BANCA INTESA A.D. BEOGRAD Bazel II Stub 3 Objavljivanje … · 2016-05-31 · sa je vodeća banka u Srbiji po svim najznačajnijim kriterijumima uspešnosti bankarskog poslovanja

BANCA INTESA A.D. BEOGRAD

Bazel II Stub 3 Objavljivanje podataka i informacija banke sa stanjem na dan 31. decembra 2015. godine


SADRŽAJ

UVOD 1 OKVIR PRIMENE 2 OSNOVNE INFORMACIJE O BANCI 3 OPŠTE INFORMACIJE 6 UPRAVLJANJE RIZICIMA 12 UPRAVLJANJE KAPITALOM 28 UČEŠĆA U KAPITALU DRUGIH BANAKA I PRAVNIH LICA 53


OBJAVLJIVANJE PODATAKA I INFORMACIJA ZA 2015. GODINU

2

OKVIR PRIMENE Banca Intesa a.d. Beograd je matično pravno lice u grupi koju čine Banca Intesa a.d. Beograd i Intesa Leasing d.o.o. Intesa Leasing je društvo koje se primarno bavi poslovima finansijskog lizinga. Banca Intesa a.d. Beograd ima učešće od 100% u kapitalu Intesa Leasing d.o.o., Beograd na dan 31. decembra 2015. godine.

Veličina zavisnog društva Intesa Leasing d.o.o. u odnosu na veličinu Banca Intesa a.d., Beograd i celu Grupu Banca Intesa Beograd nije materijalno značajna i ne može da utiče na procenu stabilnosti i rizičnosti Grupe niti sadržajnost objavljivanja podataka u ovom dokumentu. Učešće kapitala i prihoda kompanije Intesa Leasing d.o.o u kapitalu i prihodima Banca Intesa ad Beograd predstavljeno je u sledećoj tabeli: U hiljadama dinara

Naziv

Kapital Prihodi

Iznos % Iznos %

Banca Intesa ad Beograd 114.597.944 100% 95.867.999 100%

Intesa Leasing d.o.o. 1.631.794 1,42% 893.721 0,93%

Informacije prezentovane u ovom dokumentu predstavljaju podatke i informacije koje se odnose na Banca Intesa a.d. Beograd bez uključivanja zavisnog pravnog lica. Učešća u kapitalu koje Banka ima u Intesa Leasing d.o.o. predstavlja odbitnu stavku kapitala Banke u svrhu obračuna adekvatnosti kapitala.



3

OSNOVNE INFORMACIJE O BANCI Korporativne informacije Banca Intesa a.d. Beograd osnovana je kao deoničarsko društvo, na osnovu zaključenog Ugovora o osnivanju i poslovanju mešovite banke „Delta banke“ deoničkog društva, Beograd od 16. septembra 1991. godine. Narodna banka Jugoslavije je dana 19. septembra 1991. godine donela rešenje i izdala dozvolu za osnivanje Mešovite banke „Delta banke“ deoničkog društva, Beograd. Banka je registrovana kod Okružnog Privrednog suda u Beogradu 16. oktobra 1991. godine, nakon čega je i počela sa radom. Dana 7. juna 1995. godine zaključen je novi Ugovor o osnivanju, dok je na sednici Skupštine Banke od 10. jula 1995. godine usvojen novi Statut Banke, čime je izvršeno usaglašavanje akata Banke sa odredbama Zakona o bankama i drugim finansijskim organizacijama. U 2005. godini, na osnovu Odluke Skupštine akcionara, došlo je do promene akcionara Banke, tako što su postojeći akcionari izvršili prodaju svojih akcija, dva akcionara u celini, a jedan veći deo, Intesa holdingu International SA. Nakon ove promene, Banka je imala dva akcionara, od kojih je jedan - Intesa Holding International S.A., Luksemburg sa učešćem u akcijskom kapitalu od preko 90%. Na osnovu Odluke Generalnog direktora br. 18600 od 7. novembra 2005. godine, saglasnosti Narodne banke Srbije i rešenja Registra privrednih subjekata br. BD 98737/2005 od 29. novembra 2005. godine, izvršena je promena naziva Banke u Banca Intesa a.d. Beograd. Rešenjem Registra privrednih subjekata BD. 159633/2006, od 5. oktobra 2006. godine, Banka je uskladila svoje akte i organizaciju sa novim Zakonom o bankama i izvršila promenu pravne forme iz otvorenog u zatvoreno akcionarsko društvo. Banka je ovlašćena od Narodne banke Srbije i registrovana za obavljanje poslova platnog prometa, kreditnih i depozitnih poslova u zemlji i platnog prometa u inostranstvu, i u skladu sa odredbama Zakona o bankama, posluje na principima likvidnosti, sigurnosti i profitabilnosti.. U toku 2007. godine, došlo je do statusne promene spajanja uz pripajanje, pri čemu je Banka kao sticalac preuzela Panonsku banka a.d. Novi Sad. Nakon registracije postupka spajanja pripajanjem pred Agencijom za privredne registre, Banka je, kao sticalac i pravni sledbenik, nastavila da posluje pod svojim postojećim poslovnim imenom, dok je Panonska banka a.d. Novi Sad prestala da postoji bez sprovođenja postupka likvidacije, a njene akcije su povučene i poništene. U skladu sa izvršenom procenom vrednosti, izvršena je zamena akcija na način da su za 38 običnih akcija preuzete banke njeni akcionari dobili 1 običnu akciju Banke sticaoca. U cilju zamene ukupnog broja akcija Panonske banke a.d. Novi Sad, akcijski kapital Banke kao sticaoca povećan je za iznos emitovanih 26.166 običnih akcija pojedinačne nominalne vrednosti 100.000 dinara, tako da je akcijski kapital Banke nakon pripajanja Panonske banke a.d. Novi Sad iznosio 15.752.700.000 dinara, podeljen na 157.527 komada običnih akcija nominalne vrednosti od 100.000 dinara. Akcionari Banke prestale pripajanjem postali su akcionari Banca Intesa a.d. Beograd kao sticaoca sa odgovarajućim brojem običnih akcija i imaju isti status, prava i dužnosti kao i akcionari Banke, pri čemu stiču pravo da učestvuju u dobiti Banke počev od 1. januara 2008. godine. S obzirom da nije bilo značajnih razlika u računovodstvenim politikama primenjenim u sastavljanju finansijskih izveštaja obe banke, nisu izvršene nikakve korekcije neto imovine, niti neto rezultata Banke za 2007. godinu kao posledica računovodstvenog spajanja uz pripajanje. U toku 2012. godine Skupština Banke je usvojila izmene i dopune Ugovora o osnivanju i Statuta Banke, uz saglasnost Narodne banke Srbije, što je registrovano kod Agencije za privredne registre rešenjem BD 85268/2012 od 27. juna 2012. godine. Na ovaj način Banka se uskladila sa Zakonom o privrednim društvima.U toku 2015. godine Banka je usvojila izmene i dopune Ugovora o osnivanju i Statuta Banke, čime je svoje poslovanje i akta, po prethodno pribavljenoj saglasnosti Narodne Banke Srbije, usaglasila sa odredbama Zakona o bankama, a što je registrovano kod Agencije za privredne registre rešenjem BD 56475/2015 od 26. juna 2015. godine. Dalje, tokom 2015. godine, došlo je do promene u akcionarskoj strukturi Banke koja se ogleda u tome što je manjinski akcionar International Finance Corporation (IFC) prodao svoj celokupan udeo većinskom akcionaru



4

Intesa Sanpaolo Holding International S.A. Nakon ove promene Banka ima dva akcionara, a to su Intesa Sanpaolo Holding International S.A. i Intesa Sanpaolo S.p.A. Na dan 31. decembra 2015. godine sedište Banke nalazi se u Beogradu u ulici Milentija Popovića 7b. Mrežu Banke čine pripadajući organizacioni delovi i to: 4 Regionalna centra sa 170 ekspozitura. Banka je na dan 31. decembra 2015. godine imala 3.010 zaposlena radnika (31. decembra 2014. godine: 3.025 zaposlenih). Matični broj Banke je 07759231. Poreski identifikacioni broj Banke je 100001159. Klijenti i proizvodi Banca Intesa je vodeća banka u Srbiji po svim najznačajnijim kriterijumima uspešnosti bankarskog poslovanja i sa uspehom sarađuje sa blizu 1,6 miliona fizičkih lica i približno 120 hiljada pravnih lica. Zahvaljujući kvalitetnoj poslovnoj strategiji, visokom kvalitetu savremene usluge, stalnom praćenju inovacija i posvećenosti zaposlenih, Banka je u stanju da ponudi pouzdan oslonac svojim klijentima i lokalnoj zajednici. Uprkos globalnoj krizi i principijelno nestabilnim uslovima u srpskoj ekonomiji, Banca Intesa je pokazala stabilnost i istovremeno učvrstila svoj tržišni položaj. U decembru 2015. godine Banka je na prvom mestu sa tržišnim udelom od 16% u aktivi, 15,5% u plasmanima klijentima i 16,6% u depozitima klijenata. Banka potvrđuje vodeću poziciju i u elektronskom bankarstvu i platnim karticama. Rasprostranjena poslovna mreža od 170 ekspozitura, podržana je sa oko 21 hiljadu POS terminala i 260 bankomata i visokim standardima direktnih kanala. Tržišni udeo Banke u segmentu kredita fizičkim licima je 13,1%, a segmentu depozita fizičkih lica 17,4%. U segmentu pravnih lica tržišni udeo u kreditima je 15,5% a u depozitima 19,8%. Banka sprovodi strategiju kao deo Grupe Intesa Sanpaolo. Strateški cilj banke u narednom periodu je da ojača svoju poziciju na tržištu kroz selektivan rast u segmentu poslovanja sa fizičkim licima i malim biznisom, kao i većom izloženošću prema izvozno orjentisanim preduzećima. Banka će se u isto vreme fokusirati na poboljšanje kvaliteta kreditnog portfolija sa ciljem da minimizira cenu rizika i unapredi postojeće informacione sisteme kako bi se podržao budući rast elektronskog bankarstva. U oblasti poslovanja sa stanovništvom Banka, pored široke ponude gotovinskih i potrošačkih kredita, nudi i usluge osiguranja, lizinga, kao i brokerske usluge, koje čine integrisan koncept poslovanja. Takođe, Banka je razvila mrežu savremenih specijalizovanih centara za stambene kredite - Intesa Casa, specijalno prilagođenih potrebama kupaca u potrazi za stambenim kreditima. Atraktivni paketi proizvoda, uključujući platni promet, štedne račune i platne kartice, omogućavaju klijentima Banke da koriste pun spektar bankarskih usluga koje zadovoljavaju potrebe pojedinca u današnjem modernom društvu. Pored toga, Banca Intesa je lider u elektronskom bankarstvu i platnim karticama, nudeći najsavremenije usluge elektronskog bankarstva. Banka je uvela MasterCard na domaće tržište i izdala prvu Visa čip karticu na Balkanu. Takođe, ima ekskluzivan ugovor sa najprestižnijim kartičarskim brendom - American Express. Banka takođe nudi široku lepezu proizvoda preduzetnicima i malim preduzećima sa ciljem da im omogući podršku i sigurnost, kao i uspešan poslovni razvoj. U cilju pružanja najvišeg nivoa usluge, svaki klijent je direktno povezan sa specijalizovanim savetnicima u ekspoziturama Banke. Pored IntesaBiz kredita namenjenog za različite poslovne svrhe, Banka nudi malim preduzećima elektronsko bankarstvo, plaćanje karticama, štedne račune, kao i usluge faktoringa i dokumentarnih proizvoda. Osim toga, Banca Intesa je prepoznala značaj i potencijal poljoprivredne proizvodnje u zemlji, prilagodivši svoju ponudu u obliku zaokruženog paketa usluga Intesa Farmer. Povoljni uslovi finansijskih usluga i jednostavne procedure za plaćanje, odgovaraju na potrebe porodičnih poljoprivrednih gazdinstava, zemljoradničkih zadruga i poljoprivrednih preduzeća. Korporativnim klijentima Banca Intesa nudi širok spektar proizvoda i usluga: od kratkoročnih kredita koji zadovoljavaju dnevne potrebe za obrtnim kapitalom do dugoročnih kredita koji podržavaju proširenje poslovanja i kapitalne investicije. Klijentima Banke su dostupne i druge usluge i proizvodi za rastuće potrebe svojih preduzeća, uključujući faktoring, dokumentarne i garancijske poslove, biznis platne kartice, usluge trezora i trgovanje



5

hartijama od vrednosti, kao i elektronsku trgovinu. Stečeno poverenje potvrđuje nivo depozita privrednih subjekata, kao i liderska pozicija u domaćem i međunarodnom platnom prometu. Banka takođe predstavlja pouzdanog partnera srpske privrede, aktivno učestvujući u kreiranju ambijenta koji ima za cilj da doprinese njenom dugoročnom razvoju i oporavku. Kao rezultat saradnje sa velikim međunarodnim finansijskim institucijama, Banca Intesa obezbeđuje sredstva za jačanje malih, srednjih i velikih preduzeća, projekte usmerene na razvoj poslovanja određenog segmenta klijenata, kao i projekte za unapređenje energetske efikasnosti, infrastrukture i regionalnog razvoja. Banka takođe služi kao spona između srpskih i italijanskih kompanija.



6

OPŠTE INFORMACIJE

Uvod Banca Intesa Beograd, kao članica Grupe Intesa Sanpaolo, pridaje veliku važnost upravljanju rizicima i kontroli kao uslovima koji obezbeđuju pouzdano i održivo stvaranje nove vrednosti u kontekstu kontrolisanog rizika, štite finansijsku snagu Grupe i njenu reputaciju i omogućavaju transparentan prikaz profila rizika portfolija Grupe. Ovu konstataciju potvrđuje i činjenica da Banka koristi interne modele za upravljanje kreditnim rizikom za najveći deo portfolija Banke. Uz to, Banka ima dugu tradiciju modelovanja tržišnog rizika. Principi, ciljevi i sredstva upravljanja rizicima u Banci su sledeći: Principi:

Funkcija upravljanja rizicima treba da je nezavisna od centara preuzimanja rizika

Pravovremeno generisanje informacija koje se koriste u podršci procesu odlučivanja i praćenja

Transparentnost u metodologijama procenjivanja i kriterijumima koji se koriste za merenje i upravljanje rizicima.

Ciljevi:

Zaštititi kapital Banke i uvećati ekonomsku vrednost za akcionare

Optimizovati proces alokacije kapitala

Obezbediti da svi preuzeti i potencijalni rizici budu tačno identifikovani, mereni i kontrolisani korišćenjem odobrenih metodologija i procedura

Identifikovati limite i sistem ovlašćenja u skladu sa nivoima odgovornosti

Garantovati dovoljan nivo odvajanja operativnih i kontrolnih funkcija kroz definisanje uloga i odgovornosti

Obezbediti precizno i pravovremeno izveštavanje prema odgovarajućim telima i Matičnoj banci

Uvesti interne modele za kapitalne zahteve, u svim aspektima u kojima je to moguće

Biti u saglasnosti sa domaćom i međunarodnom regulativom o upravljanju rizicima i sa smernicama Grupe.

Sredstva:

Politike, procedure i metodologije upravljanja rizicima

Tačna i pravovremena komunikacija i sistem izveštavanja

Postavljanje limita i njihovo praćenje

Klasifikacija kreditnog rizika i sistema rezervisanja

Interni sistem kreditnog rejtinga

Tačan i pravovremen informacioni sistem upravljanja aktivom i obavezama

Tržišni rizik i proračun fer frednosti finansijskog portfolija

Sistem identifikacije i procene operativnog rizika

Efikasna funkcija provere trezorskih poslova (middle office). Banka postavlja opšte principe kroz detaljan sistem upravljanja, kontrole limita i procedura u svojim politikama, limitima i kriterijumima koji se primenjuju na različite kategorije rizika i grane poslovanja sa specifičnim pragovima tolerancije. Grupa Intesa Sanpaolo ima kontrolu nad generalnim pravcem, upravljanjem i kontrolom rizika. Kompanijama koje pripadaju Grupi i izvor su kreditnih i/ili finansijskih rizika dodeljeni su limiti za autonomiju, a svaka od njih ima sopstvene strukture kontrole. Bazel II projekat i AIRB projekat Mnogo pre spajanja u Italiji, obe grupe, Intesa i Sanpaolo IMI, načinile su strateški izbor da stanu uz napredne principe Bazela II, a koji uz dozvolu regulatora obezbeđuju interno merenje rizika i sisteme za kontrolu rizika za obračun potrebnog kapitala. Uz to, pokrenuti su značajni projekti na nivou Grupe kroz koje su predviđena konkretna ulaganja u modele, organizacione promene i IT infrastrukturu. Grupa Intesa Sanpaolo je projekat Bazel II odredila kao strateški, i zbog toga je kao svoje osnovne ciljeve postavila ne samo brzo usvajanje naprednih pristupa merenja rizika, nego i primenu novih i važnih inovativnih instrumenata koji će podržati poslovanje Banke.



