1. Pojam i razvoj nauke o bankarstvu Banka se najčešće definiše kao novčano preduzeće i kreditna ustanova čija je osnovna aktivnost depozitni posao, uzimanje i davanje kredita, posredovanje u oblasti kredita i obavljanje drugih novčanih poslova kako u svoje ime i za svoj račun, tako i u ime i za račun svojih klijenata. Nauka o bankarstvu – se bavi bankama kao monetarnim ustanovama i novčanim preduzećima. Osnovni cilj nauke o bankarstvu je da naučnim metodama opiše, objasni i prouči funkciju banaka i njena ekonomska dejstva koja potiču iz njenog funkcionisanja. Nauka o bankarstvu je primenjena ekonomska disciplina, a sastoji se od teorijskih osnova i primenjenog dela istraživanja. Nauka o bankarstvu izučava: Funkcije, ulogu i organizaciju banaka u bankarskom i kreditnom sistemu; Bankarske poslove, (depozitni, kreditni i ostali poslovi) kao i načelima bankarskog poslovanja; Monetarnu, deviznu i kamatnu politiku koja utiče bna poslovanje banaka; Opšte privrednim i monetarno finansijskim delovanjem banaka i dr. Finansijskih institucija

2. Organizacija i poslovi banaka Bankarski sistem sastoji se od bankarskih poslova i institucija. Bankarski sistem čine centralna banka i poslovne banke. Pod osnovnim bankarskim poslovima podrazumevaju se :

- Prikupljanje slobodnih sredstava (depozita) osnovni bankarski posao- Kreiranje novca predstavlja sekundarnu emisiju čiju osnovu čini primarni novac centralne banke.- Kontrolom novčane mase (Centralna banka, ali i poslovne banke)- Odobravanje kredita- Obavljanje poslova platnog prometa.- Inkaso poslovi- Poslovi ostave (sefovi)

Sa stanovišta organizacije banaka treba razlikovati organizaciju poslovne banke u funkcionalnom (pojedini poslovi se organizuju i odvijaju u posebnim organizacionim jedinicama banke, sektorima, odeljenjima, direkcijama) i teritorijalnom (hijerarhijaskom ) smislu gde poslovna banka raspolaže različitim poslovnim jedinicama: centralom banke, glavnim filijalama, filijalama, ekspoziturama, šalterima.

3. Banka kao novčano preduzeće U tržišnoj privredi banke su uobičajeno, akcionarska društva, cilj im je umnožavanje novčanog kapitala i maksimiranje dobiti. Banke u današnje vreme nemaju ograničenja nacionalnih granica i kontrole u prikupljanju sredstava, kao ni u plasmanu. Time se stvaraju internacionalne, odnosno transnacionalne banke. Kredit i dalje opstaje kao primarni bankarski posao, bez obzira na proširenje bankarskih usluga i poslova. Zajedničke karakteristike funkcionisanja banaka, a one su izražene u BANKARSKIM NAČELIMA POSLOVANJA: princip likvidnosti banke; princip poslovnosti i efikasnosti; princip sigurnosti plasmana; princip rentabiliteta poslovanja. Takođe obaveza stalne ažurnosti, jedna od najbitnijih obaveza svih banaka. Pri svemu treba voditi računa da postoji interaktivni odnos među navedenim principima.

4. Banka u savremenoj privredi U odnosu na druge finansijske institucije banka se razlikuje u pogledu sledećih karakteristika: Bavi se uzimanjem i odobravanjem kredita (kao primarni posao); Korišćenjem primarne emisije centralne banke i na osnovu sopstvenog potencijala vrši sekundarnu emisiju; Pribavljajući i prikupljajući sredstva utiče na usmeravanje i raspored akumulacije i štednje; Ona vrši ročnu transformaciju sredstava; Utiče i na ostvarivanje ciljeva razvojne i ekonomske politike; Funkcijom platnog prometa utiče na brzinu novčane cirkulacije.

Funkcijom posredovanja banka obavlja sledeće aktivnosti: mobiliše i koncentriše raspoloživa novčana sredstva; na bazi kreditnog potencijala vrši ročnu transformaciju sredstava; doprinosi integrisanosti novčanih tokova i prevazilaženju vremenskih, teritorijalnih i drugih ograničenja.Bankarstvo i kredit u savremenim uslovima imaju veoma snažno povratno delovanje na privredu i finansijsku sferu u celini. Banka ima razvojnu ulogu u savremenoj privredi , ulažući npr u agrar.

5. Poslovne finansije i bankarsko poslovanje Banke nisu više tehnički servis za snabdevanje privrede novčanim sredstvima, već samostalne finansijske organizacije koje autonomno definišu kreditnu politiku sa samostalnim i objektivnim procenama stepena kreditnog rizika kod svake transakcije, takođe one pristupaju analizi kreditne poslovne sposobnosti privrednih jedinica. Osnovna funkcija banaka je da privredu i njenu reprodukciju snabdevaju potrebnom količinom novca i kredita. Na razvijanje i jačanje decentralizovanog finansijskog mehanizma utiču: 1. Velika sposobnost i brza mogućnost prikupljanja novca za ostvarivanje društvene reprodukcije; 2. Da ima sve finansijske instrumente prilagođene za rad društvene i privredne reprodukcije; 3. Društvena reprodukcija mora biti potpomognuta monetarnom politikom (efikasne i diversifikovane finansijske tokove koji obuhvataju formiranje ponude novčanih sredstava, plasiranje finansijskih sredstava i uravnoteženje ponude i tražnje finansijskih resursa); 4. Važno je da postoje slobodna novčana sredstva na tržištu da bi sve ovo prethodno funkcionisalo (adekvatne mere monetarno-kreditne i bankarske politike). Funkcije bankarskog sistema: kreiranje potrebne količine novca (optimalne novčane mase); prikupljanje i koncentracija slobodnih novčanih sredstava; usmeravanje fin. sredstava i njihova racionalna alokacija; udruživanje sredstava (štednja); povezivanje domaćih i stranih izvora sredstava; usklađivanje finans.interesa preduzeća sa politikom formiranja kreditnog potencijala i kreditnih plasmana; pomaganje preduzećima da ubrzaju proces obrta sredstava; aktiviranje novčanih sredstava sektora stanovništva i njihovo usmeravanje za potrebe privrede.

6. Principi poslovanja banaka Banka kao finansijska institucija nalazi se u središtu složenih procesa proizvodnje i prometa u procesu formiranja novca i kapitala i niihove upotrebe. Mobilizacija i koncentracija novca i akumulacija (štednja) su značajne funkcije banke, funkcija koja iz ovih sledi je pozajmljivanje tako koncentrisanih novčanih sredstava brojnim subjektima privredne aktivnosti. Tako banka postaje regulator novčanih tokova u njihovom stalnom priticanju i oticanju iz banke. Pravilno postavljena poslovna politika banaka u potpunosti zavisi od toga da li su ti novčani tokovi usklađeni. Usklađenost priliva i odliva novca čini suštinu jednog od osnovnih pricipa bankarskog poslovanja principa likvidnosti. PRINCIPI POSLOVANJA BANAKA SU:1.Princip likvidnosti (primarna, sekundarna i tercijarna likvidnost) Mogućnost izmirenja obaveza u roku dospeća.2. Princip poslovnosti i efikasnosti; 3.Princip sigurnosti i efikasnosti ulaganja sredstava u reprodukciju; 4.Princip rentabilnosti-profitabilnosti.

7. Podela banaka prema načinu organizovanja: 1. Depozitne (komercijalne)- struktura bilansne pasive je u većinskom delu kratkoročnog karaktera. Učesnici su na sekundarnom tržištu efekata; 2. Investicione – najmoćniji i najsnažniji učesnici na tržištu kapitala svake zemlje. Pasivu ovih banaka čini vlastiti kapital; 3. Hipotekarne – specijalizovani bankarski posrednici. Njihov ukupni plasman je pokriven hipotekom na nekretnine; 4. UNIVERZALNE - su rezultat savremenih kretanja u bankarskofinansijskom sektoru. One su najzastupljenije.

8. Pojam i elementi boniteta banaka Bonitet savremene biznis orjentisane banke po pravilu reprezentuje sposobnost banaka da u određenom roku izmiri dospele obaveze i da održi sposobnost poslovanja. Za bonitet banke značajne su dve dimenzije: visina i struktura

kapitala (ukupnih obaveza); i upravljanje i ocena kvaliteta bankarskih plasmana. Bonitet banke je kompleksna oblast koja zadire u celokupno bankarsko poslovanje, a suštinski treba da pokaže postizanje određenih ciljeva: optimalnog nivoa akcionarskog kapitala banke; optimalnog odnosa i visokog kvaliteta aktive; postizanje i održavanje nivoa likvidnosti; kontinuitet kvalitetnog menadžmenta banke; kontinuirano ostvarivanje zadovoljavajuće dividende.

9. Nužnost ocene i analiza boniteta banakaBonitet savremene biznis orjentacije banke po pravilu reprezentuje sposobnost banke da za duži vremenski period, izmiri dospele obaveze i da održi sposobnost poslovanja.Kod poslova kreditiranja za banke postoji problem rizika plasmana. Ako je plasman na duži rok, onda je rizik plasmana veći, takođe na rizičnost utiče kreditna sposobnost i likvidnost dužnika, kao i njegovog položaja na tržištu, zatim stepen primenjenih bankarskih inovacija itd. Odobravanje kredita nesolventnim dužnicima odražavaju se na mikro i na makro nivou. Na mikro nivou: akcionari će morati da podnesu teret mogućih gubitaka po osnovu neplaćenih kredita. Na makro nivou: 1. Javnost mora da ima uvid u stanje i poziciju banke; 2. Monetarne vlasti imaju potrebu za otkrivanjem samih signala koji će ikazati na slabosti u poslovanju banke. Merenje i analize boniteta su ugrađeni u zakonske propise i predstavljaju obavezu za banke. Analizu vrše nezavisne institucije.

