Jovo MijatovićJovo Mijatović

TRAVARTRAVAR((trave i melemitrave i melemi))

1

Rođen i odrastao između kamena i neba, drugujući sa nemaštinom i

divljim zverima, Jova se još od malih nogu suočio sa teškim životom ljudi, kojima je, kako kažu: ''I Bog rekao laku noć".

Udaljei od popa i doktora; bolnice i škole romanijski vidar, kao i mnoga druga deca, sa Romanje – ''Ostao je slep kod očiju", te kasnije, kada se zamomčio i poostario, naučio je da čita i piše. Dok su se drugi dečaci verali po planini jureći vukove i medvede, mladi Jova sakupljao je trave pomažući svojoj babi Staniji, čuvenoj romanijskoj vidarki u njenom nesvakidašnjem poslu.

Vremenom, učeći od svoje babe, a i od drugih ljudi koji su poznavali lekovito bilje, mladi Jova Mijatović postao je viđen vidar i travar koga au poznavali i prizivali na sve strane.

A onda je došao Prvi svetski rat. Služeći u austrougarskoj vojsci, kao bolničar, na Tirolu, Montegrafu, Pešti i Beču, vispreni gorštak sa Romanije naučio je još više, od onoga što je znao o tome - kako se ljudi leče lekovltim biljem.

Posao travara i vidara nastavlo je da obavlja između dva rata, spremajuči obolelim i povređenim ljudima čajeve i meleme. Tu, na Romaniji, izrodilo mu se česnaestoro dece, od kojih mu je danas živo - sedam sinova i tri ćerke.Ljudi prltisnuti nevoljama, bez para, udaljeni od lekara; dolazili su kod Jove tražeći da im pomogne. On je to činio, koliko je znao i umeo. A znao je mnogo. Vremenom, baveći se poslom koji je od jednog broja ljudi osporavan i anatemisan, postao je svojevrstan poznavalac lekovitog bilja i priznati narodni lekar nastavljajući tako tradiciju poznatih bosangko-hercegovačkih hećima.

Došao je još jedan rat, u kome je Jova, iako star, učestvovao lečeći bolesnike i ranjenike. Kada su umukle puške, stari vidar nastavio je i dalje sa svojim poslom. Zbog toga je, jedno vreme, imao i neprilika. Vremenom ljudi su shvatili da lečenje čajevima i melemima ne može škoditi, naprotiv, samo koristiti.

Vreme je užinilo svoje: osporavan i hvaljen, progonjen i prizivan, Jova Mijatović, je najzad, danas, u svojoj 78 godlni dobio mesto koje mu pripada. Obični ljudi, oni kojima pomaže, amatraju ga najboljim travarom u našoj zemlji. Za njegov posao interesuju se mnogi učeni ljudi širom sveta.

U smiraj svoga života stari vidar sa Romanije, kako reče: ''Ne želim da odnesem sa sobom sve ono što sam više od 60 godina sakupljao i proveravao...".

Zato je rešio da ovu knjigu ostavi onima kojima je pomagao i onima kojima će zatrebati, sa jedinom željom — da vreme i ljudi prosude da li se i koliko bavio korisnim poslom.

2

(Beograd, 1982.) DBAGOŠ SIMOVIĆ

UPOTBEBA LEKOVITOG BlLJA I NJEGOV ZNAČAJ U LEČENJU OD NAJDAVNIJIH VREMENA DO DANAS

Priroda, iskustvo i razmišljanje naučilili su me da shvatam, da su blaga sveta korisna za nas samo u tom stepenu, u kome su sposobna da udovolje nasim potrebama.

Daniel Defo

Istorija poznavanja i upotrebe lekovitog bilja i droga biljnog i životinjskog

porekla spada u deo kulturne istorije čovečanstva, i ona je zaorala duboku brazdu u životu mnogih naroda. Poznavanja i upotreba biljnih, životinjskih i anorganskih sirovina se razvijala, dosezala svoj vrhunac, često i propadala, da bi se kroz određene zapise i iskustva bar delimićno sačuvala. Svi očuvani zapisi o svestranoj upotrebi lekovitog bilja čine jedan beočug u opštem lancu istorije medicine i farmacije. Svaki narod, svako pleme, svaki kraj, pa i svaka epoha imala je i ima svoje lekovite droge.

Lecenje lekovitim biljem staro je isto toliko koliko i samo čovjeanstvo. Prvi poceci upotrebe lekovitog bilja bili su verovatno instinktivni. Trazeći hranu u borbi za goli život i opstanak, probajući razne trave na koje je nailazio u večitom kretanju i lutanju, čovek je kroz vekove sticao dragoceno praktično iskustvo u pogledu razlikovanja bilja kao izvora hrane, leka i otrova. Lekovitost i otrovnost mnogih trava čovek je upoznao i preko raznih domaćih životinja, u prvom redu onih koje je najpre pripitomio.

Bolest je velika nevolja, a nevolja čoveka svacemu nauči. Prema medicinskom istoričaru Sternoru, onaj pračovek koji je prvi došao na misao da na svoju ranu ili opekotinu stavi list bokvice ili neko drugo lišće da bi time ublažio bol, može se u neku ruku smatrati za preteču lekara i apotekara.

Pretpostavlja se da su svi narodi na zemijinoj kugli upotrebljavali i upotrebljavaju lekovito bilje i lekovite siroviine svoga kraja.

Poznavanje lekovitosti droga prelazilo je vekovima s kolena na koleno zajedno sa veštinom lečenja i čuvalo se kao velika tajna. To prvo doba primitivnog lečenja karakteristično je za mistificiranje uzimanja leka, obavezno uz razne tajanstvene rituale, praćene igrama, pesmama, molitvama i drugim obredima, koji zajedno sa lekom treba povoljno da utiču na bolesnika i njegovo isceljenje.

3

Prvi pisani spomenici o upotrebi prirodnih lekovitih sirovina za lečenje nalaze se na Dalekom istoku, naročito u juznoj Aziji, i severoistočnoj Africi. Kinezi imaju pored ostalog prve pisane spomenike o upotrebi trava za lečenje. Pent-sao klasično medicinsko delo od 52 knjige, napisano 2.500 godina pre naše ere, ima dve knjige posvećene biljnim lekovima.

U Vedama, induskim svetim knjigama spominju se mnogi biljni lekovi pored ostalih karadamom, ajovan i dr.

U Starom Egiptu su se vrlo obimno koristile biljne droge. Egipćani su znali za lekovitost bunike, zalfije, majorana, bršljana, šafrana, pe lena, lincure i ricinusa.

U vreme Grka i Rimijana lekovito bilje je bilo vrlo cenjeno kao sirovina za izradu lekova. Grčki istoričar Herodot (500 godina pre naše ere) spominje: ricinus, kukutu, sok od mlečike i neke druge vrste bilja. Hipokrat, najslavniji antički grčki lekar, daje veli broj opisa lekovitih trava i način njihove upotrebe za lečenje ljudi.

Najbolji poznavalac lekovitih trava u starom veku bio je Grk Pe danije Dioskorides ili Dioskorid. Njegovo delo ’’De Materia Medica’’, bilo je više od 15 vekova uzor za lekare i apotekare. Dioskorid je kao vojni lekar mnogo putovao, prateći rimske legije po Evropi, Aziji i Africi i upoznao lekovito bilje iz svih tih krajeva. On je vredno prikupljao sva medicinsko-farmaceutska iskustva i terapeutsku upotrebu mnogih lekovitih biljaka. U njegovim spisima navodi se lekovitost: odoljena, hrastove kore, đunbira, reuma, primorskog luka, lavendule, kamilice, nane , matičnjaka, žalfije, majorana, korijandra, anasona, bademovog, sezamovog i orahovog ulja, mrazovca i drugog bilja. Savremenik Dioskonds Plinije Stariji u svom delu ’’Historio Naturalis’’ opisuje oko 1.000 raznih biljaka. Od poznatijih rimskih lekara, istovremeno i apotekara treba spomenuti slavnog Galenusa. On uvodi u zvaničnu medicinsku upotrebu veći broj lekovitih biljaka, medu kojima i medveae uši. (Uvae Ursi fo lium ). U to vreme u Starom Rirnu bili su u velikoj upotrebi: mandragora, jedić, kantaride (bube jasenovače), kukuta i još neke trave, za koje se verovalo da jačaju polnu moć (afrodizijaci).

Propašću Rimskog carstva u oblasti upotrebe lekovitih trava počinje da vlada mrak. Medicina i farmacija se povlače u manastire. Osnov biljne terapije sačiinjavale su u to vreme 16 trava za koje se verovalo da su ,,svete" i lekovite. U to vreme lekari su bili uglavnom kaluđeri. Po manastirima i manastirskim imanjima počeli su da se gaje: ljiljan,žalfija, morač, nana, grčko seme, čubar, rutvica, vratič i jos neke druge biljke.

Vrednost biljnih droga u to vreme nije zavisila od stvame lekovitosti, već od toga uz kakav je ritual dotična biljka uzeta. To je zaista bilo vreme mraka i neznanja, kada su pored raznih biljnih lekova trženi i uzimani čudni lekovi kao: mast od vepra ili besnog bika, zmijsko mleko, mokraća od novorođenčeta, krokodilske suze i tome sličino

U doba Korla Velikog na državnim imanjima počinju obavezno da se gaje biljke koje služe za bojenje, začin i lek kao i razno voće. Papis biljaka obaveznih za gajenje nalazi se u Kapitularima. Interesantno je pomenuti da među

4

navedenim biljnim vrstama ima mnogo onih koje se i danas upotrebljavaju u školskoj, homeopatskoj, a pogotovo u narodnoj medicini mnogih naroda a i u nas. To su: zaifija, primorski luk, pentnr-s slacica, vise vrsta nane, ki6ica, mak, belt slez, razne vrste luka i drugo.

Arapi su unapredili mnoge nauke pa i nauku o poznavanju biljnih droga. Oni su pored ostalih lekovitih biljaka upotrebljavali: velebilje, buniku, kafu, đumbir, strihnos, šafran, kurkumu, zedoariju, nanu, ku bebu, ci met, reum, senu, tamarindus, arapsku gumu, mošus, ćilibar, areka-palmu , zatim mnoge začine i mirise.

Kroz ceo srednji vek evropski lekari se služe izvrsnim delom arapskog pisca Jovana Mezue. Drugi znameniti pisac tog vremena Ibn Bajtar opisuje u svom znamenitom delu preko 1.400 biljnih droga i iznosi svoja originalna zapažanja u lečenju biljem.

Putovanje Marka Pola u tropsku Aziju, Kinu i Persiju, zatim otkriće Amerike od strane Kolumba i putovanje Vaska de Game oko rta Dobre Nade donose u Evropu veliki broj novih vrsta lekovitog, začinskog i aromatičnog bilja. Polovinom XVII veka u evropsku medicinu su uvodi hininova kora (Cortex Chinae) pod nazivom ,,Kontesin prasak", jer ga je prva upotrebila iz narodne medicine Perua, zena vicekraija kontesa Del Cinhon.

Otkrićem Amerike, broj lekovitih biljaka se znatno proširio. Pored hininove kore u široku medicinsku upotrebu ulaze: ipekakuana, kakao, ratania, hidrastis, puršiana, lobelia, jalapa, tolu, peru i kopaiva balsam, senega, vanila, sarsaparila, sasafras, sabadila, gvajak, kaskarila, gvarana, matiko, mate, duvan, paprika i najkvirc. Sve ove droge nisu bile donesene u Evropu odjednom niti su imale istu upotrebu kao danas.

Kroz XVII i XVIII vek pored velikog broja biljnih droga u lečenju su se još uvek upotrebljavala čudna i neobična sredstva. Velik ugled, dobar glas i znatnu potrošnju imale su neke droge životinjskog porekia kao: zmije, gušteri, žabe, škorpioni, razni crvi, psi i štenci, zatim prašak od lobanje, nokti s ljudskih nogu i ruku (lek protiv epilepsije i zatvora), konjska griva i rep, jelenski rogovi, kosa, mokraća, izmet ljudi i zivotinja. I ovaj period bio je za razvoj medicine i farmacije vrlo mračan i tegoban.

U XIX veku je počelo sistematsko proučavanje lekovitog bilja i izolacija aktivnih materija iz pojedinih droga. Zahvaijujuci velikom napretku hemije biljnih sirovina, počela su da se stiču realna saznanja o stvarnoj lekovitoj vrednosti pojedinog bilja. Do tog vremena terapeutska primena velikog broja biljnih vrsta u lekovite svrhe zasnivala se uglavnom na iskustvima narodne medicine onog kraja, gde je ta biljka rasla.

Krajem XIX i pocetkoJn XX veka lekovitom bilju i primeni biljnih droga u medicini i farmaciji zapretila je velika opasnost. Naucna proučavanja iz tog vremena po prvi put su ukazala na razorno dejstvo enzima, koji izazivaju duboke promene molekularne ravnoteže za vreme susenja bilja. Utvrđeno je da se mnogi prvobitni molekularni kompleksi žive biljke za vreme dugotrajnog sušenja raspadaju i nastaju nova jedinjenja manje lekovita ili potpuno indiferentna. Dokazano je da od načina sušenja biljke zavisi i njena lekovitost. Izolovane

5

aktivne materije iz pojedinog lekovitog bilja počele su da potiskuju upotrebu droga i njihovu primenu u obliku najjednostavnijih galengkih formi kao što su čajevi, ekstrakti i drugo. Sintetska hemija je doprinela sa svoje strane da je kraći period između dva rata bio vrlo nepovoljan za primenu biljnih droga u terapiji.

Naučna otkrića u toku Drugog svetskog rata i nadalje, a naročito epohalno otkrice antibiotika kao i proširena saznanja o ulozi vitamina, provitamina, hormona i raznih drugih bioaktivatora čovecijeg organizma, počela su ponovo da okreću lupu naučnika biljnom svetu. Nasa epoha, koja je trebalo da bude trijumf hemiterapije i sintetskih preparata, počela je ponovo da razgrće nedra prirode i da u njoj trazi izvore mnogih lekovitih materija.

Danas brojne ekipe naučnika ispituju velika prostranstva zemlje, mora i okeana u traganju za novim supstancama koje treba da postanu potencijaini izvori hrane i leka za čitavo čovecanstvo.

U celom svetu počinju sve više da se proizvode lekovi čije su sirovinske osnove biljnog porekla. Proučavanja i laboratorijaki rezultati dobijeni na osnovu višegodisnjeg rada velikog broja stručnjaka, pokazala su da u pojedinom lekovitom bilju postoje pored ostalih aktivnih materija i biljni antibiotici ili fitoncidi izolovani iz većeg broja vrsta ,,višeg bilja" za razliku od antibiotika iz ,,nižeg bilja" (plesni gijivica i tome slično). Fitoncidi su pokazali izvanredna delovanja na velik broj gram-pozitivnih i gram-negativnih mikroorganizama.

Ako se uzme u obzir da primena biljaka sa fitoncidnun delovanjem ne izaziva pojave raznih alergija, rezistencije mikroba i toksifinosti, koje su inač svojstvene mnogim lekovima, terapija ove vrste počla je da postaje vrlo priviača za mnoge ljude.

Ako se uzme u obzir da u celom svetu, a narocito u nas postoji neobičo bogata i duga tradicija o profilakticnoj i terapeutskoj vrednosti lekovitog bilja, umesno je šo se sve viš poklanja pažja lečnju biljnim sirovinama i naučoj fitoterapiji. Geslo velikog farmakognosta Aleksandra Čirha ’’natrag drogama’’ postalo je u današnjici stvarnost.

Poznato je da su danas mnogi važni lekovi za terapiju, biljnog porekla došli u školsku medicinu iz narodne medicine. U prvom redu to su: digitalis, ražena glavnica, ricinus, gorocvet, rauvolfija, koren ipekakuane, hininova kora itd.

U prirodi postoji velik broj biljnih vrsta koje nauka do danas nije proučila. Iz narodne medicine mnogih naroda u poslednje vreme naročito u SSSR-u, Kini, Indiji pa i u nas, počinju da se sve više proučavaju i primenjuju u službenoj medicini mnoge biljke za koje može da se dokaze njihova lekovita vrednost i dobije primena u terapeutske svrhe.

Institut za proučavanje lekovitog bilja u Beogradu radi već duži niz godina na proučavanju narodne medicine iz najdavnije naše prošlosti do danas.

Istorija zdravstvene kulture gde ulazi i primena lekovitog bilja u našoj zemiji i na Balkanu vrlo je zanimijiva i složena. U nas se oseća snažan uticaj Istoka i Zapada, medicinskih pisaca mediteranskih zemalja, pomešano sa narodnom medicinom nepismenih ratnika i pastira. U svakom slučaju nauka o lekovitom

6

bilju i njegovoj primeni u narodnoj medicini nije skorašnjeg datuma i ima svoje duboke korene u narodu prenoseći se s kolena na koleno.U Hodoškom kodeksu, koji se smatra za najstariji kodeks svetovne medicine iz XIV veka navodi se pored ostalog i raznovrsna upotreba domaćih i stranih biljnih droga, najcešće: kima, aloja, tamjana, lanenog i repinog semena, smokvinog korena, korijandra, cveklinog soka, vrbove kore i njenog lišća i raznog drugog bilja, koje se i danas posle toliko vekova, raznovrsno i obiino koristi.

Hilandarski Medicinski Kodeks broj 517, koji je 1951. godine otkrio akademik Radojčić u biblioteci manastira Hilandara, navodi upotrebu: kamfora, perunike, kukureka i mnogih drugih biljaka.

U vreme petvekovnog ropstva pod Turcima nicale su na sve strane ,,lekaruše" spisi u kojima je lekovito bilje najčešće spominjano i upotrebijavano kao lek.

Profesor Jovan Tucakov, naš najpoznatiji istraživač narodne medicine i farmacije piše: ,,U stalnoj borbi za opstanak, hvatajući se na svakom koraku u koštac sa stihijom, bezgraničinim i nemilosrdnim čudima prirode, bez školovanih leikara i lekova, ostavljen i zaboravljen, bez ičije pomoći jer ,,car je daleko, a bog je visoko’’ naš narod je posebno cenio lekovito bilje koje mu je uvek bilo najvažniji i najpristupačniji lek".

Naše narodne pesme, to naše najveće nacionaino blago, pominju lekovito bilje i lekove načinjene od njega. Bilju se pridodaje cudotvorna isceliteijska moć, a biljari i vidari se mnogo i naročito postuju.

U pesmi ,,Kraljević Marko i vila" navodi se da je glavni lek naSih junaka bilo lekovito bilje:

…Zašto vilo da te Bog ubije, Zašt' ustreli pobratima moga? Daj ti bilje onome junaku, Jer se nećeš nanositi glave.

Sta' ga vila bogom bratimiti ,,Daj me puštaj u planu živu, Da naberem po Miroču bilja, Da zagasim rane najunaku"...

Pusti vilu u planinu živu Bilje bere po Miroču vila, Bilje bere često se odziva, Nabra vila po Miroču hilja, I zagasi rane na junaku...

Iz nekih narodnih pesama vidi se da narod poznaje dobro fiziološko delovanje, lekovitost i otrovnost bilja. Devojka koju je momak napustio peva u pesmi:

Ja sam čula ženi mi se dragi, Bud se ženi, ziosrećno mu bilo,

7

Što i mene ne zva na veselje, Divne bih mu ponijela dare...Trecu kitu maka bijeloga, Da se smakne s ovoga svijeta.

U pesmi ,,Novljanin Alija i devet brata Vitkovića" narodni pesnik veli:

Sluge služe crvenoga vina; Nije vino sto ga loza dala, No u njemu žezena rakija, I u njemu bilja svakojega, Svi pospaše, kukaše im majka, Padoše im glave na trpezi.

0 otrovnom bilju peva se i u narodnoj pesmi ,,Smrt Cara Uroša’’.

Uros jede ljeba bijeloga, Uros jede, ujko ga ne jede, Već on oda po gori zelenoj, Pa prebira otrovana bilja, Da otruje dijete Uroša, Otrova ga i sarani mlada...

U nasem narodu nema gorče biljke od pelena. Zna se da je pelen većim dozama i otrovan. Evo sta narodna pesma kaže o pelenu:

Ja, bosiljak sejem, meni pelen niče, Oj pelen pelenče, moje gorko cveće. Tobom ce se moji svati nakititi, Kad me stanu tužnu do groba nositi.

Odaljen ili valerijana je u narodu vrlo poznata lekovita biljka joj često pripisuju veći značaj nego sto ga ona u skolakoj medicini je priznata, ima. U nasem narodu se veruje da biljka odoljen ima čudotvornu moć kao što se veruje i za beli luk ili ,,koren zivota" (ženj-šen) na Dalekom istoku.

Da zna ženska glava, Što j' odoljen travaSvagda bi je brala, U pas usivala, Uza se nosila.

8

Po narodnom verovanju odoljen deluje i kao amajlija i stiti od svih nevolja. Evo stihova iz narodne pesme koji svedoče o ovome:

Kad je došla zmaju u dvorove Podmetnu mu trave odoljena, Odmah zmiju naudilo cveće,Te ti leže glavom bez uzgiavlja...

Naš narod je uvek znao da lepo i prijatno lekovito bilje nazove raznim nežnim i sebi bliskim nazivima: ljubičica, majkina dušica, majkin cvet, miloduh, milogled, nana itd. A znao je takode da smrdijive trave i korove ,,krsti" imenima koji su po svom značenju ogavni i odbijajući: kužnjak ill tatula, bunika, bijuvnjak, pogančeva trava i tome slično.

Naš veliki pesnik i lekar Jovan Jovanović Zmaj u svojoj divnoj poemi ,,Đulići" peva o lekovitom bilju sa puno poetične strasti:

Snivo sam te, a ti puna cveća, Medu cvećem lekovita bilja. Bilo stitka, ljubice i krina,Odoljena, čubra, devesilja...

Koliko nas narod poznaje i ceni lekovito bilje toliko se podsmeva i potcenjuje nekorisne, škodijive i otrovne trave. U ovoj proceni korisnih od nekorisnih trava ostalo je u narodu i danas mnogo uzrečica: ,,ne vredi ni lule duvana" kaže se za nekog koji baš ništa ne predstavlja. ,,Necće grom u koprive" pokazuje koliko je kopriva u narodu bezvredan korov.

U Bosni se kaže kroz stihove narodnog pesnika za duvan koji je štetan po zdravlje:

Kad bih hila paša Sarajevu, čudan bih ti adet postavila, Po groš momak, po dukat djevojka, udovice po lulu duvana.

Veliki narodni tribun i prosvetitelj Vasa Pelagić pise u svom ,,Narodnom ucitelju’’ o lekovitosti trava i domaćih namirnica kao i o načinu kako se one spremaju za lekove: ,,Medicina počinje sve vise isticati znanje i nauku o lekovitoj sili prirodnih lekova koje možemo imati i uživati u našoj bašti, njivi, šumi i livadi, okolini i kući.

Ima već stotinama naučnih i praktičnih lekara koji su ispitali i dokazali da se može popraviti zdravlje i izlečiti mnoge bolesti pravilnim pićem: vodnjike,

9

mleka, surutke, kiselice; jedenjem žitne varice, suvih šljiva, pečenih jabuka; pravilnim udisanjem i izdisanjem čistog i umerenog toplog vazduha; gimnastikom u vodi i na suvu; upotrebom raznih trava, cvetova i korenja; raznim mazanjem, trijanjem, oblaganjem; urednim životom, ponasanjem itd."

Knjiga Vase Pelagića bila je u svoje vreme mnogo napadnuta. Međutim, ako se ona danas pažljivo prelista može se videti da se pojedini lekovi iz ove knjige u potpunosti podudaraju sa lekovima koje današnja školska medicina preporučuje. ,,Kakva je korist za masu naroda kaže Pelagić ,,od mnogih medicinskih knjiga. Valja narod učiti da se sam čuva i da zna odakle mu preti opasnost po zdravlje i život. Da zna da bolesniku ukaze pomoć dok ne stigne lekar, ili ako je bolest nevinija kako da mu se pomogne."

Poznati narodni lekar i vidar između dva rata Sadik Sadikovic piše u uvodu svoje knjige ,,Narodno zdravlje" sledeće: ,,Nisam učen čovjek, niti sam vijest u pisanju da bih mogao vrednoj knjizi iskititi predgovor kako to rade ljudi od pera. Iako sam od svojih mladih dana tražio u turskim i arapskim knjigama znanje u liječenju ljudi, ipak se cijeli moj rad temliji uglavnom na dugogodišnjem iskustvu i pronalazenju ljekovitih trava, kojim obiluje naša zemija. I mislim da se ne varam, ako kažem, da je iskustvo ponekad bolje od velike nauke..."

Govoreci o zdravlju kao najvećem blagu čovjeka Sadik Sadiković kaže da je zdravlje nesto što treba najviše čuvati i da bolest dolazi na kilograme, a odlazi na grame. ,,Zdrav čovjek je vedar, rad ga krijepi, a život veseli. On je u starosti bodar jer se ne start od godina nego od bolesti. Zato treba čuvati zdravlje. Ako ga izgubimo treba tražiti što prije lijeka, dok ne bude kasno. Gdje ima liječnik i gdje bolesnik može, najbolje je da zatraži od njega pomoć, jer ako je liječnik savjesno učio on mnogo znade i može da pomogne. Tamo gdje nema ljekara od davnih davnina su ljudi sami liječili ili tražili savjet od iskusnih narodnih ljekara, koji su predajom od oca na sina ili kao samouci naukom i iskustvom stekli stanovito znanje. Zar nije i naučna medicina skoro sve svoje znanje crpila iz narodnih lijekova koji se i danas daju umjesto prerađeni i prodaju u apotekama."

Živimo u vremenu kada po cijeloj našoj zemiji nailazimo na veliki broj travara, vidara i ćudotvoraca koji često u svom reklamerstvu leče sve vrste bolesti počev od astme do šuljeva. Nema skoro ni jednog većeg grada u našoj zemiji gde se na pijaci ne pronađe tezga ili pult sa raznim lekovitim travama, čajevima i čajnim mešavinama. Nailazimo ovde i na biljke sa jakim fiziološkim dejstvom što predstavlja ozbiljnu opasnost za sve one koji to bilje uzimaju u nameri da se leče. Recepture čajnih mešavina kod mnogih travara su profesionalna tajna, a desava se čak da zbog lošeg poznavanja raznih vrsta lekovitih trava kupac dobije sasvim pogrešnu drogu.

Knjiga TRAVAR koju je napisao narodni vidar i travar JOVO MIJATOVIC predstavlja zbirku recepata iz narodne medicine na osnovu njegovog dugogodisnjeg iskustva u lečenju travama i upotrebi raznog bilja kao i drugih sredstava koje narod koristi za lečenje.

Narodni vidar i travar Jovo Mijatović, bez sumnje, dobro poznaje lekovito bilje i njegovu terapeutsku vrednost. Kao polupismen i samouk seljak on je godinama na osnovu svog sopstvenog iskustva i biljarske prakse uspeo da

10

sastavi veći broj recepata koje sada objavljuje u ovoj zbirci pod nazivom ,,Travar".Naučna medicina i farmacija ne bi mogle da se slože sa izvesnim receptima, proskripcijama, supstancama i dozama koje Mijatović daje u ovoj zbirci. Međutim, smatramo da je vrlo korisno što se ova zbirka recepata danas čini pristupačnom našoj širokoj javnosti, a poglavito medicinskim i farmaceutskim stručnjacima. Sa stanovišta proučavanja narodne medicine i farmacije materijal iznet u knjizi ,,Travar" može da predstavlja vrlo privlačnu građu za upoznavanje etnomedicine i etnofarmacije jednog podrucja naše zemlje, područja Bosne i Hercegovine.

Jer kao što napisa naš najpoznatiji fitoterapeut dr Rista Gostuški u svojoj knjizi ,,Lečenje bolesti lekovitim biljem", navodeći kao moto jednu staru misao, koja na Jovu Mijatovića može danas u potpunosti da se primeni i odnosi: ,,Onaj kome je poznat način lečenja ljudi neka ne čuva to samo za sebe, nego neka sve izloži i drugima u punoj meri..."

Dr MILAN SOLDATOVIĆ viši naučni saradnik

Instituta za proučavanje lekovitog bilja Beograd

11

NARODNI VIDABI KAO HIRURZI

Tokom svoje istorije, prožete borbom, ispunjene slobodarskom tradicijom, naš narod je, braneći svoju slobodu i čast ginuo i stradao. U toj, skoro uvek neravnoj borbi bivalo je, razume se, ranjenika, a kako nije bilo stručnjaka — lekara, oni su svoje rane pa i živote poveravali samoucima, narodnim vidarima, berberima kao i drugim ljudima iz naroda koji su poznavali lečenje rana, lečenje preloma kosti i uganuća, koji su vadili zube, vršili trepanacije lobanje, operisali katarakte na očima (mrene), vadili kamenje iz mokraćne bešike, puštali krv, lečili i operisali kile (bruh). Ovome su poslu naročito bili vični berberi koji su se, osim šišanjem i brijanjem, bavili ''hirurgijom" i lečili razne bolesti.

Narod je veoma cenio narodne vidare, pa su mnogi uživali veliki ugled. Narod im je iz milošte davao razne nadimke kao na primer Salku Ciganinu iz Visokog ,,Šećer hečim Salih Aga". Ugled narodnih vidara naročito je rastao u ratu jer su se bili ''specijalizirali" za lečenje ratnih rana.

KAKO SU NABODNI VIDABI LEČlLI RANE

Lečenje rana bilo je različito. Stavljano je na rane razno lišce kao i melemi koje su sami ranari pravili. Amajlije i zapisi su takođe upotrebljavani za lečenje rana. U lečenju, ranari su bili strpljivi i uporni. Karakteristično je da su pojedini ranari ranjenike kojima nisu mogli pomoći ostavljali da ih ''priroda sama leči".

List od bokvice (plantago major), hajdučka trava (Acchilea Millefolium), list od blitve (Beta vulgaris), bili su omiljeni za lečenje rana. O travama narodni vidari su imali mišljenje da one rane dobro čiste i da pomoću njih dobro i brzo zarastaju pa se vera u trave naročito kod naroda Bosne i Hercegovine i Crne Gore sačuvala i do današnjeg dana.

Žive rane lečene su žestokim melemima, a to zbog toga da bi se rana što više raširila što je omogućavalo da se parčad kosti što lakše izvlači napolje. Smatrali su da se u ranama nalaze razni živi organizmi pa su ih trovali tako što su u ranu uvlačili koren od kukureka (Pelchorus foetidus). Mnogo se upotrebljavalo sirište od ježa za koje su bili mišljenja da je ''preki lek". Što se tiče melema, narodni vidari su poznavali dve vrste i to: blagi i žestoki. Blagi melem je pravljen od žumanaca jajeta kome se dodavala kašika ulja i kašika lozove rakije. Žestoki melem pravljen je tako što se blagom melemu dodavao plavi kamen. Ovo se sve izmešalo i privijalo na ranu. Za lečenje rana neki vidari su upotrebljavali mačiji izmet i seme od gorušice (Sinapis). Sve su to pretvarali u prah i sa njim posipali rane. Ovim melemom rane su mazane dotle dok se potpuno ne ''očiste"!?

Topli goveđi izmet, posut solju privijao se na ranu. Neuk svet je smatrao da životinjski izmet čisti ranu i da mu ta osobina onemogućava da rana zagnoji. Smatrali su da ''ohlađena balega gubi lekovitu moć". Na rane su stavljali zemlju ''Gde se mokri ajvan ili iksan" pa su smatrali da rana brzo zarasta.

Lečenje puscanih rana. One su razno tretirane, na ranu se stavljala mokraća, a ako rana krvari na nju je stavljan trud (usek, samokres). Preko truda stavljan je

12

sloj neslanog loja. Za lečenje su dalje upotrebljavali meleme od smreče, smole, voska, ulja, i to u podjednakim količinama što je kuvano u zemljanim posudama. Hladnim melemom su mazali fitilje od platna (prvenstveno od lana), koje su zatim stavljali u ranu. Druga vrsta melema za lečenje rana pravljena je od maslinovog ulja, voska i lozove rakije u jednakim količinama.

Posle kuvanja, hladni melem je privijan na rane. U slučajevima kad rana gnoji u melem je stavljan stučeni karanfil (Cariofilum) pomešan sa plavim kamenom da bi tako spravljen melem ojeo ranu i ''očistio".

Rane su ispirali rakijom zvanom ''čelja" ili ''prvotok" (cista lozova rakija). Ona je služila kao dezinfekciono sredstvo. O rakiji naša narodna pesma kaže: ,,donesi mi lozove rakije, te isperi moje rane ljute". Ako rana nije prljava na nju se privijala trava zvana ranjenik (Betonica officinalis) pomešana sa maslinovim uljem. Za duboke rane pravljen je melem od voska, belog tamjana, plavog kamena, smole od smreče, maslinovog ulja, lozove rakije, i raznih lekovitih trava, obično njih pet na broju.

Prelome i rane kod preloma lečili su na razne načine. Imali su specijalne instrumente za vađenje kostiju koje su bile razmrskane. To su vršili sa ''lakoćom". Posle vađenja kosti, rane su zarastale dobro i brzo. Sok od rotkve upotrebljavan je za lečenje rana. Rane su čišćene vodom u kojoj se duže vremena nalazio potopljen duvan. Cvet od kukureka upotrebljavan je za otklanjanje neprijatnog zadaha iz rana, kao i list bršljana i žalfija. Kako su se rane često crvljale, to su crvi uklanjani posipanjem vodom u kojoj je skuvan list i koren od čemerike, a što je bilo veoma efikasno. Kod rana koje su sporo zarastale sipali su tečnost sastavljenu od belog vina i ljubičica. Posle toga rane su brzo zarastale.

Metke, parčad kosti, sačmu i ostala strana tela uklanjali su travom zvanom ''ranjenik", odoljenom i korenom od čička pomešanim sa zečijom mašću. Sok od koprive služio je za vađenje metaka iz tkiva.

Trud (Polyporaceae ) i njegova upotreba za leSenje rana. Trud spada u porodicu parazitnih biljaka. On je čvrsto priljubljen uz stablo bukve, ređe se nalazi na brezi. U ranijim vremenima trud je upotrebljavan za pravljenje vatre, a sa druge strane upotrebljavan je kod rana koje su krvarile. Trud sa ognjilom i kremenom daje vatru. Da bi se upotrebio za pravljenje vatre, trud se prvo ukuva u ceđ, osuši i istuče da omekša. U svoje vreme borci u ratovima su nosili kese sa fišecima u kojima su obavezno nosili i trud koji je služio za paljenje čibuka i cigareta, a sa druge strane upotrebljavan je i za zaustavljanje krvarenja. On se upotrebljavao za zaustavljanje krvi posle puštanja krvi rogom i specijalnim nožem zvanim ''nešper".

Živa vatra za lecenje rana. Živa vatra se vadila od strane muškaraca nikako od strane žena. U Bosni i Hercegovini ''vadila se živa vatra" doskora u besputnim i neprohodnim selima. To je naročito vršeno u Jablanici, Gacku i Docu. Oko otvora na drvetu stavi se trud koji se usled trenja zapali. Ako se posle tri okretanja drveta trud ne zapali, smatra se da ''nije suđeno da vatra bude lek". U Gacku se živa vatra vadila iz gvožđa tako što se na nakovanj stavi parče gvožđa. Velikim čekićem se udara po gvožđu, trud se prinese gvožđu pa se udara čeki-ćem sve dotle dok se trud ne zapali. Na ovaj način dobijena vatra smatra se u

13

Bosni i Hercegovini čistom pa se kao takva upotrebljavala za lečenje rana raznih vrsta. Kod male dece ospice na licu nazivane su ''oganj". Smatralo se, ''ako se oganj ne pojavi dok je dete živo, oganj će mu se pojaviti na kostima u grobu". Oganj je lečen na razne načine. Ako ni jedan od poznatih načina ne pomogne, onda se pribegava ''vađenju žive vatre". Ugljenisano lipovo drvo stavljaju majke u sanduk. Posle porođaja kad se na licu deteta pojave ospice, majka istuca ugljenisano drvo, pomeša sa mladim maslom pa tom mešavinom maže lice deteta. Ako ovaj način lečenja nije dao nikakve rezultate, narod je uzimao kosti od životinja koje su ujeli zmija ili vuk. Kost bi se dobro osušila, stucala u prah, pomešala sa mladim maslom i sa tim se mazalo lice deteta. Ako ovo ne uspe onda se pribegavalo vađenju žive vatre. Živa vatra je vađena za svaki slučaj posebno i namenjivana je onome kome se i vadila, jer se verovalo rla će samo u tom slučaju biti rezultata. Neki od vidara su smatrali da se živa vatra najbolje čuva u balegi (stercus) i tako čuvana vatra prodavala se za jedan i više forinti (Lilek). Za lečenje rana pominje se i ovaj način: uzme se trud, komad zelene čoje, devet vrhova od kupina, kore od šipaka, komad lipovog drveta i mladog masla. Poznat je bio Ciganin Avdo koji je bio odličan stručnjak za vađenje žive vatre. On je to radio na sledeći način: uzeo bi komad gvožđa i čekić, bolesniku je u ruku dao trud koga bi ovaj prineo gvožđu po kome se udara čekićem u cilju da se stvore iskre i upali trud. Kovač je uzimao komad novog platna i u njega uvijao parče gvožđa u koji je duvao da se trud ne bi ugasio. Kada trud upali krpu, na nju se stavi dobro isitnjena lipovina, kora od sipka, devet vrhova od kupine i zelena čoja. Sve ovo gori dok se ne pretvori u prah. Prah se pokupi i stavi u čašu u kojoj se nalazi mlado maslo. Sve se pomeša. Majka pozove staru ženu koja u prvi sumrak kokošijom peruškom maže detetu rane. Mazanje se ponavlja tri uzastopne večeri. Ovaj način lečenja rana mnogo je primenjivan u Gacku i okolini.

Hemangiomi se najčešće javljaju kod male dece. Posto.ji verovanje u narodu da se crvene fleke na raznim delovima tela javljaju zato što trudne žene gledaju vatru i požar. Ove fleke (hemangiomi) se leče tako što se trud zapali na živoj vatri i kad se pretvori u prah pomeša se sa vodom i daje detetu da pije.

Amajlije i zapisi i njihov znacaj u narodnoj medtcmi. Još od Galena i ranije korišćene su amajlije i zapisi za lečenje raznih bolesti. Galen je bolesnicima prepisivao misirsku amajliju, a Simoniens je lečio pomoću reči ''Abrakadabra". Kao zapisi i amajlije upotrebljavane su razne stvarčice od hartije, kamena, metala, drveta na kojima su napisane razne reči i rečenice. Umotavane su u platno i vešane oko vrata da bi sačuvale onoga ko ih nosi od bolesti, zla, napasti i ranjavanja. Alberto Veliki upotrebljavao je kod vode u trbuhu (ascita) veliki magnet koga je stavljao ispod jastuka bolesnika. Kod padavičara zapisivana su imena tri kralja na hartiji koja se bolesniku obesi oko vrata. Besnilo se lečilo tako što se na jabuci ispišu: reči: ''Hax, pax, max".

U našoj zemlji amajlije i zapise pravili su sveštenici i hodže skoro za svaku bolest. Verske razlike pri ovome nisu imale nikakvog uticaja. I pravoslavni i katolici menjali su hodže i popove, hvaleči ili kudeći čas jedne, čas druge. Na primer: ''Obišao sam mnoge naše hodže radi mog bonika i nigde nisam našao

14

koristi ali kad sam obišao popa i kod njega zapisao, odmah mi je boniku bilo bolje", ili obratno.

Zapisi se pišu mahom tankom trskom koja se zove ''saz kalem". Na vrhu se trska istanji a po sredini nožem zvanim ''kalemtraš", rascepi. Vrh kalema je zarezan na podlozi od kosti zvanoj ''mik-taa". Neki su pisali zapise običnim ili zlataim perom.

Neki su pravili pero od bosioka. Mastilo za pisanje je specijalno zvano ''murekjeb", a nošeno je u mastionici zvanoj ''divit". Mastilo se lako brisalo vodom. Zapisi su pisani na ljusci od jajeta, limu, kamenu, listu od pomorandže, na koži žabe, zmije, miša i dr. Zapisivač je morao da zna veliki i mali ''ebdžed". To je vrsta azbuke koja ima 28 slova (harfova), od kojih svako slovo ima svoj posebni broj.

Ratne zastave su smatrane za amajlije. Na oružju su ratnici imali ispisane pojedine rečenice iz Korana, pa su bili uvereni da će pobediti neprijatelja. Ratnici su nosili amajlije u vidu kutija sa lancima. Ove kutije su nazivane ''dibalgija". Ako je kutija u obliku trougla zvana je ''vezma". Poznate su i košulje kao amajlije, na primer košulja Huseina Gardaševića, koja ga je, kako je on verovao, u bojevima štitila od neprijatelja. Košulja kao amajlija veoma je retka.

Neuki narod u Bosni i Hercegovini lečio je epilepsiju, kostobolju, živčane bolesti, amajlijama i zapisima.

Interesantno je shvatanje o epilepsiji i njenom lečenju. Nju je prema mišljenju muslimanskog stanovništva mogao da leti učen hodža tj. onaj hodža koji ima ''vlast nad džinovima". On treba ''da sakupi dvanajest džinovskih poglavara i da ispita koji je od njihovih mlađih bolesniku naneo zlo. Dotični džin onda dobije naređenje da hodži kaže lek. Ako džinov starešina posluša i da lek i ako ga bolesnik upotrebi, ''ozdraviće od padavice."

Amajlije i zapisi različiti su kod pravoslavnih, katolika, jevreja i muslimana. Hodže su imale knjigu u kojoj se nalazio veliki broj zapisa i kojom su se služili prilikom pisanja amajlija i zapisa. Katoličke amajlije su se razlikovale i po obliku i po sadržini. To su obično bile drvene ili metalne kutijice u kojima su se nalazile sličice svetaca, mrvice sa svetog groba, kao i molitve pisane ili štampane. Jevrejske amajlije i zapisi bili su dosta skupi. Navešćemo jednu jevrejsku amajllju (kameju) koja glasi: ''Molimo te, bože naših otaca, budi pun milosti spram NN i podaj mu potpuno zdravlje za svih njegovih 24 udova i 365 tetiva. Čuvaj ga od svakog zla, od straha i svake rane, od zlih utvara, poganih vetrova, od duhova muških i ženakih, od more, od padavice, od trešnje mozga i ludila, od zla pogleda, od svakojakih čarolija, od tamnice i začaranog uzla (impotencije). Neka mu sve što uradi i čega se primi bude sa srećom. Neka mu je blagoslovena imovina njegova i rad njegovih ruku, svi njegovi dušmani neka su mu pod nogama, a sve osnive koje mu idu na štetu, da bog pomrsi".

Amajlije su u Bosni i Hercegovini nošene često pa se i danas mogu naći kod dece. Da bi se sačuvali od ujeda zmije, protiv nesanice, pravljene su amajlije od rute (Ruta gravoeolaris). Beli luk je mnogo cenjen i on se stavljao u zapisima. Govorilo se: ''od svašta ima iladža, a' od smrti ga nema. I od nje bi ga bilo kad bi se moglo seme od saransaka (bela luka) uhvatiti". U okolini Zenice smatraju da

15

''u belom luku ima 77 lekova".Rekli smo da su postojale kutijice od drveta ili srebra koje su se

zvale ,,enem-hamajlija". U. našoj narodnoj pesmi se ona pominje:,,Ja l' Alanu enem-hamajliju što no mu je

napisao Marko od namluka i od sevdaluka"...

Razume se po sebi da bi se za veliiku većinu ovih i sličnih pojava koje su postojale a koje se i danas sreću u našem narodu pa i u drugim narodima, mogla naći objašnjenja koja bi nas odvela čak i u daleka vremena kada je čovek u svim pojavama video neku neobjašnjivu mističnu pojavu. I dalje, kako se sa kulturnim razvojem čoveka sve ove naslage ljušte i lagano opadaju, zadržavajući se često, po tradiciji i navici kao izvesna simbolika, čak i onda kada je čovek davno prestao da im pripisuje bilo kakvu moć. Ta se pojava sreće i danas kod prostog i neukog sveta naših krajeva. Amajlije i zapisi sreću se i danas u pojedinim našim krajevima, ali uglavnom kao rudiment u koji malo ko veruje.

BERBERI KAO NARODNI HIRURZI

Pored popova, hodža, cigana, vidarica, berberi zaslužuju posebnu pažnju kao narodni vidari i hirurzi. U Bosni i Hercegovini oni su se zvali ''džerahi". Oni su zbog svog rada bili veoma omiljeni kod neukog naroda koji im se poveravao. Smatra se da je u Sarajevu prva berbernica bila uz Carevu džamiju i da je prvi put otvorena 1463. godine. One su u prvim godinama bile jednostavne a kasnije su se i proširile. Poslednja starinska berbernica u Sarajevu zatvorena je 1939. godine. Pored pribora za brijanje u berbernicama se nalazio pribor za vađenje zuba kao i za puštanje krvi.

Poznato je da su se berberi sve do šezdesetih godina XIX veka pored berberskog zanata bavili i hirurgijom. Pustali su krv, vadili zube, namestali prelomljene kosti i uganuca zglobova, vrsili sunecenje (cirkuncazije), vadili metke iz tela, lečili razne rane kao i ratne rane. Spravljali su lekove "hapove", po čemu su nazivani i "hapari". Neki su bili poznati kao vojni hirurzi u ratovima.

Kako su berberi pustali krv . Omiljeno je bilo skoro kod svake bolesti da se pušta krv. Za puštanje krvi imali su specijaini nož koga su kovali seoski kovači a koji se nazivao "nešper". Imali su krivi rog čiji se širi kraj stavljao na telo a manji se stavljao u usta te se kroz njega uvlačio vazduh. Na donjem delu tj. na koži gde se nalazio širi otvor roga stvarala se hiperemija (crvenilo) uz nagomilavanje krvi. Kad se pojavi crvenilo, rog se skida i nožem "nešperom" se koža zaseca, i tada krv počne da teče. Interesantno je kako se navodi "ponekad su berbernice bile toliko pune krvi da su pre licile na mesanice nego na berbernice" (Dučic). Poznato je bilo do skoro, da su berberi pustali krv pomoću pijavica. Pijavice su berberi držali u staklenim teglama u vodi. Pre stavljanja na telo, koža se čistom krpom premaže vodom u koju je rastvoren šećer. Pijavica prione za kožu i kad se nasisa dovoljno krvi sama otpadne a iz mesta uboda teče krv koja se teško zaustavlja jer pijavica ima u ustima sok koji sprecava da se krv zgruša.

Cirkumcizija (sunećenje). Berberi su ove hirurske zahvate vršili u prošlosti a

16

i danas ih vrše sa posebnom spretnošću. Za ovu vrstu operacije imaju specijaini instrument koji je dosta primitivan i nazivaju ga "pergel". To su dva noža veoma oštra koja prolaze jedan mimo drugog i lako presecaju kožicu na udu. Dešavalo se da su berberi prilikom sunecenja odsecali deo glavica polnog muškog uda stvarajući na taj način teške invalide i doživotne bogalje. Poznati su berberi koji su se u Bosni bavili hirurgijom, — 1489. godine Maragor, a 1556. godine Inabeg. Poznat je bio Radivoje Ostojić, 1469. godine berberm — hirurg koga su zvali i u Dubrovnik da operiše i leči bolesnike.

Među berberima bilo je i poznatlh vojnih hirurga koji su u ratovima operisali i lečili ranjenike kao: Avdaga Vilajetović, otac čuvenog Hadzi Loje koji je umro u Sarajevu 1768. godine. Zatim Ahmo Ćelebija, zvani Ahmo Sarajlija koji je poginuo u ratu Turaka sa Crnogorcima 1768. godine. On je nosio naziv "serdzerahnelajeti Bosna", što na našem jeziku znači ,,glavni hirurg Bosanskog vilajeta". Poznati su berberi — hirurzi: Hadži Ibrahim 1697, Hasan Basa 1775, Mula Abdulah 1803, Salih 1806, Mustafa Porčo 1848, Mula Mustafa Čadordžija 1850. i dr. Poslednji berberinski ćehaja bio je Hadži Mustafa Mulibrk koji je svoju dužnost vršio do 1924. godine, kada je stvorena nova esnafska organizacija.

Berberi kao hirurzi plaćeni su dobro. Berberu je bilo zajamčeno plaćanje za njegov rad. To se vidi iz zaostalog akta iz 1211. godine u kome kujundžija Smalil Baša garantuje da će za lečenje Mustafa Base koji je bio ranjen, platiti džerahu (lekaru-vidaru) Huseinu deset groša. Svako je davao berberu za usluge koliko je mogao. U berbernicama je postojalo okruglo ogledalo koje se nalazilo kod vrata na koja je stav-Ijan novae za berbere. Nagrada koja se davala berberima nazivana je berberina ili breberina.

U Sarajevu je bio poznat berberin Memija koji je specijalnim instrumentima presvučenim zlatom vršio operacije i lečio rane u grlu.

Od 1878. godine do Prvog svetskog rata bili su poznati berberi — hirurzi: Mustafa Brkić, Hasan Barjaktarević, Uzeiraga Karaica, Džafo Alijaga, njegovi sinovi Veisil i Mehaga, Mustafa Kolar, Abdulah Skaka i sin Uzeir i dr. Karakteristično je da su berberi, koji su se pored berberskog posla bavili i hirurgijom, pravili lekove (hapove). Oni su zbog toga nazivani i "hapari". Poznat je Alt Efendija Cinarević iz Višegrada koji je lečio mrenu na očima (kataraktu). Njega je u Srbiju zvao da leči Milos Obrenović, a i k njemu su iz Srbije dolazili bolesnici sa kataraktom. Zbog nesavesnog rada nekih berbera u Bosni dolazi do zabrane vršenja rada berberima 1879. godine, a te godine zabranjuje se rad i svim narodnim vidarima u Bosni. Narod ih i dalje traži, oni naviknuti na taj posao i na zaradu odiaze i krisom vrše operacije i lečenje.

Neki berberi su se bavili i prekidom trudnoće. Upotrebljavali su razne otrovne trave koje su zenama nanosile smrt. Zbog toga je izdat ferman 1254. godine tj. 15. 11. 1838. godine koji je upućen starešinama "sve četiri vere i apotekarima". Ovim fermanom se ponovo zabranjuje rad svim narodnim vidarima, pa i berberima. Ovim fermanom se zabranjuje "proterivanje ploda kod žena upotrebom svih sredstava". Dalje se u fermanu mole sve verske poglavice da tumače narodu da je izba-civanje ploda opasno i ,,nevaljalo". Isto je glavni

17

lekar, strucnjak zvani "sertabib", poslao školovanim lekarima (ovi se podaci nalaze u knjižnici Gazi Husrevbegove džamije u Sarajevu u sidžilima 77, strana 45-45).

Berberi su zbog svojih zasluga u Sarajevu imali i svoju ulicu. Berberi su za svoj zanat kao i za hirurski rad nabavljali alat iz Carigrada, a neke instrumenie su kovali seoski kovači sa veoma velikim smislom i duhovitošću.

Prvi školovani lekari došli su iz Italije a bil su domoroci franjevci: fra Petar Buštrović, fra Petar Marešević, prvi musliman iz Bosne dr Mehmed Sami Šerbić, a prva Srpkinja lekar iz Bosne bila je Staka Bokonjić. Prvi školovani lekar Jevrejin bio je dr Isak Salom.

Dolaskom lekara sa svršenim Medicinskim fakultetom skoro pre 100 godina, u Bosni narodni lekari i berberi kao hirurzi gube poverenje naroda. Njih zamenjuju stručni lekari, ali jedan broj narodnih vidara i berbera dugo i dugo skoro do današnjih dana leče narod koji ih rado traži uprkos svim zabranama i kaznama.

TREPANACIJE LOBANJE I NAŠI NARODNI VIDARI

Teške prilike u kojima su narodi naše zemlje živeli u vekovnoj borbi za opstanak i slobodu odražavale su se i na zdravstveno stanje i prilike. U to vreme sanitetska služba bila je na veoma primitivnom nivou jer nije bilo školovanih lekara, a lefienje su preuzimali neuki ljudi koji su se prvenstveno bavili sakupljanjem lekovitog bilja, koje narod veoma voli i u koje ima veliko poverenje. Narod smatra da nema te bolesti koja se lekovitim biljem ne može izlečiti.

Najviše je stradao naš narod koji je bio pod Turcima i Austrougarskom.Jedan od najstarijih operativnih zahvata koji su vršili narodni lekari je

trepanacija lobanje, za koju su upotrebljavani razni instrumenti koje su kovali seoski kovači.

NABODNI VIDARI KAO TBEPANATOBI

Trepanacije kod nas su vršene u Crnoj Gori, Hercegovini kao i kod naših suseda u Albaniji. Ljude koji su vrsili trepanacije narod je nazivao: medig ili doktor. Oni se samo bave trepanacijama lobanje kao i lečenjem raznih rana. O veštini mediga kao trepanatora Francuz Andri Delari u svojoj knjizi "Le Montenegro", Pariz 1862. godine, između ostalog kaže: ,,Crnogorski nadrilekari pokazuju veliki uspeh vršeći operaciju kod izvesnih moždanih oboljenja čak i ludila. Najveći evropski autoriteti slične operacije praktikuju samo u krajnjoj nuždi. Čudno zvuči, ali tu delikatnu operaciju vrše u Crnoj Gori veoma spretno i sa retkom srećom".

Kada se vršila trepanacija . Trepanaciji se pribegavalo kod povreda usled pada ili povreda zadatih padom, povreda vatrenim oružjem, raznih glavobolja, neuralgija, padavice, kod duševno obolelih, krvne osvete, sudskomedicinskog

18

vestačenja. Trepanacije se nisu vrsile kod dece ispod 14 godina a ni kod starih ljudi.

Instrumenti. Sa mesta na glavi, predviđenog za operaciju kosa se prethodno obrije ostrim nožem. Za rezanje kože upotrebljavan je nož zvan "lešper" ili "lišter" koji je na vrhu jako oštar. Njih je bilo pravihh ili zavinutih. Za odizanje prestrugane kosti upotrebljavana je kandža koja je na jednom kraju bila zavinuta. Najvažniji instrument za trepanaciju je "šara" ili "trepanja". To je metalna cev duga oko 12 santimetara a široka nekoliko santimetara. Pravljena je od ćelika. Nju su kovali seoski kovači. Šara (testera) je na vrhu imala zupce koji su bill veoma oštri. Uz to je pripadalo i kokošije pero koje se na jednom kraju omotavalo čistim pamukom a služilo je za kupljenje krvi prilikom trepanacije lobanje.

Kako je vršena operacija - trepanacija. Lice koje se podvrgava trepanaciji, sedne na panj a ruke mu se vežu za drvo. Pomoćnik mediga, uhvati bolesnika rukama oko glave stavljajući mu dlanove na uši da ne bi čuo struganje šare. Bolesniku se da da popije koliko može ljute rakije koja bolesnika opije. Dlake se na glavi obriju, a zatim medig napravi kosi rez u obliku krsta. Koža se kukama odigne i ukaže se kost. Da bi kost bila potpuno bela namaze se melemom koji se sastoji od belanceta od jajeta pomešanog sa lanenim uljem i solju. Ovaj melem nazivan je "tvor". Šara se uzima u ruke i polako se kost struže. Da bi se potpuno kost prestrugala potrebno je da prode 1 do 2 sata. Ukoliko je kost tanja struganje sarom biva sve zvonkije, a kad "šara zapoji onda se prestaje sa okretanjem šare". Kukama se odigne kost a pomaže se i sa specijalnom iglom koja je na jednom vrhu spljoštena. Ova igla se naziva "mi1j".

Krv se kupi miljem na koje se namota dosta vate. Kad se krv skupi rana se namaže melemom koji se zove "boletin" a pravi se od smole od smreke, pomešane voskom i uljem. Ova se smesa prethodno prokuva i kad s ohladi sa njom se maže rana posle trepanacije. Koža se sašije koncem. Na ranu se stave čiste krpe i zavoj. Prvih dana rana se previja svaki dan. Za ozdravljenje je potrebno 6 nedelja.

Poznato je da je jedan čovek u Crnoj Gori trepaniran tri puta i to prvi put u dvadesetoj, drugi put u tridesetoj, a treci put u četrdesetoj godini.

KBVNA OSVETA I TKEPANACUE

Medici su vršili trepanacije i kod krvne osvete. Osveta je vršena preko narodnih trepanatora u prisustvu povređene strane. Onaj koji povredi glavu drugome, trepaniran je na istom mestu gde je povredio čoveka sa kojim je došao u sukob. Ova krvna osveta nazivana je: "krvno šaronjanje", "krvno trapanje" ili "krvno prebijanje šare za saru".

Ako medigu bolesnik umre posle trepanacije, medig je bio obavezan da stavi svoju glavu za bolesnikovu glavu. Dešavalo se da ako medigu umre bolesnik koga trepanira, morala se osveta platiti novcem.

U 103. tački Grbljanskog zakonika iz 1427. godine navodi se "da ne bi ranjenik ostavio krv na lekara koji valja da mu rane reže ili vrti glavu, sudimo da

19

lekar, koji je pouzdao da leči, dade ruku ranjeniku onda on lekaru i time da posvedoči da mu je prost njegov život, ako bi umro".

Nagrade za operacije - trepanacije. Kriva strana je plaćala za rad medigu. Dobijali su poklone i novac koji su primali od izvršene trepanacije. Pored novca dobijali su ovce, kokoši, goveda. To ih je jako obogatilo. Nagrade koje su medici dobijali zvale su se: "breberine", "barberine", "berberija". Taksu za trepanacije, Sveti Petar je odredio tako da je šaronjaru pripadalo za trud 12 talira. Krivac je plaćao oštećenom 60 talira i medigu 12 talira. Ko nije imao da plati morao se trepanirati. U ovakvim slučajevima ni povređeni, ni šaronjar-trepanator nisu dobijali nikakvu nagradu.

