RIJEKA, JANUAR/FEBRUAR 2016.

Cijena 10 kn, 1,5 € - u pretplati 10% popusta

list z

a svu

d jecu

UTEMEQILA

TATJANA

OLUIĆ MUSIĆ

1994.

213/214

4 Sveti Sava (pjesma) 6 Svevremenski otkucaji (Putevima radoznalih) 8 Sneško Belić na rolerima (priča)10 Ivo Andrić12 Sneg ne voli loptu (priča)14 Božić15 Osluškivawe vekova16 Sva carstva Svetog Save17 Putovawe u vječnost18 Reka devojka - Bogiwa rata (razglednica)20 Luksemburg22 Maja (priča)24 Mali tragači (strip)26 Slova30 Pita (strip)32 Otpad je svuda oko nas (ekologija)34 Dejan Aleksić36 Hilandar37 Kviz38 Da li ste znali?40 Predstavqamo...44 Zemqa šampiona46 Maštom, rukom...48 Mala galerija54 Veliki odmor55 Web-zanimacije56 Čipko

SADRŽ

AJ

Dragi prijateqi, bjelopčelice i bjelopčelci!

Januar i februar pravi su zimski mje-seci. Januar se nije pokazao takvim, nije bilo pravog snijega, niti je bilo jako hladno. Sigurno će februar, poznat kao prevrtqiv, donijeti pravu zimu.Kao što vidite, i ovaj smo put spojili dva broja, ali zato u wemu ima više priča i više vaših radova.Razlog smo objasnili u prošloj "Bijeloj pčeli". Potrudili smo se da ih prebro-dimo i već početkom marta doletjet će vam nova proqetna "Bijela pčela".I da ne zaboravimo, svima koji su rođeni 29. februara, želimo sretan rođendan!

Vaša Bijela pčela

Ko udara tako pozno u dubini noćnog miraNa kapiji zatvorenoj svetogorskog manastira?“Već je prošlo tavno veče, i nema se ponoć hvata,Sedi oci, kaluđeri, otvorite mi teška vrata,Svetlosti mi duša hoće, a odmora slabe noge,Klonulo je moje telo, umorne su moje noge -Al’´ je krepka voqa moja, što me noćas vama vodi,Da posvetim život rodu, otaxbini i slobodi.Prezreo sam carske dvore, carsku krunu i porfiru,I sad evo svetlost tražim u skromnome manastiru.

Otvorite mi, časni oci, manastirska teška vrata.I primite carskog sina ko najmlađeg svoga brata...”

Zaškripaše teška vrata, a nad wima sova prnu.I s kreštawem razvi krila i skloni se u noć crnu.A na pragu hrama svetog, gde se Božje ime slavi,Sa buktiwom upaqenom, nastojnik se otac javiOn buktiwu gore diže, iznad svoje glave svete,I ugleda, čudeći se, bezazleno boso dete.Visoko mu belo čelo, pomršene guste vlasi.Ali čelo uzvišeno božanstvena mudrost krasi.Za ruku ga starac uze, poqubi mu čelo bledo,A kroz suze prošaputa: “Primamo te , milo čedo”

Vekovi su prohujali od čudesne one noći,Vekovi su prohujali i mnogi će jošte proći.Al´’ to dete jošte živi, jer wegova živi slava,Jer to dete beše Rastko, sin Nemawin, Sveti Sava.

Vojislav Ilić

Sveti Sava

Ilustrovao: Sven Kovačević

6 Bijela p^ela6 Bijela p^ela

Teško je reći čime to Izmir opči-njava putnika namernika kad prvi put dođe u ovaj veliki, važan i lep grad na turskoj obali Egejskog mora. Rekao bih da je to njegovo šetalište koje se razvuklo uz mor-sku obalu prostranog zaliva. Ono po lepoti ne zaostaje za onima koja se smatraju najlepšim na sve-tu, kao što su u Aleksandriji, Ka-zablanki, Havani, Solunu… Sve što je bilo važno za ovaj grad, pa i šire, započinjalo je i završavalo se na morskoj obali. A toga je ovde zaista bilo mnogo i može da se prati od najstarijih vremena.Izmir se u dalekoj prošlosti zvao Smirna. Smirna označava drvo mirtu, ali se ne zna da li je drvo dobilo ime po gradu ili grad po drvetu. Od 11. veka pre naše ere, kad je Smirna osnovana, mnogi su hteli da zagospodare njome. Neko

Svevremenski otkucaji

je uspeo više, neko manje. Turci su Smirnu osvojili 1424. godine, promenili joj ime u Izmir i njome vladali do 1919.g. Te godine oku-piraju je Grci, ali su je morali napu-stiti 1922. kada je ponovo vraćena Turskoj. Prilikom povlačenja Grka grad je mnogo stradao. Ipak, ono što je ostalo svedoči o lepoti i sna-

Sat-kula

Izmir Agora

Bazar Kameralti

zi ovog grada. Reč je o svojevrsnoj sintezi svevremenskih otkucaja antičkog, hrišćanskog i islamskog nasleđa isprepletenog sa snažnim savremenim tokovima.Antičko razdoblje najvidljivije je na Agori, neverovatnom mermer-nom panoptikumu. Rušitelji su svoj posao veoma savesno oba-vili tako da od Perle istoka, kako je Smirna nazivana, nije ostao ni kamen na kamenu. U preživelim fragmentima prepoznajemo maštu umetnika, ukus naručilaca i vr-hunski domet jedne civilizacije za koju sumnjam da će se ponoviti.

Stotinjak metara od Agore nalazi se stari pazar Kameralti. On je bio povezan sa lukom i to je omogu-ćilo da Smirna (Izmir) postane najznačajniji trgovinski centar na Egejskom moru. Taj prestiž saču-van je do danas. Tu se sve može nabaviti, od najluksuznije robe do običnih predmeta. Veština pro-daje dovedena je do savršenstva. Neki predemeti su tako atraktivno dizajnirani da ih čovek kupuje, iako mu nisu potrebni. Na primer, venčanice! Začuđujuće mnogo je tezgi sa cipelama. Zašto? Nisam uspeo da doznam, kao što nisam doznao zašto na glavnom trgu ima

7Bijela p^ela 7Bijela p^ela

Svevremenski otkucaji

Spomenik Ataturku

Panorama Izmira

mnogo čistača cipela, a kiše i bla-ta niodkuda. I tako, dok se jedan nabujali život preliva iz svojih tokova, dotle onaj drugi, okame-njen, u neposrednoj blizini, istra-java ne mareći više ni za ukuse, modu, trendove…Važan deo izmirskog mozaika je-ste hrišćansko nasleđe. Ono se ve-zuje za same njegove početke, pre svega za sv. Polikarpa. Ovaj sve-titelj spada u grupu apostolskih otaca, jer je bio neposredni učenik sv. Jovana. U 2. veku postavljen je za episkopa Smirne, a sv. Jovan, među sedam crkava koje navodi u svom Otkrovenju, spominje i cr-kvu u Smirni. Današnja rimokatolička crkva po-svećena sv. Polikarpu potiče iz 1625. godine. Zidne slike iz života ovog svetitelja novijeg su datuma. Uradio ih je francuski umetnik Rajmon Pere. Nisam uspeo da ih vidim, jer pojedinačne posete nisu dozvoljene, a grupne treba unapred najaviti. Ali, video sam njegovo

delo koje je svima dostupno, Sa-hat-kulu. Mnogi je smatraju glav-nim simbolom Izmira. Sagrađena je 1901. na glavnom trgu pored male, ali izuzetno lepe Ajša Hatum džamije. Inicijativu je dao sultan Abdul Hamid, koji je hteo da mo-dernizuje Tursku i da Turke nauči merenju vremenu. U Turskoj, slič-no ovoj, podignuto je ukupno 58 sat- kula. Rajmon Pere je 1908. sa-gradio u Izmiru i prvu bolnicu.Da Turci vode računa o svakom detalju svoje prošlosti, možda najbolje pokazuje odnos prema Kemalu Ataturku, Ocu nacije, ka ko je nazvan. Nema u Turskoj

mesta a da na neki način ne čuva uspomenu na ovog velikana. Iz-mir je u tom pogledu najverovat-nije otišao najdalje. U jednoj steni nad gradom isklesan je Ataturkov lik. Ovaj težak i složen poduhvat izveo je vajar Harum Atalajman, koji je uspešno savladao stenu vi-soku 40 metara! Svečano otvara-nje ovog impozantnog spomenika obavljeno je 22. marta 2009. U podnožju spomenika danonoćno tutnje vozovi i automobili. Možda svi putnici i ne pogledaju velikog državnika, ali on njih posmatra svojim oštrim i opominjućim po-gledom. Uz spomenik je isklesan natpis YURTTA BARIS, DUNYA-DA BA RIS, što znači Mir u kući (domovini), mir u svetu. Poruka koja nesumnjivo prevazilazi vre-me i mesto gde je nastala.Vredi spomenuti i određene veze Srba i Izmira, iako nisu dovoljno istražene. Na primer, kćerka kne-za Lazara, Dragana, udala se za Jovana Aleksandra, sina bugar-skog cara Šišmana. Posle bitke kod Angore sultan Sulejman im daje na upravu Smirnu i prevo-di ih u islam. Jovan dobija ime Iskender. A u jednoj lirskoj pesmi iz plemena Kuči u Crnoj Gori Iz-mir se pominje kao mitsko mesto na Istoku, blizu Dunava.