7

Radi postizanja ovih ciljeva, Grupa Intesa Sanpaolo je pokrenula“Basel II Project” 2007. go, uz saglasnost Izvršnog odbora i Nadzornog odbora.“Projekat” je doprineo da se Grupa ISP kandiduje za FIRB Corporate Approach for the “first application perimeter” 18. novembra 2008. godine. Banka Italije je izdala konačnu dozvolu 19. marta 2009. godine. Banka je zvanično započela svoj lokalni Bazel II projekat 2008. godine. Projekat je zatvoren krajem 2011. godine, sa rezultatima koji podrazumevaju da je Banka opremljena da svoju rizikom ponderisanu aktivu računa u skladu sa Standardizovanim pristupom i priprema standardne regulatorne izveštaje o rizičnoj aktivi i adekvatnosti kapitala u skladu sa međunarodnim COREP standardima. Osim toga, Bazel II projekat je doprineo i sledećem:

merenje i kvantifikovanje rizika koji ranije nisu procenjivani

određeni aspekti kreditnog i tržišnog rizika sada se redovno modeluju

politike i procedure u vezi sa rizicima su ažurirane

značajan deo portfolia Banke je pokriven modelima: o mala i srednja preduzeća i velika preduzeća o mali biznisi sa dvojnim i prostim knjigovodstvom o gotovinski krediti fizičkih lica

efikasniji proces odobravanja kredita baziran na internim rejting modelima

izveštavanje usklađeno sa zahtevima Narodne banke Srbije i Matične kompanije AIRB projekat je zvanično pokrenut u Banci početkom 2013. godine, sa ciljem da se unapredi postojeći okvir i da se Banka pripremi za podnošenje zahteva Regulatoru za prelazak na napredni pristup merenju kreditnog rizika u narednim godinama. Na osnovu gore navedenog, Banka je već razvila interne rejting modele za većinu svojih klijenata pravnih lica i za gotovinske kredite fizičkih lica. Modeli za preostale segmente će uslediti, pri čemu će neki segmenti koji nisu značajni sa stanovišta rizika i nisu od strateške važnosti za banku ili biti pokriveni eksternim modelima Matične kompanije ili će se za njih primenjivati standardni pristup. Sve navedeno je u sklopu AIRB projekta u kojem će Banca Intesa Beograd sve više usvajati interne rejtinge za veći deo svoje aktive, u skladu sa smernicama i metodologijama Grupe ISP.

Sistem internih kontrola

Banka obezbeđuje stabilno i pažljivo upravljanje poslovanjem, kombinovanjem težnje za profitom sa pažljivom procenom prihvatljivosti rizika i poslovnim ponašanjem zasnovanom na poštenju. Stoga je usvojila sistem internih kontrola sposoban da identifikuje, izmeri i kontinuirano prati rizike imanentne svojim poslovnim aktivnostima, u skladu sa propisima i zahtevima nadzornih organa. Sistemi internih kontrola Banke izgrađeni su na skupu pravila, procedura i organizacionih struktura usmerenih da osiguraju usklađenost sa strategijama Banke i postizanje sledećih ciljeva:

delotvornost i efikasnost poslovnih procesa;

očuvanje vrednosti kapitala i zaštitu od gubitaka;

pouzdanost i integritet računovodstvenih i upravljačkih informacija; i

usklađenost transakcija sa propisima i internim politikama, planovima, pravilnicima i procedurama. Sisteme internih kontrola karakteriše dokumentarna infrastruktura koja omogućava organizovan i sistematski pristup smernicama, procedurama, organizacionim šemama, i metodologijama za upravljanje i kontrolu rizika, u koje su inkorporisane odredbe relevantnih propisa, instrukcija nadzornih organa, politika Grupe. Regulatorni okvir sastoji se od seta opštih akata koji uređuju načela poslovanja Banke (Osnivački akt, Poslovni kodeks, politike, smernice, Organizacione šeme, Organizacione modele itd.) i dokumenata operativne prirode koji uređuju poslovne procese, pojedinačne operacije i sa tim povezane kontrole. Preciznije, interni akti Banke postavljaju organizaciona rešenja koja:

obezbeđuju odgovarajuću razdvojenost između upravljačke, operativne i kontrolne funkcije i sprečavaju sukob interesa pri raspodeli odgovornosti;



8

su podobna za adekvatnu identifikaciju, merenje i praćenje glavnih rizika u različitim operativnim segmentima;

omogućavaju beleženje i snimanje, sa odgovarajućim nivoom detalja, svakog operativnog događaja i, naročito, svake transakcije, obezbeđujući njihovo adekvatno smeštanje u odgovarajući vremenski okvir;

garantuju pouzdane informacione sisteme i podobne procedure za izveštavanje različitih nivoa upravljanja kojim su dodeljene funkcije upravljanja i kontrole; i

obezbeđuju promptno obaveštavanje različitih nivoa poslovanja i brzo rešavanje bilo kakvih anomalija utvrđenih od strane poslovnih jedinica i kontrolnih funkcija.

Ustanovljeni sistem internih kontrola obezbeđuje kontinuirano praćenje i merenje svih važnijih rizika koji proizlaze iz poslovanja Banke, pružajući blagovremenu identifikaciju i procenu postojećih i potencijalnih rizika, kao i ublažavanje takvih rizika i smanjenje njihovog negativnog uticaja na poslovanje i solventnost Banke. Sistemi internih kontrola zasnovani su na tri osnovne linije kontrole:

najviši nivo kontrole: Upravni odbor, Izvršni odbor i Odbor za praćenje poslovanja banke, u okviru svojih nadležnosti;

izvršni nivo kontrole, uključujući sve upravljačke funkcije u okviru trostepene organizacione strukture Banke (Divizija – Sektor – Odeljenje / Služba);

sistem internih kontrola koji funkcioniše na svim organizacionim nivoima Banke, koji se ocenjuje u celini u konkretnom slučaju od strane Odbora za praćenje poslovanja banke i Interne revizije, nadležnih za nadzor nad regularnošću poslovanja Banke i efikasnošću sistema internih kontrola

Upravni odbor je odgovoran za uspostavljanje i praćenje adekvatnosti celokupnog sistema upravljanja rizicima u Banci, a naročito za rad Izvršnog odbora u pogledu usvajanja politika i procedura za identifikaciju rizika kojima je Banka izložena i njihovo ublažavanje. Odbor za praćenje poslovanja banke doprinosi nadzoru sistema internih kontrola, upravljanja rizicima i računovodstvenog sistema. Odbor za praćenje poslovanja banke izvršava svoje dužnosti i zadatke predviđene Zakonom o bankama. U sistemima internih kontrola učestvuju i Sektor za kontrolu usklađenosti i sprečavanje pranja novca i Interna revizija. Sektor za kontrolu usklađenosti i sprečavanje pranja novca je odgovoran za razvoj politika i procedura za identifikaciju, procenu i praćenje rizika neusklađenosti sa zakonima, preporukama nadzornih organa i internih akata Banke, kao i bilo kojim drugim pravilima koja se mogu primeniti u poslovanju Grupe. Interna revizija je usmerena na otkrivanje nepravilnosti, kršenje procedura i propisa, kao i na procenu celokupnog funkcionisanja sistema internih kontrola. Obe ove funkcije su nezavisne od poslovne linije i drugih delova organizacione strukture Banke. Sistemi internih kontrola takođe uključuju i druge važne elemente:

procedure najznačajnijih poslovnih linija i procesa u Banci su dostupne svim zaposlenima na intranet portalu Banke;

adekvatan odabir i permanentna obuka zaposlenih, uz povremene provere znanja i periodičnu evaluaciju svih zaposlenih;

mehanizam provere rada zaposlenih od strane drugih zaposlenih u istom organizacionom delu i neposrednih rukovodilaca;

sistem redovnog izveštavanja rukovodstva Banke o svim značajnim događajima, trendovima i rezultatima analize svakog pojedinačnog segmenta poslovanja („Management information system“), kao i izveštavanja Matične banke.

internu reviziju koja uključuje ocenu internih kontrola u različitim sferama poslovnih aktivnosti Banke i koja je zasnovana na detaljnim godišnjim planovima;

kontinuirano praćenje usklađenosti poslovanja Banke sa domaćim propisima i politikama i pravilima Grupe, bazirano na prethodnoj proceni usklađenosti novih procedura i proceni najrizičnijih oblasti poslovanja;

sistem kontrole poslovne mreže koji uključuje redovne inspekcije i vanredne istrage problematičnih situacija; permanentno praćenje operativnih rizika u koji su uključeni zaposleni iz svih organizacionih delova Banke, uz centralizovanu analizu podataka i izveštavanje nadležnim organima Banke;

razmenu relevantnih informacija o modelima internih kontrola sa drugim finansijskim institucijama i drugim članicama Grupe Intesa Sanpaolo.

Adekvatna organizaciona kultura ustanovljena je na bazi najboljih poslovnih praksi i obezbeđuje razumevanje



9

propisanih profesionalnih i etičkih standarda od strane zaposlenih, njihove uloge u sistemima internih kontrola kao i svrhe i značaja tih sistema. Sektor za kontrolu usklađenosti i sprečavanje pranja novca Upravljenje rizikom neusklađenosti je od strateške važnosti za Banku, koja usklađenost sa propisima i poštenje u poslovanju smatra principima od fundamentalnog značaja za bankarsko poslovanje, koje je po svojoj prirodi zasnovano na poverenju. Sektor za kontrolu usklađenosti i sprečavanje pranja novca (u daljem tekstu: Sektor za kontrolu usklađenosti), kao nezavisan organizacioni deo, zadužen je za upravljanje rizicima usklađenosti sa osnovnim zadatkom da minimizuje te rizike (regulatorni, reputacioni i rizik od finansijskih gubitaka). Sektor za kontrolu usklađenosti prati delotvornost i efikasnost sistema upravljanja rizicima usklađenosti primenjenog u Banci i njenom zavisnom društvu (trenutno je to samo Intesa Leasing d.o.o. Beograd). Sektor za kontrolu usklađenosti je direktno uključen u upravljanje rizicima usklađenosti u okviru regulatornog obima definisanog u skladu sa politikama Grupe, koji obuhvata sledeće regulatorne oblasti: zloupotreba tržišta, usluge u oblasti investicionog bankarstva i osiguranja, zaštitakorisnika, platni sistem, sprečavanje pranja novca i poštovanje međunarodnih sankcija, zaštita konkurencije, pravila korporativnog upravljanja, zaštita privatnosti i podataka o ličnosti, zaštita životne sredine, i kastodiusluge, dok je kontekst bezbednosti i zaštite na radu praćen u koordinaciji sa Sektorom za bezbednost. Primenjeni model upravljanja rizicima usklađenosti uključuje procenu nekoliko makro procesa: definisanje smernica i metodoloških pravila, procenu rizika usklađenosti, praćenje propisa i usklađivanje akata Banke sa izmenama propisa, pružanje konsultantskih i savetodavnih usluga organima i organizacionim delovima Banke, kontrolu primene akata Banke, jačanje svesti o značaju usklađenosti poslovanja i s tim povezana obuka zaposlenih, održavanje odnosa sa regulatornim organima i nadležnim organizacionim delovima Matične banke, uključujući izveštavanje organa Banke i postupak u slučaju neusklađenosti poslovanja. Sektor je takođe operativno uključen u aktivnosti sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma. Sektor za kontrolu usklađenosti i SPN vrši u odnosi na zavisno lice Banke, Intesa Leasing doo Beograd ulogu usmeravanja i koordinacije čime se obezbeđuje delotvorna i efikasna kontrola usklađenosti poslovanja na nivou cele lokalne grupe; Sektor za kontrolu usklađenosti naročito je odgovoran za definisanje smernica i metodologije procene rizika usklađenosti, upravljanja tim rizicima i kontrola na nivou lokalne grupe. Sektor za kontrolu usklađenosti takođe obezbeđuje objedinjeno informisanje organa Banke o usklađenosti poslovanja na nivou lokalne grupe. Sektor za kontrolu usklađenosti periodično izveštava o nivou rizika usklađenosti, strukturi i njihovom ublažavanju direktno Upravnom odboru, Izvršnom odboru i Odboru za praćenje poslovanja banke, kao i centralnom Sektoru za kontrolu usklađenosti Matične banke. U toku 2015. godine obezbeđeno je izveštavanje organa Banke o nivou rizika usklađenosti u različitim oblastima poslovanja Banke. Analiza rizika usklađenosti prikazana je u Godišnjem izveštaju o uskladjenosti poslovanja Banke za 2015. godinu. Opšti nivo rizika ocenjen je kao prihvatljiv, bez važnijih otvorenih pitanja. U skladu sa metodologijom razvijenom na nivou Grupe Intesa Sanpaolo, svaki od regulatornih konteksta procenjivan je iz ugla rizika usklađenosti obuhvanjem četiri različite procene:

Analizu nivoa relevantnih operativnih rizika u poslednjih pet godina;

Prognozu budućih trendova;

Procenu reputacionog rizika u potencijalnim slučajevima neusklađenosti;

Procenu adekvatnosti primenjenog sistema upravljanja rizicima usklađenosti.

Opšta slika je bez kritičnih rezidualnih rizika. Rezidualni rizik iznosio je od 21 do 44 (na skali od 0 – bez rizika do 100 – maksimalni rizik) i potvrdio stabilan trend iz prethodnih godina.

Iako nijedan regulatorni kontekst nije bio od kritičnog značaja, u svrhe planiranja i prioritizacije aktivnosti upravljanja rizicima usklađenosti, nekim kontekstima sa niskim do srednjim nivoom rezidualnog rizika dat je viši prioritet u odnosu na ostale. Ti konteksti su: Zaštita korisnika i Platni sistem.



10

Sveobuhvatne aktivnosti u 2015. godini omogućile su zadržavanje niskog nivoa rizika usklađenosti u većini regulatornih oblasti (Usluge u oblasti investicionog bankarstva i osiguranja, Zaštita konkurencije, Zloupotreba tržišta, Pravila korporativnog upravljanja, Zaštita privatnosti i podataka o ličnosti, , , , Kastodiusluge, Zaštita životne sredine i bezbednost i zdravlje na radu) i za sledeću godinu su planirane samo ograničene aktivnosti usmerene na sprovodjenje obuka za obnovu znanja.

Funkcija sprečavanja pranja novca nezavisna je od funkcije upravljanja regulatornim i reputacionim rizikom, i podržana je softverskim rešenjem za identifikaciju i praćenje klijenata („Customer Due Diligence“), prepoznavanje sumnjivih transakcija, kao i izveštavanje. Podaci o modelu sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma i primeni medjunarodnih sankcija, kao i rezultat samoprocene od rizika sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma prikazani su u Godišnjem izveštaju o poslovima sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma za 2015.god. Ukupan nivo rizika SPN ocenjen je kao srednji. Navedeni nivo rizika umanjen je kroz dobar model upravljanja rizicima kroz automatizaciju ključnih procesa (radnje i mere poznavanja i praćenja klijenata, praćenje sumnjivih transakcija itd.) i usklađivanje svih procedura sa pravilima i standardima Grupe. Tokom 2015.god. (oktobar) je u Banci otvoren projekat KYC 2.0. Projekat se odnosi uglavnom na prikupljanje dodatnih informacija o klijentima, nove indikatore rizika koje treba razmotriti prilikom procene klijenta i nove kontrole koje treba primeniti tokom KYC procesa. Krajem 2015.god. je uspešno završen projekat Norkom AML WLM migracije. Projekat je rezultirao integracijom Norkom WLM Rešenja (koje se koristi u Banci od 2009. godine) u ujedinjenu Detica AML platformu. To je donelo višestruke koristi za funkcionisanje AML modela. U toku 2015. godine obuke su obuhvatile više od 2.200 zaposlenih. Obuka zaposlenih nastaviće se i u 2016. godini kroz daljinsko učenje i testiranje polaznika. Interna revizija Interna revizija Banke daje nezavisno, objektivno mišljenje i obavlja savetodavnu aktivnost predviđenu da poboljša i unapredi poslovanje Banke i njenih povezanih članova. Ona pomaže Banci i njenim povezanim članovima da ostvare svoje ciljeve uvođenjem sistematskog, disciplinovanog pristupa radi procene i poboljšanja efikasnosti procesa upravljanja rizikom, kontrole i upravljanja. Interna revizija podržava korporativno upravljanje i obezbeđuje blagovremen i sistematičan tok informacija ka rukovodstvu, unutrašnjim odborima i regulatornim telima o statusu sistema internih kontrola i izdatim preporukama po osnovu sprovedenih aktivnosti. Interna revizija ima zaposlene sa odgovarajućim profesionalnim veštinama i stručnošću i obezbeđuje da se njene aktivnosti sprovode u skladu sa najboljom međunarodnom praksom i standardima interne revizije uspostavljenim od strane Instituta internih revizora (IIA – Institute of Internal Auditors). Struktura Interne revizije organizovana je na način da efikasno pokriva sve relevantne rizike. Interna revizija sagledava između ostalog:

Kontrole u pogledu: operativnih procesa Mreže i Sedišta Banke uz verifikacije funkcionalnosti kontrola; poštovanja interne i eksterne regulative; pouzdanosti operativne strukture i mehanizama delegiranja; ispravnosti dostupnih informacija u različitim aktivnostima i njihove adekvatne upotrebe, uključujući slobodan i nezavisan pristup od strane funkcija; podataka i dokumentacije; primene odgovarajućih alata i metodologija;

Procese odobravanja i upravljanja plasmanima uz potvrđivanje njegove adekvatnosti u pogledu sistema kontrole rizika i funkcija aktuelnih mehanizama merenja;

Procese merenja, upravljanja i kontrole izloženosti tržišnom, operativnom i kreditnom riziku i riziku druge ugovorne strane, periodičnim pregledom interne validacije modela i ICAAP procesa razvijenih u skladu sa regulativom;

Procenu adekvatnosti i efektivnosti procesa razvoja i upravljanja sistemom infomacionih tehnologija kako bi se obezbedila njihova pouzdanost, bezbednost i funkcionalnost;

Procese koji se tiču finansijskih operacija i adekvatnosti pripadajućih sistema kontrole rizika;