Šaronjanje-trepanacije zabranjene su od strane Knjaza Danila 1856. godine. Ovo je verovatao učinjeno zbog velike smrtnosti kao i velikog bogaćenja pojedinih mediga. Dešavalo se da su medici i dalje radili posle zabrane. Bilo je takođe slučajeva da su vlasti pored zabrane dozvoljavale rad mediga. Posle zabrane rada mediga oni su odiazili u Severnu Albaniju i Srbiju gde im je bilo slobodno da vrše trepanacije. Trepanacije se u Srbiji pominju prvi put u selu Zlotu tek 1907. godine.

POZNATI TREPANATORI

U Crnoj Gori poznat je bio Radosav Popović, koji je trepanirao 300 ljudi. Neki su od ovih trepaniranih umrli i to oni koji su bili teško ranjeni. Bio je poznat i Radivoje Raičević koji je trepanirao 84-godisnja ka. Deda Radivojev došao je do pribora za trepanaciju posle poznate bitke Crnogoraca sa Turcima na Krusima 1876. godine, a zarobio ga je od jednog Grka. Zasluge ima i Kosta Grk čije se prezime do danas ne zna. Poznati trepanatori su još bili Joko Dučić i Petar Raičev.

Najpoznatiji trepanatori u Crnpj Gori bili su Iličkovići. Medu njima spominje se Niko Iličković i dr. Mladi su veštinu trepaniranja učili od svojih starijih. Docnije, dolazeći u dodir sa kulturnim svetom Iličkovići su počeli da koriste savremene instrumente i to naročito posle ratova 1875. i 1878. godine. Zbog velikih zasluga i uspeha u trepanacijama, Iličkovići su 1880. godine dobili od strane crnogorskog Senata naziv "Narodni lekari".

U Moskvi se danas nalaze 27 trepaniranih prstenova kosti koje su poklonili Iličkovići 1907. godine.

Pored muškaraca trepanacijama su se bavile i žene. Poznata je trepanatorka bila Nasta koja je imala kćer Savetu udatu u Skadru za Berovića. Ona je nastavila sa trepanacijama i u Skadru, posle udaje.

NARODNI VIDARI KAO PLASTICARI

Kako su na kostima glave ostajali veći defekti, to su narodni trepanatori vršili i plastike tih defekata na kostima glave. Navodi se slučaj Amautina iz Peći

20

koji je bio ranjen u glavu. Posle trepanacije defekt na kostima glave bio je veliki. Trepanatori su tada dobro osusili tikvu. Sa tako osušene tikve isekli su koru u veličini defekta na kosti glave, stavili je na defekt, a potom kožu glave ušili. Takođe je zabeležen slučaj Jakova Garoševa, koji je imao veliki defekt na temenu glave. Posle trepanacije, kada su mu povađene kosti, na defekt kosti stavljeno je parče osušene tikve zvane "sudovnjace". Iznad kore od tikve stavljeno je parče sunđera koje je služilo da kupi krv, a zatim je koža preko tivke i sunđera sašivana. Ovaj bolesnik je posle trepanacije i plastike sa takvom sudovnjačom živeo 15 godina.

Navedeni podaci se odnose na doba primitivnog stanja u kojemu je kada se tiče Crne Gore, zdravlje stanovnistva nalazilo najjaču zaštitu u junačkim igrama, pešačenju i radu, svežem i cistom vazduhu svojih brda, prostoj ali zdravoj hrani.

Doba u kojem je narodna pesma jos početkom druge polovine XIX veka iskazivala prezir rana u ratovima, da od rana borcima "ništa biti neće, jer medici njima ne trebaju, leče se sami Crnogorci, kao mrki u planini vuci".

Dolaskom prvih školovanih lekara u Crnu Goru koji su bili Francuzi, u prvoj polovini XIX veka, a zatim ruski lekari i najzad domaći sinovi, narodni medici polako gube svoje popularnosti jer se narod sve više i više obraća školovanim lekarima koji im stručno pomažu.

Iako živimo u dobu kad je medicina učinila i čini ogromne korake napred, ipak se i danas mogu naći ljudi koji se usuduju da nameštaju prelome kostiju i uganuća sto ima itekako teških posledica za povređene i ranjene.

NARODNI VIDABI KAO OPERATORI KAMENA U MOKBAĆNOJ BEŠICI I KATABAKTE

U našoj zemiji naročito u Bosni i Hercegovini bilo je najviše narodnih vidara koji su se bavili pored raznih lečenja još i operacijama kamena u mokraćnoj bešici i operacijama mrene (katarakte). Nesumnjivo je da je vidarstvo u Bosni došlo sa Istoka jer je Bosna bila dugo pod Osmanlijama koji su imali veliki broj narodnih "struenjaka" koji su svoju veštinu lečenja preneli i na našu zemiju. Zapisani su slučajevi da su naši ljudi pretekli u znanju i spretnosti svoje učitelje. Vidari su se naročito mnogo namnožili u Bosni i Hercegovini u drugoj polovini XIX veka kada su turski vojnici koji su služili u sanitetu izlazili iz vojske i svoje "znanje", naučeno u vojsci primenjivali u lečenju našeg neukog i zaostalog naroda, naplaćujući novcem i namirnicama svoje "strucne usluge". I za vreme austrougarske okupacije vidari su slobodno radili. Vlasti im nisu zabranjivale rad.

Kamen u mokracnoj bešici, narodni vidari lečili su raznim travama... ,,kome je kamen u mehur vari spargovo lisce s vino i korenje i daj piti večer i jutro...".

Najpoznatiji hirurzi za operacije kamena u mokraćnoj bešici bili su Cigani koji su se pored tog posla bavili i kovackim zanatom.

Oni su sami kovali instrumente za operaciju, iako razume se primitivno.

21

Među poznatim operatorima kamena spominju se: Ciganin Smoljan i Salko Ciganin iz Visokog koga je narod od miloste nazivao "hecem šećer Salih Aga". Ovaj naziv mu je narod dao zbog njegovog lepog ponašanja i blagog ophodenja sa narodom kao i zbog uspelih operacija. Dalje su bili poznati Jozo Brzica, dunder. On se bavio još i lečenjem preloma kostiju, isčasenjima, vađenjem zuba. Zapisano je ostalo da je Brzica za 5 godina izvrsio 30 do 35 operacija na mokraćnoj bešici. Sin vidara Brzice je 1891. godine operisao 160 slučajeva kamena. Njemu je rad zabranjen iste te godine, najverovatnije zbog nekih neuspeha koji su nastali posle operacija kamena. On je i dalje radio, krišom, jer ga je narod tražio. Poznat je bio i Avdija Hećimović koji je u narodu bio poznat kao "odlican hećim". Veštinu vađenja kamena naučio je od svoga dede. U Pljevijima je bio poznat Bećir-aga Ćeledić, koji je odlazio često u Novi Pazar zbog operacija. Poznati su bili Nikodim, Ivan Radić i dr.

Instrumenti sa kojima su vidari vršili operacije kamena pravljeni su od strane seoskih Cigana i to od "ljutog" čelika. Poneki od vidara imao je instrumente skovane od pravog srebra. Od srebra je pravljena kašika kojom su vidari izvlačili kamen iz mokraćne bešike. Za sečenje kože sluzio je nož zvani "lister". On je bio prav a bilo je i savijenih listera. Postojale su i kandže koje su ličile na ključ. Kliste su služile za hvatanje kamena. Kvaka je služila za sivenje operativne rane.Kako se vrsila. operacija. Pomoćnik vidara uzme dete u naručje, sedne, raširi mu noge, a operator sedne ispred deteta i pomocnika. Na perineumu (prostoru izmedu anusa i jajne kese), operator učini rez. Ovaj deo dobro se prethodno očisti rakijom. Kroz učinjeni otvor, vidar ulazi kažiprstom u mokraćnu bešiku. Rana se raširi kvakama, a zatim se u bešiku uvuče kašika i kamen se izvadi. Rana se ne šije, nego se ostavi otvorena. Posle operacije rana se namaže melemom i zavije. Kroz ranu dugo curi mokraća. Za to vreme operisani jede samo neslanu hranu koja se sastoji od mleka i pogače. Vodu bolesnik ne sme da pije 40 dana. Žeđ kod dece gašena je uzimanjem ječmene vode.

Slično je opisao operaciju vađenja kamena u mokraćnoj bešici Vladislav Skarić, direktor muzeja u Sarajevu. Njemu je kao detetu vadio kamen iz mokraćne bešike Ciganin, 1874. godine.

Ako posle operacije - vađenja kamena nastane veliko krvarenje u bešiku se tada sipa vrući zejtin. Ako je krvarenje iz ivica rane, na ove se stavljalo tvrdo kuvano jaje koje je na njih čvrsto pritiskivalo.

Komplikacije. Zabeležene su komplikacije od operacija, kao ispadanje tankog creva, probijanje debelog creva sa fistulama kroz koje su izlazile fekalne mase, a bilo je slucajeva mokraćnih fistula sa rane na mokraćnjoj bešici, srasline debelog creva kao i fistule izmedu mokraćne bešike i debelog creva. Kao komplikacije su još bile nemogućnosti zadržavanja mokraće i stolice kao i posledična impotencija.

Smrt svojih bolesnika vidari su pravdali nemirom bolesnika posle operacije kao i nečistoćom koja je dosla zbog nepažnje bolesnika. Smrt su dalje tumačili kao posledicu "nazeba rane".

Interesantno je naglasiti, da su operatori kamena u mokraćnoj bešici sklapali

22

ugovore sa bolesnicima koje su operisali, ili sa njihovom rodbinom, da za slučaj smrti bolesnika, neće okrivljivati operatora. U starom protokolu koji se nalazio u sudu iz 1565—1567, a koji se danas nalazi u knjižnici "Gazi Husret Begova vakufa" u Sarajevu, nalaze se dokumenti o ugovorima. Jedan od njih ću citirati: "Memija sin Hidrov, izjavio je pred Ciganinom Smoljanom ovo: U mom mokraćnom mehuru imam kamen, pa sam stoga ovom Ciganinu Smoljanu dopustio da kamen vadi; i to tako da niko ne traži moju krv ako od ove operacije umrem. Kako je spomenuti Ciganin u poslu rezanja mehura doista sposoban, i kako je osvedočeno da je mnogim muslimanima pomogao, a mi smo dali dopustenje. Na zahtev upisa se u protokol. Pisano u 8 ševala".

Kako se vidi bolesnici su imali veliko i neograničeno poverenje u narodne operatore kamena pa su im i na sudu davali pismene dokaze da im veruju i da ih niko nece tuziti ako slucajno bolesnik umre posle operacije.

KAKO SU LEČENE RANE UJEDOM MRAVLJIH GLAVA

Pored lečenja rana mnogobrojnim travama i melemima, rane su lečene i ujedom mravijih glava.

Teško je reci odakle je način lečenja rana ujedom mravijih glava došao u našu zemlju. Najverovatnije je da je do nas došao sa istoka. Narodni lekari u Srbiji i Crnoj Gori su do pre pola veka lečili rane i na ovaj način. To su isto radili i vidari u Dalmaciji.

Opisan je slučaj sina nekog vlastelina u Kotoru koji je bio ranjen u trbuh kojom prilikom su mu bila povređena creva. Niko od lekara u Kotoru ni okolini nije smeo da ga leči. Otac povređenog mladića čuo je za narodnog vidara Martinovića koga je pozvao i koji je pomoću mrava ušio povredena creva kod mladića a ovaj je posle 40 dana ozdravio. Creva se pre operacije očiste rakijom, a zatim se uzima mrav za trbuh, pritisne se, mrav otvori usta, zagrize primaknute ivice, a zatim se mravu presece trbuh. Mrav ostane na spojenim ivicama rane. U Srbiji se vršilo lečenje rana bubom klestavcem.

Posle operacije bolesnicima se daju kuglice od testa u kojima se nalaze zečije dlake. Kuglice se zapeku, umoče u med i daju bolesnicima da jedu. Ovo se radi zato da se ne bi creva "slepila i da ne bi doslo do zapleta creva".

Dr Vladan Đorđević u svojoj knjizi "Medicina u Srba", Novi Sad 1872. godine, navodi slučaj jednog Crnogorca kojemu je u ratu odsečen nos. Vidar mu je vratio nos na svoje mesto i ušio mravijim ujedom. Kroz nozdrve stavio mu je cevčice "da bi disati mogao i da ne bi nozdrve zarasle". Za 40 dana nos je potpuno zarastao. ,,Samo se iz blizine mogao videti oziljak na mestu gde je bio nos odsečen", kaže u svojoj knjizi dr Đorđević.

KAKO SU LEČILI ILIČKOVIĆI

23

Među najpopularnije vidare iz Crne Gore nesumnjivo spadaju Iličkovići iz Crmnice. Njihov rad imao je vidnog uticaja na razvoj narodne nestručne medicine u Crnoj Gori, te stoga smatram da o njima i njihovom radu treba nešto reći.

Kako su Iličkovići pravili zavoje. Žene su zavoje tkale od vune ili lana, a bill su dugi 4 do 6 metara, a široki 10—15 cm. Mesto gaze upotrebljavali su staro rublje kao i razmekšano platno koje su sekli u obliku četvorougaonika. Duga lanena vlakna služila su im za spravljanje fitilja. Oni su bili dužine do 20 cm. Kuvali su ih u čistom maslinovom zejtinu a posle kuvanja, zajedno sa zejtinom su fitilje izlivali u zemljane, duge i gleđosane posude. Zatvarali su posude čistom, stavljenom zečijom kožom. Tampone su kuvali u vodi a zatim ih stavljali u zemljane sudove u koje su sipali čistu lozovu rakiju "prvijenac".

Za ud1age im je služila trska, lipova i dudova kora jasena, duda. Uz pomoć vatre udlagama su davali razne oblike. Poznavali su istezanje prelomljenih udova (ekstenziju).Instrumente za trepanacije i druge operacije pravili su kod zlatara ili puškara u Skadru, Budvi, Baru i Kotoru. Imali su i sonde od srebra, a bile su dugačke od 10 do 30 cm. Pincete su izrađene od čelika a zvali su ih "stipavice". "Mašice'', jedna vrsta instrumenta peana imale su na vrhovima male kašičice koje su im služile za vađenje projektila. "Nožice" - makaze su bile oštre a služile su za sečenje izumriih tkiva. Poznavali su i makaze za sečenje kosti, nazivali su ih "klešta". Testere "pile" su pravili puškari a bile su skoro iste kao što su i današnje testere za sečenje gvožda. Igle za šivenje bile su obično kao i igle koje su majstori pravili. Konce od svile izrađivale su žene od čaura svilenih buba. KoNce su kuvali a zatim stavljali u suve kese od kože u kojima se nalazila rakija. Trepan za operacije na glavi pravljen je od cevi pištolja, kubura, ledenica a imao je ručicu od roga.

Iličkovići su pravili meleme od maslinovog ulja i lanenog ulja, istopljenog svinjskog sala, iz srži dugih kostiju, ovčeg loja, meda sa lekovitim biljem svezim ili sušenim. Od svežeg bilja koristili su sokove od cveća i semena: zove (Sambucus nigra), bogorodicne trave (Hvpericum perforatum), nevena (Calendula Officinalis), pitomog bosiljka (Ocymum basilicum), brdanke (Arnica montana), sokove od lisca i stabijike; ruse (Chelipodium majus), smrdljike (conium macolatum), brsljana (Hoedera helix), hajdučke trave (Achilea milefolium), pazikuće (Semper vivum tectoruin), nane (Mantha piperita), gorocveta (Adonis vernalis), pelena (Herba absinti), žalfije (Salvia officinalis). Sokove od korenja: troskota (Poligonum aviculare), sljeza (Althea officinalis), macine trave (Valerianae officinalis), šafrana (Crolus sativus), lincure (Gentiana lutea), bele deteline (Folia trifoifibrini) i drugih.

Često su mešali sokove od cveta sa sokovima od stabijike i lišća pa i korenja jedne iste biljke. Na primer: bokvicu sa uskim lišćem (Plantago lanceolata), bokvicu sa širokim liscem (Plantago major), prištac (Prunula vulgaris), buhafi (Pyrethrum Chrysantemum). Mešali su sokove nekoliko trava i raznih njihovih delova. Sokove su pravili i od mekih delova slojeva (jezgre) ispod kore: duba

24

(Cortex quercus), bukve (Fagus sylvatica), smokvinog drveta (Ficus).Za spravljanje melema tzv. "nastojke", vrstu tinkture, stavljali su sveže i

isečene suve biljke u prepečenu rakiju. "Nastojke" su pravili od skoro svih biljaka i njihovih delova. Od lipovog cveta (Flores Tilliae), pelena (Herba Absinthii), maline (Rubus Idei), šišarki hmelja (Humulus lupulus), anasona (Fructus anisi vulgaris), kleke (Fructus juniperi communis) i dr.

Upotrebljavali su i prašak mnogih sušenih trava od: medveđeg uveta, komoraca, petolista, zimzelena, šafrana, macine trave i dr. Iličkovići su sejali trave u neposrednoj blizini njihovih kuća kao i u vinogradima.

Belo vino su grejali na tihoj vatri dok se ne stvori talog. Sa njime su mazali rane. Osušene trave držali su u jagnjećoj ili kozjoj mešini ili u lanenim vrećama.

Instrumente su držali u rakiji. Okolinu rane prali su toplom vodom, a zatim rakijom. Projektile iz rana vadili su odmah, kao i odvojenu parčad kosti. Posle toga čistili su ranu tečnošću u kojoj se nalazilo: sljeza, bele deteline, pazikuće, koren paprati, kaćun i dr. Kuvana kora od hrasta sipala se u vodenom rastvoru u ranu kod krvarenja iz rane. Rane koje gnoje ispirali su jakim a prokuvanim belim vinom. Posle toga su u ranu uvlačili tampon koji se namaže jednim od žitkih melema.

Kod gas flegmone ili crvenog vetra, češce su rane previjali a na ranu su stavljali obloge od kuvanih trava: konjorepa, ivanjskog zelja (inula vulgaris), bele deteline, sljeza, troskota i dr. Ove trave mešali su sa trinama od sena.Trave vidara Iličkovića su ispitane u Moskvi 1907. godine u Farmakološkom institutu, kao melemi. Profesor Tihomirov je tada kazao: ,,Rezultati ispitivanja potvrdili su činjenicu baktericidne moći nekih biljaka, a kod drugih nadražajnu moć kako mesnog, tako i drugih najbližih delova organizma a kod nekih da su sačuvale ublažavajuću moć."

Interesantno je da napomenem da se Iličkovići nisu bavili lečenjem unutrasnjih bolesti. Prvenstveno su se bavili lecenjem rana i trepanacijom lobanje.

U ratovima Crnogoraca sa Turcima Iličkovići su stekli veliki ugled kada su se pokazali kao odlični hirurzi. Senat je 1880. godine ,,kao vidan znak priznanja i nagrade za rad Iličkovića oko ranjenika i drugih bolesnika dao specijalne dekrete". Ovim dekretom je priznat naziv ,,na-rodni lekari". Posle toga su se vidari još više osmelili i postali neskromniji pa su se upustali u vršenje komplikovanijih operacija. Počeli su da kritikuju lekare navodeći ,,da lekari nista ne znaju... Naše trave i naši melemi su pravi lekovi. Da nije tako ne bi nam Gospodar, Bog ga živeo, dopustio da vidamo... Doktori ne znaju ni udlage da stavljaju...".

Zanimijivo je da je, kako smo već istakli Senat Iličkovićima dao pravo da mogu lečiti, 1880. godine, kad je u Crnoj Gori bilo lekara sa svršenim Medicinskim fakultetom. U to vreme rad narodnih vidara bio je zabranjen, ali Knez Nikola lično dozvoljava Iličkovićima da mogu lečiti narod. Školovani ljudi koji su se nalazili kod Knjaza Nikole, cenili su Iličkoviće, smatrajuci ih korisnim i dobrim za narod.

I oni su za lečenje svojih ukućana pozivali Iličkoviće iako je bilo tada

25

školovanih lekara. Za njihov rad i zasluge, odlikovani su stotinaškim grbovima. Ilićkovići su se istakli u Hercegovackom ustanku 1875-76 godine. U to vreme u Crnu Goru dolaze nekoliko misija ruskog Crvenog krsta. Među školovanim lekarima bilo je nekoliko poznatih hirurga. U tim misijama radili su i neki Iličkovići na zadovoijstvo ruskih hirurga. Godine 1880. u Crnoj Gori postoji dosta lekara sa zavrsenim Medicinskim fakultetom. Lekari tada svuda i na svakom mestu suzbijaju recčju i delom rad narodnih vidara. Godine 1882. zabranjuje se rad svim narodnim lekarima među kojima, naravno, i Iličkovićima. Međutim, Iličkovići i dalje leče narod. Oni šalju deputaciju Knjazu Nikoli 1894. godine tražeci da im se dozvoli da dalje leče narod. On im to dozvoljava. Pored dozvole za lečenje dao im je činove narodne vojske. Prema rečima jedinog lekara iz porodice Ili6kovi6a sa završenim Medicinskim fakultetom, dr Mila Iličkovića, posle ovih priznanja "potekia je zelja da sa njihovim narastajem izumre i vestina njihove kuće, koju su nekad u vidu amaneta i testamenta ostavljali svome potomstvu".

U drugoj polovini prošlog veka istakli su se kao odlični narodni lekari u bici na Grahovu 1858. godine: Kojica, Petar i Niko, pop Boško, Mićo i Golub.

U ratu 1862. godine ranjenike su lečili i operisali: Niko i Bogdan, pop Đuro, Ivo, Tomo, Mitar i Đuro.

U ratovima 1875-76. godine, pored navedenih, ranjenike su lečili: Tomo i Labud, sinovi Mićovi, Niko i Pero — sinovi popa Boška i Jole sin Tomov.Zakljiučujući naše izlaganje možemo reći da su u našoj zemlji, narodni vidari u prilikama u kojima se nalazio naš narod porobljen od strane Turaka i Austro-Ugara, morajući da traži leka svojim bolestuna i ranama, učinili mnogo pružajući pomoć i lecčeći ga. Lekovite trave, melemi kao i poznavanje operativnih zahvata na glavi, operacija na očima, lečenje rana i dr. mnogo su koristili narodu, ali je bilo i slučajeva kada su bolesnici umirali zbog grešaka narodnih vidara ili su ostajali bogaiji i invalidi.

Narodni vidari - travari i danas u našoj zemiji leče narod pružaju mu svoje veliko iskustvo, dajući lekovite trave kod mnogih bolesti. Jedan od najpoznatijih naših savremenih travara Jovo Mijatović, lečenje travama koristi mnogim bolesnicima kako u zemiji, tako i u inostranstvu.

Danas se u svetu mnogo važnosti pridaje lekovitostima trava pa se stoga osnivaju instituti za izućavanje trava, a što se i kod nas poslednjih godina sve više ceni i poštuje.

Prof. dr MIHAILO F. PROTIĆ

Doktor medicinskih nauka

26

r

27

28

У 80. години живота, тада већ чувени Јово Мијатовић – травар с Романије, ријешио је да своја благодарна дјела лијечења љековитом травама, остави у трајно власништво народу, који вјерује да је понекад лијечење травама дјелотворније од класичне медицине. Резултат тога је ова скромна књига, која у уводном дијелу жели да читаоцу, односно болеснику, да упуте како се може лијечити травама, по рецепту овог чувеног травара.

О Јови Мијатовићу(Шта кажу комшије, лијечени, љекари, други травари)

Вело Витомир, комшија:

Познавао сам га још док сам био дијете, јер ме баба водила код њега када сам боловао заушњаке. Лијечио је моју

29

браћу, рођаке, комшије (и Србе и Муслимане). А био је чувени травар с Романије. Пред његовом кућом су биле колоне људи; толико људи да није могао све да прими, а није могао ни да одбије, тако да су се редови све више стварали. То с једне стране, а са друге – власт га је прогонила, јер није било дозвољено постојање травара. Звали су их надриљекарима. Народ је долазио из Босне, Србије, Црне Горе, Словеније, као и из многих европских земаља.

Он је, када је полагао испит за сакупљача љекобиља, нашао траву жан шан на Јахорини, која расте само у Кини, да би доказао научним институцијама да се разумије у љекобиље. Нашао је на Тмурним долинама на Јахорини. Са њим су ишли Рајићи, као и још неки травари из Херцеговине.

Сабирањем трава се престао бавити јер су га чекали велики редови људи пред кућом, који су тражили да им Јово пропише спасоносне лијекове.

Ја сам био полицајаца И добро знам да је имао по стотину људи у реду пред кућом, који су чекали пријем. Нас су тјерали да им забранимо рад и заплијенимо све што нађемо у кући везано за лијечење. Чинио је то и министер здравља

Сарађивао је са Томићем и Солдатовићем из Београда. Јова им је служио као велики познавалац љековитог биља.

Војску је служио (двије-три године) у Аустрији, у Бечу. Као витално дијете с Романије био је са докторима. Гледао је како љекари прегледају људе и слушао на шта се све људи жале и какве им лијекове прописују. Већ је имао предзнање о љековитом биљу, јер су му је мајка и ђед били травари. Уз то, Јово је добио књигу о љековитим травама од једне бабе Обреније, а писао је неки јеврејски љекар који је службовао у Рогатици.

У Сокоцу још живи Милан Прeđа, који добро зна за Јовина умијећа. Боловао је од подренрица, а отпустиле су га све болнице, па чак и оне у Словенији. Јово је њега излијечио. Зато се појавио као свједок на суду, када су комунистичке власти Јову позивале на суд. Бранио га је, јер је имао убједљиве доказе да је њега излијечио. И ја сам био поротник, али и свједок, када су му судили.

30

Још је жив Војислав Мачар, који је због посјеклине требао да изгуби руку, али га је Јово спасио травама.

ОБОЉЕЊА

31

НА ГЛАВИ

1. РEЦЕПТ ЗА ЛИЈЕЧЕЊЕ ГЛАВОБОЉЕ

32

1. Направити мјешавину од сљедећих врста трава: богородичина трава – 10 грама, трава метвица што расте уз воду - 10 грама, трава куница - 2 грама, рута трава - 2 грама, трава пелин - 4 грама и смрекове бобе (истучене) - 10 грама.

Ову мјешавину ставити у суд прелити је увече са 750 грама воде. Суд покрити и оставити да стоји до јутра. Ујутру прокувати и пустити да ври 5 минута, оставити да се хлади 10 минута у покривеном суду, а затим процiједити.

Пити једну кафену шољицу процијеђеног чаја на ште срце, једну у подне прије јела и једну послије вечере.

2. Скувати трине (отпаци од сијена), 500 грама на 20 литара воде. У тој води 20 минута бањати ноге до више кољена. Одмах послије тог ставити ноге у хладну воду и брзо их мицати, као када се хода. Ово друго бањање треба да траје само 1 минут.

3. Помијешати једнаке дијелове винског сирћета и воде и са тим замијесити иловачу. Ову иловачу привијати на чело и вратне жиле.

4. Направити мјешавину од сљедећих врста трава: коријен инђирота - 8 грама, трава преслица – 6 грама - трава пелин - 3 грама, трава кантарион - 4 грама.

Ову мјешавину ставити у суд, прелити увече са пола литре вина и оставити да стоји до јутра. Ујутро прокувати и пустити да ври 5 минута, оставити да се хлади 15 минута у покривеном суду, а затим проциједити.

Пити једну кафену шољицу процијеђене течности на ште срце, једну у подне, а једну увече.

5. Направити мјешавину према сљедећем рецепту: шпирит са камфором - 10 грама, кухињска со - 60 грама, обична вода - 250 грама.

Шпирит са камфором узети у апотеци. Све ово насути у флашу и херметички је затворити.

При употреби смјесе увијек добро измућкати. Ланену крпу превити на четири дијела, натопити је овом смјесом и привити на обољели дио главе, али чувати да влажна крпа не дохвати очи. Преко натопљене крпе ставити одмах другу суву крпу. Послије пола

33

сата крпу поново наквасити на исти начин и привити је, а преко ње суву крпу.

6. Натући једну главицу црног лука, затим је прелити уљем и осолити је. Мало дебљи слој тако припремљеног лука ставити на крпу и привити на главу, вратне жиле и сљепочнице.

7. Потопити ланену крпу у винско сирће. Овај облог ставити на главу. Преко влажне ланене крпе ставити другу крпу и држати је до јутра. Ове облоге састављати двије вечери, а затим двије вечери паузирати.

Послије паузе од двије вечери насјећи лист коприве, попрскати га виновим сирћетом, привити увече на главу и оставити да стоји до јутра. Ово стављати двије вечери. Двије паузирати, а треће вечери узети лист чичка и ставити га на главу тако да она страна, што је била до земље, буде окренута према обољелом мјесту. Лист привити увече и оставити да стоји до јутра. Затим паузирати двије вечери.

Послије паузе поново стављати облоге на исти начин, тј. са сирћетом, копривом, чичком, али са редовном паузом од по двије вечери. Ово понављати више пута.

8. Прокувати благ чај од камилице и проциједити га кроз двије крпе које су чисто откуване и сушене у хладу.

Три пута дневно овај чај добро ушмркати у нос, затим нос затворити прстима, па снажно ишмркнути. Ово понављати више пута.

9. Појести ујутру 4 смрекове бобе. Затим сваког наредног јутра повећавати ту количину за једну бобу, док се не доде до 9 боба, а онда по једну мање, тј. 9, 8, 7, 6, итд., док се поново не сиђе на почетни број 4. Поново повећавати по 1 комад до 9 комада.

10. Направите мјешавину од сљедећих трава: трава метвица - 2 грама, трава ива - 2 грама, трава пелин - 2 грама, смрекова боба - 5 грама, коријен коприве - 10 грама, лист рузмарина - 4 грама, коријен бијелог слеза - 2 грама, трава подубица - 1 грам.

Ову мјешавину ставити у суд и насути 1 литар воде. Суд добро поклопити и оставити да стоји 5 сати на крај шпорета. Покривен суд са мјешавином трава и водом загријати и пустити да

34

ври 5 минута. Оставити да се хлади 15 минута, а затим чај проциједити, сипати у флашу и држати на хладном мјесту. Овај чај пити умјесто воде.

Чај узимати дуже вријеме, а повремено и прекидати са узимањем чаја.

За вријеме прекида кувати компот од јабука и пити умјесто воде.

11. Направити мјешавину од једнаких дијелова сљедећих врста свјежих трава: коријен коприве, коријен и лист мушке боквице (цијела биљка), коријен и лист женске боквице (цијела биљка), коријен и лист хајдучице (цијела биљка) и лист пелина.

Састављену мјешавину трава добро опрати у хладној прокуваној води. Затим их добро истући и исциједити сок кроз чисту добро прокувану крпу која је сушена у хладу.

Прије сваког јела пити по двије супене кашике овако добијеног сока. Узимати га непрекидно 40 дана.

12. У боцу сипати 1,5 литара бијелог вина и додати 10 грама листа рузмарина, 40 грама трандовиља и 250 грама меда.

Све заједно добро промућкати и боцу зачепити ватом. Оставити је да стоји на собној температури 40 дана, а затим вино проциједити. По 3 супене кашике овог вина пити на пола сата прије доручка и пред спавање. Послије вина треба појести по једну малу кашичицу сјемене бијеле горушице.

13. Набрати сљедеће врсте свјежих трава: лист мушке боквице - 1 дио, лист женске боквице - 1 дио и трава куница - 2 дијела.

Ове траве помијешати, опрати у хладној води, а затим их изгњечити у неком суду. Из изгњечене смјесе трава исциједити сок.

Изјутра на ште срце попити 3 супене кашике овог сока. Овај сок припремати и пити 40 дана.

35

14. У стаклени суд ставити 9 грама матичног млијечи и 250 грама природног меда и добро их измијешати дрвеном или пластичном кашиком (никако металном).

Затим суд са измијешаним медом и млијечи замотати у мокру црну платнену крпу и ставити на мрачно и хладно мјесто.

Прије узимања меда и млијечи треба уста добро испрати млаком водом.

Узимати прије доручка и прије вечере по једну кафену кашичицу ове мјешавине. Кашичица мора бити од дрвета или пластике. Мед са млијечи ставити под језик, држати га око један минут како би се истопио, а затим га прогутати.

Количину од 9 грама млијечи и 250 грама меда правити 6 пута и узимати док се све не утроши.

РЕЦЕПТ ЗА ЛИЈЕЧЕЊЕ ПАДАВИЦЕ (ЕПИЛЕПСИЈЕ)

1. Помијешати једнаке количине виновог сирћета и воде. Увече, прије спавања у ту течност потопити ланену крпу и затим њоме истрљати горњи дио тијела.

Послије тога болесник се не смије брисати, већ треба да на мокро тијело обуче веш и легне.

Друго вече истрљати доњи дио тијела на исти начин. За вријеме сваког трљања болесник треба обавезно да

држи хладну воду у устима. Обољелу особу трљати тако 3 вечери у 7 дана. Када се болесник навикне на хладно прање, онда га треба истрљати изјутра када је тијело вруће, тј. чим болесник устане из кревета. Смјесом виновог сирћета и воде истрљати горњи дио тијела. За то вријеме обољела особа треба да држи хладну воду у устима.

Послије трљања болесник се не смије брисати, већ треба да на мокро тијело обуче веш, легне у кревет и тако лежи 1 до 2 сата.

Обољелу особу трљати 2 јутра у 7 дана.2. У један већи суд (кацу) насути устајале воде, а затим

додати мало виновог сирћета. У ту смјесу воде и сирћета ставити ноге тако да буду потопљене до више кољена, а затим

36

њима мицати по води као када се хода. Први пут болесник треба да се бања 1 минут. За вријеме бањања треба да држи хладну воду у устима.

Бањати се некад увече, а некад изјутра. То чинили 3 пута у 7 дана.

Сваки пут вријеме бањања повећавати за 15 секунди, док се не доде до 2 минута. Ово бањање понављати.

3. Натући сирове траве чуваркуће и насути у њу кафену кашичицу хладне воде. Све ово помијешати још мало, истући и из траве исциједити једну кафену кашичицу сока.

По једну кашичицу овако припремљеног сока попити на један сат прије сваког јела.

Овај сок узимати редовно 20 дана, па онда паузирати 20 дана.

Послије тога натући једну супену кашику смрекових боба и на њих насути 2 супене кашике млаке воде. Све то оставили да стоји у суду од вечери до јутра. Изјутра из ових боба исциједити сок.

Једну половину исцијеђеног сока попити прије доручка, а другу прије вечере. И овај сок узимати редовно 20 дана, па онда паузирати 20 дана.

Послије паузе поново пити сок од чуваркуће и тако наизмјенично са прекидима пити сок од чувакуће и смрекових боба. Ово понављати више пута.

4. Направити мјешавину од сљедећих врста трава: трава имела са храстовог дрвета - 3 грама, коријен пирике - 3 грама, лист лимуна - 1 грам коријен бијелог слеза - 1 грам и смрекове бобе (плод клеке) - 5 грама. Ову мјешавину ставити у суд и насути 1 литар хладне воде. Суд поклопити и оставити да се траве киселе 5 сати. Затим све загријати и пустити да ври 5 минута. Хладити 15 минута у поклопљеном суду, а затим чај проциједити.

Овај чај пити умјесто воде, а повремено прекидати са његовим узимањем.

За вријеме прекида умјесто воде пити зашећерен компот од јабука.

37

5. У апотеци купити оригинално жељезово вино. Помијељати једну кафену кашичицу овог вина и једну кафену кашичицу воде и ту смијесу попити изјутра прије доручка.

Исту толику количину жељезовог вина са водом попити и прије вечере.

Тако узимати 12 дана, а затим 12 дана паузирати. Наставити са узимањем лијека док се ова терапија три пута не понови, тј. узимати 3 пута по 12 дана и између тога паузирати по 12 дана.

6. Направити мјешавину од сљедећих врста трава: трава имела са храстовог дрвета - 3 грама, коријен пирике - 3 грама, коријен коприве - 5 грама, трава хајдучица - 3 грама, коријен бијелог слеза - 2 грама, лист метвице - 2 грама, трава троскот - 2 грама, трава русомача - 2 грама смрекове бобе - 5 грама.

Ову мјешавину ставити у суд и насути 1 литар воде. Суд допити и оставити да се траве киселе 5 сати. Затим све загријати пустити да ври 5 минута. Хладити 15 минута у поклопљеном суду, затим чај проциједити. Овај чај пити умјесто воде.

Употребљавати га 20 дана уз повремене прекиде. За вријеме прекида умјесто воде пити компот од јабука.

7. Заклати изјутра корњачу, исциједити из ње сву крв и одмах је пити прије доручка на штесрце.

Тако радити све док се не потроши 5 до 9 корњача. Корњача без главе не може дуго да угине. Зато треба

радити и одстранити обе косанице (двије жиле које се налазе поред ме), да би корњача могла угинути.

8. Са церовог или храстовог дрвета убрати гранчице имеле са лишћем и осушити их у хладу или у топлој соби. Затим их истуцати у ситан прашак.

Прије доручка узети једну кафену кашичицу овог прашка и залити га са шољицом цисте воде. Овај прашак узимати свако јутро 30 дана.

Болесник не смије да једе суво месо, нити пасуљ, нити да г алкохол. Овога се мора придржавати годину дана.

РЕЦЕПТ ЗА ЛИЈЕЧЕЊЕ СИНУСА

38

1. У суд сипати 3 литре воде, прокувати је и у прокувану воду вити 15 грама цвијета камилице.

Главу покрити пешкиром или неким другим покривачем, па наднијети над суд са прокуваном водом и камилицом. Тако се парити стоје могуће дуже, при томе настојати да пара што више иде у нос.

Послије парења треба се добро утоплити и лећи у кревет. Тако се парити 3 вечери узастопно. Четврте вечери у суду прокувати 3 литра млијека. Наднети главу над млијеко тако да пара улази у нос.

Суд са камилицом, а исто тако и суд са млијеком треба ставити на врућ предмет, како би било што више паре и топлоте.

Наведено парење понављати 7 вечери. Ако се за то вријеме не појави слуз или вода из носа, ово парење наставити.

2. Скувати благ чај од цвијета камилице и проциједити га.

Овај чај ушмркавати у нос три пута дневно: изјутра, у подне и увече.

При том чај добро ушмркнути у нос, а затим нос и сљепочнице трљати све док се не осјети да ваздух прође кроз уши.

3. Насјећи лишће коприве и посути га шпиритусом.Тако припремљено лишће привити увече на главу,

вратне жиле и сљепочнице и држати га до јутра. Ово понављати више пута.

РЕЦЕПТ ЗА ЛИЈЕЧЕЊЕ ОБОЉЕЊА УХА

1. У боцу насути маслиновог уља и зачепити је, а онда боцу са уљем ставити у непечен пшенични или јечмени хљеб (тесто). Овај хљеб испећи под сачом.

Кад се хљеб испече и охлади, из њега извадити боцу са маслиновим уљем. Затим натући свјеже траве чувакуће. Истуцану траву ставити у ланену крпу и на ту траву насути маслиновог уља из боце која је извађена из хљеба. Затим траву

39

још једном истући, све то пригријати уз ватру, па из ове ватре, помијешане са уљем, накапати 5 капи сока у ухо.

Ове капи стављати у ухо 5 вечери. Наредних 5 јутара ухо треба чистити. Затим још 3 вечери стављати у ухо по 5 капи сока од чувакуће припремљеног на напред описан начин.

2. Ланену крпу потопити у растопљен восак. Затим ову крпу савити у облику левка, па тај лијевак провући кроз прорез направљен на табаку дебелог папира и ставити га у ухо. Затим љевак запалити. Ово радити два пута у 4 мјесеца.

Око уха намазати маслиновог уља. Затим на то мјесто привити неопрану вуну.

3. У стаклени суд ставити 9 грама матичног млијечи и 250 грама природног меда и добро их измијешати дрвеном или пластичном кашиком (никако металном). Затим суд са измјешаним медом и млијечи замотати у мокру црну платнену крпу и ставити га на мрачно и хладно мјесто.

Прије узимања млијечи и меда треба уста испрати млаком водом. Узимати прије доручка и прије вечере по једну кафену кашичицу ове мјешавине. Кашичица мора бити од дрвета или пластике. Мед са млијечи ставити под језик, држати га око један минут како би се истопио, а затим га прогутати.

Количину од 9 грама млијечи и 250 грама меда правити 6 пута и узимати док се све не утроши.

4. Набрати сљедеће врсте свјежих трава: лист мушке боквице - 1 дио, лист женске боквице - 1 дио и трава куница - 2 дијела.

Ове траве помијешати, опрати у хладној води, а затим их истући у неком суду који се не обија, најбоље у дрвеном авану. Из истуцане смјесе трава исциједити сок.

Изјутра до пола сата послије узимања матичног млијечи попити 3 супене кашике овог сока.

Овај сок припремати и пити 40 дана.

РЕЦЕПТ ЗА ЗАУСТАВЉАЊЕ КРВАРЕЊА ИЗ УХА

40

Направити мјешавину од сљедећих врста трава: трава русомача (оћу-нећу) - 25 грама, кора бијелог храста - 50 грама и лист брезе - 50 грама.

Ову мјешавину ставити у суд и прелити са пола литре прокључале воде. Суд поклопити и оставити да стоји 2 сата, а затим чај проциједити. Охлађен чај сипати у боцу.

Сваког сата пити по 4 супене кашике овог чаја. Припремљену количину чаја попити у току дана.

Овај чај понављати 3 пута у 7 дана, а онда прекинути са његовим узимањем.

РЕЦЕПТ ЗА ЛИЈЕЧЕЊЕ ОБОЉЕЊА УХА (КАД УХО ЦУРИ)

Убрати извјесну количину надземног дијела русомаче. Добро је опрати у хладној, а прије тога прокуваној води. Истући је и исциједити сок. Затим 5 до 8 капи исцијеђеног сока ставити у ухо обољеле особе. Ово чинити 2 до 3 вечери. Свако сљедеће јутро, послије стављања сока у ухо обољелог, ухо треба очистити памуком умотаним око зрна шибице.

Треба осушити извјесну количину траве русомаче, истући је у прах и просијати кроз чисто сито.

Овај прах узимати на врх ножа 3 пута дневно. Ако постоји нека рана у уху, њу треба посипати овим прашком ујутру и увече.

РЕЦЕПТ ЗА ЛИЈЕЧЕЊЕ КРАТКОВИДОСТИ

1. Цвијет камилице (30 грама) ставити у суд, прелити са једним литром кључале воде. Пустити да ври 15 минута. Све ово оставити да се хлади у покривеном суду. Чај проциједити кроз вату и њиме испирати очи.

2. Ставити у суд 30 грама уситњене траве очајнице, прелити са једним литром кључале воде и пустити да ври 3 минута. Суд поклопити и оставити да стоји 15 минута, а затим чај проциједити кроз вату.

Очи испирати наизмјенично чајем од камилице и чајем од очајнице.

3. Направити мјешавину према сљедећем рецепту:

41

Насути 750 грама шпиритуса у боцу од литре. Боцу допунити ситно исјецканим гранчицама са цвјетовима рузмарина.

Боцу на сваких 6 сати добро измућкати. По истеку предвиђеног времена течност из боце

проциједити и додати 3 до 6 грама камфора. Све ово сипати у другу чисту боцу коју треба херметички затворити.

Ланену крпу, вату или газу натопити овом смјесом и њоме масирати чело, сљепочнице, лице и вратне жиле, све док не упије течност.

РЕЦЕПТ ЗА ЛИЈЕЧЕЊЕ КРВНОГ ПОДЛИВА ПОСЛИЈЕ УДАРА У ОКО

Једно бјеланце (ако је повређено око) измијешати са кафеном кашичицом препечене шљивове ракије. Бјеланце и ракија се измијешају док се не добије густа каша.

Каша се стави на четвороструку газу и превије на затворено око. Облог се држи од вечери до јутра. Облоге стављати 3 вечери.

Уколико послије овог облога унутар ока има крви, узети свјежег говеђег меса (од бута или врата). Стући га као шницлу дебелу 3 cm и ставити на сљепочницу повређеног ока.

Месо држати од вечери до јутра. Облог меса стављати 3 вечери. Преко дана, на повријеђено мјесто привити ланену крпу, превијену на два дијела а потопљену у препеченицу. Преко ове крпе ставити други суви облог.

Ако за то вријеме не престану болови или се не повуче крв из ока, узети свјеж цвијет невена, истуче га док се не добије кашаста маса. Њу прелити киселим крављим млијеком. мјесту док се не направи колачић. Овај колачић ставити на слепоочницу изнад обољелог ока.

Сљедеће вечери колачић стављати на затворено око. За све вријеме обољела особа не смије да се умива водом. Око треба испирати благим младим чајем од камилице.

РЕЦЕПТ ЗА ЛИЈЕЧЕЊЕ ПРЕМОРЕНИХ ОЧИЈУ

42

1. Ако болесник осјети да му се хвата мрак, нешто титра или лебди пред очима, или пак приликом исправљања из сагнутог положаја има непријатности са видом, треба краће вријеме одлежати у кревету са затвореним очима.

2. Скувати благ чај од камилице (30 грама цвијета камилице потопити, оставити да проври, скинути, охладити и проциједити). Натопити вату овим чајем и ставити је на затворене очи.

3. Ставити у суд 30 грама траве очајнице са пола литра воде, кувати и оставити да ври 10 минута. Суд поклопити, оставити да стоји 15 до 20 минута. Чај процједити кроз вату. Овим чајем преко дана често испирати очи.

4. Добро осушити лишће очајнице, па га измрвити да се добије ситан прашак као брашно. У чашу ставити 3 кашике свјеже воде, додати на врх мале кашичице овог прашка очајнице, па то попити на пола сата пред доручак. Исто учинити и на пола сата пред ручак и пред вечеру. Ово поновити више пута уз прекиде.

РЕЦЕПТ ЗА ЛИЈЕЧЕЊЕ НАДРАЖЕНИХ ОЧИЈУ

1. Узети два бјеланца од свјежих јаја и једну кашику шљивове ракије препеченице. То све мијешати тако дуго док маса не постане густа и бијела као креч.

Припремити два мања парчета чисте газе и свако парче одвојено превити четвороструко. Измијешати масу, ставити на газу и привити на очи. Затим завити и оставити да стоји од вечери до јутра.

Овај лијек припремати и стављати три вечери.2. Свјеж лист и цвијет невена стући и затим помијешати

са мало крављег киселог млијека.Ову смијесу ставити на газу и привити на сљепоочнице.

Оставити да стоји од вечери до јутра.Овако радити двије вечери, а треће вечери облог

ставити на затворене очи.3. Послије претходног лијека на затворене очи стављати

облог од чисте шљивове ракије препеченице. То понављати више пута.

43

4. Очи се не смију прати водом два мјесеца. Умјесто воде, за прање очију припремати чај од камилице (20 грама цвијета камилице ставити у суд и прелити са пола литра кљуцале воде, суд поклопити и оставити да се охлади, а затим чај проциједити).

Млаким чајем прати очи. Послије умивања, у остатак чаја сипати неколико капи лимуновог сока, па овим чајем поново испирати и помало запљускивати затворене очи.

5. У суд ставити 10 грама цвијета камилице и прелити са 2 литре кључале воде. Мало промијешати, па се над тим топлим чајем парити тачно десет минута. Одмах послије тога увити се у лаган пешкир од фротира и тако увијен мало прилећи.

6. Направити мјешавину од сљедећих врста трава: трава очајница - 5 грама, трава видац - 5 грама, цвијет камилице - 5 грама, трава хајдучица - 3 грама, трава русомача - 3 грама и лист подбјела - 2 грама.

Ову мјешавину ставити у суд и прелити са 1 литром кључале воде. Суд поклопити и оставити да се хлади пола сата, а затим чај проциједити. Овај чај пити умјесто воде дуже вријеме, а понекад прекидати са његовим узимањем.

За вријеме прекида умјесто чаја пити лимунаду од правог лимуна и компот од јабука.

РЕЦЕПТ ЗА ЗАУСТАВЉАЊЕ КРВАРЕЊА ИЗ НОСА

Направити мјешавину од сљедећих трава: кора бијеле врбе - 20 грама и трава преслица - 20 грама.

Са пола литре воде кувати ове траве. Чај проциједити кроз крпе које су чисто откуване и сушене на сунцу, или кроз вату. Овај чај добро ушмркнути у нос 3 пута дневно, затим нос затворити прстима, па снажно ишмркнути.

Ово понављати док се крварење не заустави.

РЕЦЕПТ ПРОТИВ ЗУБОБОЉЕ

Ако боли зуб и натекне месо око зуба, треба ставити у суд 10 грама смиља и насути пола литра бијелог вина. Све

44

кувати на тихој ватри, да уври на 1/3 литра, а затим течност проциједити.

Топлом течноћу испирати болно мјесто сваких 10 до 15 минута.

ОБОЉЕЊА ШТИТНЕ ЖЛИЈЕЗДЕ

РЕЦЕПТ ЗА ЛИЈЕЧЕЊЕ ГУШАВОСТИ

1. У суд ставити 30 грама коре бијелог храста и насути 500 грама воде. Загријати и пустити да ври пола сата, а затим чај проциједити.

У тај чај потопити ланену крпу, па је привити испод врата и грла. Преко ње ставити другу суву крпу. Ове облоге понављати сваких 25 минута. Овим чајем понекад испирати грло послије вечере. Ове облоге и испирање грла понављати више пута.

2. Направити мјешавину од сљедећих врста трава: богородичина трава - 3 грама, лист кадуље - 3 грама, трава пелин - 3 грама и смрекове бобе (истуцане) - 5 грама.

Ову мјешавину ставити увече у суд и насути 1 литар воде. Оставити да стоји до јутра. Изјутра додати једну супену кашику меда, загријати и пустити да ври 5 минута, а затим чај проциједити.

Једну половину процијеђеног чаја попити изјутра, а другу увече прије спавања. Чај припремати сваког дана и пити га дуже времена.

3. Направити сљедећу мјешавину: рафиниран гас - 250 грама, вода - 250 грама и маслиново уље - 250 грама.

Ову мјешавину добро промућкати, а затим у њу потопити ланену крпу. Превити шестоструко, преко ње пустити мало мљевеног бибера и привити је уз грло.

Преко ове ставити другу суву крпу и добро се утоплити, да ни са једне стране не допире светлост. Облог држати од вечери до јутра. Ове облоге понављати више пута са прекидима.

45

4. Увече ставити у суд 10 грама коре бијелог храста и насути 1 литар воде. Оставити да све стоји до јутра. Изјутра загријати и пустити да ври 20 минута, а затим чај проциједити.

Са овим чајем замијесити извесни количину земље иловаче тако да маса буде као малтер. Ову смијесу ставити на ланену крпу. Крпу привити затим око врата и добро се утоплити. Овако припремљен облог понављати понекад.

5. Набрати сљедеће врсте свјежих трава: лист мушке боквице - 1 дио, лист женске боквице - 1 дио трава и куница - 2 дијела.

Ове траве помијешати, опрати у хладној води, а затим их истуцати у неком суду, најбоље у авану. Из истуцане смјесе трава исциједити сок. Изјутра на ште срце попити 3 супене кашике овог сока.

Овај сок припремати и пити 40 дана.6. У стаклени суд ставити 9 грама матичне млијечи и

250 грама природног меда и добро их измијешати дрвеном или пластичном кашиком (никако металном). Затим суд са измјешаним медом и млијечи замотати у мокру црну платнену крпу и ставити га на мрачно и хладно мјесто.

Свако јутро, на ште срце треба уста добро испрати млаком водом, а затим узети по једну кафену кашичицу ове мјешавине меда и млијечи. Кашичица мора бити од дрвета или пластике. Мед са млијечи ставити под језик и држати га око један минут како би се истопио, а затим га прогутати.

Количину од 9 грама млијечи и 250 грама меда спремати 6 пута и узимати док се све не утроши.

ОБОЉЕЊА ДИСАЈНИХ ОРГАНА

РЕЦЕПТ ЗА ЛИЈЕЧЕЊЕ ПРЕХЛАДЕ, ГРИПА И КИЈАВИЦЕ

1. Направити мјешавину од сљедећих врста траве: коријен зечијег трна (гладишике) - 10 грама, коријен срчаника - 3 грама, коријен рена -5 грама, коријен росопади (руса трава) - 3 грама и лист жалфије - 5 грама.

46

Ову мјешавину ставити у суд и насути 1 литар природног бијелог вина. Затим загријати и пустити да ври 10 минута у покривеном суду. Оставити да се хлади 10 минута, а затим проциједити.

Изјутра на ште срце пити једну кафену шољицу, а навече прије спавања 2 супене кашике ове течности.

2. Направити мјешавину од сљедећих трава: трава рута - 15 грама и трава бетоника - 5 грама.

Ове траве заједно стуцати, ставити их у нов суд и насути 1 литар бијелог или црвеног вина и 3 кашике меда и суд поклопити. Загријати и пустити да ври 5 минута. Хладити 15 минута и затим проциједити.

Пити на ште срце по 2 супене кашике ове течности. Овај чај са вином спремати и пити у мјесецу мају и јуну.

3. Боцу од 1 литра напунити до половине зрелим плодовима боровнице, а затим насути до врха што јаче природно вино. Све то оставити да стоји 24 сата. Послије тога исциједити вино у другу боцу.

У боцу са исцеђеном боровницом додати једну шаку истуцаног шећера (коцка) и допунити је јаком шљивовом ракијом. Све то добро измјешати.

Свако јутро и вече узимати 8 зрна боровнице из боце са ракијом. Што боље их сажвакати и прогутати.

Одмах послије узимања боровнице попити пола кафене шољице раније исцијеђеног вина.

Боровнице и вино узимати 2 дана, а затим један, дан паузирати. Ово понављати дуже вријеме.

4. Направити мјешавину према сљедећем рецепту: самљевени бибер - на врх ножа, маслиново уље - 1 кашчица, шљивова ракија (2 пута препечена) - 250 грама.

Све ово добро измијешати. Насути у боцу и херметички затворити. Пити више пута на дан по двије супене кашике.

5. Истовремено болесника измасирати вуненим крпама натопљеним смјешом сирћета, јестивог уља и мало камфора.

6. Потиљак обољеле особе обложимо изеренданим реном, а на ноге му навући торбе (кесе) са угљеним мекињама.

7. Водити рачуна да болесник има уредну столицу.

47

РЕЦЕПТ ЗА ОТКЛАЊАЊЕ НЕПРИЈАТНОГ ЗАДАХА ИЗ УСТА

1. - Направити мјешавину од сљедећих врста трава: госпин цват - 5 грама, лист подбјела - 6 грама, коријен омана - 3 грама, лист боквице - 6 грама, цвијет зове – 10 грама и свијет камилице - 10 грама.

Ову мјешавину ставити у суд и насути 1 литар воде. Суд поклопити и оставити да се траве киселе 5 сати. Затим загријати само толико да проври. Хладити 15 минута, а затим чај проциједити. Пити 3 пута дневно по једну кафену шољицу овог чаја.

2. Направити мјешавину од сљедећих врста трава: лист гавеза - 3 грама, коријен инђирота - 4 грама, цвијет липе - 15 грама, смрекове бобе - 15 грама, лист кадуље - 3 грама.

Ову мјешавину ставити у суд и налити 1 литар воде. Суд поклопити и оставити да се траве киселе 5 сати. Затим све загријати само толико да проври.

Хладити 15 минута, а затим чај проциједити. Пити 3 пута дневно по једну кафену шољицу овог чаја. 4. Ако боле зуби и месо око њих, треба узети 10 грама

траве смиља. У њу насути пола литре бијелог вина. Кувати док не уври за једну трећину. Испирати болно мјесто процеђеним чајем од смиља.

РЕЦЕПТ ЗА ЛИЈЕЧЕЊЕ КАТАРА ГРЛА

1. Ланену крпу потопити у гроздову ракију, привити је увече испод врата и тако држати до јутра. То понављати више пута.

Понекад намазати грло маслиновим уљем, па онда привити сјернату вуну тако да страна од овчијег тијела буде и болеснику до тијела. Ту вуну омотати крпом и тако држати 12 сати.

2. Направити мјешавину од сљедећих врста трава: трава куница - 5 грама, цвијет камилице - 3 грама, лист питоме нане - 2 грама, трава преслица - 3 грама, трава

48

соломунов угласти печат - 3 грама, лист жалфије - 2 грама и трава ива - 2 грама.

Ову мјешавину ставити у суд и насути пола литра воде. Загријати и пустити да ври 5 минута. Суд поклопити, оставити да се хлади 15 минута, а затим чај проциједити.

Овим чајем испирати грло и пити га. Ово радити дуже вријеме.3. У стаклени суд ставити 9 грама матичне млијечи и

250 грама природног меда и добро их измијешати дрвеном или пластичном кашиком (никако металном).

Затим суд са измјешаним млијечи и медом замотати у мокру црну платнену крпу и ставити га на мрачно и хладно мјесто.

Свако јутро, један сат прије доручка треба уста добро испрати млаком водом, а затим узети једну кафену кашичицу ове мјешавине меда и млијечи. Кашичица мора бити од дрвета или пластике. Мед са млијечи ставити под језик и држати га пар минута како би се истопио, а затим га прогутати.

Количину од 9 грама млијечи и 250 грама меда правити 6 пута и узимати док се све не утроши.

4. Уситнити 30 грама младе храстове коре и потопити је са пола литра чесмене воде. Ово кувати 30 минута.

У одвар прокуване и процијеђене храстове коре потопити ланену крпу. Овом крпом умотати обољели врат. Облог мијењати сваких 20 минута. Уколико је грло обољело и изнутра, треба га испирати процеђеним чајем од храстове коре.