10. Uloga supervizorskih institucija o ocenjivanju bonitetaTendencije su liberalizacija bankarskog poslovanja, ali je veoma značajno postojanje regulacije bankarstva. Regulacijom se donose pravila kojih su banke dužne da se pridržavaju. Kontrolu i nadzor nad poslovanjem banaka vrše ovlašćene institucije za superviziju. U zavisnosti od zemlje ove institucije mogu funkcionisati u okviru centralne banke ili kao nezavisne, ali u tesnoj sardnji sa centralnom bankom. Tako je m oguće da jedna zemlja ima nekoliko supervizorskih agencija. Razlog za postojanje supervizorskih agencija je zajednički za sve zemlje:

1. Da se zaštite depozitori i kreditori i da se zadrži stabilnost i poverenje u bankarski sistem;2. Smanjenje sistemskog rizika (naglašena uloga konkurencije i mogućnosti izbora prilikom ulaganja);

Da bi banke bile konkurentne primorane su da ulaze u visokorizične i visokoprofitabilne poslove. Uloga supervizora se sastoji u tome da prati i ograničava nivo poslovanja koji je praćen visokim rizikom. Bankrotstvom jedne velike banke ugrožava se stabilnost finansijskog sistema, a to ima negativne posledice na celokupan privredni sistem. Predmet aktivnosti koje se preduzimaju od strane ovlašćenig agencija su kontrola i nadzor kreditnih i tržišnih rizika, kao i kapitala i rezervnih fondova. Superevizor ulazi u ocenu kredita, proverava poštovanje limita za odobravanje kredita po jednom korisniku. Supervizija kapitala ima za cilj da odredi i održava odgovarajući nivo kapitala. Takođe superviziji podleže i formiranje fondova rezervi. Na osnovu ovih podataka može se utvrditi kvalitet aktive banke i reagovati ako je potrebno.

11. Tokovi globalizacije finansijskih tržištaProces globalizacije se menjao po intezitetu i kvalitetu, zavisno od dinamike promena u svetskoj privredi. Postoje četiri perioda koja su bitna za analizu globalizacije finansijskih tržišta: PRVA FAZA – 60 godina – Kada su nastale sledeće promene: formirane su ekonomske integracije između homogenih grupacija zemalja; ekspanzivno su se razvijali međunarodni trgovinski odnosi; Krupne korporacije internacionalizuju svoje poslovanje; MMF, Svetska banka, Međunarodna finansijska korporacija- bez njihove podrške ne može ništa da se uradi. DRUGA FAZA – 70 godina- Kada su se intezivirali finansijski odnosi preko međunarodnog bankarstva naročito: povećan platno-bilansni debalans u okviru grupacije razvijenih zemalja; zemlje u razvoju ostvaruju ogromne platno-bilansne suficite; formirani su novicentri štednje, a nastali su i novi tokovi štednje i investicija. TREĆA FAZA – 80 godina- Eskalira problem prezaduženosti zemalja u razvojukoji se morao rešavati preko planova programiranja i refinansiranja međunarodnih dugova. Formiraju se novi finansijski centri sveta (Azijski tigrovi), usled primene tehnologije-dolazi do prave revolucije u funkcionisanju bankarskih i drugih finansijskih institucija. ČETVRTA

FAZA – početak 90.-Nekadašnja EEZ prerasla je u EU s osnovnim ciljem da zemlje članice ostvare potpunu integraciju ekonomskih i finansijskih odnosa, od 1999. Na osnovu jedinstvene valute evra.

12. Karakteristike globalizacije finansijskih tržištaDo saznanja o osnovnim karakteristikama globalnog fin.tržišta može se doći analizom: obima i strukture finansijskih resursa, strukture učešća osnovnih grupacija zemalja na tržištu institucionalne i sektorske strukture, stepena povezanosti domaćih sa međunaronim tržištem, pozitivnih efekata, rizika i kontrole. Globalno finansijsko tržište se odlikuje stabilnim stopama rasta, što je uslovljeno dubinom i širinom ekonomskih i finansijskih transakcija između zemalja. Strukturu finansijskih resursa na globalnom tržištu čine tržišta bankarskih kredita, obveznica, akcija i komercijalnih papira. Glavni učesnici na globalnom finansijskom tržištu su zemlje u razvoju koje su finansijski deficitna grupacija zemalja i razvijene zemlje koje su finansijski suficitna grupacija zemalja. Institucionalnu strukturu globalnog finansijskog tržišta čine: 1. Nacionalne institucije (MMF, Svetska banka, ostale međunarodne i regionalne finansijske organizacije; 2. Međunarodno finansijsko tržište; 3. Međunarodno devizno tržište (spot, terminsko, fjučersi...); 4. Multinacionalne korporacije; 5. Centralne banke pojedinih zemalja; 6. Domaća tržišta kapitala (obveznice, akcije); 7. Poslovne banke. Bitna karakteristika globalnog finansijskog tržišta jeste njegova povezanost sa domaćim (nacionalnim) finansijskim tržištima. Pozitivni efekti globalizacije fin.tržišta – stabilnost tržišta određena je stepenom integracijei efikasnosti, formiranjem deviznih kurseva najznačajnijih svetskih valuta, strukturom i obimom međunarodnih rizika i stepenom stabilnosti nacionalnih tržišta kapitala.

13. 13. Funkcije centralne bankeOsnovni cilj centralne banke u tržišnoj privredi je postizanje određenih aktivnosti od značaja za ukupnu privredu - održavanje likvidnosti makrosistema, sprečavanje masovnog bankrotstva banaka i sprečavanje visoke zaduženosti, uključujući stvaranje finansijskih rezervi od značaja za funkcionisanje privrede.Funkcije centralne banke su podeljene u posebne i dopunske: 1) Posebne funkcije centralne banke su:- vođenje monetarne politike provođenjem kontrole ponude novca sa ciljem da se osigura niska stopa inflacije, a pri tome ne bude generirana visoka stopa nezaposlenosti;- osiguranje normalnog funkcionisanja bankarskog i finansijskog sistema, u kojem slučaju se pojavljuje kao:• finansijski posrednik u sprečavanju masovnog bankrotstva banaka;• krajnjeg zajmodavaca (lender of last resort) radi osiguravanja funkcionisanja fin. sistema;2) Dopunske funkcije centralne banke su:- emisija novčanica, u kojem slučaju poseduje ekskluzivno pravo emitovanja novčanica (ako to nije pravo steklo ministarstvo finansija, u kojem slučaju količinu emisije odobrava centralna banka), uključujući i povlačenje i uništavanje pohabanih novčanica;- pružanja usluga poslovnim bankama, u vidu:• držanja rezervi poslovnih banaka i vršenjem kliringa čekova u kojem slučaju centralna banka deluje kao „banka banaka,;• rezerve banaka nemaju fizičku egzistenciju, nego predstavljaju knjigovodstvenu stavku na strani pasive bilansa centralne banke.3) pružanje usluga državi, u vidu;- držanja računa države i vrši sva plaćanja,- držanja hartija od vrednosti i vrši prodaju istih,- odobravanja kredita državi u okviru zakonom utvrđenih okvira (ako to zakonom nije izričito zabranjeno, kao stoje to slučaj u SAD);4) upravlja poslovima kontrole nad poslovnim bankama na način da to obavlja sama ili preko specijalizovanih institucija nad kojim vrši kontrolu, što najčešće zavisi od ovlašćenja poslovne banke u poslovanju.14. Organizacija, vlasnički aspekt i upravljanje

Organizacija centralne banke zavisi od razvijenosti i strukture ekonomskog sistema, od administrativnog ustrojstva kao i od političkih faktora. S tim u vezi, organizacija centralnih banaka se svodi na tri osnovna modela:1) Jedinstvena centralna banka;2) Složeni sistem centralne banke;3) Supranacionalna centralna banka.Koncept jedinstvene centralne banke (jedna CB - jedna država) je najzastupljeniji u savremenim uslovima.Složeni sistem centralnih banaka podrazumeva organizaciju centralnih banaka, što znači da u jednoj zemlji postoji više banka koje zajedno obavljaju funkcije centralne banke.Nadnacionalna centralna banka je karakteristična za monetarnu uniju, u kojoj se države članice odriču svojih monetarnih suvereniteta, promovišu jedinstvenu valutu, usklađuju kreditno-monetarnu i deviznu politiku, formiraju zajedničke devizne rezerve i osnivaju zajedničku centralnu banku.Jedinstvena centralna banka je primerenija unitarnom tipu države, a sistem centralnih banaka prilagodljiviji federalnom (konfederalnom) tipu države, dok je u slučaju integracije zemalja u monetarnu uniju najadekvatnije rešenje supranacionalna centralna banka.U pogledu vlasničke strukture, u centralnim bankama postoje tri oblika svojine:1) Privatna svojina;2) Javna svojina;3) Mešovita svojina.Upravljanje centralnom bankom je jedan od najvažnijih faktora njenog uspešnog funkcionisanja, a ono mora biti organizovano tako da se odluke donose brzo i efikasno, uz mogućnost praćenja povratnih informacija.Centralne banke imaju trostruku organizacionu strukturu:1) Izvršni nivo (Guverner);2) Nivo saveta (Odbor direktora);3) Nivo kontrole.U gotovo svim zemljama sveta, upravljanje centralnom bankom je povereno guverneru, koji predstavlja ovu instituciju u javnosti.Odbor direktora je kolektivni vid rukovođenja centralnom bankom, koji se redovno sastaje radi donošenja odluka koje nisu vezane za dnevni posao banke, čijim radom obično rukovodi guverner.Treći upravljački nivo - nivo kontrole je odgovoran za kontrolu bilansa banke, kao i kontrolu poštovanja zakona i regulative od strane centralne banke.Mandat guvernera, njegovog zamenika, članova odbora direktora se razlikuje u zavisnosti od toga o kojoj centralnoj banci je reč.15. Stepen autonomije centralne bankeAutonomija centralne banke meri se stepenom slobode odlučivanja u oblasti kreditno-monetarne i devizne politike.Prema ovom kriterijumu, centralne banke se razvrstavaju u dve osnovne kategorije:- Zavisne centralne banke- Nezavisne centralne bankeKod zavisnih centralnih banaka su gotovo sve odluke pod jakim uticajern države, odnosno vlade, pri čemu su ovakve centralne banke najčešće samo instrument nadležnih ministarstava (ministarstva finansija). Takva CB samo operativno realizuje već donete odluke o monetarnoj i kreditnoj politici (ovaj tip CB je bio prisutan u socijalističkim zemljama, kao i u današnjim zemljama u razvoju).Nezavisne centralne banke imaju veći stepen samostalnosti prilikom vođenja kreditno-monetarne i devizne politike, ali ni one nisu potpuno nezavisne od vladine politike.Jedan od parametara koji nam govori o nezavisnosti centralne banke je nivo inflacije u zemlji.Nezavisnost centralne banke ima dve dimenzije:1) Nezavisnost cilja2) Nezavisnost instrumentaNezavisnost cilja predstavlja slobodu centralne banke da definiše ciljeve monetarne politike (stabilnost cena, stopa nezaposlenosti, ekonomski rast).