Januarski oblaci su bili dobre volje. Strplji-vo su saslušali dečije želje i onda im nave-jali snega do kolena. Deca se nisu morala dogovarati šta će prvo raditi. Znali su da zima nije kompletna dok Sneško Belić ne zazuzme svoje mesto. Samo… gde će biti njegovo počasno mesto?Najlepše bi bilo u bašti. Tamo niko nije ma-hao lopatom i metlom. Nikome nije sme-tao neočišćen sneg. Samo na dva-tri mesta je zeka prošetao i napravio tragove u kao ogledalo ravnom tepihu, istkanom od belih pahulja.Sakupile su se devojčice i dečaci iz cele uli-ce. Počeli su se dogovarati gde će napraviti Sneška jer usnule bašte nizale su se jedna pored druge kao đaci-prvaci.– Nije važno da li će sneško biti tri kora-ka levo ili pet koraka desno od ove šupe ili onog kokošinjca. Važnije je kako će izgle-dati – rekao je najstariji Goran.– Mogli bismo napraviti drugačijeg od onog uobičajenog. Gde piše da Sneško Belić mora imati šerpu na glavi i metlu u ruci? Neka bude moderan… smešan… ili… pro-fesorski ozbiljan – predlagala je Danica.Svi su imali neko originalnu ideju i svi su se složili da Sneško ne mora biti bez ruku i nogu, da mu ispod rebara ne mora biti zabo-dena istrošena metla i da ne mora imati crne dugmiće. Ovakvog već znaju i svi vrapci, golubovi i fazani. Nije, valjda zaostao u dvanaestom veku, već je i on kročio u dva-dest prvi.Jedan problem je bio kako Belića postaviti na noge. Smišljali su, smišljali, ali nisu našli pravo rešenje. Da ih sumrak ne bi uhvatio na početku posla i isterao ih iz bašte, počeli su prvo da prave stomak. Kotrljali su gru-

Sneško Belić na rolerimade i lepili Snešku sa svih strana. Tapkali su ga, a on je rastao. Uspinjali su se na prste i podsticali ga da bude još veći i veći. Jedva su uspeli da podignu glavu i stave mu je na široka ramena.Da su hteli staromodnog, već bi bio gotov. Ali oni su hteli modernog, da ide ukorak sa svetom. Na glavu su mu stavili veliki pliša-ni šešir sa svetlećom mašnicom. Oči je imao od uglja, nos od šargarepe, a preko ramena prebacili su mu karirani sako. Oko vrata su mu deca vezala pravu mušku kravatu. Ume-sto ruku nije dobio metlu ni kukuruzovinu, već rekete za badminton. Oko pojasa su mu stavili crveni lakovani kaiš. Samo za noge još nikome nije sinula ideja. Čak ni Željku koji se uvek dosetio nečeg interesantnog. Ostavili su ispred Sneška rolere i mislili da će se do zore neko setiti, ili će nekom san šapnuti kako da Snešku naprave noge.Dan se ugasio. Deca su se razišla. Ostao je dogovor da će ujutru odmah posle doručka svi opet doći u baštu i završiti modernog Belića.Noć je bila obasjana mesečinom. Sneško Belić se okretao. Nigde nikog nije bilo. Vi-deo je samo rolere.– Ceo svet spava. I bašta se umirila. Niko neće znati ako se malo provozam na ovim točkićima – šanuo je Sneško i namestio se na čudnu obuću. Pogurao se reketima i kre-nuo je. Roleri su se kotrljali i jurili s njim. Spoticao se, čupao zaboravljene i smrznute glavice kupusa, prevrtao je plastove sena i upao u trap.Svaki početak je težak, ali ću valjda do zore svladati taj novi sport. Kako će deca isko-lačiti oči kada ugledaju kako se kotrljam! – unapred se radovao Sneško Belić.

8 Bijela p^ela8 Bijela p^ela

Već mu se činilo da muje lepo krenulo, kad mu se odjednom isprečio stog kukuruzo-vine. Nije stigao da ga zaobiđe. Uleteo je unutra. Stropoštao se i nije mogao da usta-ne. Ništa ga nije bolelo, iako nije ostao ceo. U zatišju ispod stoga se malo ugrejao pa je zadremao ili se onesvestio. Nije se sećao šta se tačno desilo.Ujutro su se deca sjatila u baštu i nisu mogla verovati vlastitim očima. Noćas je Sneško Belić nestao.– Kako je mogao da odluta bez nogu? – pi-tao se zabrinuti Nenad.

– Da li će znati da se vrati na svoje mesto? – pitala je očajna Snežana.– Samo neka proba da se vrati bez mojih rolera! – pretio je izbezumljeni Luka koji je jedva izmolio od roditelja ove „točkiće“.Do proleća deca su se raspitivala po selu da li je neko video njihovog Sneška Belića na rolerima. Niko nije ništa znao o njemu i svi su se čudili gde se mogao izgubiti. A on… bećar jedan, sklupčao se ispod stoga i nije smeo ni da diše ni da kija da ga ne bi čuli. Verovatno mu je tamo bilo toplo i udobno!

Melanija Rimar

Ilustrovala: Petra Kožar

10 Bijela p^ela

Pripremio: RAtKO RelI]

IVO ANDRIĆ(1892 – 1975)

wegovi školski drugovi… Kao i u drugim pripovijetka-ma za djecu i u ovoj se andrić pokazao kao odličan poznava-lac dječje psihologije.(Pretpostavqa se da u pripo-vijetki Kwiga ima Andriće-vih autobiografskih podata-ka i primjera što je u wego-vom životu značila kwiga i vrijednost čitawa)

ANDRIĆ U NAšEM vREMENU

O Andriću su napisane mnoge kwige i još se pišu.

kuju bisernim izrazima koje je ovaj pisac tako „izbrusio“ da im ne treba ništa oduzimati ni dodavati.

PRIPOvIJETKA KwIgA

Ovo je jedna od najpoznatijih i najčitanijih Andrićevih pripovijedaka za djecu. U woj je pisac duboko uronio u dušu trinaestogodišweg dječaka koji je obožavao kwige. Kada je u svojoj radoznalosti preli-stavao posuđenu knigu, dječak je nespretno ispustio ovu dra-gocjenost i ozbiqno oštetio. Od tog trenutka u wegovom se životu sve izokrenulo. Dane i dane dječakove misli su se ro-jile oko oštećene kwige: kako zalijepiti korice i listove, što će reći bibliotekar, što

Ivo Andrić prvi je naš do-bitnik Nobelove nagrade za kwiževnost. Kod nas i u svijetu poznat je po čuvenim romanima i pripovijestima Na Drini ćuprija, Travnička kronika, Gospođica, Prokle-

ČITAJTE ANDRIĆA DA BISTE RAzUMJELI EvROPU

(Sesar Antonio Molina, špawolski kwiževnik)

ta avlija, Put Alije Đerzele-za, Anikina vremena, Most na Žepi i Znakovi pored puta. U najveće wegove kwiževne do-sege ubrajaju se i lirski zapi-si Ex Ponto u kojima je opje-vao godine svoje internacije i zatvoreničke dane u vrijeme Prvog svjetskog rata.

ANDRIĆ KAO DJEČJI PISAC

Nedovoqno se ističe da je ovaj velikan napisao i zna-čajne pripovijetke za djecu. Evo najpoznatijih: Kula, Deca, Kwiga, U zavadi sa svijetom, Prozor, Aska i vuk, na obali, izlet, Mila i Prelac, Ek-skurzija i Pismo iz 1920.i Kad piše za odrasle i za dje-cu Andrićeva rečenice nali-

Evo nekih podataka:– Početkom 2011. u Trstu je iz-dan dvojezični zbornik“Ivo Andrić“ – Scrittore europeo e diplomata – Evropski pisac i diplomata.O Andriću kao diplomati pisali su Dušan Čkišović i Miroslav Karaulac, a 2014. i Vladimir kecmanović i De-jan Stojiqković, i to u formi romana pod naslovom Kainov ožiqak.Početkom 2015. snimqen je i dokumentarni serijal „Biti čovek – Ivo Andrić“. U se-rijalu je prikazan wegov bo-gat i uzbudqiv životni put. Snimateqi su obišli grado-ve u kojima je pisac živio i rafio, ukqučujući i Krakov i Stokholm, te devet gradova bivše Jugoslavije.

11Bijela p^ela

KwIgA (odlomak)

U ovoj pripovijetki Andrić poput pravog psihologa opisuje duševno stawe jednog dječaka koji je nenamjerno oštetio posuđenu kwigu

S vremenom, dječak je postajao sve više usamqen i povučen u sebe. Smršao je, jer je jeo vrlo malo i žvakao zlovoqno i lsabo. To nije niko primjećivao. Ali su zato profesori primetili da je popustio u učewu. Dva meseca uzastopce dobuvao je iz grčkog jezika i matematike nepovoqne ocene.Profesor grčkog jezika, čovek ćutqiv i jedak, nije se mnogo ba-vio wime. Postavio bi mu dva pitawa i dobivši nesigurne odgo-vore, samo bi sikćući i sa nerazumqivom mržwom izgovorio:Na mesto!Rđave ocene ređale su se jedna za drugom.Mnogo je teže dečaku bilo sa profesorom metematike, mršavim i dobroćudnim starcem, koji ga je zabrinuto gledao preko zlat-nog okvira svojih bistrih i nekako dobrih i veselih naočara.Šta je s tobom Latkoviću? Ja sam navikao da od tebe dobivam drugačije odgovore.A dečak je samo ćutao…

REKLI SU

Andrić je pisac za sva vre-mena.

Kruno Prawić

Evropa se ne može razumeti bez čitawa Andrića.

Mercedes Monmani, špawolski kwiževna kri-

tičarka

Andrić je jedan od onih posaca čija se dela ćita-ju više puta. Savremen je. Uvek nov.