5. Насјећи 250 грама четина јелике, ставити у суд, увече их прелити са 1 литром воде. Суд покрити и оставити да стоји до јутра. Ујутру прокувати смјесу и пустити да ври 5 минута, оставити да се хлади 10 минута у покривеном суду, а затим је проциједити. Овим чајем често грло испирати.

6. Извјесну количину масла (бутера) ставити у суд. Постепено масло отапати и у њега ставити раженог брашна. Пусти да проври. Добивену кашу увече привити на грло и држати је до јутра.

7. Направити мјешавину од сљедећих врста трава: коријен бибернеле – 10 грама, трава мајчина душица - 10 грама, лист кадуље - 5 грама и лист љубичице - 15 грама.

49

Мјешавину ставити у боцу и сипати пола литра 80 % алкохола. Боцу зачепити и оставити да стоји на топлом мјесту 2 до 3 недјеље. Након тога течност проциједити. Узимати 15 до 20 капи на коцки шећера свака 2 до 3 сата. Дјеци давати 5 до 10 капи на коцки шећера.

РЕЦЕПТ ЗА ЛИЈЕЧЕЊЕ БРОНХИЈАЛНЕ АСТМЕ

1. Узети лубеницу тешку 3 до 5 кг и на њеном врху направити отвор у величини од око 10 cm2. Кроз тај отвор сипати у лубеницу толико природног меда да се она напуни. Затим затворити истим чепом и закопати у земљу на дубини од 50 до 60 cm. Након 5 дана лубеницу извадити из земље и исциједити из ње сав сок. Послије вечере пити по 250 грама, а прије доручка по 125 грама овог сока.

Ово понављати док се не потроши сок од 3 до 5 лубеница спремљен на тај начин.

2. Упржити кафу, а затим је самлети у млину. Узети 250 грама мљевене кафе и добро измијешати са 500 грама природног меда из роја.

Од ове смјесе узимати по мало прије сваког јела тако да се направљена количина потроши за 20 дана.

Ако болеснику буде боље, све поновити на исти начин.3. Узети и измјерити сљедеће састојке: чист мед -

500 грама, изрибан коријен хрена - 70 грама, огуљен и истуцан бијели лук -70 грама и млади путер - 100 грама.

Све ово добро измијешати.Узимати на један сат прије сваког јела по једну супену

кашику ове смјесе. Ово припремати и трошити 2 мјесеца. Горе наведена три лијека не троше се истовремено, а сви остали могу се узимати са њима.

4. Направити мјешавину од сљедећих врста трава: коријен линцуре - 1 грам, лист питоме нане - 2 грама, трава ива - 2 грама, лист жалфије - 2 грама, трава кичица - 1 грам, трава хајдучица - 4 грама и коријен коприве - 5 грама.

Ову мјешавину ставити у суд, сипати 1 литар воде и оставити да се кисели 5 сати. Затим загријати и пустити да ври

50

5 минута. Хладити 15 минута, па чај проциједити. Овај чај пити умјесто воде.

Употребљавати га 9 дана, а понекад прекидати. За вријеме прекида пити компот од слатких јабука.

5. Направити мјешавину од сљедећих врста трава: смрекове бобе - 5 грама, коријен маслачка - 3 грама, трава госпин цват - 1 грам, трава русомача - 2 грама, коријен ораха - 3 грама, коријен црног јасена - 3 грама, коријен бијелог јасена - 3 грама и коријен гавеза - 3 грама.

Ову мјешавину ставити у суд, сипати 1 литар воде и оставити да се кисели 5 сати. Затим загријати и пустити да ври 5 минута. Хладити 15 минута, проциједити и пити умјесто воде.

Употребљавати га 9 дана, а понекад прекидати. За вријеме прекида пити компот од слатких јабука.

6. Помијешати једнаке количине сирћета и воде. У ту течност потопити чисту ланену крпу и затим њоме истрљати горњи дио тијела и ноге до кољена.

Послије тога обољела особа не смије се брисати већ треба да на мокро тијело обуче веш и легне у постељу.

Ово чинити 3 вечери у 7 дана. Ако болеснику буде боље, то поновити на исти начин.

7. Направити мјешавину од сљедећих врста трава: коријен коприве - 100 грама и цвијет камилице - 100 грама.

Ову мјешавину ставити у суд и сипати онолико воде колико је потребно да се у њу руке ставе до рамена. Затим загријати и пустити да ври 5 минута. Суд поклопити и оставити да се хлади толико да течност остане топла, како би се у њој могле држати руке до рамена. Тако се бањати 25 минута. Одмах послије тога руке завити топлим завојем и лећи у постељу. Сутрадан скувати траве на исти начин и 20 минута бањати ноге до више кољена. Одмах послије тога ноге ставити у суд са хладном водом тако да вода дође до половине листова.

Ногама брзо тапкати по води као када се хода. То радити 1 минут.

Ова бањања понављати 2 пута у 7 дана.

51

8. Направити мјешавину од сљедећих врста трава: трава петопрста (стежа) - 6 грама, лист кадуље - 6 грама, смрекове бобе (истуцане) - 6 грама и трава пелин - 2 грама.

Ову мјешавину ставити у суд, додати 3 супене кашике меда и сипати пола литра воде. Све загријати и пустити да ври 15 минута, па чај проциједити.

Одмах послије горе поменутих бањања попити једну кафену шољу овог чаја.

Сваког дана пити по 2 кафене шољице овог чаја, некада прије, а некада послије јела. Тако радити више пута.

9. Направити мјешавину од сљедећих врста трава: јечам (истуцан) - 50 грама, исламски лист - 5 грама и коријен сладића - 125 грама.

Ову мјешавину ставити у суд и сипати 2,5 литара воде. Кувати 3 сата на тихој ватри, а затим чај проциједити.

Пили једну шољу чаја увече, а једну изјутра. Преко дана узимати сваких пола сата по једну супену кашику чаја.

10. У земљани лонац ставити 5 грама траве росопади, насути пола литра чистог бијелог вина и додати једну супену кашику меда. Суд поклопити и све кувати док течност не уври на око 125 грама, а затим је проциједити. Пити 2 пута дневно по једну кафену шољу ове течности.

Прокувану росопад ситно истуцати, од ње направити колачиће величине једног динара и затим их упржити.

Појести 3 колачића у току дана. Ово чинити 3 пута у 3 мјесеца.

11. Истући бијели лук и из њега нациједити пола кафене кашичице сока. Овај сок сипати на 2 коцке шећера и појести их изјутра на ште срце. То чинити 12 јутара.

12. У стаклени суд ставити 9 грама матичне млијечи и 250 грама природног меда и добро их измијешати дрвеном или пластичном кашиком (никако металном).

Затим стаклени суд са измјешаним млијечи и медом замотати у мокру црну платнену крпу и ставити га на мрачно и хладно мјесто. Свако јутро на ште срце треба уста добро плакнути млаком водом, а затим узети по једну кафену кашичицу ове мјешавине меда и млијечи. Кашичица мора бити од дрвета или пластике.

52

Мед са млијечи ставити под језик и држати га око један минут, како би се истопио, а затим га прогутати.

Количину од 9 грама млечи и 250 грама меда правити 6 пута и узимати док се све не утроши.

13. Осушен коријен лавандуле истуцати у ситан прах. Једну кафену кашичицу овог прашка ставити у суд и сипати 250 грама воде. Кувати као обичан чај, па проциједити.

Прије и послије јела пити по једну супену кашику овог чаја. Два дана пити, један дан паузирати, опет два дана пити, један дан паузирати. Тако употребљавати два мјесеца.

Уз овај чај смије се трошити сви горе наведени лијекови.

14. Пити 3 пута по једну кашику бадемовог уља, некада прије, а некада послије јела. То поновити више пута.

15. Помијешати пола литре чистог алкохола са пола литре воде, па у ову течност додати 500 грама правог меда и сљедеће врсте трава: коријен рена - 10 грама, коријен линцуре (равента) - 1 грам, трава пелин - 1 грам, трава ива -1 грам и трава кичица (женска кантарија) - 1 грам.

Све заједно измијешати и оставити да стоји затворено 16 дана. Затим течност проциједити. Пити по двије кашике ове течности на 1 сат прије сваког јела, а понекад и до 2 сата послије јела Ово трошити 40 дана.

РЕЦЕПТ ЗА ЛИЈЕЧЕЊЕ ПРОМУКЛОСТИ

1. У пола чаше налити 60 капи тинктуре моравке. Са овом текућином грло добро исплакати (испирати). Грло испирати сваких 20 минута.

2. У суд налити један литар воде и додати 4 кафене кашичице тинктуре моравке.

У ову мјешавину потопити ланену крпу и привити је на врат. Преко влажне ланене крпе ставити другу суву крпу.

Влажну облогу мијењати на сваких 1,5 до 2 сата. Прије стављања облога, не разређеном тинктуром

моравке измасирати врат. Рецепт за израду тинктуре моравке:

53

У боци широког грла ставити 50 грама цвијета моравке и сипати што јаче шљивове ракије препеченице. Боцу херметички затворити и ставити на топло мјесто да стоји 16 дана. Сваког дана по једном је промућкати. На крају течност проциједити.

3. Уз претходну терапију пити чај састављен од сљедећих трава: трава честославица - 6 грама, трава соломунов печат - 5 грама, лист боквице - 5 грама, трава пољске преслице - 5 грама и лист љубичице - 5 грама.

Мјешавину трава ставити у суд, прелити са пола литре природног вина. Све то кувати на ватри 20 минута. Суд поклопити и оставити да стоји 20 минута.

Процијеђеној течности додати 3 кашике меда. Пити сваког сата по једну супену кашику ове течности. Ову мјешавину припремати на исти начин и пити дуже

вријеме. РЕЦЕПТ ЗА ЛИЈЕЧЕЊЕ КАШЉА

1. Направити мјешавину од сљедећих врста трава: госпин цват - 5 грама, лист подбјела - 5 грама, коријен омана - 5 грама, лист боквице - 6 грама, цвијет и лист зове - 19 грама, лист гавеза - 3 грама, трава куница - 6 грама, трава лазарица - 4 грама, трава мајчина душица - 4 грама, коријен одољена - 3 грама и лист плућњак - 3 грама

Ову мјешавину ставити у суд и сипати 1 литар природног бијелог вина. Затим загријати и пустити да ври 10 минута у покривеном суду. Оставити да се хлади 10 минута, а затим проциједити. Изјутра на ште срце пити једну кафену шољицу, а увече прије спавања 2 супене кашике ове течности.

2. Направити мјешавину од сљедећих врста трава: лист и коријен љубичице - 5 грама, коријен индјирота - 4 грама, цвијет липе - 10 грама, смрекове бобе - 15 грама, лист кадуље - 3 грама, коријен бијелог слеза - 5 грама и лист подбјела - 4 грама.

Ову мјешавину ставити у суд, сипати 1 литар воде. Суд поклопити и оставити да се траве киселе 5 сати. Затим све загријати само толико да проври. Хладити 15 минута, а затим

54

чај проциједити. Пити 3 пута дневно по једну кафену шољицу овог чаја.

3. Направити мјешавину од сљедећих врста трава: лист плућњака - 10 грама, лист подбјела - 10 грама, трава куница - 10 грама, лист боквице - 10 грама, исламски лист - 8 грама, коријен мацине траве - 6 грама и коријен пиревине - 10 грама.

Ову мјешавину ставити у суд и сипати 1,5 литара природног бијелог вина. Затим загријати и пустити да ври 10 минута у покривеном суду. Оставити да се хлади 10 минута, а затим проциједити.

Изјутра на ште срце пити једну кафену шољицу, а навече 2 супене кашике ове течности.

Сва три чаја понављати више пута са мањим прекидима. У међувремену пити сок од боровнице, компот од јабука, сувих шљива и крушака.

РЕЦЕПТ ЗА ЛИЈЕЧЕЊЕ ЗАПАЉЕЊА ДУШНИЦА

1. Обољела особа је клонула, тешко искашљава слуз, тешко дише, има појачан пулс, гуши се, осјећа хладноћу и сл.

Главу и уста треба парити 2 пута дневно по 20 минута над одваром камилице. Послије парења главу повезати, а тијело брзо опрати мјешавином воде и сирћета. Око врата ставити крпе потопљене у мјешавину једнаких дијелова сирћета и воде.

Ако болесник има повишену температуру, треба одмах да легне у кревет. Око врата треба да стави топао облог, претходно потопљен у врућу сирћетну воду и да га држи 1,5 до 2 сата.

Тако радити 3 пута дневно.Ако болесник нема температуру, онда увече прије

спавања треба да наспе воде у каду или неко буре, стави ноге у ту воду и њима миче како када се гази по води.

Прије него што ће лећи у кревет, болеснику треба преко груди и леђа ставити облог потопљен у топао одвар од трине.

Обољела особа треба да пије 2 до 3 пута дневно по једну супену кашику маслиновог уља и ниже наведени чај.

55

2. Направити мјешавину од сљедећих врста трава: цвијет дивизме - 5 грама, лист боквице - 5 грама, лист кадуље - 5 грама, коријен бијелог слеза - 5 грама и коријен гавеза - 5 грама.

Ову мјешавину ставити у суд и насути пола литре природног вина и 250 грама воде. Све загријати и пустити да ври 10 минута. Суд поклопити и оставити да се хлади 15 минута. Затим чај проциједити и додати му 3 супене кашике меда.

Пити 3 пута дневно по једну кафену шољицу овог чаја. За вријеме узимања чаја јести лаку храну. Може се

јести добро кувана и не много масна јагњетина, телетина и пилетина.

Пити компот од јабука. Водити рачуна о томе да столица буде уредна.

РЕЦЕПТ ЗА ЛИЈЕЧЕЊЕ ТУБЕРКУЛОЗЕ ПЛУЋА

1. Направити мјешавину од сљедећих врста трава: лис рузмарина - 4 грама, трава подубица - 2 грама, трава куница - 5 грама, цвијет камилице - 2 грама, лист кадуље - 3 грама, од верема трава - 2 грама и коријен равента - 1 грам.

Ову мјешавину ставити у суд, сипати 1 литар воде. Суд поклопити и оставити да се траве киселе 5 сати. Затим све загријати само толико да проври. Хладити 15 минута, а затим чај проциједити.

Овај чај пити умјесто воде у току дана. Тако чинити 9 дана.2. Направити мјешавину од сљедећих врста трава:

трава броћ - 2 грама, смрекове бобе - 5 грама, трава дивља шумска метвица - 3 грама, коријен коприве - 5 грама, коријен пирике - 5 грама, трава русомача - 5 грама и трава ива - 3 грама.

Ову мјешавину ставити у суд, насути 1 литар воде и припремити чај на исти начин као што се припрема претходно описан чај.

Овај чај пити умјесто воде. Употребљавати га 9 дана.

56

3. Набрати лишћа шумске боквице и осушити га у хладу на промаји тако да буде меко као дуван. Затим га изрезати што ситније. Измерити 60 грама изрезаног лишћа, ставити га у суд и насути 50 грама шпиритуса или шљивове ракије јачине 50 степени. Оставити да то стоји док боквица не упије ову течност, па онда насути 400 грама воде. Из ове масе затим исциједити сав сок у један суд.

Додати му 500 грама жутог шећера и све загријати само толико да прокува, а затим охладити.

Прије сваког јела узимати по једну супену кашику овог лијека.

4. Направити мјешавину од сљедећих састојака: лимунов сок - 250 грама, маслиново уље - 250 грама и шећер у коцкама (истуцан) - 250 грама. Прије сваког јела узимати по 2 супене кашике овог лијека. Поред овог лијека могу се истог дана узимати и остали лијекови.

5. Направити мјешавину од сљедећих састојака: мед - 500 грама, путер - 100 грама, бијели лук (истуцан) - 40 грама и коријен рена (иструган) - 40 грама.

Прије сваког јела узимати по једну кафену кашичицу овог лијека. Овај лијек понављати више пута.

6. Направити мјешавину од сљедећих састојака: мед - 250 грама, путер - 25О грама, гушчија маст - 250 грама, суво грожђе - 250 грама, жути шећер (добро истуцан) - 250 грама и сумпоров цвијет - 6 грама.

Све ово ставити у земљани лонац од 3 кг. Лонац не смије бити обојен нити калаисан споља ни изнутра. Све загријати и пустити да ври 10 минута мијешајући масу дрвеном кашиком. Затим лонац скинуту са ватре и масу даље мијешати док се не охлади.

Наједан сат прије сваког јела узимати овај лијек на сљедећи начин. Први пут узети само на врх кашике, а касније све више, тако да се на крају узме једна кафена кашичица.

Послије тога узимати све мање, док се не дође до количине која је била узета први пут, па опет повећавати и смањивати на исти начин.

Овај лијек понављати више пута и на исти начин га припремати и употребљавати

57

7. Направити мјешавину од сљедећих врста трава: коријен зечијег трна (гладишике) - 30 грама, коријен линцуре - 10 грама, коријен рена - 15 грама, коријен росопади (русе траве) - 6 грама и лист жалфије - 15 грама.

Ову мјешавину ставити у суд и сипати 1 литар бијелог вина. Затим загријати и пустити да ври 10 минута. Суд поклопити и оставити да се хлади 10 минута, а затим проциједити.

Изјутра на ште срце и навече пред спавање пити по 2 супене кашике (пола шољице) ове течности.

8. У суд ставити 1,5 супену кашику истуцаног шећера у коцкама. Суд ставити на ватру да се шећер истопи, па затим у истопљен шећер додати 4 чена истуцаног бијелог лука. Све мијешати док се не упржи, а затим скинути са ватре и мијешати даље док се смјеша не охлади.

Увијек свјеже направљен лијек јести изјутра и прије вечере. Ово чинити више пута.

9. Направити мјешавину од сљедећих врата трава: коријен пирике - 2 шаке, коријен коприве - 2 шаке, коријен бијелог слеза - 1 шака.

Ову мјешавину ставити у суд и насуту 4 литре воде. Суд покрити кором од хљеба и около замазати пшеничним тестом. Све загријати и кувати на тихој ватри тако да течност уври на 2 литре. Пустити да се охлади, а затим чај проциједити. Пити по једну кафену шољицу овог чаја на дан. Понављати више пута.

10. Накупити затворене јелове смоле која се налази на кори у виду малих брадавица. Нациједити 4 до 5 капи ове смоле на коцку шећера и појести је изјутра на ште срце. Овај лијек узимати 2 мјесеци и понављати више пута у прољеће и у јесен.

11. Прокувати 2 кафене шољице млијека. Посебно упржити 2 супене кашике масти и маст усути у прокувано млијеко па засладити медом. Ово пити изјутра. Узимати 40 дана.

12. Направити мјешавину од сљедећих врсте свјежих трава: лист мушке боквице - 1 дио, лист женске боквице - л дио и трава куница - 2 дијела.

58

Ове траве помијешати, опрати их у хладној води, а затим их истуцати у неком суду, најбоље у авану. Из истуцане смјесе трава исциједити сок.

Изјутра на ште срце попити 3 супене кашике овог сока. Овај сок припремати и пити 40 дана.

13. У стаклени суд ставити 9 грама матичног млијечи и 250 грама природног меда и добро их измијешати дрвеном или пластичном кашиком (никако металном).

Затим стаклени суд са измјешаним млијечи и медом замотати у мокру црну платнену крпу и ставити га на мрачно и хладно мјесто. Свако јутро на ште срце треба уста добро плакнути млаком водом, а затим узети по једну кафену кашичицу ове мјешавине меда и млијечи. Кашичица мора бити од дрвета или пластике.

Мед са млијечи ставити под језик и држати га око један минут, како би се истопио, а затим га прогутати.

14. Исјецкати младе врхове јелике и оморике сакупљене у јуну мјесецу и ставити их у теглу. Слој несјецканих дијелова јелике и оморике треба да је дебљине 1 до 2 cm. Ово покрити шећером тако да се јелика не види.

Теглу ставити на топло мјесто и оставити да стоји док се шећер не истопи.

Добијену течност исциједити у мање флаше и херметичких их затворити.

Узимати по 2 кашике ове течности на 1 сат прије доручка и вечере.

15. Кад се претходни лијек потроши, направити мјешавину према сљедећем рецепту: гроздова ракија - 1 литар путер (млад маслац) - 400 грама и чист мед (врцани) - 500 грама.

Ову смијесу ставити у суд. Кувати и мијешати док се маса не згусне. Маса не смије бити ни много густа ни много ретка.

По једну супену кашику узимати на један сат прије сваког јела.

16. Вршити прање плућа на овај начин.Рано изјутра изаћи одмах из постеље на свјеж ваздух.

Окренути лице према сјеверу, ставити руке на леђа и удисати

59

ваздух на нос, а издисати на уста. За то вријеме руке помјерити према плећкама. Трећи пут удахнути ваздух на нос и прогутати га.

17. Сакупити смолу са коре јеле и ставити је на коцку шећера. Узимати је на ште срце заједно са коцком шећера натопљеном лимуном.

18. Направити мјешавину од сљедећих врста трава: трава метвица - 4 грама, јарчева трава - 4 грама, трава госпин цват - 3 грама, лист бршљена - 2 грама, лист женске боквице - 4 грама, лист мушке боквице - 4 грама и лист бреста (млад) - 5 грама

Ову мјешавину ставити у суд, сипати 1 литар воде. Суд поклопити и оставити да се траве киселе 5 сати. Затим све загријати само толико да проври. Хладити 15 минута, а затим чај проциједити. Пити 3 пута дневно по једну кафену шољицу овог чаја.

19. Направити мјешавину од сљедећих врста трава: цвијет црног трна - 10 грама, трава кантарион - 3 грама, трава преслица - 3 грама, коријен водопије - 4 грама, лист кадуље - 2 грама, цвијет камилице - 10 грама и смрекове бобе - 15 грама.

Ову мјешавину ставити у суд, сипати 1 литар воде. Суд поклопити и оставити да се траве киселе 5 сати. Затим све загријати само толико да проври. Хладити 15 минута, а затим чај проциједити. Пити 3 пута дневно по једну кафену шољицу овог чаја.

20. Направити мјешавину од сљедећих врста трава: лист подбела - 4 грама, коријен бијелог слеза - 3 грама, трава самобојка - 3 грама, лист гавеза - 2 грама, лист плућњака - 6 грама и трава кокотац - 3 грама.

Ову мјешавину ставити у суд, сипати 1 литар воде. Суд поклопити и оставити да се траве киселе 5 сати. Затим све загријати само толико да проври. Хладити 15 минута, а затим чај проциједити. Пити 3 пута дневно по једну кафену шољицу овог чаја.

21. Направити мјешавину од сљедећих врста трава: трава зечјег стопа - 4 грама, трава крстовник - 4 грама, трава крстарица - 4 грама, коријен кравојца

60

(истуцан) - 3 грама, трава крављача - 3 грама, цвијет липе - 20 грама, цвијет моравке - 4 грама и коријен одољена - 3 грама.

Ову мјешавину ставити у суд, сипати 1 литар воде. Суд поклопити и оставити да се траве киселе 5 сати. Затим све загријати само толико да проври. Хладити 15 минута, а затим чај проциједити. Пити 3 пута дневно по једну кафену шољицу овог чаја.

22. Направити мјешавину од сљедећих врста трава: коријен одољена - 4 грама, смрекове бобе - 10 грама, лист плућњака - 6 грама, коријен бијелог слеза - 4 грама, коријен пирике - 10 грама и цвијет камилице - 15 грама.

Ову мјешавину ставити у суд, сипати 1 литар воде. Суд поклопити и оставити да се траве киселе 5 сати. Затим све загријати само толико да проври. Хладити 15 минута, а затим чај проциједити.

Пити 3 пута дневно по једну кафену шољицу овог чаја.23. Промијешати једнаке дијелове винског сирћета и

воде и са том мјешавином сваког јутра болесника прати 5 до 8 секунди. Иза тога обући му веш на необрисано тијело и ставити га у кревет да одлежи најмање 1 до 2 сата.

РЕЦЕПТ ЗА ЗАУСТАВЉАЊЕ КРВАРЕЊА КОД ТУБЕРКУЛОЗЕ ПЛУЋА

Ставити у суд 40 грама уситњене траве русомаче, прелити са једном литром црног прокуваног вина. Оставити да ври 10 минута. Суд поклопити и хладити један сат.

Пити по једну кафену шољицу процијеђене течности на ште срце.

Кувати и пити течност све док не престане крварење.

РЕЦЕПТ ЗА ЛИЈЕЧЕЊЕ ГНОЈА У ПЛУЋИМА

1. Направити мјешавину од сљедећих врста трава: цвијет кунице - 10 грама, трава госпин цват - 5 грама, лист кравојца - 5 грама, лист кадуље - 5 грама и лист храста (младог) - 10 грама.

61

Ову мјешавину ставити увече у суд и насути пола литра природног вина. Суд поклопити и оставити да се траве киселе од вечери до јутра. Изјутра све прокувати и пустити да ври 10 минута. Хладити 10 минута у поклопљеном суду, а затим течност проциједити и у њу ставити 4 супене кашике меда. Сваког сата пити по једну супену кашику ове течности. У исто вријеме помијешати једнаке количине у прах истуцаног коријена кравојца и коријена чичка. Уз горњи чај, справљен са вином, узимати 2 пута дневно на врх ножа овога прашка.

Преко плућа и леђа обољеле особе стављати сваких пола сата облоге потопљене у топао одвар од трине. Преко ових ставити друге суве облоге.

Чај пити и облоге стављати дуже времена. 2. Направити мјешавину од сљедећих врста трава:

млађи врхови оморике или јеле - 10 грама и коријен гавеза - 15 грама.

Ову мјешавину ставити у суд и насути пола литра природног вина. Све загријати и пустити да на тихој ватри ври један сат.

За то вријеме направити мјешавину од сљедећих врста трава: лист љубичице - 5 грама, врхови млађе коприве - 5 грама, лист плућњака - 5 грама, лист мушке боквице - 5 грама, лист кравојца - 5 грама и цвијет кунице - 5 грама.

Ову мјешавину ставити у вруће вино, кувано са врховима оморике и коријеном гавеза и све заједно још кувати тако да ври 10 минута. Хладити у поклопљеном суду 20 минута. Затим течност проциједити. У процеђену течност ставити 3 супене кашике меда.

Сваког сата узимати по једну супену кашику ове течности.

Уз ово два пута дневно узимати на врх ножа прашак од коријена кравојца и коријена чичка.

На леђа и груди стављају се облози са одваром од трња као и у претходном случају. Ово понављати дуже вријеме уз повремене прекиде.

РЕЦЕПТ ЗА УБЛАЖАВАЊЕ БОЛОВА УСЉЕД ПРОБАДАЊА (САНЏИЈА)

62

1. Настругати коријен рена, ставити на ланену крпу и привити је на мјесто где се осјећају болови (санџије). Преко овог облога ставити другу суву крпу.

Увијек припремати свјеж рен на исти начин и облоге мијењати свака 4 сата.

2. Ако пробадања јако боле, због чега је кашљање отежано, или се у пљувачки примети крв, онда треба измерити једнаке количине сљедећих састојака: наструган рен, чист мед и свјеже неварено младо масло.

Све ово добро измијешати.Узимати 3 пута дневно по једну супену кашику ове

смјесе. Овај лијек узимати све док се не умање болови.Док се употребљава овај лијек стављати облоге са

наструганим реном на мјесто где се осјећају пробадања (санџије).

ОБОЉЕЊА СРЦА, КРВНИХ СУДОВА И КРВИ

РЕЦЕПТ ЗА ЛИЈЕЧЕЊЕ ОБОЉЕЊА СРЦА

1. Узети што ситнијег гушчијег перја и ставити га на ватру или вруће гвожђе. Што дуже времена удисати дим који се том приликом створи. Ово радити повремено.

2. Комад липовог дрвета изгорети тако да од њега постане ћумур. Затим тај ћумур истуцати у ситан прашак. Послије тога направити мјешавину од сљедећих врста трава: цвијет глога - 5 грама, цвијет камилице - грама, трава куница - 5 грама и трава рута - 2 грама.

Ову мјешавину ставити у суд, сипати 1 литар воде. Затим све загријати само толико да проври. Суд поклопити и хладити 15 минута, а затим чај проциједити.

Узети 2 супене кашике процијеђеног чаја и у њега ставити једну кафену кашичицу прашка од загорелог липовог дрвета. Ово измјешати и попити прије доручка. Исто учинити и прије вечере. Тако понављати више пута.

63

3. Измерити један лимун, а затим га наерендати и исјецкати. Додати му двоструку тежину шећера у коцкама и све добро измијешати да се маса уједначи.

Прије доручка и послије вечере узети по једну супену кашику ове смјесе. Потрошити 10 лимунова направљених на овај начин.

Ако болеснику буде боље, 10 дана прекинути са узимањем овог лијека, а затим потрошити још 15 лимуна спремљених на исти начин.

4. Сваког сата јести по пола коцке шећера. Ово чинити 20 дана.

Посте тога узимати сваког сата по једну коцку шећера 20 дана.

Тако мијењати 2 мјесеца наизмјенично. Понекад прекидати 2 до 3 дана.

5. Помијешати једнаке количине винског сирћета и воде. Увече прије спавања у ту течност потопити ланену крпу, затим њоме истрљати горњи дио тијела. Послије тога болесник се не смије брисати, већ треба да на мокро тијело обуће веш и легне у кревет. Тако радити 40 дана.

6. У суд ставити 1 килограм трине од ливадског сијена, насути 30 литара воде и све то скувати. Послије тога воду са трином сасути у кацу. У тој води 25 минута купати ноге до више кољена. У исто вријеме потопити ланену крпу у хладну воду, превити све вријеме купања. Када се престане са купањем, крпу треба скинути. Ноге ставити у хладну воду до чланака и њима мицати у води док се изброји до 12. Затим лећи у кревет, али ноге не треба брисати.

Тако радити 2 вечери у недељи дана.7. Направити мјешавину од сљедећих врста трава:

коријен гладишике - 3 грама, коријен питоме мацине траве - 3 грама и коријен инђирота - 3 грама.

Ову мјешавину ставити увече у суд, додати 250 грама меда и насути пола литра воде. Суд поклопити и оставити да стоји до јутра. Изјутра све загријати и пустити да ври 5 минута. Хладити 15 минута у поклопљеном суду, а затим чај проциједити, насути га у флаши и херметички затворити. Свака два сата пити по једну супену кашику овог чаја.

64

Овај чај припремати и пити 3 недеље.8. Огулити једну поморанџу, а затим је исећи и посути

туцаним шећером, па је појести послије ручка. Сљедећег дана појести јабуку послије вечере. Тако 40 дана наизмјенично јести наранџу и јабуку.

9. Направити мјешавину од следећих врста трава: кора наранџе - 30 грама, коријен пољске стезе - 50 грама, трава жути каранфил (зечија стопа или царево око) - 50 грама, коријен иђирота - 60 грама, коријен одољена - 12 грама, смрекове бобе (истуцане) - 60 грама, коријен и лист шаргарепе - 60 грама и коријен стеже - 60 грама.

Ову мјешавину ставити у боцу која има широко грло и у њу насути пола литре ракије препеченице или дудоваче. Боцу са травама оставити да стоји у топлој соби 4 недеље. Послије тога пити 3 пута дневно по 24 капи течности из боце Тако пити 4 недеље. Увече и изјутра удисати чист ваздух. Ако се болесник зноји ноћу, помијешати 2 литре воде и 1 литру винског сирћета. Пред зору овом смјесом опрати обољелог и поново га ставити у кревет.

Тако радити једанпут недељно. 10. - У стаклени суд ставити 9 грама матичне млијечи и

250 грама природног меда и добро их измијешати дрвеном или пластичном кашиком (никако металном).

Затим стаклени суд са измијешаном млијечи и медом замотати у мокру црну платнену крпу и ставити га на мрачно и хладно мјесто. Свако јутро на ште срце треба уста добро плакнути млаком водом, а затим узети по једну кафену кашичицу ове мјешавине меда и млијечи. Кашичица мора бити од дрвета или пластике.

Мед са млијечи ставити под језик и држати га око један минут, како би се истопио, а затим га прогутати.

Количину од 9 грама млијечи и 250 грама меда правити 6 пута и узимати док се све не утроши.

11. Треба јести тврду храну.Изјутра се прати 1 минут хладном водом до појаса.

Овако се прати 2 пута недељно.12. Направити мјешавину од сљедећих врста трава:

цвијет (ресе) лијеске - 8 грама, цвијет зове - 8 грама, цвијет

65

камилице - 6 грама, цвијет липе - 6 грама и цвијет глога - 8 грама.

Ову мјешавину ставити у суд, додати 4 супене кашике меда и насути пола литра воде. Суд поклопити, све загријати и пустити да ври 5 минута, а затим чај проциједити.

Увече попити 1 кафену шољицу у коју претходно нациједити сок од пола већег лимуна. Чај треба пити што је могуће топлији.

Да би се ознојила, обољела особа треба одмах послије тога да се покрије и стави вруће облоге на желудац и на ноге. Ако срце јаче куца, ставити хладан облог на срце. Ако се болесник не озноји, треба да попије још једну кафену шољицу овог чаја. Када се озноји, након 45 минута треба да опере тијело млаком водом помијешаном са сирћетом и да послије тога лежи 2 сата у кревету.

13. Ако болеснику застаје дисање и обузима га страх, треба направити мјешавину од сљедећих трава: трава моравка - 3 грама, лист рузмарина - 3 грама, трава кантарија - 3 грама и коријен стеже - 3 грама.

Ову мјешавину ставити у суд и насути 250 грама воде. Све загријати и пустити да ври 5 минута. Суд поклопити и оставити да се хлади 15 минута, а затим чај проциједити.

Пити 3 пута дневно по једну кафену шољицу чаја прије јела (3 шољице чаја дневно). Овај чај пити 4 недеље.

Уз чај треба узимати по 30 капи тинктуре од одољена. Тинктуру пити 20 дана.

Да би се пулс срца убрзао, треба више пута ставити хладан облог од сирћета.

14. У прољеће, када буква пупи, расећи кору на дрвету 1 метар високо од земље.

Више зарезане коре побости ексер и о њега окачити суд. У току 48 сати у суд треба да се цеди сок из младе букве. Добијени сок се саспе у боцу и херметички затвори. По једну кафену шољицу сока пити прије ручка и вечере. Овај сок пити 40 дана.

15. У суд ставити једну кашичицу сувог цвијета глога и насути 100 грама кључале воде. Суд поклопити и оставити да стоји пола сата. Затим чај проциједити.

66

Пити 2 пута дневно по 100 грама чаја.16. У суд ставити 15 грама плода глога и насути 150

грама воде. Кувати 5 минута. Суд поклопити и оставити да стоји пола сата, а затим чај проциједити.

Узимати 6 пута дневно по једну кашику чаја.

РЕЦЕПТ ЗА ПОБОЉШАЊЕ ЦИРКУЛАЦИЈЕ КРВИ

1. Свако јутро наште срце појести 2 до 3 коцке шећера натопљене лимуновим соком.

2. Направити мјешавину од сљедећих врста трава: трава крстовник - 4 грама, јарчева трава - 4 грама, трава метвица - 4 грама, лист брезе - 10 грама, цвијет и лист зове - 8 грама, смрекове бобе (истуцане) - 10 грама и цвијет црног трна - 10 грама.

Ову мјешавину ставити у суд и прелити је увече са 1 литром воде. Суд покрити и оставити да стоји до јутра. Ујутру смијесу прокувати и пустити да ври 5 минута. Оставити да се хлади 10 минута у покривеном суду, а затим чај проциједити. Пити 3 пута дневно по једну кафену шољицу чаја прије јела.

3. Направити мјешавину од сљедећих врста трава: кора храста (млада) - 10 грама, трава кантарион - 4 грама, лист пелина - 1 грам коријен индјирота - 4 грама, трава преслица - 5 грама и лист кадуље - 3 грама.

Ову мјешавину ставити у суд и прелити је увече са 1 литром воде. Суд покрити и оставили да стоји до јутра. Ујутру смјесу прокувати и пустити да ври 5 минута. Оставити да се хлади 10 минута у покривачом суду, а затим чај проциједити. Пити 3 пута дневно по једну кафену шољицу чаја прије јела.

4. Саставити мјешавину од сљедећих врста трава: цвијет камилице - 10 грама, лист коприве - 10 грама, коријен кравојца (истуцан) - 4 грама, лист кадуље - 4 грама, трава имела са храста - 4 грама и трава ива - 4 грама.

Ову мјешавину ставити у суд и прелити је увече са 1 литром воде. Суд покрити и оставити да стоји до јутра. Ујутру смјесу прокувати и пустити да ври 5 минута. Оставити да се хлади 10 минута у покривеном суду, а затим чај проциједити.

67

Пити 3 пута дневно по једну кафену шољицу чаја на ште срце.

5. Саставити мјешавину од сљедећих врста трава: трава милодух - 5 грама, коријен маслачка - 5 грама, трава метвица - 5 грама, коријен омана - 4 грама, трава пискавица - 6 грама и коријен пиревине - 20 грама.

Ову мјешавину ставити у суд и прелити је увече са 1 литром воде. Суд покрити и оставити да стоји до јутра. Ујутру смјесу прокувати и пустити да ври 5 минута. Оставити да се хлади 10 минута покривеном суду, а затим чај проциједити.

Пити 3 пута дневно по једну кафену шољицу чаја прије јела. Направити мјешавину од сљедећих врста свјежих трава: лист мушке боквице - 1 дио, лист женске боквице - 1 дио и трава куница - 2 дијела.

Састављену мјешавину трава добро опрати у хладној прокуваној води.

Затим их добро истући или самљети и исциједити сок. Пити 3 пута дневно по једну кашику овог сока. Ово понављати више пута. Направити мјешавину од сљедећих врста трава: трава самобојка - 6 грама, трава преслица - 3 грама, цвијет камилице - 15 грама, трава кантарион - 10 грама, смрекове бобе (добро истуцане) - 10 грама.

Ову мјешавину ставити у суд и прелити је увече са 1 литром воде. Суд покрити и оставити да стоји до јутра. Ујутру смјесу прокувати и пустити да ври 5 минута. Оставити да се хлади 10 минута у покривеном суду, а затим чај проциједити.

Пити 3 пута дневно по једну кафену шољицу чаја прије јела. Истуцати лист и стабљику љубичице. Мало дебљи слој тако спремљене траве ставити на крпу и привити на чело и потиљак. Облоге држати 1 до 2 сата.

Затим натући једну главицу црног лука, прелити га тим уљем и осолити. Облог привити на главу, вратне жиле и сљепочницу и држати их 1 до 2 сата.

9. Направити мјешавину према сљедећем рецепту: трава метвица - 15 грама, природно вино - 250 грама и вода - 250 грама.

Ову мјешавину ставити у суд, прелити са пола литра вина и оставити да стоји до јутра. Изјутра прокувати и пустити

68

да ври 5 минута, оставити да се хлади 15 минута у покривеном суду, а затим течност проциједити.

Пити 3 пута дневно на ште срце по једну кафену шољицу ове течности.

Ако глава боли, чајеве пити и облоге понављати више пута са прекидима. У паузама пити компот од јабука или лимунаду.

РЕЦЕПТ ЗА ЛИЈЕЧЕЊЕ ТРОМБОЗЕ

1. Исциједити сок из 3 лимуна. У овај сок насути једну супену кашику маслиновог уља. Све добро измијешати и са тим масирати обољели дио тијела увече. Послије масаже завити то мјесто сувом крпом. Ово масирање понављати више вечери.

2. Истући 50 грама језгра дивљег кестена тако да се претвори у прашак. На тај прашак насути 250 грама маслиновог уља и све добро измјешати.

Са овом смјесом увече масирати обољели дио тијела. Ово масирање понављати више пута уз повремене прекиде од 1 до 2 дана. Обољели дио тијела понекад масирати са 70% алкохола.

3. Помијешати једнаке дијелове сирћета и воде. Свако јутро послије устајања треба опрати тијело овом сирћетном водом. Ово прање треба да траје само 7 до 8 секунди. Послије прања опет брзо лећи у кревет и остати у кревету бар 30 минута.

4. Припремити одвар од трине или сламе од зоби. У тај одвар потопити чаршав и затим њиме умотати ноге болесника. Преко чаршава замотати ћебе. Болесника одмах ставити у кревет да лежи 1,5 до 2 сата.

Посте тога тијело брзо опрати сирћетли водом. Ово чинити 2 пута недељно.

5. Два до три пута недељно бањати ноге до кољена у топлом одвару од трине или сламе од зоби. Ово бањање треба да траје 20 до 30 минута.

69

Одмах послије бањања ставити ноге у хладну воду тако да буду у води до кољена. Држати их у води 1 минут. За то вријеме ногама мицати као када се хода.

6. Свако вече ходати по хладној води 1 до 3 минута. Често се хладном водом поливати по голом телу. Не смије се носити обућа са високим петама. Тијело мора бити ослобођено сваког стезања.

7. Направити мјешавину од сљедећих врста трава: коријен линцуре - 10 грама, коријен пискавице - 10 грама, госпин цват - 6 грама, трава соломунов печат - 6 грама, слама од зоби (исјецкана) - 20 грама, цвијет црног трна - 10 грама, трава кантарија - 6 грама и трава пелин - 3 грама.

Ову мјешавину ставити увече у суд и насути 1 литар воде. Суд поклопити и оставити да се траве киселе од вечери до јутра. Изјутра све загријати и пустити да ври 15 минута. Хладити у поклопљеном суду 10 минута, а затим чај проциједити. Пити 3 пута дневно по једну кафену шољицу, а у току дана сваких 30 минута по један гутљај овог чаја.

Овај чај правити и употребљавати 60 дана.

РЕЦЕПТ ЗА ЛИЈЕЧЕЊЕ ВИСОКОГ КРВНОГ ПРИТИСКА

1. Направити мјешавину од сљедећих врста трава: сјеме зоби - 5 грама, коријен паприке - 5 грама и смрекове бобе (истуцане) - 10 грама.

Ову мјешавину ставити у суд и налити 1 литар воде. Све загријати и кувати тако да уври 250 грама, а остане 750 грама течности. Затим чај проциједити. Овај чај пити у току дана. Тако кувати и пити 40 дана.

2. У суд ставити 10 грама каранфилића и сипати 250 грама воде. Оставити да стоји 24 сата.

Наједан сат прије сваког љета пити по 2 супене кашике ове течности.

Колико се течности попије, толико одмах треба досути чисте воде у суд где стоји каранфилић. Тако пити и долијевати

70

док каранфилић не изгуби снагу. Ако се крвни притисак не снизи, овај лијек поновити.

3. Узети 20 грама квасца, пресјећи на пола, ставити уједну часу пива и све добро измијешати.

Ову количину пива са квасцем попити послије доручка. Исту толику количину пити послије сваког јела све док се притисак не снизи.

4. Уз свако јело јести по мало бијелог лука.5. У суд ставити једну кафену шољицу кукурузног

брашна и сипати двије кафене шољице млаке воде. Све ово измијешати и оставити да стоји 24 сата. Прије сваког јела пити по 2 супене кашике ове мјешавине кукурузног брашна и воде.

6. У суд ставити 10 грама иструганих морских орашчића, додати 2 супене кашике меда и 250 грама меда, па све размутити.

Прије сваког јела пити по 2 супене кашике ове мјешавина.

7. Ољуштити једну главицу бијелог лука. Затим овај лук ситно истуцати, ставити га у једну чајну шољицу киселог млијека и све добро промијешати.

На један сат прије сваког јела пити по једну кафену шољицу ове мјешавине.

8. Направити мјешавину од једнаких количина сљедећих врста трава: цвијет глога, бијели лук, трава раставић и трава имела.

У суд ставити кашику ове мјешавине и сипати 200 грама кључале воде. Суд поклопити и оставити да стоји 2 сата, а чај проциједити и одједном попити.

Чај припремити и пити изјутра и увече.

РЕЦЕПТ ЗА ЛИЈЕЧЕЊЕ МАЛОКРВНОСТИ

1. Рано изјутра појести једну коцку шећера натопљен соком од лимуна, а затим пити чај од ових врста трава: коријен коприве - 3 грама, богородичина трава - 3 грама, трава куница - 3 грама, лист жалфије - 3 грама, лист рузмарина - 3 грама, цвијет црног трна - 3 грама, трава кантарија - 3 грама, смрекове бобе (добро истуцане) - 3

71

грама, лист ораха - 3 грама и лист мушке боквице - 6 грама.

Ове траве потопити у 1 литар воде. Киселити их од увече до изјутра. Изјутра покисељене траве кувати 10 минута. Суд поклопити и оставити да стоји 10 минута.

Чај проциједити.Процеђеном чају додати 3 кашике меда. Пити 3 пута

дневно по 1 кафену шољицу чаја пола сата прије јела чај правити и пити 40 дана.

2. Уз овај чај пити 3 пута дневно по 1 супену кашику маслиновог уља. Истовремено узимати на врх ножа ситно истуцан коријен кравојца.

3. Сваки дан тијело обољеле особе треба опрати сирћетли водом (мјешавином сирћета и воде).

4. Увече држати ноге до кољена у хладној води 1 до 3 мунута. За то вријеме њима мицати као када се хода.

5. У току недеље 2 до 3 пута бањати се у одвару од трине (прокувани отпаци од сијена). Послије тога купања тијело добро опрати мјешавином воде и сирћета (сирћетли вода) и необрисан лећи у постељу. У постељи остати 1 до 2 сата.

Ако обољела особа нема могућности да се бања, треба да потопи чаршав у одвар од трине и њиме омота наго тијело. Око влажног чаршава омотати топло ћебе.

Овај облог држати 10 минута.Послије тога смаћи чаршав, опрати обољелу особу

мјешавином воде и сирћета и смјестити је у постељу.6. Направити мјешавину од сљедећих врста трава:

цвијет зове - 3 грама, лист мушке боквице - 3 грама, трава преслица - 3 грама, сјеме чичка - 3 грама и трава подубица - 3 грама, коријен бијелог слеза - 3 грама, цвијет дивизме - 3 грама, трава соломунов печат - 3 грама и коријен иђирота - 3 грама.

Траве потопити у 1 литар воде. Киселити их од увече до изјутра. Изјутра покисељене траве кувати 10 минута. Суд поклопити и оставити да стоји 10 минута. Чај проциједити и додати у њега 3 кашике меда.

72

Пити 3 пута дневно по 1 шољу. Чај правити и пити 40 дана.

7. Направити мјешавину од сљедећих врста трава: коријен кравојца – 6 грама, коријен коприве - 6 грама, коријен инђирота - 6 грама, цвијет и коријен чичка - 6 грама, кора црне рибизле - 6 грама, цвијет моравке - 6 грама, лист пелина - 6 грама, трава преслица - 6 грама и трава кантарија - 6 грама.

Ову мјешавину потопити у 1 литар воде и оставити да стоји до изјутра. Изјутра траве кувати 30 до 60 минута на тихој ватри. Суд поклопити и оставити да стоји 20 до 25 минута. Чај проциједити. Процјеђеном чају додати 3 кашике меда. Пити по 1 кафену шољицу чаја прије сваког јела. Чај правити и пити 40 дана.

8. Направити мјешавину од сљедећих врста трава: коријен пољске стезе - 6 грама, цвијет зове - 6 грама, лист храста (младог) - 6 грама, лист јагоде - 6 грама, коријен чичка - 6 грама, коријен кадуље - 6 грама, коријен коприве - 6 грама, трава метвица - 6 грама, коријен мацине траве - 6 грама, трава пелин - 6 грама и оморикине или јеликине шишарке - 4 комада.

Ову мјешавину ставити у суд, прелити увече са 1 литром воде и оставити да стоји до изјутра. Изјутра све ово кувати 30 до 60 минута. Суд поклопити и оставити да стоји 20 до 25 минута. Чај проциједити. Процеђеном чају додати 3 кашике меда.

Пити по 1 шољицу прије сваког јела Овај чај правити на исти начин и пити 40 дана. Уз све наведене чајеве обољела особа треба да се купа и узима маслиново уље.

9. За исту болест може се припремити и тинктура од сљедећих врста трава: коријен линцуре - 10 грама, коријен кравојца - 10 грама, коријен пољске стезе - 10 грама, коријен коприве - 10 грама, коријен иђирота - 10 грама, пузава трава - 10 грама, трава пискавица - 10 грама, коријен омана - 10 грама, коријен бијелог слеза - 10 грама, смрекове бобе (добро истуцане) - 10 грама, кора од поморанџи - 15 грама, расјечени зелени ораси – 3 грама, сјеме чичка -3 грама, гранчице рузмарина – 3 грама, трава

73

кантарион - 5 грама, трава пелин 5 грама, трава куница – 5 грама, цвијет камилице – 10 грама, коријен мацине траве – 5 грама трава метвица - 5 грама и лист кадуље – 5 грама.

Мјешавину ставити у стаклени суд и насути 1,5 литара чистог алкохола или препечене шљивове ракије. Суд херметички затворити.

Држати га у топлој просторији или изложити сунцу 45 до 50 дана. Затим тинктуру проциједити. Узимати 3 пута на дан 15 до 20 капи ове тинктуре. Сипати их у мало воде или на коцку шећера.

10. У суд ставити 300 грама јагода, насути 1 литар воде, мало их прокувати и исцједити.

Пити 3 пута дневно по једну кафену шољицу овог сока од јагода.

11. Направити мјешавини од сљедећих врста трава: коријен водопије - 15 грама, трава рута - 3 грама, коријен бијелог слеза - 10 грама, лист мушке боквице - 10 грама, лист женске боквице - 10 грама, трава ива - 10 грама, кора црног трна - 15 грама.

Ову мјешавину ставити у суд и насути 1 литар воде. Истовремено узети 20 грама коријена аптовине, ставити у други суд и налити пола литре воде.

И један и други суд са травама добро поклопити и оставити да стоје 5 сати на крај шпорета. Изјутра узети прво суд у коме се налази коријен аптовине преливен водом и кувати 30 минута. Чај проциједити, узети суд са мјешавином трава, загријати га и пустити да ври 5 минута. Охладити га и чај проциједити. Чај од аптовине помијешати са чајем од смјесе трава. Пити сваког сата по 2 супене кашике чаја.

12. Истовремено са овим чајем масирати болна мјеста руку и ногу, а искуване траве ставити на крпу, привити на болна мјеста и држати их 2 сата.

Облог скинути, а дио тијела, на коме се он налазио, опрати с јабуковим сирћетом помијешаним са извјесном количином шпиритуса.

Затим обољели дио тијела опрати, привити ланену крпу потопљену у смијесу сирћета и шпиритуса. По мокрој крпи ставити другу суву и облог држати 2 до 4 сата.

74

Све ово припремати и понављати на исти начин 24 дана. 13. Нациједити пола килограма сока из лимуна. Четири

свјежа кокошија јаја потпуно чисто обрисати и полако их спустити у лимунов сок да се не би неко јаје разбило или напукло. Суд добро поклопити и оставити на собној температури тако дуго док се љуска на јајима сама не истопи. Послије тога додати пола килограма меда и све заједно добро измијешати. Пола сата прије сваког јела узимати по 4 супене кашике ове смјесе. Ово припремати и трошити више пута.

РЕЦЕПТ ЗА ЛИЈЕЧЕЊЕ ШУЉЕВА (ХЕМОРОИДА)

1. Направити мјешавину од сљедећих врста трава: коријен бијелог слеза - 20 грама, коријен коприве - 20 грама, сјеме лана – 10 грама и трава шафран - 5 грама.

Ову мјешавину ставити у суд, насути 2 до 3 литре воде, поклопити и загријати да прокува. Пошто траве прокувају, целу смијесу пресути у већи суд, (од 4 до 5 литара). Суд прекрити равном даском на чијој средини треба направити рупу пречника 10 до 15 cm.

Обољела особа треба одмах да седне на даску тако да пара из суда удара (испарава) право у дебело цријево. Тако треба седети и трпети сто је могуће дуже, док се вода не охлади.

У исто вријеме узети главицу црног лука величине кокошијег јајета и ставити је у пепео и жар да се испече. Затим је извадити из ватре, још врућу притиснути да се раствори на средини и у њу ставити пола кашике масти или младог путера (масла).

Одмах послије парења, обољела особа треба овако припремљену главицу лука да стави на дебело цријево, добро је умота, преко ње стави врућу циглу и све ово држи од увече до ујутру лежећи за то вријеме на леђима. Ово понављати више пута.

2. Ако болесник има јаку упалу, онда треба да на обољело мјесто (дебело цријево) привије свјеж крављи сир од некувана млијека и да мијења сир чим се загрије. Ако нема сир, замијесити земљу иловачу са винским сирћетом и смијесу

75

привити на болно мјесто. Иловачу замијенити кад се загрије. Ово понављати више пута.

3. Направити мјешавину од сљедећих врста трава: трава куница - 6 грама, коријен пиревине - 5 грама и трава троскот - 3 грама.

Ову мјешавину ставити у суд и на њу насути 1 литар воде. Оставити да стоји 5 сати. Затим загријати и пустити да ври 5 минута. Суд поклопити и оставити да се хлади 15 минута, а затим чај проциједити.

Овај чај кувати и пити 30 дана умјесто воде. За то вријеме не смије се пити ни вода ни алкохол.

4. Ставити у суд 250 грама пшенице (зване деветка), насути пола литре воде и кувати док не уври. Тада у пшеницу додати нову воду.

Оваку кували и доливати воду 3 пута, да вода 3 пута уври. Затим на ту пшеницу насути литар крављег или козјег млијека и опет мало прокувати. Послије сваког јела узимати по једну супену кашику овог одвара. При том треба пшеницу добру сажвакати.

Пшеницу треба справљати и узимати више пута са малим прекидима.

5. Уз ове лијекове треба обавезно пити компот од шљива. Прије и послије сваког јела узети 10 шљива са чашом воде од компота.

Болесник не смије јести свињско месо, паприку, бибер, ни љута и кисела јела. Не смије пити никакав алкохол. По могућности избјегавати дуван, бар за вријеме употребе лијекова.

За вријеме узимања лијекова, а ни касније, не смије се сједити на хладним предметима, па чак ни на столици уколико није раније загријана. Најбоље је седити на топлом предмету, цигли или цријепу.

6. Увече ставити у суд 15 грама коре од бијелог храста и насути 250 грама воде. Оставити да се кисели до јутра. Изјутра све ово кувати тако да у суду остане 1 литар течности. Затим течност проциједити кроз газу, усути је у иригатор и испирати се с њом 2 пута дневно.

76

Овом течношћу испирати се 4 пута у 7 дана. Повремено се то може чинити и увече послије столице.

7. Послије претходне наставити са следећом терапијом. Прокувати три литре воде и ову воду насути у лавор. Хладити је да буде толико млака да се у њој може држати рука. У ту воду додати хипермангана на врх ножа.

Када се хиперманган растопи, обољела особа треба да сједне у лавор и да се купа 15 минута. Када заврши купање, треба обавезно да испере дебело цријево. Послије купања и испирања узети руску воду и њоме натопити вату. Овом ватом опрати дебело цријево.

Рецепт за руску воду: ментол - 0,25 грама, новокаин - 0,50 грама, анестезин - 0,50 грама и шпиритус - 30,00 грама.

8. Увече ставити у суд 300 грама коре од бијелог храста и насути 2 литре воде.

Оставити да се кисели до јутра. Изјутра све ово кувати тако да уври 1 литра течности. Затим чај проциједити у боцу коју треба херметички затворити и држати је на хладном мјесту. Пити по 1 кафену шољицу овог чаја један сат прије јела. Ово чинити 40 дана.

9. Ако је упала јака треба узети 25 грама младе коре бијелог храста. Увече кору ставити у суд и насути 3 литре воде, а изјутра то кувати да уври пола литре и остане 2,5 литре течности. Кад се охлади, чај процједити и хладним чајем испирати дебело цријево.

10. Скувати кору бијелог храста као што је горе описано. У хладан чај потопити ланени чаршав и привити га између ногу, преко дебелог цријева и крста. Преко њега привити други чаршав.

Ако је упала шуљева јака, овај облог треба мијењати и потапати свака 2 сата. Када упала нестане, онда облог може стајати и по 4 сата.

Кад упала нестане, узети главицу црног лука величине кокошијег јајета и ставити је у пепео и жар да се испече. Затим је извадити из ватре, још врућу притиснути да се раствори на средини и у њу ставити пола кашике свињске масти.

77

Што топлију главицу привити на дебело цријево и преко ње ставити завој од меког платна. Преко ње ставити топлу циглу или термофор и све то држати до јутра. Ову терапију понављати више пута.

11. Набрати 2 килограма младих врбових гранчица са пупољцима. Ставити их у суд, налити 10 литара воде и кувати их на тихој ватри 24 сата. Кување се не смије прекидати. Послије тога чај проциједити у више боца које треба добро зачепили и држати на хладном мјесту.

Пити 3 пута дневно по једну шољицу овог чаја на 15 минута прије јела. Чај пити док се не утроши цијела припремљена количина.

12. У суд ставити 7 грана цвијета од статора (црвеног штира) и 5 грама траве броћа, насути 250 грама воде, поклопити и кувати да ври 3 минута. Оставити да се хлади, а затим чај проциједити. Пити по једну шољицу овог чаја изјутра на ште срце.

13. Направити мјешавину од сљедећих врста трава: коријен кравојца - 4 грама, коријен аптовине - 4 грама и трава преслица - 4 грама.

Ову мјешавину ставити у суд, насути 250 грама кључале воде, суд поклопити и кувати 2 минута да ври. Оставити поклопљено да се хлади 2 сата, а затим чај проциједити.

Овај чај пити хладан и то на 15 минута прије сваког јела по једну шољицу, а преко дана више пута по једну кашику.

Тако кувати и пити 8 дана. Послије тога направити другу мјешавину трава: трава и коријен соломуноваг печата - 4 грама, коријен коприве - 4 грама и трава пелин - 2 грама.

Мјешавину ставити у суд, насути 250 грама кључале воде и кувати и пити на исти начин као и први чај.