11

Procese koji se sprovode od strane funkcija koje upravljaju rizikom usklađenosti. Tokom godine Interna revizija takođe vrši monitoring svih glavnih procesa Banke, obraćajući posebnu pažnju na mehanizme kontrole u modelima i procesima Banke i, uopšteno, na efikasnost i efektivnost sistema kontrole. U vršenju svojih aktivnosti Interna revizija koristi metodologije za preliminarnu analizu rizika u različitim oblastima. Na osnovu izvršenih procena i odgovarajućih prioriteta, Interna revizija priprema i podnosi Godišnji plan revizije na prethodno razmatranje Izvršnom odboru, Odboru za reviziju i na usvajanje Upravnom odboru. O svim nedostacima sistematski se obaveštavaju nadležni organizacioni delovi i rukovodstvo odgovorno za blagovremena unapređenja, koja su predmet praćenja kroz follow-up aktivnosti. Procene sistema interne kontrole koje proizlaze iz revizorskih aktivnosti periodično se dostavljaju Izvršnom odboru, Odboru za reviziju i Upravnom odboru, koji zahtevaju ažurne informacije o statusu načina rešavanja u cilju ublažavanja kritičnih slabosti. Takođe, o najvažnijim događajima se blagovremeno obaveštavaju Odbor za reviziju i Sektor interne revizije Intesa Sanpaolo. Okvir za upravljanje rizicima Sistem upravljanja rizicima u Banci postavljen je prateći zahteve Narodne banke Srbije, Bazelskih standarda, Međunarodnih standarda računovodstva i izveštavanja (MRS/MSFI), Matične kompanije, standarde branše i najbolju poznatu bankarsku praksu. Osnove sistema upravljanja rizicima su definisane strategijom upravljanja rizicima gde su utvrđeni:

predmet i okvir upravljanja rizicima u Banci

proces upravljanja rizicima o identifikacija rizika kojima je Banka izložena o merenje/procena rizika o monitoring rizika o kontrola i ublažavanje rizika o komunikacija i izveštavanje

sklonost preuzimanju rizika

principi implementacije. Identifikacija, merenje i upravljanje rizikom je kompleksan proces i uključuje više organizacionih jedinica i komiteta:

Setor za upravljanje rizicima

Sektor za upravljanje kreditiranjem

Sektor za naplatu i upravljanje potraživanjima u docnji

Odeljenje za upravljanje subjektima sa povećanim kreditnim rizikom

Kreditni odbor

Odbor za kvalitet aktive (AQC)

Odbor za aktivu i pasivu (ALCO)

Izvršni odbor

Odbor za reviziju

Upravni odbor. Upravni odbor i Izvršni odbor su odgovorni za implementaciju odgovarajućeg sistema upravljanja rizicima i njegovu doslednu primenu u praksi. Upravni odbor utvrđuje politike za identifikaciju, merenje i procenu rizika, i odgovoran je za implementaciju jedinstvenog sistema upravljanja rizicima u Banci i nadzor tog sistema. Izvršni odbor Banke je odgovoran za identifikovanje, procenu i merenje rizika kojima je Banka izložena u svom poslovanju, i primenjuje principe upravljanja rizicima odobrene od strane Upravnog odbora. Izvršni odbor odobrava interna akta koja definišu upravljanje rizicima i predlaže strategije i politike za upravljanje rizicima Odboru za reviziju i Upravnom odboru.



12

Odbor za praćenje poslovanja Banke (Odbor za reviziju) analizira i usvaja predloge strategija i politika Banke u vezi sa upravljanjem rizicima i sistemom unutrašnjih kontrola koje se Upravnom odboru podnose na razmatranje i usvajanje. Takođe, Odbor analizira i nadzire primenu i adekvatno sprovođenje usvojenih strategija i politika za upravljanje rizicima, i ako je potrebno predlaže načine njihovog unapređenja. Radi primene nezavisnog i sveobuhvatnog sistema upravljanja rizicima i obezbeđenja funkcionalne i organizacione odvojenosti aktivnosti upravljanja rizicima od redovnih poslovnih aktivnosti banke, Banka je formirala Sektor za upravljanje rizicima. U Banci je razvijen sveobuhvatan sistem upravljanja rizicima uvođenjem politika i procedura, kao i uspostavljanjem limita za nivoe rizika koji su prihvatljivi za Banku. Organi Banke nadležni za upravljanje rizikom permanentno prate promene u zakonskoj regulativi, analiziraju njihov uticaj na visinu rizika na nivou Banke i preduzimaju mere na usaglašavanju poslovanja i procedura sa novim propisima u okvirima kontrolisanog rizika. Pored toga, uvođenje novih usluga praćeno je potrebnim tržišnim i ekonomskim analizama u cilju optimizacije odnosa prihoda i preuzetih rizika. UPRAVLJANJE RIZICIMA Kreditni rizik Kreditni rizik predstavlja rizik da korisnik kredita neće moći ili neće hteti da izvrši svoje ugovorne obaveze prema Banci. Banka svojim internim aktima, politikama i procedurama, obezbeđuje adekvatan sistem upravljanja kreditnim rizikom i svođenje kreditnog rizika na prihvatljiv nivo. Banka upravlja kreditnim rizikom na način da utvrđuje limite nivoa kreditnog rizika tako što utvrđuje granice prihvatljivog kreditnog rizika u odnosu na jednog ili više dužnika. Banka upravlja kreditnim rizikom na nivou klijenta, grupe povezanih lica, i ukupnog kreditnog portfolija. U cilju sprovođenja politike optimalne izloženosti kreditnom riziku, Banka ocenjuje bonitet, odnosno kreditnu sposobnost svakog klijenta kako u momentu podnošenja zahteva za odobrenje određenog plasmana tako i naknadnom, redovnom i kontinuiranom analizom njegovih performansi. Analiza kreditne sposobnosti klijenta, urednosti u izmirivanju obaveza u prošlosti i vrednosti ponuđenog instrumenta zaštite od rizika, na pojedinačnom nivou odnosno za svaku pojedinačnu transakciju, vrši se u okviru Sektora za upravljanje kreditiranjem. Kontinuirano praćenje internog rejtinga klijenata, nivoa preuzetog rizika za svakog klijenta, potrebnog nivoa rezervisanja za pokriće preuzetog rizika, rizika koncentracije plasmana, kreditnog rizika portfolija, nivoa kapitala potrebnog za pokriće svih kreditnih rizika, vrši Sektor za upravljanje rizicima. Upravljanje potraživanjima u docnji i upravljanje strategijama namirenja po problematičnim kreditima je u nadležnosti Sektora za naplatu i upravljanje potraživanjima u docnji. Odeljenje za upravljanje subjektima sa povećanim kreditnim rizikom se bavi ranom identifikacijom potencijalno problematičnih klijenata iz segmenta privrede i definisanjem adekvatnih mera i strategija za klijente sa povećanim nivoom kreditnog rizika, a sve u cilju minimiziranja rizika od gubitka za Banku. Sektor za upravljanje kreditiranjem, Sektor za upravljanje rizicima, Sektor za naplatu i upravljanje potraživanjima u docnji i Odeljenje za upravljanje subjektima sa povećanim kreditnim rizikom su nezavisni organizacioni delovi Banke. U analizi se sprovode načela propisana regulativom Narodne banke Srbije kao i interne procedure Banke, a sve u cilju predviđanja potencijalnih rizika koji mogu nastati u vezi sa nemogućnošću i nespremnošću klijenta da svoje obaveze izmiri o roku dospeća i prema uslovima definisanim ugovorom. U tom smislu se vrši i ocena potrebnog nivoa rezervi za potencijalne gubitke i to kako u momentu odobrenja određenog plasmana tako i redovnom analizom kreditnog portfolija na mesečnom nivou. Analiza podrazumeva merenje adekvatnosti rezervi po klijentima, klasama rizika, delovima portfolija i ukupnom portfoliju Banke. Donošenje odluka o izlaganju kreditnom riziku se bazira na predlogu koji daje Sektor za upravljanje kreditiranjem. Uslovi odobrenja svakog plasmana privredi se određuju individualno, a u zavisnosti od vrste klijenta, namene za



13

koju se plasman odobrava, procenjene kreditne sposobnosti, kao i od trenutne situacije na tržištu. Uslovi obezbeđenja koji prate svaki plasman su takođe opredeljeni analizom boniteta klijenta, vrstom izloženosti kreditnom riziku, ročnosti plasmana kao i samim iznosom. Odluke o plasmanima stanovništvu i malim klijentima se u najvećem delu zasnivaju na proceni standardizovanih, unapred definisanih uslova, korišćenjem skoring modela uz verifikaciju i eventualnu dodatnu analizu od strane kreditnih analitičara. Cena rizika za standardne tipove proizvoda se izračunava na osnovu analize kreditnih gubitaka i troškova rezervisanja koje je banka pretrpela u prošlosti po datom tipu proizvoda. Cena rizika za klijente iz privrede se utvđuje na bazi kreditnog rejtinga dužnika. S obzirom na značaj kreditnog rizika napravljena je disperzija u nivoima odlučivanja kod plasiranja sredstava Banke. Ova disperzija je obezbeđena utvrđivanjem limita do kojih pojedina lica ili organi mogu da odlučuju. Organi koji donose kreditne odluke, sa različitim nivoima ovlašćenja, su: direktori ekspozitura, direktori regionalnih centara, Sektor za upravljanje kreditiranjem, Direktor za upravljanje rizicima, Kreditni odbor, Izvršni odbor i Upravni odbor. Za kreditne izloženosti preko određenog limita potrebna je i saglasnost Matične banke. Banka kreditnim rizikom upravlja tako što postavlja ograničenja u pogledu roka, iznosa i rezultata ocene boniteta komitenta za pojedinačne komitente, diversifikacijom kredita na veći broj komitenata i ugovaranjem valutne klauzule i vezivanjem za rast cena na malo radi očuvanja realne vrednosti kredita. Banka takođe upravlja kreditnim rizikom i prihvatanjem adekvatnih instrumenata obezbeđenja otplate kredita, formiranjem ispravki vrednosti bilansnih potraživanja i rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama, rezervi za procenjene kreditne gubitke, kao i utvrđivanjem adekvatne cene kredita koja pokriva rizik plasmana. Pored kreditne sposobnosti klijenta, limiti rizika se takođe određuju na osnovu različitih instrumenta obezbeđenja. Izloženost riziku prema pojedinačnom dužniku, uključujući banke, ograničena je i uključuje i bilansne i vanbilansne izloženosti riziku. Ukupna izloženost riziku prema pojedinačnom klijentu (ili grupi povezanih lica) po pitanju limita izloženosti, razmatra se i analizira pre izvršavanja transakcije a prati nakon izvršavanja transakcije. Rizik koncentracije plasmana Rizik koncentracije je rizik gubitka usled prevelikog obima plasmana u određenu grupu dužnika. Grupe dužnika se mogu definisati po različitim kriterijumima: po regionima, po sektorima, po zemljama, po povezanim licima odnosno ekonomskim grupama itd. Banka kontroliše rizik koncentracije tako što ograničava i prati izloženost prema određenim grupama, pre svega po regionima, zemljama i ekonomskim grupama. Derivativni finansijski instrumenti Derivativni finansijski instrumenti dovode do izloženosti kreditnom riziku u slučaju da je njihova fer vrednost pozitivna po Banku. Kreditna izloženost po osnovu derivata se izračunava primenom metode tekuće izloženosti, odnosno kao zbir pozitivne fer vrednosti ugovora i nominalnog iznosa derivata pomnoženog koeficijentom volatilnosti koji zavisi od vrste i ročnosti finansijskog derivata, a koji je propisan od strane Narodne banke Srbije. Kreditni rizik derivata se limitira utvrđivanjem maksimalno moguće kreditne izloženosti po osnovu derivata na nivou svakog pojedinačnog klijenta sa kojima se ugovaraju finansijski derivati. Rizici srodni kreditnom riziku Banka izdaje garancije i akreditive svojim komitentima, otvara kreditne linije i druge vanbilansne proizvode po osnovu kojih ima potencijalnu obavezu da izvrši plaćanje u korist trećih lica. Na ovaj način Banka se izlaže rizicima srodnim kreditnom riziku, koji se mogu prevazići kontrolnim procesima i procedurama koji se koriste za kreditni rizik. Sredstva obezbeđenja i ostala sredstva zaštite od kreditnog rizika Katalog sredstava obezbeđenja Banca Intesa a.d. Beograd je dokument koji određuje šta Banka u svom poslovanju koristi kao sredstvo obezbeđenja. Prihvatljiva sredstva obezbeđenja za Banku su:



14

1. instrumenti platnog prometa 2. instrumenti materijalne kreditne zaštite 3. instrumenti nematerijalne kreditne zaštite – proizilaze iz obaveze treće strane da izvrši plaćanje

određenog iznosa u slučaju neizmirenja obaveza dužnika ili nastanka drugog ugovorenog kreditnog događaja koji se odnosi na drugu ugovornu stranu

4. jemstva fizičkih i pravnih lica. Instrument platnog prometa je:

menica. Instrumenti materijalne kreditne zaštite su:

finansijska sredstva obezbeđenja

stambene i poslovne nepokretnosti

potraživanja

ostali instrumenti materijalne kreditne zaštite (pokretna imovina, polise životnog osiguranja, instrumenti koje je izdala kreditna institucija, a koji su otkupivi na zahtev).

U slučaju ugovaranja hipoteke na nepokretnostima ili zaloge na pokretnoj imovini Banka uvek obezbeđuje procenu vrednosti imovine urađenu od strane ovlašćenog procenitelja, a sve u cilju svođenja potencijalnog rizika na najmanju moguću meru. Instrumenti nematerijalne kreditne zaštite su:

garancije banaka i države

kontragarancije banaka. Iznos i tip zahtevanog sredstva obezbeđenja zavisi od procenjenog kreditnog rizika svakog komitenta. Uslovi obezbeđenja koji prate svaki plasman su opredeljeni analizom boniteta klijenta, vrstom izloženosti kreditnom riziku, ročnošću plasmana kao i samim iznosom. Za potrebe proračuna rizične aktive Banka koristi samo sledeća sredstva obezbeđenja:

gotovinski namenski depoziti

hipoteke nad stambenim objektima

garancije države ili prvoklasnih banaka. Procena obezvređenja finansijskih sredstava Najznačajniji faktori koji se uzimaju u obzir prilikom procene obezvređenja finansijskih sredstava su: postojanje kašnjenja u servisiranju glavnice plasmana ili dospelih kamata, uočene slabosti u tokovima gotovine komitenata, postojanje pogoršanja internog kreditnog rejtinga, kao i nepoštovanje drugih uslova definisanih ugovorom. Banka vrši procenu obezvređenja na dva nivoa: pojedinačnom i grupnom. Pojedinačno procenjivanje ispravke vrednosti Banka vrši pojedinačnu procenu ispravke vrednosti odnosno obezvređenja finansijskih sredstava za svaki pojedinačno značajan kredit i plasman (veći od EUR 250.000 za pravna i fizička lica) ukoliko je u statusu neizmirivanja obaveza (docnja duža od 90 dana u materijalno značajnom iznosu), odnosno ukoliko postoje objektivni dokazi o obezvređenju plasmana. Nivo obezvređenja plasmana se utvrđuje na osnovu projekcije očekivanih novčanih tokova koji će biti naplaćeni po osnovu ugovora sa klijentom, uzimajući u obzir novu procenu finansijskog stanja i kreditne sposobnosti klijenta, vrednosti kolaterala, vremenskih rokova potrebnih za realizaciju kolaterala i drugo. Projektovani novčani tokovi se diskontuju efektivnom kamatnom stopom i svode na sadašnju vrednost. Upoređivanjem sadašnje vrednosti



15

očekivanih novčanih tokova sa nominalnom vrednošću potraživanja utvrđuje se nivo obezvređenja plasmana. Pojedinačna procena ispravke vrednosti se vrši kvartalno. Grupno procenjivanje ispravke vrednosti Banka grupno procenjuje obezvređenje kredita koji nisu pojedinačno značajni (uključujući kreditne kartice, stambene kredite kao i neobezbeđene pozajmice date komitentima) kao i pojedinačno značajnih kredita za koje ne postoje objektivni dokazi o individualnom obezvređenju. Procena obezvređenja se vrši jednom mesečno i tom prilikom se analizira svaki poseban kreditni portfolio, koji predstavlja specifičnu grupu kredita i plasmana sa sličnim karakteristikama. Grupna procena obuhvata ona obezvređenja koja su verovatno sadržana u kreditnom portfoliju Banke i pored toga što ne postoje objektivni dokazi o pojedinačnom obezvređenju. Gubici po osnovu obezvređenja se procenjuju na osnovu procene verovatnoće da će nastati kašnjenje u izmirivanju obaveza komitenta duže od 90 dana (korišćenjem migracionih matrica) i verovatnoće naplate potraživanja u kašnjenju preko 90 dana. Migracione matrice i verovatnoće se utvrđuju na osnovu praćenja višegodišnjih serija promena klasa rizičnosti (internih klasa) klijenata u portfoliju Banke. Rashodi indirektnih otpisa plasmana Na teret bilansa uspeha Banka je u toku 2015. godine evidentirala ukupne neto rashode indirektnih otpisa plasmana u iznosu od RSD 8.026.207 hiljada.