Nezavisnost instrumenta znači da centralna banka ima slobodu da odabere odgovarajuće politike - instrumente kojima će postići željene efekte na ekonomiju.Mogu se razlikovati četiri aspekta nezavisnosti centralne banke:1) Funkcionalna: (sloboda izbora cilja monetarne politike);2) Institucionalna: (sloboda izbora instrumenata monetarne politike- definisanje i implementacija);3) Personalna: (uloga, status i sastav najvišeg organa centralne banke);4) Finansijska: (budžetska nezavisnost i zabrana monetarnog finansiranja).16. Nastanak Evropske monetarne unijeMože se reći da je preteča Evropske ekonomske unije osnivanje Evropske zajednice za ugalj i čelik 1951.g. Nekoliko godina kasnije osnovani su Evropska ekonomska zajednica (EEZ) i Evroatom, evropska agencija za mirnodopsko korišćenje atomske energije. Ugovore su potpisivali predstavnici izvorne zajednice šestorke, u koje spadaju Francuska, Italija, Nermačka, Holandija, Belgija i Luksemburg.Stvaranje monetarne unije u EEZ prvi put je pokrenuto u Marjolin memorandumu Evropske komisije iz oktobra 1962.g. Međutim, inicijativa za monetarnu integraciju obnovljena je tek 1969. u Vernerovom izveštaju u kome se predlaže da se glavne odluke donose na nivou Evropske ekonomske zajednice, potpuna konvertibilnost valuta, fiksni pariteti, jedinstveno i slobodno kretanje kapitala, stvaranje jedinstvenog monetarnog mehanizma i sistema centralnih banaka na nivou Zajednice, sa zajedničkom monetarnom i kreditnom politikom. Evropska zajednice se vremenom menjala i jačala, a uvođenje monetarne unije izvršeno je u tri faze, i to:Prva faza (koja je trajala od 1. jula 1990 – 31. decembra 1993.) obuhvatala je nastanak jedinstvenog tržišta i uključivanje svih članica u jedinstveni monetarni sistem, smanjenje rizika u ekonomskim politikama država članica i uklanjanje prepreka za finansijske tokove da bi se osigurala bolja interakcija tržišta kapitala.Druga faza započela je 1. januara 1994.g. povećanjem saradnje u monetarnoj politici. Osnovan je Evropski monetarni institut sa sedištem u Frankfurtu, kao prethodnica Evropske centralne banke, dogovoren je sistem kolektivnog odlučivanja u oblasti monetarne politike i prihvaćen je naziv zajedničke evropske valute – evro. Za početak završne, treće faze, određen je 1. januar 1999.g. kada je izvršeni fiksiranje kursa nacionalnih valuta i usvojena zajednička evropska moneta. Pod monetarnom unijom podrazumeva se privredni prostor sačinjen od više nacionalnih privreda koje su prihvatile jedinstveno merilo cene. Monetarna unije predstavlja valutno područje u okviru ekonomskog prostora s jedinstvenim tržištem.

17. Monetarna politika ECBKonkretno monetarno usmeravanje privrednih tokova posredstvom odgovarajućih instrumenata monetarnog sektora je definicija monetarne politike. Njen ključni zadatak je snabdevanje ukupnog reprodukcionog sistema novcem u meri potrebnoj za nesmetano obavljanje plaćanja. Tako se odvijaju realni tokovi reprodukcije i obezbeđuje neometano kružno kretanje dohotka. Preko monetarne politike privreda se usmerava ka krajnjim ciljevima: podržavanju porasta materijalne proizvodnje i zaposlenosti, poboljšavanju platnog bilansa, stabilizaciji cena i uravnotežavanju robno novčanih odnosa. Kontrola stope inflacije doprinosi stvaranju uslova neophodnih za trajan ekonomski rast. Za postojanje jedne ekonomske i monetarne unije potrebni su sledeći elementi:- centralizacija monetarne politke,- konvertibilnost valuta zemalja koje učestvuju u uniji,- jedinstveni nastup na međunarodnim finansijskim tržištima,- identične stope inflacije,- harmonizacija fiskalnih sistema,- zamena platnih debalansa sa regionalnim debalansima,- jedinstvena centralna banka ili sistem centralnih banaka koje kontrolišu sprovođenje politika stabilizacije,- slični nivoi ekonomskog razvoja ili bogat fond za prenose stvarnih resursa u manje razvijene regione i

- neprekidno dogovaranje o ekonomskim politikama i njihovo usklađivanje među zemljama učesnicama, kao i korekcije plata na nivou unije.U grupu mehanizama koji pomažu monetarnoj politici da rešava probleme u valutnoj uniji spadaju:1) fleksibilnost nadnica;2) mobilnost radne snage;3) diversifikacija robne ponude;4) transfer dohotka između država;5) otvorenost privreda;6) institucije tržišta;7)stope privrednog rasta;8) različiti fiskalni sistemi.18. Konvertibilnost valutaKonvertibilnost valuta znači da valuta jedne države može biti zamenjena za valutu druge države. Relativna vrednost tih valuta u određenom trenutku nije toliko važna koliko promene u dužem vremenskom periodu. Uvođenje zajedničke valute (evro) sprovedeno je 1. januara 1999.g. čime je uspostavljen fiksni odnos evra prema početnih 11 (kasnije 12) valuta. Za zvaničan način izražavanja odnosa između valuta izabrano je direktno notiranje, što znači da se evro izražava u jedinicima nacionalne valute, a ne obrnuto (npr. 1 EUR = 1,95 DEM, a ne 1 DEM = 0,51 EUR).Monetarna integracija završena je u oktobru 2002.g. izbacivanjem valuta država članica iz opticaja u korist evra. Ona je uvođena postepeno i etapno. Prvo je izvršeno definisanje evra i međusobno zamrzavanje kurseva valuta zemalja koje su prihvatile evro. U toku 6 meseci evro je potpuno zamenio nacionalne valute tih 11 država i one su potpuno povučene iz opticaja do kraja juna 2002.g. Kako bi simbolički bila prikazana Unija i raznolikost Evrope, sitan novac ima jednu zajedničku stranu za se države evro-zone i jednu nacionalnu stranu.Uvođenje jedinstvene valute u EU od početka ima pozitivno dejstvo na njenu privredu. Sniženi su transakcioni troškovi, pogotovo u trgovanju novcem. Ozdravljenje javnih finansija snižava kamatne stope i teret otplate duga. Država kao zajmoprimac postaje manje prisutna finansijskom tržištu, pa privrednicima ostaje veći deo ukupne štednje za investicije. Stabilna valuta dovodi do snižavanja kamatnih stopa, čime rastu i investicije i zaposlenost. Podstiče se konkurencija koja je u interesu i proizvođača i potrošača. Takođe, EU postaje sposobnija da odgovori na spoljne izazove.19. Evropska centralna banka (ECB)Evropska centralna banka osnovana je 1. juna 1998.g. sa sedištem u Frankfurtu, a operativna je od januara 1999.g. Osnovni zadaci ECB su:- stabilnosti cena,- definisanje i primenjivanje monetarne politike,- izvršavanje deviznih poslova,- zadržavanje i kontrolisanje zvanične devizne rezerve država članica i - unapređivanje nesmetanog sistema plaćanja.Nezavisnost Evropske centralne banke je funkcionalna (garantuje stabilnost cena), institucionalna (ne prihvata uputstva trećih lica), personalna (dugi mandati članova organa odlučivanja) i finansijska. Dva najznačajnija tela ECB su Savet guvernera i Izvršni odbor. ECB sprovodi monetarnu politiku preko spoljašnjih operacija koje se tiču deviznih kurseva evra prema drugim valutama, obično kupovinom ili prodajom drugih valuta. Minimalna rezerva osigurava normalno poslovanje i dnevnu likvidnost komercijalnih banaka. Postoje četiri osnovne vrste operacija na otvorenom tržištu. Najvažnija je operacija refinansiranja koja osigurava kratkoročnu (nedeljnu) likvidnost bankarskog sistema i utiče na visinu kamatnih stopa. Dugoročne operacije finansiranja osiguravaju likvidnost u periodu od nekoliko meseci. Operacije finog podešavanja jesu mehanizmi povlačenja ili puštanja novca u opticaj, dok strukturne operacije služe za osiguranje dugoročne likvidnosti.20. Čemu služi jedinstvena valuta u EMU

Evropska ekonomija predstavlja ogromno jedinstveno tržište. Države članice najveći deo svoje trgovinske razmene ostvaruju unutar Unije. Jedinstvena valuta je doprinela da Evropa zajednički nastupa na međunarodnom tržištu. Time su olakšane i razmena i investicije, što treba da dovede i do povećanja broja radnih mesta.U cilju simboličkog predstavljanja jedinstva Unije i raznolikosti Evrope, sitan novac ima jednu zajedničku stranu za sve zemlje evrozone i jednu nacionalnu stranu. Bez obzira čija je nacionalna strana, sitan novac može da se koristi u celoj evrozoni.Što se tiče novčanica, na njima su štampana tri elementa: kapije i prozori na licu, a mostovi na naličju. Kao inspiracija poslužilo je sedam arhitektonskih stilova koji su obeležili evropsku kulturu: klasični, romanski, gotski, renesansni, barokni, rokoko stil, arhitektura gvožđa i stakla i savremena arhitektura.21. Zadaci Evropske centralne bankeOsnovni zadaci ECB su:

a) održanje stabilnosti cena;b) kreiranje i sprovođenje monetarne politike Unije;c) upravljanje deviznim rezervama država članica;d) upravljanje platnim prometom.