Tihomir Stanić

Kada je prvi put proči-tao Andrića, Andrić je od tada stalno na wegovom stolu, više se nije odvajao od wega, Andrić je Nikoli - Sveto pismo. Ne postoji pisac na kugli zemaqskoj koga više ceni od Andri-ća. Pročitao je sve wegove kwige…

Maja Pilić, supruga Nikole Pilića

KAKO JE SLIKAR vOJO STANIĆ DOŽIvIO ANDRIĆA

Često smo išli na izlete barkom, no ne mogu se hvali-ti da sam s wim bio prija-teq jer je prije svega bio jako zatvoren čovjek, koji je bio na vi sa samim sobom. Bio je stidqiv, povučen čovjek i ono što iznenađuje je da nije bio osobito rječit. Znao je slu-šati pa – makar ga gwavio i najdosadniji čovjek – on bi ga slušao s najvećom pažwom, a možda čak i s iskrenim zani-mawem. Ivo Andrić prima Nobelovu nagradu

Dvorište je prekrio sneg, koji je celu noć pa-dao. Drveće je izgledalo veoma lepo zaodenuto snegom. Mama je otvorila prozor i oduševqeno uzviknula– Što je lep sneg, vidi Mišo! Popodne ćemo se igrati u dvorištu.– Baš lepo! A šta ćemo se igrati? – I Miša je pogledao kroz prozor i nije mogao da poveruje da sneg može samo za jednu noć toliko da napravi čuda u wihovom dvorištu.– Kad sam ja bila mala, volela sam da se vaqam po snegu. Tu igru smo zvali „hajde da se slikamo“. Baš je bilo lepo. A danas, deca ne znaju tako da se igraju.– Ali, ja prvi put vidim sneg, mama – pravdao se Miša. Tako je sve belo…– Pogledaj tamo sneg koji niko nije ugazio. – Po-kazala je majka rukom. – Sneg koji nije ugažen na-ziva se celac.–Vidim. Sada je tamo sleteo vrabac. Znači, vra-bac ide po snegu. Ne, vrabac je pokvario celac, jer se igra i skakuće tamo. I ja ću ići da se igram… – obardovao se Miša, ali se ubrzo uozbiqio. – Ali, ja ne umem da se igram bez lopte. – U stvari, Miša se nikada nije rastajao od lopte, čak je i spavao blizu svoje lopte.– Na snegu de igra drugačije. Ne treba ti lopta – objasnila mu je mama još uvek zadivqeno posma-trajući sneg u dvorištu.– Ali ja ne mogu da se igram bez lopte! – bio je uporan Miša.

Sneg ne voli loptu

Ilustrovao: Zvonimir Zvone Kenđel

Posle ručka odmah je potrčao u dvorište da se igra. Razume se, poneo je svoju loptu i počeo da je šutira po snegu. Lopta je ubrzo upala u ka-nal i više je nije video.– Mama, mama! – Miša je odmah počeo da viče. – Sneg mi je sakrio loptu, ne mogu više da se igram… Sneg ne voli loptu…– Nije važno, nemoj da vičeš. Kad se otopi sneg u dvorištu, naćićeš svoju loptu.– Ali ja ne mogu toliko dugo da čekam – plač-nim glasom nastavio je Miša. – Kako ću sada bez lopte i s kim ću da se igram…– Pa, nauči da se igraš i bez lopte. Hajde da napravimo sneška. Videćeš to je najlepša igra na snegu.Brzo su napravili grudve i ređali ih sve dok nisu napravili lepog sneška. Stavili su dva oraha na mesto gde treba da budu oči, nos je bio od crvene suhe paprike, a usta su začas bila nacrtana u širok osmeh. Sneško je tako oži-veo i činilo se da je oduvek bio tu u dvorištu. Miša ga je posmatrao oduševqeno i sasvim je zaboravio svoju loptu. Brzo je iz svoje sobe doneo vunenu kapu, stavio je snešku na glavu i zadovoqno rekao:– Lepše ti stoji ta kapa nego meni!Miša je toliko bio oduševqen sneškom da je pre spavawa upitao majku:– Mama, dokle će sneško biti u našem dvori-štu?– Pa, dok se ne otopi sneg…– Joj, što bi bilo lepo da taj sneg ostane cele godine, pa bi i sneško bio u našem dvorištu.Ujutro, pre nego što je pošao u školu, Miša je potrčao u dvorište i skakutao oko sneška, čak mu je obećao da će se brzo vratiti iz ško-le. Potpuno je zaboravio svoju loptu od koje se nikad nije rastajao.

Olivera Šijački

BOŽIĆ“Hristos se rodi,Vaistinu se rodi”

adwi dan i Božić su u srpskoj tradiciji po-red Vaskrsa najrado-

sniji praznici. Za Badwak i Božić su u srpskom narodu ve-zani brojni običaji kao što su: obredni hlebovi, jelka, rog izobiqa, obredne povorke, do-nošewe vode, česnica, običaj prawa ruku, božićni ručak i božićna sveća. Dragi moji prijateqi, moje drage pčelice, veoma je bitno da ovo ne zabo-ravimo jer je ovo, između osta-loga, deo našeg identiteta.Badwak je dan koji prethodi Božiću. Ovim danom u našoj tradiciji počiwe Božić, to je dan radosti i ushićewa. Po starom hrišćanskom običa-ju, a posebno po pravoslavnom, dan pre Božića posvećen je obrednom hlebu i drvetu koje simboliše odbacivawe stare paganske, mnogobožačke reli-gije i prihvatawe Božića kao nove vere, vere u beskrvnu žr-tvu i spasewe. To drvo naziva-mo badwakom. Badwak je dan kada po tradi-ciji polazimo u šumu da od-sečemo drvo hrasta ili cera. Nakon toga ga donosimo kući, stavqamo na ogwište ili u peć i spalimo do Božića uju-tro. Na taj se dan bdelo, čeka-

B

14 Bijela p^ela

jući Božić, dan Hristovog ro-đewa. Badwak i wegovo spaqi-vawe po starom verovawu ima zaštitnu moć. Kako bi Božić bio praznik novog vremena, bitno je da je na Badwak svaka kuća umesi božićne obredne hlebove, od kojih je najznačaj-nija česnica. Česnica se po običaju lomi za vreme boži-ćweg doručka, a najčešće ruč-ka. To je ritual koji vodi do-

Rođewe Hristovo, ikona, Zbirka poslevizantijske umetnosti, Narodni muzej u Beogradu

maćin kuće i wegovi ukućani. To je za nas Srbe druga velika porodična slava. Česnica je napravqena neg-de od belog brašna a u siro-mašnim krajevima i od kuku-ruznog. U našem narodu vero-valo se da česnica predstavqa simvol bogatog i berićetnog leta, nastupajuće godine.Kod nas pravoslavnih božić-na slama je neodvojivi deo sdr-žaja Badwaka i Božića. Mi pravoslavci za Božić, umesto božićne jelke koja je tradici-ja kod rimokatolika, pravimo korpu izobiqa, korpu puna ra-zličitih plodova.

Radoš Matić

ožda baš kod onih spo-menika daleke prošlo-sti o kojima malo zna-

mo, možemo najboqe osluš-kivati treptaje minulih ve-kova. U Srbiji je takvih spo-menika popriličan broj. Posebno se izdvaja Trška cr-kva nedaleko Žagubice u Ho-moqu. Iako je pored puta, malo

15Bijela p^ela

M

Trška crkva

je narod zove, najverovatni-je krajem 14. veka. Po tome je 1467. godine i selo i trg na-zvan Gospođinci i tako je ostalo do danas. Narod, ipak, crkvu ne naziva Bogorodič-na, već Trška, po trgu gde se vekovima trgovalo. Bilo je mišqewa da je crkva prvo-bitno bila posvećena sv. Ni-koli, ali za to nema dokaza.Iako je od portala stare cr-kve malo delova ostalo, ono što je ugrađeno u zapadnu fa-sadu postojeće, deluje impre-sivno. Osakaćeni krilati la-vovi koji pritišću neke de-mone svojom patiniranom ru-stičnošću odaju lep primer romanskog stila.Trška crkva je jedinstvena u Srbiji po broju urezanih predstava jelena na južnoj fasadi (jedino ima još jedan urezan na severnoj fasadi Bo-gorodičine crkve u Studeni-ci). Čovek je jelena uvrstio u

svoj magijsko-ritualni svet još u vreme paleolita (peći-na Lasko u Francuskoj). Od tada su mu mnogi narodi pri-davali razna značewa. Nije iskqučeno da su oni boraveći na prostorima Balkana osta-vili nešto od toga. Ono što je izvesno – jeleni na Trškoj crkvi najviše se vezuju za hrišćansku tradiciju. Jer, uz predstave jelena nalaze se i brojni nadgrobni zapisi, a jelen u tom kontekstu znači simbol života. A možda je ostalo nešto i od Kelta koji su u Podunavqu i šire boravili oko osam sto-tina godina. Jelen je za wih predstavqao glasnika izme-đu sveta bogova i sveta qudi. Kako god, natpisi, zapisi i crteži na Trškoj crkvi dugo će pružati mogućnost za osluškivawe mnogo toga što minula vremena još kriju.

Milutin Dedić

OSLUšKIvAwE vEKOvA

kve bili su na strani Austri-je. Pop Gligorije je čak nudio austrijskom generalu Varten-slebenu 1788. da sa 1000 nao-ružanih qudi očisti od Tu-raka predeo između Kladova i Vidina. O značaju Trške crkve svedoči i natpis iz 1796. uglednog Voi-ština Kaluđerovića. U vreme srpskih ustanaka 1811. godine homoqski vojvoda Ilija Sto-šić obnavqa crkvu, prilaže četiri ikone i zvono. Tako se Trška crkva posle dugo vre-mena oglasila i zvonom.Crkva je posvećena Bogorodi-ci ili Maloj Gospođi, kako

ko na wu obraća pažwu, a još mawe svraća. Pretpostavqa se da potiče iz vremena pre kraqa Milutina. Utvrđeno je da je na wenom mestu posto-jala starija bogomoqa. Delo-vi te građevine ugrađeni su u postojeću crkvu. Trška crkva je više puta ra-zarana, pa obnavqana, tako da ne znamo wen prvobitni izgled. Prema jednom uklesa-nom natpisu doznajemo da je već 1429. godine obnavqana, za vreme despota čorđa Bran-kovića, da je glavni zidar bio Oliver, a da je sve urađeno na zahtev protopopa Kuzme. Iz vremena turske okupaci-je Srbije malo je podataka. Nešto više ih je iz 18. veka. Na primer, sveštenik Neš-ko Stefanović bio je zato-čen u Temišvaru, ali nigde ne piše za šta je optužen. U vreme tursko- austrijskih ratova sveštenici Trške cr-

16 Bijela p^ela

Pi{e: JOVAN SAVI^IN PRIcA

mah ostvarilo.Tako su po prostorima Balka-na mnogi prirodni objekti do-bili ime Svetiteqa kao: Sa-vina voda, Savin krš, Savina pećina, Savino jezero…Svaki toponim ima objekt po kome je i kako dobio ime, ali zbog nedostatka prostora nije u ovako kratkom prikazu moguće to izvesti, odnosno opisati.

potomci, što znači zaista po cijelom globusu.Srbi iseqenici donosili su svog Svetiteqa sobom kao ne-procjenqiv draguq duha koji čuva tijelo i uznosi dušu. Od Novog Zelanda preko Austra-lije, Sjeverne Amerike, Kana-de, Aqaske, Sibira i Rusije, pa po cijeloj Evropi postoje hramovi Svetog save.Na prostorima Balkana gdje su trajali stravični ratovi, Sveti Sava miri zaraćene, li-ječi bolesne i rawene. O Svetom Savi napisane su mnoge kwige.