Promene na računima ispravke vrednosti po osnovu obezveđenja finansijskih plasmana i rezervisanja za rizične vanbilansne pozicije i ostale obaveze

Promene na računima ispravki vrednosti bilansnih pozicija i rezervisanja u 2015. godini prikazane su u sledećoj tabeli:

U hiljadama dinara

Kretanja ispravki vrednosti i rezervisanja u 2015. godini Stanje

Početno stanje - 31. decembar 2014. godine 30.082.738

Povećanje rezervisanja u toku godine 13.346.812

Ukidanja rezervisanja u toku godine -5.320.605

Povećanje rezervisanja po osnovu promene kursa 763.536

Ukidanje rezervisanja po osnovu promene kursa -677.820

Prenos na vanbilans -3.049.853

Prenos sa vanbilansa 48.294

Prodaja (ustupanje) potraživanja -6.066.718

Ukidanje rezervisanja po osnovu protoka vremena (unwinding) -1.552.661

Konačno stanje - 31. decembar 2015. godine 27.573.723

U hiljadama dinara

Kretanja ispravki vrednosti i rezervisanja u 2014. godini Stanje



16

Početno stanje - 31. decembar 2013. godine 26.550.870

Povećanje rezervisanja u toku godine 14.396.709

Ukidanja rezervisanja u toku godine -5.208.924

Povećanje rezervisanja po osnovu promene kursa 1.023.733

Ukidanje rezervisanja po osnovu promene kursa -80.520

Prenos na vanbilans -5.166.076

Prenos sa vanbilansa 40.041

Ukidanje rezervisanja po osnovu protoka vremena (unwinding) -1.473.095

Konačno stanje - 31. decembar 2014. godine 30.082.738

Politika klasifikacije aktive Kvalitet kreditnog portfolija Banke se meri i prikazuje na osnovu politike klasifikacije aktive koja je usklađena sa harmonizovanim pravilima klasifikacije aktive ISP Grupe i Banke Italije. Prema politici klasifikacije aktive sa stanovišta rizičnosti, sva potraživanja se dele na dve grupe: nonperforming i performing. Nonperforming potraživanja su potraživanja po kojima klijenti izmiruju svoje obaveze u roku dužem od 90 dana, kao i potraživanja od dužnika čija je finansijska situacija i kreditna sposobnost ugrožena. Nonperforming potraživanja uključuju kategorije: past due, unlikely to pay i doubtful. Klasu doubtful čine potraživanja od dužnika koji su efektivno nesolventni (iako još ne formalno) ili u sličnom statusu, nezavisno od nivoa procenjenih gubitaka po ovim potraživanjima, odnosno nezavisno od toga da li su pokrivena sredstvima kreditne zaštite. Potraživanja u segmentu stanovništva koja su u docnji dužoj od 270 dana klasifikuju se kao doubtful. Klasu Unlikely to pay (nastala spajanjem dve klase restructured i substandard ) čine potraživanja od dužnika kod kojih su pokazatelji kvaliteta kredita značajno pogoršani i kod kojih se ne očekuje da budući novčani tokovi u potpunosti servisiraju njihove finansijske obaveze. Klasa past due uključuje potraživanja koja nisu klasifikovana u klase, doubtful, unlikely to pay i na dan izveštavanja su u docnji dužoj od 90 dana. Performing potraživanja uključuju sva potraživanja koja nisu klasifikovana kao doubtful, unlikely to pay i past due, odnosno potraživanja od dužnika koji su uredni u izmirivanju obaveza prema Banci tj. svoje obaveze izmiruju u roku ne dužem od 90 dana. Sledeća tabela prikazuje kvalitet portfolia (bruto plasmana i vanbilansne izloženosti) po tipovima plasmana, zasnovanim na sistemu klasifikacije Banke, sa stanjem na dan 31. decembra 2015. godine:

Posebna rezerva za procenjene gubitke koji mogu nastati po osnovu bilansne aktive i vanbilansnih stavki se utvrđuje u skladu sa Odlukom Narodne banke Srbije o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki banke (“Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 94/2011, 57/2012, 123/2012, 43/2013, 113/2013 i 135/2014,25/2015 i 28/2015).

Performing Past Due

Unlikely to Pay

Doubtful Ukupno

Plasmani bankama 21.958.858 0 12 1.971 21.960.842



17

Korporativni plasmani 117.309.888 1.004 11.293.735 12.677.119 141.281.746

Plasmani malim i srednjim preduzećima

100.942.383 557.011 9.713.015 12.540.362 123.752.772

Hipotekarni krediti stanovništvu 47.428.798 49.001 686.915 780.455 48.945.168

Ostali plasmani stanovništvu 61.955.486 401.161 419.497 3.249.988 66.026.132

Ukupno 349.595.413 1.008.177 22.113.175 29.249.895 401.966.660

Iznos potrebne rezerve za procenjene gubitke, nakon umanjenja za ispravke vrednosti bilansne aktive i rezervisanja za gubitke po vanbilansim stavkama predstavlja odbitnu stavku od kapitala prilikom obračuna regulatornog kapitala Banke. U narednoj tabeli prikazujemo pregled formirane ispravke vrednosti bilansne aktive i rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama i rezerve za potencijalne gubitke obračunate u skladu sa Odlukom Narodne banke Srbije o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki Banke („Službeni glasnik RS“ br. 94/2011, 57/2012, 123/2012, 43/2013, 113/2013, 135/2014, 25/2015 i 28/2015) sa stanjem na dan 31. decembra 2015. godine:

U hiljadama dinara 2015.

Obračunata rezerva za procenjene gubitke - bilansnih plasmana 54.229.097 - vanbilansnih stavki 2.348.609

56.577.705

Formirane ispravke vrednosti i rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama - ispravka vrednosti bilansne aktive (26.340.736) - rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama (1.261.061)

(27.601.797)

Pozitivna razlika između obračunate rezerve za procenjene gubitke i ispravke vrednosti i rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama 29.701.733 Više obračunata ispravka vrednosti i rezervisanje za gubitke po vanbilansnim stavkama u odnosu na obračunatu rezervu za procenjene gubitke 1.371.203

Iznos potrebne rezerve za procenjene gubitke na dan 31. decembra 31.072.937

Rizik likvidnosti i upravljanje finansijskim sredstvima Rizik likvidnosti se odnosi na rizik da Banka ne poseduje dovoljno rezervi likvidnosti za izmirenje dospelih obaveza i pokriće neočekivanih odliva depozita i nedepozitne pasive. Problem likvidnosti se definiše kao deficit rezervi i otežano ili nemoguće pribavljanje likvidnih sredstava po razumnoj tržišnoj ceni. Rizik likvidnosti se meri tako što se kontinuirano prati i analizira usklađenost aktive i pasive preko izrade odgovarajućih izveštaja i pokazatelja. Banka je u skladu sa pravilima ISP Grupe definisala pokazatelje likvidnosti po Bazel 3 standardu i CRR/CRD IV regulativi (regulativa EU) kao osnovne mere kojima se definiše sklonost ka riziku likvidnosti. Usvajanjem Politike likvidnosti koja u potpunosti odgovara standardima ISP Grupe i implementacijom ERMASnet 5 tehničkog rešenja koje je standardizovano za praćenje rizika likvidnosti na nivou ISP Grupe, pravila Basel 3 standarda i CRR/CRD IV regulative EU su uvedena u interna dokumenta i sistem izveštavanja u Banci. Glavni pokazatelji rizika likvidnosti su pokazatelj LCR (Liquidity Coverage Ratio) koji prikazuje kratkoročnu likvidnost do mesec dana, i pokazatelj NSFR (Net Stable Funding Ratio) koji prikazuje srednjoročnu i dugoročnu poziciju likvidnosti banke preko godinu dana. U 2015. godini LCR je definisan u skladu sa CRR/CRD IV regulativom (regulativa EU) i predstavlja kratkoročnu poziciju likvidnosti banke (u 2014. godini LCR pokazatelj je obračunat u skladu sa Basel 3 pravilima). LCR pokazatelj ima za cilj da obezbedi adekvatan nivo visoko likvidne aktive banke (gotovina ili aktiva koja može biti konvertovana u gotovinu bez ili sa malim gubitkom vrednosti) u cilju zadovoljenja potreba za likvidnošću u periodu od 30 dana u stresnim uslovima. Limit je definisan u skladu sa smernicama Grupe i ne sme biti manji od 0,8 (80%). NSFR je definisan u skladu sa Basel 3 pravilima i predstavlja strukturnu likvidnost banke. NSFR je pokazatelj strukturne likvidnosti u normalnim uslovima (uobičajenim poslovnim okolnostima), koji pokazuje i namenjen je limitiranju ročne transformacije u vremenskom periodu od godinu dana. Ovaj standard ima za cilj da smanji rizik finansiranja tokom dužeg vremenskog perioda



18

zahtevajući od banke da svoje dugoročne aktivnosti finansira stabilnim izvorima sredstava. Limit je definisan u skladu sa smernicama Grupe i ne sme biti manji od 0,9 (90%). Takođe, Banka mora biti usklađena i sa regulatornim indikatorima rizika likvidnosti propisanim od strane Narodne Banke Srbije. Sistem upravljanja rizikom likvidnosti je usklađen sa merama i kriterijumima propisanim kako od strane Matične Banke tako i regulatornim normama definisanim od strane Narodne Banke Srbije. Sektor za upravljanje rizicima je odgovoran za merenje i praćenje stanja likvidnosti kao i za redovnu izradu izveštaja koji prikazuju uticaj pomeranja različitih kategorija aktive i pasive Banke na likvidnosnu poziciju Banke. Sektor za upravljanje rizicima izveštava o likvidnosti Matičnu banku, Narodnu banku Srbije kao i ALCO Odbor. Takođe, Sektor za upravljanje rizicima pruža podršku sektoru Trezora u domenu statističke analize i testiranja značaja i nivou kritičnih vrednosti indikatora koji ukazuju na pojavu krize likvidnosti. Osnovne aktivnosti sistema upravljanja rizikom likvidnosti podrazumeva:

Projektovanje priliva i odliva gotovine; Postavljanje i praćenje indikatora likvidnosti; Merenje i praćenje likvidnosti banke; Praćenje pokazatelja krize likvidnosti; Pripremanje izveštaja za menadžment.

Sistem praćenja i merenja rizika likvidnosti se bazira na sledećim osnovnim merama:

Regulatorni pokazatelj likvidnosti i uži regulatorni pokazatelj likvidnosti; LCR (Liquidity Coverage Ratio) – CRR/CRD IV regulativa (2015) odnosno Bazel III standard (2014) za

praćenje kratkoročne likvidnosti; NSFR (Net Stable Funding Ratio) – Bazel III standard za praćenje strukturne likvidnosti; Iznos i struktura rezerve likvidnosti; Rezerve likvidnosti za dnevne operacije; Projektovani kumulativni gep do jedne nedelje; Stres test likvidnosti – stresni LCR pokazatelj.

Pored sistema osnovnih mera Sektor za upravljanje rizicima na redovnoj bazi izveštava i LCR po značajnim valutama. Pokazatelji likvidnosti U 2015. godini, regulatorni pokazatelj likvidnosti i uži regulatorni pokazatelj likvidnosti su bili znatno iznad zakonom propisanog minimuma i prosečan regulatorni pokazatelj likvidnosti je bio skoro trostruko iznad zahtevanog nivoa.

31. decembar Prosek Maksimum Minimum

2015 2,63 2,83 3,40 2,24

2014 2,31 3,00 3,60 2,25

Uži pokazatelj likvidnosti


2015 2,05 2,22 2,78 1,69

2014 1,69 2,06 2,84 1,35

U 2015. godini, pokazatelji likvidnosti LCR i NSFR su bili znatno iznad zahtevanog nivoa propisanog od strane ISP Grupe i prosečna vrednost datih pokazatelja je bila dvostruko iznad zahtevanog nivoa.

LCR (Liquidity Coverage Ratio)



19


2015 (LCR_CRR) 1,95 2,47 3,62 1,59 2014 (LCR_BIII) 3,24 3,00 3,59 2,47 NSFR ( Net Stable Funding Ratio)


2015 1,87 1,91 2,12 1,79

2014 2,04 1,70 2,08 1,33

Iako prosečne vrednosti pokazatelja definisanih od strane Narodne Banke Srbije i CRR regulativom koincidiraju i daju sličnu sliku stanja likvidnosti, moramo napomenuti razlike u načinu obračuna u sledećim aspektima:

Regulativom Narodne banke Srbije pri obračunu pokazatelja likvidnosti celokupan iznos obavezne rezerve se posmatra kao likvidna rezerva, dok u obračunu LCR pokazatelja samo višak iznad obračunate obavezne rezerve se posmatra kao deo likvidne rezerve;

Lokalna regulativa posmatra Državne hartije od vrednosti izdate u lokalnoj valuti sa rokom dospeća dužim od 90 dana kao likvidnu rezervu primenjujući u obračunu 10% haircut na tržišnu vrednost obveznica. Sa druge strane, pri obračunu LCR pokazatelja uzima se u obzir celokupan portfolio hartija od vrednosti izdat i u lokalnoj i stranoj valuti na koji se primenjuje haircut od 0%;

U skladu sa lokalnom regulativom prilivi po osnovu visoko kvalitetnih kredita se računaju primenom koeficijenta 100%, dok se regulativom za obračun LCR pokazatelja krediti sa rokom dospeća u narednih mesec dana primenjuje koeficijent od 20%/50%/100% u zavisnosti od vrste kredita (nosioca kredita);

Samo dospeli deo oročenih depozita stanovništva i preduzetnika (segment malog biznisa) ulaze u obračun pokazatelja likvidnosti definisan od strane Narodne banke Srbije, dok celokupna vrednost oročenih depozita stanovništva i preduzetnika (segment malog biznisa) ulaze u obračun LCR pokazatelja, zbog mogućnosti da budu u potpunosti povučeni u bilo kom trenutku bez naplate penala koji je veći od iznosa izgubljene kamate;

Na obavezujuće neiskorišćene kreditne linije lokalna regulativa definiše primenu haircut-a od 20%, dok CRR/CRD IV regulativa primenjuje haircut od 5%,

Tabela u nastavku predstavlja analizu preostalih rokova dospeća sredstava i obaveza Banke na dan 31. decembra 2015. godine u kojoj su sve bilansne i vanbilansne pozicije raspoređene u određene intervale ročnosti prema preostalom ugovorenom roku do dospeća, odnosno u vremenski interval do mesec dana ukoliko nemaju ugovorenu ročnost a mogu uticati na poziciju likvidnosti Banke. Tabela o analizi rokova dospeća sredstava i obaveza Banke na dan 31. decembar 2015. godine prikazuje buduće novčane tokove primenom izuzetno konzervativnih pretpostavki, kao što je istovremeno dospeće svih depozita po viđenju u narednih mesec dana. Ovakve pretpostavke ne daju pravu sliku stanja likvidnosti, obzirom da se shodno vremenskim serijama stanja depozita po viđenju u prehodnim godinama može zaključiti da predstavljaju izuzetno stabilan izvor finansiranja.



20

Do mesec dana

Od mesec do tri meseca

Od tri meseca do godinu dana

Od godinu dana do pet godina

Preko pet godina

Bez definisane ročnosti

Ukupno

AKTIVA Gotovina i sredstva kod centralne banke

98.921.611

-

-

-

-

17.709

98.939.321 Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjena trgovanju

- - 974.228 193.317 - 264.237

1.431.783

Finansijska sredstva koja se inicijalno priznaju po fer vrednosti kroz bilans uspeha

70.974

-

-

-

-

-

70.974

Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju

43.067

5.616.057

21.240.902

51.170.609

-

(21.810)

78.048.825 Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija

33.926.980

54.888

1.789.331

413.154

15.021

(30.993)

36.168.381

Krediti i potraživanja od komitenata

44.810.747

16.109.747

61.012.163

116.965.395

45.152.473

(26.201.916)

257.848.609

Investicije u zavisna društva

-

-

-

-

-

962.496

962.496

Nematerijalna ulaganja

-

-

-

-

-

818.694

818.694

Nekretnine. postrojenja i oprema

-

-

-

-

-

8.718.461

8.718.461

Investicione nekretnine

-

-

-

-

-

224.358

224.358

Tekuća poreska sredstva

-

-

-

-

-

79.396

79.396

Odložena poreska sredstva

-

-

-

-

-

220.561

220.561 Stalna sredstva namenjena prodaji i sredstva poslovanja koje se obustavlja

-

-

-

-

-

256.254

256.254

Ostala sredstva

-

-

-

-

-

4.011.057

4.011.057

UKUPNA AKTIVA 177.773.379 21.780.692 85.016.624 168.742.475 45.167.493 (10.681.495) 487.799.169

PASIVA

Finansijske obaveze po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjene trgovanju

-

-

-

-

-

74.358

74.358

Depoziti i ostale obaveze prema bankama. drugim finansijskim organizacijama i centralnoj banci

4.820.257

1.098.282

4.854.976

15.444.914

4.188.961

687.672

31.095.062

Depoziti i ostale obaveze prema drugim komitentima

216.289.639

24.982.302

70.198.030

16.622.291

1.131.905

2.106.501

331.330.668 Rezervisanja

-

-

-

-

-

1.729.001

1.729.001

Tekuće poreske obaveze - - - - 679.444 679.444 Ostale obaveze

4.686.266

13.331

61.087

1.362

-

3.530.647

8.292.692

UKUPNO OBAVEZE

225.796.162

26.093.915

75.114.093

32.068.566

5.320.866

8.807.623

373.201.226

UKUPNO KAPITAL

-

-

-

-

-

114.597.944

114.597.944

UKUPNO PASIVA

225.796.162

26.093.915

75.114.093

32.068.566

5.320.866

123.405.567

487.799.169

ROČNA NEUSKLAĐENOST

(48.022.783)

(4.313.222)

9.902.531

136.673.909

39.846.627

(134.087.062)

KUMULATIVNI GAP

(48.022.783)

(52.336.005)

(42.433.476)

94.240.435

134.087.062



21

Tržišni rizik U 2015. godini Banka je prisvajala pozicije trgovačke knjige i shodno tome bila izložena kamatnom, cenovnom riziku koji mogu nastati po osnovu knjige trgovanja. Sa druge strane, bankarska knjiga je bila izložena deviznom riziku ali ne preko iznosa koji je dozvoljen Odlukom Upravnog odbora Banke. Devizni rizik je rizik mogućnosti nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke usled promene deviznog kursa. Bankarsko poslovanje u različitim valutama uslovljava izloženost oscilacijama deviznih kurseva više valuta. Banka poseduje sistem merenja deviznog rizika koji se zasniva na limitima prvog i drugog reda. Limitom prvog reda se smatra FX VaR limit koji se obračunava i izveštava na dnevnom nivou. Metodologija obračuna FX VaR je propisana regulativom ISP Grupe koja primenjuje EWMA istorijski metod sa intervalom poverenja od 99% i vremenskim horizontom od jednog dana. Do 2014. godine, FX VaR je uzimao u obzir devizne pozicije u EUR, USD i CHF valuti, dok su ostale valute smatrane nematerijalnim i agregirane su u okviru EUR pozicije. Od 2014. FX VaR se obračunava na poziciju po svakoj valuti, kako zbog zahteva Matične Banke tako i zbog povećanje volatilnosti nekih valuta koje Banka ima u svom portfoliju. Ipak, vrednost izračunatog FX VaR je najvećim delom određena volatilnošću EUR jer je tokom 2015. godine učešće EUR u proseku iznosilo 87% ukupne otvorene devizne pozicije. Limitom drugog reda se smatra limit neto otvorene devizne pozicije koja predstavlja razliku između devizno osetljive aktive i devizno osetljive pasive. Izloženost po osnovu limita drugog reda se obračunava i izveštava na dnevnom nivou. U toku 2015. godine, Odlukom Matične banke i Upravnog odbora smanjen je limit prvog reda (FX VaR limit) uz nepromenjen nivo limita drugog reda odnosno limita neto otvorene devizne pozicije. U toku 2015. godine je registrovan proboj limita prvog i drugog reda. Utoku 2015. godine, Banka je bila usklađena sa regulatornim pokazateljem deviznog rizika koji je izražen kao 20% regulatornog kapitala. Na 31. decembar 2015. godine regulatorni pokazatelj deviznog rizika je iznosio 0.64%. Sledeća tabela pokazuje referentne vrednosti FX VaR-a u toku 2015. godine:

U evrima

Devizni VaR 31. decembar Prosek Maksimum Minimum

2015 24.112 44.701 169.450 2.403

Sledeća tabela pokazuje uticaj promena deviznog kursna na rezultat i regulatorni kapital Banke:

U hiljadama dinara

Scenario Efekat 2015

10% depresijacija dinara (8.046)

20% depresijacija dinara (16.092)

Kamatni rizik Kamatni rizik je rizik smanjenja profita ili neto vrednosti imovine Banke usled promena u visini kamatnih stopa. Izloženost kamatnom riziku zavisi od odnosa kamatno osetljive aktive i pasive Banke. Kamatni rizik se računa odvojeno za Bankarsku knjigu (portfolio hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju) i za knjigu Trgovanja (portfolio hartija od vrednosti raspoloživih za trgovanje). Mere koje se koriste za obračun kamatnog rizika u bankarskoj knjizi su osetljivost neto vrednosti imovine na promenu kamatne stope od 100 baznih poena i osetljivost kamatnih prihoda i rashoda na promenu kamatnih stopa od 100 baznih poena.