Treba naglasiti da su države članice EU koje nisu prihvatile evro članice Evrosistema, koji označava Evropsku centralnu banku i nacionalne banke država članica koje su prihvatile evro. One tu imaju poseban status, to jest, mogu da vode nacionalnu monetarnu politiku, ali nemaju pravo odlučivanja kod donošenja pojedinačne monetarne politike u evrozoni, kao ni u izvršavanju takvih odluka. Osnovni zadaci evrosistema su: definisanje i vođenje monetarne politike u zoni evra, vođenje deviznih operacija, držanje i upravljanje zvaničnim deviznim rezervama država članica, bez uticaja na držanje i rukovođenje deviznim obrtnim sredstvima, kao i unapređenje funkcionisanja uravnoteženog platnog sistema.22. Finansijski potencijal banke22.1 Kapital banakaKapital je najvažniji element finansijske snage poslovnog bankarstva. Kapital banaka predstavlja najstabilniji deo finansijskog potencijala poslovne politike banaka. Funkcije kapitala banaka mogu se svrstati u sledeće:

1) osiguravanje sredstava za trajna ulaganja banaka u njihovu modernizaciju,2) zaštitu deponenata, posebno onih koji nisu obuhvaćeni preko osiguranja depozita,3) «sigurnosni prag» u slučaju nesolventnosti banaka, odnosno likvidacije banaka,4) neutralizacija gubitaka, uz omogućavanja bankama da sačuvaju kreditnu i drugu poslovnu sposobnost,5) kapital je izraz finansijske moći, stabilnosti, poverenja, profitabilnosti i solventnosti banaka,

Osnovna uloga trajnog kapitala je u tome da predstavlja zaštitu banaka od neočekivanih gubitaka i finansijskih udara, koje one ne mogu absorbovati iz tekućeg poslovanja. On istovremeno štiti deponente od nesolventnosti banaka. Izvori kapitala uglavnom su uplate akcionara na osnovu emisije redovnih ili prioritetnih akcija, kao i deo ostvarene dobiti koju banka izdvaja u kapital. Često se kao kapital smatraju i dugoročni izvori sredstava banaka. Kapital se može razmatrati kao uplaćeni akcionarski kapital (osnivački kapital) i rezerve. Rezerve se mogu tretirati kao latentne, revalorizacione i rezerve iz poslovanja, odnosno rezerve iz zadržane dobiti. 22.2 Adekvatnost kapitalaKao indikator adekvatnosti kapitala najčešće se koristi odnos kapitala prema sredstvima, jer taj odnos pokazuje sposobnost banaka, da amortizuju nepovoljne udare na ukupne bilansne odnose. Performanse svake banke treba da se upoređuju sa odgovarajućom gurpom banaka, jer je svaka banka specifičnost za sebe. Najčešće se koristi indikator odnosa akcijskog kapitala prema ukupnoj aktivi. Moguće je istražiti i marginalni koeficijent adekvatnosti kapitala kao odnos stope rasta akcijskog kapitala i stope rasta aktive. Kao indikatori efikasnosti i racionalnosti banaka često se koriste i dividende. Tako se koristi indikator isplaćenih dividendi u odnosu na operativne prihode, odnosno prema korigovanim neto prihodima. Isplaćene dividende prema neto prihodima predstavljaju indikator odnosa banaka prema kapitalizaciji osnovnog kapitala. Većina država kao indikator minimalnog potrebnog kapitala koristi određeni procenat učešća kapitala u ukupnoj aktivi i ukupnoj pasivi. 22.3 Solventnost bankeKapital i solventnost banke su dve poluge razvoja i modernizacije banaka. To je osnova svakog zdravog i sigurnog bankarskog sistema razvijenih privreda. Struktura kapitala je u procesu njegovog formiranja povoljna, jer se najveći

deo formira kroz akcijski kapital i rezerve. Ako je novčani akcijski kapital angažovan bankama ne ostaje manevarski prostor za samostalnu kreditnu i poslovnu politiku. Sredstva su indirektno utrošena preko depozitnog potencijala, a to znači da bankama ne stoji na raspolaganju slobodan sopstveni novčani kapital. Ako se na strani plasmana i angažovanja sredstava banaka prekine direktna veza depozita i kredita, banke ne mogu da obnove depozitnu funkciju, posebno kada se u to uključi delovanje prenosa depozita banaka u centralni depozit i odliva depozitnog gotovog novca u gotovog novca i tada je solventnost banaka višestruko ugrožena.23.Pojam i vrste depozita-Depozitni potencijal banke predstavlja deo finansijskog potencijala koji je formiran iz spoljnih(tuđih) izvora.Prema standradnoj klasifikaciji on obuhvata bilateralno ugovorene novčane iznose na depozitnim poslovnim računima. Ugovor o novčanom depozitu predstavlja bankarski posao kojim se deponento bavezuje da kod poslovne banke položi određen novčani iznos sa kojim banka može raspolagati, uz obavezu da ga vrati prema uslovima ugovora. Obaveze deponenta su:da položi ugovoreni iznosu ugovoreno vreme, da otkloni dugovni saldo ukoliko je banka izvršila naloge plaćanja bez pokrića na računu i da nalog za uplatu-isplatu upućuje na banku sa kojom je sklopio ugovor. Depoziti mogu biti:dinarski i devizni, po viđenju i oročeni, namenski i nenamenski, dati i uzeti, kamatni i beskamatni.Prema ročnosti,depoziti mogu biti:kratkoročni(depozitni novac,depoziti po viđenju u devizama,ostali depoziti po viđenju,ograničeni depoziti,oročeni depoziti u dinarima i devizama do 1 godine,oročeni depoziti u dinarima i devizama preko 1 god.), dugoročni (dugoročni depoziti u dinarima, dugoročni depoziti u devizama i depoziti za stambeno-komunalnu izgradnju).24.Depoziti po viđenju-su instrument bezgotovinskog plaćanja.To su obično depoziti koji ne donose kamatu i koji nemaju rok dospeća.Nalaze se na žiro računima i tekućim računima i nazivaju se i dnevnim novcem ili novcem po pozivu.Zbog činjenice da se mogu podizati bez ograničenja i bez najave, oni istovremeno predstavljaju najnestabilniji izvor sredstava banaka.Zbog suprotnih interesa bankarskog i nebankarskog sektora u vezi ovih depozita oni su pod posebnom kontrolom monetarnih vlasti i to putem: stope obavezne rezerve na ove depozite,stope specijalnih rezervi,definisanje limita kratkoročnih kredita i definisanje ročne transformacije kratkoročnih izvora u dugoročne plasmane.Prosečna kamatna stopa na depozite po viđenju zavisi od:promene prosečne kamatne stope na kredite,promene prinosa na plasmane u HOV,promene stope obavezne rezerve (OR),promene transakcionih troškova banke.NOW-negotiable order of withdrawal-čekovni računi koji donose kamatu.ATS-automatski transferi koji su davali pravo banci da u slučaju plaćanja sa računa bez pokrića pribegnu transferisanju sa štednih računa na čekovne račune.Super NOW-omogućavajunuđenje fleksibilnih kamatnih stopa klijentu.25.Oročeni depoziti-su dugoročna potraživanja nebankarskog sektora od banaka,odnosno dugoročne obaveze bankarskog sektora prema klijentima.Za ove depozite je karakteristično da se prethodno utvrdi rok dospeća,datum povlačenja sredstava,kao i veća kamata.Ukoliko klijent želi da povuče depozite i pre roka dospeća plaća penale u pogledu kamate.Ovi depoziti imaju poseban značaj za kreditni potencijal banke.Ovi depoziti su u obliku:štednih depozita,depozitnih certifikata i depozita na otvorenom računu.Uslov za rast ovih depozita je pozitivna realna kamatna stopa tj.da je nominalna stopa ukamaćivanja iznad stope inflacije.Prva kategorija oročenih depozita-uobičajeni su depozitni certifikati-CDs(u SAD su CDs obično iznad 100 hiljada USD,sa rokom 14-270dana fiksnom kamatnom stopom i njima se može trgovati na berzi, postoje i druga i treća kategorija CDs).U EU se za razliku od SAD u oročene depozite uključuju i depoziti na određeni fiksni rok, kao i depoziti na otkazni rok.26.Kreiranje depozitnog potencijala banaka-ima dva nivoa posmatranja:nivo poslovnog bankarstva (makronivo) i nivo poslovne banke(mikronivo).Depozitni potencijal poslovnog bankarstva je karakterističan zbog stalnih fluktuacija.U vreme privrednog prosperiteta i poleta(uzlazna faza privrednog ciklusa)dolazi do povećanja obima kreditiranja privrede i stanovništva, kkoji izaziva povećanje kreditne sposobnosti privrede i stanovništva što multiplicira depozite.Obratno,u silaznoj fazi privrednog ciklusa dolazi do snižavanja privredne aktivnosti sledstveno do opadanja kreditiranja privrede i stanov.opadanja prihoda stanov.i snižavanja depozita.Faktori depozitnog potencijala bankarstva su:agregatna štednja,stepen razvijenosti i integrisanosti bankarstva, monetarno-kreditna politika centralne banke,stepen deregulacije fin.tržišta-ponuda nebankarskih institucija,stopa inflacije,spoljnotrgovinski promet, stepen obrazovanosti i informisanosti stanovnika-klijenata,lokacije banke i njenih poslovnih jedinica-ekonomski potencijal regiona i koncentracija i migracija stanovništva, startne pozicije-udeo banke na tržištu usluga,kvalitet kadrova i profesionalnosti u radu-osposobljenost menadžmenta i kadrova za ostvarivanje pojedinačnih ciljeva razvoja banke.Depozitni potencijal poslovne banke treba da bude rezultat