SvA CARSTvASvETOg SAvE

Sveti Sava naslijedio je sve ono pozitivno i svijetlo što je postojalo u vjerovawu pri-je hrišćanstva. Jasnije re-čeno, narodni pripovjedači i tumači svijeta i života „pripisali su“ kroz vjekove sva pozitivna svojstva, moći, djelovawa i htijewa Svetom Savi.U narodnom folkloru Sveti Sava predstavqa moćno nad-naravno biće.On je učiteq svih zanata muš-ke i ženske ruke. Jednako dje-luje i poučava qude u carstvu biqa, carstvu voda, carstvu zemqe, carstvu nebeskih po-java, carstvu znawa i umijeća. On je uvijek i svuda pomagač qudima i životiwama.Toponimi Svetog Save govo-re kako je Svetiteq obišao cijeli svijet i ostavio tra-gove qepote i pravde, pouke i pomoći. Stalno je putovao sa svojim štapom kojim je či-nio čudesa. Bilo je dovoqno da štapom prekrsti po zemqi ili bilo čemu, i pomene rije-čima što želi, i to bi se od-

Hodočašće Svetom SaviSvetitequ Savo, Zvijezdo Gore Svete,u pustiwi vodo, vatro u ledištu.Krilo nad ambisom, nado iznad groba!Podari nam riječi pjesme uzvišene,Što razumom tvojim bit istine zbori:Da u svakom biću qudskog mučenikaPati naše srce, našu dušu boli.Privedi nas Slovu Tvoga Uzvišewa,Koje glasi: Praštaj, Pomozi, Izvoli!Jer u Vaseqeni nema qepšeg cvijetaOd srećnog lica komšijskog djeteta,Niti ima duge u Svemiru šire,Od spojenih ruku kad se braća mire.

U cijelom balkanskom pro-storu od jugoistoka prema jugozapadu postoje brojni ge-ografski objekti koji nose ime Svetog Save, ne samo na prostoru Srbije, nego i pro-storima izvan.Ime Svetog Save i wegovih podviga poznato je u cijelom svijetu.Podignuti su hramovi Svetog Save gotovo svuda gdje žive srpski iseqenici i wihovi

17Bijela p^ela

ijepi moj narode bi-jelopčelski, danas ćemo Sunčevim ko-

lima poletjeti u Francusku, tačnije u stoqeće osamnaesto da prisustvujemo čudu nevi-đenom.Presvucimo se nevidqivim ogrtačem i krenimo da vi-dimo čudo koje do sada nije vidio niko od roda qudskog gledajući u nebo hiqadama godina.Mi ćemo danas, 17. maja 1783, posmatrati leteću spravu koja će se kretati nebeskim beskrajem među pticama, qud-skim umom izmišqena i ru-kom qudskom ostvarena. To je balon!Kroz duge mračne milenijume naš davni predak nije presta-jao sawati o letu među obla-cima i zvijezdama. O tome svjedoče crteži otkriveni u pećinama diqem svijeta na svim kontinentima.I ja kao letač Hiperborejac i dijete qudskog uma i mašte spadam među likove svjetlo-sti, sreće i qepote, a o tome ćemo drugom prigodom. Vrati-mo se crtežima i čežwi qud-skoj da „dokuči zvijezde“.Na crtežima upregnuta su četiri orla, ptice selice, labudovi i druge. Sve su pri-

L

PUTOvAwE U vJEČNOST

17Bijela p^ela

kazane kao zaprega i čovjek kao kočijaš.Konačno je problem osvajawa nebeskih visina zajedničkim snagama riješila fizika i kemija.Fizika je u pomoć pozvala va-tru, a vatra oslobodila za let energiju. Promatrawem leta ptica došlo se do balona koji su izradili braća Montgolfier, vlasnici tvornice papira i tapeta.Graditeqi su slabo odvojili vatru koja gori u loncu na dnu balona i grije zrak potreban za uzlet balona. Vatra je za-hvatila papirnatu oplatu i sve je progutao plamen. Ne-koliko tjedana nakon prvog leta, iste godine let je po-novqen u Parizu. Sve je teklo u redu, a onda se zbio događaj za pamćewe. Balon je nakon leta od dvadeset kilometa-ra pao na zemqu usred poqa i smrtno uplašio seqake. U

panici su pomislili da je pao mjesec.Kad su se pribrali od stra-ha, rastrgaše balon u koma-de. Krpe od balona svezaše za kowski rep, proneseše ih ko pobjedničke zastave kroz okolna sela. Vlada je izdala proglas da se o ovom događaju ne čine ni-kakve nepodopštine – jer je to začetak vremena u kome će ovaj događaj i ova naprava igrati korisnu ulogu za cije-lo društvo.Da bi se doznalo mogu li živa bića izdržati put kruz vaz-duh, objesiše za balon kavez ispleten od vrbova šibqa i u wega staviše ovcu, pijetla i patku.Noseći prve putnike balon uzleti 19. septembra 1783. godine. Tome, do tada nevi-đenom čudu, bila je prisutna cjelokupna svita i posluga Versaillesa. Balon nije letio visoko ni daleko i sve je za-vršilo vez nezgode.Kada je slama pod balonom izgorjela, kugla od papira spustila se u obližwu šumu. Ustanoviše da su sve živo-tiwe sasvim zdrave; niti su im slomqene kosti, niti je naru-šen ritam disawa, niti im je naškodila brzina kretawa.Pitate zbog čega je ovca, iz-među toliko životiwa, ušla u ovu priču? Odabrana je zbog božanstvene ćudi i mirnoće. A mir je bio potreban da se balon ne bi tresao.

J.S. Prica

o što se u Srbji decenijama to-liko toga zvalo Morava, može da dovede u nedoumicu neu-

pućenog stranca. Bioskopi, kafane, hoteli, preduzeća, zanatske radioni-ce, zemljoradničke zadruge, cigarete bez filtera u zelenoj kutiji sa devoj-kom koja sedi u suknji od cigareta, pa jedno kolo, čak i jedan avion, nazvani su imenom Morava. Kao da je u pita-nju neko božanstvo, pomisliće. A zapravo, za Srbiju reka Morava i je-ste neko božanstvo. Ona je ogledalo istorije naroda na ovom tlu, najveća srpska reka. Na mapi njen tok od tri reke, Južne i Zapadne Morave, a tre-ća je Velika Morava, nastala od pret-hodne dve, na mapi liči na krvotok Srbije, na kičmu Balkana, bez koje bi život ovde možda i nestao. Tok Morave prati ljude od predisto-rije do danas. Reka je simbol Srbije kroz vekove. Opevali su je pesnici, pisci uvodili u romane, njoj se devoj-ke ispovedaju kad ih momci ostave, pokraj Morave šetaju zaljubljeni. Moravom se brodi, vadi se pesak, pliva se i skače u vodu, lovi riba, na obalama napasaju stada, obrađuje zemlja. Plodna je, ali i vodoplavna. Zato joj je dopušteno da prođe samo kroz jedan grad, kroz Ćupriju, da ne plavi naselja.Velika Morava, ili samo Morava, nastaje spajanjem Zapadne i Južne Morave kod grada Stalaća, gradića i centralne železničke raskrsnice. Odatle hita na sever, da se u okolini Smedereva priključi Dunavu i u nje-govom zagrljaju otplovi do Crnog mora. Ušće u Dunav je između sela Kulič i Dubravica, ispod Smedereva i velikog ugljenog basena Kostolac. BIlo je kasno proleće kad sam prvi put bila na ušću Morave u Dunav.

TMorava

Piše: Milena Dražić

18 Bijela p^ela

Najpre me je prizor dve velike i snažne vode, od kojih ona slabija pristaje da bude progutana, podse-tio na stare slikare koji pokušavaju da naslikaju raj. Osetila sam dobro moć vode koja u mene uliva snagu, a potom bogatstvo prirode, njene lepote i sile, njene plodove zelenila koje buja na rekama. Dunav je bio ši-rok, prostran, jedva mu se vidi druga obala, a Morava bujičasta, u žurbi da se spoji. Bilo je nečeg veličanstve-nog u toj moći prirode pred kojom je čovek, ma šta mislio o sebi, mali i nebitan i nemoćan. Velika Morava je duga 185 kilome-tara, a sa Zapadnom Moravom meri 493 kilometra. Južna Morava, koja je najveći izvor vode za Moravu, duža je, ali je zbog uređenja korita i meli-oracije danas kraća. Sve tri Morave skratila je ljudska ruka. Nekada je reka bila duža od 600 kilometara, danas je, sa svim pritokama, 550 ki-lometara, a i dalje je najduži vodeni put na Balkanskom poluostrvu. U prohujalim stolećima reka je bila poznata po nepreglednim šumama, ali danas ništa nije ostalo od velikih stabala. Uopšte, čudno je koliko je ljudska ruka intervenisala na toko-vima ove reke. Velika Morava je pravila meandre, a posle poplava bi menjala tok i tako

za sobom ostavljala jezera, koje lju-di zovu moravišta. Danas je plov-na svega tri kilometra od ušća, a u istoriji je bila sve do Ćuprije. To joj je skratilo tok. Morava teče najplodnijim i najgu-šće naseljenim područjem Srbije, Pomoravljem. Pomoravlje je u zali-vu nekadašnjeg Panonskog mora iz Balaševićeve pesme, koje se isušilo pre oko 200.000 godina. Doline tri Morave su mesto nasta-janja srednjovekovne srpske drža-ve – Moravske Srbije. Iz ovog peri-oda sačuvano je mnogo istorijskih spomenika, pre svega crkava i ma-nastira izuzetne lepote. Sve one pripadaju jednom potpuno novom umetničkom pravcu – “Moravskoj školi”. Manastiri Lazarica ili Ravani-ca i danas su nezaboravni zbog svoje lepote i svakako su srednjovekovna umetnost koja je nezaobilazna za posetioce Srbije.Rekom koja je srce Srbije tekli su i danas teku vekovi. U srpskoj istoriji Pomoravlje je postalo kolevka mo-derne srpske države na početku 19. veka, Moravske Srbije. Zato je ona