22

Metodologija ISP Grupe za obračun kamatnog rizika je izmenjena početkom 2014. godine i usvojena od strane Banke kroz interna dokumenta i tehničko rešenje ERMAS. Izmene metodologije su podrazumevale: tretman margine kao fiksnog budućeg novčanog toka. obračun budućih novčanih tokova korišćenjem FTP cena umesto ugovorenih cena, modeliranje depozita po viđenju i diskontovanje budućih novčanih tokova upotrebom krivih prinosa koje su modifikovane istorijskim vrednostima PD (verovatnoćama difolta). Pored metodoloških izmena, tokom 2015. godine došlo je i do izmena u sistemu merenja izloženosti kamatnom riziku. Naime, dugoročni pod-limit osetljivosti neto imovine na promenu kamatne stope od 100 baznih poena je uvećan na predlog Matične banke, a Odlukom Upravnog odbora za 25% u odnosu na limit iz 2014. godine. Sistem pod-limita podrazumeva pojedinačan obračun izloženosti kamatnom riziku na kratak rok (do 18 meseci), srednji rok (od 18 meseci do 5 godina) i na dugi rok (preko 5 godina). Osetljivost neto vrednosti imovine na promenu tržišnih kamatnih stopa od 100 baznih poena, 200 baznih poena i minus 200 baznih poena se izračunava, prati i dostavlja ALCO Odboru kao i Matičnoj Banci na mesečnom nivou. Kamatni rizik se meri i izveštava na dnevnom nivou na portfolio hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju (AFS) kao i na portfolio hartija od vrednosti raspoloživih za trgovanje (HFT). Za portfolio hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju se računaju sledeće mere kamatnog rizika: IRR VaR, duracija i stres test (scenario promene od 50 baznih poena. 100 baznih poena i 200 baznih poena). Za portfolio hartija od vrednosti raspoloživih za trgovanje se računa IRR VaR kao mera kamatnog rizika. Vrednost pod kamatnim rizikom (IRR VaR) predstavlja najveći mogući gubitak vrednosti portfolija hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju odnosno hartija od vrednosti raspoloživih za trgovanje na dnevnom nivou koji Banka može da pretrpi usled promene kretanja kamatnih stopa. Metodologija obračuna IRR VaR je propisana regulativom ISP Grupe koja primenjuje EWMA istorijski metod, sa intervalom poverenja od 99% i vremenskim horizontom od jednog dana. Tabela u nastavku predstavlja otvorenu kamatnu poziciju Banke (Repricing Gap) na dan 31. decembar 2015. godine:



23

U hiljadama dinara

Do mesec dana

Od mesec do tri meseca

Od tri meseca do godinu dana

Od godinu dana do pet godina

Preko pet godina

Bez definisane ročnosti

Ukupno

AKTIVA Gotovina i sredstva kod centralne banke

98.921.611

-

-

-

-

17.709

98.939.321 Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjena trgovanju

-

-

974.228

193.317

-

264.237

1.431.783

Finansijska sredstva koja se inicijalno priznaju po fer vrednosti kroz bilans uspeha

70.974

-

-

-

-

-

70.974

Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju

43.067

5.616.057

21.240.902

51.170.609

-

(21.810)

78.048.825 Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija

35.270.919

118.928

793.097

16.430

-

(30.993)

36.168.381

Krediti i potraživanja od komitenata

122.923.087

80.998.334

42.053.917

34.422.569

3.652.618

(26.201.916)

257.848.609 Investicije u zavisna društva

-

-

-

-

-

962.496

962.496

Nematerijalna ulaganja

-

-

-

-

-

818.694

818.694 Nekretnine. postrojenja i oprema

-

-

-

-

-

8.718.461

8.718.461

Investicione nekretnine

-

-

-

-

-

224.358

224.358 Tekuća poreska sredstva

-

-

-

-

-

79.396

79.396

Odložena poreska sredstva

-

-

-

-

-

220.561

220.561 Stalna sredstva namenjena prodaji i sredstva poslovanja koje se obustavlja

-

-

-

-

-

256.254

256.254

Ostala sredstva

-

-

-

-

-

4.011.057

4.011.057

UKUPNA AKTIVA

257.229.659

86.733.318

65.062.144

85.802.925

3.652.618

(10.681.496)

487.799.169

PASIVA

Finansijske obaveze po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjene trgovanju

-

-

-

-

-

74.358

74.358

Depoziti i ostale obaveze prema bankama. drugim finansijskim organizacijama i centralnoj banci

4.839.444

12.917.149

9.984.542

2.666.254

-

687.672

31.095.062

Depoziti i ostale obaveze prema drugim komitentima

220.246.753

29.787.531

66.571.523

12.087.174

531.185

2.106.501

331.330.668

Rezervisanja

-

-

-

-

-

1.729.001

1.729.001

Tekuće poreske obaveze - - - - - 679.444 679.444

Ostale obaveze

4.686.266

13.331

61.087

1.362

-

3.530.647

8.292.692

UKUPNO OBAVEZE

229.772.464

42.718.012

76.617.153

14.754.790

531.185

8.807.623

373.201.226

UKUPNO KAPITAL

-

-

-

-

-

114.597.944

114.597.944

UKUPNO PASIVA

229.772.464

42.718.012

76.617.153

14.754.790

531.185

123.405.567

487.799.169

ROČNA NEUSKLAĐENOST

27.457.195

44.015.307

(11.555.009)

71.048.135

3.121.433

(134.087.062)

KUMULATIVNI GAP

27.457.195

71.472.502

59.917.493

130.965.628

134.087.061



24

Sledeća tabela prikazuje uticaj promene kamatnih stopa na neto prihod i neto vrednosti imovine banke primenom standardnog scenarija, ne uzimajući u obzir pretpostavke o asimetričnim promenama krive prinosa. Standardni scenario podrazumeva paralelno pomeranje krive prinosa za 100 baznih poena i 200 baznih poena. U hiljadama dinara

Povećanje od 100bp

Smanjenje od 100bp

Povećanje od 200bp

Smanjenje od 200bp

Osetljivost neto prihoda banke na promenu kamatne stope 2015

Na 31. decembar (195.818) 195.818 (391.636) 391.636

Prosek za period (104.476) 104.476 (208.952) 208.952

Maksimum za period 191.054 512.025 382.107 1.024.050

Minimum za period (512.025) (191.054) (1.024.050) (382.107)

2014

Na 31. decembar (111.990) 112.556 (223.980) 225.111

Osetljivost neto vrednost imovine banke na promenu kamatne stope

2015

Na 31. decembar (971.530) 971.530 (1.817.094) 2.447.331

Prosek za period (786.846) 786.846 (1.440.785) 2.155.138

Maksimum za period (599.305) 974.464 (1.066.595) 2.587.001

Minimum za period (974.464) 599.305 (1.817.094) 1.644.336

2014

Na 31. decembar (801.890) 801.890 (1.474.071) 2.054.593

Sledeća tabela prikazuje vrednost pod rizikom za portfolio hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju: U evrima

IRR AFS VaR 31. decembar Prosek Maksimum Minimum

2015 505.374 859.737 1.312.175 446.897

Sledeća tabela prikazuje vrednost pod rizikom za portfolio finansijskih sredstava raspoloživih za trgovanje:

U evrima

IRR HFT VaR 31. decembar Prosek Maksimum Minimum

2015 47.497 21.283 50.047 1.649



25

Operativni rizik Operativni rizik je rizik nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital Banke usled propusta u obavljanju poslovnih aktivnosti (procesa), ljudskih grešaka, grešaka u sistemu, ili dejstva spoljnih faktora. Ova definicija uključuje pravni rizik, ali isključuje strateški i reputacioni rizik. U saradnji sa Intesa Sanpaolo Grupom, Banca Intesa Beograd je definisala generalni okvir za upravljanje operativnim rizicima uspostavljanjem grupne politike i organizacionih procesa za merenje, upravljanje i kontrolu operativnih rizika. Za kontrolu operativnih rizika zadužen je Izvršni odbor Banke, koji identifikuje politike upravljanja rizicima, dok je Upravni odbor Banke zadužen za odobravanje politika, standarda i metodologija, kao i uspostavljanje efikasnog sistema upravljanja i kontrole rizika. Banka ima centralizovanu funkciju upravljanja operativnim rizicima u okviru Sektora za upravljanje rizicima. Ova funkcija je odgovorna, u koordinaciji sa Matičnom bankom, za definisanje, implementaciju i praćenje okvira za upravljanje operativnim rizicima, kao i za merenje rizičnog profila, proveru efikasnosti korektivnih mera i izveštavanje menadžmenta Banke. Svi organizacioni delovi Banke učestvuju u procesu upravljanja operativnim rizicima. Njihova uloga je identifikacija, procena, upravljanje i predlaganje mera za ublažavanje operativnih rizika. Sektor za upravljanje rizicima sprovodi drugi nivo nadzora i kontrole procesa upravljanja operativnim rizicima. Rizici izloženosti Banke Sektor za upravljanje rizicima prati, meri i izveštava nadležne odbore Banke o izloženostima riziku izloženosti prema jednom licu ili grupi povezanih lica, riziku ulaganja Banke u druga pravna lica i u osnovna sredstva, riziku zemlje porekla lica prema kome je Banka izložena. U 2015. godini Banka je vodila računa o usklađenosti pokazatelja rizika izloženosti i rizika ulaganja, i sprovođenjem odgovarajućih aktivnosti predviđenih relevantnim procedurama i odlukama o odobravanju kredita i ulaganjima u finansijsku i nefinansijsku imovinu, obezbedila usklađenost svojih plasmana i ulaganja sa pokazateljima poslovanja propisanim od strane Narodne banke Srbije. Rizici izloženosti Banke obuhvataju rizike izloženosti Banke prema jednom licu ili prema grupi povezanih lica, kao i rizike izloženosti Banke prema licima povezanim sa Bankom. U skladu sa politikom upravljanja rizicima, rukovodstvo Banke utvrđuje limite, odnosno koncentraciju plasmana po pojedinim pravnim licima ili grupi povezanih lica, i licima povezanim sa Bankom. Rukovodstvo Banke i odgovarajući organi i lica sa ovlašćenjima u Banci navedenim merama obezbedili su da izloženost Banke prema jednom licu ili prema grupi povezanih lica ne bude veća od 25% kapitala Banke, da zbir svih velikih izloženosti Banke ne bude veći od 400% kapitala Banke, a ukupna izloženost prema licima povezanim sa Bankom ne bude veća od 20% kapitala Banke. Rizici ulaganja Banke Rizici ulaganja Banke, obuhvataju rizike ulaganja u pravna lica koja nisu lica u finansijskom sektoru i u osnovna sredstva. U skladu sa regulativom Narodne banke Srbije, Sektor za računovodstvo kvartalno izveštava o ulaganjima Banke preko izveštaja UB.Nakon slanja izveštaja u NBS izveštaj se dostavlja Sektoru za upravljanje rizicima koji, informacije o riziku ulaganja, prezentuje na prvoj narednoj sednici nadležnih organa Banke (Odbor za upravljanje aktivom i Upravni odbor) u okviru redovnih izveštaja o upravljanju rizicima. Na ovaj način se obezbeđuje da ulaganje Banke u jedno lice koje nije u finansijskom sektoru ne pređe 10% kapitala Banke, te da ulaganja Banke u lica koja nisu u finansijskom sektoru i u osnovna sredstva Banke ne pređu 60% kapitala Banke.



26

Rizik zemlje Pod rizikom koji se odnosi na zemlju porekla lica prema kome je Banka izložena podrazumevaju se negativni efekti koji bi mogli uticati na finansijski rezultat i kapital banke zbog nemogućnosti Banke da naplati potraživanja od ovog lica iz razloga koji su posledica političkih, ekonomskih ili socijalnih prilika u zemlji porekla tog lica. Izloženost Banke riziku zemlje je niska iz razloga što je učešće nerezidenata u ukupnom kreditnom portfoliju Banke zanemarljivo. Rizik druge ugovorne strane Rizik druge ugovorne strane (counterparty risk) jeste rizik od neizmirenja obaveze druge ugovorne strane u transakciji pre konačnog poravnanja novčanih tokova transakcije. odnosno izmirenja novčanih obaveza po toj transakciji. Rizik druge ugovorne strane se. u skladu sa važećom regulativom. izračunava za sledeće finansijske instrumente:

finansijske derivate;

kreditne derivate;

repo i reverse repo transakcije;

transakcije davanja ili uzimanja u zajam hartija od vrednosti ili robe;

transakcije kreditiranja trgovine hartijama od vrednosti;

transakcije s dugim rokom izmirenja. Banka je usvojila Metodologiju ISP Grupe o izloženosti riziku druge ugovorne strane. koja opisuje metode za uspostavljanje limita izloženosti kao i za izračunavanje iskorišćenosti istih. Izloženost riziku druge ugovorne strane se. po datoj Metodologiji. izračunava tako što se uzima veća vrednost između tržišne vrednosti (Mark to Market) i potencijalne izloženosti koja se dobija kada se nominalna vrednost pomnoži odgovarajućim koeficijentom volatilnosti (Add-ons). Add-ons koeficijenti se kontinuirano procenjuju od strane Sektora za upravljanje rizicima ISP Grupe tako da odgovaraju proceni potencijalne buduće izloženosti svake transakcije. u zavisnosti od tipa finansijskog instrumenta. valutnog para i preostalog roka dospeća. Sa druge strane. prema Odluci o adekvatnosti kapitala banke koju propisuje Narodna banka Srbije. Banka za izračunavanje iznosa izloženosti pozicija po osnovu finansijskih derivata. koristi metod tekuće izloženosti po kome se iznos izloženosti izračunava kao zbir:

tekuće izloženosti po osnovu ugovora čija je vrednost pozitivna. koja predstavlja tekuću tržišnu vrednost tog ugovora (za ugovore čija je vrednost negativna. tekuća izloženost jednaka je nuli) i

potencijalne izloženosti (PFE) u periodu preostalom do datuma dospeća ugovorne obaveze. koja se dobija kad se nominalna vrednost glavnice svakog ugovora na dan izračunavanja pomnoži odgovarajućim koeficijentom volatilnosti (add-on).

Banka vrši praćenje i izveštavanje o izloženostima Banke riziku druge ugovorne strane po oba opisana metoda odnosno kako u skladu sa pravilima Intesa Sanpaolo Grupe tako i u skladu sa domaćom regulativom. Vanberzanski finansijski derivati (nominalni iznos i fer vrednost i izloženosti) na dan 31. decembra 2015. godine su prikazani u sledećoj tabeli:

Izloženost riziku druge ugovorne

strane

FX Forward nominalni

iznos

FX Forward pozitivna fer vred.

FX Forward izložen.

FX Swap nominalni iznos

FX Swap pozitivna fer vred.

FX Swap izložen.