Тако понављати 8 дана. Затим направити трећу мјешавину трава: коријен пољске стеже - 4 грама и плод смреке (клеке) - 4 грама.

Ову мјешавину кувати и чај пити на исти начин као горе наведена два чаја. Ово понављати више пута уз прекиде.

78

14. У суд ставити 10 грама траве хајдучице, насути 500 грама кључале воде, суд поклопити и оставити да се хлади пола сата, а затим чај проциједити.

Пити по једну шољицу чаја на 15 минута прије сваког јела. Овај чај пити дуже вријеме уз друге лијекове.

15. У суд ставити 50 грама коријена пиревине, насути 250 грама воде, суд поклопити и кувати на тихој ватри 20 минута. Оставити да су хлади и затим чај проциједити. Пити по једну шољицу овог чаја изјутра на ште срце.

РЕЦЕПТ ЗА ЛИЈЕЧЕЊЕ КРВНИХ ПОДЛИВА

1. Ако се по тијелу, поготово по ногама појаве црвене мрље које касније позелене, помодре или пожуте, па уз то буду често праћене крварењем из носа, повраћањем или појавом крви у мокраћи, треба узети чај од сљедећих врста трава: коријен пољске стеже - 6 грама, трава преслица - 6 грама, трава честославица - 6 грама и трава соломунов угласти печат - 6 грама.

Ову мјешавину ставити увече у суд и налити пола литре природног вина.

Суд поклопити и оставити да се траве киселе од вечери до јутра. Изјутра све загријати и пустити да ври 10 нинута. Хладити у поклопљеном суду 10 минута, а затим течност проциједити. Пити 3 пута дневно по 2 супене кашике ове течности. Уз овај чај од вина узимати 3 пута дневно на врх ножа прашка од коријена кравојца.

2. Помијешати једнаке дијелове сирћета и воде. Изјутра, чим обољела особа устане из кревета, треба да се опере овом мјешавином. Прање треба да траје само 3 до 6 секунди. Послије прања не смије се брисати, већ треба одмах да се обуче веш, легне у кревет и одлежи 1 сат.

3. Свако вече, прије спавања, насути хладне воде у буре или каду и у воду ставити ноге до кољена, држати их у води 1 до 2 минута и за то вријеме мицати ногама као када се хода.

4. У суд насути 30 литара воде и у њу ставити један килограм трине од сијена или врхове оморике (оморикових

79

четина). Све добро загријати. У тој води купати се 25 до 35 минута.

После купања болесник се не смије брисати, већ треба тијело што брже опрати сирћетном водом (пола воде, пола сирћета) лечи у кревет, добро се утоплити и одлежати најмање 1 сат. Ово чинити 2 пута недељно.

ОБОЉЕЊЕ Д ОЈКИ

РЕЦЕПТ ЗА ЛИЈЕЧЕЊЕ ЗАПАЉЕЊА ДОЈКИ

1. Направити мјешавину према сљедећем рецепту: лист коприве - 10 грама и јечмено брашно - 20 грама.

Мјешавину ставити у суд, прелити је са 1 литром воде. Кувати и оставити да ври 10 минута.

Топло лишће коприве и мекиње ставити на ланену крпу и привити на груди. Температура треба да буде толика колико се може трпети.

2. Направити мјешавину од једнаких дијелова (15 грама) сљедећих врста свјежих трава: коријен и лист мушке боквице (цијела биљка) лист кунице, лист љубичице и лист младог ораха.

Састављену мјешавину трава добро опрати у хладној прокуваној води. Затим их мало истући, ставити на крпу и привити на прса.

Чим облог од лишћа постане топао, треба га скинути, поново вратити у воду и узети други. Облог мијењати док груди не омекну.

РЕЦЕПТ ЗА ЛИЈЕЧЕЊЕ НАПРСЛИНЕ ДОЈКЕ И БРАДАВИЦЕ У ЖЕНА

1. Свјежу куницу (хајдучка трава) добро опрати у хладној прокуваној води. Истући је, затим насути маслиновог уља и смјесу измијешати.

Мало дебљи слој тако припремљене траве ставити на крпу и привити на брадавице. Ово понављати више пута.

80

2. У суд ставити једну кашику истуцаног сјемена босиљка и једну кашику листа од шипурка. Затим насути 250 грама кључале воде. Суд поклопити и оставити да стоји 5 до 6 сати. Послије тога чај проциједити. Овај чај се привија као облог на брадавице.

РЕЦЕПТ ЗА ЛИЈЕЧЕЊЕ ЗАСТОЈА МЛИЈЕКА У ДОЈИЉА

2. Уколико дојиља нема довољно млијека, треба да узме извјесну количину свјеже боквице, добро је очисти, опере, исјецка, истуче и самеље и из ње исциједи сок. Исцеђеним соком боквице прати дојке. Истовремено боквицу привити на дојке.

2. Самљети сјеме коприве, скувати и пити чај. Пити 3 пута на дан по шољу чаја.

3. Сјеме божје траве се добро истуче и помијеша са топлим винским сирћетом и водом

Мало дебљи слој тако припремљеног сјемена божје траве ставити на мокру крпу и привити на отврднуле груди. Преко влажне крпе ставити другу суву крпу.

Облог држати на дојкама од увече до изјутра.4. Док се употребљава овај облог. пити чај од сљедећих

врста трава: коријен хихернеле - 4 грама, лист кадуље - грама, трава мајчина душица - 6 грама, трава кантарион - 4 грама и трава пелин - 1 грам.

Ову мјешавину ставити у суд, насути 1 литар воде. Суд поклопити и оставити да се траве киселе 5 сати. Затим све загријати само толико да проври. Хладити 15 минута, а затим чај проциједити.

Пити 3 пута дневно по 1 до 2 кашике овог чаја.5. Ланено сјеме истуцати, прокувати, мало охладити и

привити на упаљене дојке. Кад млијеко поцури, на дојке ставити облог од љиљановог и цвеклиног листа који треба да извуку нечисто млијеко и омекшају груди.

6. Ако дојиља има исувише млијека, груди треба да обложи са свјеже убраним, опраним и истученим листом киселице.

81

ОБОЉЕЊА ЖЕЛУЦА И ЦРЕВА

РЕЦЕПТ ЗА УБЛАЖАВАЊЕ ГРЧЕВА У ЖЕЛУЦУ И ЦРЕВИМА

1. Ставити у суд 15 грама уситњене коре младог бијелог храста и прелити увече са 1250 грама воде. Изјутра покисељену кору пустити да кува док не уври 50 грама воде. Чај проциједити и док је још млак (да се у њему може држати рука), сасути у иригатор. Са том водом испирати дебело цријево.

2. Потопити ланену крпу у јабуково или виново сирће. Крпу мало исцједити и привити ја на стомак. Преко ове влажне крпе ставити термофор са топлом водом или угријану циглу.

3. Направити мјешавину од сљедећих врста трава: трава ива - 3 грама, трава горка кичица - 1 грам, трава питома метвица - 3 грама, коријен коприве - 5 грама и трава подубица - 2 грама.

На ове траве сипати пола литра кључале воде. Суд покрити и оставити да стоји 30 минута. Чај проциједити.

Ако болесник има грчеве у стомаку, треба да на свака 2 сата пије по 3 кашике чаја.

Ако су грчеви ређи, треба да узима по кафену шољу пола сата прије сваког јела.

4. Направити мјешавину од сљедећих врста свјежих трава: коријен и лист мушке боквице (цијела биљка) - 1 дио, коријен и лист женске боквице - 1 дио и трава куница - 2 дијела.

Састављену мјешавину трава добро истући и исциједити сок кроз чисту добро укувану крпу или кроз вату. Свако јутро наште срце пити по 3 супене кашике овог сока Овај сок припремати и пити 40 јутра. Сок се може правити све док има свјежих трава.

5. Обољела особа извјесно вријеме не смије јести запржена, кисела и љута јела, као ни суво ни пржено месо.

РЕЦЕПТ ЗА УБЛАЖАВАЊЕ ГРЧЕВА У ТРБУХУ

82

1. Направити мјешавину од сљедећих врста трава: трава самобојка - 10 грама, трава имела - 5 грама, лист плућника - 5 грама, трава петопрста - 6 грама, цвијет камилице - 10 грама, трава метвица - 6 грама и коријен одољена - 5 грама.

Ову мјешавину ставити у суд, насути 1 литар воде. Суд поклопити и оставити да се траве киселе 5 сати. Затим све загријати само толико да проври. Хладити 15 минута, а затим чај проциједити.

Пити 3 пута дневно по 1 кафену шољицу овог чаја.2. Направити мјешавину од сљедећих врста трава:

трава госпин цват - 6 грама, цвијет глога - 10 грама, коријен кравојца - 5 грама, трава краставца - 5 грама и смрекове бобе (истуцане) - 10 грама.

Ову мјешавину ставили у суд, насути 1 литар воде. Суд поклопити и оставили да се траве киселе 5 сали. Затим све загријати само толико да проври. Хладити 15 минута, а затим чај проциједити.

Пити 3 пута дневно по 1 кафену шољицу овог чаја. 3. Направили мјешавину од сљедећих врста трава: лист

јагоде - 10 грама, трава добричица - 10 грама, трава дупчац - 5 грама, трава љешура - 6 грама, лист матичњака - 5 грама, трава лазарица - 4 грама, трава преслица - 4 грама и лист кадуље - 4 грама.

Ову мјешавину ставити у суд, насути 1 литар воде. Суд поклопити и оставити да се траве киселе 5 сати. Затим све за загријати толико да проври. Хладити 15 минута, а затим чај проциједити.

Пити 3 пута дневно по 1 кафену шољицу овог чаја. 4. Направити мјешавину од сљедећих врста трава:

(трава крстовник - 5 грама, цвијет липе - 20 грама, трава љешура - 6 грама, трава милодух - 4 грама, коријен љубичице - 4 грама и сјеме коморача - 10 грама.

Ову мјешавину ставити у суд, насути 1 литар воде. Суд поклопити и оставити да се траве киселе 5 сати. Затим све загријати само толико да проври. Хладити 15 минута, а затим чај проциједити.

83

Пити 3 пута дневно по 1 кафену шољицу овог чаја.5. Сув лист и коријен маслачка уситнити и увече

прелити са пола литра воде па оставити да стоји до изјутра. Изјутра кувати и оставити да ври 15 минута.

Суд поклопити и охладити. Пити 3 пута на дан по 1 часу процијеђеног чаја

Уколико има свјежег маслачка, пити изјутра и увече по 1 кафену кашичицу сока из листа и коријена.

6. Направити мјешавину према сљедећем рецепту: лист иванског зеља – 30 грама, трава кантарион - 20 грама, лист пелина - 3 грама и грожђе (из кога су извађене кошпице) - 300 грама.

На ову мјешавину сипати јаке шљивове препеченице. Оставити да стоји на сунцу 8 до 10 дана. Добијену течност пити изјутра на ште срце, у подне и увече по 6 супених кашика.

РЕЦЕПТ ЗА ЛИЈЕЧЕЊЕ ЗАПАЉЕЊА ЖЕЛУЦА

1. Изјутра попити 1 до 2 супене кашике маслиновог уља. Одмах послије тога појести двије коцке шећера натопљене лимуновим соком. Ово пити сваког јутра у току 40 дана.

2. У боцу сипати 1 литар маслиновог уља. Затим у уље ставити 20 грама траве жута госпин цват и 10 комада истуцаних сувих смокава. Боцу херметички затворити и ставити је на прозор да стоји 40 дана. Послије 40 дана уље из боце проциједити.

Изјутра прије свега попити једно бјеланце од јајета. Пола сата послије тога попити једну супену кашику припремљеног уља.

Ако болеснику буде боље, ово употребљавати без прекида док се не потроши цијела количина уља.

3. Направити мјешавину од сљедећих врста трава: трава русомача - 6 грама, трава водопија - 4 грама, трава госпин цват - 2 грама, трава горка кичица - 1 грам, трава куница - 4 грама, коријен бијелог слеза - 2 грама и лист питоме нане - 2 грама.

84

Ову мјешавину ставити у суд, насути 1 литар воде. Суд поклопити и оставити да се траве киселе 5 сати. Затим све загријати и пустити да ври 5 минута. Суд поклопити, оставити да се хладити 15 минута, а затим чај проциједити. Овај чај пити умјесто воде.

Кувати га и пити 9 дана, а за то вријеме може се понекад пити компот од јабука.

4. Направити мјешавину од сљедећих врста трава: смрекове бобе - 5 грама, коријен коприве - 5 грама, лист бршљана - 2 грама, трава пелин - 1 грам, трава ива - 3 грама, лист мушке боквице - 2 грама и лист женске боквице - 2 грама.

Ову мјешавину ставити у суд, насути 1 литар воде. Суд поклопити и оставити да се траве киселе 5 сати. Затим све загријати и пустити да ври 5 минута. Суд поклопити, оставити да се хладити 15 минута, а затим чај проциједити.

Кувати га и пити 9 дана, а за то вријеме може се понекад пити компот од јабука.

5. У току 20 дана сваког сата јести пола коцке шећера. Сљедећих 20 дана сваког сата појести по једну коцку шећера.

Тако мијењати и јести шећер 3 мјесеца.6. Сваког дана добро сажвакати и појести 5 до 9 комада

смрекових боба. Смрекове бобе тако јести 3 мјесеца.7. Увече ставити у суд сљедеће састојке: исламски

цвијет - 10 грама и мед - 250 грама. На ово сипати 2 литре воде, све помијешати, суд

покрити и оставити да стоји до јутра.Изјутра ову смјесу кувати тако да уври на 1 литар, а

затим течност процједити.На ште срце попити 2 супене кашике, а затим сваког

сата по 1 супену кашику овог чаја.8. Направити мјешавину од сљедећих врста трава: лист

жаре - 3 грама, коријен жаре - 3 грама и смрекове бобе (истуцане) - 15 грама.

Ову мјешавину ставити увече у суд, додати 250 грама меда и сипати 2 литре воде. Суд покрити и оставити да стоји до јутра. Изјутра кувати 2,5 сати, а затим чај проциједити.

85

Пити млак чај: 2 супене кашике на ште срце, 1 супену кашику у подне и 2 супене кашике послије вечере.

9. У стаклени суд сипати 4 литре воде и оставити да тако стоји 24 сата. Затим у ту воду додати 500 грама кадуљиног меда, 500 грама нарезаних сувих смокава, 4 лимуна исечена на четвртине и 300 грама истуцаних смрекових боба. Све заједно измијешати и оставити да стоји 48 сати на средњој температури, а затим овако припремљен чај проциједити.

Прије сваког јела попити по 200 грама овог чаја. На 48 сати прије него што се потроши горња количина чаја, треба на исти начин припремити нову количину чаја. Тако припремати и пити док се не потроши 24 литре чаја.

10. У стаклени суд ставити 9 грама матичне млијечи и 250 грама природног меда и добро их измијењати дрвеном или пластичном кашиком (никако металном).

Затим стаклени суд са измјешаним млијечи и медом замотати у мокру црну платнену крпу и ставити га на мрачно и хладно мјесто.

Прије сваког узимања меда и млијечи треба уста добро плакнути млаком водом. Узимати прије доручка и прије вечере по једну кафену кашичицу ове мјешавине меда и млијечи. Кашичица мора бити од дрвета или пластике.

Мед са млијечи ставити под језик и држати га 2 минута, како би се истопио, а затим га прогутати.

Количину од 9 грама млијечи и 250 грама меда правити 6 пута и узимати док се све не утроши.

11. Набрати сљедеће врсте свјежих трава: лист мушке боквице - 1 дио, лист женске боквице - 1 дио и трава куница - 2 дијела.

Ове траве измијешати, опрати у хладној води, а затим их истући у неком суду који се не обија, најбоље у авану. Из истуцане смјесе исциједити сок.

Пола сата послије узимања млијечи попити 3 супене кашике овог сока.

Када нема млијечи, може се на ште срце узимати и сам сок од ових трава. Овај сок припремљен и пити 40 дана.

12. Увече ставити у суд 15 грама коре бијелог храста и насути пола литре воде. Оставити да се кисели до јутра у

86

поклопљеном суду. Изјутра све загријати и пустити да ври 20 минута, а затим чај проциједити у боцу и оставити да стоји. Послије тога направити мјешавину од сљедећих врста трава: трава љешура - 8 грама, трава чуваркућа - 8 грама, лист кадуље - 3 грама, лист мушке боквице - 2 грама, лист женске боквице - 2 грама и трава пелин - 3 грама.

Ову мјешавину ставити увече у суд и насути пола литре воде. Суд поклопити и оставити да стоји до јутра. Изјутра само прокувати. Хладити у покривеном суду на топлом мјесту, а затим чај процједити и помјешати га са раније направљеним чајем од храстове коре.

Прије и послије јела пити по 1 кафену шољицу мјешавине ова два чаја.

Уз ове чајеве треба сваког сата појести 1 супену кашику свјежег крављег сира или попити 1 супену кашику свјеже сурутке.

Свако јутро јести смрекове бобе. Прво јутро појести 4 бобе, а затим свако сљедеће јутро повећавати по једну бобу док се не доде до 15 боба за једно јутро. Послије тога јести по једну бобу мање док се не дође поново на 4 бобе. Тако повећавати и смањивати 5 пута.

13. Направити мјешавину од сљедећих врста трава: вршкови коприве - 4 грама, глоглавичасти цвати (или коријен) чичка - 4 грама, трава невен - 4 грама, соломунов угласти печат (биљка са коријеном) - 2 грама.

Ову мјешавину ставити увече у суд, насути 1 литар воде и додати 4 супене кашике меда. Суд поклопити и оставити све да стоји до јутра. Изјутра само прокувати. Хладити 10 минута у поклопљеном суду на топлом мјесту, а затим чај проциједити. У тај чај сипати 240 капи тинктуре од моравке, па све добро промућкати.

Сваког сата пити по једну супену кашику овог чаја. Тинктуру од моравке правити на сљедећи начин: У боцу са широким грлом ставити 50 грама цвијета моравке и затим насути пола литре што јаче шљивове ракије препеченице.

Боцу херметички затворити и оставити је на топлом мјесту да стоји 16 дана. Сваког дана треба садржај у боци добро промућкати. Послије 16 дана течност из боце

87

проциједити. То је готова тинктура од моравке, која се додаје чају на горе описан начин.

РЕЦЕПТ ПРОТИВ НАДИМАЊА У ЖЕЛУЦУИ ЦРИЈЕВИМА

1. Направити мјешавину од сљедећих врста трава:трава ива – 3 грама, лист кадуље - 3 грама, лист зове – 8 грама, коријен петолиске - 5 грама, трава преслица - 4 грама, трава пелин - 2 грама, лист подбела - 6 грама и свјежа унутрашња зелена кора зове – 5 грама.

Зелена кора зове добија се на тај начин сто се са младих гранчица зове најприје оструже горња кора која се одбаци. Испод ње се налази врло танак слој зелене коре коју треба пажљиво настругати.

Горњу мјешавину ставити увече у суд и насути 1 литар природног бијелог вина. Суд поклопити и оставити да се траве киселе од вечери до јутра. Изјутра све загријати и пустити да ври 5 до 10 минута. Хладити у поклопљеном суду 20 минута, а затим течност проциједити.

Пити 3 пута дневно по 1 кафену шољицу ове течности. Ову течност припремати и пити 20 дана.

2. Направити мјешавину од сљедећих врста трава: цвијет и лист чичка - 6 грама, вршкови зара (коприве) - 20 грама, лист метвице - 4 грама, трава босиљак - 6 грама, трава ива - 4 грама, трава пољска стежа - 3 грама и трава куница - 5 грама.

Ову мјешавину ставити увече у суд и насути 1 литар природног бијелог вина. Суд поклопити и оставити да се траве киселе од вечери до јутра. Изјутра све загријати и пустити да ври 5 до 10 минута. Хладити у поклопљеном суду 20 минута, а затим течност проциједити. Пити 3 пута дневно по 1 кафену шољицу ове течности.

Овај чај са вином пити када се заврси са узимањем претходног чаја, а затим свака од ова два чаја пити још једном по 20 дана.

3. Помијељати једнаке количине виновог сирћета и воде. Изјутра, када болесник устане из постеље, треба га одмах

88

што брже опрати овом мјешавином сирћета и воде. Послије тога обољела особа треба да легне у постељу и да лежи 1 сат.

4. Прокувати 500 грама трине (отпадак од сијена) и 20 литара воде.

У тој топлој води прати ноге 30 минута. Одмах послије тога ставити ноге у хладну воду и њима мицати по води. Ово друго прање треба да траје само 1 до 2 минута.

Када се ово прање заврши, необрисане ноге умотати у крпе и држати их тако 15 до 20 минута.

Прије спавања потопити крпе у топлу воду са прокуваним тринама, исциједити их и ставити као облог на стомак.

5. Сваког дана јести смрекове бобе и при том их добро сажвакати. Првог дана појести 5 бобе, а затим сваког сљедећег дана повећавати по једну бобу док се не дође до 20 боба за један дан. Посте тога јести по једну бобу мање док се не дође поново на 5 бобе. Тако повећавати и смањивати 3 мјесеца без прекида.

6. Обољеле особе треба да једу млечне производе, а понекад истругану роткву са уљем, прекрупу од јечма, кисели купус, црни лук са уљем. Умјесто воде треба да пију компот од јабука или лимуна.

РЕЦЕПТ ЗА ЗАУСТАВЉАЊЕ КРВАРЕЊА ИЗ ЖЕЛУЦА И ДВАНАЕСТОПАЛАЧНОГ ЦРИЈЕВА

Направити мјешавину према сљедећем рецепту: коријен пољске стезе - 4 грама, храстова кора - 4 грама, смрекове бобе - 5 грама, трава преслица - 3 грама, мацина трава - 3 грама и виново сирће - пола сата по један добар гутљај.

РЕЦЕПТ ЗА ЛИЈЕЧЕЊЕ ЗАПАЉЕЊА ЦРИЈЕВА (КАТАР ЦРИЈЕВА)

1. Направити мјешавину од сљедећих врста трава: лист храста (млад) - 10 грама, лист боквице - 10 грама, трава

89

комољика - 10 грама, трава чешљуга - 6 грама, трава куница - 6 грама и трава кантарион - 6 грама.

Траве очистити, уситнити, измијешати и на њих насути увече 1 литар воде. Суд покрити и оставити да стоји до јутра. Ујутру прокувати смијесу и оставити да ври 10 минута. Хладити 10 минута.

Процеђеном чају додати 4 кашике меда. Пити изјутра на ште срце и увече прије спавања по 1 кафену шољицу.

Преко дана, такође, треба пити по један гутљај чаја на сваки сат.

2. Док се пије чај, на стомак болесника стављати топле ланене крпе, потопљене у смјешу винског сирћета и прокуваних трина или зелених оморикиних шишарки. Све припремати на исти начин и употребљавати без прекида 3 мјесеца.

3. Направити мјешавину од сљедећих врста трава: лист храста (млад) - 10 грама, лист боквице - 5 грама, трава чешљуга - 10 грама, коријен коприве - 5 грама, трава горка кичица - 5 грама, трава ива - 5 грама, коријен пиревине - 5 грама, трава метвица - 5 грама, лист подбела - 5 грама коријен и пољске стеже - 5 грама.

Ову мјешавину увече прелити са 1,5 литара воде. Ујутру прокувати и пустити да ври 10 минута. Суд поклопити и оставити да стоји 10 до 15 минута. Процеђеном чају додати 4 кашике меда.

Пити по једну кафену шољицу изјутра на ште срце, у подне и увече прије спавања.

Преко дана, такође, пити по један гутљај на сваки сат. Чај пити без прекида 3 мјесеца.

4. Док се пије овај чај, читати као што пише у ставци ИИ.

5. Болесник треба да узима сљедећу храну: пиринач на млијеко, јечмену кашу, качамак, пилеће, телеће и јагњеће месо добро кувано и не много масно. Треба да пије компот од јабука, крушака и сувих шљива.

6. Направити мјешавину од сљедећих врста трава: лист храста (млад) - 10 грама, лист чешљуге - 10 грама, плод слатког аниса - 10 грама и лист боквице - 6 грама.

90

Ову мјешавину ставити у суд, додати 2 кашике меда и насути 1,5 литара воде. Оставити да стоји 12 сати, а затим све прокувати. Суд поклопити и оставити још 10 минута на топлом. Затим чај проциједити.

Овај чај пити топао. Свако вече попити по једну шољицу чаја, а преко дана узимати на сваки сат по једну кашику чаја.

РЕЦЕПТ ПРОТИВ НАДИМАЊА ЦРИЈЕВА

Направити мјешавину од сљедећих врста трава: сјеме анижа - 30 грама, сјеме коморача - 30 грама, коријен кравојца - 40 грама, коријен омана - 40 грама трава пискавица - 40 грама.

Ову мјешавину ставити у стаклену боцу и прелити је препеченом ракијом.

Оставити да стоји на топлом мјесту или на сунцу.У други стаклени суд са ширим грлом ставити бобе

трпковине и прелити их чистим шпиритусом. На сваки литар ставити 6 до 8 грама жутог шећера. Сваког дана узимати 3 пута дневно по 20 до 25 капи ове ракије са мало воде.

РЕЦЕПТ ЗА ЛИЈЕЧЕЊЕ ПРОЛИВА

1. Направити мјешавину од сљедећих врста трава: трава комољика - 5 грама, трава пелин - 2 грама, коријен кравојца (истуцан) - 4 грама и трава петопрст - 6 грама.

Ову мјешавину ставити у суд и насути 1 литар природног бијелог вина. Затим загрејати и пустити да ври 10 минута у покривеном суду. Оставити да се хлади 10 минута, а затим проциједити.

Изјутра на ште срце пити 1 кафену шољицу, а увече прије спавања 2 супене кашике ове течности. Док се пије чај, обољела особа треба што мање да једе.

2. Помијешати једнаке дијелове траве плућник и сјеме анижа и насути 1 литар воде.

Киселити их од увече до ујутру. Изјутра их кувати док не почну да слузе.

91

Кад заслуже, скинути их са ватре, суд покрити и хладити их Пити 3 пута на дан по једну кафену шољицу процијеђеног чаја прије јела.

РЕЦЕПТ ЗА ОДСТРАЊИВАЊЕ ЦРИЈЕВНИХ ПАРАЗИТА

1. Четири веће главице црног лука расећи на четири дијела и прелити их са пола литре воде. Ово прокувати и проциједити.

Добијену воду од куваних главица пити прије сваког јела по једну шољицу.

2. Уколико особа не избаци глисте, други пут треба скувати лук са млијеком.

Течност, која се добије послије кувања лука, пити прије сваког оброка по једну шољицу.

3. Уколико се и послије свега не избаце глисте, треба узети:

Три велике главице бијелог лука, скувати са водом, проциједити и добијену течност пити на 1 сат прије сваког јела.

Други пут лук кувати са млијеком. Добијену течност пити на 1 сат прије сваког јела.

Наерендати шаргарепу, сок исциједити и обољелој особи дати 1 до 3 кашике овог сока.

4. Ако болесник има пантљичару, 3 дана не смије да узима никакву храну.

За то вријеме треба да једе сто више црни купина. Четвртог дана обољела особа треба да попије 2 кашике рицинусовог уља помијешаног са доста сирћета.

РЕЦЕПТ ЗА ПОБОЉШАЊЕ АПЕТИТА

Направити мјешавину од сљедећих врста трава: трава хајдучица - 5 грама, од верема трава - 4 грама, трава пелин - 3 грама, цвијет глога - 3 грама, трава подубица - 1 грам и трава ива - 1 грам.

92

Ову мјешавину ставити у суд и насути 1 литар кључале воде. Суд поклопити и оставити да стоји 1 сат. Затим чај проциједити и сипати у неку боцу. Пити по 3 супене кашике овог чаја на 15 минута прије сваког јела. Чим се добије апатит, прекинути са узимањем чаја.

ОБОЉЕЊЕ ЈЕТРЕ, ЖУЧНИХ ПУТЕВА И ЖУЧНОГ МЈЕХУРА

РЕЦЕПТ ЗА УБЛАЖАВАЊЕ БОЛОВА ЈЕТРЕ

1. Прије доручка пити једну супену кашику маслиновог уља, а послије тога једну супену кашику лимуновог сока.

2. Направити мјешавину од сљедећих врста трава: трава госпин цват - 2 грама, коријен црног трна - 2 грама, лист кадуље - 2 грама и трава куница - 2 грама.

Ову мјешавину ставити у суд, насути увече 1 литар воде, суд поклопити и оставити да стоји до јутра. Изјутра све загријати и пустити да ври 5 минута, а затим чај проциједити,

Пити свако јутро по једну кафену шољицу овог чаја док је још млак.

3. Направити мјешавину од сљедећих врста трава: слама од јечма - 25 грама и трава пелин - 3 грама.

Ову мјешавину ставити увече у суд, додати 1 супену кашике меда и насути 1 литар воде. Суд поклопити и оставити да стоји до јутра. Изјутра све загријати и пустити да ври 5 минута, а затим чај проциједити. Пити увече по 2 супене кашике овог чаја.

4. У суд ставити 100 листова ловорике, а затим насути пола литре воде, пола килограма меда и једну флашу од 50 грама сока малине, по могућности домаћег. Све заједно кувати тако да уври за једну трећину, а двије трећине да остану. Затим чај процједити.

Пити по једну кафену шољицу што топлијег чаја увече прије спавања.

5. Боцу од једног литра напунити до једне трећине истуцаним коријеном рена. Затим боцу напунити чистим шпиритусом. Херметички је затворити, закопати је у земљу и

93

оставити тако да стоји 14 дана. Послије тога боцу извадити из земље и течност проциједити.

Овом течношћу масирати тијело у предјелу јетре, а нарочито ако болесник има мрље по тијелу и у предјелу јетре према бубрезима. То чинити два пута дневно. Ово важи за обољења јетре, бубрега и за ТБЦ.

6. Истуцати 25 комада смрекових боба (плода клеке). Увече их ставити у једну чашу и насути 3 кашике топле воде. Поклопити и оставити да стоји до јутра. Изјутра воду проциједити.

Ову воду из боба попити и одмах иза тога појести једну кашику меда. Тако чинити 30 дана сваког јутра.

7. У стаклени суд ставити 9 грама матичног млијечи и 250 грама природног меда и добро их измијешати дрвеном или пластичном кашиком (никако металном).

Затим стаклени суд са измјешаним млијечи и медом замотати у мокру црн у платнену крпу и ставити га на мрачно и хладно мјесто.

Прије сваког узимања меда и млијечи треба уста добро плакнути млаком водом. Узимати прије доручка и прије вечере по једну кафену кашичицу ове мјешавине меда и млијечи. Кашичица мора бити од дрвета или пластике.

Мед са млијечи ставити под језик и држати га око један минут, како би се истопио, а затим га прогутати.

Количину од 9 грама млијечи и 250 грама меда правити6 пута и узимати док се све не утроши.

РЕЦЕПТ ЗА ЛИЈЕЧЕЊЕ БОЛЕСНЕИ НАТЕЧЕНЕ ЈЕТРЕ

1. Свјежи лист и стабљику пелина потопити увече у један литар винског сирћета. Изјутра прокувати 10 минута, смлачити и у мјешавину потопити ланену крпу. Овај облог ставити на предио стомака где се налази јетра. Преко влажне ланене крпе ставити другу суву крпу и држати је до јутра.

2. Направити мјешавину од сљедећих врста трава:трава госпин цват – 2 грама, цвијет црног трна - 10 грама, лист кадуље - 3 грама, трава крика - 5 грама, трава

94

добричица - 5 грама, трава љечура - 3 грама, коријен маслачка - 3 грама, трава кантарион - 10 грама, коријен коприве – 20 грама, коријен пиревине - 10 грама, јечмена слама – 20 грама и трава пелин - 2 грама.

3. Направити мјешавину од сљедећих врста трава:лист бршљена - 5 грама, трава госпин цват - 10 грама,лист боквице - 10 грама, цвијет и лист зове - 10 грама, лист плућњака - 5 грама, цвијет камилице - 10 грама, лист кадуље - 2 грама, лист и цвијет горке тролиске - 3 грама, коријен маслачка - 4 грама, коријен соломуновог печата - 3 грама и коријен омана - 2 грама.

Ову мјешавину ставити у суд, сипати 1,5 литара воде. Суд поклопили и оставити да се траве киселе 5 сати. Затим све загријати само толико да проври. Хладити 15 минута, а затим чај проциједити. Пити 3 пула дневно по једну кафену шољицу овог чаја.

4. Уз ове чајеве узимати по пола кафене кашичице прашка од кактуса алоја или истуцаног листа пелина.

5. У пола литре воде потопити 100 до 150 комада лиски ловора. Додати 5 кашика меда и кувати да уври више од пола.

Проциједити, попити и лећи у кревет6. Направити мјешавину од сљедећих врста трава: лист

мушке боквице - 1 дио, лист женске боквице - л дио и трава куница - 2 дијела.

Ове траве помијешати, опрати у хладној води, а затим их истући у неком суду који се не обија, најбоље у авану. Из истуцане смјесе трава исциједити сок. Изјутра попити 3 супене кашике овог сока. Овај сок припремати и пити 40 дана.

РЕЦЕПТ ЗА ЛИЈЕЧЕЊЕ ВОДЕНЕ БОЛЕСТИ

1. Узети 15 грама уситњеног листа рузмарина и ставити у боцу од 1 литра. Боцу допунити природним црним вином и оставити да стоји 6 дана у млакој просторији. Добијену течност проциједити у другу боцу и херметички је затворити.

Пити по 3 супене кашике ове течности пола сата прије доручка и вечере.

95

2. Направити мјешавину од сљедећих врста трава: трава метвица - 5 грама, коријен мацине траве - 3 грама, лист бршљана - 3 грама, лист боквице - 20 грама, лист брезе - 20 грама, цвијет и лист зове - 10 грама и коријен инђирота - 5 грама.

Ову мјешавину ставити у суд, сипати 1 литар воде. Суд поклопити и оставити да се траве киселе 5 сати. Затим све загријати само толико да проври. Хладити 15 минута, а затим чај проциједити. Пити 3 пута дневно по једну кафену шољицу овог чаја.

3. Направити мјешавину од сљедећих врста трава: коријен коприве - 10 грама, трава метлика - 5 грама, лист кравојца - 6 грама, лист першуна - 10 грама, коријен и лист коприве (цијела биљка) - 10 грама и трава преслица - 4 грама.

Ову мјешавину ставити у суд, сипати 1 литар воде. Суд поклопити и оставити да се траве киселе 5 сати. Затим све загријати само толико да проври. Хладити 15 минута, а затим чај проциједити. Пити 3 пута дневно по једну кафену шољицу овог чаја.

РЕЦЕПТ ЗА ЛИЈЕЧЕЊЕ ОБОЉЕЊА ЖУЧНОГ МЈЕХУРА

1. Попити изјутра на ште срце (на празан стомак) једну супену кашику маслиновог уља. Послије тога попити једну супену кашику лимуновог сока заслађеног медом.

Маслиново уље и лимунов сок пити прве седмице сваког јутра, друге седмице три јутра у седам дана, а треће седмице само једно јутро.

2. Направити мјешавину од сљедећих врста трава: трава и коријен водопије - 6 грама, трава русомача - 4 грама и смрекове бобе - 5 грама.

Ову мјешавину прелити са 300 грама кључале воде и пустити да ври 3 минута. Суд поклопити и оставити да стоји 15 минута, а затим чај проциједити. Пити по једну шољу чаја пола сата прије сваког јела.

96

Овај чај кувати и пити 15 дана. Повремено прекидати по један дан.

3. Направити мјешавину од сљедећих врста трава: трава хајдучица - 3 грама, коријен бијелог слеза - 1 грам, коријен жућанице - 1 грам, трава пелин - 1 грам, трава подубица - 1 грам и смрекове бобе - 5 грама.

Ову мјешавину прелити са 1 литром кључате воде и пустити да ври 3 минута. Суд поклопити и оставити да стоји 15 минута, а затим чај проциједити.

Овако припремљен чај пити умјесто воде кад се ожедни. Овај чај кувати и пити 9 дана, а затим употребљавати сљедећу мјешавину чаја (4).

4. Направити мјешавину од сљедећих врста трава: трава госпин цват - 1 грам, трава горка кичица (звана женски кантарион) - 0,5 грама, коријен коприве - 5 грама, смрекове бобе - 5 грама, шипурак - 5 грама, трава пољска стежа - 3 грама и цвијет липе - 3 грама.

Ову мјешавину прелити са 1 литром кључале воде и пустити да ври 3 минута. Суд поклопити и оставити да стоји 10 минута, а затим чај проциједити.

Овако припремљен чај пити умјесто воде кад се ожедни. Повремено прекидати са узимањем чаја и за то вријеме пити компот од јабука и лимуна.

5. Узети једну роткву црне коре, па ножем одсећи једно парче испод цвијета. Затим роткву издубити да буде као чанак. Овако припремљену роткву напунити медом. Извађени дио роткве истуцати и из њега исциједити сок. Сок насути на мед у роткву затим поклопити одсеченим парчетом. Оставити све да тако стоји један дан и ноћ. Послије тога узимати по 2 супене кашике меда из роткве прије сваког јела. Овако припремати и потрошити 3 до 5 роткви.

6. Ако обољела особа осјећа болове у предјелу где се налази жучна кесица, треба урадити сљедеће:

Помијешати двије кашике маслиновог уља, једну кашику комовице и једну кашику лимуновог сока. У ову смијесу потопити ланену крпу. Тако потопљену крпу превити двоструко и привити је на мјесто где се налази жучна кесица и јетра.

97

Ово понављати више пута.

РЕЦЕПТ ЗА ЛИЈЕЧЕЊЕ ЖУТИЦЕ

1. Направити мјешавину од сљедећих врста трава: трава куница - 10 грама и трава госпин цват - 3 грама

Ову мјешавину ставити у суд, насути 1 литар воде, скувати као обичан чај и проциједити.

Прије сваког јела пити по једну ракијску чашицу овог чаја. Овај чај спремати и пити 30 дана.

2. Направити мјешавину од сљедећих врста трава: бијели лук - 10 грама, трава росопад (руска трава) - 5 грама и трава комољика - 5 грама.

Ову мјешавину ставити у суд, насути пола литра бијелог вина, скувати као обичан чај и проциједити. На ште срце пити по 2 супене кашике ове течности.

Ово употребљавати 7 дана.3. У стаклени суд ставити увече 5 грама сировог листа

лијеске.Лишће прелити природним бијелим вином само

онолико да се потопи.Суд поклопити и оставити све да стоји до јутра. Изјутра

исциједити вино из лог лишћа. Ово вино попити на ште срце.На тај начин припремити лијек свако вече и пити га 12

јутара.4. У суд ставити 20 грама коре јошике и насути пола

литре воде. Загријати и пустити да ври 10 минута. Суд поклопити, оставити да се хлади 15 минута, а затим чај проциједити.

Пити 3 пута дневно по једну часу овог чаја. Овај чај употребљавати 4 дана.

5. Узети коријен црног трна и остругати с њега горњу кору. Ову кору одбацили. Затим добро оголити унутрашњу кору од дрвета. Узети 50 грама ове унутрашње коре, добро је истући, ставити у суд и насули 750 грама воде. Затим све загријати и кувати тако да уври на пола литра течности, па чај проциједити. Прије сваког јела пити по једну чашу овог чаја.

98

Тако понављати 5 дана, а послије тога пити опет чај од јошикине коре.

6. Истуцати 7 супених кашика сјемена конопље. Истуцано сјеме ставити у суд и насути 1 литар некуваног млијека. Загријати и пустити да ври 15 минута, а затим проциједити.

Послије тога узети 20 грама цвијета (реса) ораха, ставити га у суд и насути пола литре воде. Загријати и пустити да ври 5 минута. Суд поклопити и оставити да се хлади 15 минута, а затим чај процједити. Овај чај усути у млијеко што је било кувано са сјеменом конопље.

Сваких пола сата пити по једну супену кашику ове мјешавине чаја и млијека. Тако понављати често пута.

7. Помијешати једнаке количине сирћета и воде. У ту течност потопити ланену крпу и затим њоме истрљати горњи дио тијела прије спавања. Послије тога се не смије брисати, већ треба да на мокро тијело обуче топао веш и одмах легне у кревет.

Тако се трљати 2 до 6 дана. Ово понављати више недеља.

РЕЦЕПТ ЗА ЛИЈЕЧЕЊЕ КАМЕНА У ЖУЧИ

1. У суд ставити 15 грама листа брезе и насути 1 литар кључале воде. Суд поклопити и оставити да стоји 6 сати, а затим чај проциједити. Пити по шољицу прије јела.

Умјесто чаја може се узимати прашак од осушеног листа брезе.

Узимати 3 пута дневно по једну кафену кашичицу овог прашка са водом.

2. У стаклени суд ставити 9 грама матичног млијечи и 250 грама природног меда и добро их измијешати дрвеном или пластичном кашиком (никако металном).

Затим стаклени суд са измијешаном млијечи и медом замотати у мокру црну платнену крпу и ставити га на мрачно и хладно мјесто.

Сваког јутра на ште срце треба уста добро испрати млаком водом а затим узети по једну кафену кашичицу ове

99

мјешавине меда и млијечи. Кашичица мора бити од дрвета или пластике.

Мед са млијечи ставити под језик и држати га око 1 минут, како би се истопио, а затим га прогутати.

Количину од 9 грама млијечи и 250 грама меда правити 6 пута и узимати док се све не утроши.

3. Припремити чај од пупољака брезе на сљедећи начин: 100 до 150 грама пупољака кувати у 700 грама воде док се не укува до 600 грама. Затим чај проциједити. Пити по једну шољицу чаја прије јела.

100

Други дио

101

ОБОЉЕЊА ГУШТЕРАЧЕ - ПАНКРЕАСА

РЕЦЕПТ ЗА ЛИЈЕЧЕЊЕ ШЕЋЕРНЕ БОЛЕСТИ

1. Земљу иловачу из дубине од 50 cm замијесити са сирћетом од јабуке. Ланену крпу потопити у сирће и привити је по крстима, па на ову крпу ставити два центиметара дебео слој припремљене иловаче. Затим болесника добро завити другим платненим крпама. Облог држати два дана и двије ноћи.

Ово понављати три дана узастопно. Послије тога чинити 12 пута у два мјесеца (сваки пети дан).

2. Направити мјешавину од сљедећих врста трава: коријен и лист боровнице (цијела биљка) - 250 грама, коријен пирике (пиревине) - 10 грама и коријен купине - 2 грама.

Ову мјешавину ставити у суд и прелити са 1,5 литра воде. Загријати и пустити да ври 5 минута. Суд поклопити и оставити да се хлади 15 минута, а затим чај проциједити. Овај чај пити умјесто воде. Болесник не смије пити другу воду у току два мјесеца. Уз свако јело јести по мало бијелог лука.

3. Помијешати једнаке количине сирћета и воде. У ту течност потопити ланену крпу и затим с њом истрљати горњи дио тијела и кољена. Послије тога болесник се не смије брисати, већ треба да на мокро тијело обуче веш и легне у постељу.

Ово чинити 3 пута у 7 дана, а понављати више пута.4. Узети 9 грама шпиритуса и разриједити га

дестилисаном водом, да му јачина буде 40 степени. У тој течности разриједити 1 грам пчелињег млијечи. Пити 10 капи ујутру и 10 капи послије вечере, односно прије спавања.

5. Направити мјешавину од сљедећих врста трава: коријен пољске киселице затупљеног листа - 4 грама, лист жалфије (кадуље) - 4 грама, трава кичица (кантарион) - 4 грама, трава пелин - 4 грама, лист и коријен боровнице (цијела биљка) - 20 грама.

Ову мјешавину ставити у суд и прелити је са пола литре воде. Оставити да се кисели у покривеном суду 12 сати.

102

Послије тога загријати и пустити да ври 10 минута, а затим чај проциједити.

Пити три пута дневно по двије супене кашике овако припремљеног чаја.

6. У суд насути 250 грама вина и 250 грама воде, па затим додати добро иситњеног коријена пољске стеже. Оставити да се кисели 12 сати. Затим загријати, пустити да ври 15 минута и течност проциједити.

Пити сваких пет сати или сваки сат по једну супену кашику овог чаја.

7. Кувати целер и тај чај пити умјесто воде.8. Упржити 30 грама сјемена од шипурака (дивље руже),

али пазити да не буде препржено. Затим га стући, ставити у суд и прелити са 1 литром воде.

Све ово кувати тако да уври на пола литре, а затим чај проциједити. У тај чај ставити двије кашике меда и сок од једног лимуна.

Овај чај пити по мало – од јутра до вечери. У подне попити шољу, лећи у кревет и утоплити се. Ако се болесник презноји, онда треба да истрља горњи дио тијела ланеном крпом натопљеном у мјешавину виновог сирћета и воде. На необрисано тијело треба да обуче веш и још неко вријеме проведе у постељи.

9. Особа, обољела од шећерне болести, треба да једе кувану пшеницу, прекрупу од зоби, јечам, чешће рибу, јаја са сланином, зелен, целер, добро мршаво говеђе месо (кртину), грама хљеб, орахе или љешнике (250 до 500 грама мјерених са љуском).

Од воћа треба јести по неколико боба од малина, вишања и зове. Бобе се могу узимати са шољом чаја од јабука или са неким вином.

Грожђе се не смије јести.10. Направити мјешавину од сљедећих врста трава, које

у овом случају морају бити цијеле, да нису исјецкане: трава метвица - 50 грама, трава женски кантарион - 10 грама, коријен бијелог слеза - 10 грама, младице од трешања - 10 грама и свила од кукуруза - 10 грама.

103

Ову мјешавину ставити у суд и насути двије литре воде. Све ово кувати тако да уври на један литар. Кад се охлади чај проциједити и насути у боцу коју треба херметички затворити.

Пити изјутра на ште срце по једну кафену шољицу, а преко дана свака два сата по једну супену кашику овог чаја.

Овај чај припремати и пити 50 дана. Уколико се шећер у крви болесника не смањи, чај треба пити и даље.

11. Од трава, које су преостале послије кувања горњег чаја, савити вјенац у облику малог колача тако да је у средини шупаљ.

Овај вјенац ставити на стомак тако да се кроз шупљину види пупак. Преко вијенца ставити завој или неку крпу.

Ово чинити 50 дана. Кад год се припрема чај, онда се ставља и овај вјенац.

12. Уз овај чај узимати и сумпор "цвијет" у количини од пола пшеничног зрна. Сумпор "цвијет" набавити у апотеци.

13. Осушену свилу од кукуруза стрљати тако ситно да се од ње добије прашак. Прокувати један литар воде и у ту воду ставити једну супену кашику прашка од кукурузне свиле. Добијени чај пити умјесто воде дуже вријеме. Уз њега се могу трошити и сви други чајеви.

14. У поклопљеном суду кувати суве махуне од пасуља са 750 грама воде док половина воде не уври. Затим чај проциједити. Пити сваког сата по једну супену кашику овог чаја.

Чај пити три недеље. Затим направити паузу од 20 дана и опет наставити са узимањем чаја.

15. Узети једну од три свјежа листа калопера, истуцати их у авану и то појести. Ово чинити свако јутро 40 дана.

16. Ујутру узети дрвеном кашиком матични млијеч без меда у количини која одговара зрну пшенице. Млијеч ставити под језик, држати га један минут, а затим га прогутати. Утрошити количину од 9 грама млијечи и то поновити 6 пута.

ОБОЉЕЊА БУБРЕГА 1 МОКРАЋНИХ КАНАЛА

РЕЦЕПТ ЗА ЛИЈЕЧЕЊЕ ЗАПАЉЕЊА БУБРЕГА

104

1. Изјутра попити 1 до 2 кашике маслиновог уља. Одмах иза тога попити 1 супену кашику лимуновог сока заслађеног шећером (истуцане коцке). Маслиново уље и лимунов сок пити непрекидно 40 дана.

2. Направити мјешавину од сљедећих врста трава: смрекове бобе - 10 грама, трава преслица - 5 грама, коријен бијелог слеза - 3 грама, свила од кукуруза - 3 грама, репови (петељке) од трешања - 3 грама, коријен и лист першуна (цијела биљка) - 10 грама и трава горка кичица - 1 грам.

Ову мјешавину ставити у суд, сипати 1 литар воде, загријати и пустити да ври 5 минута. Суд поклопити и оставити да се хлади 15 минута, а затим чај проциједити. Овај чај пити умјесто воде кад се ожедни. Тако кувати и пити 9 дана.

У току тих дана умјесто воде повремено пити компот од јабука и лимунаду.

3. Направити мјешавину од сљедећих врста трава: трава ива - 3 грама, коријен пирике - 5 грама, коријен коприве - 5 грама, трава вресак - 4 грама, трава русомача - 4 грама, трава добричица (самобојка) - 4 грама и трава килавица (припутац) - 4 грама.

Ову мјешавину ставити у суд, сипати 1 литар воде, загријати и пустити да ври 5 минута. Суд поклопити и оставити да се хлади 15 минута, а затим чај проциједити. Овај чај пити умјесто воде кад се ожедни. Тако кувати и пити 9 дана.

У току тих дана умјесто воде повремено пити компот од јабука и лимунаду.

4. У стаклени суд ставити 9 грама матичне млијечи и 250 грама природног меда и добро их измијешати дрвеном или пластичном кашиком (никако металном).

Затим стаклени суд са измијешаном млијечи и медом замотати у мокру црну платнену крпу и ставили га на мрачно и хладно мјесто. Свако јутро на ште срце треба уста добро плакнути млаком водом, а затим узети по једну кафену кашичицу ове мјешавине меда и млијечи. Кашичица мора бити од дрвета или пластике.

105

5. Набрати сљедеће врсте свјежих трава: лист мушке боквице - 1 дио, лист женске боквице - 1 дио и трава куница - 2 дијела.

Ове траве помијешати, опрати у хладној води, а затим их добро истући у неком суду који се не обија, најбоље у авану. Из истуцане смјесе трава исциједити сок.

Послије сата послије узимања млијечи попити 3 супене кашике овог сока.

Сок од мушке и женске боквице и кунице овако припремати и пити 40 дана. Када нема млијечи може се на ште срце узимати и само сок од ових трава.

6. Изјутра опрати све тијело са водом у коју је додато мало винског сирћета. Одмах послије тога болесник треба да се обуче, легне у кревет и добро утопли. Да би се болесник презнојио, треба му дати врућ чај припремљен од сљедећих врста трава: цвијет липе - 6 грама, цвијет зове - 6 грама, траву преслица - 6 грама, соломунов печат (цијела биљка са коријеном) – грама, смрекове бобе - 10 грама и трава пелин - 3 грама.

Ову мјешавину ставити у суд, додати 3 кашике меда и сипати пола литра правог црног вина. Загријати и пустити да ври 10 минута, а затим течност проциједити. Болесник треба да попије 1 кафену шољицу ове течности, да би се презнојио.

Затим сипати вруће воде у 2 боце од пола литра и херметички их затворити. Једну боцу ставити изнад, а другу испод кољена. Стопала обољелог замотати сувим топлим крпама.

Уколико се болесник ни тада не презноји за пола сата, онда му треба дати још једну кафену шољицу овог чаја од вина.

Пошто се болесник презноји, треба тако да лежи 1,5 сат. Послије тога треба смлачити воду и у њу сипати мало сирћета. Са том водом брзо окупати болесника, обући му сув веш и ставити га у кревет.

Болесник треба да лежи у кревету 2 до 3 сата. Након тога намочити крпу у хладну воду и њоме истрљати горњи дио тијела обољелог, а онда га што брже вратити у кревет да се мало одмори.

106

7. Направити мјешавину од сљедећих врста трава: лист медвијеђег грожђа - 5 грама и трава преслица - 5 грама.

Ову мјешавину ситно исјецкати, ставити у суд и прелити са 250 грама кључале воде.

Суд одмах поклопити и оставити да стоји 10 минута, а затим чај проциједити. Засладити га коцком шећера и подијелити на три једнака дијела.

Један дио чаја попити прије доручка, други прије ручка, а трећи прије вечере. Овај чај припремати и пити 21 дан.

8. Направили мјешавину од сљедећих врста трава које претходно треба истуцати у прах: лист брезе - пола супене кашике, трава преслица - пола супене кашике, коријен гладишике - пола супене кашике - лист медвијеђег грожђа - пола супене кашике, трава куница - пола супене кашике, лист љубичице - пола супене кашике - сјеме дивље руже - пола супене кашике и сјеме першуна - једна супена кашика.

Ове траве добро измијешати. Узети једну супену кашику ове смјесе трава, ставити у суд и прелити са 200 грама воде. Загријати и пустити да ври 5 минута, а затим чај проциједити и мало засладити.

Процеђену количину чаја попити изјутра на ште срце. Овај чај пити повремено и припремати га на исти начин.

9. Направити мјешавину од сљедећих врста трава: смрекове бобе - двије супене кашике, сјеме шипурка (дивље руже) - двије супене кашике и сјеме лубенице - двије супене кашике.

Ову мјешавину ставити у суд и прелити са литром воде. Загријати и кувати као обичан чај, а затим га проциједити.

Пити 1 кафену шољицу чаја изјутра, 1 у подне и 1 увече. Овај чај пити умјесто сваког другог чаја. Употребљавати га дуже вријеме.

10. Направити мјешавину од сљедећих врста трава: трава ждраловка - 6 грама, цвијет зове - 6 грама, цвијет липе - 6 грама, траву преслица - 6 грама, смрекове бобе - 10 грама и трава пелин - 3 грама.

Ову мјешавину ставити у суд, додати три супене кашике природног меда и насути пола литре чистог црвеног

107

вина. Све загријати и пустити да ври 5 минута, а затим течност проциједити.

Пити по једну кафену шољицу ове течности прије спавања. Некад узимати топло, а некад хладно. Ове траве употребљавати више пута.

11. Направити мјешавину од сљедећих врста трава: трава преслица - 6 грама, трава босиљак - 6 грама, смрекове бобе (плод клеке истуцан) - 10 грама, лист коприве - 20 грама и коријен коприве - 20 грама.

Ову мјешавину ставити увече у суд, прелити је са пола литре воде и оставити да се кисели до јутра. Изјутра све прокувати, а затим чај проциједити. Пити сваког сата по једну супену кашику овог чаја.

Ако буде боље послије употребе чаја 10 и 11, онда оба ова чаја понављати више пута уз повремене прекиде од 1 до 2 дана.

12. Направити мјешавину од сљедећих врста трава: коријен или лист першуна (цијела биљка) – 5 грама, трава преслица – 5 грама, трава дивља метвица – 2 грама, лист мушке боквице – 3 грама, свила од кукуруза – 3 грама, петељке од трешања – 3 грама, трава пелин – 1 грам, трава ива – 1 грам, трава троскот – 3 грама, смрекове бобе – 5 грама, коријен коприве – 5 грама, коријен пирике (пиревине) – 3 грама и трава јагорчевина – 2 грама.

Ову мјешавину ставити у суд и насути 1 литар воде. Суд поклопити и оставити да се траве киселе 5 сали. Затим све загрејати и пустити да ври 5 минута. Поклопљен суд хладити 15 минута, а затим чај проциједити. Овај чај пити умјесто воде.

Употребљавати га дуже вријеме, уз повремене прекиде од 1 до 2 дана.

13. Ланену крпу потопити увече у маслиново уље, па је привити на бубреге.

Преко ове ставити другу суву вунену крпу. Ове облоге држати привијене до јутра. Тако радити више вечери.

14. Направити мјешавину од сљедећих врста трава: лист рузмарина - 6 грама, природно црно вино - 150 грама и вода - 350 грама.

108

Ову мјешавину ставити у суд и кувати на тихој ватри. Оставити да ври 5 минута. Суд поклопити и оставити да се хлади 15 до 20 минута. Течност проциједити. Пити по двије супене кашике прије сваког јела и двије кашике послије јела.

15. У прољеће, кад бреза пупи, треба засећи кору дрвета један метар од земље. Више зарезане коре побости ексер и о њега окачити суд. У суд треба да се 8 часова циједи сок из младе брезе. Добијен сок се саспе у боцу и херметички затвори.

На један сат прије доручка и вечере пити по једну кафену шољицу овог сока. Употребљавати га дуже вријеме.

РЕЦЕПТ ЗА ЛИЈЕЧЕЊЕ КАМЕНА У БУБРЕГУ

1. Изјутра попити двије кашике маслиновог уља. Послије тога нациједити двије кашике лимуновог сока. Истуцати тамјана величине једног зрна кукуруза и мало љешника. Овај прах од тамјана усути у лимунов сок и све заједно попити. Ово узимати 20 дана, а ако је болеснику боље онда наставити за три мјесеца.

2. Узети пола килограма свјежег коријена коприве, очистити га и опрати, а затим исјецкати и истући. Тако припремљен коријен коприве ставити у суд и насути један литар природног црног вина. Суд поклопити и све кувати тако да уври на пола литре. Затим поклопљен суд скинути са ватре и оставити да се хлади. Охладну течност проциједити, насути је у боцу и херметички затворити.

Један сат прије сваког јела пити по једну кафену шољицу ове течности.

3. У суд ставити 50 грама траве преслице и насути 3 литре воде. Затим све загријати и пустити да ври 15 минута. Суд скинули са ватре и ставити га у други дубљи и већи суд, како пара не би ишла на страну.

Над овим судом са укуваном преслицом парити се пола сата.

Траву припремати на горе описан начин и парити се три вечери.

109

4. Направити мјешавину од сљедећих врста трава: трава русомача - 5 грама, трава преслица - 3 грама, свила од кукуруза - 3 грама, репови (петељке) од трешања - 3 грама, коријен и лист першуна (цијела биљка) - 10 грама, трава кичица - 1 грам и коријен бијелог слеза - 3 грама.

Ову мјешавину ставити у суд и насути 1 литар воде. Све загријати и пустити да ври 5 минута. Суд поклопити и оставити да се хлади 15 минута, а затим чај проциједити. Овај чај пити умјесто воде.