Most u Ćupriji, jedinom gradu kroz kojeg teče Morava

Reka devojka – Boginja rata

19Bijela p^ela

tema brojnih pesama koje slave njene vode i lepotu, ai ne zaborav-ljaju njenu zlu ćud i vodoplavnost. Po tome, Morava – ili tri Morave – ima ćud devojke, lepe, snažne, ali svojeglave. Svako ko prati tok Morave, videće neke od najlepših krajeva Srbije, a upoznaće i stanovnike i uveriće se u njihovu ljubaznost i gostoljubivost, koje su postale legendarna. Iz jednog uputstva za turiste citira-mo: “Značaj Morave – njena veza sa narodom, plodnost koju donosi, ali i njen nepredvidivi karakter, zabe-ležen je u velikom broju narodnih pesama, a mnoge, nove, nastaju i danas. Možete ih čuti u skoro sva-koj kafani pomoravskog okruga.

Reka devojka – Boginja rata

pripovetkama, sećanjima, pričama srpskih realista i u jednoj monogra-fiji. U njoj se piše o starim vodeni-cama, tamnih tavana što mirišu na brašno i hleb, punih bele paučine i vampira i sa žalošću zaključuje da bi u takvim ostacima danas mogli da se otvaraju kulturni i etno centri,

žene Ljubice i borbe protiv Turaka, a mogu je naći u svakoj zbirci epike, kako bi bolje razumeli narod i reku Moravu. O njihovom dostojanstve-nom izboru smrti umesto ropstva. A pesma kaže:

“Morava nas voda od‘ranilaNek‘ Morava voda i sa‘rani!Pa skočiše u vodu Moravu.”

Morava? Šta, napokon, može da znači to ime Morava? Rimljani su Veliku Moravu zvali Margus (Zapadnu Brongus, a Južnu Angrus). Današnji grad Ćuprija po-stao je u rimsko doba, prema latin-skom Horreum Margi, to jest Žitnica Morave. Međutim, velika naučnica Ranka Kuić izvodila je zaključak iz svog širokog obrazovanja i dubokog po-znavanja keltske kulture i jezika. Pretpostavljala je da je ime Morava spoj keltskog sufiksa za reke: AVA, MORAVA, spoj MOR plus AVA, pri čemu je ava sufiks za reku, a mor keltski prefiks za devojku. Dakle Devojka-Reka.Morrigu ili Morrigan je u Irskoj bila „kraljica duhova“ i boginja rata. Ako prefiks u našoj reci MORAVA shvati-mo kao izvedenicu od imena irske boginje rata MORRIGU i keltskog sufiksa za reke – AVA, onda dobija-mo naziv naše reke:Mor MOR(IGU) plus AVA – MORAVA, u značenju Boginja Reke. Pošto če-sto plavi, ona je ratoborna, pa je i hirovita i kraljica duhova, sve u isto vreme, istovremeno plahovita, ne-predvidljiva reka-devojka. A može biti i Boginja Reke. U oba tumačenja nogu se naći osobine najvoljenije srpske reke Morave.

Ako se zadesite u kafani sa muzi-kom uživo, zatražite da vam svira-ju “Oj, Moravo”, “Moravo, najlepša reko” ili “Devojke sa Morave” – u pevanju će vam se sigurno pridruži-ti i ostali gosti kafane. A ako radije igrate, pitajte da vam pokažu srpski folklor, posebno moravac – tradicio-nalno srpsko kolo sa ovih prostora, ime dobilo opet po ovoj reci…” A prema našim istraživanjima, dobre su još pesme „Moravsko predve-čerje“, „Oj Moravo, tija reko“, „Uz Moravu vetar duva“, „Na Moravi vodenica stara“, „Moravac kolo“ i mnoge druge.Velika je šteta što je vreme izbrisa-lo još jednu istorijsku zanimljivost Velike Morave: vodenice. One su ostale samo u pesmama, narodnim

drže časovi o prošlosti. Ali, u neko vreme vojska pre oko 150 godina za-ključuje da vodenice vitlare ometaju plovidbu Velikom Moravom. Vojni inspector Aleksić zapisuje 1869. da seljaci dižu vodenice gde im padne na pamet, prenose ih, da su pravi-li sprudove, brane od kolja i pruća preko cele širine reke, kako bi brža voda okretala vodenični kamen. Ofi-cir zamera seljacima što su se pona-šali kao vlasnici reke, a saznajemo i još da su vodenice podizali ljudi koji žive satima udaljeni, nap o šest sati vožnje od Morave: iz Beograda, Smedereva i Kragujevca… Svim đacima Bijela pčela preporu-čuje da pročitaju narodnu epsku pesmu “Smrt vojvode Prijezde”, o ljubavi vojvode iz Stalaća i njegove

LUKSEMBURG

* Veliko Vojvodstvo Luksemburg je država u zapadnoj Evropi. Graniči s Njemačkom na istoku, Francuskom na jugu i Belgijom na zapadu i sjeveru.

* Područje današnjeg Velikog vojvodstva Luksemburg bilo je naseljeno Keltima, Rimljanima i Francima. * Prvi spomen današnjeg Luksemburga je zabilježen 963. godine. * Car Karlo IV daje Luksemburgu status vojvodstva 1354. godine. * Za vrijeme Napoleona osvajaju ga Francuzi. Nakon njegovog poraza i Bečkog kongresa odobrena mu je autonomija kao velikom vojvodstvu. * Bio je dio Belgije tokom devet godina. * Formalna nezavisnost zemlje je proglašena 1867. godine kada se i obavezala na neutralnost. * Tokom oba svjetska rata bio je okupiran od strane Njemačke. * U toku Drugog svjetskog rata oslobađaju ga Saveznici 1944. godine.

HISTORIJA

Uredio, grafi čki oblikovao i proputovao: Dragan STOJKOVIĆ

ZEMLJE EU

(luks.: Groussherzogtom Lëtzebuerg, njem.: Grossherzogtum Luxemburg, fra.: Grand-Duché de Luxembourg)

POZNATI

* Naziv Luksemburg potiče od dvorca Lucilinburhuc, kasnije poznatog i kao Lützelburg. Luksemburg je nastao u nekadašnjem Svetom rimskom carstvu kao grofovija, a danas je posljednje veliko vojvodstvo na svijetu.

BELGIJA

FRANCUSKA

NJEMAČKA

Luksemburg je među 6 država osnivača Evropske unije i NATO saveza.

* Druga je najmanja zemlja Evropske unije. * Jedna je od zemalja osnivača Evropske ekonomske zajednice.* Zajedno s Belgijom i Holandijom čini zemlje Beneluksa.

Влада Луксембурга у избеглиштву је прекинула традицију неутралности, и придружила се савезницима у борби против нацистичке Немачке. Мала група луксембуршких добровољаца се борила у бици за Нормандију. Луксембург је био један од оснивача Уједињених нација 1946., НАТО-а 1949. и Европске економске заједнице (данашња Европска унија), 1957.

Moto: Želimo ostati ono što jesmo.

Glavni gradLuksemburgSlužbeni jezikluksemburški, francuski i njemačkiDržavno uređenjeParlamentarna monarhijaPovršina2.586,4 km2 Stanovništvo oko 600.000Valutaevro - od 1. siječnja 1999.

RELIGIJA 95% su katolici, a ostalih 5% protestanti, jevreji i muslimani.

Službeni grb

Simbol Luksemburga je okrunjeni crveni lav na bijelo - plavim prugama.

Dvorac Châteaux de Bourscheid u Ardenima

Ustav je dobio1868. g. i na snazi je i danas, a monarhijom upravlja vladarska kuća Nassau-Weilburg.

Stari dio grada opasan je djelomice sačuvanim zidinama (dio UNESCO-ve svjetske baštine)

Luksemburg - glavni grad

Luksemburg je jedna od pet zemalja Evropske unije koje nemaju izlaz na more. Ostale su: Austrija, Češka republika, Slovačka i Mađarska.

U Luksemburgu, koji broji oko 600.000 stanovnika, živi 180 nacija.

Glavni grad se razvio u vodeće fi nansijsko središte Evrope gdje 161 evropska i međunarodna banka imaju svoje fi lijale i podružnice. Luksemburg je među najbogatijim zemljama, ne samo Evrope, već je po bruto proizvodu po stanovniku treći na svijetu poslije Lihtenštajna i Katara.

Evropska investicijska banka

Udio stranaca u ukupnom stanovništvu iznosi 44,5%. Oko 16,5% stanovništva su državljani Portugala, zatim Francuzi (5,8%), Talijani (4,1%), Belgijanci (3,5%) i drugi. U glavnom gradu 61,66% stanovništva čine strani državljani.

Dio Ardena je karakterističan po šumovitim brežuljcima i dubokim riječnim dolinama.

Our - park prirode

Jezero Haute-Sûre - nacionalni park

Najčešće vrste drveća su crvena bukva, hrast, javor i smreka.

Zlatokrestanacionalna ptica

Dolina Müllerthal

Pierre-Joseph Redouté (1759 –1840), među najvećim ilustratorima botanike

nazvan “Rafaelo cvijeća”.

Jean-Claude Juncker - Жан Клод Јункер, Predsjednik Evropske Komisije

Marc Girardelli

(1963.) bivši austrijski i luksemburški

alpski skijaš. Nitko osim njega nije uspio 5 puta

osvojiti veliki kristalni

globus.