Banke 53.474.129 257.799 792.540

Pravna lica

Total 0 0 0 53.474.129 257.799 792.540



27

UPRAVLJANJE KAPITALOM Cilj upravljanja kapitalom je da banka zadrži sposobnost da nastavi sa svojim poslovanjem u neograničenom periodu u predvidljivoj budućnosti, kako bi očuvala optimalnu strukturu kapitala sa ciljem da smanji troškove kapitala, a akcionarima obezbedila dividende. Banka kontinuirano upravlja kapitalom kako bi ostvarila sledeće:

obezbedila usaglašenost sa zahtevima u vezi sa kapitalom koji su definisani od strane Narodne banke Srbije;

obezbedila adekvatan nivo kapitala za nastavak poslovanja po načelu stalnosti poslovanja; i

održala kapital na nivou koji će omogućiti budući razvoj poslovanja. Adekvatnost kapitala, kao i korišćenje kapitala Banke se prati kvartalno od strane rukovodstva Banke. Narodna banka Srbije je definisala sledeće limite za kapital:

minimalni novčani iznos kapitala od EUR 10 miliona; i

koeficijent adekvatnosti kapitala od 12%. Ukupan kapital Banke se sastoji od osnovnog i dopunskog kapitala i odbitnih stavki:

Osnovni kapital čini: akcijski kapital po osnovu običnih akcija, emisiona premija, rezerve iz dobiti, neraspoređeni dobitak/gubitak, kapitalna dobit/gubitak po osnovu otkupljenih sopstvenih akcija, i nematerijalna ulaganja, potrebna rezerve za procenjene gubitke i otkupljene sopstvene akcije (isključujući prioritetne kumulativne akcije) kao minusne stavke osnovnog kapitala.

Dopunski kapital čini: akcijski kapital po osnovu prioritetnih akcija, emisiona premija po osnovu prioritetnih akcija, revalorizacione rezerve koje se odnose na osnovna sredstva i učešća u kapitalu, subordinirane obaveze u nivou do 50% osnovnog kapitala, i otkupljene sopstvene prioritetne akcije kao minusna stavka dopunskog kapitala.

Odbitne stavke od ukupnog kapitala čini: učešća u kapitalu banaka ili drugih finansijskih organizacija koja prelaze 10% kapitala organizacije u koju se ulaže kao i 10% kapitala banke koja vrši ulaganja i iznos dopunskog kapitala banke koji prelazi njen osnovni kapital.

U nastavku je dat prikaz informacija koje se odnose na :

iznos kapitala banke, kao i iznos osnovnog kapitala i dopunskog kapitala, s pregledom pojedinačnih elementa kapitala i svih odbitnih stavki (PI-KAP),

opis osnovnih karakteristika svih elemenata koji se uključuju u obračun kapitala (PI-FIKAP),

podatke i informacije o povezivanju pozicija kapitala banke iz bilansa stanja s pozicijama kapitala banke iz izveštaja o kapitalu sačinjenog u skladu sa odlukom kojom se uređuje izveštavanje o adekvatnosti kapitala banke (PI-UPK).



28

UPRAVLJANJE KAPITALOM (nastavak)

PI-KAP Podaci o kapitalnoj poziciji banke

(u hiljadama dinara)

Redni br. Naziv pozicije Iznos

I UKUPAN OSNOVNI KAPITAL 57.237.647

1 OSNOVNI KAPITAL PRE ODUZIMANJA ODBITNIH STAVKI 89.232.590

1.1. Nominalna vrednost uplaćenih akcija. osim preferencijalnih kumulativnih akcija 21.315.900

1.2. Emisiona premija 20.432.569

1.3. Rezerve iz dobiti 47.484.121

1.4. Neraspoređena dobit iz ranijih godina

1.5. Dobit iz tekuće godine

1.6. Manjinska učešća u podređenim društvima

1.7. Ostale pozitivne konsolidovane rezerve

2 ODBITNE STAVKE OD OSNOVNOG KAPITALA 31.994.943

2.1. Gubici iz prethodnih godina

2.2. Gubitak tekuće godine

2.3. Nematerijalna ulaganja 818.694

2.4. Stečene sopstvene akcije banke. osim preferencijalnih kumulativnih akcija

2.5. Iznos akcija banke uzetih u zalogu. osim preferencijalnih kumulativnih akcija

2.6. Regulatorna usklađivanja vrednosti: 31.176.249

2.6.1. Nerealizovani gubici po osnovu hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju 103.312

2.6.2. Ostale neto negativne revalorizacione rezerve

2.6.3. Dobit po osnovu obaveza banke vrednovanih prema fer vrednosti koja je

ostvarena zbog promene kreditnog rejtinga banke

2.6.4. Potrebna rezerva iz dobiti za procenjene gubitke po bilansnoj aktivi i

vanbilansnim stavkama banke 31.072.937

2.7. Ostale negativne konsolidovane rezerve

II UKUPAN DOPUNSKI KAPITAL 762.939

1 DOPUNSKI KAPITAL PRE ODUZIMANJA ODBITNIH STAVKI 762.939

1.1. Nominalna vrednost uplaćenih preferencijalnih kumulativnih akcija

1.2. Emisiona premija po osnovu preferencijalnih kumulativnih akcija

1.3. Deo revalorizacionih rezervi banke 762.939

1.4. Hibridni instrumenti

1.5. Subordinirane obaveze

1.6. Višak izdvojenih ispravki vrednosti. rezervisanja i potrebnih rezervi iz dobiti u

odnosu na očekivane gubitke

2 ODBITNE STAVKE OD DOPUNSKOG KAPITALA

2.1. Stečene sopstvene preferencijalne kumulativne akcije

2.2. Potraživanja po osnovu bilansne aktive i vanbilansnih stavki obezbeđena

hibridnim instrumentom ili subordiniranom obavezom

2.3. Iznos preferencijalnih kumulativnih akcija banke uzetih u zalogu

2.4. Iznos kapitala kojim se prekoračuju ograničenja za dopunski kapital

III UKUPAN KAPITAL 57.038.090



29

1 UKUPAN KAPITAL PRE ODUZIMANJA ODBITNIH STAVKI 58.000.586

2 ODBITNE STAVKE OD KAPITALA 962.496

Od čega umanjenje osnovnog kapitala 481.248

Od čega umanjenje dopunskog kapitala 481.248

2.1. Direktna ili indirektna ulaganja u banke i druga lica u finansijskom sektoru u

iznosu većem od 10% kapitala tih banaka. odnosno tih lica 962.496

2.2.

Ulaganja u hibridne instrumente i subordinirane obaveze drugih banaka i lica u finansijskom sektoru u kojima banka ima direktna ili indirektna ulaganja u iznosu većem od 10% kapitala tih lica

2.3.

Ukupan iznos direktnih i indirektnih ulaganja u banke i druga lica u finansijskom sektoru u iznosu do 10% njihovog kapitala. kao i ulaganja u njihove hibridne instrumente i subordinirane obaveze. koji prelazi 10% zbira osnovnog i dopunskog kapitala banke za koju se obračunava kapital

2.4. Iznos za koji su prekoračena kvalifikovana učešća u licima koja nisu lica u

finansijskom sektoru

2.5. Manjak izdvojenih ispravki vrednosti. rezervisanja i potrebne rezerve iz dobiti u

odnosu na očekivane gubitke

2.6. Iznos izloženosti po osnovu slobodnih isporuka kada druga ugovorna strana nije

izmirila svoju obavezu u roku od četiri radna dana

2.7.

Potraživanja i potencijalne obaveze prema licima povezanim s bankom ili prema zaposlenima u banci koje je banka ugovorila pod uslovima koji su povoljniji od uslova ugovorenih sa drugim licima

IV NAPOMENE

Pozitivan/negativan iznos razlike između ukupne ispravke vrednosti bilansne aktive. rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama i potrebne rezerve iz dobiti s jedne strane i iznosa ukupnih očekivanih gubitaka prema IRB pristupu s druge strane

Iznos ispravki vrednosti. rezervisanja i potrebne rezerve iz dobiti banke

Od čega na grupnoj osnovi

Od čega na pojedinačnoj osnovi

Iznos očekivanog gubitka prema IRB pristupu

Bruto iznos subordiniranih obaveza



30

UPRAVLJANJE KAPITALOM (nastavak) PI-FIKAP

Podaci o osnovnim karakteristikama finansijskih instrumenata koji se uključuju u obračun kapitala banke

Redni br.

Karakteristike instrumenta Obične akcije

1 Emitent BANCA INTESA AD BEOGRAD

2 Tretman u skladu s propisima

2.1. Tretman u skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala

Instrument osnovnog kapitala

2.2. Individualni/grupni/individualni i grupni nivo uključivanja instrumenta u kapital na nivou grupe

-

2.3. Tip instrumenta Obične akcije

3 Iznos koji se priznaje za potrebe izračunavanja regulatornog kapitala (u hiljadama dinara. sa stanjem na dan poslednjeg izveštavanja)

Obične akcija: 21.315.900 hiljada dinara

Emisiona premija : 20.432.569 hiljada dinara

Ukupno priznato u regulatornom kapitalu : 41.748.469 hiljada dinara

4 Nominalna vrednost instrumenta 100.000 RSD

5 Računovodstvena klasifikacija Akcijski kapital

6 Inicijalni datum izdavanja instrumenta

Akcije su izdavane u više emisija:

I emisija - 11.06.2004 Skupština akcionara je donela Odluku o distribuciji redovnih akcija radi zamene postojećih akcija zbog promene njihove nominalne vrednosti ( homogenizacija) a 13.09.2004 je upisano u Trgovinskom sudu u Beogradu

II emisija - 12.02.2007 Skupština akcionara je donela Odluku o izdavanju običnih akcija a 28.02.2007 je upisana promena u APR-u

III emisija - 17.12.2007 Skupština akcionara je donela Odluku o izdavanju običnih akcija a 31.12.2007 je upisana promena u APR-u

IV emisija - 06.03.2008 Skupština akcionara je donela Odluku o izdavanju običnih akcija a 09.04.2008 je upisana promena u APR-u

V emisija - 31.03.2008 Skupština akcionara je donela Odluku o izdavanju običnih akcija a 09.04.2008 je upisana promena u APR-u

VI emisija - 08.12.2011 Skupština akcionara je donela Odluka o izdavanju običnih akcija a 13.12.2011 je upisana promena u APR-u

7 Instrument s datumom dospeća ili instrument bez datuma dospeća

Instrument bez datuma dospeća

7.1. Originalni datum dospeća Bez datuma dospeća

8 Da li postoji pravo prevremenog otkupa (call option) na strani emitenta

N/P

8.1. Prvi datum aktiviranja prava prevremenog otkupa N/P

8.2. Naknadni datumi aktiviranja prava prevremenog otkupa (ako je primenljivo)

N/P

9 Kuponi/dividende N/P



31

9.1. Fiksne ili promenljive dividende/kuponi N/P

9.2. Potpuno diskreciono pravo. delimično diskreciono pravo ili bez diskrecionog prava u vezi s vremenom isplate dividendi/kupona

N/P

9.3. Potpuno diskreciono pravo. delimično diskreciono pravo ili bez diskrecionog prava u vezi sa iznosom dividendi/kupona

N/P

9.4. Mogućnost povećanja prinosa (step up) N/P

9.5. Nekumulativne ili kumulativne dividende/kuponi N/P

10 Konvertibilan ili nekonvertibilan instrument N/P

10.1. Ako je konvertibilan. uslovi pod kojima može doći do konverzije

N/P

10.2. Ako je konvertibilan. delimično ili u celosti konvertibilan

N/P

10.3. Ako je konvertibilan. stopa konverzije N/P

10.4. Ako je konvertibilan. obavezna ili dobrovoljna konverzija

N/P

10.5. Ako je konvertibilan. instrument u koji se konvertuje

N/P

10.6. Ako je konvertibilan. emitent instrumenta u koji se konvertuje

N/P

11 Mogućnost otpisa N/P

11.1. Ako postoji mogućnost otpisa. uslovi pod kojima može doći do otpisa

N/P

11.2. Ako postoji mogućnost otpisa. delimičan otpis ili otpis u celosti

N/P

11.3. Ako postoji mogućnost otpisa. privremen ili trajan otpis

N/P

11.4. Ako je otpis privremen. uslovi ponovnog priznavanja

N/P

12 Tip instrumenta koji će se pri likvidaciji naplatiti neposredno pre navedenog instrumenta

N/P

N/P – pitanje nije primenljivo



32

UPRAVLJANJE KAPITALOM (nastavak) PI-UPK

Podaci o povezivanju pozicija kapitala iz bilansa stanja s pozicijama iz obrasca PI-KAP

1. Razlike između bilansa stanja sačinjenog za potrebe kontrole bankarske grupe na konsolidovanoj osnovi i konsolidovanih finansijskih izveštaja bankarske grupe sačinjenih u skladu s Međunarodnim računovodstvenim standardima. odnosno Međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja

Oznaka pozicije

Naziv pozicije

Konsolidovani bilans stanja kao u objavljenim finansijskim izveštajima

Konsolidovani bilans stanja po

regulatornom metodu i obuhvatu

konsolidacije

A AKTIVA

A.I Gotovina i sredstva kod centralne banke

A.II Založena finansijska sredstva

A. III Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjena trgovanju

A.IV Finansijska sredstva koja se inicijalno priznaju po fer vrednosti kroz bilans uspeha

A.V Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju

A.VI Finansijska sredstva koja se drže do dospeća

A. VII Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija

A.VIII Krediti i potraživanja od komitenata

A.IX Promene fer vrednosti stavki koje su predmet zaštite od rizika

A.X Potraživanja po osnovu finansijskih derivata namenjenih zaštiti od rizika

A.XI Investicije u pridružena društva i zajedničke poduhvate

A.XII Investicije u zavisna društva

A.XIII Nematerijalna ulaganja

A.XIV Nekretnine. postrojenja i oprema

A.XV Investicione nekretnine

A.XVI Tekuća poreska sredstva

A.XVII Odložena poreska sredstva

A.XVIII Stalna sredstva namenjena prodaji i sredstva poslovanja koje se obustavlja

A.XIX Ostala sredstva

A.XX UKUPNO AKTIVA (pozicije pod AOP oznakama od 0001 do 0019 u konsolidovanom bilansu stanja)

P PASIVA

PO OBAVEZE

PO.I Finansijske obaveze po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjene trgovanju

PO.II Finansijske obaveze koje se inicijalno priznaju po fer vrednosti kroz bilans uspeha

PO. III Obaveze po osnovu finansijskih derivata namenjenih zaštiti od rizika

PO.IV Depoziti i ostale obaveze prema bankama. drugim finansijskim organizacijama i centralnoj banci

PO.V Depoziti i ostale obaveze prema drugim komitentima

PO.VI Promene fer vrednosti stavki koje su predmet zaštite od rizika

PO. VII Izdate sopstvene hartije od vrednosti i druga pozajmljena sredstva

PO.VIII Subordinirane obaveze



33

PO.IX Rezervisanja

PO.X Obaveze po osnovu sredstava namenjenih prodaji i sredstva poslovanja koje se obustavlja

PO.XI Tekuće poreske obaveze

PO.XII Odložene poreske obaveze

PO.XIII Ostale obaveze

PO.XIV UKUPNO OBAVEZE (pozicije pod AOP oznakama od 0401 do 0413 u konsolidovanom bilansu stanja)

KAPITAL

PO.XV Akcijski kapital

PO.XVI Sopstvene akcije

PO.XVII Dobitak

PO.XVIII Gubitak

PO.XIX Rezerve

PO.XX Nerealizovani gubici

PO.XXI Učešća bez prava kontrole

PO.XXII

UKUPNO KAPITAL

(rezultat sabiranja. odnosno oduzimanja sledećih AOP oznaka iz konsolidovanog bilansa stanja: 0415 - 0416 + 0417 - 0418 + 0419 - 0420 + 0421) ≥ 0

PO.XXIII

UKUPAN NEDOSTATAK KAPITALA

(rezultat sabiranja. odnosno oduzimanja sledećih AOP oznaka iz konsolidovanog bilansa stanja: 0415 - 0416 + 0417 - 0418 + 0419 - 0420 + 0421) < 0

PO.XXIV

UKUPNO PASIVA

(rezultat sabiranja. odnosno oduzimanja sledećih AOP oznaka iz konsolidovanog bilansa stanja: 0414 + 0422 - 0423)

V.P. VANBILANSNE POZICIJE

V.P.A. Vanbilansna aktiva

V.P.P. Vanbilansna pasiva

2. Raščlanjavanje elemenata u bilansu stanja

Oznaka pozicije

Naziv pozicije Bilans stanja Reference

A AKTIVA

A.I Gotovina i sredstva kod centralne banke 98.939.321

A.II Založena finansijska sredstva 0

A. III Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjena trgovanju

1.431.783

A.IV Finansijska sredstva koja se inicijalno priznaju po fer vrednosti kroz bilans uspeha

70.974

A.V Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju 78.048.825

A.VI Finansijska sredstva koja se drže do dospeća 0

A. VII Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija 36.168.380

A.VIII Krediti i potraživanja od komitenata 257.848.609

A.IX Promene fer vrednosti stavki koje su predmet zaštite od rizika 0

A.X Potraživanja po osnovu finansijskih derivata namenjenih zaštiti od rizika

0

A.XI Investicije u pridružena društva i zajedničke poduhvate 0

A.XII Investicije u zavisna društva 962.496



34

Od čega direktna ili indirektna ulaganja u banke i druga lica u finansijskom sektoru

962.496 f

A.XIII Nematerijalna ulaganja 818.694 i

A.XIV Nekretnine. postrojenja i oprema 8.718.461

A.XV Investicione nekretnine 224.358

A.XVI Tekuća poreska sredstva 79.396

A.XVII Odložena poreska sredstva 220.561

A.XVIII Stalna sredstva namenjena prodaji i sredstva poslovanja koje se obustavlja

256.254

A.XIX Ostala sredstva 4.011.057

A.XX UKUPNO AKTIVA (pozicije pod AOP oznakama od 0001 do 0019 u konsolidovanom bilansu stanja)

487.799.169

P PASIVA

PO OBAVEZE

PO.I Finansijske obaveze po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjene trgovanju

74.358

PO.II Finansijske obaveze koje se inicijalno priznaju po fer vrednosti kroz bilans uspeha