sprovođenja strategije predviđanja događaja i mobilizacije potrebnog nivoa depozita.Banke imaju interes da forsiraju depozite koji imaju najnižu cenu tj.depozite po viđenju.Klijenti su ti koji određuju depozitni potencijal.Depozitni potencijal banke zavisi od:1)strategije(poslovne politike i snage banke),provizije,kamatne stope,reklamu za pojedine proizvode,utrošak vremena materijalnih resursa,2)tražnja klijenata za otvaranjem pojedinih vrsta depozita.27.Zaštita depozita-zajedničko obeležje zakonodavtsvu EU i Rep.Srbije je obezbeđivanje isplate naknade depozita za slučaj gubljenja dozvole za rad kreditne ustanove-depozitara.Treba istaći da se u EU radi o zaštiti depozita a u Srbiji o osiguranju depozita.Pod zaštitom depozita se podrazumeva skup svih mera kojima se obezbeđuju interesi deponenata i to posredna i neposredna zaštita.Posredna zaštita je najsigurnije obezbeđenje jer se njome štiti integritet i stabilnost čitavog kreditnog sistema.Ona se ostvaruje nadzorom nad zakonitošću ponašanja kreditnih ustanova i nadzorom nad savesnošću poslovanja kreditnih ustanova.Neposredna zaštita depozita je dopunska i sastoji se u obezbeđivanju isplate nadoknade za depozite koji su postali nenaplativi.Zaštita depozita se pojavila u novije vreme ali je postala i opšta.Zaštita depozita predstavlja i važan element fin.sistema jer obezbeđuje posredan nadzor nad kreditnim ustanovama.Ciljevi zaštite su:briga za interes štediša i očuvanje stabilnosti bankarskog sistema.EU je Direktivom o zaštiti depozita iz 1994.g.propisala različite elemente zaštite pri čem use način zaštite prepušta svim samim zemljama članicama.Sve kreditne ustanove moraju pristupiti sistemu za zaštitu depozita u državi članici pri čemu moraju da ispunjavaju sledeće ulove:posedovanje posebnih fondova,minimum sopstvenih fondova i najmanje dva lica koja vode poslove.Dakle,posotje banke koje moraju i koje ne moraju da štite depozite.U Srbiji je Zakonom o bankama i drugim fin.organizacijama iz 1993.g.uveden model osiguranja depozita.Osiguranje depozita je obavezno i ukoliko to banka ne uradi rizikuje gubljenje licence.U našem modelu postoji javno i privatno osiguranje. Devizne garantuje država-javno a dinarske privatno soiguranje.Novi sistem osiguranja depozita uveden je Zakonom o osiguranju depozita:sa modelom osiguranja depozita čiji je cilj zaštita klijenata u slučaju stečaja banke.Domaći model formalno-pravno nije u suprotnosti sa sistemom EU. Razlozi donošenja primerenog modela zaštite depozita su:zaštita banaka, rehabilitacija bankarskog sistema i nadzora nad inostranim bankama.28.Struktura finans.potencijala-Finans.potencijal izražava izvore sredstava ili zbirnu sumu sredstava iskazanih u pasivi bilansa banaka.Strukturu pasive banke čine:kapital banke,depozitna sredstva,nedepozitni izvori sredstava banke i kreditna zaduženja.Kapital banke-suštinski važan deo u strukturi finans.potencijala banke.Njega sačinjavaju deo koji su osnivači uneli u banku kao osnivački kapital kao i sredstva koja su se na osnovu tog sopstvenog kapitala zahvaljujući uspešnom poslovanju banke oplodila i kroz izdvajanje iz profita opredmetila u porastu kapitala banke,kao i deo koji je realizovan otkupom akcija banke koja su se kroz nove emisije nudile na finans.tržištu.Depozitna sredstva-depozitni potencijal čine novčana sredstva koje nebankarski sektor(privreda,neprivreda i stanovništvo)drži na računima banaka.Otuda se depozitna sredstva najčešće dele na: depozite po viđenju i oročeni ograničeni depoziti.Nedepozitna sredstva banaka –predstavljaju ostale izvore finans.potencijala banaka koja su realizovana institucionalnim aranžmanima ili aktivnostima banke da obezbedi dodatne izvore u bankarskom i šire posmatrano finans.sektoru.Ova sredstva se najčešće dele na:sredstva iz kreditnih izvora i sredstva pribavljena iz parabankarskih institucija.29.Nedepozitni izvori sredstava banaka i nedepozitna bankarska sredstva-nedepozitna bankarska sredstva predstavljaju dopunska sredstva formirana institucionalnim putem ili „dopunskom delatnošću banaka“. Postoji stalan trend povećanja učešća nedepozitnih u odnosu na depozitne izvore sredstava.U nedepozitne izvore sredstava spadaju:kreditni bankarski izvori,ostali tržišni izvori i kapital banaka-fondovi banaka. U razvijenim privredama dodatne izvore sredstava predstavljaju kreditna zaduženja kod centralne banke,korišćenje kreditnih pozajmica na finans.tržištu,izdavanjem hartija od vrednosti kao i izdavanjem dugoročnih HOV.Da li će se odlučiti za obezbeđenje dodatnih nedepozitnih izvora sredstava zavisi od sledećih faktora:tražnje kredita od banaka od strane nebankarskih privrednih subjekata,odnosa kamatnih stopa na fin.tržištu i mogućnosti prihvatanja povećanje troškova kreditiranja,povećanog rizika zaduživanja na fin.tržištu,već formiranih odnosa depozitnih i nedepozitnih sredstava,dinamike odliva i priliva u bilansu banke,opšte privredne situacije i očekivanja privrednih tokova u narednom periodu,osnovnog sadržaja monetarno-kreditne politike centralne banke.Pri tom treba imati u vidu razliku u ponašanju između velikih i manjih banaka a koja je vezana za njihove ukupne mogućnosti da koriste ekonomiju obima.Naime,veće banke imaju sklonost ka većem oslanjanju na depozitne izvore sredstava zbog veće

kreditne sposobnosti, mogućnosti da se relativno jeftinije obezbede pozajmice na novčanom tržištu kao i mogućnost da se lakše pokrije povećani rizik po tom osnovu.Veće banke imaju šire mogućnosti diversifikacije i transformacije rizika što pruža uslove za snažnije integrisanje na finans.tržištu i za efikasnije mobilisanje izvora fin.potencijala banke.Za razliku od velikih,manje banke su sklone nedepozitnim pozajmicama na fin.tržištu kao osloncu u svojoj poslovnoj politici zbog objektivnih razloga.To su u prvom redu manja kreditna sposobnost kao i slabiji rejting na fin.tržištu zbog čega manje banke trpe relativno veće kamatne stope pri pozajmicama.Zbog navedenih okolnosti na svetskom fin.tržištu koje se globalizuje sve je više prisutan oslonac bankarskog sektora na nedepozitne izvore sredstava tako da su banke pogotovu velike pretvorile od klasičnih depozitnih novčarskih preduzeća u složeno poslovno-finans.organizacije.Nešto tome sl.je i kod domaćih banaka s tim što treba imati u vidu da je kapital bankarskog sistema u većinskom inostranom vlasništvu tj.da je trend globalizacije već zahvatio domaći bankarski sistem.30.Krediti banaka i drugih finansijskih institucija(organizacija)-finansijski, odnosno investicioni potencijal poslovnih banaka može se povećati na više načina:povećanjem depozita nebankarskog sektora,povećanjem kapitala banke usled izmena instrumenata monetarnog regulisanja koji imaju za posledicu povećanje finans.potencijala poslovnih banaka kao i direktnih izvora.Nerazvijeno finans.tržište uslovljava da pozajmice od banaka u cilju podizanja sopstvenog finans.potencijala budu pretežno u obliku kredita drugih banaka.Međubankarski krediti su posledica sledećih faktora:zajedničko finansiranje određenih poslova,pri čemu jedna od banaka postaje nosilac kredita,usmeravanje sredstava privrednih subjekata ili pravnog lica jedne banke prema drugoj banci radi kreditiranja određene delatnosti, namensko kreditiranje određene banke od strane druge banke da bi se omogućilo izmirenje dospelih obaveza prema klijentima banaka davaoca kredita,davanje privremeno slobodnih sredstava od strane jedne drugoj banci koja je zapala u teškoće sa plaćanjima ili je ušla u zonu nelikvidnosti,korišćenje dobijenih sredstava u cilju plasmana drugim bankama preko tržišta novca i kratkoročnih hartija od vrednosti.Pri plasiranju slobodnih novčanih sredstava drugim bankama banka kreditor se uvek mora rukovoditi naročito sledećim faktorima:visina, odnosno obim raspoloživih sredstava za plasman, zatim dinamika priliva i odliva raspoloživih sredstava u bilansu banke i sigurnost plasmana i povraćaja.Pored domaćih izvora kredita koje poslovna banka može da obezbedi u cilju povećanja sopstvenog finansijskog potencijala koji može koristiti za povećanje obima plasmana i za kreditnu multiplikaciju moguće je da poslovne banke vrše zaduživanje i kod finans.institucija u inostranstvu.Poslednjih godinadomaće banke, prvenstveno banke u inostranom vlasništvu obezbeđuju izdašno inostrane kredite od svojih centrala,što je omogućilo veliku ekspanziju kreditne aktivnosti banaka.NBS je sa svoje strane reagovala pooštravanjem restriktivnosti monetarno-kreditne politike.Osnovni uslov da se domaća banka može zadužiti je da poseduje ovlašćenje za poslovanje sa inostranstvom koje joj omogućava ne samo obavljanje tekućih transakcija već i sklapanje kreditnih aranžmana sa inostranstvom.Procedura zaduživanja domaće banke podrazumeva odobravanje,striktnu kontrolu od strane centralne banke i praćenje transakcije od same najave do konačne isplate pozajmice.31.Krediti centralne banke-na osnovu primarne emisije novca koju vrši centralna banka nastaje kreditna multiplikacija, odnosno sekundarna emisija novca.Centralna banka,pored drugih instrumenata monetarnog regulisanja interveniše i korišćenjem kredita poslovnim bankama.Kod odobravanja ovih kredita pristup može biti dvojak:odobravanje kredita na linearnoj ili selektivnoj osnovi.Centralna banka usmerava novac na sledeće namene:krediti za likvidnost,krediti bankama koje centralna banka odobrava na osnovu raspoloživih hartija od vrednosti koje banke imaju u svom portfelju,selektivni krediti iz primarne emisije i krediti centralne banke državi(na ovaj način se obezbeđuje pokrivanje budžetskog deficita).32.Značaj i funkcija kredita-kredit je jedan od najznačajnijih poslova banaka. Kredit je dužničko poverilački odnos gde poverilac ustupa pravo korišenja novca na izvesno vreme pod određenim uslovima. On je postao masovan bankarski proizvod orijentisan na široku grupu preduzeća,klijenata banke.U savremenim uslovima kredit predstavlja multi –svrsni bankarski posao i jedan je od najznačajnijih instrumenata u oblasti politike plasmana banke.Kredit vrši ulogu racionalizacije i smanjenja prometa.Dovodi do izjednačavanja profitnih stopa,kroz odliv i brzo prenošenje kapitala iz grane u granu u procesu reprodukcije.Omogućava pojavu multiplikacije depozitnog novca i stvaranje dodatnog kapitala u okviru bankarskog sistema.U savremenom društvu kredit igra sve veću ulogu.Privredna preduzeća se sve više suočavaju sa problemima potrebe za finansijskim sredstvima jer im zahtevi premašuju obim novostečene novčane akumulacije koja im ostaje na raspolaganju.Takvi zahtevi utiču na finansijsku tražnju finans.sredstava pri