Sosthčne Weis (1872–1941) umjetnik koji je naslikao više od 5.000 akvarela grada i okolice.

LUKSEMBURG

* Veliko Vojvodstvo Luksemburg je država u zapadnoj Evropi. Graniči s Njemačkom na istoku, Francuskom na jugu i Belgijom na zapadu i sjeveru.

* Područje današnjeg Velikog vojvodstva Luksemburg bilo je naseljeno Keltima, Rimljanima i Francima. * Prvi spomen današnjeg Luksemburga je zabilježen 963. godine. * Car Karlo IV daje Luksemburgu status vojvodstva 1354. godine. * Za vrijeme Napoleona osvajaju ga Francuzi. Nakon njegovog poraza i Bečkog kongresa odobrena mu je autonomija kao velikom vojvodstvu. * Bio je dio Belgije tokom devet godina. * Formalna nezavisnost zemlje je proglašena 1867. godine kada se i obavezala na neutralnost. * Tokom oba svjetska rata bio je okupiran od strane Njemačke. * U toku Drugog svjetskog rata oslobađaju ga Saveznici 1944. godine.

HISTORIJA

Uredio, grafi čki oblikovao i proputovao: Dragan STOJKOVIĆ

ZEMLJE EU

(luks.: Groussherzogtom Lëtzebuerg, njem.: Grossherzogtum Luxemburg, fra.: Grand-Duché de Luxembourg)

POZNATI

* Naziv Luksemburg potiče od dvorca Lucilinburhuc, kasnije poznatog i kao Lützelburg. Luksemburg je nastao u nekadašnjem Svetom rimskom carstvu kao grofovija, a danas je posljednje veliko vojvodstvo na svijetu.

BELGIJA

FRANCUSKA

NJEMAČKA

Luksemburg je među 6 država osnivača Evropske unije i NATO saveza.

* Druga je najmanja zemlja Evropske unije. * Jedna je od zemalja osnivača Evropske ekonomske zajednice.* Zajedno s Belgijom i Holandijom čini zemlje Beneluksa.

Влада Луксембурга у избеглиштву је прекинула традицију неутралности, и придружила се савезницима у борби против нацистичке Немачке. Мала група луксембуршких добровољаца се борила у бици за Нормандију. Луксембург је био један од оснивача Уједињених нација 1946., НАТО-а 1949. и Европске економске заједнице (данашња Европска унија), 1957.

Moto: Želimo ostati ono što jesmo.

Glavni gradLuksemburgSlužbeni jezikluksemburški, francuski i njemačkiDržavno uređenjeParlamentarna monarhijaPovršina2.586,4 km2 Stanovništvo oko 600.000Valutaevro - od 1. siječnja 1999.

RELIGIJA 95% su katolici, a ostalih 5% protestanti, jevreji i muslimani.

Službeni grb

Simbol Luksemburga je okrunjeni crveni lav na bijelo - plavim prugama.

Dvorac Châteaux de Bourscheid u Ardenima

Ustav je dobio1868. g. i na snazi je i danas, a monarhijom upravlja vladarska kuća Nassau-Weilburg.

Stari dio grada opasan je djelomice sačuvanim zidinama (dio UNESCO-ve svjetske baštine)

Luksemburg - glavni grad

Luksemburg je jedna od pet zemalja Evropske unije koje nemaju izlaz na more. Ostale su: Austrija, Češka republika, Slovačka i Mađarska.

U Luksemburgu, koji broji oko 600.000 stanovnika, živi 180 nacija.

Glavni grad se razvio u vodeće fi nansijsko središte Evrope gdje 161 evropska i međunarodna banka imaju svoje fi lijale i podružnice. Luksemburg je među najbogatijim zemljama, ne samo Evrope, već je po bruto proizvodu po stanovniku treći na svijetu poslije Lihtenštajna i Katara.

Evropska investicijska banka

Udio stranaca u ukupnom stanovništvu iznosi 44,5%. Oko 16,5% stanovništva su državljani Portugala, zatim Francuzi (5,8%), Talijani (4,1%), Belgijanci (3,5%) i drugi. U glavnom gradu 61,66% stanovništva čine strani državljani.

Dio Ardena je karakterističan po šumovitim brežuljcima i dubokim riječnim dolinama.

Our - park prirode

Jezero Haute-Sûre - nacionalni park

Najčešće vrste drveća su crvena bukva, hrast, javor i smreka.

Zlatokrestanacionalna ptica

Dolina Müllerthal

Pierre-Joseph Redouté (1759 –1840), među najvećim ilustratorima botanike

nazvan “Rafaelo cvijeća”.

Jean-Claude Juncker - Жан Клод Јункер, Predsjednik Evropske Komisije

Marc Girardelli

(1963.) bivši austrijski i luksemburški

alpski skijaš. Nitko osim njega nije uspio 5 puta

osvojiti veliki kristalni

globus.

Sosthčne Weis (1872–1941) umjetnik koji je naslikao više od 5.000 akvarela grada i okolice.

Čim sam ugledao Maju, znao sam da ću da se zaljubim. I jesam. Prvo mi je bilo lepo, a onda je počelo da me smeta što ona pojma nema o tome.S njom me je upoznao Neša Bizon, za četiri klikera. Njega su i tako za-nimali samo klikeri, pa mi nije bilo teško da se uz malo oklevanja i do-sta šepurenja, doduše, odšeta do klackalice na kojoj su bile Maja i neka njena drugarica. Ja sam se muvao uz njega, i tako je led bio probijen.Pošto smo se upoznali, Maja predloži da se igramo roditelja i dece. Pri-stao sam, ali sam se namrštio kad je Neša dobio ulogu Majinog muža, a ja i ona klinka – njihove dece. Posle je Neša morao da ode jer ga je deda zvao zbog nekih iscepanih novina ili tako nešto, pa sam ja iskori-stio priliku da Maji pokažem kako se vešto pentram po drveću. Popeo sam se na jedno, raširio ruke, držrći se samo nogama oko grane – ali ona ništa. Samo me je pogledala kao da vidi narandžastog slona, ili tako nekako i nastavila da se klacka.Nisam odustajao. Pošto je stvar krenula, to jest – pošto smo se upozna-li, rešio sam da joj nešto poklonim. Odlučio sam se za žabu. To uopšte nije bilo lako jer žabu među našim soliterima teško možeš da sretneš. Srećom, izvukao me Aca Glavonja. Pristao je da mi za sedam klikera – među njima je bio i moj najdraži staklenac – da svoju žabu, koju je već nekoliko dana držao u jednoj tegli i sa kojom ionako nije znao šta će.Trampili smo se i ja sam, sav srećan, odjurio, bojeći se da se ne predomisli.Ne pitajte me kako je ispalo. Prvo je pobledela, onda me je pogledala nekako sažaljivo, a na kra-ju me ošinula pogledom od koga sam pretrnuo i okrenula mi leđa.Žabu sam dao Arsi iz mog ulaza, za kliker i dva stripa, što me je donekle utešilo, ali Maja mi, svejedno, nije izlazila iz glave.Ne voli veštine – u redu. Ne voli ni životi-nje – u redu i to. Ali sigurno voli hrabrost.

Maja

Potući ću se sa nekim i ima da me zavoli ko ništa.Merkao sam s kim bih mogao. Goran je bio isuviše velik – uvek je vodio glavnu reč. Marko je prgav i viši od mene. Jednom mi je oteo dva klikera. Srđan jedva čeka da se pobije. A ni onaj Nikola ne izgleda bezazleno, iako je uvek uštirkan i nosi naočare.Na svu sreću, opazim nekog klinju koga nisam poznavao. Vrteo se oko Maje i one njene drugarice i delovao prilično mirno i poslušno. A bio je i mlađi i sitniji od mene. Još samo da nađem razlog.Tek što sam to pomislio, klincu ispade lopta iz ruku i dokotrlja se do mene. Kakva prilika! Pošao je za loptom, ali kad je pokušao da je podigne, zatekao je moje sto-palo na njoj. Stajao sam, pobedonosno, i gledao ga onako pognutog. On je ćutao.– Šta je mališa?! – rekoh. Nije ni beknuo. – A-ha, to je to – pomislih.– Tražiš nešto, a? – rekoh glasnije da me Maja čuje.– V-vrati mi moju loptu – promuca klinja suznih očiju.– Tutanj, bre – rekoh ja i odgurnuh ga i ne pogledavši ga. Gledao sam, naravno, u

Maju.– Ne diraj mi brata! – Maja se izdra na mene – Idi gledaj

svoje žabe!Šta još da vam kažem? I ovo je dovoljno. Izbe-gavam Maju i njeno društvo i mrzim Acu Gla-vonju što svakom stavlja pod nos moj najdraži staklenac.Ipak, zapazio sam jednu Slavicu. Još ne znam, ali i to će se srediti. Ranko sa mog sprata nudi mi da me upozna s njom za samo dva klikera – doduše mermerca. Videću još. Za početak, verovatno ću joj pokloniti gu-štera koga sam uhvatio juče.

Dragomir Đorđević

24 Bijela p^ela

25Bijela p^ela 25Bijela p^ela

26 Bijela p^ela

27Bijela p^ela 27Bijela p^ela

28 Bijela p^ela

29Bijela p^ela 29Bijela p^ela

30 Bijela p^ela

31Bijela p^ela

Otpad je svuda oko nas, ali ne zato što on želi, nego zbog toga što su ljudi tako htjeli. Proizvo-de otpad u kućama, u in-

Pripremio: V. RaDosaVljeViĆ

32 Bijela p^ela

Zahvaljujući svojoj ljepoti vodenika je postala kraljica balkona. Ova ukrasna biljka vrlo je nježna i lako se uzgaja, ali ne podnosi hladnoću i voli polusjenu pa se u vrt može iznijeti tek kad zatopli. Sije se vrlo rano, već zimi, a nakon pet tjedana, procvjeta u proljeće i pokaže svu ljepotu svojih bijelih, crvenih, ljubičastih ili ružičastih cvjetova.

