSa poslednjimivim pesnikom

    I to me

    Ispunilo

    Dimitrije Kebara

    IZ CIKLUSA DEAKOVA MAPA

    DEAK I PRVI SNEG

    U mirnoj hladnjikavoj noi deak vidi kako ga prate strele prvog

    snega.

    Okree se i zaboravlja da krene kui.

    Mesec i sneg topili su se jedan naspram drugog kapljui na

    njegovo lice.

  • 134

  • 135

  • 136

  • 137

  • 138

  • 139

  • 140

  • 141

  • 142

  • 143