čemu se jedan deo tih sredstava podmiruje u neposrednom odnosu izmedju preduzeća i imaoca štednje(koja emituje hartije od vrednosti)a drugi najveći deo te tražnje se pdomiruje sa posredstvom poslovnih banaka,tj.pomoću bankarskih kredita jer plasiranjem kredita banke omogućavaju likvidnost,kontinuitet i stabilnost proizvodnog procesa kod svih klijenata.Funkcije kredita: - utiče na privredni razvoj, - ubrzava obrt društvenog kapitala- održava likvidnost i stabilnost,- omogućava multiplikaciju- ima kontrolnu funkciju u privredi,- omogućava rast potrošnje,- regulator ponude i tražnje na tržištu, - rešava krize i recesije. Samim tim možemo reći da kredit ima veliki značaj u ekonomskom razvoju. Daje se iz prikupljenih sredstava kod banaka.33.Kamata kao cena kredita-cena kredita je kamata.Kredit se po pravilu daje uz određenu kamatu koja predstavlja naknadu za korišćenje sredstava koja su dužniku ustupljena na privremenu upotrebu i raspolaganje.Kamata je cena upotrebne srednosti zajmovnog kapitala.Cena kredita je dakle,kamata,a to je cena upotrebne vrednosti koji pozajmljena novčana sredstva suma sobom nosi.To je stvarno iracionalni oblik cene,a ona je redovno manja od vrednosti.U uslovima krize kada je kamatna stopa visoka(kriza likvidnosti)a profitna stopa niska može se desiti da je kamatna stopa viša u odnosu na profitnu stopu.Celi bruto proizvod odlazi na kamatu bankarskom kapitalu(zajmovnom kapitalu).Pojavni oblici kamatnih stopa su:nominalna kamatna stopa(predstavlja ugovorenu kamatnu stopu između davaoca i tražioca kredita po kojoj se vrši obračun kamate na dati.tj.plasirani kredit),stvarna kamatna stopa(je po pravilu,viša od nominalne,a uslov za njenu primenu jeste da se korisnik obaveže da u periodu dok koristi kredit oroči jedan određeni iznos svojih novčanih sredstava),realno pozitivna kamatna stopa(egzistira u uslovima kada je niminalna tj.stvarna kamatna stopa veća od stope inflacije),realno negativna kamatna stopa (egzistira u uslovima kada je stopa inflacije veća od nominalne i stvarne kamatne stope),relativna kamatna stopa(predstavlja proporcionalni deo od godišnje kamatne stope,za obračunski deo za koji se primenjuje),komforna kamatna stopa(predstavlja diskontovanu kamatnu stopu na obračunski period na koji se primenjuje u toku godine).U finansijskoj teoriji i praksi,kamatna stopa jeste cena korišćenja novčanih i kreditnih sredstava na finans.tržištu.34.Realna kamatna stopa-nominalna kamatna stopa se pojavljuje na finans.tržištu i određuje odnose ponude i tražnje zajmovnog kapitala.Realna kamatna stopa je nominalna kamatna stopa korigovana za indeks cene na malo(stopa inflacije).Realna kamata se u osnovi izračunava na sledeći način: 1+ir. p

Realna kamata (ir) i stopa inflacije(p) stoje u obrnutoj srazmeri.Ako je stopa inflacije niska tada se nominalna i realna kamata gotovo izjednačavaju.Zbog toga se realna kamata približno izražava kao razlika nominalne kamate i stope inflacije:Ir = in – p. Ako je kamatna stopa 10% a stopa inflacije 5%, tada je realna kamata oko 5%. Negativna kamatna stopa znači da se pozajmljeni kapital nakon izvesnog vremena „topi“ jer je stopa inflacije veća od nominalne kamatne stope.Tada izostaje ponuda zajmovnog kapitala na finan.tržištu.Stopa inflacije uglavnom određuje visinu realne kamatne stope.Galopirajuća inflacija dovodi do duboko negativnih kamatnih stopa.Realna kamatna stopa u osnovi zavisi od nekoliko faktora:-stopa inflacije(stvarna i očekivana stopa porasta cena),-nominalna kamatna stopa,-odnos ekonomske politike prema kamatnoj politici uopšte,-struktura kapitala preduzeća (sopstveni ili pozajmljeni)i zavisnost od tržišta kapitala,odnosno bankarskih kredita,-per capita dohodak i mogućnosti formiranja štednje iz dohodka i uz nižu nominalnu kamatu,-orijentacija makroekonomske politike na stimulaciju investicija i privrednog rasta,uz stvaranje povoljne poslovne klime,-inflaciona očekivanja i poslovni izgledi u budućnosti,-veća ili manja otvorenost privrede i uticaj svetskog finans.tržišta(i kamatnih stopa)na domaće tržište kapitala i bankarski sistem.35. Uslovi odobravanja kredita i podnošenje zahteva-Uslovi odobravanja kredita privrednim subjektima mogu

biti opšteg i posebnog karaktera. Opšti uslovi su definisani zakonom i poslovnom politikom banke i nalažu da poslovna banka utvrdi da li je podnosilac zahteva za kredit pravno sposoban da sa bankom zaključi ugovor o kreditu, što se utvrđuje uvidom u dokumentaciju o upisu u postojeći registar i proverom da li su potpisnici zahteva ovlađćena lica tražioca. Opšti uslovi važe za sve vrste kredita i sve korisnike. Posebni uslovi su selektivnog karaktera, predviđeni za pojedine vrste i namene kredita. Da bi privrednom subjektu kredit bio odobren, neophodno je da ispunjava sledeće uslove : 1) da bude kreditno sposoban; 2) da namenski trođi kredit; 3) da ispunjava posebne uslove za pojedine vrste kredita;Posebni uslovi koje propisuje banka odnose se na :

namenu upotrebe sredstava, sopstveno učešće korisnika kredita, polaganje depozita, instrumente obezbeđenja vraćanja kredita i sl.

Pre podnošenja zahteva za kredit preduzeće mora sagledati ekonomske i finansijske razloge zbog kojih bi se obratilo banci. Pri podnošenju zahteva za kredit za obrtna sredstva, postoji metodologija utvrđivanja visine obrtnih sredstava potrebnih za postizanje određenog obima proizvodnje – prometa, što zavisi od koeficijenta obrta sredstava (broja dana vezivanja sredstava za pojedine oblike obrtnih sredstava). Zajmotražilac u zahtevu navodi : iznos kredita koji traži, vrstu, namenu kredita, rok vraćanja, visinu kamatne stope, obezbeđenje za vraćanje kredita, obrazloženje traženja kredita kao dokaz o opravdanosti podnošenja zahteva, uz svu prateću dokumentaciju.

36. Ocena kreditne sposobnosti podnosioca zahtevaNakon prijema zahteva, služba za poslove kreditiranja ispituje kreditnu sposobnost podnosioca, što je jedan od najznačajnijih zadataka poslovne banke u okviru plasmana kreditnih sredstava. Neadekvatno ispitivanje odluke o odobravanju kredita uzrokuje negativne posledice za poslovnu banku : smanjenje njenog kreditnog potencijala, njen ugled u poslovnom svetu i likvidnost. Kreditna sposobnost jeste sposobnost tražioca da uspešno obavi posao za koji je uzeo kredit i da vrati kredit u ugovorenom roku.Preduzeće mora da ispunjava sledeće uslove : ostvaruje pozitivan finansijski rezultat, nema nepokriveni gubitak, vraća kredit u roku, uredno finansijski posluje, imovinu i obaveze iskazuje prema stvarnom stanju i propisima, namenski koristi ranije odobrene kredite, uredno izmiruje obaveze, ima uredno i ažurno knjigovodstvo, nema nekontrolisanog prelivanja obrtnih sredstava u osnovna sredstva, uredno naplaćuje potraživanja, ima stručno osposobljene kadrove, i sve to u dužem vremenskom periodu. Kreditna sposobnost ima dva aspekta : Formalni – da je komitent pravno sposoban da zaključuje ugovore i na osnovu njih preuzima obaveze; Materijalni – da komitent prua dovoljno garancija da u određenom roku ispuni svoje obaveze po kreditima. Ocena kreditne sposobnosti mora rezultirati realnom ocenom i analizom strukture finansijskih rezultata, i to analizom ukupnih troškova i prihoda preduzeća. Ukoliko preduzeće ne ispunjava neki od gore navedenih uslova, smatra se da je kreditno nesposobno.

37. Postupak odobravanja kreditaPostupak kreditiranja podrazumeva sve ekonomske i pravne radnje koje preduzimaju tražilac i poslovna banka da bi se kredit odobrio. Postupak zavisi od : izvora sredstava, vrste kredita, namene, ročnosti, obima i korisnika. Svaki postupak kreditiranja ima sledeće faze : 1) Podnošenje zahteva za kredit koji sadrži sledeće elemente : svrhu, visinu, uslove korišćenja i instrumente obezbeđenja kredita. Uz navedeno preduzeće ispostavlja banci na uvid brojnu dokumentaciju. 2) Izrada predloga odluke organima banke. Kreditni referenti analiziraju preduzeće sa formalno pravne i materijalno finansijske strane. Kreditni referenti su u obavezi da provere kreditnu sposobnost tražioca a naročito finansijske rezultate za šta je bilans uspeha osnovni dokument. Analizira se i pregled potraživanja od kupaca, a nakon izvršene analize izrađuje se referat u kome se navode činjenice, okolnosti, bitni podaci o preduzeću i iznosi se zaključak da li se prihvata zahtev ili odbija, ili se odobrava uz izvesne izmene kreditnih uslova. Bitni elementi referata : iznos ukupnih raspoloživih sredstava traćioca i njihova struktura, kreditna sposobnost, iznos kredita, namena, dinamika koriščenja, projekcija očekivanih efekata od uloženih sredstava i sl. Zaljučak sadrći podatke o kreditu : iznos, rok otplate, kamatne stope, period i način korišćenja, posčetak otplate i sl. 3) Rešenje o kreditnom zahtevu i izveštaj traćiocu kredita. Kreditni odbor poslovne banke donosi odluku na osnovu referata kreditnog referenta. Ukoliko donese pozitivnu odluku prostupa se zaključivanju ugovora o kreditu. Tražilac kredita se obaveštava o odluci kreditnog odbora. 4) Zaključenje ugovora o kreditu je dvostrana izjava volja kreditora i kreditovanog, obavezno je u pisanoj formii obuhvata sve uslove pod kojima se kredit odobrava.

Btini elementi su : ugovorne strane, iznos kredita, namena, rok vraćanja, visina redovne i zatezne kamate , obaveze banke i korisnika, mesto i datum sklapanja ugovora i potpisi ovlašćenih lica obeju strana overene pečatima. 5) Korišćenje i vraćanje kredita. Posle potpisivanja ugovora poslovna banka stvara uslove da pusti ugovoreni kredit u tečaj. Potom obaveštava korisnika. Poslovna banka vodi u svom knjigovodstvu poseban kreditni račun na kome se obračunavaju svi pušteni krediti kao i iznosi primljenih otplata po njima.