0

PO. III Obaveze po osnovu finansijskih derivata namenjenih zaštiti od rizika

0

PO.IV Depoziti i ostale obaveze prema bankama. drugim finansijskim organizacijama i centralnoj banci

31.095.062

PO.V Depoziti i ostale obaveze prema drugim komitentima 331.331.668

PO.VI Promene fer vrednosti stavki koje su predmet zaštite od rizika 0

PO. VII Izdate sopstvene hartije od vrednosti i druga pozajmljena sredstva

0

PO.VIII Subordinirane obaveze 0

PO.IX Rezervisanja 1.729.001

PO.X Obaveze po osnovu sredstava namenjenih prodaji i sredstva poslovanja koje se obustavlja

0

PO.XI Tekuće poreske obaveze 679.444

PO.XII Odložene poreske obaveze 0

PO.XIII Ostale obaveze 8.291.692

PO.XIV UKUPNO OBAVEZE (pozicije pod AOP oznakama od 0401 do 0413 u konsolidovanom bilansu stanja)

373.201.225

KAPITAL

PO.XV Akcijski kapital 41.759.627

Od čega nominalna vrednost uplaćenih akcija. osim preferencijalnih kumulativnih akcija

21.315.900 a

Od čega emisiona premija po osnovu akcijskog kapitala. osim preferencijalnih kumulativnih akcija

20.432.569 b

PO.XVI Sopstvene akcije 0

PO.XVII Dobitak 24.559.933

Od čega neraspoređena dobit iz ranijih godina 15.975.354 g

Od čega dobit iz tekuće godine 8.584.579 d

PO.XVIII Gubitak 0

PO.XIX Rezerve 48.278.384

Od čega rezerve iz dobiti koje predstavljaju element osnovnog kapitala 47.484.121

v

Od čega pozitivne revalorizacione rezerve nastale po osnovu efekata promene fer vrednosti osnovnih sredstava i hartija od vrednosti koja se. u skladu s MSFI/ MRS. iskazuju u korist ovih rezervi ( razlika sa pozicijom u PI-KAP odnosi se na porez na dobit od 15%) 897.575

p



35

Od čega nerealizovani gubici po osnovu hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju 103.312

l

PO.XX Nerealizovani gubici

PO.XXI Učešće bez prava kontrole

PO.XXII

UKUPNO KAPITAL

114.597.944

(rezultat sabiranja. odnosno oduzimanja sledećih AOP oznaka iz konsolidovanog bilansa stanja: 0415 - 0416 + 0417 - 0418 + 0419 - 0420 + 0421) ≥ 0

PO.XXIII

UKUPAN NEDOSTATAK KAPITALA

(rezultat sabiranja. odnosno oduzimanja sledećih AOP oznaka iz konsolidovanog bilansa stanja: 0415 - 0416 + 0417 - 0418 + 0419 - 0420 + 0421) < 0

PO.XXIV

UKUPNO PASIVA

487.799.169

(rezultat sabiranja. odnosno oduzimanja sledećih AOP oznaka iz konsolidovanog bilansa stanja: 0414 + 0422 - 0423)

V.P. VANBILANSNE POZICIJE

V.P.A. Vanbilansna aktiva 662.370.345

V.P.P. Vanbilansna pasiva 662.370.345

3. Povezivanje pozicija u raščlanjenom bilansu stanja i pozicija u obrascu PI-KAP

Redni br. Naziv pozicije Iznos Izvor podataka u

skladu s referencama iz 2. koraka

I UKUPAN OSNOVNI KAPITAL 57.237.647

1 OSNOVNI KAPITAL PRE ODUZIMANJA ODBITNIH STAVKI 89.232.590

1.1. Nominalna vrednost uplaćenih akcija. osim preferencijalnih kumulativnih akcija 21.315.900

a

1.2. Emisiona premija 20.432.569 b

1.3. Rezerve iz dobiti 47.484.121 v

1.4. Neraspoređena dobit iz ranijih godina g

1.5. Dobit iz tekuće godine d

1.6. Manjinska učešća u podređenim društvima đ

1.7. Ostale pozitivne konsolidovane rezerve e

2 ODBITNE STAVKE OD OSNOVNOG KAPITALA 31.994.943

2.1. Gubici iz prethodnih godina ž

2.2. Gubitak tekuće godine z

2.3. Nematerijalna ulaganja 818.694 i

2.4. Stečene sopstvene akcije banke. osim preferencijalnih kumulativnih akcija

j

2.5. Iznos akcija banke uzetih u zalogu. osim preferencijalnih kumulativnih akcija

k

2.6. Regulatorna usklađivanja vrednosti: 31.176.249

2.6.1. Nerealizovani gubici po osnovu hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju

103.312 l

2.6.2. Ostale neto negativne revalorizacione rezerve lj

2.6.3. Dobit po osnovu obaveza banke vrednovanih prema fer vrednosti koja je ostvarena zbog promene kreditnog rejtinga banke

m

2.6.4. Potrebna rezerva iz dobiti za procenjene gubitke po bilansnoj aktivi i vanbilansnim stavkama banke

31.072.937

2.7. Ostale negativne konsolidovane rezerve n

II UKUPAN DOPUNSKI KAPITAL 762.939



36

1 DOPUNSKI KAPITAL PRE ODUZIMANJA ODBITNIH STAVKI 762.939

1.1. Nominalna vrednost uplaćenih preferencijalnih kumulativnih akcija

nj

1.2. Emisiona premija po osnovu preferencijalnih kumulativnih akcija

o

1.3. Deo revalorizacionih rezervi banke (razlika sa pozicijom u Bilansu stanja odnosi se na porez na dobit od 15%)

762.939 p

1.4. Hibridni instrumenti r

1.5. Subordinirane obaveze s

1.6. Višak izdvojenih ispravki vrednosti. rezervisanja i potrebnih rezervi iz dobiti u odnosu na očekivane gubitke

2 ODBITNE STAVKE OD DOPUNSKOG KAPITALA

2.1. Stečene sopstvene preferencijalne kumulativne akcije t

2.2. Potraživanja po osnovu bilansne aktive i vanbilansnih stavki obezbeđena hibridnim instrumentom ili subordiniranom obavezom

2.3. Iznos preferencijalnih kumulativnih akcija banke uzetih u zalogu

ć

2.4. Iznos kapitala kojim se prekoračuju ograničenja za dopunski kapital

III UKUPAN KAPITAL 57.038.090

1 UKUPAN KAPITAL PRE ODUZIMANJA ODBITNIH STAVKI 58.000.586

2 ODBITNE STAVKE OD KAPITALA 962.496

Od čega umanjenje osnovnog kapitala 481.248

Od čega umanjenje dopunskog kapitala 481.248

2.1. Direktna ili indirektna ulaganja u banke i druga lica u finansijskom sektoru u iznosu većem od 10% kapitala tih banaka. odnosno tih lica

962.496

(u+f+h)

2.2. Ulaganja u hibridne instrumente i subordinirane obaveze drugih banaka i lica u finansijskom sektoru u kojima banka ima direktna ili indirektna ulaganja u iznosu većem od 10% kapitala tih lica

2.3.

Ukupan iznos direktnih i indirektnih ulaganja u banke i druga lica u finansijskom sektoru u iznosu do 10% njihovog kapitala. kao i ulaganja u njihove hibridne instrumente i subordinirane obaveze. koji prelazi 10% zbira osnovnog i dopunskog kapitala banke za koju se obračunava kapital

2.4. Iznos za koji su prekoračena kvalifikovana učešća u licima koja nisu lica u finansijskom sektoru

2.5. Manjak izdvojenih ispravki vrednosti. rezervisanja i potrebne rezerve iz dobiti u odnosu na očekivane gubitke

2.6. Iznos izloženosti po osnovu slobodnih isporuka kada druga ugovorna strana nije izmirila svoju obavezu u roku od četiri radna dana

2.7.

Potraživanja i potencijalne obaveze prema licima povezanim s bankom ili prema zaposlenima u banci koje je banka ugovorila pod uslovima koji su povoljniji od uslova ugovorenih s drugim licima

IV NAPOMENE



37

Pozitivan/negativan iznos razlike između ukupne ispravke vrednosti bilansne aktive. rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama i potrebne rezerve iz dobiti s jedne strane i iznosa ukupnih očekivanih gubitaka prema IRB pristupu s druge strane

Iznos ispravki vrednosti. rezervisanja i potrebne rezerve iz dobiti banke

Od čega na grupnoj osnovi

Od čega na pojedinačnoj osnovi

Iznos očekivanog gubitka prema IRB pristupu

Bruto iznos subordiniranih obaveza

Adekvatnost kapitala Upravljanje kapitalnom adekvatnošću podrazumeva niz procedura i politika koje određuju iznos i optimalnu kombinaciju raznih instrumenata kapitala koji će obezbediti da nivo kapitala banke bude konzistentan sa profilom rizika banke i da pokriva zahteve regulatora. Nivo potrebnog kapitala zavisi od koncepta pod kojim se taj kapital računa. Ovi koncepti mogu biti:

regulatorni kapital za rizike iz Stuba 1 Bazela II

ukupan ekonomski kapital po Stubu 2 Bazela II. u skladu sa ICAAP-om. Regulatorni i ekonomski kapital se mogu razlikovati po definiciji i po rizicima koje pokrivaju. Regulatorni kapital se računa kroz pondere propisane od strane regulatora i pokriva samo tri vrste rizika: kreditni rizik. tržišni rizik i operativni rizik. Ekonomski kapital može da se računa i primenom internih metodologija i treba da pokrije ne samo rizike iz stuba 1 već sve rizike identifikovane kao materijalno značajne za Banku. Upravljanje kapitalom u osnovi podrazumeva merenje i anticipiranje kvaliteta i adekvatnosti ekonomskog i regulatornog kapitala sa stanovišta rizika koje je Banka preuzela i koje namerava da preuzme u budućem periodu. Banca Intesa Beograd sprovodi internu procenu adekvatnosti kapitala (ICAAP) najmanje jednom godišnje. ICAAP se sprovodi na bazi metodologije definisane od strane Matične banke i interne ICAAP procedure. ICAAP obuhvata procenu ekonomskog (internog) kapitala potrebnog za pokriće svih materijalno značajnih i merljivih rizika kojima je Banka izložena:

Kreditni rizik

Tržišni rizik

Operativni rizik

Kreditno-devizni rizik

Kamatni rizik u bankarskoj knjizi

Rizik koncentracije

Strateški rizik

Rizik promene vrednosti nekretnina Za pokriće ostalih rizika Banka je formirala rezervu kapitala od 2%. Rezultati ICAAP-a ukazuju da Banka raspolože adekvatnim finansijskim sredstvima i regulatornim kapitalom za pokriće svih identifikovanih rizika. i u normalnim i u stresnim uslovima. Rezultati ICAAP-a su prezentovani regulatoru. Narodnoj banci Srbije. U skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala Banka je obračunala kapitalne zahteve za kreditni, tržišni i operativni rizik. Poseban kapitalni zahtev za tržišne rizike (cenovni i devizni rizik) nije računat iz razloga što nivo ovih rizika u Banci nije materijalno značajan.



38

Naime. prema Odluci o adekvatnosti kapitala Banka nije u obavezi da obračunava kapitalni zahtev za cenovni rizik ukoliko:

Vrednost pozicija iz knjige trgovanja ne prelazi 5% vrednosti ukupnih poslova Banke duže od tri radna dana u kalendarskom mesecu;

Da vrednost pozicija iz knjige trgovanja ne prelazi RSD 1,5 milijarde duže od tri dana u kalendarskom mesecu;

Vrednost pozicija iz knjige trgovanja ni u jednom momentu ne prelazi 6% vrednosti ukupnih poslova Banke;

Da vrednost pozicija iz knjige trgovanja ni u jednom momentu ne prelazi iznos od RSD 2 milijarde. S obzirom na to da Banka zadovoljava gore navedene kriterijume, Banka ne računa poseban kapitalni zahtev za cenovni rizik. Takođe, prema Odluci o adekvatnosti kapitala Banka je dužna da računa kapitalni zahtev za devizni rizik ako je zbir ukupne neto otvorene devizne pozicije i vrednosti neto otvorene pozicije u zlatu veći od 2% regulatornog kapitala Banke. Obzirom da je na dan 31. decembra 2015. godine otvorena devizna pozicija Banke 0,59% regulatornog kapitala. Banka nije obračunala poseban kapitalni zahtev za devizni rizik. Sledeća tabela prikazuje otvorenu deviznu poziciju Banke na dan 31. decembra 2015. godine:

U hiljadama dinara

EUR

USD

CHF

Ostale valute

Ukupno

Neto spot pozicija 50.857.313

-718.697

9.292

-2.141.209

48.006.699

Devizna imovina 287.291.285

17.134.315

7.237.447

979.253

312.642.300

Devizne obaveze 236.433.972

17.853.012

7.228.155

3.120.462

264.635.601

Neto forward pozicija -51.140.802

752.374

0

2.242.328

-48.146.100

Duga pozicija 608.131

3.337.404

0

2.242.328

6.187.863

Kratka pozicija 51.748.933

2.585.030

0

0

54.333.963

Pozicija u opcijama 0

0

0

0

0

Duga pozicija 0

0

0

0

0

Kratka pozicija 0

0

0

0

0

Duga devizna pozicija 0

33.677

9.292

101.119

144.088

Kratka devizna pozicija 283.489

0

0

0

283.489

Neto otvorena devizna pozicija 283.489

33.677

0

101.119

283.489

Pozicije u zlatu

51.685

Ukupna izloženost deviznom riziku

335.174



39

Izveštaj o ukupnim kapitalnim zahtevima i pokazatelju adekvatnosti kapitala na dan 31. decembra 2015. godine prikazan je u sledećoj tabeli (obrazac PI-AKB):

(u hiljadama dinara)

Redni br. Naziv

Iznos Pokrivenost osnovnim kapitalom

Pokrivenost dopunskim kapitalom

1 2 3

I KAPITAL 57.038.090

1 UKUPAN OSNOVNI KAPITAL 56.756.399

2 UKUPAN DOPUNSKI KAPITAL 281.691

II KAPITALNI ZAHTEVI 32.962.782

1 KAPITALNI ZAHTEV ZA KREDITNI RIZIK. RIZIK DRUGE UGOVORNE STRANE I RIZIK IZMIRENJA/ISPORUKE PO OSNOVU SLOBODNIH ISPORUKA

28.635.525 28.635.525

1.1. Standardizovani pristup (SP) 238.629.376

1.1.1. Izloženost prema državama i centralnim bankama 5.611.241

1.1.2. Izloženosti prema teritorijalnim autonomijama i jedinicama lokalne samouprave 4.084.286

1.1.3. Izloženosti prema javnim administrativnim telima 623.359

1.1.4. Izloženosti prema međunarodnim razvojinim bankama 0

1.1.5. Izloženosti prema međunarodnim organizacijama 0

1.1.6. Izloženosti prema bankama 6.178.381

1.1.7. Izloženosti prema privrednim društvima 122.900.051

1.1.8. Izloženosti prema fizičkim licima 88.562.151

1.1.9. Izloženosti obezbeđene hipotekama na nepokretnostima 0

1.1.10. Dospela nenaplaćena potraživanja 0

1.1.11. Visoko rizične izloženosti 0

1.1.12. Izloženosti po osnovu pokrivenih obveznica 0

1.1.13. Izloženosti po osnovu ulaganja u otvorene investicione fondove 0

1.1.14. Ostale izloženosti 10.669.907

1.2. Pristup zasnovan na internom rejtingu (IRB) 0

1.2.1. Izloženosti prema državama i centralnim bankama 0

1.2.2. Izloženosti prema bankama 0

1.2.3. Izloženosti prema privrednim društvima 0

1.2.4. Izloženosti prema fizičkim licima 0

1.2.4.1. Izloženosti prema fizičkim licima koje su obezbeđene hipotekama na nepokretnostima 0

1.2.4.2. Kvalifikovane revolving izloženosti prema fizičkim licima 0

1.2.4.3. Ostale izloženosti prema fizičkim licima 0

1.2.5. Izloženosti po osnovu vlasničkih ulaganja 0

1.2.5.1. Primenjeni pristup: 0



40

1.2.5.1.1. Pristup jednostavnih pondera rizika 0

1.2.5.1.2. PD/LGD pristupa 0

1.2.5.1.3. Pristup internih modela 0

1.2.5.2. Vrste izloženosti po osnovu vlasničkih ulaganja 0

1.2.5.2.1. Vlasnička ulaganja kojima se trguje na berzi 0

1.2.5.2.2. Vlasnička ulaganja kojima se ne trguje na berzi ali su u dovoljno diversifikovanim portfolijima 0

1.2.5.2.3. Ostala vlasnička ulaganja 0

1.2.5.2.4. Vlasnička ulaganja na koje banka primenjuje standardizovani pristup kreditnom riziku 0

1.2.6. Izloženosti po osnovu ostale imovine 0

2 КAPITALNI ZAHTEV ZA RIZIK IZMIRENJA/ISPORUKE PO OSNOVU NEIZMIRENIH TRANSAKCIJA 0

3 KAPITALNI ZAHTEV ZA TRŽIŠNE RIZIKE 0

3.1. Kapitalni zahtevi za cenovni. devizni i robni rizik izračunat primenom standardizovanih pristupa 0

3.1.1. Kapitalni zahtev za cenovni rizik po osnovu dužničkih hartija od vrednosti 0

3.1.2. Kapitalni zahtev sa cenovni rizik po osnovu vlasničkih hartija od vrednosti 0

3.1.3. Kapitalni zahtev za devizni rizik 0

3.1.4. Kapitalni zahtev za robni rizik 0

3.2. Kapitalni zahtevi za cenovni. devizni i robni rizik izračunati primenom pristupa internih modela 0

4 КAPITALNI ZAHTEV ZA OPERATIVNI RIZIK 4.327.257

4.1. Kapitalni zahtev za operativni rizik izračunat ptimenom pristupa osnovnog indikatora 0

4.2. Kapitalni zahtev za operativni rizik izračunat primenom standardizovanog pristupa 4.327.257

4.3. Kapitalni zahtev za operativni rizik izračunat primenom naprednog pristupa 0

5 POKRIVENOST KAPITALNIH ZAHTEVA 32.962.782 32.962.782

III POKAZATELJ ADEKVATNOSTI KAPITALA (%) 20,76%

Kao što se vidi iz tabele. ukupan kapitalni zahtev iznosi RSD 32.962.782 hiljada od čega se na kreditni rizik odnosi RSD 28.635.525 hiljada, a na operativne rizike RSD 4.327.257 hiljada. Adekvatnost kapitala Banke iznosi 20,76%. U nastavku sledi objašnjenje obračuna kapitalnog zahteva za kreditni i operativni rizik.