Припремати га и пити више пута, а повремено прекидати. За вријеме прекида припремати и пити компот од јабука и лимунаду.

5. Направити мјешавину од сљедећих врста трава: трава ива - 3 грама, коријен пирике - 5 грама, коријен коприве - 5 грама, трава вријесак - 4 грама, трава русомача - 6 грама, трава добричица (самобојка) - 4 грама и трава килавица (припутац) - 4 грама.

Ову мјешавину ставити у суд и насути 1 литар воде. Све загријати и пустити да ври 5 минута. Суд поклопити и оставити да се хлади 15 минута, а затим чај проциједити. Овај чај пити умјесто воде.

Припремати га и пити више пута, а повремено прекидати. За вријеме прекида припремати и пити компот од јабука и лимунаду.

6. - Истуцати 200 грама кошпица од шипака (сјемена дивље руже). Ово сјеме ставити увече у суд и насути 2 литра воде. Суд поклопити и оставити да стоји до јутра. Изјутра кувати три сата тако да у суду остане 750 грама течности. Затим чај проциједити.

У једну кафену шољицу овог чаја ставити једну супену кашику невареног меда и једну супену кашику лимуновог сока. Све то добро загријати и што топлије попити на ште срце. По кафену шољицу овог чаја са медом и лимуном попити и пола сата прије ручка и пола сата прије вечере.

7. Узети 300 грама маслиновог уља. Ујутру, у 6 сати, у топлој соби попити 100 грама овог уља.

110

У двије ланене кесе ставити по 150 грама цвијета камилице. Кесе са камилицом потопити у врелу воду. Једну кесу оцједити и ставити је на бубреге.

Тако се парити. Када се кеса охлади вратити је у врелу воду. Извадити ону другу врућу кесу, оцедити је, ставити на обољеле бубреге и парити.

Кесе тако стално грејати и парити се до два сата послије подне.

Послије тога просути камилицу и у исте кесе ставити ланено сјеме.

Ланено сјеме кувати и са њиме се парити на исти начин као и са камилицом. Ово чинити све до 9 сати увече.

Изјутра у 7 сати попити још 100 грама маслиновог уља, а у 8,30 попити и трећих 100 грама овог уља.

Увече око 19 сати, за вријеме парења ланеним сјеменом, болесник треба да почне помало да хода по топлој соби.

Добро пазити, када се мокри у 24 сата, да ли у мокраћи има талога или каменчића.

8. У стаклени суд ставити 9 грама матичног млијечи и 250 грама природног меда и добро их измијешати дрвеном или пластичном кашиком (никако металном).

Затим стаклени суд са измијешаном млијечи и медом замотати у мокру црну платнену крпу и ставити га на мрачно и хладно мјесто. Свако јутро на ште срце треба уста добро плакнути млаком водом, а затим узети по једну кафену кашичицу ове мјешавине меда и млијечи. Качица мора бити од дрвета или пластике.

Мед са млијечи ставити под језик и држати га око један минут, како би се истопио, а затим га прогутати.

Количину од 9 грама млијечи и 250 грама меда правити 6 пута и узимати док се све не утроши.

9. Набрати сљедеће врсте свјежих трава: лист мушке боквице - 1 дио, лист женске боквице - 1 дио и трава куница - 2 дијела.

Ове траве помијешати, опрати у хладној води, а затим их добро истући у неком суду који се не обија, најбоље у авану. Из истуцане смјесе трава исциједити сок.

111

Пола сата послије узимања млијечи попити 3 супене кашике овог сока.

Када нема млијечи може се на ште срце узимати и сам сок од ових трава. Овај сок пити 20 до 30 јутара.

10. Направити мјешавину од сљедећих врста трава: јарчева трава - 4 грама, коријен коприве - 6 грама, трава госпин цват - 5 грама, лист бршљена - 4 грама, трава куница - 6 грама, лист брезе - 10 грама, трава бетоника - 4 грама и цвијет и лист зове - 10 грама.

Ову мјешавину ставити у суд и насути 1 литар воде. Суд поклопити и оставити да се траве киселе 5 сати. Затим све загријати само толико да проври. Поклопљен суд хладити 5 минута, а затим чај проциједити.

Пити 3 пута дневно по једну кафену шољицу овог чаја. Чај се може пити и преко дана кад болесник ожедни.

11. - Направити мјешавину од сљедећих врста трава: смрекове бобе (истуцане) - 10 грама, трава крстовник - 4 грама, трава крика - 5 грама, свила кукуруза - 6 грама, трава самобојка - 4 грама, лист гавеза - 4 грама, коријен бијелог слеза - 4 грама.

Ову мјешавину ставити у суд и насути 1 литар воде. Суд поклопити и оставити да се траве киселе 5 сати. Затим све загријати само толико да проври. Поклопљен суд хладити 5 минута, а затим чај проциједити.

Пити 3 пута дневно по једну кафену шољицу чаја. Чај се може пити и преко дана кад болесник ожедни.

12. Направити мјешавину од сљедећих врста трава: коријен мацине траве - 4 грама, ресе ораха - 4 грама, трава кантарион - 4 грама, цвијет красуљице - 5 грама, лист кадуље - 4 грама, лист бршљена - 4 грама и цвијет камилице - 10 грама.

Ову мјешавину ставити у суд и насути 1 литар воде. Суд поклопити и оставити да се траве киселе 5 сати. Затим све загријати само толико да проври. Поклопљен суд хладити 5 минута, а затим чај проциједити. Пити 3 пута дневно по једну кафену шољицу овог чаја.

13. Направити мјешавину од сљедећих врста трава: трава лазаркиња - 4 грама, коријен омана - 4 грама, трава

112

пелин - 2 грама, коријен пиревине - 10 грама, лист рузмарина - 4 грама, коријен и лист љубичице - 4 грама и трава ива - 3 грама.

Ову мјешавину ставити у суд и насути 1 литар воде. Суд поклопити и оставити да се траве кисели 5 сати. Затим све загријати само толико да проври. Поклопљен суд хладити 5 минута, а затим чај процедили.

Пити 3 пута дневно поједину кафену шољицу овог чаја. 14. Исјецкати 600 грама пиревине (целу биљку) и

насути 2 литре воде и 2 литре црног вина. Кувати у покривеном суду док не уври на половину. Охладити и чај проциједити.

Пити по 1 чашу на ште срце изјутра и увече.15. Направити мјешавину од једнаких дијелова

сљедећих врста трава: свила кукуруза коријен врбе, цвијет дуда (који не дају плод).

Мјешавини додати извјесну количину вина. У поклопљеном суду кувати док течност не уври за једну трећину. Охлађен и процеђен чај пити на ште срце 3 пута дневно по 1 чашу. Чај справљати и употребљавати више пута.

16. Изрибати роткве и из њих исциједити пола килограма сока. Овом додати пола килограма лимуновог сока и један килограм меда. Све добро измијешати.

На 15 минута прије сваког јела узимати по једну кашику ове смјесе.

РЕЦЕПТ ЗА ЛИЈЕЧЕЊЕ ЗАПАЉЕЊА МОКРАЋНИХ КАНАЛА И БЕШИКЕ

1. Направити мјешавину од сљедећих врста трава: цвијет и лист невена - 10 грама, трава преслица - 6 грама, сјеме конопље (истуцано) - 6 грама и лист конопље - 5 грама.

Ову мјешавину ставити у суд, насути пола литре вина и додати 3 супене кашике меда. Суд поклопити, све загријати и пустити да ври 10 минута. Оставити да се охлади, а затим течност проциједити.

113

Изјутра на ште срце и увече пред спавање пити по 1 кафену шољицу, а преко дана по једну супену кашику ове течности.

2. Направити мјешавину од сљедећих врста трава: трава преслица - 30 грама и трава невен - 30 грама.

Ову мјешавину ставити у суд, насути 1 литар воде и све прокувати, па проциједити. У овом чају парити увече мокраћни дио. Парити се пола сата, а послије се добро утоплити.

3. У суд ставити 15 грама траве босиљка, насути пола литре воде и додати 2 супене кашике меда. Суд поклопити, све загријати и пустити да течност уври на четвртину литра, а затим чај процједити.

Једну половину овог чаја попити на ште срце, а другу пред спавање. Тако радити три мјесеца.

4. Помијешати једнаке дијелове винског сирћета и воде и затим свако јутро брзо опрати тијело обољеле особе. Послије тога треба радити гимнастику и ходати. Уколико је болесник теже оболио, треба да одмах легне у кревет и одлежи 30 до 60 минута.

5. Скувати трину (отпаци од сијена) или зобну сламу (500 грама на 20 литара воде). У тој води купати се 20 до 30 минута два пута у недељи.

6. Направити мјешавину од сљедећих врста трава: коријен црне рибизле - 15 грама и коријен першуна (ситно изрезан или наерендан) - 1 комад.

У ове траве насути пола литре врелог природног вина. Кувати их 20 минута, а онда их онако вруће заједно са течношћу прелити на мјешавину ових трава: цвијет зове - 5 грама, лист першуна - 5 грама, трава преслица - 5 грама, смрекове бобе (добро истуцане) - 10 грама и смола ариша - 3 грама.

Све ово заједно кувати 5 минута. Суд поклопити и оставити да стоји 10 до 15 минута. Течност проциједити и у њу ставити двије кашике меда.

Пити 3 пута на дан по једну кафену шољицу, а у току дана пити по један гутљај на сваких пола сата.

Спремати и пити више пута.

114

7. Истуцати 3 главице црног лука. Прелити их са 300 грама бијелог вина. Кувати 15 минута.

Прокувано вино са бијелим луком проциједити. Пити топло по једну супену кашику свако вече пред спавање.

8. Кад болесник ожедни, уз претходни чај треба да пије воду од прољећног јечма. Она се спрема на сљедећи начин:

У један литар прокључале воде саспе се прегршт чистог јечма. Суд се поклопи и остави да се хлади. Чај се процеди и пије кад обољела особа ожедни.

9. Ставити у суд 5 грама уситњеног лишћа бршљена и прелити са пола литре воде. Пустити да ври 10 минута. Суд поклопити и оставити да стоји 10 минута. Чај проциједити. Пити 3 пута на дан по кафену шољицу овог чаја.

РЕЦЕПТ ПРОТИВ БОЛОВА У БЕШИЦИ

Направити мјешавину од сљедећих врста трава: кора црне рибизле - 10 грама, цвијет зове - 5 грама, цвијет камилице - 20 грама и трава преслица - 3 грама.

Ову мјешавину ставити у суд и прелити са пола литре воде. Прокувати и оставити да ври 10 минута. Суд поклопити и оставити да стоји 15 минута. Чај проциједити.

Пити 3 пута на дан по 2 супене кашике овог чаја. На овај начин чај спремати и употребљавати више пута.

РЕЦЕПТ ЗА ЛИЈЕЧЕЊЕ ЗАСТОЈА МОКРАЋЕ

1. Узети и издробити 60 до 80 грама комушина од младог свјежег пасуља или 30 грама сувих комушина. У ову комушину насути два литра воде. Све то кувати 2,5 сати или док не уври за половину. Чај проциједити. Пити по једну кафену шољицу изјутра на ште срце и увече пред спавање.

2. Ставити у суд 30 грама сувог издробљеног лишћа брезе и додати један литар кључалог бијелог вина и три кашике меда. Прокувати и пустити да ври 15 минута. Суд поклопити и оставити да стоји 10 минута.

115

Пити 3 пута на дан по једну кафену шољицу процијеђене течности, а у току дана по једну малу чашицу на сваки сат.

РЕЦЕПТ ЗА ЗАУСТАВЉАЊЕ КРВАРЕЊА ПРИЛИКОМ МОКРЕЊА

1. Направити мјешавину од сљедећих врста трава: трава жутиловка - 5 грама, трава кантарион - 5 грама, смрекове бобе (истуцане) - 5 грама, коријен божура - 15 грама и сјеме јечма (истуцано) - 20 грама.

Ову мјешавину ставити у суд и насути један литар природног вина. Суд поклопити и оставити да се траве киселе 12 сати. Затим све загријати и пустити да ври 15 минута. Хладити 20 минута у поклопљеном суду, па течност проциједити и додати јој 4 супене кашике меда.

На сваких 30 минута узимати по један гутљај ове течности.

Овај чај од има припремати 3 до 5 пута и пити на горе описан начин.

2. Направити мјешавину од сљедећих врста трава: слама од зоби - 250 грама и трава преслица - 250 грама.

Ову мјешавину ставити у суд и насути доста воде. Свезагријати и пустити да ври 2 сата. Затим чај проциједити. У процијеђеном чају купати се 20 минута у сједећем положају.

Ово купање поновити 2 до 3 пута на исти начин.

РЕЦЕПТ ЗА ЗАУСТАВЉАЊЕ КРВАРЕЊА ПРИЛИКОМ МОКРЕЊА КОД ЖЕНА

1. У суд ставити 20 грама ситно исјецканог коријена купине и насути природног црног вина толико да коријен у вину добро огрезне. Све кувати толико да течност уври на половину и затим проциједити. Узимати 3 пута дневно по 2 супене кашике ове течности.

2. У суд ставити 25 грама сјемена конопље и прелити га кључалом водом, да би се љуске одвојиле од језгра. Затим очишћена језгра истуцати у авану или неком другом суду који

116

се не обија.Истуцана језгра ставити у боцу, насути један, литар

хладне воде и све добро измућкати. Затим боцу ставити на прозор да буде изложена сунцу 6 до 10 сати, па чај проциједити. Пити 3 пута дневно по 1 кафену шољицу овог чаја.

РЕЦЕПТ ЗА ЛИЈЕЧЕЊЕ ЗАПАЉЕЊА БЕШИКЕ

1. У ланену крпу ставити 20 грама цвијета камилице. Кесу са камилицом затим потопити у проврелу воду, пустити да у њој стоји 3 минута, паје оцедити и привити по дну "малог стомака". Преко кесе ставити термофор са врућом водом и тако се парити два сата.

Послије парења потопити ланену крпу у маст или маслиново уље и привити је на мјесто где се налази мокраћна бешика. Преко ове ставити другу вунену крпу и држати 12 сати.

2. Насјећи и истући свјежег лишћа коприве. Попрскати га виновим сирћетом (а понекад са свињском машћу) и привити по дну "малог стомака".

Тако држати од увече до ујутру.Ујутру скинути облог од коприве и на то мјесто

привити крпе претходно потопљене у маст или маслиново уље.Ове облоге привијати наизмјенично како је горе

наведено. Онај, који се покаже као најбољи, даље користити и привијати.

3. Направити мјешавину од сљедећих врста трава: трава хајдучица - 5 грама, лист питоме нане - 2 грама, коријен бијелог слеза - 3 грама смрекове бобе - 5 грама, коријен маслачка - 3 грама, трава пелин - 0,5 грама, трава ива - 2 грама, трава русомача - 5 грама и коријен ораха - 5 грама.

Ову мјешавину ставити у суд и насути 1 литар воде. Суд поклопити и оставити да се траве киселе 5 сати. Затим све загријати и пустити да ври 5 минута. Поклопљен суд хладити 15 минута, а затим чај проциједити. Овај чај пити умјесто воде.

117

Употребљавати га дуже времена уз повремене прекиде. За вријеме прекида пити топао компот од јабука и лимунаду.

РЕЦЕПТ ЗА ЛИЈЕЧЕЊЕ УВЕЋАНЕ ПРОСТАТЕ

1. Направити мјешавину од сљедећих врста трава: коријен коприве (свјеж) - 50 грама, зрно зоби - 100 грама, трава куница - 300 грама, кора бијелог храста - 300 грама и лист бреза - 50 грама. На ове траве насути воду и кувати пола сата. Затим воду и траве засути у каду, па сести у каду, да вода досеже до пола тијела. Вода треба да буде топла колико се може поднијети. Прво вече треба се купати у овој купки 25 минута, а свако сљедеће вече продужавати по 5 минута док се не дође до 60 минута, а затим обрнуто. У истој води може се купати највише двије вечери.

По изласку из купке потопити ланену крпу у маст, па је топлу привити.

Друго вече крпу потопити у маслиново уље и привити је на исти начин.

Тако чинити више пута. Ланене крпе привијати наизмјенично, некад у свињску маст, а некад у маслиново уље.

2. Пет јутара пити по једну кафену кашчицу маслиновог уља, а послије тога одмах попити двије кашике добро зашећереног лимуновог сока. Сљедећа 4 јутра пити по једну супену кашику маслиновог уља, па затим двије кашике зашећереног лимуновог сока.

3. У пола литре маслиновог уља ставити 40 грама госпиног цвата, боцу запушити ватом, па ставити на мјесто изложено сунцу да стоји 40 дана. Послије тога уље проциједити.

Првих неколико дана изјутра пити по једну кафену кашичицу, а наредних дана по пола супене кашике овог уља.

Увече се овим уљем масирати по крстима и малом стомаку.

4. Направити мјешавину од сљедећих врста трава: трава куница - 5 грама, цвијет глога - 5 грама, лист рузмарина - 4 грама, коријен водопије - 4 грама, лист

118

жалфије - 3 грама плод клеке - 3 грама, трава љубичица - 3 грама и трава пелин - 1 грам.

Ову мјешавину ставити у суд и прелити са једним литром прокључале воде. Суд поклопити и оставити да стоји пола сата, па затим чај проциједити. Овај чај може се понекад пити топао, а понекад хладан.

РЕЦЕПТ ПРОТИВ НОЋНОГ МОКРЕЊА

1. Направити мјешавину од сљедећих врста трава: трава хајдучица - 70 грама, цвијет брђанке - 15 грама и коријен одољена - 15 грама.

Све то добро исјецкати. У суд ставити супену кашику ове мјешавине и насути 200 грама кључале воде. Суд поклопити и оставити да стоји један сат, а затим чај проциједити и засладити медом. Овај чај попити на два сата прије спавања.

2. Направити мјешавину од сљедећих врста трава: трава хајдучица - 20 грама, трава госпин цват - 15 грама, трава русомача - 15 грама, цвијет брђанке - 15 грама, коријен од љена - 10 грама и трава троскот - 10 грама.

Све то добро исјецкати. У суд ставити супену кашику ове мјешавине и насути 200 грама кључале воде. Суд поклопити и оставити да стоји један сат, а затим чај проциједити и засладити медом. Попити топао чај на два сата прије спавања.

3. Направити мјешавину од сљедећих врста трава: трава хајдучица - 25 грама, трава русомача - 20 грама, цвијет брђанке - 20 грама и пупољци брезе - 20 грама. Све то добро исјецкати. У суд ставити супену кашику ове мјешавине и насути 200 грама кључале воде. Суд поклопити и оставити да стоји један сат, а затим чај проциједити. Овај чај попити на три сала прије спавања.

4. Направити мјешавину од сљедећих врста трава: цвијет глога - 25 грама, лист подбела - 20 грама, трава госпин цват - 20 грама и коријен одољена - 20 грама.

Све то добро исјецкати. У суд ставити супену кашику ове мјешавине и насути 200 грама кљуцале воде. Суд

119

поклопити и оставити да стоји један сат, а затим чај проциједити. Попити топао чај на два сата прије спавања.

5. Направити мјешавину од сљедећих врста трава: коријен одољена - 20 грама, трава госпин цват - 20 грама, лист матичњака - 20 грама, трава русомача - 20 грама и трава троскот - 20 грама.

Све то добро исјецкати. У суд ставити супену кашику ове мјешавине и насути 200 грама кључале воде. Суд поклопити и оставити да стоји један сат, а затим чај проциједити. Попити топао чај на два сата прије спавања.

6. Направити мјешавину од сљедећих врста трава: лист брезе - 20 грама, трава куница - 20 грама, цвијет глога - 20 грама и коријен одољена - 20 грама. Све то добро исјецкати. У суд ставити супену кашику ове мјешавине и насути 200 грама кључале воде. Суд поклопити и оставити да стоји један сат, а затим чај проциједити. Овај чај попити на три сата прије спавања.

7. Направити мјешавину од сљедећих врста трава: коријен одољена - 20 грама, лист брезе - 20 грама, цвијет брђанке - 20 грама, трава хајдучица - 20 грама, цвијет глога - 10 грама и трава русомача - 10 грама. Све то добро исјецкати. У суд ставити супену кашику ове мјешавине и насути 200 грама кључале воде. Суд поклопити и оставити да стоји један сат, а затим чај проциједити. Овај чај попити на три сата прије спавања.

8. Направити мјешавину од сљедећих врста трава: коријен одољена - 30 грама, "шишарке" хмеља - 30 грама, лист матичњака – 10 грама, лист питоме нане – 10 грама, цвијет камилице - 10 грама и трава хајдучица - 10 грама.

Све то добро исјецкати. У суд ставити супену кашику ове мјешавине и насути 200 грама кључале воде. Суд поклопити и оставити да стоји један сат, а затим чај проциједити. Попити топао чај на два сата прије спавања.

9. Направити мјешавину од сљедећих врста трава: лист питоме нане - 25 грама, лист матичњака - 25 грама, трава метвица - 25 грама и шишарке хмеља - 25 грама.

Све то добро исјецкати. У суд ставити супену кашику ове мјешавине и насути 200 грама кључале воде. Суд

120

поклопити и оставити да стоји један сат, а затим чај проциједити. Овај чај попити на три сата прије спавања.

10. Направити мјешавину од сљедећих врста трава: коријен целера - 30 грама, коријен кравојца - 30 грама, шишарке хмеља - 10 грама, лист матичњака - 10 грама, коријен одољена - 10 грама и цвијет глога - 10 грама.

Све то добро исјецкати. У суд ставити супену кашику ове мјешавине и насути 200 грама кључале воде. Суд поклопити и оставити да стоји један сат, а затим чај проциједити.Попити топао чај на два сата прије спавања.

11. Направити мјешавину од сљедећих врста трава: лист купине - 25 грама, лист малине - 25 грама, лист јагоде - 25 грама, шишарке хмеља - 10 грама, цвијет невена - 10 грама, цвијет камилице - 10 грама и лист матичњака - 10 грама.

Све то добро исјецкати. У суд ставити супену кашику ове мјешавине и насути 200 грама кључале воде. Суд поклопити и оставити да стоји један сат, а затим чај проциједити. Попити топао чај на два сата прије спавања.

12. Направити мјешавину од сљедећих врста трава: коријен омана - 20 грама, коријен одољена - 20 грама, коријен водопије - 20 грама, цвијет лаванде - 5 грама и цвијет невена - 5 грама.

Све то добро исјецкати. У суд ставити супену кашику ове мјешавине и насути 200 грама кључале воде. Суд поклопити и оставити да стоји један сат, а затим чај проциједити. Попити топао чај на два сата прије спавања.

13. Направити мјешавину од сљедећих врста трава: шишарке хмеља - 50 грама, лист матичњака - 5 грама, лист питоме нане - 5 грама и плод смреке (клеке) - 5 грама.

Све то добро исјецкати. У суд ставити супену кашику ове мјешавине и насути 200 грама кључале воде. Суд поклопити и оставити да стоји један сат, а затим чај проциједити.Попити топао чај на два сата прије спавања.

121

14. Направити мјешавину од сљедећих врста трава: лист жалфије - 80 грама, коријен одољена - 10 грама и шарке хмеља - 10 грама.

Све то добро исјецкати. У суд ставити супену кашику ове мјешавине и насути 200 грама кључале воде. Суд поклопити и оставити да стоји један сат, а затим чај проциједити. Попити топао чај на два сата прије спавања.

15. Направити мјешавину од сљедећих врста трава: лист хајдучице - 60 грама, лиси жалфије - 30 грама и цвијет брђанке - 10 грама.

Све то добро исјецкати. У суд ставити супену кашику ове мјешавине 1 насути 200 грама кључале воде. Суд поклопити и ставити да стоји један сат. а затим чај проциједити. Овај чај попити на три сата прије спавања.

16. Направити мјешавину од сљедећих врста трава: цвијет хајдучице - 40 грама, лист брђанке - 40 грама и цвијет глога - 20 грама.

Све то добро исјецкати. У суд ставити супену кашику ове мјешавине и насути 200 грама кљуцале воде. Суд поклопити и оставити да стоји један сат, а затим чај проциједити. Овај чај попити на три сата прије спавања.

17. Потапати ланене крпе у вруће маслиново уље, превити их троструко и привити по дну "малог стомака" на мокраћну љешнику. Преко њих ставити суве крпе. Ово стављати увече и оставити да стоји до јутра. Тако радити више пута.

18. Узети 3 листа чичка и привити их један преко другог, по дну "малог стомака" тако да доња страна листа, која је до земље, буде до тијела. Облог држати од увече до ујутру.

19. Не треба јести преслано јело. Не треба јести преслано јело. Не треба лежати на леђима.

ОБОЉЕЊА ЖЕНСКИХ ГЕНИТАЛНИХ ОРГАНА 1 ХОРМОНАЛНИ ПОРЕМЕЋАЈ

122

1. Насјећи и натући 500 грама свјежег коријена коприве, ставити у већи суд, додати 1 килограм зоби, сипати воде и посолити. Све загријати и пустити да ври 10 минута. Хладити 25 минута, а затим све сипати у каду или неки други суд.

Болесница треба да седне у ту што топлију воду, тако да буде потопљена до појаса. Одозго треба да се утопли као да је када покривена. Први пут се треба бањати 35 до 40 минута. Послије бањања добро се утоплити и лећи у кревет.

Сутрадан припремити воду на исти начин. Ако се не може припремити друга вода, онда јучерашњу воду поново угријати и бањати се на исти начин као и први пут.

Ако бањање не изазове тегобе, треба га продужити 2 до 3 минута.

Послије сваког бањања треба се добро утоплити, лећи у кревет и остати у мирном положају. Не смије се ништа радити.

Трећег дана болесница се не бања, већ треба обавезно да лежи у кревету и да ништа не ради.

Касније, с времена на вријеме поново припремати ову воду и бањати се на исти начин, тј. два дана се бањати, а трећи дан мирно лежи у кревету. Ако болесница не осјети никакве тегобе, онда треба да понови 6 до 12 бањања на исти начин.

Ако болесница осјети и најмање тегобе, одмах треба да прекине са бањањем па макар то било и послије другог бањања. Прије бањања треба прекинути са полним сношајем. Тога се придржавати до сљедећег циклуса.

Са бањањем почињати најдаље за 7 дана циклуса (менструације). Ако би се за вријеме бањања случајно појавило крварење, одмах прекинути бањање. Наставити тек онда кад се болесница опорави. За вријеме бањања лежати у кревету и треба се чувати и најмање прехладе.

Повремено болесница може врло мало устајати из кревета и прошетати по топлој соби. Тога се треба придржавати све до сљедећег циклуса.

2. Направити мјешавину од сљедећих врста трава: коријен маслачка - 5 грама, коријен питоме мацине траве - 2 грама, трава хајдучица - 3 грама, лист питоме нане - 3 грама, трава русомача - 2 грама, трава троскот - 2 грама и цвијет камилице - 2 грама.

123

Ову мјешавину ставити у суд, сипати један литар воде, загријати и пустити да ври 5 минута. Суд поклопити и оставити да се хлади 15 минута, а затим чај проциједити.

Овај чај пити умјесто воде. Употребљавати га 15 дана уз повремене прекиде. За вријеме прекида пити компот од јабука и лимунаду.

3. Направити мјешавину од сљедећих врста трава: коријен коприве (исјечен и истуцан) - 5 грама, смрекове бобе (плод клеке) - 5 грама, коријен пирике - 5 грама, лист рузмарина - 4 грама, трава броћ - 3 грама и трава ива - 1 грам.

Ову мјешавину ставити у суд, сипати један литар воде, загријати и пустити да ври 5 минута. Суд поклопити и оставити да се хлади 15 минута, а затим чај проциједити.

Овај чај пити умјесто воде. Употребљавати га 15 дана уз повремене прекиде. За вријеме прекида пити компот од јабука и лимунаду.

Послије 15 дана поново пити претходни чај 15 дана, па опет овај чај. Тако мијењати чајеве уз повремене прекиде.

4. Прије доручка, а некад и послије вечере појести једну супену кашику меда од бијелог саћа из роја. Ово узимати 3 мјесеца без прекида.

5. Насјећи и натући свјежег листа коприве, попрскати га виновим сирћетом, привити га увече по дну "малог стомака" и тако држати до ујутру. Ово чинити 2 вечери у 7 дана.

На исти начин припремљен лист коприве понекад привијати увече на крста и оставити да стоји до јутра.

То чинити 2 пута у 10 дана.Ове облоге са листом коприве понављати наизмјенично

више пута.Огулити једну наранџу, исјећи је и пошећерити, па

појести послије ручка.Послије вечере појести једну јабуку коју треба

претходно огулити а којој кора није чиста, затим је исјећи и посути шећером.

Овако припремљене јабуке и наранџе јести 40 дана

124

6. У стаклени суд ставити 9 грама матичне млијечи и 250 грама природног меда и добро их измијешати дрвеном или пластичном кашиком (никако металном).

Затим стаклени суд са измијешаном млијечи и медом замотати у мокру црну платнену крпу и ставити га на мрачно и хладно мјесто. Прије узимања меда и млијечи треба уста добро испрати млаком водом. Узимати на 1 сат прије доручка и 1 сат прије вечере по кафену кашичицу ове мјешавине. Кашичица мора бити од дрвета или пластике.

Мед са млијечи ставити под језик и држати га око један минут, како би се истопио, а затим га прогутати.

Количину од 9 грама млијечи и 250 грама меда правити 6 пута и узимати док се све не утроши.

РЕЦЕПТ ЗА УБЛАЖАВАЊЕ БОЛОВА ЗА ВРИЈЕМЕ МЕНСТРУАЦИЈЕ

1. У суд сипати пола литре воде и додати 3 супене кашике меда. Ову воду са медом загријати и пустити да ври 5 минута. Затим је пресути у други суд у којем се налази 3 грама траве пелина. Суд затворити херметички и оставити да се хлади 20 минута, а затим чај проциједити. Пити на сваки сат по једну супену кашику овог чаја.

2. Јечмени или ражени хљеб исјећи на танке кришке. Ове кришке пропећи на штедњаку да постану двопек.Овај двопек умакати у право црн вино (једна чашица) и јести.

3. Ако жена и даље има болове, треба да у суд стави 25 грама траве преслице и сипа пола литре воде. Ово загријати и пустити да ври 25 минута, а затим чај проциједити. Пити изјутра и увече по једну кафену шољицу овог чаја.

РЕЦЕПТ ЗА РЕГУЛИСАЊЕ МЕНСТРУАЦИЈЕ

1. Направити мјешавину од сљедећих врста трава: госпин цват - 4 грама, лист боквице - 10 грама, лист чуваркуће - 10 грама, лист тролисника - 4 грама, лист плућњака - 4 грама, трава кантарија - 4 грама, коријен инђирота - 4 грама и лист киселице – 4 грама.

125

Ову мјешавину ставити у суд и насути 1 литар воде. Суд поклопити и оставити да се траве киселе 5 сати. Затим све загријати само колико да проври. Поклопљен суд хладити 15 минута, а затим чај проциједити.

Пити 3 пута дневно по 1 кафену шољицу овог чаја. 2. Направити мјешавину од сљедећих врста трава:

коријен и врхови млађе коприве - 10 грама, трава комољика - 5 грама, реса ораха - 10 грама, трава зечја стопица - 5 грама, трава милодух - 4 грама, цвијет жуте детелине - 20 грама, коријен пиревине - 10 грама и цвијет камилице - 20 грама.

Ову мјешавину ставити у суд и насути 1 литар природног бијелог вина. Суд поклопити и оставити да се траве киселе 5 сати. Затим све загријати само колико да проври. Поклопљен суд хладити 15 минута, а затим чај проциједити.

Пити 3 пута дневно по 1 кафену шољицу овог чаја,3. Ако жена има нередовне менструације или јако

крварење приликом менструације, треба да пије чај спремљен на сљедећи начин: помијешати једнаке дијелове сљедећих врста трава: трава русомача, цвијет и лист купине и трава имела

Све то прелити са једним литром црног вина. Киселити их 5 сати, прокувати и процједити. Пити 3 пута на дан по пола кафене шољице процијеђене течности.

4. Ако менструација застане, а зачеће није у питању, узети 25 грама траве кунице и сипати 250 грама воде и 250 грама вина. Киселити 5 часова. Кувати је и пустити да ври 5 минута. Проциједити и пити 3 пута на дан по кафену шољицу овог чаја.

Истовремено направити мјешавину од сљедећих трава: трина (отпаци сијена), јелове четине, омарове четине, младе шишарице јелике и младе шишарице оморике.

Састављену мјешавину скувати, а у прокувану и процеђену воду потопити ланену крпу и топлу ставити на стомак.

5. Направити мјешавину од сљедећих врста трава: трава госпин цват - 4 грама, трава женска кантарија - 4 грама и трава куница - 4 грама.

126

Увече ставити ову мјешавину у суд и сипати 250 грама воде. Изјутра загријати и пустити да ври 10 минута, а затим чај проциједити. На 8 дана прије очекиване менструације, изјутра на ште срце пупити половину овог чаја, а другу половину попити увече пред спавање. Овако чинити 7 дана редовно пред менструацију.

Истовремено једну вече трљати винским сирћетом горњи дио тијела, а друго вече доњи дио тијела. Тако радити 2 пута у седмици.

РЕЦЕПТ ПРОТИВ ОБИЛНОГ КРВАРЕЊА У ЖЕНА ЗА ВРИЈЕМЕ МЕНСТРУАЦИЈА

1. У суд ставити 40 грама уситњене траве русомаче и прелити је са једним литром црног вина. Оставити да ври 10 минута. Суд поклопити и хладити 1 сат.

На ште срце пити по 1 кафену шољицу процеђене течности.

Кувати и пити течност све док не престане крварење.2. У суд ставити 20 грама траве киселице, сипати пола

литре воде и скувати чај.Пити по једну шољицу чаја прије јела и послије јела.

Тако радити 7 дана а може се некада и прекинути.3. Послије тога узети 10 грама коријена коприве, увече

ставити у суд и сипати пола литра вина. Сљедећег јутра то кувати на тихој ватри пола сата. Течност проциједити. Пити свако јутро по једну шољицу те течности.

РЕЦЕПТ ЗА ЗА ЗАУСТАВЉАЊЕ КРВАРЕЊА ПОСЛИЈЕ ПОРОЂАЈА

Велико крварење у породиља може изазвали трајне посљедице. Да би се оно спријечило, чај пити чај спремљен према доњем рецепту:

Направити мјешавину од сљедећих врста трава: трава бела имела - 20 грама и трава пољска преслица - 20 грама.

Ову мјешавину ставити у суд и сипати један литар природног вина. Све загријати и пустити да ври 10 минута.

127

Суд поклопити и оставити да се хлади 15 минута, а затим течност проциједити.

Узимати 3 пута дневно по 2 до 3 супене кашике ове течности.

РЕЦЕПТ ЗА ЛИЈЕЧЕЊЕ БИЈЕЛОГ ЦВАТА КОД ЖЕНА

1. Направите мјешавину од сљедећих врста трава: цвијет или плод шипурка (дивље руже) - 5 грама, лист младог ораха – 5 грама, трава метвице што расте уз воду – 5 грама, трава преслице – 5 грама, трава или коријен соломуновог угластог печата – 5 грама, цвијет бијеле дјетелине – 5 грама, коријен бијелог сљеза – 5 грама и лист кравојца – 5 грама.

Ову мјешавину ставити у суд и сипати 1 литар природног бијелог вина. Суд поклопити, све загријати и пустити да ври 2 минута. Затим све оставити да стоји покривено пола сата.

Послије тога изрезати 3 зелене омарове шишарице, ставити их у суд и сипати пола литре бијелог вина. Суд поклопити, све загријати и пустити да ври пола сата. Течност проциједити и сипати је у први суд. Опет проциједити помијешане течности.

Пити једну чашу ове течности на ште срце и једну прије спавања.

2. Увече ставити у суд 15 грама траве кунице и сипати један литар воде. Суд поклопити и оставити да стоји до јутра. Изјутра све загријати и пустити да ври 5 минута.

Хладити 15 минута, а затим чај проциједити. Процијеђен чај пресути у иригатор. Са тим чајем увече

испирати полни орган. Тако се испирати 7 вечери у 10 дана. 3. У суд ставити 15 грама младе коре бијелог храста и

сипати 1,5 литара воде. Загријати и пустити да течност уври на један литар. Затим чај проциједити и пресути га у иригатор.

Овим чајем испирати полни орган 10 вечери у 16 дана.

128

4. Помијешати једнаке количине виновог или зуковог сирћета (сирце од дивљих јабука) и воде. Увече, прије спавања у ту течност потопити ланену крпу и затим њоме истрљати горњи дио тијела. Послије тога болесник се не смије брисати, већ треба да на мокро тијело обуче веш и легне у кревет.

Ово чинити 3 вечери у 7 дана.Обољела особа треба да једе јабуке, јагоде, трешње,

месо од живине, зељаницу са младом жаром или маслачком, салату од маслачка и спанаћа, благо кравље кисело млијеко, млад крављи сир и хљеб од зоби, а понекад од црвене пшенице.

РЕЦЕПТ ЗА ЛИЈЕЧЕЊЕ ПОЦИЈЕПАНЕ МЕЂИЦЕ УСЛЕД ПОРОЂАЈА

Жене које имају поцепане међице послије порођаја, треба да се испирају овим чајем:

Уситнити коријен коприве, прелити водом и кувати 15 до 20 минута. Суд поклопити, охладити и чај проциједити. Овим чајем испирати повређени дио тијела (рану).

Правити облогу од испране свињске масти. У исто вријеме особа која се лијечи треба да пије и по мало чај од коприве. Повремено, повријеђено мјесто треба испирати и чајем од коријена бијелог слеза.

Овај чај се не кува.

ОБОЉЕЊА ЕКСТРЕМИТЕТА

РЕЦЕПТ ЗА УБЛАЖАВАЊЕ БОЛОВА У КОЉЕНУ

1. Смрекове бобе добро истући и помијешати са јабуковим сирћетом. Затим све то кувати тако да се бобе раскувају.

Након тога узети земљу иловачу и размутити је са врелим сирћетом и туцаним бобама.

Добијени мелем ставити на крпу тако да слој мелема буде дебео 2 cm. Крпу са мелемом привити на болно мјесто.

129

Овај мелем добро дјелује у случајевима болова у кољену и крстима.

Ако се не може набавити јабуково сирће, може се употријебити и виново, али је јабуково много боље.

2. Насјећи лишћа од жаре (коприве), посути га виновим сирћетом, привити на болно мјесто и тако држати 16 сати.

Ово чинити 2 вечери. Преко дана потопити ланену крпу у вруће маслиново уље, привити је на мјесто и лежати. Ако буде боље, ове облоге понављати неколико пута.

Послије тога расећи рибу пастрмку, добро је ишчистити, па је стући и посолити крупном сољу ћелицом. Болно мјесто намазати танким слојем уља или масти, па затим очистити и избости на сваки квадратни сантиметар. Со ћелицу треба добро иситнити. Не смије се много солити, јер се иначе на кожи могу створити пликови. Болно мјесто не смије се чешати.

Тијело намазати танким слојем уља или масти, па привити припремљену коњску кожу и тако је држати 36 сати.

Послије скидања коњске коже припремити 3 бјеланца од јајета и 3 супене кашике ракије препеченице. Бјеланца и ракију мијешати док се не добије густа маса. Овај мелем држати 30 сати и поновити га два пута. Ово све радити два мјесеца. Ако буде боље, онда понављати.

Обољела особа треба да пије сваког дана по 1 супену кашику маслиновог уља од марта до октобра, а рибљег уља од октобра до марта.

3. Угријати свјеже помужено некувано млијеко, али пазити да не проври. У том млијеку бањати обољелу ногу пола сата.

Затим потопити ланену крпу у лој и том крпом завити онај дио ноге који је био у млијеку.

Ако обољела особа осјети да јој је од ових купки боље, треба да се бања 3 дана и 3 дана да ставља облоге натопљене лојем.

Послије тога истуцати 250 грама коријена и листа коприве, додати 250 грама зоби, мало посолити са соли ћелицом званом крушац. Све ставити у суд, узети 3 литре воде и скувати. У тој води бањати ноге 30 до 40 минута. Послије

130

бањања опет потопити ланену крпу, понекад у свињску маст, понекад у маслиново уље, а понекад у козји лој и привити је на болно мјесто.

Ако обољела особа осјети да јој је боље, превијање треба поновити.

4. Узети 4 бјеланцета од јајета и 12 супених кашика првенца шљиве или ракије препеченице и ово мијешати док не постане бијела густа маса.

Овај мелем ставити на ланену крпу и привити га на болно мјесто. Тако га држати 16 сати.

Ако болесник осјети да му је боље, ове облоге треба понављати 3 до 5 вечери.

5. Насјећи и затим истући лишћа од коприве. Ставити га у проврелу свињску маст и одмах суд скинути са ватре. Све добро измијешати и привити на болно мјесто топло колико се може издржати.

Облог држати тако дуго док је то угодно, па било то 2 до 7 сали. Када се облог скине, на то мјесто привити вруће крпе потопљене у лој. Ове облоге понављати наизмјенично више пута. Свако јутро појести по једну супену кашику природног меда.

РЕЦЕПТ ЗА ЛИЈЕЧЕЊЕ ОБОЉЕЛИХ ЗГЛОБОВА ИШИЈАСА

1. Направити мјешавину од сљедећих врста трава: трава дивљи цвијет - 10 грама, коријен и лист коприве (цијела биљка) - 10 грама, трава дивља маћухница - 10 грама и трава келидонија (сирова) - 10 грама.

Ову мјешавину ставити у суд и сипати 1,5 литара вреле воде. Зависно од тога који су удови обољели, треба узети веће или мање количине трава и воде.

Ако болесник има укочене руке или ноге, он треба у тој води да бања само руке или ноге. На траве треба сипати толико воде колико је довољно да се ови делови тијела потопе.

Ако болесник има обољела крста, леђа или слично, онда треба повећати дозу трава, а према томе и дозу воде, како би болесник могао да бања читаво тијело.

131

Обољела особа треба да се бања 2 пута дневно, а понекад само један пут дневно. Бањање треба да траје 10 до 15 минута.

Бањања обавити ујутру око 10 сати, а послије подне од 15 до 16 сати. Вода у којој се болесник бања треба да је што топлија тј. онолико колико болесник може да поднесе.

Послије бањања, болесника треба добро утоплити и ставити га у кревет да се одмори а и да не назебе.

Бањање понављати чешће пута са повременим прекидима.

2. Ланену крпу потопити у шљивову ракију препеченицу или првенац. Затим је посути мљевеном љутом паприком и привити је на обољели зглоб. Преко ове привити другу суву крпу. Тако држати 4 сата.

Послије 4 сата ставили нови облог припремљен на исти начин. Тако мијењати облоге свака 4 сата.

Са стављањем облога почети у 6 сати изјутра и мијењати их до 6 сати увече.

3. Узети чистог бистрог гаса (петролеја) и проциједити га 5 пута кроз крпу. Процеђени гас пресути у суд, додати му исту толику количину шљивове ракије препеченице и све заједно прокувати. Затим у ту смијесу потопити ланену крпу.

Обољели дио тијела намазати увече свињском машћу, па на њега ставити натопљене ланене крпе. Преко ових ставити друге суве крпе. Тако држати од вечери до јутра.

Ове крпе привијати све док се на тијелу не појави црвенило. Послије тога прекинути са привијањем све док црвенило не нестане. Тако поновити 2 до 3 пута.

4. Нациједити сок из три лимуна и помијешати са једнаким количинама маслиновог уља, шљивове ракије препеченице и чистог гаса. У ту смијесу настругати бијелог пераћег сапуна у величини двије коцке шећера. Све то ставити у боцу и добро измућкати. Овом смјесом масирати реуматично мјесто. Одмах послије масирања обољело мјесто замотати у најлон. По двије ноћи завити најлоном, а по двије ноћи сувим крпама.

132

5. Уз претходне лијекове пити свако јутро по једну супену кашику маслиновог уља. Два мјесеца се не смије пити хладна вода.

Кувати коријен гладишике (25 грама на 1 литар воде). На 1 сат прије сваког јела пити по 1 чашу што топлијег чаја од гладишке. Овај чај се може понекад пити и умјесто воде.

Тако радити 12 дана,Послије овог направити мјешавину од сљедећих врста

трава: сјеме зоби - 15 грама и лист брезе - 5 грама.Ову мјешавину ставити у суд и сипати 1 литар воде. Кувати као и гладишику и чај проциједити.Овај чај пити као и чај од гладишке. Пити га 9 дана.

Повремено пити компот од јабука и топлу лимунаду.6. Натући 30 грама бијелог лука, али га не треба

љуштити. Овај лук ставити у боцу, сипати 200 грама шљивове ракије препеченице и све добро измијешати.

Овом смјесом масирати обољело мјесто, па га затим завити сувим крпама. Ово понављати више пута.

7. Истуцати 20 грама језгра из кошпице од шљива, ставити у боцу и сипати 250 грама првенца шљивове ракије. Оставити све да стоји 7 дана на средњој температури. За то вријеме ову смијесу сваког дана промућкати 3 пута. Претходно загријати тијело, а затим га масирати овом смјесом. Ово понављати више пута.

8. Направити мјешавину од сљедећих врста трава: коријен водопије - 5 грама, трава хајдучица - 5 грама, коријен бијелог слеза - 5 грама, плод смреке - 4 грама, кора бијелог храста - 4 грама, цвијет камилице - 3 грама, лист четине од бора - 3 грама и трава пелин – 1 грам.

Увече ову мјешавину ставити у суд и сипати 1 литар вреле воде. Суд поклопити и оставити да стоји преко ноћи. Изјутра чај проциједити. Пити прије и послије сваког јела по 3 кашике овог чаја.

9. У суд ставити једну четвртину литра шљивове ракије препеченице и једну четвртину литра винске сирћета од правог црног вина. Све кували док не уври на пола ти да остане једна Четвртина литра. Суд поклопили и оставити да се хлади. Болна мјеста на телу добро измасирати на суво, да се што боље

133

загрију. Затим та иста мјеста измасирати топлом смјесом винског сирћета и ракије. Одмах затим замотати их у суве облоге. Облоге оставити да стоје од вечери до јутра.

Ово масирање понављати више пута.

РЕЦЕПТ ЗА ЛИЈЕЧЕЊЕ ГРЧА У НОГАМА

У суд ставити 100 грама коријена папрати и насути 5 литара воде. Затим ово кувати на тихој ватри 1 сат, па проциједити.

У већи суд насути хладне воде, па потопити у ту воду ноге око кољена.

Држати их у води 1 минут, а за то вријеме њима мицати као када се хода.

Послије овог прања одмах лећи у кревет. На ноге одмах ставити што топлији облог од одвара коријена папрати.

Преко овог облога завити друге суве крпе и тако их држати дуже вријеме.

Ову терапију понављати више пута уз повремене прекиде.

РЕЦЕПТ ЗА УБЛАЖАВАЊЕ БОЛОВА У ТАБАНИМА УСЉЕД ЗНОЈЕЊА

1. Лиске дувана крупно изрезати и на њих налити 1 литар природног вина. Дуван наквашен вином привити на табане, завити чистом крпом или завојем. Облог држати од увече до ујутру. Ово понављати више пута.

2. Растопити козји лој, добро га измијешати и додати доста натученог бијелог лука.

Са овом мјешавином измасирати добро табане, а затим и ноге до чланака.

Масажу понављати више пута.

РЕЦЕПТ ЗА УКЛАЊАЊЕ НЕПРИЈАТНОГ МИРИСА ОД ЗНОЈЕЊА НОГУ

134

Многи прашкови, кремови и слични препарати одстрањују непријатан мирис ногу, али истовремено и затварају поре коже, те могу настати друге посљедице. Зато треба урадити сљедеће:

1. Направити мјешавину према сљедећем рецепту:оморикове или једне гранчице или зелене шишарке - 300 грама, кора бијелог храста - 200 грама, кора врбе - 150 грама, трина (отпаци од сијена) - 300 грама, лист ораха - 10 грама и коријен пиревине - 100 грама.

Ову мјешавину ставити у већи суд и насути 10 до 15 литара воде. Смијешати и кувати на тихој ватри 3 сата. Чај проциједити, мало охладити и у тој води 30 до 40 минута прати ноге до више кољена. Послије тога ставити ноге у хладну воду и њима брзо мицати као када се хода. Ово друго прање треба да траје само 1 минут. Послије прања ноге завити чаршавом који је претходно натопљен водом од прокуваних трава.

Са овом облогом лећи у кревет и одмарати се 1 сат. Прање понављати 2 пута дневно у току 15 дана. 2. Направити мјешавину од сљедећих врста трава:

коријен коприве - 6 грама, трава куница - 5 грама, цвијет зове - 5 грама, лист кадуље - 3 грама, лист пелина - 1 грам, коријен пољске стеже - 4 грама и трава кантарион - 6 грама.

Ову мјешавину ставити у суд и прелити са једном литром воде. Суд покрити и оставити да стоји до јутра. Ујутру смијесу прокувати и пустити да ври 5 минута, оставити да се хлади 10 минута у покривеном суду, а затим чај проциједити. Пити 3 пута дневно по кафену шољицу чаја прије јела.

Чај пити дуже времена.

ОБОЉЕЊА ЗГЛОБОВА - РЕУМА

РЕЦЕПТ ЗА ЛИЈЕЧЕЊЕ КРСТОБОЉЕ

1. Направити мјешавину од сљедећих врста трава: лист жалосне врбе - 500 грама, лист репе - 500 грама, трава

135

парадајз - 500 грама, врежа краставца - 500 грама и врежа бундеве - 500 грама. Овој мјешавини додати љуске од 20 јаја, све исјецкати и измијешати, па ставити у каду или буре. У каду насути 50 литара вруће воде, тако даје болесник може трпјети.

Болесник треба да сједне у каду, у којој се налази вода са травама и да се купа извесно вријеме.

2. У суд ставити пола литре сирћета, додати 25 грама сјемена пољске горушице, све прокувати, а затим течност проциједити.

У процеђену течност потопити чаршав или веће крпе, па их привили по крстима. Преко њих ставити друге суве крпе. Тако држати од вечери до јутра. За то вријеме болесник мора бити у постељи добро утопљен.

3. У суд ставити 100 грама уља и додати 15 грама траве комољике. Све ово прокувати и што топлије привити на крста. Преко тог облога ставити другу суву крпу и тако држати од вечери до јутра.

4. Узети 25 грама језгра од кошпица шљиве, помијешати са 250 грама шљивове препечене ракије, ставити у боцу и 7 сати оставити да стоји у смлаченој просторији. Смјесу у боци сваког дана по 3 пута измућкати и њоме масирати тијело.

5. Попити сваког јутра на ште срце по једну супену кашику маслиновог уља и одмах појести 2 до 3 коцке шећера натопљене соком од лимуна.

6. Направити мјешавину од сљедећих врста трава: коријен чичка - 10 грама, трава пелин - 2 грама, лист кадуље - 5 грама, смрекове бобе (истуцане) - 15 грама, лист и цвијет зове - 10 грама, коријен кравојца - 5 грама и трава кантарион - 3 грама.

Ову мјешавину ставити у суд и насути 1 литар природног бијелог вина. Суд поклопити и оставити да се траве киселе 5 сати. Затим све загријати само колико да проври. Поклопљен суд хладити 15 минута, а затим чај проциједити. Пити 3 пута дневно по 1 кафену шољицу овог чаја.

7. Направити мјешавину од сљедећих врста трава:

136

коријен зечјег трна – 10 грама, трава и коријен бибернеле - 10 грама, лист кадуље - 4 грама, трава кантарион – 4 грама, јарчева трава – 6 грама, цвијет и лист јагорчевине - 6 грама, трава госпин цват - 6 грама, трава куница - 10 грама, трава кокотац – 6 грама, иглице (четине) оморике или јелике - 200 грама, кора ариша - 10 грама, трава метвица - 5 грама, лист подбела - 5 грама и коријен омана - 5 грама.

Кору ариша и иглице смреке или јеле ставити у суд. Увече их натопити са 1 литром воде. Изјутра кувати на тихој ватри 1,5 до 2 сата. Преостале траве помијешати, насути 1 литар воде и кувати 10 минута.

Пошто се проциједе, оба чаја помјешати и сасути у боцу. Пити 3 пута дневно по 1 шољицу чаја прије јела.

8. Направити мјешавину према сљедећем рецепту: четине јеле и оморике - 500 грама, шишарике јеле и оморике (младе) - 300 грама, смрекове бобе (истуцане) - 500 грама, бијели лук са комушином (истуцане) - 10 главица.

Иситнити и налити 1,5 литара воде. Киселити 24 сата. Затим мјешавину кувати 2,5 до 3 сата. Хладити у покривеном суду 30 минута.

У овако припремљеној води обољела особа треба да се купа.

Стално наливати загријану воду. Одмах послије тога ставити ноге у хладу воду и њима мицати као када се хода. Ово друго купање треба да траје само 1 минут. За вријеме купања у топлој води, обољела особа треба да стави на лијеву страну груди хладну мокру крпу.

Послије купања треба опрати тијело мјешавином воде и сирћета, одмах лећи у кревет и лежати 1 до 2 сата. На ноге ставити облог од чаршава који је потопљен у прокуваној трини.. Преко овог облога привити други топли облог, најбоље да то буде ћебе. Овај облог треба да остане на ногама све док је болесник у кревету.

Чајеве и купање понављати наизмјенично више пута. У међувремену пити напитак од јабука и лимунаду.

9. Скувати већу количину чаја траве иве и коријена гладишевине. Чајеве пити умјесто воде када болесник ожедни.

137

Употребљавати их дуже времена.

РЕЦЕПТ ЗА ЛИЈЕЧЕЊЕ РЕУМЕ И КОСТОБОЉЕ

1. У једну боцу насути 500 грама петролеја, додати 200 грама масти и добро измућкати

Овом смјесом масирати обољели дио тијела и одмах га завити топлим завојем. Завоје држати од вечери до јутра. Овако радити дуже времена.

Прије сваког масирања ову смијесу треба увијек добро измућкати.

2. Од два мала телета узети прве ноге од кољена до папака, расећи их и извадити коштану срж. Ову срж ставити у суд и насути 300 грама чистог (96% алкохола) и 250 грама воде. Све то заједно кувати и мијешати 10 минута. Скинути са ватре и даље мијешати док се смијеса не охлади. Овом смјесом масирати обољели дио тијела.

3. Направити мјешавину од сљедећих врста трава: кора врбе (млада) - 20 грама, лист брезе са пупољцима - 20 грама, цвијет зове - 10 грама, цвијет липе - 10 грама, лист коприве - 10 грама и трава раставић - 10 грама.

Ове траве што ситније исјецкати и добро измијешати. У суд ставити једну кашику ове мјешавине, насути 500 грама воде, суд поклопити и све то кувати 5 минута. Оставити да се хлади 10 минута. Затим чај проциједити и засладити медом.

Овај чај треба пити што топлији, свака 3 сата по 3 до 5 кашика.

4. У стаклени суд ставити 9 грама матичног млијечи и 250 грама природног меда и добро их измијешати дрвеном или пластичном кашиком (никако металном).

Затим стаклени суд са измијешаном млијечи и медом замотати у мокру црну платнену крпу и ставити га на мрачно и хладно мјесто. Прије узимања меда и млијечи треба уста добро испрати млаком водом. Узимати прије доручка и прије вечере по једну кафену кашичицу ове мјешавине. Кашичица мора бити од дрвета ити пластике.

Мед са млијечи ставити под језик и држати га око један минут, како би се истопио, а затим га прогутати.

138

Количину од 9 грама млијечи и 250 грама меда правити 6 пута и узимати док се све не утроши.

ОБОЉЕЊА КОЖЕ

РЕЦЕПТ ЗА ОТКЛАЊАЊЕ ПЕРУТИ У КОСИ

1. Извадити већу количину кошпица (сјемена) из бундеве "дебелкоре" и "танкокоре". Ове сјеменке скувати у води, па их огулити. Добијена језгра испржити, али пазити да приликом пржења не изгоре. Испржена језгра стући тако да се претворе у прах. Узети 1 кафену шољицу тако припремљеног праха и на исти насути 250 грама воде. Ово треба кувати дуже вријеме, док половина не уври. Затим оставити да се охлади. При том ће се на површини воде створити маст. Ову маст треба скинути и са њом мазати коријен косе 3 вечери, али је не треба прати.

Послије тога направити мјешавину од сљедећих врста трава: коријен коприве - 50 грама и лист брезе - 20 грама.

Ову мјешавину ставити у суд, насути 3 литре воде и кувати тако да уври 1 литар, а да остане 2 литра. Оставити да се мало смлачи и том водом опрати главу.

Ово мазање и прање понављати док перут не нестане. Мазање повремено прекидати 5 до 10 дана.

2. У мјешавину сирћета и воде скувати извјесну количину сјемена и коријена чичка. Овом текућином прати косу и главу 3 пута у недељи.

3. Наизмјенично трљати кожу на глави уљем од чичка и мјешавином воде и сирћета у којој је кувано сјеме и коријен чичка.

Уље од чичка добија се на сљедећи начин: ситно исјецкати шару коријена и сјемена чичка, ставити то у теглу или боцу широког грла и прелити са неразређеним шпиритусом.Суд херметички затворити и 15 дана држати на прозору изложеном сунцу или крај топле пећи.

Течност се исциједи и у њу дода 250 грама маслиновог уља. Суд се затвори и остави да стоји 6 до 8 дана. Опет се

139

изложи сунцу или стави крај топле пећи. Сваког дана садржај у боци промућкати. Овом течношћу мазати кожу на глави наизмјенично са мјешавином сирћета и воде у којој је кувано сјеме и коријен чичка.