KRaljica balKona

otPaD je sVuDa oKo nastrovi nikad ne odustaju od razbacivanja papira i plastičnih kesa koje če-sto zagađuju prirodu i okoliš. Prirodu najmanje otpadom onečišćuju ži-votinje. Jedino naši mrki medvjedi kad su gladni, dolaze do kontejnera i kanti za smeće i prevr-ću ih ne bi li našli hra-nu. Srećom to nije česta pojava.

značeno na najnovijim spremnicima za smeće u gradu. U plavu kantu na kojoj piše papir, odba-cuju se novine, papirna ambalaža… U narančasti otpadnik odbacuje se sve stakleno.Na žutom kontejneru piše metal, plastika, tetra am-balaža. Tu se ubacuju pla-stične vrećice, boce za

jestivo ulje, sredstva za čišćenje i pranje, čaše i posude za jogurt kao i svi ostali proizvodi od plasti-ke, ali u nju se ne smije bacati ambalaža koja sa-drži motorna ulja, pestici-de i otrovne materije.U zelenu kantu označe-nu kao preostali otpad odbacuje se kuhinjski biootpad.dustriji i tvornicama i u

svim drugim jestima gdje žive i rade. Ljudi od ot-pada čine smeće i u svim drugim mjestima gdje žive i rade, i u svim di-jelovima prirode gdje se nađu. Čak i sama priroda sudjeluje u tome oluja-ma, poplavama i drugim katastrofama, ali u mno-go manjoj mjeri nego to čine ljudi. Jedino jaki vje-

Ipak, najviše smeća svu-da oko nas stvaraju ljudi. Zato su i dužni da otpad i smeće skupljaju i da ga zbrinjavaju kako se ne bi dogodilo da odbačeni ot-pad i smeće prirodu, ne zatruju prirodu, biljke, životinje, pa i ljude. Da se to spriječi potrebno je sav odbačeni otpad sakupiti i razvrstati u četiri grupe kako je na-

ta DiVna stVoRenja

zaniMljiVosti

33Bijela p^ela

Medvjed nosan ili koati je dosta sličan našoj kuni, jedino ima dugi nos, zbog čega je i dobio ime nosan. Od ostalih životinja razli-kuje se i po dugom repu dugom i do pola metra. No, iako je nosat i repat, veoma je simpatičan i živi u obiteljskim skupinama u šumovitim dijelovima Juž-ne Amerike.

Dupini, delfini ili pli-skavice bili su od davnina omiljene morske životinje, čak se vjerovalo da oni do-nose sreću. Posebno su u to vjerovali moreplovci jer kad bi poslije dugog pu-tovanja po pučini ugledali dupine, znali su da se nala-ze blizu kopna i zato ih je dobroćudni doček dupina uvijek radovao.

Ja sam pošten majmunsportskog duha punpo drveću se veremi ponekad se derem.Zovu me i reponjai urlikavacširokonosonjai drekavac.Al’ to mene ne čudijer takvi su ljudi,a čovjek mi je kumkoji po sebi sudi.

MajMun DReKaVac

Dikobraz je glodavac pokriven bodljikavom odje-ćom koja mu često služi kao odbrana od napadača. Iako nikog ne napada, jer se hrani samo biljem, do-godilo se u Kanadi da su ga napala dva neiskusna psa. Dikobraz ih je tako izbo svojim bodljama da su psi završili kod veterinara na operaciji. Dikobraz je ina-če vrlo plašljiv, a kad mu se čovjek približi, prvo počne da tapće zadnjim nogama, a onda započne roktati kao svinja.

Kakapo ili noćni papa-gaj živi na Novom Zelandu i spada u najglasnije ptice na svijetu. Jedinstven je po tome što je jedini papagaj koji ne može letjeti i što je najteži, iako se hrani samo biljem, koje traži samo noću. Kakapo je zanimljiv i po tome što o mladuncima brinu mužjaci, a ne samo ženke.I pored svih ovih rekorda, spada među najugroženi-ja bića nasvijetu. Smatra se da ih danas ima najviše stotinjak.

34 Bijela p^ela

DEJAN ALEKSIĆ, pISAc KAD SAM BIo MALI

pISANJE - pRIZIVANJE DETINJSTVAčak i da sam upamtio njihove reči, ne bih mogao da ih razumem, jer je mesto mog prvog ovozemaljskog plača bilo daleko od zemlje mog maternjeg jezika – u Nemačkoj. Samo dva meseca kasnije, roditelji su me dovezli u Kraljevo, gde sam i odrastao. Do devete godine sam rastao bez mame i tate, u kući i pod staratelj-stvom njihovih kumova, dragih i dobrih ljudi, koji su činili sve da mi detinjstvo bude bezbrižno. Tako je zaista i bilo. Svet sam počeo da ot-krivam i osvajam iz tog dvorišta na rubu grada, okruženog baštama i voćnjacima – savršenom scenografi-jom za podsticanje avanturističkog duha, kakav se u meni budio češće no što se odraslima sviđalo. Prve knjige koje sam pročitao, a koje su mahom bili romani sa pustolov-nom tematikom, smesta bih pretva-rao u predloške za igru. Vladao sam i solidnom moći ubeđivanja, pa su

Dejan Aleksić je objavio dvana-est knjiga za decu, pesničkih i proznih knjiga, kao i nekoliko pozorišnih tekstova koji su izvođeni na brojnim scenama u Srbiji. Za svoje stvaralaštvo u oblasti književnosti za decu dobio je gotovo sve značajne nagrade: Nagrada ,,Politikin za-bavnik“, ,,Neven“, ,,Mali princ“, Nagrada Zmajevih dečjih igara, ,,Rade Obrenović“, ,,Plavi čupe-rak“, Nagrada Sajma knjiga u Beogradu, Nagrada Sajma knjiga u Banja Luci, Nagrada Radio Beograda, ,,Dositejevo pero“, ,,Zlatno zvonce popularnosti“, ,,Srebrno Gašino pero“... Stihovi i proza za decu ovoga au-tora zastupljeni su u čitankama i lektiri za osnovnu školu.Radi kao glavni i odgovorni ured-nik Izdavačke delatnosti ,,Pove-lja“, u Narodnoj biblioteci ,,Stefan Prvovenčani“ u Kraljevu.

Rođen sam 1. maja 1972. godine. Moji rođendani su se, dakle, odvi-jali u opštoj prazničnoj atmosferi, ali pominjanje tog datuma me je u detinjstvu pratilo tokom čitave go-

dine, i to u službi prekora: ,,Kako je moguće da neko ko je rođen na Dan rada bude takva lenština?“ Tačno je da me nije krasila radna disciplina, ali mislim da nisam bio lenj, naročito za ono što je predstavljalo predmet mojih interesovanja. Druga je stvar to što ta interesovanja, kao i većina dece, nisam delio sa odraslima. Kažu da je dan mog rođenja bio sunčan i kao stvoren za izlet. Meni je svakako bio izletnički. Napravio sam izlet u svet. Porodilište se nala-zilo u blizini velikog parka, a pošto se moj veliki dolazak dogodio u po-podnevnim satima, priča se da sam bio dočekan raskošnom pesmom ptica, mada se ja toga, razumeće-

te, uopšte ne sećam. Ne sećam se ni pohvala koje sam, kao primerna beba, dobio od babica. Međutim,

pISANJE - pRIZIVANJE DETINJSTVA

35Bijela p^ela

ne sastave, recimo, nikada nisam radio prema zadatim temama, već

deca iz susedstva bespogovorno pri-hvatala moje ideje i uputstva, kao i raspodelu uloga u tim celodnevnim predstavama na otvorenom. Kauboji i Indijanci, gusari, vanzemaljci i či-tava plejada izmaštanih likova očas posla bi zapodenuli svoje čudesne živote pod okriljem naše neutažive strasti za igrom. Sa posebnom pažnjom i pripremama prilazili smo igri u kojoj smo opo-našali događaje iz narodnooslobo-dilačke borbe. Naravno, nikom nije bilo milo da se nađe u ulozi Nemca. O okupatoru smo mislili sve najgore. Taj zadatak su, po pravilu, dobijala nešto mlađa deca. Bivalo je zbog toga često i plača. Šta se mene tiče, znalo se: ako je Sutjeska – igraću komandanta Savu i poginuću na-slonjen na drvo; ako su ,,Otpisani“

– igraću Prleta, neodoljivog dasu, koji u opasne akcije kreće ležerno i sa osmehom, kao na novogodišnju zabavu; a ako je Neretva – igraću samog Tita. Ugled u društvu mi je znatno opao kada su roditelji, konačno se vrativ-ši iz te omražene Nemačke, doveli i mog trogodišnjeg brata. Imati brata koji govori i razume samo nemački jezik bilo je ravno izdaji. Ipak, nije mi trebalo mnogo da slabost pretvorim u korist. Moj brat je bio kao poručen za ulogu Nemca. Nije ni imao izbora. Ulazak u društvo morao je nečim da plati. Naučili smo ga kako se gine i on je to odlično obavljao, nekoliko desetina puta dnevno.Prve školske dane pamtim kao doba velike radosti. Poći u školu značilo je svojevrsnu inicijaciju u ,,ozbiljan“ svet. Međutim, sa tim su došle i oba-veze i odgovornost. Bio sam uzorno, ali prilično svojeglavo dete. Teško sam se navikavao na zadatke. Pisme-

sam pisao nešto po sopstvenoj volji. Odbijala me je obaveza da radim isto što i drugi. Nešto od te svojeglavo-sti sam sačuvao sve do danas, bez

čega, čini mi se, ne bi bilo ni moje književnosti za decu. Maštovitost, nesmirajni duh i sklo-nost ka igri jesu one detinje osobi-ne koje sam uspeo da iskoristim i u svom spisateljskom radu. Zapravo, pišući za decu, na neki način prizi-vam sopstveno detinjstvo, oslušku-jem glasove iz doba kada sam bio u centru sveta i osećao se najbolje tamo gde sam.

Piše: Borislav Božić, prof.