41

Kapitalni zahtev za kreditni rizik Banka koristi standardizovan pristup za izračunavanje aktive ponderisane kreditnim rizikom. definisan od strane Narodne banke Srbije Odlukom o adekvatnosti kapitala. Aktivu ponderisanu kreditnim rizikom čini zbir vrednosti pozicija bilansne aktive i vanbilansnih stavki pomnožen odgovarajućim ponderima kreditnog rizika. U nastavku je prikaz bilansne aktive i vanbilansnih stavki Banke pre primene tehnika za ublažavanje kreditnog rizika posle primene tehnika za ublažavanje kreditnog rizika, kao i prikaz aktive ponderisane kreditnim rizikom kao i kapitalnog zahteva, po klasama izloženosti, na dan 31. decembra 2015. godine:

U hiljadama dinara

Bruto izloženost pre primene tehnike ublažavanja kreditnog rizika

Klase izloženosti Izloženost 0% 10% 20% 35% 50% 75% 100% 150%

Izloženost prema državama i centralnim bankama

186.475.161 175.252.679 0 0 0 11.222.483 0 0 0

Izloženost prema teritorijalnim autonomijama i jedinicama lokalne samouprave

10.005.913 0 0 0 0 9.795.889 0 210.023 0

Izloženost prema javnim administrativnim telima

630.483 0 0 0 0 0 0 630.483 0

Izloženost prema međunarodnim razvojnim bankama

4.388 4.388 0 0 0 0 0 0 0

Izloženost prema bankama 40.250.531 15.379.887 0 22.782.098 0 1.531.557 0 0 556.989

Izloženost prema privrednim društvima 595.656.580 0 0 0 0 0 0 594.878.923 777.658

Izloženost prema fizičkim licima 140.424.992 0 0 0 13.441.164 0 85.755.804 41.208.902 19.122

Ostale Izloženosti 96.216.336 23.681.664 0 26.542 0 0 0 72.508.131 0

Izloženost po svim klasama izloženosti 1.069.664.386 214.318.619 0 22.808.640 13.441.164 22.549.929 85.755.804 709.436.462 256.873



42

U hiljadama dinara

Neto izloženost pre primene tehnika ublažavanja kreditnog rizika


Izloženost prema državama i centralnim bankama 186.475.161 175.252.679 0 0 0 11.222.483 0 0 0


9.671.960 0 0 0 0 9.671.960 0 0 0

Izloženost prema javnim administrativnim telima 623.359 0 0 0 0 0 0 623.359 0


4.388 4.388 0 0 0 0 0 0 0





Izloženost po svim klasama izloženosti 1.006.364.350 214.318.619 0 22.782.601 13.364.324 22.424.021 83.643.845 648.492.069 1.338.871

Efekati materijalne i nematerijalne zaštite prikazani su u sledećoj tabeli:

U hiljadama dinara

Tip kreditne zaštite Stanje

Instrumenti materijalne zaštite 2.706.588 Instrumenti nematerijalne zaštite 23.243.242

Ukupno 25.949.830



43

Prikaz bilansne aktive i vanbilansnih stavki Banke nakon primene tehnike za ublažavanje kreditnog rizika na dan 31. decembra 2015. godine nalazi se u sledećoj tabeli:

U hiljadama dinara

Izloženost nakon primene tehnike ublažavanja kreditnog rizika



209.635.463 198.412.980 0 0 0 11.222.483 0 0 0


9.671.960 0 0 0 0 9.671.960 0 0 0


623.359 0 0 0 0 0 0 623.359 0


4.388 4.388 0 0 0 0 0 0





Izloženost po svim klasama izloženosti 1.006.364.350 240.185.508 0 22.782.601 13.362.229 22.506.962 82.074.531 624.186.133 1.266.387



44

Izloženost nakon primene tehnike ublažavanja kreditnog rizika i primene faktora kreditne konverzije u hiljadama

dinara


Iznos aktive ponderisane

kreditnim rizikom

Kapitalni zahtev


199.323.145 188.100.66

2 0 0 0 11.222.483 0 0 0 5.611.241 673.349


8.168.573 0 0 0 0 8.168.573 0 0 0 4.084.286 490.114


623.359 0 0 0 0 0 0 623.359 0 623.359 74.803


4.388 4.388 0 0 0 0 0 0 0 0 0

Izloženost prema bankama 24.883.688 6.081 0 22.724.704 0 1.595.914 0 0 556.98

9 6.178.381 741.406

Izloženost prema privrednim društvima

122.843.488 0 0 0 0 0 0 122.730.36

2 113.127 122.900.051 14.748.006

Izloženost prema fizičkim licima 113.862.426 0 0 0 13.362.229 0 66.479.80

7 34.010.139 10.251 88.562.151 10.627.458

Ostale Izloženosti 25.432.470 14.741.330 26.542 0 0 0 10.664.598 0 10.669.907 1.280.389

Izloženost po svim klasama izloženosti

495.141.537 202.852.462 0 22.751.245 13.362.229 20.986.970 66.479.80

7 168.028.45

7 680.36

6 238.629.37

6 28.635.525



45

Sledeća tabela prikazuje portfolio Banke sa stanovišta urednosti u izmirivanju obaveza, po klasama izloženosti:

Raspodela izloženosti po osnovu urednosti u izmirivanju obaveza u hiljadama dinara

Ukupno

Klase izloženosti Bez docnje od 1 do 30

dana od 31 do 60

dana od 61 do 90

dana od 91 do 180 dana

od 181 do 270 dana

od 271 do 360 dana

preko 360 dana


186.475.161 0 0 0 0 0 0 0 186.475.161


9.016.831 762.312 16.746 0 0 0 0 210.023 10.005.913


630.483 0 0 0 0 0 0 0 630.483


4.388 0 0 0 0 0 0 0 4.388

Izloženost prema bankama 40.250.531 0 0 0 0 0 0 0 40.250.531

Izloženost prema privrednim društvima 545.490.687 6.678.789 679.117 8.410.289 989.959 1.925.311 1.754.245 29.728.184 595.656.580

Izloženost prema fizičkim licima 127.814.862 5.607.734 913.685 528.179 793.956 462.188 326.158 3.978.230 140.424.992

Ostale Izloženosti 96.216.336 0 0 0 0 0 0 0 96.216.336

Izloženost po svim klasama izloženosti 1.005.899.281 13.048.835 1.609.547 8.938.469 1.783.915 2.387.499 2.080.403 33.916.437 1.069.664.386



46

Sledeća tabela prikazuje portfolio Banke sa stanovišta ročnosti, po klasama izloženosti:

u hiljadama dinara

Raspodela izloženosti po ročnosti

Klase izloženosti do mesec

dana od jedan do tri meseca

od tri do šest meseci

od šest meseci do

godinu dana

od godinu do pet godina

preko pet godina

bez definisane

ročnosti ukupno

Izloženost prema državama i centralnim bankama 10,004,960 5,616,057 14,402,589 7,812,531 51,363,937 0 97,275,088 186,475,161


121,976 544,642 388,649 1,072,393 5,169,774 954,513 1,753,966 10,005,913

Izloženost prema javnim administrativnim telima 243,988 31,225 32,087 65,953 254,889 0 2,342 630,483

Izloženost prema međunarodnim razvojnim bankama 0 0 0 0 0 0 4,388 4,388

Izloženost prema bankama 15,000,425 4,158,460 25,478 29,984 4,328 0 21,031,857 40,250,531

Izloženost prema privrednim društvima 108,255,501 8,975,680 16,527,012 24,982,630 71,433,067 7,664,415 357,818,277 595,656,580

Izloženost prema fizičkim licima 2,994,964 5,358,694 7,614,101 12,729,080 41,130,166 36,570,032 34,027,954 140,424,992

Ostale Izloženosti 0 0 0 0 10,862 0 96,205,474 96,216,336

Izloženost po svim klasama izloženosti 136,621,814 24,684,757 38,989,916 46,692,572 169,367,023 45,188,960 608,119,346 1,069,664,386



47

Sledeća tabela prikazuje portfolio Banke sa stanovišta geografske raspodele, po klasama izloženosti:

Geografska raspodela izloženosti u hiljadama dinara

Klase izloženosti Beograd Vojvodina Ostatak

Srbije EU

Ostatak Evrope

Ostatak sveta

Ukupno


175.252.679 0 0 11.222.483 0 0 186.475.161


1.864.787 2.313.445 5.827.681 10.005.913

Izloženost prema javnim administrativnim telima 630.483 0 0 0 0 0 630.483


0 0 0 4.388 0 0 4.388

Izloženost prema bankama 18.694.153 1.339.782 15 17.504.275 1.861.042 851.265 40.250.531

Izloženost prema privrednim društvima 476.752.651 82.615.641 33.147.180 3.080.296 60.813 0 595.656.580

Izloženost prema fizičkim licima 61.480.889 36.452.643 42.157.403 177.070 147.246 9.741 140.424.992

Ostale Izloženosti 96.216.336 0 0 0 0 0 96.216.336

Izloženost po svim klasama izloženosti 830.891.978 122.721.510 81.132.279 31.988.512 2.069.101 861.006 1.069.664.386



48

Sledeća tabela prikazuje sektorsku strukturu portfolija Banke, po klasama izloženosti:

Sektorska raspodela izloženosti u hiljadama dinara

Klase izloženosti Banke Centralna

banka Finansijske institucije

Fizička lica Javna

preduzeca

Jedinice lokalne

samouprave Preduzetnici

Poljoprivreda. šumarstvo.

ribarstvo

Izloženost prema državama i centralnim bankama 0 20.022.536 0 0 0 0 0 0


0 0 0 0 0 10.005.913 0 0

Izloženost prema javnim administrativnim telima 0 0 0 0 0 0 0 0


0 0 0 0 0 0 0 0

Izloženost prema bankama 40.250.531 0 0 0 0 0 0 0

Izloženost prema privrednim društvima 0 0 6.120.432 48.551.105 0 614.768 9.850.179

Izloženost prema fizičkim licima 0 0 5.959 114.575.470 225.359 0 5.927.746 713.223

Ostale Izloženosti 49.879.707 0 0 0 0 0 0 0

Izloženost po svim klasama izloženosti 90.130.238 20.022.536 6.126.391 114.575.470 48.776.464 10.005.913 6.542.514 10.563.402



49

Nastavak

Izloženost prema granama delatnosti u hiljadama dinara

Klase izloženosti

Rudarstvo. prerađivačka

industrija. snadbevanje

vodom

Građevinarstvo

Trgovina. popravka motornih

vozila

Saobraćaj i skladištenje i

usluge smeštaja i

ishrane

Poslovanje nekretninama i ostale uslužne

delatnosti

Ostale delatnosti

Ukupno


0 0 0 0 0 0 186.475.161


0 0 0 0 0 0 10.005.913


0 0 0 0 0 630.483 630.483


0 0 0 0 0 0 4.388

Izloženost prema bankama 0 0 0 0 0 0 40.250.531

Izloženost prema privrednim društvima 60.181.527 18.223.190 55.105.088 48.360.321 13.862.795 399.923.660 595.656.580

Izloženost prema fizičkim licima 4.617.135 1.512.031 7.716.075 2.017.000 1.677.647 122.885.105 140.424.992

Ostale Izloženosti 0 0 0 0 0 96.216.336 96.216.336

Izloženost po svim klasama izloženosti 64.798.662 19.735.222 62.821.162 50.377.320 15.540.442 619.655.585 1.069.664.386

Banka za potrebe obračuna rizične aktive primenjuje Moody’s rejting za one banke koje imaju eksterni rejting.



50

Kapitalni zahtev za operativni rizik Banka izračunava kapitalni zahtev za operativni rizik primenom standardizovanog pristupa. u skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala Narodne banke Srbije. Kapitalni zahtev za operativni rizik predstavlja trogodišnji prosek godišnjih kapitalnih zahteva za sve linije poslovanja. Godišnji kapitalni zahtev predstavlja zbir kapitalnih zahteva za pojedinačne linije poslovanja za određenu godinu. Kapitalni zahtev za pojedinačne linije poslovanja jednak je proizvodu indikatora izloženosti izračunatog za tu liniju poslovanja i odgovarajuće stope kapitalnog zahteva (regulatorni koeficient).

Linije poslovanja Regulatorni koeficijent (ß)

Finansiranje privrednih subjekata (ß1)

18%

Trgovina i prodaja (ß2) 18%

Bankarski poslovi sa fizičkim licima (ß3)

12%

Bankarski poslovi sa privrednim društvima (ß4)

15%

Platni promet (ß5) 18%

Agencijske usluge (ß6) 15%

Upravljanje imovinom (ß7) 12%

Brokerski poslovi sa fizičkim licima (ß8)

12%

Ako su kapitalni zahtevi za pojedinačnu liniju poslovanja. za bilo koju godinu negativni. oni se uključuju (s negativnim predznakom) u izračunavanje godišnjeg kapitalnog zahteva. Trogodišnji prosek godišnjih kapitalnih zahteva predstavlja aritmetičku sredinu tih zahteva. Ako je godišnji kapitalni zahtev negativan. banka u obračun trogodišnjeg proseka. za godinu u kojoj je izračunat negativni kapitalni zahtev. uključuje nulu umesto negativnog broja i trogodišnji prosek deli sa tri. Indikator izloženosti se izračunava kao zbir neto prihoda od kamata i neto nekamatonosnih prihoda na osnovu sledećih elemenata:

prihoda i rashoda kamata

prihoda od dividendi i učešća

prihoda i rashoda naknada i provizija

prihoda i rashoda od promene vrednosti imovine i obaveza

prihoda i rashoda od kursnih razlika

ostalih prihoda iz redovnog poslovanja. U izračunavanje indikatora izloženosti ne uključuju se:

rashodi indirektnih otpisa plasmana po osnovu bilansnih pozicija

rashodi rezervisanja za vanbilansne pozicije

ostali rashodi iz redovnog poslovanja

realizovani dobici/gubici po osnovu finansijske imovine namenjene trgovanju

ostali prihodi koji ne potiču iz redovnog poslovanja. Sledeća tabela prikazuje indikator izloženosti za tri godine kao i njihov aritmetički prosek u hiljadama dinara:



51

Standardizovani pristup

Indikator izloženosti

Regulatorni koeficient

Obračun Indikator

izloženosti Regulatorni koeficient

Obračun Indikator

izloženosti Regulatorni koeficient

Obračun Ukupni

kapitalni zahtev

Linije poslovanja t-3 t -2 t-1

Finansiranje privrednih subjekata

Trgovina i prodaja 5.739.023 18% 1.033.024 5.719.753 18% 1.029.556 8.276.167 18% 1.489.710 Brokerski poslovi sa fizičkim licima

3.237 12%

388 3.298 12%

396 4.217 12% 506

Bankarski poslovi sa privrednim društvima

12.968.696 15%

1.945.305 11.679.226 15%

1. 751.884 10.251.285 15% 1.537.693

Bankarski poslovi sa fizičkim licima

10.691.112 12%

1.282.933 11.312.395 12% 1.357.487 12.797.558 12% 1.535.707

Platni promet 28.760 18% 5.177 31.140 18% 5.605 31.753 18% 5.715

Agencijske usluge 1.322 15% 198 1.484 15% 223 1.765 15% 265

Upravljanje imovinom

Kapitalni zahtev 4.267.025 4.145.151 4.569.596 4.327.257

Korišćenjem Standardizovanog pristupa obračun kapitalnog zahteva za operativne rizike iznosi RSD 4.327.257 hiljada.



52

UČEŠĆA U KAPITALU DRUGIH BANAKA I PRAVNIH LICA a) akcije U hiljadama dinara

2015

2014

Razvojna Banka Vojvodine AD Novi Sad 1.566

1.566 Tržište novca 583

583

IMK 29.Novembar Subotica 15.073

15.073

Menta AD Padej 5.814

5.814 Kosmaj Mermer Mladenovac 36 36 Panon Crvenka ad Kelebija 25.729 25.729 Nabavna vrednost na dan 31. decembra 48.801

48.801

Odstupanja od nabavne vrednosti (18) (18)

Minus: Ispravka vrednosti (27.598)

(26.200)

Stanje na dan 31. decembra 21.185 22.583

b) učešća u kapitalu

U hiljadama dinara 2015 2014

Učešća u kapitalu zavisnih pravnih lica: – Intesa Leasing d.o.o. Beograd – 100.00% udela 962.496 962.496 Minus: Ispravka vrednosti (Napomena 7(b)) - -

962.496 962.496

Učešća u kapitalu drugih pravnih lica:

Alma Mons d.o.o.Novi Sad 30 30

Bancor Consulting Group d.o.o. Novi Sad 267 267

Pan trgovina d.o.o. Novi Sad 466 466

Veeda d.o.o. Vranje 29 29 Minus: Ispravka vrednosti (488) (720)

71 72

Stanje na dan 31. decembra 962.567

962.568

Documents

BANCA INTESA A.D. BEOGRAD Bazel II Stub 3 Objavljivanje … · 2016-05-31 · sa je vodeća banka u Srbiji po svim najznačajnijim kriterijumima uspešnosti bankarskog poslovanja