РЕЦЕПТ ЗА ЛИЈЕЧЕЊЕ БУБУЉИЦА НА ЛИЦУ

1. Узети 30 грама цвијета камилице (или понекад 30 грама траве преслице), ставити у суд и насути 750 грама воде. Све то кувати на тихој ватри пола сата.

Послије тога суд са камилицом скинути са ватре и над њим прати лице.

То чинити увече.Тако треба радити 8 вечери, а затим се парити 3 пута

недељно над преслицом.Послије тога направити мјешавину од сљедећих врста

трава: лист ораха (понекад цвијет зове) - 25 грама, лист женске и мушке боквице - 25 грама, трава метвица (звана ниски чубур) - 25 грама, лист кадуље - 25 грама, врхови коприве - 25 грама, смрекове бобе (истуцане) - 25 грама, трава кантарион – 10 грама и трава пелин - 6 грама.

Ову мјешавину ставити увече у суд, додати 250 грама меда и насути 2 литра црног вина. Оставити све да стоји преко ноћи. Изјутра загријати и пустити да ври на тихој ватри 15 минута. Суд поклопити и оставити да се хлади пола сата, а затим течност проциједити.

Пити на 1 сат прије сваког јела по 1 филџан (кафену кашичицу) ове течности.

Ово радити 6 недеља. Учинити повремене прекиде од 5 дана.

Уз овај чај узимати на врх ножа прашак од осушеног коријена кравојца.

2. Узети сирово јасеново дрво, пресјећи га косо и ставити на ватру. На просјеченом дијелу појавиће се пјена и вода. Том водом мазати бубуљице 1 дневно. Овом течношћу лијече се и брадавице по рукама.

3. Истући сировог лишћа киселице и из њега исциједити сок.

140

Овим соком натопити газу или вату, па је привити на брадавице.

Понекад се на исти начин може припремити и привијати сок од траве преслице, а такође и сок од листа бршљена.

4. Узети 20 грама свјежег или 30 грама сувог листа чуваркуће и прелити увече са једним литром воде. Изјутра покисељену траву кувати и пустити да ври 15 минута.

Суд поклопити и оставити да се хлади 15 до 20 минута. Чај проциједити и њиме прати лице 6 до 8 пута дневно. Ово понављати више пута.

5. У боцу ставити 25 грама свјежег пелина и прелити са једним литром воде.

Боцу зачепити и оставити да стоји 3 дана. Течност проциједити.

У ту течност умочити вату и њоме натапати све лице. Ово чинити 4 до 5 пута дневно. Ово понављати више

пута.6. Цвијет камилице и траву преслицу прокувати и

проциједити. Добијеном течношћу натопити вату и њоме прати лице 3 пута у недељи.

Лице прати 3 недеље. Ово прање лица може се понављати и прекидати више пута.

7. Направити мјешавину од сљедећих врста трава: лист брезе (млад) - 10 грама, лист ораха (млад) - 10 грама, сјеме чичка - 3 грама, лист кадуље - 10 грама, цвијет и лист зове - 10 грама, трава кокотац - 10 грама, трава крстовник - 5 грама, лист и коријен маслачка - 4 грама, трава крсташица - 5 грама и трава метвица (што расте уз воду) - 4 грама.

Ову мјешавину ставити у суд и насути 1 литар воде. Суд поклопити и оставити да се траве киселе 5 сати. Затим све загријати само толико да проври. Поклопљен суд хладити 15 минута, а затим чај проциједити. Пити 3 пута дневно по једну кафену шољицу овог чаја.

8. Направити мјешавину од сљедећих врста трава: коријен линцуре - 4 грама, коријен и лист коприве - 10 грама, коријен и лист љубичице - 6 грама, смрекове бобе -

141

20 грама, цвијет невена - 4 грама, трава кантарион - 4 грама, коријен омана - 4 грама, трава пискавица - 6 грама, лист подбела - 6 грама и цвијет камилице - 10 грама.

Ову мјешавину ставити у суд и насути 1 литар воде. Суд поклопити и оставити да се траве киселе 5 сати. Затим све загријати само толико да проври. Поклопљен суд хладити 15 минута, а затим чај проциједити.Пити 3 пута дневно по једну кафену шољицу овог чаја.

Овај претходни чај наизмјенично трошити 7 недеља без прекида.

9. Направити мјешавину од сљедећих врста трава: лист мушке боквице - 1 дио, лист женске боквице - 1 дио и трава куница - 2 дијела.

Састављену мјешавину трава опрати у хладној прокуваној води, добро их истући или самљети и сок исциједити.

Соком натопити вату и мазати лице лице више пута.

РЕЦЕПТ ПРОТИВ ЦРВЕНИЛА НОСА

1. Узети на врх ножа стипсе и растворити је у мало воде. Овом водом наквасити вату и увече прије спавања ставити на нос. Држати је тако до јутра.

Преко дана не излагати се јаком сунцу или јаком ветру. Ово понављати више вечери.

2. Црвени нос испирати више пута млаким тек помуженим млијеком. Повремено натопили вату оваквим млијеком и држати је на носу. Облог од млијека често мијењати.

3. Бијелу иловачу помијешати са винским или јабуковим сирћетом и добро размутити.

Добијену житку масу привити на нос. Све то држати од увече до ујутру.

Облог од иловаче понављати више пута.

ЛИЈЕК ЗА ЛИЈЕЧЕЊЕ ЕКЦЕМА

142

И. Упржити више врста пасуља и самљети их у млину за кафу. Затим 1 килограм самљевеног пасуља помијешати са свињском машћу да се добије маса за мазање.

Овом смијесом мазати екцем два дана увече и изјутра. Намазано мјесто не смије се прати за то вријеме.

Послије тога скувати разне врсте пасуља. Са оцијеђеном водом опрати раније мазани дио тијела. Екцем треба мазати и прати дуже времена.

2. Послије тога узети 100 грама смјесе која се справља од прженог пасуља и свињске масти, додати јој 1,5 килограма истуцаног плавог камена и 1 грам сумпоровог "цвијета", па све добро измијешати.

Овом смијесом мазати обољело мјесто увече и изјутра. Намазано мјесто не смије се прати за то вријеме.

Сљедећег дана скувати 250 грама бршљеновог листа у три литре воде.

Врућ лист привити на обољело мјесто и над водом се прати 10 минута. Послије лога са том истом бршљеновом водом опрати обољелу мјесто и добро га осушити.

Одмах након тога расјећи један лимун и њиме истрљати обољели дио тијела.

И ово радити дуже времена.3. Ако и послије овога екцем не нестане, онда узети 500

грама козјег лоја и 250 грама непросијаног пројиног брашна и заједно кувати док се не створи житко тјесто. У то тјесто ставити 5 грама воска и 50 грама маслиновог уља, па мијешати на ватри 1 минут. Затим суд скинути са ватре и тјесто стално мијешати док се потпуно не охлади.

Овом смјесом мазати обољеле дијелове тијела увече и изјутра.

Сваки други дан прати обољело мјесто водом од прокуваног бршљеновог листа и трљати лимуном. Понекад прати водом од пасуља.

Ово чинити дуже времена. Уз то пити по 1 супену кашику маслиновог уља.4. Направити мјешавину од сљедећих врста трава:

трава броћ - 10 грама и тврде љуске од љешника - 10 грама.

143

Ову мјешавину ставити у суд, насути пола литре воде и кувати да уври на половину, а затим чај проциједити.

Процјеђени чај подјелити на три дијела, па један попити изјутра, други у подне, а трећи пред вечеру.

Овај чај пити 7 дана.Затим паузирати 20 дана, па опет пити 7 дана и тако

мијењати.5. Набрати свјежу русу траву, добро је истући у неком

суду и оцједити сок.Овим соком мазати обољеле дијелове тијела 3 пута

дневно. Ово чинити 2 дана.Намазано мјесто не смије се прати за то вријеме. Након тога намазана мјеста треба опрати водом од

прокуваног бршљановог листа, како је већ наведено и истрљати лимуном.

6. Узети разне врсте кромпира, ставити их у суд и насути толико воде да кромпири огрезну. Кромпире кувати тако дуго да на њима не испуца кора, а затим их проциједити. У један литар процјеђене течности додати ситно истуцаног плавог камена величине једног већег ораха.

Ако се има мање ове течности, онда се ставља и мање плавог камена. Пустити да се плави камен раствори. У тако припремљену још топлу течност умочити сунђер и њиме добро натрљати обољели дио тијела. Након тога болесник се не смије прати. Тек након 10 минута треба га само добро обрисати и осушити.

Послије тога узети кафе у зрну, па је пропржити само толико да порумени.

Затим је што ситније самљети у млину за кафу и пресути је у један суд. У исто вријеме припремити кључалу воду и њу насути на самљевену кафу као што се припрема кафа за пиће. Чим се ухвати пјена од кафе, скинути је кашиком.

Овом пјеном од кафе мазати обољела мјеста 3 пута дневно (увече, у подне и изјутра).

Ако је обољела већа површина тијела, онда треба ставити и више кафе.

144

Терапију трљања водом од кромпира, у којој је растворен плави камен и мазање пјеном од кафе примјењивати 7 дана.

Ово понављати више пута уз прекиде.

РЕЦЕПТ ЗА ЛИЈЕЧЕЊЕ ПСОРИЈАЗЕ

1. Направити мјешавину од сљедећих врста трава: свјеже истуцане бобе смреке - 10 грама, лист ораха (млад) - 5 грама, лист зове - 5 грама, коријен маслачка - 5 грама, врхови коприве - 5 грама, трава метвица сто расте уз воду - 5 грама, лист кадуље - 5 грама, врхови смреке (клеке) - 5 грама, трава женска кантарија - 4 грама, трава пелин - 4 грама, лист мушке боквице - л грам, лист женске боквице - 1 грам и трава преслица - 1 грам.

Ову мјешавину ставити увече у суд, додати 250 грама меда и насути 2 литра црног вина. Оставити све да стоји преко ноћи. Изјутра загријати и пустити да ври на тихој ватри 15 минута. Суд поклопити и оставити да се хлади пола сата, а затим течност проциједити.

Пити на ште срце једну чашицу ове течности, затим једну чашицу на пола сата пред ручак и једну чашицу пред вечеру.

Кад се попије овај чај истовремено узимати 3 пута дневно на врх кафене кашичице прашак од измијешаних коријена кравојца и пољске стеже.

За вријеме узимања овог чаја треба ујутру, кад се устане из кревета, у топлој води истрљати што брже горњи дио тијела мјешавином једнаких дијелова винског сирћета и воде.

Понекад овом мјешавином истрљати и доњи дио лела.2. Направити мјешавину од сљедећих врста трава: кора

бијелог храста (млада) - 50 грама, кора цера - 50 грама и цвијет и лист бијелог слеза - 50 грама.

Ову мјешавину ставити увече у суд и насути 5 литара воде. Изјутра то кувати да уври 4 литра, а да остане једна литра. Суд поклопити и оставити да се хлади пола сата, а затим чај проциједити.

Овим чајем прати обољела мјеста.

145

3. Помијешати једнаке дијелове винског сирћета и кухињске соли и тиме добро измасирати обољела мјеста. Затим их замотати чистим сувим ланеним крпама и крпе оставити да стоје од јутра до вечери.

4. Помијешати једнаке количине пчелињег меда и брашна и том смијесом масирати обољела мјеста. Исту смијесу ставити и на ланене крпе и привити их на обољела мјеста. Крпе оставити да стоје од увече до ујутру.

5. За лијечење псоријазе користити и рецепт за лијечење екцема под 1,2 3 и 4.

РЕЦЕПТ ЗА ЛИЈЕЧЕЊЕ СУВОГ И ВЛАЖНОГ ЛИШАЈА

1. Направити мјешавину од сљедећих врста трава: лист бршљена - 20 грама, коријен пољске стезе - 30 грама, лист пелина - 5 грама и трава преслица - 30 грама.

Мјешавину ставити у суд и прелити са 2 литра воде. Кувати на тихој ватри док течност не уври на половину. Суд поклопити и хладити 30 минута.

Процједити и чајем испирати мјеста обољела од лишаја. Ово понављати више пута.2. У суд ставити 20 грама иситњеног листа и истуцане

коре младог храста и прелити са једном литром воде. Киселити 14 сати, а затим их кувати тако да течност уври до половине.

У добијену течност сипати мало ситног плавог камена. Овом течношћу натопити вату и њоме испирати

обољели дио тијела.3. Направити мјешавину од сљедећих врста трава: трава

госпин цват - 4 грама, лист подбела - 4 грама, коријен омана - 4 грама, богородична трава - 4 грама, трава крстовник - 4 грама, коријен кравојца - 10 грама и трава преслица - 5 грама.

Ову мјешавину ставити у суд и насути 1 литар воде. Суд поклопити и оставити да се траве киселе 5 сати. Затим све загријати само толико да проври. Поклопљен суд хладити 15 минута, а затим чај проциједити.

146

Процјеђеном течношћу натопити вату и њоме испирати обољело мјесто.

Затим у течност потопити друго парче вате и привити га на исто мјесто.

4. Направити мјешавину од сљедећих врста трава: лист чуваркуће - 100 грама, свињско сало - 150 грама и вода - 200 грама.

Ову мјешавину кувати на слабој ватри тако дуго док се сало не истопи. Смијесу проциједити кроз сито или ријетку газу и њоме мазати обољели дио тијела. Ово понављати више пута.

5. Направити мјешавину од сљедећих врста трава: лист ораха - 10 грама, лист и цвијет зове - 10 грама, коријен маслачка - 5 грама, врхови младе коприве - 10 грама, лист боквице - 10 грама, трава метвица - 3 грама, лист кадуље - 2 грама, смрекове бобе - 10 грама и трава кантарион - 4 грама.

Ову мјешавину ставити у суд и насути 1 литар воде. Суд поклопити и оставити да се траве киселе 5 сати. Затим све загријати само толико да проври. Поклопљен суд хладити 15 минута, а затим чај проциједити.

Пити 3 пута дневно по једну шољицу): ујутру на ште срце, по подне прије јела и увече прије спавања.

РЕЦЕПТ ЗА ЛИЈЕЧЕЊЕ СВРАБА

1. Направити мјешавину од сљедећих састојака: восак - 3 кашике, лој - 3 кашике, свињска маст - 3 кашике, путер (масло) - 3 кашике, маслиново уље - 3 кашике и јелова или смола од омаре - 3 кашике.

Све ове састојке ставити у суд, насути један литар воде, загријати и пустити да ври 15 минута. Затим суд скинути са ватре, течност мијешати 3 минута, па оставити да се хлади 12 сати. За то вријеме на површини течности нахватаће се мелем. Овај мелем треба скинути кашиком и ставити га у стаклени суд.Из суда одвојити онолико мелема колико је потребно да се обољела особа може њиме мазати 3 вечери. У овај мелем

147

додати врло мало ситно истуцаног плавог камена (галице) и врло мало сумпоровог "цвата" у праху, па све то добро измијешати.

Овим мелемом мазати обољелу особу 3 узастопне вечери. За то вријеме болесник се не смије прати.

Послије тога узети 300 грама истуцаног коријена коприве и 125 грама листа брезе, ставити у суд, насути 3 литре воде, траве прокувати и затим их проциједити. Са овом процјеђеном течношћу окупати болесника. Затим се поново мазати са остатком мелема додајући му плавог камена и сумпора како је то већ наведено.

Овако се мазати и купати све док свраб не престане. 2. У суд ставити 500 грама листа јагорчевине, а затим

насути пола литре вина и пола литре јабуковог или виновог сирћета и додати 2,5 грама бијелог и 2,5 грама жутог шећера. Све то добро скувати.

Овом смјешом мазати 2 до 3 вечери. За то вријеме обољела особа не смије се купати.

Послије тога скувати коријен коприве и лист брезе као што је већ напред наведено. Са процјеђеном течношћу опрати тијело болесника.

Обољела особа може се понекад прати и са водом од прокуваног и процијеђеног пасуља.

Послије овог прања, болесника треба обрисати крпом и поново почети са мазањем како је горе наведено.

3. Ако свраб не престане, узети један килограм морске соли, добро је истуцати, ставити у суд и затим насути 250 грама што јаче комове ракије.

Све добро измијешати да се со потпуно истопи. Овом смијесом мазати обољела мјеста увече и ујутру. Ово чинити 30 дана.

У исто вријеме направити мјешавину од сљедећих врста трава: коријен пирике - 10 грама, трава куница (хајдучица) - 6 грама, коријен коприве – 6 грама, трава пелин - 0,5 грама, трава русомача - 3 грама и коријен бијелог слеза - 4 грама.

Ову мјешавину ставити у суд и насути 1 литар воде. Суд поклопити и оставити да се траве киселе 5 сати. Затим све

148

загријати и пустити да ври 5 минута. Поклопљен суд хладити 15 минута, а затим чај проциједити.

Овај чај пити умјесто воде. За вријеме лијечења болесник не смије пити другу воду осим овог чаја.

4. Добро измијешати 125 грама непрерађеног катрана и 125 грама масти од свињског сала.

Том смијесом 10 дана мазати обољела мјеста која се за то вријеме не смију прати.

Послије тога узети 125 грама коријена коприве и 125 грама корјена бијелог слеза, ставити у суд и насути 3 литре воде. Ове траве скувати и са процјеђеним чајем опрати обољелу особу.

5. Чист петролеј проциједити 5 пута кроз чисту крпу и њиме масирати обољело мјесто. За вријеме масирања пити по једну кафену кашичицу овог петролеја.

Ако свраб не престане, истуцати 200 грама коријена штавоље траве, ставити у суд, насути 1 литар млијека, добро уварити и све мијешати, па течност процједити. Овом течношћу изјутра мазати обољело мјесто.

РЕЦЕПТ ЗА ЛИЈЕЧЕЊЕ ОПЕКОТИНА

1. Огуљена зелена кора са младих гранчица зове стави се у чист суд у коме се налази маслиново уље и пчелињи восак.

Ову мјешавину скувати на тихој ватри. Охлађену и процјеђену смијесу измијешати. Тако добијени мелем наносити у танким слојевима на опекотине.

2. Помјешати сљедеће састојке: природни мед - 25 грама, маслиново уље - 10 грама и бјеланце од јајета - 3 комада. Мјешавину ставити у суд и све добро и дуго мутити док се не добије кашаста маса - мелем.

Овај мелем наносити у танким слојевима на опекотине.

РЕЦЕПТ ПРОТИВ ОПАДАЊА КОСЕ

149

1. Узети 40 грама коријена милодуха и изрезати га на танке парчиће. Ставити у стаклени суд, додати 41 "зрно'' каранфилића и насуто воде толико да коријење огрезне. Све оставити да стоји 41 дан на собној температури. Затим течност проциједити.

Овом течношћу мазати главу 3 пута дневно, ујутру, на подне и увече. Тако чинити 5 дана. За то вријеме главу не прати.

Послије тога узети 40 грама коријена коприве, добро га истући и насути толико воде колико је потребно за прање главе. Суд поклопити и све кувати пола сата.

Оставити да се охлади толико да се глава може опрати. Кад се глава осуши, поново је мазати 5 дана на исти начин као сто је горе наведено.

Послије тога узети 50 грама листа брезе, ставити у суд и насути воде колико је потребно за прање главе. Све то прокувати и процјеђеном течношћу опрати главу. Све ово понављати више пута уз прекиде.

2. Узети 4 главице бијелог лука, огулити их и добро истући. Затим их ставити у боцу и насути 200 грама што јаче гроздове ракије. Боцу зачепити и оставити је да стоји 5 дана на собној температури. Послије тога насути у њу 100 грама рицинусовог уља. Том смијесом масирати главу три вечери.

Послије тога прокувати воду колико је потребно за прање главе. Узети пепела од церовог дрвета у количини једног јајета, завезати га у крпу и ставити га у ту врелу воду. То треба да стоји у води док се она не охлади толико да се њом може опрати глава.

Све то понављати више пута.

РЕЦЕПТ ЗА ЛИЈЕЧЕЊЕ ОТЕЧЕНИХ ЖЛЕЗДА (ГУКА)

1. Помјешати једнаке дијелове винског сирћета и воде и са тим замијесити иловачу, тако да се добије кашаста маса.

Иловачу ставити на ланену крпу и привити на жлезде. Преко овог облога ставити другу суву крпу или завој.

2. У току дана 3 до 4 пута лагано масирати жлијезде натопљеном глицерином или ораховим уљем.

150

3. Уз претходну терапију направити мјешавину од сљедећих врста трава: лист подбјела - 3 грама, лист боквице - 3 грама, лист кадуље - 3 грама и лист пелина - 2 грама. Ову мјешавину ставити у суд и прелити са једном литром воде. Суд покрити и оставити да стоји до јутра. Ујутру смијесу прокувати и пустити да ври 15 минута, оставити да се хлади, а затим чај проциједити.

Пити ујутру и увече по кафену шољицу процијеђеног чаја прије јела. Овај чај справљати и пити на исти начин дуже времена.

4. На обољеле жлезде у току дана стављати 3 до 4 пута ланену крпу потопљену у содаводу.

5. Узети извјесну количину сјемена траве жутиловке. Сјеме самљети и скувати у мјешавини воде и сирћета. Добро све мијешати тако дуго док се не створи мелем.

Мелем загријати толико да може да се трпи топлота, ставити га на ланену крпу и привити преко натечене жлијезде.

6. Уз претходну терапију направити мјешавину од сљедећих врста трава: лист подбјела - 6 грама, трава куница - 3 грама, лист боквице - 5 грама, лист кадуље - 5 грама и лист пелина - 1 грам.

На ове траве насути један литар воде. Пустити да ври 10 минута. Суд поклопити и оставити да стоји 10 минута.

Чај проциједити. Пити 3 пута дневно по једну кафену шољицу чаја.

РЕЦЕПТ ЗА ЛИЈЕЧЕЊЕ ШКРОФУЛА (ТУБЕРКУЛОЗЕ ЖЛЕЗДА НА ВРАТУ)

1. Направити мјешавину од сљедећих састојака: трава куница - 6 грама, трава преслица - 4 грама, трава горка тролиска - 4 грама и трава пелин - 1 грам.

На ове траве насути пола литра вина. Киселити од увече до изјутра у покривеном суду. Изјутра траве прокувати 10 минута. Суд поклопити и оставити да стоји 10 минута. Течност проциједити и додати још 4 кашике меда. Пити 3 пута дневно по једну шољицу чаја. Ово пити дуже времена.

151

2. Набрати свјежег надземног дијела траве кунице, опрати у хладној води и добро истући. Истучену траву привити на болно мјесто.

3. У исто вријеме, преко дана прати тијело обољеле особе хладном мјешавином сирћета и воде.

4. Два пута у току недеље скувати трине (отпаци од сијена), 500 грама трине на 20 литара воде. У ту воду потопити чаршав. Њиме умотати болесника и затим га смјестити у кревет да се што боље озноји.

Облог држати на обољелој особи 2 сата.

РАНЕ И УБОЈИ

"Хајдучка трава, папрац, спориш, кад се стрља међу длановима, кажу да је добра за сваку рану, зато се зове и хајдучка трава шио се рањени хајдуци највише њоме лијече"

Вук Стефановић. Караџић.

РЕЦЕПТ ЗА ЛИЈЕЧЕЊЕ РАНА

1. Направити мјешавину према сљедећем рецепту: бела смола са четинара - 30 грама, жути восак - 15 грама, бијели восак - 10 грама, масло (бутер) - 2 кашике, природно маслиново уље - 150 грама и тамјан - 1 грам.

Смола и тамјан се истуцају у ситан прах и додају мјешавини која је стављена у емајлирани суд. Суд са смјесом се стави на тиху ватру.

Смјеса се добро мијеша, а настала пјена скида кашиком. Послије 15 минута кувања суд скинути са ватре, охладити и масу сипати у чисту емајлирану кутију или тамну теглицу и херметички затворити.

Слој тако припремљеног мелема ставити на чисту откувану и осушену крпу или газу и привити на рану.

2. Лист боквице опрати у хладној прокуваној води и привити га на рану.

3. Надземни дио свјеже кунице опрати у хладној прокуваној води. Траву добро истући и из ње исциједити сок.

152

Овај сок накапати на рану.Истовремено соком кунице натопити вату, преко ње

ставити газу и тако привити на рану.4. Козји лој измијешати са мало камфора. Овим

мелемом намазати рану.5. Опран лист невена намазати медом и привити на

рану.Лист невена стављати на рану дуже времена, тј. док

обољели дио тијела не почне бијелити. За то вријеме болесник ће осјећати јаке болове.

Повремено исциједити сок из угњиле јабуке и накапати га на обољели дио тијела, а дијелове јабуке привити на ране.

6. Направити мјешавину од сљедећих врста трава: коријен чичка - 15 грама, коријен бијелог лука - 15 грама, коријен пољске стеже - 19 грама, лист кадуље - 10 грама и трава преслица - 10 грама.

Ову мјешавину славити у суд и насути 1 литар воде. Траве кувати 20 минута. Суд поклопити и оставити да стоји 15 минута. Чај проциједити. Скуваним и процеђеним травама додати 250 грама чистог меда и све то поново ставити на ватру и пустити да ври 5 минута, па поново проциједити.

На рану стављати само скуване траве. Облоге мијењати 3 до 4 пута дневно.

7. Нарезати пола килограма врхова младе оморике или њених младих шишарица, ставити их у суд и налити 3 литре воде. Кувати 2 сата. Процјеђеним чајем прати обољели дио тијела (рану).

8. У суд ставити 15 грама иситњеног сувог цвијета и листа невена, прелити га са 250 грама воде. Кувати пет минута.

Процједити.Пити прије и послије јела по двије супене кашике

процјеђеног чаја.

МЕЛЕМ ЗА ЛИЈЕЧЕЊЕ РАНА

1. Направити мјешавину од сљедећих састојина: јестиво уље - 100 грама, жути восак - 8 грама, восак од бијелог саћа - 5 грама, бијела смола оморике - 20 грама,

153

тамјан - 1 грам, "сакоз" (купити у апотеци) - 1,5 грам и неслано масло - 1 кашика.

Све тврде материје истући и помијешати. Мјешавину ставити у суд, полако отапати и пустити да ври 10 минута. Кашасту масу у суду стално мијешати, а пену, која се нахвата, скидати.

Суд скинути са ватре, али масу - мелем и даље мијешати док се не охлади.

Охлађен мелем ставити у чист таман стаклени суд. Тако припремљен мелем ставити на чисту ланену крпу и привити на рану. Облог држати 12, а повремено и 16 сати.

2. Добро измијешати 6 кашика козјег лоја и додати 2 кашичице уситњеног камфора (купити у апотеци).

Мелем ставити на чисту газу или крпу и привити на рану. Облог држати 12 сати.

3. Уз ове мелеме направити чај од сљедећих трава: коријен бијелог слеза - 5 грама и коријен и лист коприве (цијела биљка) - 1,5 грам.

На ове траве сипати 1 литар воде. Кувати их као обичан чај.

Овај чај пити, а истовремено и прати рану.4. Скувати мекиње од јечма. Добијеном водом испирати

рану.5. За старе ране добро је узети надземни дио смиља

(цвијет, стабљика и лист) и ставити га на вруће гвожђе. Кад добије румену боју и претвори се у пепео, охладити га и просијати на чисто сито. Затим га помијешати са чистим уљем.

Овим мелемом намазати чисту газу и привити је на рану.

Мелем привијати изјутра и увече на рану. Свако јутро мјесто око ране треба опрати чистом

гроздовом (комовом) ракијом. Повремено рану прати и водом од прокуваних мекиња.

6. Три литра крављег млијека кувати на тихој ватри. За то вријеме помало скидати ухваћени кајмак и стављати га у тањир. То чинити све док млијеко не нестане.

Затим узети плавог камена величине једног кукурузног зрна, истуцати га у прах и додати кајмаку скинутом са млијека.

154

Овоме додати једно бјеланце од свежег кокошијег јајета, па све добро измијешати.

Овај мелем намазати на танку ланену крпу. Крпу затим привити на рану и оставити је на рани 12 часова.

Тако привијати 2 вечери. Дању привијати ланену крпу потопљену у козји лој.

РЕЦЕПТ ЗА ЛИЈЕЧЕЊЕ ПОСЈЕКОТИНА

1. Особа која се посијече на било ком дијелу тијела, треба да привије сок од листа мушке и женске боквице или кунице.

У оба случаја сок припремити на сљедећи начин: Лишче опрати у хладној прокуваној води. Затим га добро истући и исциједити сок кроз газу или чисту добро откувану крпу која је сушена у хладу. Овако припремљен сок стављати на рану.

2. Кад посјекотина мало зарасте, треба узети два умућена бјеланцета и двије кашике ракије од шљиве пожегаче. Бјеланца и ракију мијешати док се не добије густа кашаста маса. Кашу ставити на ланену крпу и привити је на рану.

Кашу привијати 2 до 3 вечери, а облог држати 12 сати.

РЕЦЕПТ ЗА ЛИЈЕЧЕЊЕ ГНОЈНИХ РАНА

1. У случају гнојних рана узети козји или овчји лој и посути га истуцаном шољу ћелицом. Затим овај лој добро измијешати рукама и ставити га на рану. Тако држати 6 сати, а понекад и 8 сати.

Овај лој припремати и мијењати сваких 6 или 8 сати.2. Гроздову ракију врло мало посолити крупном сољу,

па у њу потопити ланену крпу. Ову крпу затим привити на обољело мјесто, а преко ње привити другу суву крпу. Ове крпе држати 6, а понекад и 12 сати.

Ове облоге понављати све дотле док се не осјети побољшање.

3. Узети 2 бјеланцета од јајета и једну супену кашику шљивове ракије препеченице. Ово добро измијешати да буде

155

бијело као креч, а затим ставити на ланену крпу и привити на обољело мјесто. Тако држати 12 сати.

Овај лијек припремати и стављати на рану више пута.4. Послије претходног лијека узети два јајета и свако

јаје замотати у мокру крпицу. Овако замотана јаја ставити у топао пепео да се испеку. Када се јаја испеку, из њих извадити жуманца. Ова жуманца ситно измрвити, ставити их у тигањ, додати једну кафену шољицу маслиновог уља, па онда све мијешати на ватри док смијеса не постане смеђе боје. Скинути са ватре и томе додати саће у коме треба да има мало меда. Поново све мијешати на ватри док се восак са саћем не истопи. Тигањ скинути са ватре, смијесу ставити на ланену крпу и привити на обољело мјесто. Затим све обавити фластером. Тако држати 24 сата.

Када ова смијеса нестане, припремити нову на исти начин, привити је на обољело мјесто и држати 24 сата.

Тако понављати дуже времена, а понекад прекидати.

РЕЦЕПТ ЗА ЛИЈЕЧЕЊЕ ГНОЈНИХ И ДУГОТРАЈНИХ РАНА

1. Узети осам грама иситњеног просушеног листа чичка и прелити са 500 грама воде. Киселити 5 сати, кувати и пустити да ври 5 минута. Суд поклопити и охладити, па чај проциједити.

Са тим чајем испирати гнојне ране.2. Направити мјешавину од сљедећих врста трава: лист

кадуље - 10 грама и коријен кравојца - 10 грама.Састављену мјешавину ставити у суд, сипати 1 литар

воде. Оставити да се кисели до јутра. Изјутра кувати и пустити да ври 10 минута. Охладити и чај проциједити.

Овим чајем чистити гнојне ране, а истовремено потопити газу у чај и привити на рану.

3. Сјеме лана самљети, прелити врућом водом, па добро измијешати.

Мало дебљи слој тако припремљене каше ставили на крпу и привити на гнојну рану.

156

Повремено на рану привијати зечје сало (да се рана прочисти и подмлади).

4. Набрати свјежу куницу и опрати је у хладној прокуваној води.

Добро је истуцати и исцјеђеним соком испирати рану више пута. Истовремено привијати на рану и свјеж лист боквице.

5. Набрати 50 грама цвјетова мушке кантарије (госпин цват) док су још у пупољцима. Оставити их да мало увену у хладу. Затим их ставили у боцу од једног литра и до грла боце сипати маслиновог уља. Боцу зачепити ватом и оставити да стоји 40 дана на топлом мјесту. Послије тога уље проциједити у другу боцу и добро је зачепити. Овим уљем мазати ране.

РЕЦЕПТ ЗА ЛИЈЕЧЕЊЕ УБОЈА

1. Наерендати коријен црног гавеза и помијешати га са медом, по могућству из бијелог саћа. Све то прокувати, привити на убој и држати 45 сати.

2. Наерендати коријен гавеза и помјешати га са невареним млијеком. Облог привијати на рану. Држати 24 сата.

То Чинити пет пута.3. Ако рана не би зарасла и послије стављања гавеза са

млијеком, треба узети смокву, преполовити је на два дијела, пошећерити је (истуцати шећер у коцкама) и ставити на рану повријеђене особе. Ово држати 12 сати.

РАК

РЕЦЕПТ ЗА ПОБОЉШАЊЕ СТАЊА ОБОЉЕЛИХ ОД РАКА

1. Узети рафинираног петролеума (гаса) и њиме се масирати три вечери, па три вечери паузирати. Масирање поновити двије вечери у седам дана.

У исто вријеме изјутра по једну кафену кашичицу овог дестилираног петролеума (гаса). То чинити 5 јутара у 7 дана.

157

Ако се болесник осјети боље, ово поновити заједно са масирањем.

2. У виново сирће, а понекад и јабуково сирће, потопити ланену крпу и њоме добро истрљати горњи дио тијела, увече, прије спавања. Друго вече, на исти начин истрљати доњи дио тијела. Послије трљања болесник се не смије брисати, већ треба да на мокро тијело обуче веш и легне у кревет. Тако се трљати 3 до 5 вечери у 7 дана.

3. У један суд сипати чисте воде и оставити је да стоји у њему 2 дана, па онда у ову устајалу воду сипати мало виновог сирћета. Затим у тако припремљену воду потопити ланени чаршав, па га мало исциједити и у њега замотати болесника тако да сав буде умотан по тијелу испод руку, па онда преко руку. Преко мокрог чаршава омотати вунени покривач, па болесника ставити у кревет. Затим га још покрити топлим јорганом, да би се ознојио.

Ако су болеснику ноге хладне, ставити под њих термофор са што топлијом водом, да би се добро ознојио. Ако нема термофора, може се употребити угрејана цигла умотана у крпе.

Ако се болесник добро не озноји, треба му припремити чај од сљедећих врста трава: цвијет зове - 10 грама и смрекове боба (плод вење) - 10 грама.

Траве претходно опрати у чистој води, а затим их ставити у суд и додати једну супену кашику меда и једну четвртину литра вина. Све загријати и пустити да ври 5 минута. Суд поклопити, оставити да се хлади 15 минута, а затим течност проциједити.

Болесник треба да попије једну кафену шољицу ове течности, да би се ознојио.

Послије знојења болесника треба окупати топлом водом у коју је сипамо мало виновог сирћета. Купати га у кади или кориту. Послије купања треба болесника добро обрисати и истрљати сувим чаршавом.

Приликом ове терапије глава болесника се уопште не смије савијати нити прати.

4. У суд ставити 250 грама трине од сијена и сипати 1,5 литара воде. Загријати и пустити да ври 10 минута. Суд

158

поклопити и оставити да се хлади 10 минута, а затим течност проциједити.

У процјеђену течност потопити ланени чаршав, затим га оцједити, превити на пола и њиме замотати горњи дио тијела. Преко мокрог ставити други суви чаршав, а онда преко свега ћебе или јорган.

У исто вријеме попити раније припремљен Чај према доњем рецепту.

Направити мјешавину од сљедећих врста трава: коријен чичка - 4 (2) грама, трава пољска стежа - 4 (2) грама и трава госпин цват - 4 (1) грам.

Ове траве најприје добро опрати, а затим их увече ставити у суд и сипати пола литре воде. Суд поклопити и оставити да стоји од вечери до јутра. Изјутра све загријати и пустити да ври 5 минута.

Поклопљен суд хладити 10 минута на топлом мјесту, а затим чај проциједити.

Једну половину овог чаја попити изјутра на ште срце, а другу половину послије вечере кад болесник пође на спавање.

Осушен коријен кравојца истуцати у ситан прашак. Заједно са чајем сваки пут узети на врх кафене кашичице овог прашка.

Овај чај употребљавати 4 дана.Количине траве наведене у заградама дају се када су у

питању деца.5. Направити мјешавину од сљедећих врста трава:

коријен кравојца - 4 (2) грама, трава пољска преслица - 4 (2) грама и трава пелин - 4 (1) грама.

Траве претходно опрати у чистој води, затим их увече ставити у суд и прелити са пола литра (једна четвртина) хладне воде. Суд поклопити и оставити да стоји од вечери до јутра. Изјутра све загријати само толико да проври. Затим хладити 10 минута на топлом мјесту. У исто вријеме, када се припрема овај чај, одвојено истуцати 4 (2) грама коријена пољске стеже. Овај коријен ставити увече у други суд и сипати пола литра (једна четвртина) хладне воде, а изјутра га кувати 5 минута на тихој ватри, па све заједно проциједити.

159

Болеснику давати сваког сата по једну супену кашику (кафена кашичица) помијешаног чаја.

Уз овај чај узимати 3 пута дневно на врх кафене кашичице прашак од истуцаног коријена кравојца.

Док пије овај чај, болесник треба да узима кисело млијеко од некуваног млијека без кајмака и да свака два сата једе по мало свјежег крављег сира. То чинити 3 до 4 дана у седмици.

Овај чај пити 4 дана.Количине, наведене у заградама, дају се када су дјеца у

питању.6. Направити мјешавину од сљедећих врста трава:

трава мишјакиња - 6 (3) грама, лист бијелог храста (млад) - 4 (2) грама и трава пелин - 2 (1) грама.

Од ових трава припремити чај на исти начин као што се припрема претходни чај тј. додајући му чај од посебно скуваних 4 (2) грама коријена пољске стеже. Овај чај пити 4 дана на исти начин као и претходни чај.

Количине, наведене у заградама, дају се када су дјеца у питању.

7. Направити мјешавину од сљедећих врста трава: трава честославица - 3 (1) грама, коријен чичка - 3 (2) грама, коријен маслачка - 3 (2) грама, трава преслица - 3 (2) грама и трава кичица - 3 (2) грама.

Траве претходно опрати у чистој води, затим их ставити у суд и прелити са пола литра (једна четвртина) кључале воде. Суд поклопити и оставити да стоји 15 минута. Половину овог чаја проциједити и попити изјутра на ште срце. 1 овај чај пити 4 дана.

Количине, наведене у заградама, дају се када су дјеца у питању.

8. Направити мјешавину од сљедећих врста трава: трава чешљуга - 4 (2) грама, коријен чичка (или млад цвијет) - 4 (2) грама, лист ораха (млад) - 4 (2) грама и цвијет и лист невена - 4 (2) грама. Траве претходно опрати у чистој води, затим их увече ставили у суд и прелити са пола литра (једна четвртина) хладне воде. Суд поклопити и оставили да стоји од вечери до

160

јутра. Изјутра све загријати и пустити да ври 5 минута. Затим хладити 10 минута у поклопљеном суду, па чај проциједити. Сваког сата пити по једну супену кашику (кафену кашичицу) овог чаја.

Ноћу такође узимати по једну кашику овог чаја када се болесник пробуди.

И овај чај пити 4 дана. Понављати више пута као и остале наведене чајеве.

Уз овај чај узимати 3 пута дневно на врх кафене кашичице прашка од истуцаног коријена кравојца.

Количине, наведене у заградама, дају се када су дјеца у питању. Ако болесник има тврду столицу, узети 15 грама траве пољске преслице, ставити је увече у суд и сипати пола литре воде. Суд поклопити и оставити да стоји до јутра. Изјутра све загријати само толико да проври, хладити 10 минута у поклопљеном суду, а затим чај проциједити.

Овим чајем клистирати обољелу особу. Сљедећег дана узети 15 грама коре бијелог храста,

ставити је увече у суд и налити пола литре воде. Суд поклопити и оставити да стоји до јутра. Изјутра све загријати само толико да проври, хладити 10 минута у поклопљеном суду, а затим чај проциједити.

Овим чајем клистирати обољелу особу. Наизмјенично се клистирати чајем од пољске стеже и чајем од коре бијелог храста.

Ово понављати док се столица не поправи. 9. Направити мјешавину од сљедећих врста трава:

трава чешљуга - 3 (2) грама, коријен чичка - 3 (2) грама, цвијет чичка - 3 (1) грама, трава и коријен соломуновог угластог печата - 4 (2) грама, цвијет и лист невена - 3 (2) грама, пољска преслица - 3 (2) грама, лист ораха - 3 (2) грама и трава пелин - 3 (1) грама.

Ове траве претходно опрати у чистој води, а затим их ставити у суд и сипати пола литре (једна четвртина) воде. Све загријати и пустити да ври 5 минута, па затим чај проциједити. У процјеђени чај сипати 70 (20) грама чистог шпиритуса, па све пресути у једну боцу. Боцу херметички затворити и ставити је на прозор да стоји дан изложена сунцу.

161

Послије тога пити сваког сата по једну супену кашику (кафену кашичицу) овог чаја.

Овај чај пити 4 дана, а понављати га по потреби као и напријед наведене чајеве.

Количине, наведене у заградама, дају се када су дјеца у питању.

Уз овај чај узимати 3 пута дневно послије јела на врх ножа прашка од истуцане коре бијелог храста.

10. Измјерити сљедеће састојке: црно вино јачине 14 малигана - 700 грама, франк цигуру (цикорија) - 500 грама, чист алкохол - 200 грама, самљевен лист биљке алоја - 300 грама и природни мед са саћем - 300 грама. Све ово ставити у стаклени суд и добро измијешати. На два сата прије сваког јела узимати по једну кафену кашичицу овог лијека.

Тако употребљавати 5 дана.Послије тога узимати наједан сат прије сваког јела по

једну супену кашику овог лијека. Тако употребљавати 40 дана, а ако болесник може, узимати и два мјесеца.

11. У стаклени суд ставити 9 грама матичног млијечи и 250 грама природног меда и добро их измијешати дрвеном или пластичном кашиком (никако металном).

Затим стаклени суд са измјешаним млијечи и медом замотати у мокру црну платнену крпу и ставити га на мрачно и хладно мјесто. Прије узимања меда и млијечи треба уста добро испрати млаком водом. Узимати прије доручка и прије вечере по једну кафену кашичицу ове мјешавине. Кашичица мора били од дрвета или пластике.

Мед са млијечи ставити под језик и држати га око један минут, како би се истопио, а затим га прогутати.

Количину од 9 грама млеча и 250 грама меда правити 6 пута и узимати док се све не утроши.

12. Набрати сљедеће врсте свјеже траве: лист мушке боквице - 1 дио, лист женске боквице - 1 дио и трава куница - 2 дијела.

Ове траве помијешати, опрати у хладној води, а затим истући у неком суду који се не обија, најбоље у авану. Из истуцане смјесе исциједити сок.

162

Пола сата послије узимања млијечи попити 3 супене кашике овог сока. Кад нема млијечи, може се на ште срце узимати и сам сок од ових трава.

Овај сок припремати и пити 40 дана.

РЕЦЕПТ ЗА ЛИЈЕЧЕЊЕ РАКА У ГРЛУ У ПОЧЕТНОЈ ФАЗИ

1. Помјешати једнаке дијелове јабуковог сирћета (повремено винско) и воде и са тим прати изјутра, а повремено и увече доњи дио тијела обољеле особе.

Понекад, али врло брзо, са овом мјешавином прати и горњи дио тијела.

2. У суд ставити 15 грама истуцане суве храстове коре и прелити је увече са једном литром воде. Изјутра кувати и пустити да ври 30 минута. Оставити да стоји 15 минута. Чај проциједити и додати 4 кашике чистог меда и ставити поново на ватру да прокључа. Скинути са ватре и охладити. Затим чај сипати у боцу коју треба херметички затворити и држати на тамном мјесту. Са овим чајем испирати грло 10 пута на дан.

3. У суд ставити 15 грама траве преслице, сипати 1 литар воде, кувати и пустити да ври 10 минута. Суд поклопити и оставити да се хлади. Чај процједити.

Процјеђеном чају додати 4 кашике меда, ставити га на ватру и поново прокувати.

Затим чај сипати у боцу и херметички затворити. Овим чајем испирати грло десет пута на дан.

4. Направити мјешавину од сљедећих врста трава: цвијет камилице - 10 грама, коријен бијелог слеза - 10 грама и смрекове бобе (истуцане) - 10 горњи.

Ову мјешавину ставити у суд и увече је прелити са једном литром воде. Ујутру смијесу прокувати и пустити да ври 5 минута.

Главу наднети над суд са овим чајем и парити грло 15 до 20 минута.

Послије парења (инхалације) обољелу особу брзо ставити у кревет и добро је утоплити.

163

5. Направити мјешавину од сљедећих врста трава: лист жалфије - 5 грама, коријен маслачка - 5 грама, коријен коприве - 5 грама и коријен соломуновог печата - 5 грама.

Ову мјешавину ставити у суд и прелити је увече са једном литром воде. Суд покрити и оставити да стоји до јутра. Ујутру смијесу прокувати и пустити да ври 5 минута, оставити да се хлади, а затим чај проциједити и у њега ставити: тинктура моравке - 15 капи, тинктуру смрекове боба - 15 капи и чист мед - 2 кашике. Пити сваког сата по једну супену кашику овако припремљеног чаја. Истовремено са чајем узимати на врх ножа прашка од коријена кравојца.

6. Скувати трине (отпаци од сијена), 150 грама на 2 до 3 литра воде.

У тој води прати болесника рано изјутра кад устане из кревета. Прање треба да се обави што брже, за свега неколико секунди. Одмах затим болесник треба да легне у кревет.

Ово чинити 3 до 5 јутара.7. Пола килограма сјемена зоби и пола килограма

зобене сламе прелити са два до три литра воде. Добро их скувати.

У процјеђеној води бањати болесника неколико секунди и одмах га ставити у топлу постељу.

Ако се у току купања по тијелу појаве модре или црвене пеге, односно ако ноге почињу да му отичу, не треба прекинути са овом терапијом, јер је то знак да ће се болесник опоравити. Уз сву ову терапију употребљавати и 6 чајева за лијечење рака унутрашњих органа.

РЕЦЕПТ ЗА ОДСТРАЊИВАЊЕ ДИВЉЕГ МЕСА (НАРАСЛИНА)

1. Мале количине цвијета дивизме и коријена младог чичка исјецкати и добро стући.

Ову мјешавину ставити на мјесто где је израсло "дивље месо". Претходно на тај дио тијела ставити мало свјежег зечјег сала.

Облог понављати док се не отклони дивље месо.

164

2. У виново или јабуково сирће потопити ланену крпу. Њу привити на дивље месо, да ово омекша.

Послије тога замијесити пшеничне мекиње са истим сирћетом и привити их на дивље месо.

3. Помјешати једнаке дијелове сљедећих састојака: трава прженица, цвијет црног трна и непросијано пшенично брашно.

Мјешавину ставити у суд. Додати јој мало меда и соли и добро све измијешати.

У други суд ставити мало истуцаног кактуса алоја, сипати 125 грама воде и ово прокувати.

Смијесу из првог суда помијешати са смијесом из другог суда, поново прокувати и житку масу привити на дивље месо.

РЕЦЕПТ ЗА ПОБОЉШАЊЕ СТАЊА ОБОЉЕЛИХ ОД РАКА МАТЕРИЦЕ

1. Два дана на седам дана два пута дневно прати леђа топлом водом по три секунде.

Исто тако пољевати топлом водом кољена по двије секунде.

Послије тога скувати трине од сијена. У процјеђену течност потопити ланени чаршав и ставити га преко крста. Преко њега ставили сув чаршав.

И то чинити два пута недељно.2. У суд ставити једна килограм трине од сијена, 500

грама истуцаних смрекових боба (плод клеке) и 500 грама истуцаних шишарица оморике. Сипати воде и кувати, а затим све сипати у бању и у томе се бањати 10 до 15 минута.

3. Помјешати једнаке дијелове винског сирћета и воде. У то потопити ланени чаршав и ставити га преко крста. Преко њега ставити сув чаршав и одмах лећи у топло.

4. Ако је рак на отвореном мјесту, узети труле јабуке које нису пљесњиве. Из њих исциједити сок, па га проциједити кроз чисту крпу. Овим соком натапати рану 3 до 4 пута дневно, а расјечену јабуку привити на рану.

165

5. Направити мјешавину од сљедећих врста трава: кора бијелог храста (млада) - 15 грама, коријен петопрсте - 15 грама, коријен чичка - 15 грама, лист кадуље - 15 грама и трава пољска преслице - 15 грама.

Све то ставити увече у суд и сипати 2 литра воде. Суд поклопити и оставити да стоји до јутра. Изјутра кувати пола сата. Затим. додати 250 грама меда и кувати још 1 минут. Течност проциједити и њоме испирати рану. Када се рана опере на њу ставити свињске масти. У исту течност потопити ланену крпу и ставити је на рану. Ово чинити више пута.

6. Направити мјешавину од сљедећих врста трава: лист невена (или млад лист бијелог храста) - 4 грама, коријен чичка - 4 грама, лист жаре - 4 грама, коријен маслачка - 4 грама, лист кадуље - 4 грама и трава пелин - 2 грама.

Ове траве ставити увече у суд и сипати 1 литар воде. Суд поклопити. Изјутра траве кувати 3 минута и оставити да се у покривеном суду хладе 10 минута. Затим чај проциједити. Пити сваког сата по једну кашику овог чаја.

ОБОЉЕЊА ЖИВАЦА И ПОРЕМЕЋАЈА У ГОВОРУ

РЕЦЕПТ ЗА ЛИЈЕЧЕЊЕ ЖИВАЦА

1. У боцу ставити пола килограма шећера у коцкама и сипати 1 литар пива. Добро измућкати и да би се шећер растворио.

Сваких 6 сати пити по једну чашицу (око 100 грама) ове течности тако да се припремљена количина попије у 16 пута. Ово пиво пити и дању и ноћу.

Тако употребљавати 20 дана.2. Помјешати једнаке дијелове виновог сирћета и воде.

Увече, пред спавање, у ту течност потопити ланену крпу и затим њоме истрљати горњи дио тијела. Послије тога болесник се не смије брисати, већ треба да на мокро тијело обуче веш и затим легне у постељу.

Понекад се овом смијесом могу истрљати ноге до изнад кољена. Трљати 3 вечери у седам дана.

166

3. Измјерити један лимун, а затим га изрибати и исјецкати. Додати му двоструку тежину шећера у коцкама и све добро измијешати, да се маса уједначи.

Пије вечере узети једну кафену кашичицу, а прије доручка пола супене кашике ове смјесе. Потрошити 5 лимунова спремљених на овај начин. Ако болеснику буде боље, 15 дана прекинути са узимањем овог лијека, па опет све поновити на исти начин.

Ово понављати и прекидати дуже времена.4. Направити мјешавину од сљедећих врста трава:

трава ива - 3 грама, коријен пирике - 5 грама, трава зечија стопица - 3 грама, лист рузмарина - 5 грама, трава куница - 3 грама, трава пелин - 1 грам, коријен коприве - 3 грама, смрекове бобе (плод клеке) - 5 грама и лист питоме нане - 2 грама.

Ову мјешавину ставити у суд и насути 1 литар воде. Суд поклопити и оставити да се траве киселе 5 сати. Затим све загријати и пустити да ври 5 минута. Поклопљен суд хладити 15 минута, а затим чај проциједити. Овај чај пити умјесто воде.

Употребљавати га дуже времена уз повремене прекиде. За вријеме прекида умјесто воде пити компот од јабука.

5. Узети ракијску чашу црног вина, па га добро засладити. У то додати једно свјеже јаје и све добро измијешати. Ово све попити изјутра на ште срце. Исту такву мјешавину припремити и попити прије вечере. Ово пити 3 дана, а затим паузирати 2 дана и тако мијењати и понављати више пута.

6. Масирати и добро истрљати све тијело козјим лојем. Ако нема лоја, може се масирати било којим другим лојем. Тако се масирати 5 вечери у 7 дана.

Послије тога направити мјешавину од сљедећих врста трава: коријен коприве - 250 грама и лист брезе - 125 грама.

Ову мјешавину ставити у велики суд, насути 10 литара воде, загријати и пустити да ври 5 минута. Затим ту течност охладити толико да буде млака, па у њу сипати мало виновог сирћета. У тако припремљеној млакој води окупати се увече.

167

Ако болеснику буде боље, ово поновити више пута, тј. 5 вечери масирати тијело козјим лојем, а шесто вече окупали се водом припремљеном на горе описан начин.

7. Направити мјешавину од сљедећих врста трава: коријен коприве - 20 грама, коријен купине - 20 грама, лист купине - 20 грама, коријен смреке (клеке) - 50 грама, коријен пирике - 20 грама и коријен лијеске - 20 грама.

Ову мјешавину трава опрати, добро исциједити, па затим истући. Ставити их у суд и прелити са 2 литра правог црног вина. Суд покрити крпом и преврнути бусеном земље, па све кувати на тихој ватри тако да течност уври на половину, тј. На један литар. Течност охладити у поклопљеном суду, а затим је добро проциједити.

Пити 3 пута дневно по једну кафену кашичицу ове течности: ујутру на ште срце, прије ручка и прије вечере.

Ово понављати више пута са прекидима. За вријеме прекида пити компот од јабука.

РЕЦЕПТ ЗА ЛИЈЕЧЕЊЕ ЖИВЧАНО ЛАБИЛНИХ СТАЊА

1. Рано изјутра на ште срце, а и увече пред полазак на спавање, наерендати или изрезати и појести по један лимун. Ово понављати без прекида 40 до 50 дана.

2. У три литра воде ставити већу количину уситњене младе храстове коре. Кувати је на тихој ватри 1 сат.

У скувану кору досути млаке воде онолико колико је потребно да се обољела особа може окупати.

Послије купања болесник треба да на необрисано тијело обуче чист веш, легне у постељу и буде у њој око 1 сат.

Ово понављати 2 до 3 пута у недељи.3. Цијело тијело треба често масирати козјим, јагњећим

или телећим лојем.4. Препоручује се масирање свег тијела смлаченим

црним вином бар једном у недељу дана.5. Направити мјешавину од сљедећих врста трава:

трава честославица - 4 грама, коријен одољена - 3 грама,

168

коријен бијелог храста (млад) - 5 грама, трава куница - 3 грама и трава ива - 2 грама.

Ову мјешавину ставити у суд и насути 1 литар воде. Суд поклопити и оставити да се траве киселе 5 сати. Затим све загријати и пустити да ври 5 минута. Поклопљен суд хладити 15 минута, а затим чај проциједити.

Чај узимати 3 пута дневно по 2 супене кашике. Употребљавати га дуже времена.

РЕЦЕПТ ЗА ЛИЈЕЧЕЊЕ НЕРВНИХ УЗБУЂЕЊА

1. Направити мјешавину од сљедећих врста трава: трава кантарион - 45 грама, трава жалфија - 25 грама и трава пелин - 10 грама.

Ову мјешавину ставити у суд 1 прелити увече са 1,5 литара воде. Суд покрити и оставити да стоји до јутра. Ујутру смијесу прокувати 1 пустити да ври 10 минута, оставити да се хлади 15 минута у покривеном суду, а затим чај проциједити. Процјеђеном чају додати 4 кашике меда.

Пити сваког сата по једну супену кашику овог чаја. Чај узимати 15 дана непрекидно.2. Направити мјешавину од сљедећих врста трава:

коријен мацине траве - 8 грама, трава попијена метвица - 8 грама и трава рута - 2 грама.

Ову мјешавину ставити у суд и прелити увече са 1 литар воде. Суд покрити и оставити да се траве киселе до јутра. Ујутру смијесу прокувати и пустити да ври 10 минута, оставити да се хлади у покривеном суду, а затим чај проциједити. Процјеђеном чају додали 4 кашике меда. Пити сваког сата по једну супену кашику овог чаја. Чај узимати 15 дана непрекидно, а затим наставити са пијењем првог чаја, такође 15 дана.

3. Сирћетли водом (мјешавина сирћета и воде) масирати један дан горњи дио тијела, а други дан доњи дио тијела.

4. Прије спавања у хладној води прали ноге 1 до 2 минута. Са необрисаним ногама лећи у кревет.

169

5. На желудац ставити ланену крпу натопљену сирћетом и водом. Преко овог влажног облога ставити другу суву крпу и држати је до јутра.

6. Скувати трине (отпаци од сијена) 500 грама на 20 литара воде. У ту воду потопити чаршав, омотати њиме читаво тијело, лећи у кревет и остати 1,5 до 2 сата.

Ову терапији понављати два пута недељно у току 15 дана.

РЕЦЕПТ ЗА ЛИЈЕЧЕЊЕ ОДУЗЕТОСТИ ЛИЧНОГ ЖИВЦА

Лист, цвијет, стабљику и коријен чичка опрати, добро исјецкати, истући и привити на здраву страну уста. Она страна где су уста искренута, попустиће и уста ће се вратити у нормалан положај.

Ово се чини док болест није застарела.

РЕЦЕПТ ЗА ЛИЈЕЧЕЊЕ МУЦАВОСТИ

1. У суд ставити 30 грама траве јасенке и насути 750 грама природног црног вина. Затим све загријати и пустити да ври 10 минута, па течност проциједити.

Пити је док је још врућа. Узимати 2 супене кашике прије и 2 супене кашике послије јела. Приликом узимања течности треба мало задржати у устима и у грлу, паје тек онда прогутати. Ову траву, кувану у вину, употребљавати дуже вријеме.

2. У суд ставити 5 грама траве руте и насути пола литре воде. Затим све загријати и пустити да ври 5 минута. Суд поклопити и оставити да се хлади 15 минута, а затим чај проциједити.

Што топлијим чајем испирати уста и грло, али не гутати. Чај држати у устима док се не охлади, а затим га избацити. Ово понављати више пута уз прекиде од 1 до 2 дана.

3. Као горе поменути чај од траве руте, припремати и употребљавати чај од листа рузмарина.