38. Način korišćenja kredita i namenska kontrolaFaza koja nastupa nakon potpisivanja ugovora o kreditu. Od vrste kredita zavisi i način njegovog koriščenja. Ukoliko je u pitanju izvoz korisnik podnosi banci carinsku deklaraciju kojom dokazuje da je roba prešla granicu.Ako je reč o korišćenju kredita trajna obrtna sredstva kredit se pušta u korišćenje izdavanjem naloga za prenos ba teret žiro računa banke a u korist tekućeg računa korisnika kredita. Namenskom korišćenju kredita banka mora posvetiti punu pažnju, jer mere monetarno kreditne politike spadaju u opšte ekonomske politike zemlje, te njihovo ne pridržavanje povlači za sobom zakonsku odgovornost. Kontrola dokumentacije na osnovu koje se kredit pušta predstavlja predhodnu kontrolu, a osim nje postoje još i naknadna kontrola, odn. kontrola na licu mesta kod korisnika kredita, kada se proverava da li stvarno po sredi posao koji se kreditira.

39. Otplata kredita-Naplata kredita je završna faza u poslovima kreditiranja. Korisnik kredita je dužan da sam vodi računa o

pravovremenoj otplati, na osnovu ugovora o kreditu, kako ne bi zapao u docnju i time uzrokovao obračun zatezne kamate na iznos duga. Zadatak banke je da stalno prati poslovanje korisnika kredita i da zajedno sa njim nastoji da se kredit vrati u ugovorenom roku.Ukoliko korisnik ne vraća kredit iz opravdanih razloga moguće je pristupiti obnovi kredita produženjem roka otplate, odn. revolviranju kredita. Obnavljanje kredita podlee istoj proceduri kao i prvobitna isplata.Ukoliko korisnik ne otplaćuje kredit iz neopravdanih razloga, banka preduzima mere za njegovu naplatu od garanta, odn avaliste, a ako takvih obezbeđenja nema onda tužbom sudu procesom prinudne naplate. kredit se moe otplatiti u ratama (anuitetima) ili ceo odjednom, što zavisi od vrste kredita i njegove namene. Način otplate je defnisan odlukom o odobrenju kredita i ugovorom. Prema stepenu otplativosti postoje : standardni krediti – u potpunosti otplativi sa pripadajućom kamatom; substandardni krediti – loše preformanse u pogledu otplativosti kredita; sumnjivi krediti – čija je naplata zajedno sa pripadajućom kamatom neizvesna; krediti sa gubitkom – koji se pokrivaju iz rezervi za otpis kredita, koje banke unapred formiraju u skladu sa anticipiranom visinom datog otpisa.

40. Vrsta kreditnog pokrićaBanka se po prirodi svojih funkcija ne upušta u rizične poslove kreditiranja, ali se u bankarstvu smatra da ne postoji kredit koji bi bio u potpusnosti siguran, tj. bez određenog rizika. Zbog toga je dužnost banke da pre odobravanja kredita proceni sve bitne elemente koji mogu biti značajni za pravovremenu otplatu kredita. Banke su dune i da se različitim vrstama pokrića zaštite od eventualnog rizika. U bankarskoj praksi postoje dve osnovne vrste garancija koje se koriste za izbegavanje rizika : lične i realne garancije. Lične garancije se javljaju kao jemstvo ili aval, a posebnu vrstu predstavlja zatezna kamata, koja se plaća ako dužnik svoju obavezu ne izvrši ili je ne ispuni uredno. Realna ili stvarna garancija se izražava u materijalnim dobrima. Praktikuje se da se kredt odobri u odreženom procentu od procenjene vrednosti realnog pokrića. Za sve vreme korišćenja kredita pokriće je u vlasništvu dunika, a ukoliko on ne otplaćuje kredit zajedno sa kamatom, banka ima pravo da iz prodajne vrednosti naplati svoja potraživanja. Ako i realno pokriće nija garancija, banke traže jemstvo od nekog finansijski moćnog garanta. Ako to ne učini korisnik, otplatu kredita banci izvršiće garant.

41. Klasifikacija kredita prema obliku

Prema obliku u kojem se daje kredit se može podeliti na : naturalni, robno-novčani i novčani. Naturalni se daje u nekom realnom dobru (žitu, stoci isl.). To je praoblik kredita karakterističan za prvobitne oblike zajednice kada nije postojao novac. Daje se i vraća u naturi. Robno-novčani ili komercijalni kredit se daje u robi a vraća u novcu. Robni proizvođač daje svoju robu uz naknadno plaćanje, na kredit. Osnovni instrument komercijalnog kredita je menica i drugi vrednosni papiri : ček, obveznica isl. Ukoliko se prodavac obrati menicom na banku dolazi do bankarskog kredita (eskonta robnih dokumenata) – ovo je transformacija robnog ili komercijalnog kredita u bankarski. Sa ekonomskog aspekta komercijalni kredit ima dve značajne funkcije : omogućava lakšu prodaju robe (primarna funkcija) i omogućava porast zaposlenosti rada i kapaciteta (sekundarna funkcija).Ovi krediti dobro funkcionišu dok se proizvodnja i promet odvijaju normalno kada zamenjuju gotovinu i bankarske kredite. U prvim znacima krize oseća se zastoj u realizaciji i pritisak traženja gotovog nova – beg u bankarske kredite i gotov novac. Bankarski ili novčani kredit se daje i koristi u novcu.Ova vrsta je danas osnovni oblik kredita. Daje se iz bankarskih sredstava. Komercijalni i bankarski krediti različito deluju na robno-novčane odnose u privredi. Komercijalni je ograničen količinom robekoja se nalazi u prometu a bankarski zavisi od kreditne politike banaka.Kretanje novčanog kapitala počinje i završava se u banci. Banke su ključne tačke stvaranja novca u reprodukciji i na njihovim računima se ova sredstva pretvaraju u bankarska, odn. kreditni potencijal banke koji se ogromnim masama ponovo vraća u privredu. Ukupan potencijal banke nastaje na osnovu depozita kapitalista koji ulažu sredstva da bi ubirali kamatu, ali i kapitala same banke, novčanih sredstava emisione banke, štenje stanovništva, deviznih sredstava idr.

42. Klasifikacija kredita prema ekonomskoj nameniOsnovna podela je na kredite koji služe za finansiranje proizvodnje (proizvodni krediti) i kredite za finansiranje potrošnje (potrošački krediti). Prvi se daju fizičkim i pravnim licima kako bi se podstakla proizvodnja , a drugi u cilju neproizvodne potrošnje. Proizvođački krediti mogu biti : obrtni i investicioni. Obrtnim se nadoknađuje nedovoljnost potrebnih obrtnih sredstava preduzeća za finansiranje redovnog procesa proizvodnje. Osnovna karakteristika je što se u kratkom roku može pretvoriti u novac i vratiti. Prema roku na koji se ovaj kredit odobrava razlikuju se : dugoročni ili krediti za trajna obrtna sredstva i kratkoročni ili krediti za povremena obrtna sredstva. Dugoročni se odobravaju iz dugoročnih izvora sredstava banke koji potiču iz realne akumulacije. Kratkoročni se odobravaju iz raznih depozita i kredita iz primarne emisije Narodne banke. Oni omogućavaju kontinuitet obavljanja procesa reprodukcije. Posmatraju se u funkciji snabdevanja ukupnog procesa proizvodnje i raspodele potrebnom količinom novca i u funkciji aktiviranja i ubrzavanja razvoja materijalnih proizvodnih snaga i obezbeđenja nužnog stepena stabilnosti u privredi. Prema namenama se dele na : kredite za proizvodnju, kredite za zalihe i kredite za robni promet. Investicioni krediti se za razliku od obrtnih, odobravaju za nabavku osnovnih sredstava i izgradnju novih pogona i fabrika radi povećanja proizvodnje. Odobravaju se na duži rok, jer sredstva za ove kredite potiču iz ostvarene akumlacije i otplaćuju e iz tih sredstava. Namenjeni su za finansiranje trajnih ulaganja u poslovanje preduzeća. Svrha tih ulaganja može biti tehničko-tehnološko unapređenje materijalne osnove rada (ulaganje u građevinsku infrastrukturu, opremu, znanje) ili obezbeđenje trajnih obrtnih sredstava koja su neophodna za redovno poslovanje. Potrošački kredit se zaključuje radi povećanja potrošačke moći dužnika. On je samo direktno neproduktivan ali indirektno utiče na povećanje proizvodnje. Omogućava građanima da se na tržištu pojavljuju kao potrošači i kada nemaju dovoljno finansijskih sredstava. Na taj način se stimuliše lična potrošnja što utiče na povećanje proizvodnje potrošačkih dobara. Podiže se životni standard i ekonomski prosperitet društva. Osnovna podela je na : Komercijalne kredite (kredite u obliku prodaje na rate-odobrava ih prodavac kupcu u robi s tim da mu se vrati vrednost u novcu) i Finansijske

kredite (novčane kredite- banka odobrava komitentima stavljajući im na raspolaganje kreditnu sumu ili knjižni novac). Klasifikacija potrošačkih kredita : 1) Prema momentu određivanja namene postoje : krediti bez određene namene (bankarski i kredite ustanova kolektivnog investiranja), krediti sa unapred određenom namenom (koriste se samo u svrhu za koju su odobreni), krediti koji dobijaju namenu kad se upotrebe (obnavljajući potrošački krediti). 2) Prema inicijativi za zaključenje ugovora (inicijativa zajmodavca ili inicijativa zajmoprimca). 3) Podela na trgovački, mešoviti i bankarski kredit; 4) Prema načinu puštanja u tok. 5) Prema načinu vraćanja. 6) U pogledu obezbeđenja (neobezbeđeni i obezbeđeni)

43. Klasifikacija kredita prema roku1) Kratkoročni – sa rokom vraćanja do jedne godine. Po pravilu su to krediti za obrtna sredstva, mada

mogu biti namenjenu i u investicione svrhe. Koriste se u okviru odobrene visine prema ugovoru višekratno ili postupno jednokratno, odn u celini odjednom. Takvo je i vraćanje. 2) Srednjeročni krediti – krediti sa rokom dospeća od 1-5 godina. Smatra se da dospevaju u roku od 1-10 godina. 3) Dugoročni krediti – krediti čiji je rok dospeća preko pet godina.Njihov glavni domen su privredne investicije, zbog čega njihova organizacija ima prvorazredni značaj.