170

4. Узети свјеж млад коријен коприве, опрали га, затим истући и из њега исциједити сок. Овај сок ставити у уста (може на језик) и држати га у устима што дуже времена. У току дана ово понављати више пута. Овако припремљен сок од коприве употребљавати више дана уз повремене паузе од 1 до 2 дана.

5. Ланену крпу потопити у маслиново уље, па је привити испод врата. Преко ње ставити другу суву крпу и тако држати 8, а понека и 12 сати.

Ово понављати више пута, а повремено прекидати 1 до 2 дана.

6. У суд ставити 20 грама коријена коприве и 20 грама листа коприве, насути 1 литар воде и кувати 5 минута. Суд поклопити и оставити да се хлади 15 минута, а затим чај проциједити. Овим чајем испирати уста и задржавати га у устима.

7. У стаклени суд ставити 9 грама матичног млеча и 250 грама природног меда и добро их измијешати дрвеном или пластичном кашиком (никако металном). Зтим суд са измијешаним медом и млијечом замотати у мокру црну платнену крпу и ставити га на мрачно и хладно мјесто. Прије узимања меда и млијеча треба уста добро исплакати млаком водом. Узимати на 15 минута прије доручка и прије вечере по једну кафену кашичицу ове мјешавине. Кашићица мора бити од дрвета или пластике. Мед са млијечом ставити под језик, држати га око један минут, како би се истопио, а затим га прогутати.

Количину од 9 грама млијеча и 250 грама меда справљати 6 пута и узимати док се све не утроши.

171

DR BOJANA MILOJEVIĆviši naucni saradnik Instituta

za proucavanje lekovitog bilja –Beograd

MR. OLGA SOLDATOVIĆ asistent Instituta

za proučavanje lekovitog bilja – Beograd

OPISI BILJAKA

BIBERNELA, MORAČ, KOMORAČFOENICULUM VULGARE Mill.

Opis biljke i staništa

Morač je dvogodišnja ili višegodišnja zeijasta biljka visoka 1 do 2 m. Korijen je vretenast i mesnat. Stabijika je uspravna, okrugla, gola, šuplja, modrozelene boje. Listovi su tri do četiri puta perasto dijeljeni i listici poslednjeg reda su bičastog oblika. Cvjetovi su sitni i sakupljeni su u priličeno velike složene štitove, ćiji prečnik iznosi do 15 cm. Krunični listici su žute boje. Biljka cvjeta u toku ljeta, a plodovi dozrijevaju u jesen.

Morač raste u Sredozemnom područiju a u ostalim krajevima se gaji kao začiinska i ljekovita biljka.

Droga. - Plod morača (Foeniculi fnictus); korijen moraca (Foe niculi radix).

Odsijecaju se cijele cvasti sa zrelim plodovima, ostave da se osuse u hiadu, a zatim se plodovi odvoje na rešetu.

Korijen se kopa rano u proljeće, opere u vodi i suši na promajnom mjestu ili u sušnici na temperaturi do 40oC.

Obje droge čuvaju Se u vrećama u suhim i zamračenim prostorijama.

BIJELI ŠLJEZ, ŠLJEZOVINA, VELIKI ŠLJEZ

ALTHAEA OFFICINALIS L.

Opis biljke i staništa

Bijeli šljez je visegodišnja zeijasta biljka visoka 1,5 do 2 m. Ima pravu, jednostavnu ili razgranalu stabljiku koja je pri dnu odrvenjena. Listovi su jajoliki, malo usječeni, pri vrhu šiljasti; donji su petodjelni, a gornji trodjelni. Cijela biljka je obrasla gustim sivim dlačicama, zbog čega je srebrnastosive boje. Cvjetovi su blijedoružicaste boje, petodjelni, na sasvim malim drskama, raspoređeni u pazuhu listova. Korijon je vrio razgranat, vajkast, mesnat i sluzav. Dugačak je i do pola metra.

Biljka raste na vlažnim mjestima, pored potoka, po riječnim ostrvima i ritovima u nizinskim područijima.

Droga. - Korijen bijelog šljeza (Althaeae rodia); list bijelog šljeza (Althaeae folium); cvijet bijelog šljeza (Althaeae flos)

Korjen se sakuplja u jesen ili u rano proljeće, opere u vodi i zatim oguli. Suši se u sušnici na 60oC, pa se sjecka u kockice veličine zrna kukuruza.

List se bcre preko cijelog ljcta i suši u hladu na promaji ili u sušnici.

Ponekad se sakuplja i cvijet bijelog šljeza.

Korijen, list i cvijet bijelog šljeza pakuju se u natron ili juta vreće i ćuvaju na suhom i promajnom mjestu.

172

BOGORODIČNA TRAVA, GOSPIN CVAT, KANTARION HYPERICUM PERFORATUM L.

Opis biljke i staništa

Gospin cvat ili bogorodična trava je višegodišnja zeljasta biljka čija je stabijika uspravna i razgranata u svom gornjem dijelu, a visoka je do 50 cm, pa i više. Listovi su naspramni, sjedeći, ovalno-eliptični do ovalno-lančetasti, po obodu cijeli. Kada se posmatraju prema svjetlosti, izgledaju kao izbušeni (žljezde sa etarskim uljem). Na vrhovima stabljike i grančica nalaze se cvasti sastavljene od pravilnih petodjelnih cvjetova zlatnožute boje. Biljka cvjeta u toku ljeta.

Raste po livadama, pokraj puteva, na krčevinama, na neobrađenom zemijistu, itd. Javlja se i iznad 1000 m nadmorske visine.

Droga. - Nadzemni dio kantariona (Hyperid herbo)

Kada je biljka u punom cvijetu, sakuplja se njen gornji nadzemni dio dužine oko 25 cm. Suši se rasprostrt u hladu na promajnom mjestu ili vezan u kitice.

Droga se pakuje u jutane vreće ili se presuje u bale i čuva u suhim i zamračenim prostorijama.

BRĐANKA

ARNICA MONTANA L.

Opis biljke i stanista

Brđanka je dugovječna biljka visine i do 80 cm. Stabijika je uspravna. Listovi su duguljasto-jajasti, po obodu cijeli. Složeni su u rozetu pri dnu stabljtke. Cvijetovi su glavičasti, tamnožute boje i nalaze se na vrhu stabijike. Rizom je kratak i valjkast.

Biljka cvijeta tokom ljeta.Brđanka raste po pašnjacima,

livadama, šumama brdskog i planinskog područja.

Droga. - Cvijet brđanke (Amicae flos); korijen i rizom brđanke (Arnicae radix et rhizoma)

Cvijet se sakuplja po ljepom i suvom vremenu, sve dok biljka cvijeta. Cvjetovi se sakupljaju u korpe i ne smiju se nabijati. Odmah ih treba sušiti. Cvijetovi se razastru u tanke slojeve i suše u hladu ili u sušnici na temperaturi do 40oC.

Dobro osušen cvijet treba da zadrži prirodnu boju. Droga se pakuje u kutije ili natron vreće.

Korijen se kopa u jesen kad ima najviše lekovitih materija. Isječe se na komade i suši u sušnici na temperaturi do 40°C. Pakuje se u vrjeće ili bale.

BOROVNICA

VACCINIVM MYRTILLUS L.

Opis biljke i stanista

Borovnica je trajan uspravan grmić visok do 50 cm. Listovi su jajasto ili duguljasto-jajastog oblika, 2 do 3 cm dugi i 1,5 do 2 cm široki, po rubu sitno nazubljeni. Imaju kratku peteljku. Svijetlo-ružicasti cvijetovi su cjevasto-zvonastog oblika i više pojedmačno u pazuhu listova. Plod je crnomodra sočna bobica prijatnog slatko-kiselkastog i malo oporog ukusa.

Borovnica raste u velikom mnoštvu po planinskim pašnjacima i svijetlim bjelogoričnim i crnogoričnim šumama.

173

Droga. - List borovnice (Myrtilli folium); plod borovnice (Myrtilli fructus)

List se bere od maja do jula na taj način što se odsijecaju čitave grančice, osuše u hladu na promaji, a zatim omlate. Pri tom se odstrane potamneli listovi i primjese stabljika.

Plod se bere kada sazri, tj. u toku ljeta. Treba ga obrati pažijivo i stavljati u korpe ili druge pogodne sudove. Suši se na suncu razastrt u tankom sloju na ljesama, ili u sušnici.

List se pakuje u jutane bale, a plod u natron vreće obložene jutom. Plod treba često pregledati i zaštititi od napada insekata.

Velike količine ploda koriste se i u svježem stanju za spravljanje voćnih sokova i slicno.

BREZA BETVLA ALBA L.

Opis biljke i staništa

Breza je 20 do 30 m visoko drvo sa tankim granama i bijelom korom. Listovi su trouglasti, dvojno nazubljeni, na dugackoj peteljci, na-izmjenicno poredani. Biljka cvjeta u maju i junu kada se javljaju ženske rese koje su prave, tanke, 2 do 4 cm dugačke, zelene boje. Muške rese se javljaju u jesen, dugačke su 6 do 10 cm i više po dvije na vrhovima grančica.

Breza raste na planinskim pozarištima i krčevinama, u bukovim i četinarskim šumama.

Droga. - List breze (Betulae folium); pupoljci breze (Betulae gemmae); kora

breze (Betulae cortex)List se bere u proljeće. Suši se u hladu na promaji ili u sušnici do 40oC.

Pupoljci se beru rano u proljeće dok su sočni i jedri i suše se na isti način kao i list.

Kora sa mladih grana i stabala sakuplja se takođe u proljeće. Kora se može sušiti i na suncu.

Osušen list, pupoljci i kora čuvaju se u vrećama na suhom mjestu.

BRŠLJEN, BRŠLJAN HEDERA HELIX L.

Opis biljke i stanista

Bršljan je do 20 m duga povijuša sa trajno zelenim listovima i mnogobrojnim korjenima po stabljici, kojim se pričvršćuje za zidove ili druga drveta. Stabljika je pri osnovi položena, a zatim se puza. Listovi su kozasti. Donji listovi su srcastog oblika i izdijeljeni u 3 do 5 režnjeva, dok su gornji po obodu cijeli. Cvjetovi su sitni, spolja mrke, a iznutra zelene boje. Sakupljeni su u poluloptast stit. Biljka cvijeta od avgusta do oktobra. Plod je loptasta bobica modrocrne boje.

Bršijan raste na stijenama, ruševinama, po šumama, a često se i gaji uz zidove.

Droga. - List bršijana (Hederae folium)

List bršijana sakuplja se u proljeće i suši u tankom sloju iza promajnom mjestu u hiadu.

Čuva se u jutanim vrećama.Može se upotrebljavati u manjim

količinama.Koristi su većinom u narodnoj

modicini.

174

CRNI TRN PRVNUS SPINOSA L.

Opis biljke i stanista

Crni trn je veoma razgranjen grm visok 1 do 3 m. Mnogobrojne grančice su tamnosive boje i završavaju oštrim trnom (bodijom). Listovi su srazmjerno sitni, imaju kratku peteljku, a oblika su široko eliptičnog. Cvjetovi su bijeli, pojedinačni ili po 2 do 3 u grupi. Plod je tamnomodra koštunica pokrivena voštanim pepeljkom; ima oko 1 cm u prečniku. Biljka cvjeta mjeseca marta i aprila.

Javlja se po suhim i kamenitim mjestima.

Droga. - Cvijet crnog trna (Pruni spinosae flos); plod crnog trna (Pruni spinosae fructus)

Cvijet se sakuplja u proljeće, a plod u jesen prije mraza. Najbolje je da se suše u sušnici. Plod mora biti dobro suv, da se ne bi upljesnivio.

Obje droge čuvati u dvostrukim papirnim kesama u suhim prostorijama.

ČESTOSLAVICA VERONICA OFFICINALIS L.

Opis biljke i staništa

Čestoslavica je višegodišnja zeljasta biljka. Ima 10 do 30 cm dugu poleglu stabijiku obraslu dlakama, dok su grančice sa cvijetovima uspravne. Listovi su naspramni, na kratkoj peteljci, obrnuto-jajasti ili eliptični, po obodu nazubljeru. Cvjetovi su sitni, svjetlomodri ili blijedoljubičasti. Sakupljeni su u uspravnim grozdastim cvastima. Biljka cvjeta od druge polovine proljeća do prve polovine

ljeta.Čestoslavica raste po rijetkim

šumama i na sunčanim pašnjacima. Dosta je čeata biljka.

Droga. - Nadzemni dio čestoslavice (Veronicas herba)

Sakupljen nadzemni dio biljke u cvijetu suši se u hladu na promajnom mjestu.

Čuva se u jutanim vrećama u suhim i zamračenim prostorijama.

ČEŠLJUGA, DIVLJA ČEŠLJUGA DISPACUS SILVESTRIS L.

Opis biljke i staniita

Česijuga je dvogodišnja biljka visoka 50 cm do 2 m. Ima žućkast vretenast korijen. Stabijika je uspravna, uglasta i u gornjem dijelu razgranata. Listovi pri dnu stabijike složeni su u obliku rozate. Oni su obrnuto jajasti. Na gornjoj strani liske nalaze se usamljene bodlje. Listovi na stabijici su parno srasli na svojoj osnovi, a oblika su izduženo-lančetastog. Sa donje strane ovih listova, na srednjem nervu nalaze se bodlje. Cvjetovi su sakupljeni u glavičastim cvastima. Boje su ljubičaste, rijetko bijele. Na spoljnoj strani čašice takode se nalaze bodlje. Biljka cvjeta u toku ljeta.

Raste pokraj puteva, potoka, na šumskim cistinama, na zapuštenim mjestima..

Droga. - Nadzemni dio česijuge (Dipsaci herba )

175

Koristi se najcešće u narodnoj medicini. Bere se u toku ljeta i suši u hladu na promajnom mjestu. Čuva se u

jutanim vrećama.

ČICAK ARCTIUM LAPPA L.

Opis biljke i staništa

Čicak je višegodišnja zeljasta biljka čiji je korijen debeo, vretenast i dugačak do 60 cm. Stabijika je uspravna, tvrda, žilava, razgranata i visoka do 1,5 m. Listovi su krupni, na dugim drškama, jajasto okruglasti, po rubu talasasto usječeni, s donje strane maljavi, a sa grnje zeleni. Donji listovi su krupniji i imaju šuplju dršku. Okruglaste glavičaste cvasti crvenkaste boje raspoređene su na vrhu biljke na dugačkim drškama. Obavijene su dosta tvrdim, golim, zelenim ovojnim listovima koji su na vrhovima savijeni u obliku kukica i zbog toga lako prjanjaju za predmete prilikom dodira.

Ova biljka raste u blizini naselja, po vlažnim bunjištima, uz puteve.

Drofa. - Korijen čička (Bardanae radix); list filika (Bardanae folium)

Korijen se sakuplja u jesen prve ili u proljeće druge godine, opere se od zemlje, očisti od natrulih dijelova, isiječe na kratke dijelove i suši na suncu ili u sušnici do 50oC.

List se sakuplja dok je mlad i zdrav i suši na promaji u hladu ili u sušnici. Ponekad se upotrebljava svjež list.

Obje droge pakuju se u jutane vreće ili bale i čuvaju na suhom i promajnom mjestu.

ČOVAKUĆA, ČUVAKUĆA SEUPERVIWU TECTORUM L.

Opis biljke i stanlite

Čuvarkuća je višegodšnja biljka visoka

10 do 60 cm. Ima debele vrlo sočne listove koji su na vrhu zašiljeni i složeni u rozetu sličnu cvjetu. Listovi su zeleni, a pri vrhu crvenomrki. Stabljika je uspravna i gusto pokrivena listovima. Na vrhu stabijike nalazi se cvast sastavljena od cvjetova otvoreno crvene boje. Biljka cvjeta od juna do septembra.

Prije nego sto precvjeta, ona istera brojne mladice.

Čuvarkuća raste na stijenama, zidovima, krovovima, na suhim mjestima.

Drofa. - List čuvarkuće (Sempervivi majoris folium)

List čuvarkuće se ne suši, već se upotrebljava u svježem stanju, a najčešće se koristi iz listova iscijeđen sok.

DIVIZMAVERBASCUM THAPSIFORME Schrader

Opts biljke i stanista

Divizma je dvogodišnja biljka. U toku prve godine razvije se samo prizemna rozeta, a druge godine izraste od 1,5 do 2 m visoka uspravna, nerazgranata stabijika gusto obrasia dlakama. Listovi su takođe s obje strane gusto pokriveni bijelim dlakama. Donji dio listova na stabljici je do izvjesne dužine srastao sa stabijikom. Listovi u rozeti imaju dršku. Donji listovi su lancetasti ili izduženo-lancetasti, a gornji su jajasti i manji od prizemnih. Na gornjem dijelu stabljike nalaze se krupni žuti cvjetovi sakupljeni u izduženo-grozdastoj cvasti. Biljka cvjeta u toku cijelog ljeta.

176

Raste na suhim, kamenitim i sunčanim mjestima, na pašnjacima i utrinama.

Droga. - Cvijet divizme (Verbasci flos)

U toku cijelog ljeta sakupljaju se samo žuti krunični listići. Beru se samo po suhom i sunčanom vremenu na taj način što se otresaju na neku prostirku stavljenu ispod biljke. Već slijedećeg dana otvaraju se novi cvjetovi koji se ponovo sakupljaju na isti način. Sakupljeni cvjetovi stavljaju se u korpe, a zatim rasprostrti u tanak sloj i suše na suncu ili u sušnici na temperaturi do 40oC. Dobro osušen cvijet mora da sušti kada se trese.

Još topla droga pakuje se u limene sudove ill u kartonsku burad. I sudove i burad treba hermetički zatvoriti. Ako se droga čuva u vrećama, ona brzo izgubi svoju zlatno-žutu boju i nema vrednosti.

DIVLJA MAĆUHICA, DAN i NOĆ

VIOLA TRICOLOR L.

Opts biljke i stanista

Divija maćuhica je jednogodišnja zeljasta biljka visoka do 30 cm. Stabljika je uspravna ili ležeća, nježna i razgranata. Listovi su rijetko raspoređeni po cijeloj stabljici. Donji su jajoliki i na dugoj peteljci, a gornjl su izduženo-eliptični do lancetasti, dosta veliki, perasto rasječeni, po obodu nazubljeni i pri osnovi imaju palistiće rogljastog oblika. Na grnjoj polovini

stabijike, u pazuhu listova nalaze se pojedinačni cvjetovi na dugačkim drškama. Cvjetovi su modri, ljubicasti, žuti ili obojeni u sve tri boje. Biljka cvjeta krajem proljeća i u toku ljeta.

Raste po oranicama, po livadama, pašnjacima i šikarama.

Droga. - Nadzemni dio divlje maćuhice (Vilaae tricoloris herba); cvijet divlje maćuhice (Viloae tricoloris flos)

Nadzemni dio biljke i cvijet beru se u toku ljeta za vrijeme cvjetanja biljke i suše u hladu na promaji ili u sušnici do 40°C.

Nadzemni dio se pakuje u jutane vreće, a cvijet u kartonske kutije ili papirne vreće. Obje droge čuvaju se u suhim i zamračenim prostorijama.

DOBBIČICA

GLECHOMA HEDERACEA L.

Opts biljke i stanista

Trajna, zeljasta mirisna biljka. Donji dio stabijike puzi, a gornji je uspravan i razgranat. Listovi su na dugačkim drskama, srcoliki ili bubrežasti, naborani, po obodu nazubljeni, na nalicju crvenkasti. Cvijetovi su ljubičastoplavi sa purpurnim tačkama. Cvijeta maja i juna mjeseca.

Raste na vlažnim livadama, po šumama i drugim mjestima.

Droga. - List dobričice (Glechomae folium ili Hederae terrestris

177

folium); nadzemni dio dobričice u cvijetu (Glehomae herba ili Hederae terrestris herba) ; sok

dobričice (Glechomae succus)

Preko ljeta se sakuplja list ili gornji dio biljke u cvijetu i suši u

tankom sloju u hladu na promaji ili u sušnici na temperaturi do 40oC.

Poslije sušenja droge treba brizljivo upakovati u jutane vrećice ili bale, da cvijetovi ili listovi ne bi otpali sa grančica, jer se time smanjuje kvalitet droga. Čuvaju se na suvom i promajnom mjestu.

Sok se dobija usitnjavanjem i cijeđenjem sviježe biljke. On se odmah koristi.

GAVEZ SYMPHYTUM OFFICINALE L.

Opis biljke i staništa

Gavez je višegodišnja zeljasta biljka čija uspravna stabljika naraste od 30 do 120 cm, a pokrivena je dlakama. Listovi su takođe pokriveni diakama; donji su eliptični, na kratkoj dršci, srednji i gornji su izduženi ili lancetasti. Cvijetovi su sakupljeni u cvasti na gornjem dijelu razgranate stabijike. Imaju 5 kruničnih listica ljubičaste boje. Plod je suv i raspada se na 4 oraščića. Korijen je mesnat i razgranat, spolja crn, a na presjeku bijel. Biljka cvjeta u toku ljeta.

Raste po vrlo vlažnim livadama i plavnim mjestima kraj rijeka u nizinskom i predplantnskom području.

Droga. - Korijen gaveza (Symphyti radix)

Korijen se sakuplja u jesen ili rano u proljeće. Sakupljen korijen opere se vodom, rasječe i suši na suncu ili u

sušnici.Čuva se u vrećama na suhom mjestu.

GLADIŠIKA, GLADIŠEVINA, ZEČIJI TRN ONONIS SPINOSA L.

Opis biljke i staništa

Gladišika je višegodišnja zeljasta biljka visoka 30 do 60 cm. Ima vrlo otpornu, uspravnu, razgranatu i trnovitu stabljiku koja je pri osnovi odrvenjena. Donji listovi su sastavljeni od 3 nazubljena izdužena listića, a oni na gornjem dijelu stabijike imaju samo jednu lisku. Po 1 ili 2 cvijeta ružičaste boje i leptirastog oblika nalaze se u pazuhu gornjih listova. Biljka cvjeta preko cijelog ljeta. Plod je mahuna. Korijen je žilav, tvrd, odrvenjen, nerazgranat i ide duboko u zemlju.

Gladišika raste kao korov na suhim livadama, pjeskovitim mjestima, po pašnjacima i njivama.

Droga. - Korijen gladišike (Ononidis radix)

Korijen se vadi u proljece ili u jesen poslije kiše kada je zemlja vlažna. Odmah se opere od zemlje i, ako je debeo, rasječe po dužini. Suši se u tankom sloju na suncu ili u sušnici na 50°C.

Čuva se u jutanim vrećama na suhom i promajnom mjestu.

GLOG CRATAEGVS OXYACANTHA L.

Opis biljke i staništa

Glog je 2 do 5 m visok grm ili

178

onisko, vrlo razgranato drvo sa mnogo bodlji i glatkom sivom korom. Listovi su rasječeni na 3 do 5 dijelova koji su

nejednako nazubljeni. Cvjetovi su sakupljeni u metlicastim cvastima koje su slične štitu. Imaju 5 kruničnih listića

bijele boje i mnogo prašnika. Biljka cvjeta krajem proljeća. Plod je tamnocrvena koštunica.

Glog raste pokraj puteva, po šikarama, krčevinama, na livadama, pašnjacima, kamenjaru i drugdje.

Droga. — Cvijet gloga (Crataegi flos); vrhovi grančica gloga u cvijetu (Crataegi summitas); plod gloga (Crataegi fmctus)

Cvijet se bere u proljeće i stavlja u korpe, a zatim rasprostire i suši u tankom sloju u sušnici na temperaturi do 40oC.

Pakuje se u presovane bale i čuva u suhim i zamračenim prostorijama.

Vrhovi grančica u cvijetu beru se, suše i pakuju na isti način kao i cvijet.

Plodovi se sakupljaju u jesen i suše kraj tople peći ili u sušnici do 40oC.

Čuvaju se u jutanim vrećama, ali se moraju često pregledati, jer ih insekti mogu napasti i oštetiti.

GORKA KIČICA, KIČICA, KANTARIJA, ŽENSKA KANTARIJA ERYTHRAEA CENTAURIUM Pers.

Opis biljke i staništa

Kičica je jednogodišnja ili dvogodišnja zeljasta biljka visoka 15 do 30 cm, pa i više. Stabljika je uspravna i pri vrhu razgranata. Prizemni listovi su izduženo obrnuto jajastog oblika i sačinjavaju rozetu. Listovi na stabijici su naspramni, duguljasto-lancetasti, zašiljeni i sjedeći. Petodjelni cvijetovi ružićaste boje sakupljeni su u metlicastim cvastima na vrhovima grannćica i stabljike. I krunični i časicni listići su u donjem dijelu srasli u obliku uske cijevi. Biljka cvjeta sredinom ljeta.

Raste po suhim brdskim i planinskim livadama, po svjetlim šumama.

Droga. - Nadzemni dio kičice u cvijetu (Centatirii herba)

Kičica se bere na taj način da se nožem ili makazama odsjecaju gornji dijelovi biljke dužine oko 20 cm. Ne treba ih skidati rukom, da se ne bi isčupala cijela biljka sa korjenom. Ubrani dijelovi biljke suše se u tankom sloju na promaji ili se vežu u male snopiće i nakon toga se okače.

Droga se čuva u jutanim ili papirnim vrećama, u suhim zamračenim prostorijama.

HAJDUČICA, HAJDUČKA TRAVA, AJDUČICA, KUNICAACHILLEA MILLEFOLIUM L.

Opis biljke i staništa

Hajdučica je visegodišnja zeljasta biljka koja ima uspravnu i čvrstu, ponekad pri vrhu razgranatu stabljiku visoku do 50 cm, rijetko više.Listovi su lancetasti do linealni, dvostruko do trostruko perasto dijeljeni. Pri osnovi stabijike listovi su složeni u rozetu i imaju peteljku, dok su oni na stabijici sa kratkom peteljkom ili sjedeći i manji od prvih. Na vrhu stabljike nalaze se glavičaste cvasti prečnika oko 0,5 cm, bijele, zuckaste ili svjetloružičaste boje. Cijela biljka je manje ili više diakava. Aromatičnog je mirisa i aromaticno-gorkog ukusa.

179

Cvjeta u toku cijelog ljeta do kasno u jesen.

Hajdučica raste po livadama, pokraj puteva, po rijetkim svjetlim šumama, na suhim, sunčanim mjestima.

Droga. - Nadzemni dio hajdudčice (Millefolii herba); cvijet hajdudce (Klillefolii flos)

Dok je biljka u cvijetu, nožem se odsjeca gornji dio biljke dužine oko 25 cm. Suši se na promajnom mjestu u hladu ili u sušnici do 40oC.

Pri berbi cvijetova odsjecaju se čitave cvasti sa što kraćom drškom i suše na isti način kao i nadzemni dio biljke.

Obje droge čuvaju se presovane u jutanim balama smještenim u suhim i zamračenim prostorijama.Ponekad se ova biljka upotrebljava u svježem stanju, pri čemu se najčesce koristi njen sok ili sam list.

IMELA, BIJELA IMELA, HIMELA VISCUM ALBUM L.

Opis biljke i staništa

Imela je poluparazitska zimzelena biljka koja raste na granama raznog drveća. Biljka ima oblik okruglastog grmića čije grančice su zelene, člankovito razgranjene, i na njima se nalaze naspramni sjedeci listovi žućkasto-zelene boje. Listovi su kožasti, goli, duguljasto obrnuto jajasti, po rubu cijeli, 2 do 6 cm dugački i 1 do 2 cm široki. Cvjetovi su jednopolni, žuckastozeleni. Po 3 do 5 cvijetova sakupljeno je u pršljenovima ili na vrhovima mladih grana. Biljka je dvodomna. Plod je bijela okrugla bobica veličine graška. Pun je ljepijivog

soka i sadrži nekoliko crnih sjemenki. Biljka cvijeta rano u proljeće.

Imela se nalazi na granama raznog bjelogoričnog drveća, najčešće na topoli, vrbi i raznim voćkama.

Droga. - Grančice sa listovima imele (Visci aibi herba)

Grančice sa listovima imele sakupljaju se kasno u jesen ili u zimskim mjesecima. Uzimaju se samo vrhovi mladih grana dužine do 25 cm, a odstrane se deblje grančice i plodovi. Grančice se suše u sušnici ili kraj tople peći. Osušena imela mora biti zelenožute boje.

Čuva se u papirnim vrećama na suvom mjestu.

INĐIROT, IĐIROT ACORUS CALAMUS L.

Opis biljke i staništa

Inđirot je višegodišnja zeljasta biljka. U zemlji ima vrlo dug, kao palac debeo, vodoravan rizom koji je veoma razgranat i s donje strane obrastao ziličastim korjenjem. Iz rizoma izbijaju do 1 m visoki, uspravni listovi sabljastog oblika. Crvenkastozeleni cvijetovi sakupljeni su u zbijenom, do 8 cm dugom klipu sa strane lista. Plodovi su crveni, ali u našim krajevima ova biljka ne donosi sjeme, pa se razmnožava samo putem korijena.

Iđirot raste po močvarama uz rubove rijeka i stajaćih slatkih voda. Ima ga mnogo u nizinskom području oko naših najvećih rijeka.

Droga. - Neoguljen rizom iđirota

180

(Calami rhizoma); oguljen rizom iđirota (Calami rhizoma

decorticata)

Rizom sa korjenjem vadi se krajem ljeta ili u jesen kada je nivo vode nizak. Vadi se i u proljeće prije nego što se pojave listovi. Odstranjuje se sitno korjenje i ostaci listova, a zatim se rizom opere u vodi i rasiječe po dužini. Suši se na promajnom mjestu u hladu ili u sušnici do 35oC. Droga ima svojstven aromatičan miris.

Ako se traži oguljen rizom, on se guli prije sušenja.

Droga se čuva u jutanim vrećama u suhim prostorijama.

ISLAMSKI LIŠAJ, ISLANDSKI LIŠAJ

CETRARIA ISLANDICA Ach.

Opis biljke i staništa

Islandski lišaj je višegodišnja biljka tipa lišaja čiji talus ima oblik malog razgranatog grmića visokog do 15 cm. Gornja površina lišaja je maslinaste ili kafenozelene, a donja je svjetlosive boje sa bijelim tačkama. Pojedini ogranci na vrhovima su rašireni, nazubljeni i kovrdžasti, dok su donji dijelovi žljebasti, zavijeni u obliku cijevi i crvenkaste boje.

Islandski lišaj raste na visokim, planinskim pašnjacima, na kamenitim mjestima, na mjestima izloženim vjetrovima, po svijetlim smrekovim šumama.

Droga. - Cijell talus biljke islandski lišaj (Lichen islandicus )

Islandski lišaj sakuplja se preko cijele godine po lijepom i suhom vremenu. Očisti se od primjesa drugih biljaka, zemlje i ostalih nečistoća i suši u hladu na promaji ili u sušnici.Droga se pakuje u jutane vreće ili bale i čuva

u suhim i promajnim prostorijama.

IVA TRAVA TEUCRIVM MONTANVM L.

Opis biljke i staništa

Iva trava je višegodišnja zeijasta biljka koja naraste 10 do 30 cm. Stabijike su pretežno polegle po zemiji i djelimično odrvenjene. Listovi su bez peteljke, cljeli, linealno-lancetasti. Dlakavi su samo sa nalicja, zbog čega su zelene i sivobjeličaste boje. Cvjetovi su sakupljeni u cvasti glavičastog oblika, koje se nalaze na vrhovina grančica. Krunični listići su svjetložute, skoro bijele boje, gornja usna je smanjena, a donja je jako razvljena i petodjelna. Čašica je građena od 5 lančetastih zubaca, gola je ili rijetko diakava. Biljka cvjeta u toku ljeta. Mirisa je svojstvenog, a ukusa gorkog i malo oporog.

Raste po suhim toplim krševitim mjestima, većinom na južnim stranama. Javlja se najcešće na visinama od oko 800 m i više.

Droga. - Nadzemni dio ive trave (Teucni montani herba)

Nadzemni dio biljke odsijeca se za vrijeme cvjetanja biljke. Suši se u hladu na promajnom mjestu ili u susnici do 40oC.

Čuva se u vrećama u suhim prostorijama.

JAGORČEVINA PRIMULA VERIS L.

Opis biljke i staništa

Jagorčevina je višegodišnja zeiljasta

181

biljka koja ima kratak rizom obrastao mnogobrojnim, tankim, oko 15 cmdugim korjenčićima bjeličaste boje. Rano u proljeće bijka obrazuje rozetu prizemnih listova i istjera jednu ili više cvjetnih drški koje na vrhu nose žute cvjetove složene u štitastu cvast. Listovi su duguljasto-jajasti, više ili manje mrežasto naborani, po rubu talasasti i postepeno se sužavaju u lisnu drsku. Cvjetovi imaju 5 kruničnih listića koji su srasli u cijev ljevkastog oblika. U svom donjem dijelu ova cijev obavijena je sa 5 sraslih čašićnih listića svijetlozelene boje.

Jagorčevina raste po suhim, sunčanim brdskim i planinskim livadama, obroncima, među grmljem i po svijetlim šumama.

Droga. - Cvijet jagorčevine sa fiašicom (Primulae flos cum caly-cibus); cvijet jagorčevine bez čašice (Primulae flos sine calycibus); rizom sa korjenjem jagorčevine (Primulae radix)

Cvjetovi se beru sa ili bez čašice, zavisno od toga koja se droga traži. Beru se samo po lijepom i suhom vremenu i odmah suše u sušnici, da bi zadržali žutu boju.

Rizom sa korjenjem vadi se u proljeće prije ili za vrijeme cvjetanja biljke. Pri vađenju korjena odabiraju se samo starije biljke. Izvadeno korjenje očisti se od cvjetnih drški, opere u vodi i suši u sušnici ili na suncu.

Cvijet se pakuje u dobro zatvorene kutije i čuva na suhom i mračnom mjestu. Korijen se pakuje u jutane bale.

KADULJA, ŽALFIJA SALVIA OFFICINALIS L.

Opis biljke i staništa

Kadulja je višegodišnja vrlo razgranat polugrm visok 40 do 60 cm.

Stabljika je pri osnovi odrvenjena. Jako korjenje prodire duboko u zemlju. Gornji dijelovi stabljike su zeljasti. Mnogobrojne grančice su četvorouglaste, pokrivene bijelosivim dlakama. Listovi su naspramni, na dugačikim peteljkama, izduženo-eliptičnog oblika, po rubu sitno nazubljeni. Mladi listovi su bijelo-sivo dlakavi, a stariji su zeleni. Cvjetovi su svjetloljubičaste boje i izrazito dvousnati. Po 6 do 12 cvjetova raspoređeno je u pršljenovima koji sačinjavaju klasove na gornjim dijelovima grančica. Biljka cvjeta u toku ljeta. Cijela biljka je svojstvenog prijatnog i aromatičnog mirisa.

Kadulja raste na suhom, sunčnom, kamenitom tlu. U našoj zemiji je zastupljena u velikim količinama na jadranskoj obali i u Hercegovini. Rijetko se gaji.

Droga. – List kadulje (Salviae folim)

List kadulje bere se prije cvijetanja biljke na taj način što se pokosi zeljasti dio biljke, pa se zatim sa stabljike skidaju samo zdravi i cijeli listovi. Suše se rasprostrti u hladu na promaji ili u sušnici do 40oC.

Pakuju se u jutane vreće ili presuju u bale i čuvaju u suhim prostorijama.

KAMILICA MATRICARIA CHAMOMILLA L.

Opis bilke i stanista

Kamilica je jednogodišnja zeljasta biljka čija stabijika je manje ili više razgranata i naraste u visinu od 10 do

182

50 cm. Listovi su 2 do 3 puta perasto

dijeljeni, vrlo uski i na krajevima šiljasti. Glavičaste cvasti imaju prečnik oko 1 cm i javljaju se pojedinačno, često u velikom broju. Po obodu glavica nalaze se bijeli jezičci, a u sredini žuti cjevasti cvijtovi. U prave ljekovite kamilice cvjetište je meko, jer je šuplje. To se vidi kada se glavica rasiječe po dužini. Sve ostale vrste biljaka, slične kamilici, imaju tvrdo I puno cvjetište. Sem toga, kamilica ima prijatan i svojstven miris, dok su ostale vrste neprijatnog mirisa. Biljka počinje da cvjeta krajem aprila i cvjeta tokom ljeta. Kamilica se javlja kao korov po naseljima, među žitima, pored puteva. U velikim količinama ima je na slatinama u Banatu.

Droga. – Cvijet kamilice (Chamomillae flos)

Glavičaste cvasti kamilice sakupljaju se u početnom atdijumu cvjetanja, tj. kada se bijeli jezičasti cvjetovi nalaze u vodoravnom položaju. Gdje je kamilica masovna, berba se obavlja pomoću specijalnog ’’češlja’’. To se obično čini od rane zore do jutra, dok nema vrućine, jer se kasnije brani cvjetovi na gomili vrlo brzo ugriju, pa dolazi do fermentacije droge. Prije sušenja odstrane se grube primjese I cvjetovi sa predugačkom drškom, pa se na rešettima, čiji su otvori raznih veličina, izvrši klasifikacija droge. Sušenje se obavlja uhladu na promajnom mjestu ili u sušnici do 40oC. Sušenjem u sušnici dobija se cvijet ljepše, svjetlije boje. Osušen cvijet kamilice pakuje se u drvene sanduke iznutra obložene tamnomodrim papirom.

KLEKAJUNIPERUS COMMUNIS L.

Kleka raste kao manje-više zimzelen uspravan grm. Ima igličaste listove koji stoje po tri u pršljenu, a u pazuhu listova, u aprilu i maju, pojavljuju se sitni jednospolni cvijetovi. Jošiste godine razvijaju se plodovi koji te godine ostaju zeleni. Dozrijevaju tek iduće godine u jesen, kada postaju tamnomodri, skoro crni. Plod je mesnata šišarica slična bobici, sa tri sjemenke, prečnika u prosjeku 7 – 9 mm, prevučena pepeljkom. Kleka se javlja po brežuljkastim, brdskim i planinskim krajevima.

Droga. – Plod kleke (Juniperi fructus)

Zreo plod se sakuplja od jeseni pa sve do zime. Ispod gram se stavi neka ponjava, a onda se plodovi pažljivo omlate štapom. Ne treba udarati jako, da se ne bi omlatili izleni plodovi. Plod kleke se najčešće suši n promaji, razastrt na suhom mjestu, u tankom sloju. Za vrijeme sušenja drogu treba češće prevrtati lopatanjem, jer inače lako može da se ugrije i da nastane djelimična fermentcija uz gubitk etarskog ulja i šećera. Osušeni plodovi se trijerišu, pri čemu se odstranjuju primjese lakih, suvih, starijih i nedozrelih plodova i listova. Osušen plod je sjajan, crnosmeđe boje, balzamičnog mirisa. Ukus je najprije sladunjavog, a zatm aromatičnog i nagorkog. Ako se plod upotrijebi za sprvljanje rakije i destilaciju eterskog ulja, onda ga ne treba sušiti, već ga preraditi odmah nakon berbe.

183

Droga se pakuje u jutane ili natron vreće i čuva u čistim i suim prostorijama.

KILAVICA, PRIPUTAC, SITNICA HERNIARIA GLABRA L.

Opte biljke i staništa

Kilavica je jednogodišnja, dvogodišnja do višegodišnja sitna zeljasta biljka. Stabljika je polegla po zemlji i razgranata je. Listovi su sitni, goli, sjedeći, naspramni, elipsoidnog oblika, po rubu cijeli. U pazuhu listova nalaze se grupe od 5 do 12 cvjetova koji su takođe sitni, a boje su zelenožute. Biljka cvijeta krajem proljeća i u toku ljeta.

Kilavica raste na suhim pjeskovitim i krševitim mjestima, po pašnjacima, uz puteve.

Droga. - Nadzemni dio kilavice (Hemiariae herba)

Kada je biljka u cvijetu, nožem ili makazama odsijeca se njen nadzemni dio. Suši se u tankom sloju u hladu na promaji ili u sušinici na temperaturi do 40oC. Osušena biljka dobija prijatan svojstven miris na kumarin.

Pakuje se u jutane vreće i čuva u suhim i zamračenim prostorijama.

KOMOLJIKA, KAMONIKA, CBNI PELEN ARTEMISIA VULGARIS L.

Opto biljke i stenište

Komoljika je višegodišnja zeljasta biljka čija je stabljika uspravna, visoka do 1,5 m, razgranata i crvenkasto

obojena. Listovi pri osnovi raspoređeni su rozetasto i perasto su režnjeviti. Listovi na stabljici su sjedeći, dvojno perasti, sa lancetastim linealnim, rijetko nazubljenim listićima. S gornje strane su tamnozelene, a sa donje su bjeličaste boje. Glavičaste cvasti su žućkaste ili crvenomrke boje; duge su 3—5 mm i složene u metličastu cvast. Biljka cvjeta od jula do septembra.

Komoljika raste u blizini naselja, na obalama rijeka, na pješčanoj i glinovitoj podlozi.

Droga. - Nadzemni dio komoljike (Artemisiae herba)

Nožem se odsijeca gornji neodrvenjeni dio biljke dužine oko 25 cm. Berba se obavlja za vrijeme cvijetanja biljke. Ubrani dijelovi biljke suše se u hladu na promajnom mjestu m u sušnicl do 40oC.

Droga se pakuje u jutane bale ili vreće i čuva u suhim prostorijama.

KOPRIVA. ŽARAURTICA DIOICA L.

Opis biljke i staništa

Kopriva je višegodišnja zeljasta biljka koja naraste od 60 cm do 1 m, pa i više. Na uspravnoj četvorouglastoj stabljici nalaze se naspramni listovi srcolikog oblika, koji su po rubu krupno nazubljeni. Cijela biljka je pokrivena oštrim dlakama koje se pri dodiru lako lome i ispuštaju sok koji žari i izaziva opekotine na koži. Cvjetovi su zeleni, složeni u viseće cvasti. Biljka počinje da cvjeta krajem proljeća i cvijeta tokom cijelog ljeta.

Kopriva se javlja kao korov oko naselja, pokraj ograda, puteva, potoka, rijeka, zatim na šumskim čistinama i požarišitima.

184

Droga. - List koprive (Urttcae folium ); korijen koprive (Urticae radix)

List se sakuplja u toku cijelog ljeta. Preporučuje se branje lista koprive na mjestima koja nisu zagađena, tj. izvan naselja, po šumama. Prilikom branja ruke treba zaštititi rukavicama. Ubrano lišće suši se u tankom sloju na promajnom mjestu u hladu ili u sušnici do 40oC. Za vrijeme sušenja treba ga šešće prevrtati.

Korijen se kopa u jesen ili rano u proljeće. Opere se vodom i očisti od sitnih korjenčića, isječe u komade dugačke oko 10 cm, a zatim suši na suncu ili u sušnici do 50oC.

I list i korijen pakuju se u jutane vrece i Cuvaju na suhom i promajnom mjestu.

KBAVOJAC, ANGELIKAANGELICA ARCHANGELICA L.

Opis biljke i staništa

Angelika je dvogodišnja ili cetvorogodišnja biljka koja u zemiji razvija mesnat repast korijen obrastao mnogobrojnim korjenčićima u kojima se nalazi zućkast mliječni sok. Stabljika je uspravna, visoka do 1,5 m, pri osnovi debela kao ruka, cijevasta, u gornjem dijelu razgranata. Listovi su vrlo veliki i tri puta perasto usječeni; režnjevi su jajastog ili izduženo jajastog oblika, po obodu nejednako nazubljeni. Cvjetovi su zelene, zelenkastobijele ili zućkaste boje. Nalaze se na vrhu stabljike i grančica u stitovima sastavljenim od 20 do 40 zrakova. Biljka cvjeta u toku jula i avgusta. Cijela biljka ima svojstven aromatičan miris.

Raste na vlažnim livadama, po vlažnim svjetlim šumama, uz obale

rijeka.

Droga. - Korijen kravojca (Angelicae radix); list kravojca (Angelicae folium)

Korijen sa korjenčicima vadi se u jesen ili rano u proljeće, opere u vodi, rasiječe po dužini i suši na promajnom mjestu ili u sušnici do 40oC.

List se bere u toku ljeta i suši na isti način kao i korijen.

Obje droge čuvaju se u jutanim vrecama u suhim i zamračenim prostorijama.

Napomena

Sem napred opisane vrste upotrebljava se i vrsta Angelica silvetris L. koja se od prve razlikuje samo po tome što je nešto nižeg rasta i ima tanju stabljiku i sitnije korjenje.

KUPINA RUBUS FRUTICOSUS L.

Opis biljke i staništa

Kupina je višegodišnja biljka koja raste kao bodljikav grm. Listovi su perasto dijeljeni, sastavljeni od 3 do 5 listova, po obodu su nazubljeni. Donja strana lista je svetlija usljed mnogo dlaka. Duž glavnog nerva i lisne drške nalaze se bodlje. Cvijetovi su bijeli i ružicasti, na vrhovima grančica obrazuju cvast. Plod je složen od mesnatih koštunica. Kad sazri, crne je boje i slatkog ukusa. Biljka cvijeta početkam ljeta.

Kupina raste kao živa ograda svuda po čistinama, šikarama, pored puteva, potoka, po obodu šuma, i na neobrađenom zemljištu.

185

Droga. — List kupine (Rubi fruticosi folium); plod kupine (Rubi fruticosi fructus)

Bere se mlad, zelen, neoštećen list boz lisne drške, po suhom i sunčanom vremenu, od proljeća do jeseni. Zbog bodlji najbolje ga je odsjecati nožem ili makazama. Obrano lišće se suši u tankom sloju na promaji ili sušnici na temperaturi do 40oC. Droga treba da je zelene boje bez lisne peteljke i pega.

Pakuje se u jutane vreće i čuva na suhom i promajnom mjestu.

Plod se sakuplja kad sazri i koristi se samo u svježem stanju.

LAN LINUM USITATISSIMUM L.

Opts biljke i staništa

Lan je jednogodišnja biljka. Stabljika je tanka, valjkasta i slabo obrasla sitnim duguljastim listovima. Na vrhu ogranka ima po jedan sitan vrlo nežan plav cvet. Plod je okruglasta čaura. Ima oko stotinu varijeteta lana. Lan se gaji.

Droga. - Sjeme lana (Lini semen)

Pre potpunog sazrijevanja, početkom ljeta, lan se počupa, ostavlji u rukovetima - snopovima da dozri, sjeme se omlati, a stabljika prerađuje za dobijanje vlakna.

Sjeme se rasprostre u tanak sloj i suši. Blagog je uljastog i sluzastog ukusa.

Pakuje se u kese i čuva na suhom i promajnom mjestu.

LAZARKINJA

ASPERULA ODORATA L.

Opis biljke i staništa Lazarkinja je višegodišnja zeijasta biljka. Stabljika je uspravna i tanka,

visoka do 30 cm. Listovi su raspoređeni prsljenasto oko stabljike. Ima ih obično 6 do 9 u jednom pršljenu. Na vrhu nerazgranate stabljike nalaze se sitni bijeli cvijetovi sakupljeni u cvast. Biljka cvijeta od maja do juna.

Raste po vlažnim bukovim šumama i često pokriva velike površine.

Droga. - Nadzemni dio lazarkinje u cvijetu (Asperulae herba.)

Nožem ili makazama se odsjeca nadzemni dio lazarkinje u cvijetu i suši u hladu na promaji u tankom sloju. Droga treba da zadrži lijepu zelenu boju. Sušenjem dobija vrlo prijatan miris koji potiče od kumarina.

Droga se pakuje u jutane vreće ili bale i čuva na suhom i promajnom mjestu.

LAVORIKA, LOVORLAVRUS NOBILIS L.

Opis biljke i staništa

Lovor raste kao zimzelen grm ili nisko drvo. Listovi imaju kratku peteljku, oblika su duguljasto-eliptičnog, na vrhu zašiljeni, po obodu cijeli i slabo talasasto uvijeni prema naličju. Listovi su dosta tvrdi i kožasti. S gornje strane su goli, sjajni i glatki. S lica su tamnozelene, a s naličja su svjetlije zelene boje. U pazuhu listova pojavljuju se u proljeće dvodomni cvijetovi blijedozelene boje. Plod je crnkastosmeđa jajasta koštunica, dugačka oko 1,5 cm.

Lovor je biljka primorskog područja, gdje se javlja i na najljućem kršu. Sadi se i za ukras. U starom vijeku je smatrana za sveto drvo.

186

Droga. — List lovora (Lauri folium); plod lovora (Lauri fructus)

List se bere od ranog proljeća do kasne jeseni. Može se sušiti u tankom sloju u hladu na promaji, ali to sušenje traje dosta dugo i do mjesec dana. U toku sušenja list treba često prevrtati. Najbolje je list sušiti u sušnici na temperaturi od 40oC.

Kvalitetna droga mora biti zelene boje, a to se postiže sušenjem u tankom sloju.

Droga se pakuje u jutane vrjeće, a najčesće u presovane jutane bale.

Sakuplja se i zreo plod. On se najčeće koristi u svježem stanju za dobijanje ulja koje predstavlja smjesu masnog i etarskog ulja. Plod se suši i pakuje u drvene sanduke.

LINCURA, RAVENT

GENTIANA LUTEA L.

Opis biljke i staništa

Lincura je višegodišnja zeljasta biljka koja u zemlji razvija vrlo debeo, prstenasto-izbrazdan rizom, iz kojeg se grana mesnato, debelo, do 1 m dugačko korijenje. Prvih nekoliko godina biljka ima samo prizemne listove raspoređene u rozetu, a tek poslije pete godine razvija se uspravna, nerazgranata stabljika visoka do 1,5 m. Listovi na stablijici su naspramni, sjedeći, izduženo-jajasti, do 15 cm dugački, po rubu cijeli, sa paralelnim nervima. U pazuhu listova, na gornjem dijelu stabljike nalaze se grupe cvijetova žute boje. Krunica je zvjezdasto raširena, podijeljena u 5 do 6, rijetko više,

dijelova. Čašica je kožasta, sastavljena od 5 listića. Biljka cvijeta u toku ljeta.

Lincura raste po livadama i pašnjacima predalpskog i alpskog pojasa, na visinama od 600 do 2.500 m. Srazmjerno je rijetka biljka.

Droga. — Korijen lincure (Gentinae radix)

Od avgusta do oktobra vadi se korijenje samo od starijih biljaka. Očisti se od natrulih dijelova, stabljike i korjenove glave, a zatim opere u vodi. Ako je debelo, rasječe se po dužini. Suši se na suncu ili u sušnici. Sušenjem dobija svojstven miris. Ukusa je vrlo gorkog.

Osušen korijen pakuje se u jutane vreće i čuva u suhim prostorijama.

Napomena:

Sem napred opisane vrste sve se češće upotrebljava i srodna vrsta ovog roda - Gentiana asclepiadea L. poznata u narodu pod nazivima: od žutice trava, žućanica trava. Ova vrsta je nižeg rasta i ima cvijetove modre boje.

LIPA - SITNOLISNA ILI BIJELA UPATILIA CORDATA Mill.

KRUPNOLISNA ILI CRNA LIPA TILIA PLATHYPHYLLOS Scop.

Opis biljke i staništa

Obje vrste lipe su drveća visoka 20 do 30 m, sa vrlo razvijenom krošnjom. Listovil su na dugačkoj dršci, po obodu nazubljeni. Cvijetovi su blijedožute boje, sakupljeni u cvast na dugoj dršci koja je do polovine srasla sa cvjetnim priperkom. Plod je oraščić.

U bijele lipe listovi su sitni, s gornje strane tamnozelene, a s donje

187

strane svijetle sivozelene boje. Na donjoj strani lista u uglovima između nerava nalaze se žutocrvene dlačice. Cvast se sastoji od 5 do 7 sitnih cvijetova. U crne lipe listovi su krupniji, s obje strane jednako zelene boje. Dlačice u uglovima izmedu nerava na donjoj

strani lista su bijelosivkaste. Cvast se sastoji od 2 do 6 cvijetova koji su krupniji nego oni u bijele lipe. Crna lipa cvjeta početkom ljeta, oko 14 dana prije bijele. Obje vrste rastu po šumama, a gaje se i kao ukrasna drveta po parkovima.

Droga. – Cvijet lipe (Tiliae flos)

Od lipe se sakupljaju cijele cvasti zajedno sa priperkom u vrijeme kada su dvije trećine cvjetova rascvjetane. Prilikoro berbe cvjetovi se stavljaju u korpe, a zatim se rasprostiru i suše u hladu na promaji ili u sušnici na temperaturi do 40oC. Droga se pakuje u sanduke obložene modrim papirom ili u presovane jutene bale. Čuva se u suhim zamračenim prostorijama.

Napomena:

Cvijetove bijele lipe ne treba miješati sa cvijetovima crne lipe.

LEŠURA, LJEČURA SANICULA EUROPEAEA L.

Opis biljke i staništo

Lječura je trajna biljka. Stabijika je uspravna. Prizemni listovi su srcoliko okruglog oblika na rubu nazubljeni i sakupljeni u rozetu. Listovi na stabljici su manji i sedeći ili sa vrlo malim peteljkama. Cvjetovi su mali bijeli ili ružičasti i sakupljeni na vrhu stabijike u štitaste cvasti. Plodovi imaju kukaste bodlje. Biljka cvijeta od maja do jula mjeseca.

Raste u listopadnim šumama naročito bukovim.

Droga. — Nadzemni dio lečure (Saniculae herba ); rizom lecure (San iculae rhizoma )

Nadzemni dio se sakuplja za vrijeme cvijetanja i suši se u hladu na promaji u tankom slojii. Droga treba da zadrži prirodnu boju.

U proljeće ili u jesen vadi se rizom sa korijenom koji se očisti od zemlje, opere i suši na toplom mijestu ili u sušnici.

Obje droge se pakuju u papirne ili jutane vreće i čuvaju na suhom i promajnom mijestu.

MACINA TRAVA, ODOLJEN VALERIANA OFFICINALIS L.

Opis biljke i staništa

Macina trava je višegodišnja zeljasta biljka visoka 25 cm do 1 m. Ima kratak rizom koji je obrastao mnogobrojnim dugačkim, tankim korjenjem. Stabijika je uspravna, uzduno izbrazdana i u gornjem dijelu razgranata. Listovi su neparno perasto dijeljeni sa 13 do 21 par jajasto-lancetastih listica koji su po obodu grubo nazubljeni. Donji listovi imaju dršku, dok su gornji sjedeći. Cvjetovi su sakupljeni u cvasti sliične štitu. Boje su bijele do svijetloružičaste. Biljka cvijeta od kraja proljeća do sredine ljeta.

Odoljen raste na vlažiim livadama, u šipražju pokraj rijeka i potolka, po

188

rubovima šuma sve do 1500 m nadmorske visine.

Za dobijanje droge ova biljka se često gaji.

Droga. - Rizom sa korjenaem odoljena (Vulenanae radix)

Rizom sa korjenjem vadi se u jesen, opere u vodi i suši u tankom sloju na suncu ili u sušnici na temperaturi do 40oC. Korijen je suh kada se lako lomi.

Droga se pakuje u dvostruike papirne vreće i, zbog svojeg jako svojstvenog mirisa, čuva odvojeno od ostalih droga.

MAJČINA DUŠICA, MAJKINA DUŠICATHYMUS SERPYLLUM L.

Opis biljke i staništa

Majčina dušica je višegodišnja zeljasta biljka. Raste kao polugrm. Donji dio je odrvenjen. Stabijika je tanka, razgranata, visoka do 20 cm. Listovi su sitni, jajastog ili linealnog oblika, po obodu cijeli. Na stabljici i grancicama nalaze se po dva naspramna listića. Cvijetovi su ružičastobijele boje, sakupljeni u okruglaste cvasti prijatnog mirisa. Biljka cvijeta preko cijelog ljeta. Postoji velik broj varijeteta ove biljke, koji se razlikuje po izgledu, a osobito po mirisu.

Majčina dušica se javlja svuda, raste po kamenjaru, neplodnom zemljištu, na livadama, pašnjacima, po obodima šuma, i drugim mjestima.

Droga. - Gornji dio majčine dušice u cvjetu (Serpylli herua )

Gornji dio majčine dušice u cvatu odsjeca se nožem ili makazama, po lijepom i suhom vriemenu. Ne treba brati precvetale biljke sa zametnutim plodovima. Sabrana biljka suši se u tankom sloju u hladu na promaji, ili u sušnici na temperaturi do 40oC.

Dobro osušena droga mora imati zelenu boju listova i prirodnu boju cvjetova. Ima karakterističan prijatan miris, oporogorak i aromatičan ukus.

MASLAČAKTARAXACUM OFFICINALE - Weber

Opis biljke i staništa

Maslačak je višegodišnja zeljasta biljika. Javlja se u rano proljeće. Lišće je usko lancetasto i po obodu duboko i krupno testerasto. Žuta cvijetna glavica nalazi se na uspravnoj dršci, koja je gola i šuplja. Svi dijelovi biljke su gorkog ukusa i imaju bijelog mliječnog soka. Biljka cvijeta od ranog proljeća pa sve do jeseni. Ako se bljka sakuplja rano u proljeće postoji mogućnost zamljene sa drugim biljem, na primjer vodopijom Cichorium intybus. Zamjena dolazi zato što su im rozete u početku vrlo slične. Kasnije, kad izbije stabljika, do zamjene ne dolazi. Ipak, i prije cvijetanja, ove biljke mogu se razlikovati po korjenu. Dok je korijen maslačka mekan i može se lako sjeći, ima mliječnog soka, dotle je korijen vodopije prilično tvrd i žilav i nema mliječnog soka. Maslačak je vrlo poznat i raširen korov.

Najviše se nalazi po vlažnim livadama, pašnjacima i travnjacima.