44. Klasifikacija kredita prema obezbeđenjuPostoje : lični i pokriveni krediti. Lični ili personalni se daje jednom licu ili preduzeću bez specijalnog pokrića . Naziva se još i blanko kredit, a u trgovini otvoreni kredit. Tipičan lični kredit je menični kredit.Pokriveni ili realni kredit je onaj za čije se pokriće uzimaju u zaloge realne vrednosti iz kojih se poverilac može naplatiti ako dužnik ne ispuni svoje obaveze. najpoznatiji su hipotekarni, založni, garantni i dr.

45. Ostali kreditiKrediti koji se odobravaju uz prethodno realno obezbeđenje, koje je korisnik dužan da prezentira banci , radi mogućnosti da banka naplati ukupnu vrednost kredita. T spadaju : Eskontni kredit koji banka odobrava na osnovu meničnog jemstva – menični kredit. Hipotekarni kredit - dugoročni kredit koji se odobrava uz uslov zaloge nepokretne imovine korisnika (kuća, zemljište i dr) Založno pravo banke na ove nekretnine upisuje se u zemljišne ili hipotekarne knjige. Banka ima pravo preče prodaje imovine koja je zaloena, kako bi naplatila potraživanja. Lombardni kredit kratkoročni kredit čiju zalogu čine pokretne stvari veće vrednosti (stokovi roba, HOV, dragocenosti i dr). Lombardni kredit se odobrava na osnovu procene vrednosti založene stvari i to u visini od 60% do 70% vrednosti. Rambursni kredit se javlja u spoljnotrgovinskoj razmeni robe i usluga. Kredit po tekućem računu – sredstva komitenata banke na njihovim računima su depozitna sredstva. Tekući račun se javlja kao aktivan i pasivan. Korisnik računa može da ima dugovni saldo na svom računu do visine odobrenog kredita, s tim da se dinamički iz priliva stanje duga otplaćuje u kraćim rokovima. Kredit po osnovu akcepta, avala i garancija banke – odobrava se na osnovu raznih oblika jemstva koje je banka dala kao garant. Kreditiranje izvoznih poslova – kojima se obezbeđuje finansiranje izvoznih poslova.

46. Bankarski rizici i portfolio struktureU svom poslovanju banke su suočene sa mnogobrojnim rizicima od kojih se izdvajaju : kreditni rizik, rizik likvidnosti, rizik kamatnih stopa, valutni rizik i rizici vezani za vanbilansno poslovanje. Većina ovih tizika ima za uzrok neusklaženost aktive i pasive. Kreditni rizik je neodvojiv od bankarstva. To nije samo rizik da dužnik neće moći u potpunosti da povrati sredstva već i rizik da se povraćaj duga odgodi što izazivaprobleme u tokovima gotovine. Postoji fundamentalna veza između kreditnog rizika i ALM-a (upravljanja aktivom i pasivom ) i njihov obostrani mežusobni uticaj. Upravljanje kreditnim rizikom polazi od sledeća tri principa : selekcije (pažljivi izbor dužnika), limitacije (sistem ograničenja) i diversifikacije (kreditiranje različitih vrsta dunika, ekonomskih grana i geografskih područja) . Rizik likvidnosti je

osnovna pretpostavka bankarstva. Likvidnost je sposobnost banke da ispuni obaveze na vreme i preuzima nove poslove kada to želi. Potrebe za likvidnošću se klasifikuju u : 1) potrebe da se zamene neto odlivi sredstava, 2) potrebe da se pokrije izostanak očekivanog priliva sredstava, 3) potrebe da se pronađu novi izvori finansiranja kada dospeju vanbilansne obaveze, 4) potrebe da se preuzmu nove transakcije kada banka to želi. Velike banke očekuju da obezbede likvidnost iz obe strane bilansa. Kamatni rizik. Kad god se kamatni uslovi aktiva i pasiva razlikuju promene kamatnih stopa na tržištu će uticati na zaradu banke. Zbog raznovrsnosti finansijskih instrumenata na obe strane bilansa neizbežna su određena odstupanja, pa su sve banke do odrećenog stepena izložene kamatnom riziku.Izborom između različitih tipova aktiva i pasiva svaka banka može da promeri strukturu svog bilansa sa ciljem da poveća ili smanji izloženost riziku. Kada se očekuje povećanje kamata ALM menadžeri će učiniti aktive osetljivijim napromene kamata u odnosu na pasivu i obrnuto kada se očekuje smanjenje kamata. Ukoliko je kretanje kamatnih stopa nemoguće precizno predvitedi promeniće strukturu aktive i pasive. Težnja ka ograničavanju kamatnog rizika je podstakla supstituciju fiksnih kamata varijabilnim na kredite u aktivi, što omogućava bankama da transformišu rokove dospelosti kada su kamatne stope promenljive.Prisutna su dva stava prema rizicima i zaradama : 1) osnovna funkcija ALM-a je da se anticipiranjem promena kamatnih stopa zarađuju više kamatne marže. 2)nephodno je predviđati tražnju nebankarskih klijenata od kojih se većina ponaša u skladu sa očekivanim kamatnim stopama, zbog čega se organizuju supervizorska odeljenja upravljanja novcem koja pratekamatne stope, anticipiraju ih i mogu da prenose likvidna sredstva između različitih aktiva. Valutni rizik je značajan zbog ekspanzije poslova sa stanim valutama i veće varijabilnosti deviznih kurseva. Sve banke posluju sa širokim izborom valuta. Ovaj rizik se može izbeći odvajanjem operacija u različitim valutama, npr.odobravanjem kredita u određenoj valuti iz izvora sredstava u istoj valuti ili neutralizacijom neusklađenosti pozicijeuz pomoć poslovne operacije koja tek treba da se preduzme. Razlozi izloženosti banaka ovom riziku : 1) Banke koje redovno posluju jednim brojem valuta će imati malu izloženost ziriku, pa im je preskupo osiguranje od valutnog rizika. 2)Čak i banke sa usklađenom pozicijom mogu računati na određeni valutni rizik, usled operacija u kojima se svopiraju valute. 3) Promene deviznog kursa utiču na kapitalni racio jer je kapital iskazan u domaćoj valuti. Rizici vezani za vanbilansno poslovanje su značajni jer banke sve više povećavaju vanbilansno poslovanje u potrazi za većim prihodom u obliku provizije ili da bi se osigurale od zizika bez graničenja koja su vezana za bilansne poslove. Ovi rizici se u osnovi svode na rizik likvidnosti i solventnosti. Vanbilansni riziciproističu iz obaveza da se obezbede sredstva klijentima u budućnosti, uloge partnera kod valutnih i kamatnih svopova, preuzetih obaveza i opcija koje banke garantuju. Često se ovim rizicima ne pridaje odgovarajć značaj i ne odvaja se dovoljno kapitala za njihovo pokriće. Razvoj vanbilansnih poslova umanjuje preglednost bilansa banaka i dr. finans. institucija.Bankarska supervizija tu ima zadatak da povećava zahteve u vezi informacija koje banke moraju redovno dostavljati i da pažljivije prati upravljačke sposobnosti uprave banaka i njihove sisteme kontrole.

47. Upravljanje aktivom i pasivom Menadžment aktive i pasive je neophodan da bi se banka održala u konkurentnoj borbi i ostvarila profit. Vođenje poslovne politike banke ima direktan odraz na njenu likvidnost i stanje likvidnih sredstava. Banke u poslovnoj politici moraju da nastoje da usklade : dinamiku promena aktive i pasive u bilansu; dinamiku promena u strukturi izvora sredstava i plasmana; dinamiku priliva i odliva sredstava; opterećenost aktive nenaplativim plasmanima i kontaminiranom aktivom; visinu i strukturu kamatnog opterećenja sredstava i prihoda plasmana; odnos kapitala i ukupne aktive; odnos sopstvenog kapitala i ukupnih izvora sredstava; odnos sopstvenog kapitala i nenaplativih plasmana; učešće sredstava centralne banke i međubankarskih kredita i ukupnim izvorima sredstava; strukturu i učešće deviznog dela u bilansu banke i domaćih novčanih

holdinga; učešće mase sredstava zahvaćene obaveznom rezervom i rezervom likvidnosti; strukturu glavnih korisnika kredita i njihovo učešće u ukupnim plasmanima.Menadžment aktive banaka zahteva jasno i precizno procenjivanje svih bilansnih pozicija aktive koje se procenjuju na bazi sledećih 5 načela : 1. stalnost oblika angažovanja dela aktive; 2) opreznost u proceni ponašanja i reagovanja pozicija aktive; 3) doslednost u proceni; 4) uzročnost pozicija aktive; 5) načelo kontinuiteta; 6) načelo pojedinačnog procenjivanja stvari, prava i potraživanja.Aktiva se sastoji iz : Neaktivne aktive – beskamatni plasmani, obavezna rezerva i gotovina u kasi; Transakcija na novčanom tržištu; Transakcija na trištu kapitala; Transakcija na terminskom i tržištu kapitala; Pasiva se sastoji iz : Podbilansa sopstvenih izvora sredstava; Podbilansa tuđih sredstava; podbilansa komisionih poslova i sredstava. Osnovni cilj upravlajanja aktivom je racionalan i efikasan plasman u cilju ostvarenja što većeg profita, dok je kod upravljanja pasivom cilj pribavljanje što jeftinij sredstava i formiranje kompozicije sredstava u bilansu koja će osigurati vođenje optimalne likvidnosti.Osnovno kod upravljanaja sredstvima je odrediti kompoziciju akcijskog kapitala, odn ukupnog kapitala koji je formiran preko emisije HOV i plasmana akcija. Upravljanje strukturom pasive mora da omogući : 1) održavanje optimalne ravnoteže između akcijskog i akcionarskog kapitala; 2) diversifikaciju rizika ulaganja u kapital; 3) stopu razvoja i samostalnost banke; 4) stepen zaduženosti preduzeća kod banaka; 5) kotaciju sopstvenih sredstava; 6) formiranje odnosa na finansijskom tržištu. Struktura banaka prema evropskim standardima : 8% eskontno tržište, 9% lombardno tržište, 10% tržište žiralnog novca, 12 % tržište HoV, 7% kreditno tržište , odnosno 46 % pasive banaka na novčanom trištu.