189

Droga. — Korjen maslačka (Taraxaci radix); nadzemni dio biljke u cvjetu (Taroaxaci herba )

Korijen se vadi rano u proljeće (mart, april) ili u jesen (septembar, oktobar). Dugačak je do 20 cm, vretenast i vrlo malo razgranat. Spolja je crvenkastosmeđ, pun mliječnog soka koji curi kad se korijen prelomi. Izvađeno (korijenje se opere od zemlje, odbace se truli dijelovi i sitni korjenčići. Korijen vađen u jesen ima vise ljekovitih materija i ne treba ga miješati sa proljetnom drogom. Suši se u tankom sloju na običnoj temperaturi od 40o do 45o.Nadzemni dio biljke bere se po lijepom i suhom vremenu za vrijeme cvijetanja biljke i suši u hladu na promaji ili u sušnici, jer droga treba da zadrži lijepu prirodnu boju. Obje droge se pakuju u jutane vreće ili bale i čuvaju.

MASLINA OLEA EUROPAEA L.

Opis biljke i staništa

Maslina raste kao drvo visoko do 10 m, a nekad i više. Ima naspramno raspoređene listove koji su izduženo-eliptičnog oblika i sa vrlo kratkim dlakama. Listovi su čvrsti, kožasti; sa gornje strane su tamnozelene, a sa donje strane svijetlije boje; po rubu su cljeli. Cvjetovi su sakupljeni u grožđastim cvastima koje se nalaze u pazuhu listova.

Krunični listići su srasli u cijev koja se u grnjem dijelu razdvaja na 4 režnja. Plod je kostunica okruglog oblika. U početku je zelene boje, a kad sazri, postaje skoro crn.

Maslina raste u Sredozemnom području, gdje se uajčešće i gaji.

Droga. - Masno ulje iz ploda masline (Oleum Olivae); list masline (Olivae folium)

Kada sazre, plodovi se sakupljaju i u svježem stanju koriste za dobijanje maslinovog ulja.

List masline sakuplja se tokom godine i suši u hladu na promaji.

Pakuje se u jutane vreće i čuva u suhim prostorijania.

MEDVEDE GROŽĐEARCTOSTAPHYLOS UVA URSI L.

Opis biljke i staništa

Medveđe grožđe je višegodišnja biljka koja raste kao zimzelen, nizak, puzav gran. Glavne grane su obično prilegle uz podlogu, a vrhovi grančica su uspravni i gusto obrasli listovima. Listovi su kožasti, debeli, goli, sitni i lopatičastog oblika. Rub lista je cio i malo savijen prema naličju. Cvijetovi su mu sitni, zvonasti, ružičasti ili bijeli i više u malim grozdovima. Plod je lijepa crvena, brašnjava, okrugla, mnogosjemena bobica.

Biljka raste po suhim rijetkim, pješčanim i kamenitim obroncima i pašnjacima visokih krečnjačkih planina. Biljka je vrlo otporna i lako se širi, tako da mestimičino potpuno pakriva zemijište.

Droga. - List medveđeg grožđa (Uvae ursi folium)

List se bere u proljeće kad je biljka u cvijetu. Najboiji je mlad list sa zelenih grančica. Dobro osušena droga treba da zvoni kad se baci na gomilu. Mora biti

190

zelene boje. Čuva se u vrećama na suhom mjestu.

MUŠKA BOKVICAPLANTAGO LANCEOLATA L.

Opis biljke i staništa

Muška bokvica je višegodišnja zeljasta biljka visoka 10 do 30 cm. Ima uspravnu stabljiku sa 5 uzdužnih brazdi. Listovi se nalaze pri osnovi stabljike, imaju kratku dršku, oblika su lancetastog, sa 3 do 7 paralelnih nerava, po rubu cijeli. Cvijetovi su sakupljeni u gust cilindričan klas dug 2 do 5 cm. Biljka cvjeta krajem proljeća i preko ljeta.

Ova vrsta bokvice javlja se po livadama i pašnjacima, pokraj puteva i drugdje. Rijetko se sreće iznad 1000 m nadmorske visine.

Droga. - List muške bokvice (Plantaginis lanceolatae folium)

Upotrebljava se list muške bokvice koji se sakuplja za vrijeme cvjetanja biljke. Nekad se koristi svjež list, a nekad osušen. Suši se u hladu na promajnom mjestu ili u sušnici do 40°C.

Drogu treba cuvati u vrećama koje se ne smiju mnogo tumbati, jer je suv list laiko lomljiv.

NEVEN CALENDVLAE OFFICINALIS L.

Opis biljke i staništa

Neven je jednogodišnja zeljasta biljka. Stabljika je uspravna. Listovi su

duguljastojajasti, naizmenićni. Cvijetovi su glavičasti žute ili narandžaste boje, pojedinačni, nalaze se na vrhu stabljike. Cvijeta od proljeća do jeseni, a u Primorju skoro cijele godine.

U nas se svuda gaji kao omiljeno narodno cvljeće.

Droga. - Cvijet nevena (Calendulas flos); nadzemni dio nevena u cvijetu (Calendulae herba.)

Cvijet treba brati po suhom i sunčanom vremenu. Stavljati ga u korpe i što prije ga osušiti na jakoj promaji ili u sušnici na temperaturi do 40oC.

Ovo važi i za nadzemni dio nevena u cvijetu. Droga se pakuje u kutije.

OĆU-NEĆU RUSOMAČACAPSELLA BVRSA PASTORIS L.

Opis biljke i staništa

Rusomača je jednogodišnja ili dvogodišnja zeljasta biljka. Listovi sa stabljikama su vrlo sitni, duguljasti, šiljasti, po obodu cijeli i obuhvataju stabljiku. Prizemno lišće je krupnije perasto izdeljeno i gradi rozetu. Plodovi su sitne trouglastosrcaste ljuščice, koje kad sazre pucaju na dva šava. Biljka cvijeta od ranog proljeća do pozne jeseni.

To je korov koji raste svuda, a najviše pored torova, po naseljima i po napuštenim mjestima.

Droga. - Nadzemni dio biljke rusomače u cvijetu (Bursae pastoris herba)

Nožem ili makazama se odsjeće nadzemni dio rusomače u cvijetu. Suši se u tankom sloju na promaji ili u sušnici na tempnraturi do 40oC.

191

Droga se čuva na suhom i promajnom mjestu. Pakuje u papirne ili jutane vreće.

OČAJNICA MARRUBIUM VULGARE L.

Opls biljke i staništa

Očajnica je višegodišnja zeljasta biljka. Stabljlka je čvrsta i razgranata, visine i do pola metra. Liistovi su široko jajasti, po rubu nazubljeni i dlakavi. Cvijetovi su bijeli i sakupljeni u gornjem dijelu stabljike u pršljenastu cvast. Biljka cveta preko cljelog ljeta.

Očajnica raste na suhim mjestima, po suhim pašnjacima, oko naselja i kraj puteva.

Drofa. - Nadzemni dio očajnice (Marntbii albi herba )

Beru se biljke koje su u punom cvijetu, po lijepom i suhom vremenu. Na zagađenim mjestima ne treba je sakupljati. Sabrana biljka suši se u tankom sloju u hladu na promaji ili u sušnici na temperaturi do 40oC.

Pravilno sakupljene i osušene droge treba da imaju zelenu boju listova i prirodnu boju cvijetova i gorak ukus.

Pakuje se u papirne i jutane vreće i čuva na suhom i promajnom mjestu.

OMAN INULA HELENIUM L.

Opls biljke i staništa

Oman je višegodišnja zeljasta biljka. Stabljiika je uspravna i u gornjem dijelu granata. Biljka je visoka do 2 m. Donji

listovi su krupni 20 do 40 cm i sužavaju se u lisnu peteljku. Listovi na stabljici su manji, sjedeći i po obodu nejednako testerasti. Glavičaste cvasti su na vrhu stabljike veoma krupne, široke, žute boje. Biljka cvijeta od jula do avgusta.

Raste uglavnom po vlažnim mjestima, po obodima šuma, pored potoka, puteva i jarkova.

Droga. - Rizom sa korijenjem omana (Enulae ra. dix)

U jesen se kopaju podzemni dijelovi biljke (rizom sa korijenjem), očiste od zemlje i ostataka nadzemnih dijelova i operu u hladnoj vodi. Deblji rizomi i korijenje se raseku po dužini i suše na suncu ili u sušnici na tenmperaturi do 40oC. Pakuje se u jutane bale i čuva na suhom i promajnom mjestu.

PODBJEL, PODBELTUSSILAGO FARFARA L.

Opis biljke i staništa

Podbjel je zeljasta biljka visoka do 30 cm. Stabljika je zeljasta, prava, dlakava, obrasla smijeđim Ijus-pastim listićima. Podbijel je biljka sa trajnlm podankom iz ikojeg se u rano proljeće pojavljuju najpre samo pojedina6ne glavičaste cvasti zlatoo-žute boje. Kad biljka precvjeta iz-bijaju prizemni listovi sa dugom pe-teljkom. Listovi su srcolikog obli-ka, po rubu nazubljeni. Lice lista je golo i zeleno, naličje je bijelo od mnoštva dlaka.

Raste po vlažnim livaidama, po nasipima, pored obala potoka, na novo odronjenoj zemlji, najviše na vlažnoj ilovači.

192

Droga. - Cvijet podbjela (Farfarae flos); list (Farfaree folium)

U rano proljeće, već u martu, po lijepom vremenu beru se još neotvorene glavice cvijetne. Ubrani cvijetovi odmah se suše na suncu ili u sušnici na temperaturi do 40oC.

Listovi se sakupljaju bez peteljki u toku ljeta. Slični su listovima raznih vrsta lopuha (Petasites - vraste ) pa često dolazi do zamjene. Treba brati zdrave listove bez pjega, jer su pjege mjesta zaražena gijivama. Za vrijeme sušenja listove ne treba dirati jer su krti i loimijivi.

Cvijet podbela se pakuje u kartonske kutije ill u drvene sanduke, a list u dvostruke jutane bale ili vreće.

Obje droge se čuvaju na suhom i čistern mjestu.

PELIM, PELEN ARTEMISIA ABSINTHIUM L.

Opis biljke i staništa

Pelen je višegodišnja zeljasta biljka visoka do 1 m. Raste kao polugrm, sa odrvenjenim donjiin dijelovima. Stabijika je zeljasta, uspravna razgranata, dlakava. Listovi su perasto dijeljeni, s obe strane obrasli mekim dlakama. Cvijetovi su zlatnožute ili zelenožute boje, sitni i složeni u metličastu cvast. Biljka cvijeta u toku ljeta.

Pelen raste kao korov po poljima, međama, kraj puteva, oko naselja, po suvim i kamenitim obroncima.

Droga. - List pelena (Absinthii folium); nadzemni deo pelena (Absinthii herba)

List pelena bere se u proljeće, prije

cvjetanja biljke, dok je mlad i zdrav. Sakupljen list se suši u tankom sloju na promaji ili u sušnici na temperaturi do 40°C. Za vrljeme sušenja treba ga česće prevrtaiti, da bi se što pre osušio. Droga se pakuje u papirne vreće.

Nadzemni dio pelena se sakuplja dok je biljka u cvatu. Suši se, pakuje i čuva na isti način kao i list.

PIRIKA, PIREVINAAGROPYRUM REPENS Beauv.

Opis biljke i staništa

Pirevina je trajna zeljasta biljka. Stabljika je uspravna. Listovi su tanki, uski, pljosnati, dugački, pod prstima grubi. Cvijetovi au udruženi u guste klasove. Rizom je vrlo razvijen. Biljka se uglavnom rizomom razmnožava i tako veoma brzo zakorovjuju polja i nanose štete poljoprivredi. Cvijeta cijelog ljeta.

Droga. - Rizom pirevine (Graminis rhizoma)

Rizom se kopa u jesen, odmah opere hladnom vodom, očisti od sitnih žilica i suši na suncu ili .u sušnici na temperaturi do 50oC.

Dobro osušen rizom dobija zlatnožutu boju. Droga se čuva na suvom i promajnoirn mjestu. Pakuje se u vreće ili bale.PITOMA NANA MENTHA PIPERITA L.

Opis biljke i staništa

Pitoma nana je višegodišnja zeljasta biljka. Stabijika je uspravna, razgranata i četvorouglasta. Listovi su

193

jajastokopljasti, tanki, s gornje strana tamnozelani, s donje strane blijedi. Po obodu su zupcasti. Glavni nerv je jako istaknut. Cvijetovi su sitni, ljubičastocrveni udruženi u višespratne pršljenove na gornjem dijelu stabljike.

Pitoma nana je kod nas poznata samo u kulturama.

Droga. - List pitome inane (Ment hae piperitae folium); nadzemni dio pitome nane (Menthae piperitae herba)

List pitome nane treba sakupljati po najljepšem vremenu kad biljka počne da cvijeta. Suviše mlada nana kao i precvjetala daje drogu lošeg kvaliteta. Sakupljen list se suši u tankom sloju na promaji ili u sušnici na temperaturi do 40°C. Osušena droga se pakuje u jutane vreće ili sanduke i čuva na suvon i promajnom mjestu.

Nadzemni dio pitome nane se skuplja dok je biljka u cvijetu. Suši se, pakuje i čuva na isti način kao i list.

PLUĆNIK, PLUĆNJAKPVLMONARIA OFFICINALIS L.

Opts biljke i staništa

Plućnjak je višegodišnja zeljasta biljka, visoka do 20 cm. Stabljika je uspravraa i obrasla oštrim zljezdastim dlakama. Prizemni listovi su sa drškom, sjajastog su oblika i zašiljeni, po obodu cijeli. Gornji listovi su sedeći i znatno manji od prizemnih. Po listovima se nalaze beličaste ili svijetlozelene pege. Cvijetovi se nalaze na vrhu stabljika, levkastog su oblika. U početku cvijetanja su ruzičaste boje, a što su stariji, boja prelazi u plavoljubičastu.Biljka cvijeta vrlo rano u proljeće (mart-april). Raste po vlažnim listopadnim šumama, među grmljem, pored potoka i drugdje.

Droga. - Nadzemni dio plućnjaka u cvijetu (Pulmonariae herba); list plućnjaka (Pulmonariae folium.)

Ubrana biljka se suši u hladu na promaji u tankom sloju ili u sušnici na temperaturi do 40oC. Poslije sušenja biljka mora da ima lijepu zelenu boju.

Pakuje se i čuva u papirne ili jutane vreće, na suhom i promajnom mjestu.

PODUBICA TEVCRIUM CHAMAEDRYS L.

Opis biljke i staništa

Podubica je visegodišnja zeljasta biljka koja raste kao mali polugrm do 30 cm visine. Stabljika je uspravna i razgranata. Listovi su uakoovalni, po obodu duboko nazubljeni. Cvijetovi su ružicasti, smješteni u pršljenovima pri vrhu grančice. Biljika cvijeta tokom ljeta.

Raste svuda po suhim, sunčanim mjestima čak i iznad 1000 m nadmorske visine. Ima je i po obodima šuma, po suhim livadama, obroncima, obodima, hrastovim šumama i drugim mjestima.

Droga. - Nadzemni dio biljke u cvatu (Chamaedryos herba)

Tokom ljeta po lijepom i suhom vremenu, nožem, makazama ili srpom se sijeku stabiljike u cvatu. Suše se u hladu na promaji ili u sušnici na temperaturi do 40°C. Droga se pakuje u papirne ili jutane vreće i čuva na suhom i promajnom mjestu.

194

PRESLICA, RASTAVIC EQUISETUM ARVENSE L.

Opis biljke i staništa

Preslica je višegodišnja zeljasta biljka. Iz razgranatog puzavog podzemnog stabla (rizama) u rano proljeće najpre se javlja nerazgranata plodna (fertilna) stabljika, šuplja i člankovita, sa klasom spora na vrhu. Docnije se javlja neplodna (sterilna) stabljika visoika 20 do 30 cm, u sredini šuplja. Llstovi su poređani u višestruke pršljenove oko stabljike. Listovi su okrenuti vrhom nagore i svojim izgledom biljka podsjeća na borić. Slićne vrste koje nisu ljekovite, imaju listove okrenute na dole ili vodoravne. Bijka ima vrlo razvijen i razgranat rizom, zbog čega se teško uništava.

Preslica je žilav korov koji raste po vlažnim, kisjelim njivama, livadama i poljima. Neljekovite vrste se obično javljaju po močvarama i ritovima, vlažnim šumama i uz potoke.

Droga. - Nadzemm dio neplodne stabljike preslice (Equiseti herba )

Sakuplja se preko cijelog ljeta po lijepom i suhom vremenu. Ubrani dijelovi se suše u tankom sloju u hladu na promaji, ili u sušnici do 40°C. Droga se pakuje u jutane vreće ili bale i čuva na suhom i promajnom mjestu.

ROSOPAD, RUSACHELIDONIUM MAJUS L.

Opis biljke i staništa

Rosopad je višegodišnja zeljasta biljtea visoka do 80 cm. Stabljika je

tanka, razgranata, sa perastim tanknn nežnim listovima. Donji listovi su na dužoj dršci. Cvjetovi su žute boje i nalaze se na vrhovlma grančica. Biljka cvijeta od proljeća do jeseni. Plod je čaura slična mahuni. Biljka se odlikuje po tome što pri ozledi ma kog njenog dijela curi žutonarandžasti sok koji je ljutogorkog ukusa i neprijataog mirisa.

Raste na zapuštenim mjestima, uz ograde, pored potoka, uz zidine.

Droga. - Nadzemni dio rosopada (Chelidonii herba ); korijen rosopada (Chelidonii radix)

Nadzenmi dio se sakuplja za vrijeme cvijetanja, dok se plodovi još nisu razvili, i suše se u hladu na promaji u tanikom sloju. Droga treba da zadrži prirodnu boju.

U proljeće ili u jesen vadi se i korijen koji se očisti od zemlje, opere i suši na toplom mjestu ili u sušnici.

Obje droge se pakuju u jutane vreće i čuvaju na suhom i promajnom mjestu.

RUTA TRAVA, ROTA RUTA GRAVEOLENS L.

Opis biljke i staništa

Ruta je dugovečna zeljasta biljka. Stabljika je uspravna. Listovi su duguljasti, nepamo perasti. Cvijetovi su žutozeleni. Plod je tobolac. Ćitava biljka je jakog mirisa. Cvijeta cijelog ljeta.

Biljlka raste na mršavom tlu po kamenjarima. Kod nas se dosta gaji.

Droga. - List rute (Rutae folium); nadzemni dio rute u cvijetu (Rutae herba); sjeme rute (Rutae semen)

195

List se bere u proljeće kad je biljka u cvijetu. Najbolji je mlad list. Suši se u hladu na pramaji ili u sušnici na temperaturi do 40°C. Droga se čuva na suhom i promajnom mjestu u papimim vrećania ili balama.

Nadzemni dio rute u cvijetu se sakuplja sve dok ima cvijeta, suši se 1 čuva kao i list. Sjeme se sakuplja u jesen.

Napomena:

Biljka je veoma otrovna, na koži izaziva crvenilo i smije se koristiti samo po savjetu i pod kontrolom ljekara.

SOLOMUNOV PEČAT,SOLOMONOV PECATPOLYGONATl OFFICINALE ALL.

Opis biljke i staništa

Solomunov pečat je trajna zeljasta biljka. Stabljika je zeljasta. Listovi su usko ovalni. Cvijetovi su sitni, beli, mirisni, poređani s jedne strane stabljlke. Plod je crnoplavičasta bobica. Rizom je razgranat, člankovit. Cvjeta u proljeće.

Biljka raste u svijetlim i suhim šumama, na rubovima šuma, među grmovima.

Droga. - Rizom solomonovog pečata (Polygonatum rhizoma).

Rizom se sakuplja rano u proljeće, ili u jesen, oćisti se od nečistoća, opere od zemlje i suši na suncu ili u sušnici na temperaturi do 50oC.

Ukoliko droga nije dobro osušena upljesnavi brzo.

Pakuje se u jutane vreće i čuva na promajnom mjestu.

STEŽAPOTENTILLA ERECTA (L.) Ram, POTENTILLA TORMENTILLA Neck.

Opis biljke i staništa

Steža je višegodišnja zeljasta biljka koja u zemlji ima mali rizom, a iznad zemlje uspravnu ili poleglu stabljiku dugaku 10 do 30 cm. Stabljika je u gornjem dijelu razgranata. Donji listovi su petodjelni i imaju dugačku peteljku. Poslije cvjetanja uginu. Listovi na stabljici su sjedeći i trodjelni, ali zbog velikih palistića izgledaju kao petodjelni. Po rubu su nazubljeini i na površinl slabo dlakavi. Cvjetovi su pojedinačni, na vrhovima grančica ili u pazuhu listova. Imaju 4 krunična listića žute boje, koji su nježni i brzo opadaju. Biljka cvjeta u toku ljeta.

Raste po močvarnim i vlažnim planinskim livadama i pašnjacima, po rijetkim svijetlim šumama i po vrištinama.

Droga. - Rizom steže (Tormentillae rhizoma); nadzemni dio steže (Tormentlllae herba).

Rizom se vadi u jesen ili u proljeće, a i za vrijeme cvijetanja biljke. Opere se u vodi, očisti od sitnih korjenčića i ostalih dijelova biljke i suši na suncu ili u sušnici do 45oC. Nadzemni dio biljke bere se za vrijeme cvjetanja biljke, suši u hladu na promaji ili u sušnici.

Obje droge pakuju se u jutane vreće i čuvaju na suhom i promajnom mjestu.

Napomena

U narodnoj medicini koriste se i druge vrste ovog roda, a najčešće

poljska steza, petolista ili petprsta (Protenftlla argentea L .). Ova vrsta ima cvijetove sa 5 kruničnih listića, a

listovi su sa donje strane srebmastobijele boje.

196

ŠIPUBAK, ŠIPAK ROSA CANINA L.

Opis biljke i staništa

Divija ruža raste kao grm ili omanje drvo visoko do 2 metra. Stabljike su tanke, vitke, u obliku poluluka savijene naniže, obrasle trnjem. Listovi su neparno perasti, sastavljeni od 5 do 7 listića jajastog oblika po rubu oštro nazubljeni. Dosta veliki cvijetovi ružicaste, rijetko bijele boje javljaju se pojedinačno ili po dva do tri zajedno. Plod je jajastog oblika, spolja gladak, crvene boje. Spoljni mesnat oklop nastao je od cvijetne lože, a u njemu se nalaze poređani tvrdi plodovi i nmogobrojne čekinjaste dlačice. Biljka cvijeta u maju, a plodovi stižu za berbu često već u avgustu.

Divija ruža se najčešće javlja po ivicama šuma, na kamenjaru, na utrinama, među grmljem, pored puteva, po međama, uz ograde i drugdje.

Droga. - Cio plod šipka (Cynosbnti fructus); polutke šipka (Cyno-sbati fructus sine seminibus); sjeme šipka (Cynosbati semen).

Plod se bere nešto prije sazrijevanja, dok je tvrd i svijetlocrvene boje. Odstrane se dlake i ostaci cvijetne čašice i plodovi suše u sušnici na temperaturi do 50°C. Na visoj temperaturi plod može da pocrni, a ljekovite materije se gube. Droga je bez mirisa, a ukusa je nakiselog i oporog. Osušen šipak se pakuje u jutane vrijece i čuva u čistim i suhim prostorijama.

TROSKOT POLYGONUM AVICVLARE L.

Opis biljke i staništa

Troskot je jednogodišnja biljka, mala, neugledna, polegla po zemiji. Stablo je člankovito i razgranato, listovi su sitni, naizimjeničini, duguljastojajasti. U pazuhu listova nalaze se sitni ružčasti cvjetovi. Biljika cvijeta preko cijelog ljeta.

Troskot raste kao korov svuda u blizini naselja, po oranicama, po stazama i pored puteva.

Droga. - Nadzemni dio troskota u cvijetu (Polygoni herba)

Troskot se sakuplja tokom cijelog ljeta.

Biljku pri sakupljainju ne treba čupati iz zemlje, već makazama treba sjeći samo nadzemni dio. Sa zagađenih mjesta je ne treba sakupljati. Biljka se suši u hladu na promaji ili u sušnici na temperaturi do 40oC. Sušenjem na suncu biljka gubi zelenu boju, postaje siva, puna stabljike, jer se u tako osušene biljke listovi lako osipaju. Droga mora imati lijepu zelenu boju.

Pakuje se u papirne ili jutane vrijece i čuva na suhom i proimajnom mijestu.

TRPKOVINA, ŠIMŠIRIKA BERBERIS WLGARIS L.

Opis biljke i staništa

Šimširika je grmolik šib. Listovi su sitni, po obodu nazubljeni. Obično iz jednog mjesta izbija po nekoliko listova i trn (preobrazeni list). Cvijetovi su sitni, žute boja, smješteni u grozdastu cvast koja visi. Biljka cvijeta obično u maju i junu. Plod je sitna, sočna crvena boboca nakiselog

197

ukusa. Kora stabla, grana i korijena je žute boje.Šimširika raste po živim ogradama, međama, svjetlim šumama, pored puteva i drugdje po suhim mjestima. Poljoprivrednici nerado gledaju ovu biljku u blizini svojih polja, jer se na njoj pojavljuje žitna rđa (Puccinis graminis Pers) koja napada žitna polja.

Droga. - Korijen šimširke (Berberidis radix), kora sa korijena šimširike (Berberidis radicis cor tex ); kora šimširike (Berbendis cortex ); plod šimširike (Berbe-ridis fructus).

Korijen se kopa u proljeće ili u jesen. Kora sa korjena ima mnogo više lekovitih materija pa se više i traži. Oguljena kora se isječe na manje komade i suši na suncu ili u sušnici na temperaturi od 40oC.

U proljeće se guli kora sa mladih grana. Plod se sakuplja u jesen kada je potpuno zreo.

Dobijene droge se pakuju u jutane vreće ili bale i čuvaju do prodaje u suhim prostorijama.

VODOPIJA CICHORIUM I NTUYBUS L.

Opis biljke i staništa

Vodopija je dugovječna zeljasta biljka, visine do 1,5 m, ponekad i više. Prizemni listovi su okupljeni u rozetu, krupni, dugački, po obodu duboko i nejednako urezani. Listovi na stabljici su kraći, duguljasto kopljasti, manje dijeljeni. Stabljika je prava, veoma tvrda, u gornjem dijelu razgranata. Stabljika i listovi su pokriveni kratkim dlakama. Cvijetovi su svijetloplavi, jezičasti, pojedinačni ili udruženi u cvasti. Cvijeta preko cijelog ljeta.

Vodopija raste svuda kao korov,

najviše pored staza i puteva, po pašnjacima i livadama, po obodima šuma.

Droga. - Nadzemni dio vodopije u cvijetu (Cichorii herba ); korijen vodopije (Cischorii radix ).

Nožem ili makazama se odsjeca nadzemni dio vodopije u cvijetu. Suši u tankom sloju u hladu na promaji ili u sušnici na temperaturi do 40oC.

Obje droge se pakuju u jutane vreće i čuvaju na suhom i promajnom mijestu.

VRIJESAK

CALLVNA VVLGARIS L.

Opis biljke i staništa

Vrijesak je nizak grm. Na mnogobrojnim stabljikama nalaze se sitni i uski listići koji su poredani kao crijepovi na krovu. Cvijetovi su zvonasti, blijedocrveine boje. Biljka cvijeta obično od jula do septembra.

Raste na vristinama, uhim livadama, pašnjacima, po šumama.

Droga. - Cvijet vrijeska (Ericae flos).

Cvijet vrijeska se sakuplja po lijepom vremenu kad biljka počne da cvijeta. Uvijek se prilikom sakupljanja nađe kao nepoželjna primjesa od listica i izlomljenih grančica. Prečišćavanje se najbolje vrši resetanjem

Sakupljen cvijet se suši u tankom sloju na promaji ili u sušnici na temperaturi do 40oC.

198

Droga se pakuje u jutane vreće ili sanduke i čuva na suhom i promajnom mjestu.

ZOVA SAMBUCUS NIGRA L.

Opis biljke i staništa

Zova je višegodišnja biljka koja raste kao grm ili drvo. Listovi su neparno perasti po obodu nejednako testerasti. Cvijetovi su bijeli i sakupljeni u cvast sličnu štitu, prijatnog su mirisa. Kora na stablu je sive boje, a na mlađim grančicama zelena, sa mnogobrojnim lenticelama (okcima). Plod je crna bobica. Cvijeta od maja do jula, što zavisi od nadmorske visine.

Zova se javlja podjednako u prorijeđenim šumema, po obroncima šuma, pored potoka, puteva i po naseljlma.

Droga. - Cvijet zove (Sambuct flos); plod zove (Sambuci fructus).

Cvijet sc sakuplja po lijepom i suhom vremenu na početku cvijetanja biljke. Beru se čitavi štitovi. Ne treba brati cvasti sa kojih cvijetići već opadaju, jer se tada dobija droga tamnije boje. Cvasti se sakupljaju u korpe i ne smiju se nabijati. Odmah ih treba sušiti, jer ukoliko sviježe sakupljeni cvijetovi ostaju duže na gomili oni potamne. Cvasti se suše djele u tankom sloju u hladu na promaji, na toplom tavanu, a najbolje u šušnici na temperaturi do 40oC.

Ovako osušene cvasti sa peteljkom (Sambuci flos cum stipites) mogu se poslije sušenja okruniti i prosejati kroz

određeno sito, a peteljke odbaciti. Cvijet zove bez peteljke odbacitl. Cvijet zove bez peteljke (flos sine stipites)

Osušen cvijet treba da ostane bledožute boje i prijatnog mirisa. Cvijet se pakuje odmah poslije sušenja u četvorostruke natron vreće ili jutane bale. Čuva se u čistim i suvim prostorijama.

Plod zove se bere u jesen kad pocrni i sazri. Suše se na običnoj temperaturi, zatim se dosuše u sušnici na temperaturi do 60°C. Plod se pakaje u manje papirne ili jutane vreće i čuva na suhom mjestu.

ŽDRALOVKA, KOKOTACMELILOTUS OFFlCINALIS (L.) Med.

Opis biljke i staništa

Kokotac je dvogodišnja zeljasta biljka koja može dostići visinu i do jednog metra. Stabljika je uspravna i razgranata u grnjem dijelu. Listići su dugi 1,5 do 2,5 cm, po obodu su nazubljenu, na gornjoj strani su goli, dok su na naličju nešto dlakavi. Cvijetovi su vrlo sitni, žute boje, nalaze se na vrhovima grančica, složeni u grozdastu cvast. Biljka cvijeta od jula do septembra.

Raste po livadama, oranicaina, pored puteva, željezničkih nasipa, na rubovma šuma i na diugim mjestima.

Droga. - Vrhovi grančica u cvijetu kokotca (Meliloti herba ).

Preko ljeta sakuplja se gornji dio biljke u cvijetu i suši u tankom sloju u hladu na promaji ili u sušnici na temperaturi do 40oC. Sušenjem droga dobija se vrlo prijatan miris.

199

Poslije sušenja drogu treba odmah brižijivo upakovati u jutane vreće ili bale, da cvijetovi i listovi ne bi otpali sa grančica, jer se time smanjuje kvalitet droge.

ZENSKA BOKVICAPLANTAGO MAIOR L.

Opis biljke i stanšta

Ženska bokvica je visegodišnja zeljasta biljka (ponekad dvogodišnja) visoka 15 do 20 cm. Stabljika je bez listova i obično kraća nego listovi. Listovi su na osnovi stabljike sakupljeni u rozetu; oblika su širokoovalnog, po obodu cijeli, sa dugačkom peteljkom i sa 5 do 9 istaknutih nerava. Ružičasti cvijetovi sakupljeni su u gust cilindričan klas, dug do 10 i više cm. Biljka cvjeta u toku cijelog ljeta.

Ženska bakvica raste u blizini naselja, pokraj puteva i nasipa, po dvorištima, pored staja.

Droga. - List žanske bokvice (Pitantaginis maioris follum).

Kao i u muške bokvice, upotrebljava se list ženske bokvice. Njegova upoteeba, branje, sušenje i čuvanje isto je kao i u muške bokvice.

ŽUTILOVKA (SVINDUŠA,ZLATNA RUŽASOLIDAGO VIRGA — AUREA L.

Opis biljke i staništa

Žutilovka je višegodišnja zeljasta biljka visine do 1 m. Stabljlika je na gornjem dijelu razgranata. Listovi su ovalni, na rubu nazubljeni, dlakavi. Cvijetovi su sitni, zlatnožuti, sakupljeni u male glavičaste cvati. Cvasti su metličasto rasporjeđene na vrhu stabljike. Biljika cvjeta preko cijelog ljeta.

Raste po svijetlim i suhim šumama, uz puteve, među stijenama, i na drugim mjestima.

Ima više varijanata i rasa ove biljike.

Droga. - Vrhovi grana u cvijetu (Solidaginis viroa — aureae her- ba); nadzemni dio biljike sa koridenom (Solidaginis virfia — aureae herba et radia).

U toku ljeta sakuplja se cijela biljka sa korijenom i cvijetovima. Suši se u hladu na promaji ili u sušnici na temperaturi do 45oC. Droga se pakuje u jutane vreće, pri čemu treba voditi računa da se ne okruni. Čuva se na suhom mjestu.

200

SPISAKNARODNIH I LATINSKIH IMENA BILJAKA

ajdučica — Achillea millefolium L. aniž trava — Pimpinella anisum L.aptovina — Sambucus ebulus L. ariš — Larix decidua Mill.

betonika — Betonica officinalis L. biber — Piper nigrum L. bibernela — Foeniculum vulgare Mill. bijela djetelina — Trifolium repens L. bljela imela — Viscum album L. bijela vrba — Salix alba L. bijela gorušica — Sinapis ulba L. bijeli hrast — Quercux sessiliflora Salisb. bijeli jasen — froxinus excelsior L. bijeli luk — Alliun sativum L. bijeli šljez — Althaea officinalis L. bogorodična trava — Hypericum perforatum L. bokvica — Plantago sp. borovnica — Vaccinium myrtillus L. bosiljak — Ocimum basilicum L. božur — Paeonia officinalis L. brđanka — Arnica montana L. breza — Betula alba L. broć — Rubia tinctorum L. bršljan — Hedera helix L. bršljen — Hedera helia: L. ' bukva — Fagus sitvatica L. bundeva bijela — Cucurbita pepo L.bundeva debelkora — Cucurbita melopepo L.

carevo oko — Geum urbanum L. celer — Apium graveolens L. cer — Quercus cerris L. cikla — Beta vulgaris v. rapacea f. rubra L. crna gavez — Symphvtum officinale L. crna kupina — Rubus fruticosus L. cma ribizla — Ribes nigrum L. crveni štir — Amaranthus sanguineus L. crni jasen — Fraxinus omus L. crni luk — Allium cepa L. crni ribiz — Ribes nigrum L. cmi trn — Prunus spinosa L.

201

ćeten — Linum usitatissimum L.

čestoslavica — Veronica officinalis L. češljuga — Dipsacus silvestris L.čicak — Arctium lappa L. čubar — Satureja hortensis L. čuvakuća — Sempervivum tectorum L.

divizma — Verbascum thapsiforme Schrader divija maćuhica — Viola tricolor L. divija metvica — Mentha sp. divija šumska metvica — Mentha. sp. diviji cvijet — Salvia verticillata L. diviji kesten — Aesculus hippocastanum L. dobričica — Glechoma hederacea L. dud — Morus alba L. dupčac — Teucrium chamaedrys L. duvan — Nicotiana tabacum L.gavez — Symphytum officinale L. gladiševina — Ononis spinosa L. gladišika — Ononis spinosa L. glog —_Crataegus oxycantha L. gorka kičica — Erythraea centaurium Pers.gorka troliska — Potenftlla micrantha Ram. gorušica — Sinapis arvensis L. gospin cvat — Hypericum perforatum L. grah — Phaseolus vttloaris L. grožđe — Vitis vinifera L.

hajdučica — Achillea millefolium L. himela — Viscum album L. hrast — Quercus sessiliflora Salisb. hren — Cochlearia armoracia L.

imela — Viscum album L. inđirot — Acorus calamus L. islamski liшaj — Cetraria islandica Ach. iva trava — Teucrium montanum L. ivanjsko zelje — Salvia sclareo L.

jabuka — Pirus malus L. jagoda — Fragaria vesca L. jagorčevina — Primula veris L. jarčeva trava — Mentha pulegium L.

202

jasen —Fraxinus ornus L.jasmenka trava — Chrysanthemum hortorum L. ječam — Hordeum vulgare L.jela — Abies alba L. jelika — Abies alba L. joha — alnus glutinosa Gaertn. josika — Ainus glutinosa Gaertn.

kadulja — Salvia officinals L. kafa — Coffea arabica L. kaktus aloja — Aloe orborescens Mill. kaloper — Tanacetum balsamita L. kamenski čuber — Mentha pulegium L.kamenjarka djetelina — Anthylis vulneraria L. kamilica — Matricoria chamomilla L. kantarija — Erythraea centaurium Pers. karanfilić — Eugenia caryophyllata Thunb. kičica — Erythraea centaurium Pers. kilavica — Herniaria glabra L. kiselica — Rumex acetosella L. kleka — Juniperus communis L. kokotac — Melilotus officinalis (Med.) Lam. komoljika — Artemisia vulgaris L. komonika — Artenitsia vulgaris L. komorač — Foeniculum vulgare Mill. konoplja — Connabis sativa L. kopriva — Urtica dioica L. krastavac — Cucumis sativus L. kravljača — Papaver rhoeas L. kravljak — Papouer rhoeas L. kravojac — Angelica archangelica L.krešušica — Ajuga reptans L. krika — Anagallis arvensis L. krompir — Solanum tutierosum L.kruška — Pirus communs L. kukuruz — Zea mays L. kunica — Achillea millefolium L. kupina — Rubus fruticosus L.

lan— Linum usitatissimum L. lavandula — Lavandula vera L. lavorika — Laurus nobilis L. lazarica — Asperula odorata L. lazarkinja — Asperula odorata L. lijeska — Corylus avellana L.

203

limun — Citrus limonum Risso. lincura — Gentiana lutes L. lipa bijela — Tilia cordata Mill. lovorika — Laurus nobilis L. lubenica — Citrullus vulgaris Schrader

lječura — Sanicula europaea L. lješniik — Corylus avellana L. lješura — Sanicula europaea L. ljubičica — Viola odorata L.

maca trava — Valeriana officinalis L. macina trava — Valeriana officinalis L. majčina dušica — Thymus serpyllum L. malina — Rubus idaeus L. malva trava — Malva silvestris L. maslčak — Taraxacum officinale Web.maslima — Olea europaea L. matičnjak — Melissa officinalis L.medveđe grožđe — Arctostaphylos uva ursi L. metlika — Artemisia vulgaris L. metvica — Mentha sp., Mentha longifolia L. metvica što raste uz vodu — Mentha aquatica L. miloduh — Levisticum officinale Koch. mišljakinja — Steltaria media Vill. moravka — Arnica montana L. mrkva — Daucus carota L. muška bokvica — Plantago lanceolata L. muška kantarija — Hypericum perforatum L.

nana — Mentha piperita L. narandža — Citrus aurantium L. neven — Calendula officinalis L. niski ćubar — Mentha longifolia L.

oću-neću — Capsella bursa pastoris (L.) Med. očajnica — Marrubium vulgare L. od verema trava — Mentha pulegium L. od žutice trava — Gentiana asclepiadea L. odoljen — Valeriana officinalis L. oman — Inula helenium L.omora — Picea excelsa Link omorika — Picea excelsa Link orah — Juglans regia L. ovan — Salvia sclarea L.

204

paprat — Pteridium aquilinum Kuhn paprena metvica — Mentha piperita L. paprika ljuta — Capsicum annuum L. paradajz — Solanum lycopersicum L. pasulj — Phaseolus vulgaris L. pelim — Artemisia absinthium L. pelin — Artemisia absinthium L. peršun — Petroselinum hortense Hoffm. petolista — Potentillo argentea Beck petoprsta — Potentilla argentea Beck pirinač — Oryza saliva L. pirika — Agropurum repens (L.) Beauv. pitoma macina trava — Valeriana officinalis L. pitoma metvica — Mentha piperita L. pitoma nana — Mentha piperita L. plućnjak — Pulmonaria officinalis L. podbjel — Tussitago farfara L. podubica — Teucrium chamaedrys L. poljska gorušica — Sinapis arvensis L. poljjika kiselica — Rumex acetosella L. poljska preslica — Equisetum arvense L. poljska steža — Potentilla argentea Beck pomorandža — Citrus aurantium L. . preslica — Equisetum arvense L. priputac — Herniaria glabra L. prženica trava — Knautia arvensis Coult. pšenica — Triricum aestivum L. puzava trava — Agropymm repens (L.) Beauv. puzavac — Agropyrum repens (L.) Beauv.

ravent — Gentiana lutea L. raž — Secate cereale L. ren — Cochlearia armracia L. repa — Beta vulgaris L. repušina — Arctium lappa L. ricinus — Ricinus communis L. riža. — Oryza sativa L. rodakva — Raphanus sativus L.rosopad — ChelidoniuTO majus L.rotkva — Raphanus sativus L. rusa trava — Chelidonium majus L.ruski komorač — Foeniculum vulgare Mill. .rusomača — Capsella bursa pastoris (L.) Med. ruta trava — Ruta graveolens L.

205

ruzmarin — Rosmarinus officinalis L.

samobojka — Glechoma hederacea L. sirova kelidonija — Chelidonium majus L. sjeruša — Salvia verticillata L. sladić — Polypodium vulgare L. slatki anis — Pimpinella anisum L. srnilje — Helichrysum arenarium DC. smokva — Ficus corica L. smreka — Juniperus communis L. solomunov pečat — Polygonatum officinale L. solomunov uglasti pečat — Polygonatum officinale L. srčanik — Gentiana lutea L. steža — Potentilla erecta (L.) Ram. strator — Amaranthus sanguineus L. svinduša — Solidago virga-aurea L.

šafran — Adonis aestivalts L. šargarepa — Daucus carota L. šipak — Rosa canina L. šipurak — Rosa canina L. šljez — Althaea officinalis L. šijiva — Prunus domestica L. štavolja trava — Rumex alpinus L. šumska bokvica — Plantago sp.

tatula — Datura stramonium L trandovilje — Althaea rosea Cav. trešnja — Prunus avium L. troliska — Potentilla micrantha Ram. trolisnik — Potentilla micrantha Ram. troskot — Polygonum aviculare L. trpkovina — Berberis vulgaris L.

venja — Juniperus communis L. vidac — Euphrasia officinalis L. vodoplja — Cichorium intybus L. vrba — Salix alba L. vrijesak — Calluna vulgaris (L.) Hill.

zečija stopa — Geum urbanum L. zečija stopica — Geum urbanum L. zečji trn — Ononis spinosa L. zlatna ruža — Solidago virga-aurea L. zob — Avena sativa. L.

206

zova — Sambucus nigra L.

žaifija — Salvia ojficinalis L. žaiosna vrba — Salix babylonica L. žara — Urtica dioica L.ždralovka — Melilotus officinalis (Med.) Lam. ženska bokvica — Plantago major L. ženska kantarija — Erythraea centaurium Pers. žućanica trava — Gentiana asclepiadea L. žuta broćka — Galium aparine L. žuta djetelina — Trifolium ochroleucum Huds. žuti karanfil — Geum urbanum L. žuti sićan — Gentiana asclepiadea L. žutilovka — Solidago virga-aurea L.

SPISAK LATINSKIH I NARODNIH IMENA BILJAKA

A

207

Abies alba L. — jela, jelikaAchillea inillefolium L. — ajdučica, hajdučica, kunica Acorns calamus L. — inđirot Adonis aestivalis L. — šafran Aesculus hippocastanum L. — diviji kesten Agropyrum repens (L.) Beauv. — pirevina, pirika, puzava trava, puzavac Ajuga reptans L. — krešučica Allium cepa L. — crni luk Alium sativum L. — bijeli luk Ainus glutinosa Gaertn. — joha, jošika Aloe arborescens Mill. — kaktus aloja Althaea officinalis L. — bijeli šljez, šljez Aithaea roeca Cav. — trandoviljeAmaranthus sanguineus L. — crveni štir, strator Anagallis arvenns L. — krika Angelica archangelica L. — kravojac Anthylis vulnerana L. — kamenjarka djetelina Apium graveolens L. — celer Arctium lappa L. — čiak, repušina Arctostaphylos uva ursi L. — medveđe grožde Arnica montana L. — brđanka, moravka Artemisia absinthium L. — pelim, pelin Artemisia vulgaris L. — komoljika, komonika, metlika Asperula odorata L. — lazarica, lazarkinja Avena sativa L. — zob

B

Berberis vulgaris L. — trpkovina Beta vulgaris L. — repaBeta vulgaris v. rapacea f. rubra L. — cikia Betonico officinalis L. — betonika Betula alba L. — breza

C

Calendula offciinalis L. — neven Calluna vulgaris (L.) Hill. — vrijesak Cfimiabis sativa L. — konopljaCapsella bursa pastoris (L.) Med. — oću-neću, rusomače Capsicum annuum L. — paprika jjuta Cetraria islandica Ach. — islamski lišaj Chelidonium majus L. — resopad, rusa trava, sirova kelidonija Chrysanthemum hortonim L. — jdsmenka trava

208

Cichorium intybus L. — vodopija Cilrullus vulgaris Schrader — lubenica Citrus aurantium L. — narandža, pomorandža Citrus limonum Risso. — limun Cochlearia armoracia. L. — hren, ren Coffea arabica L. — kafa Corylus avellana L. — lijeska, lješnik Crataegus oxyacantha L. — glog Cucumis sativus L. — krastavac Cucurbita melopepo L. — bundeva debelkora Cucurbita pepo L. — bundeva bijela

D

Daucus carota L. — mrkva, šargarepa Datura stramonium L. — tatula Dictamnus albus L. — jasenka Dipsacus silvestris L. — češljuga

E

Equasetum arvense L.. — pol.jska preslica, preslica Erythraea centaurium Pers. — gorka kičica, kantarija, kičica, ženska kantarija Eugenia caryophyllata Thunb. — karanfilić Euphrasia officinalis L. — vidac

F

Fagus silvatica L. — bukvaF'i.cus carica L. — smokvaFoeniculum vulgare Mill. — bibernela, komorač, ruski komoračFragaTia vesca L. — jagodaFraxinus excelsior L. — bijeli jasenFraxinus ornus L. — crni jasen, jasen

Galium aparine L. — žuta broćkaGentiasa asclepiadea L. — od žutice trava, žućanica trava, žuti sićan Gentiana lutea L. — lincura, ravent, srčanik Geum urbiinum L. — carevo oko, zečija stopa, zećija stopica, žuti karanfil Glechoma hederacea L. — dobričica, samobojka

H

Hedera helix L. — brsljan, bršljen

209

Helichrysum arenarium DC. — smiljeHerniaria. glabra L. — kilavica, priputac Hordeum vulgare L. — ječam Hypericum perforatum L. — bogorodična trava, gospin cvat

I

Inula helenium L. — oman

J

Juglans regia L. — orah Juniperus communis L. — kleka, smreka, venja

K

Knautia arvensis Coult. — prženica trava

L

Lanx decidua Mill. — ariš Laurus nobtlts L. — lavorika, lovorika Lavandula vera L. — lavandula Levisticum officinale Koch — miloduh Linum usitatissimum L. — ćeten, lan

M

Malva silvestris L. — malva trava Marrubium vulgare L. — očajnica Matricana chamomilla L. — kamilica Melilotus officinalis (Med.) Lam. — kokotac, ždralovka Melissa officinalis L. — matičnjak Mentha aquatica L. — metvica što raste uz vodu Mentha longifolia L. — metvica, niski čubar Mentha piperita L. — nana, paprena metvica, pitoma metvica, pitoma nanaMentha pulegium L. — jarčeva trava, kamenski čuber, od verema trava Mentha sp. — divija metvica, divija šumska metvica, metvica Morus alba L. — dud

N

Nicotiana tatiacum L. — duvan

210

O

Ocimum basilicum L. — bosiljak Olea europaea L. — maslina Ononis spinosa L. — gladševina, gladišika, zečiji trn Oryza saliva L. — pirinač, riža

P

Paecmia officinalis L. — bozur Papaver rhoeas L. — kravljaca, kravljak PetroseliTium hortense Hoffm. — peršun Phaseolus vulgaris L. — grah, pasulj Picea excelsa Link — omora, omorika Pinpinella anisum L. — aniž trava Piper nigrum L. — biber Pirus communis L. — kruška Pirus malus L. — jabuka Plantago lanceolata L. — muška bokvica Pitintago major L. — ženska bokvica Plantago sp. — bokvica, šumska bokvica Polygonatum officinale L. — solomunov pecat, solomunov uglasti pečat Polygonum aviculare L. — troskot Polypodium vulgare L. — sladićPotentllla argentea Beck — petolista, petoprsta, poljska steža Potentilla erecta (L.) Ram. — steža PoteTitilla micrantha Ram. — gorka troliska, troliska, trolisnik Primula veris L. — jagorcevina Piunus avium L. — tresnja Prunus domestica L. — gijiva Prunus sptTiosa L. — cmi trn Pteridium aquilinum Kuh'n — paprat Pulmonaria officinalis L. — plucnjak

Q

Quercus sessiti^tora Salisb. — bijeli hrast, hrast

R

Raphanus sativua L. — rodakva, rotkva

267 stranaU

211

Urtica dioica L. — kopriva, žara

V

Vaccinium myrtillus L. — borovnicaValeriano officinalis L. — maca trava, macina trava, odoljen, pitoma macina

travaVerbascum thapsiforme Schrader — divizma Veronica officinalis L. — čestoslavica Viola odorata L. — ljubičica Viola tricolor L. — divija maćuhica Viscum album L. — bijela imela, himela, imela Vitis vinifera L. — grožđe

Z

Zea mays L. — kukuruz

212

SADBZAJ

Kratka biografija Jove MijatovicaFaksimil rukopisa Jove MijatovicaDr Mr Milan Soldatovic

Upotreba lekovitog bilja i njegov znacaj u lecenju od najdavnijihvremena do danas

Prof. dr Mihailo F. Protić

Narodni vidari kao hirurzi 17

OBOLJENJA GLAVE

1. Recept za lijecenje glavobolje (I—XI) 352. Recept za lijecenje padavice (I—VIII) 383. Recept za lijecenje sinusa (I—III) 404. Recept za lijecenje oboljelog uha (I—IV) 415. Recept za zaustavljanje krvavljenja iz uha 6. Recept za lijecenje oboljelog uha

7. Recept za lijecenje kratkovidosti (I—III) 8. Recept za lijecenje krvnog podliva poslije udara u oko 9. Recept za lijecenje premorenih ociju (I—III)

10. Recept za lijecenje nadrazenih ociju (I—VI) 11. Recept za zaustavljanje krvavljenja, iz nosa 12. Recept protiv zubobolje

OBOLJENJE STITNE ZLJEZDE

13. Recept za lijecenje gusavosti (I—VI)

OBOLJENJA DISAJNIH OBGANA

14. Recept za lijecenje prehiade, gripa i kijavice (I—VII) 15. Recept za otkianjanje neprijatnog zadaha iz usta (I—IV) 16. Recept za lijecenje katara gria (I—X) 17. Recept za lijecenje bronhijalne astme (I—XIII) 18. Recept za lijecenje promukiosti (I—III) 19. Recept za lijecenje kasija <I—III) 20. Recept za lijecenje zapaljenja dusnica (I—II) 21. Recept za lijecenje tuberkuloze pluca (I—XXIII) 22. Recept za zaustavljanje krvavljenja kod tuberkuloze pluca 7C'23. Recept za lijecenje gnoja u plucima (I—II) 24. Recept za ubiazavanje bolova uslijed probadanja (sandzija)

OBOLJENJA SRCA, KBVNIH SUDOVA I KRVI

25. Recept za lijecenje oboljenja srca (I—XIV) 26. Recept za poboijsanje cirkulacije krvi (I—IX) 27. Recept za lijecenje tromboze (I—VII)

213

28. Recept za lijecenje visokog krvnog pritiska (I—VII) 29. Recept za lijecenje malokrvnosti (I—XII) 30. Recept za lijecenje suljeva (hemoroida) (I—VIII) 31. Recept za lijecenje krvnih podliva (I—IV)

OBOLJENJA DOJKI

32. Recept za lijecenje zapaljenja dojki (I—II) 33. Recept za lijecenje naprsline dojke i bradavice u zena 34. Recept za lijecenje zastoja mlijeka u dojilja (I—VI)

OBOLJENJA 2ELUCA I CRIJEVA

35. Recept za ubiazavanje grceva u zeiucu i crijevima (I—V) 36. Recept za ubiazavanje grceva u trbuhu (I—VI) 37. Recept za lijecenje zapaljenja zeiuca (I—XIII) 38. Recept protiv nadimanja u zeiucu i crijevima (I—VI) 39. Recept za zaustavljanje krvavljenja iz zeiuca i dvanaesto-

palacnog crijeva 40. Recept za lijecenje zapaljenja crijeva (katar crijeva) (I—V) 41. Recept protiv nadimanja crijeva 42. Recept za lijecenje proljeva (I—II) 43. Recept za odstranjivanje crijevnih parazita (I—IV) 44. Recept za poboijsanje apetita

OBOLJENJA JETBE, 2UCNIH PUTEVA I 2UCNOG MJEHURA

45. Recept za ubiazavanje bolova jetre (I—V) 46. Recept za lijecenje bolesne i natecene jetre (I—VI) 47. Recept za lijecenje vodene bolesti (I—VI) 48. Recept za lijecenje oboljenja zucnog mehura (I—VI) 49. Recept za lijecenje zutice (I—XII) 50. Recept za lijecenje kamena u zuci (I—III)

OBOLJENJA GUSTERACE — PANKREASA

51. Recept za lijecenje secerne bolesti (I—XVI)

OBOLJENJA BUBREGA I MOKRACNIH PUTEVA

52. Recept za lijecenje zapaljenja bubrega (I—XV) 53. Recept za lijecenje kamena u bubregu (I—XV) 54. Recept za lijecenje zapaljenja mokracnih kanala i mjehura (I—IX) 55. Recept protiv bolova u mokracnom mjehuru 56. Recept za lijecenje zastoja mokrace (I—II) 57. Recept za zaustavljanje krvavljenja prilikom mokrenja (I—II) 58. Recept za zaustavljanje krvavljenja prilikom mokrenja u žena (I—II) 59. Recept za lijecenje zapaljenja mokracnog mjehura (I—III) 60. Recept za lijecenje uvecane prostate (I—IV) 61. Recept protiv nocnog mokrenja (I—XIX)

OBOLJENJA ZENSKIH GENITALNIH OBGANA IHOBMONALNI POKEMECAJ

62. Recept za lijecenje zapaljenja materice i kanala (I—VI) 63. Recept za ubiazavanje bolova za vrijeme menstruacije (I—III) 15564. Recept za regulisanje menstruacije (I—V) 65. Recept protiv obilnog krvavljenja u zena za vrijeme menstruacije (I—III) 66. Recept za zaustavljanje krvavljenja poslije porodaja 67. Recept za lijecenje bijelog cvata u zena (I—IV) 68. Recept za lijecenje pocijepane medice uslijed porodaja

OBOLJENJNA EKSTREMITETA

69. Recept za ubiazavanje bolova u koljenu (I—V) 70. Recept za lijecenje oboljelih zglobova i isijasa (I—IX)

214

71. Recept za lijecenje grca u nogama 72. Recept za ubiazavanje bolova u tabanima uslijed zamora

(I—II) Recept za uklanjanje neprijatnog mirisa uslijed znojenja nogu (I—II)

OBOLJENJA ZGLOBOVA — KEUMA

74. Recept za lijecenje krstobolje (I—IX) 75. Recept za lijecenje reume i kostobolje (I—IV)

OBOLJENJA KOZE76. Recept za otkianjanje peruti u kosi (I—III) 77. Recept za lijecenje bubuijica na lieu (I—IX) 78. Recept protiv crvenila nosa (I—III) 79. Recept za lijecenje ekcema (mujasina) (I—VI) 80. Recept za lijecenje psorijaze (I—V) 81. Recept za lijecenje suhog i vlaznog lisaja (majasil, mojasilj, ekcem) (I—V) 82. Recept za lijecenje svrabeza (svraba) (I—V) 83. Melem za lijecenje opekotina (I—II) 84. Recept protiv opadanja kose (I—II)

OBOLJENJA LIMFNIH ZLJEZDA85. Recept za lijecenje otecenih zlijezda (guka) (I—VI) 86. Recept za lijecenje skrofula (tuberkuloza zlijezda na vratu (I—IV)

BANE I UBOJI

87. Recept za lijecenje rana (I—IV) 88. Melem za lijecenje rana (I—VI) 89. Recept za lijecenje rana (I—IV) 90. Recept za lijecenje posjekotina (I—II) 91. Recept za lijecenje gnojnih rana (I—IV) 92. Recept za lijecenje gnojnih i dugotrajnih rana (I—V) 93. Recept za lijecenje uboja (I—III)

RAK

94. Recept za poboijsanje stanja oboljelih od raka (I—XII) 95. Recept za lijecenje raka u griu u pocetnoj fazi (I—VII)

96. Recept za odstranjivanje divl]eg mesa (naraslina) (I—III) 97. Recept za poboijsanje stanja obolelih od raka na materici (I—VI)

OBOLJENJA ŽlVACA

98. Recept za liječenje živaca (I—VII) 99. Recept za Ilječenje živcano labilnih stan]a (I—V)

100. Recept za liječenje nervnih uzbudenja (I—VI) 101. Recept za liječenje oduzetosti ličnog živca

POREMECAJ U GOVORU 102. Recept za lijecenje mucavosti (I—VII)

Dr Bojana Milojević i Mr Olga Soldatović Opisi biljaka

Spisak narodnih i latinskih imena biljaka

Spisak latinskih i narodnih imena biljaka

Sadržaj

215

216

217

218

219