SRPSKISlIKARI

36 Bijela p^ela

HILANDARIKONA BOGORODIce tROJeRUČIce

Kao najvrednija sve-tost iz zbirke hilan-darskog blaga izdvaja se čudotvorna ikona Bogorodice Trojeru-čice, kao najpošto-vanija i najznačajnija ikona srpskog naro-da. Po predaji pri-pada nerukotvornim ikonama, što znači da ju je ikonopisao apostol i jevanđe-list Luka. On je prvi slikar hrišćanstva i vrlo često ga uzimaju slikarski ceho-vi kao svog sveca zaštitnika. Ova vrijedna ikona čuvana je na dvorovima srpskih vladara nemawićke loze sve dok nije krajem 14. vijeka s dvora srpskog cara Dušana Silnog premje-štena u manastir Studenicu. Za vrijeme turskih nadirawa i osvajawa monasi su plašeći se napada na wihov manastir, na brzinu spremili vrijedne svetiwe kako bi ih sačuvali, a iz-

među ostalog i čudotvornu ikonu Bogorodice Trojeručice. Zavezali su je za samar jednog magareta i pustili ga da ide kamo god ga vodi Bogorodičina voqa. Legenda kaže da je magare prešlo cijelu Srbiju i Makedoniju i došlo skoro do Hilandara. Hilandarski monasi, vidjevši neobičnu scenu magareta s čudesnim zavežqajem na samaru, pohrliše da vide što se zbiva. Kad su iznenađeni monasi skinuli i razmotali ovu veliku svetost, ikonu Bogorodice Trojeručice, magare je palo mrtvo.

Hilandar je srpski pravoslav-ni manastir koji se nalazi na sjevernom dijelu Svete gore Atos, trećem kraku poluoto-ka Halkidika. Manastir su osnovali Sveti Sava i wegov otac Stefan Nemawa kra-jem 12. vijeka. Svi su srpski vladari kroz istoriju poma-gali izgradwu manastirskih crkava i drugih prostora, a u vrijeme turskih pohoda i osvajawa manastir su svojom pomoći održavali ruski ca-revi i moldavski kneževi. U Hilandaru se čuva najvrednija i najbogatija zbirka rukopisa, ikona, fresaka i drugih pred-meta od visoke umjetničke vrijednosti koji svjedoče i predstavqaju značaj sredwovje-kovne srpske kulture i držav-nosti. Hilandar se od 1988. godine nalazi na UNESCO-vom popisu zaštićene svjetske kulturne baštine.

37Bijela p^ela

1. Koji motiv se nalazi na grbu grada Kraljeva?a) sedam otvorenih kraljevskih

krunab) lik kralja Stefana Prvovenčanogc) manastir Žiča

2. Prema svedočanstvima sred-njeg veka, srpsku vojsku pred odlazak u Kosovsku bitku 1389. godine uoči Vidovdana pričestio je lično tadašnji srp-ski patrijarh…a) Jefremb) Spiridonc) Danilo III

3. Crkva Odžaklija nalazi se u…a) Odžacimab) Vranjuc) Leskovcu

4. Zajedničko im je ime, ali i to da su svi rođeni u gradovima na Jadranskom moru u drugoj polovini 19. veka. Koji je od njih trojice bio botaničar?a) Lujo Vojnovićb) Lujo Adamovićc) Lujo Bakotić

5. Koja je slika Paje Jovanovića nagrađena zlatnom medaljom

KVIZ

Koliko znamo o nama? - broj 4

Pripremio UROŠ PETROVIĆ

na Svetskoj izložbi u Parizu 1900. godine?a) Proglašenje Dušanovog zako-

nikab) Ženidba cara Dušanac) Seoba Srba

6. Momčilo Gavrić poznat je po tome što je bio najmlađi…a) podoficir na svetu u toku Pr-

vog svetskog ratab) oficir u toku Prvog svetskog

ratac) doktor nauka u Evropi

7. Lov na Besija dešava se na…?a) Belocrkvanskim jezerimab) Sjeničkom jezeruc) Suvoj planini

8. Svrstava se u slatke pite a njen glavni sastojak je jed-na povrtarska biljka. Ipak, ona najbolja, kažu Vojvođani, sprema se od vrste koju zovu „tamburica“ a zove se…

9. ZAGONETNA LIČNOSTOn je nekadašnji višestruki viceprvak Jugoslavije u jedrili-čarstvu, diplomirani turizmolog, rok pevač i tekstopisac, popu-laran širom bivše Jugoslavije,

samozvani „Svjetski Mega Car“, poznat i kao „šarmantni kralj šaljivog popa“ ali i kum naziva „turbo-folk“. Kako se zove ovaj umetnik koji je poznatiji po svom pseudonimu?

10. ASOCIJACIJA• Masiv ove planine nalazi se u zapadnoj Srbiji, u severoza-padnom delu oivičen dubokim kanjonom reke Drine, dok mu se ogranci spuštaju ka kreman-skoj dolini i dolini reke Đetinje, gde se oslanja na ogranke Zla-tibora. Područje planine čini najzapadniju skupinu iz grupe Starovlaških planina i, u širem smislu, sastoji se od tri podeone celine, donekle izdvojene rečnim dolinama, prevojima ili sedlima. Planinu su proučavali mnogi naučnici. Prvi je bio Josif Pan-čić, koji je na ovoj planini 1875. otkrio endemsku vrstu četinara, nazvanu Pančićeva omorika.• To je najstarija i najmasovnija manifestacija turističko-rekrea-tivnog karaktera na reci Drini. Organizuje se u spomen na drev-nu tradiciju drinskih splavara.• Turističko naselje na desnoj obali reke Drine, poznato po hi-droelektrani, odnosno po jezeru koje je napravljeno zbog nje, a ime je dobilo po ovom naselju pregrađivanjem toka reke Drine. U naselju teče verovatno najkra-ća reka u svetu. Duga je ravno 365 metara, pa mnogi kažu da je reka Vrelo, bistra kao oko, duga – godinu dana. U blizini jezera nalazi se srednjovekovna nekropola stećaka koja potiče iz XIV veka.• U manastiru u podnožju pla-nine čuvalo se Miroslavljevo jevanđelje. O kojem je mjestu riječ?

?JANUAR - SIJEČANJ

Uredio, oblikovao i doznao Dragan STOJKOVIĆ

Odani vojnici zvali su ga „naš Sveto”, a oni kojima nije bio drag „hrvatski glavonja”. Car Karlo I. naknadno mu je potvrdio barunski naslov koji mu stoji na nadgrobnom spomeniku.

Svetozar Borojević von Bojna

(Umetić, Hrvatska 1856.- Klagenfurt, Austrija 1920.)

austrougarski feldmaršal

Za vrijeme Prvog svjetskog rata istakao se nizom uspjeha kao zapovjednik u Austro-Ugarskoj vojsci u obrani protiv Talijana. Svojim ratnim genijem spašavao je austrijske bojišnice od sloma.

Lav sa Soče

Značajno je njegovo zapovijedanje u bitci na rijeci Soči, što mu je donijelo

zvučni nadimak - Lav sa Soče.Zbog toga je dobio čin feldmaršala, čime

je postao prvi i jedini Južni Slaven u Austro-Ugarskoj Monarhiji s tom tituloma, a koji nije bio Nijemac.

Мајка Светозара Боројевића била је Стана Боројевић, рођ. пл. Коварбашић

од Зборишта, кћерка граничарског натпоручника, родом из племићке српске православне породице из села Бојна код Глине. По мајчином родном месту је узео

предикат „од Бојна“.

Nesuglasice oko narodnosne pripadnostiБио је веран поданик Хабзбурга,

аустријски генерал који је у приватном животу говорио на немачком, умро

као држављанин Аустрије, могао се осећати Аустријанцем, Мађарем,

јер је у Аустроугарској скоро цела територија бивше Војне крајине у којој

је рођен припала Мађарској и Хрват јер се осећао становником Бановине

Хрватске.

......................................................

š

m

Poznati pripadnik danakilske faune je afrički divlji magarac (Equus africanus).

Danakilska pustinja i slikarski vulkan

NAJVRUĆE MJESTO NA SVIJETU

U Afarskoj depresiji, između Etiopije i Eritreje, se nalazi Danakilska pustinja i najvruća je regija na Zemlji gdje temperatura prelazi 60o Celzijevih. Pustinja je nastala kao presušeni rukavac Crvenog mora, te

je jedno od najaktivnih vulkanskih područja na svijetu.j p

Assal je slano jezero u Džibutiju i najniže jezero u Africi, 155 m ispod razine mora

.

OVO JE NAJNIŽI AKTIVNI VULKAN NA SVIJETU KOJI JE SMJEŠTEN 8 2 m ISPOD RAZINE MORA.

* Depresija ili potolina je kopnena ili jezerska površina niža od razine mora

ETIOPIJA

Vulkan Erta Ale u Danakilskoj pustinjiDALLOL je vulkanski krater smješten u depresiji Danakila sjeveroistočno od područja Erta Alea u Etiopiji i ima nebrojene vruće izvore i nekoliko gejzira.

Ime Dallol su mu dali lokalni stanovnici, a znači kiseli zeleni ribnjaci.

Tamo živi 130.000 stanovnika. Oni su većinom pripadnici naroda

Afara i Tigraja koji su kopali i vadili sol i zatim je karavanama vozili na prodaju.

Januar (latinski - Ianuarius), odnosno siječanj (ijekavica) ili sečanj (ekavica) je prvi mjesec u godini. Ime je dobio po rimskom bogu Janusu. Ime siječanj se najčešće vezuje uztezu o izvođenju iz sječe drva, no činjenica da postoji dijalektalni naziv svečan, svičen, sičan, protivi se tome.

Јанус (лат. Ianus) је римски бог почетка и краја свих ствари, заштитник врата и улаза, склон је људима, а његов симбол je кључ.

Главни празник бога Јануса је био први дан Нове године, и тада су људи њему у част, даривали једне друге, свечано се облачили и честитали почетак Нове године.

JANUSJanus je rimski bog vremena, početka i kraja. Ima glavu s dva lica. Jedno je mladenačko, a drugo staračko i okrenuta su na različite strane. Simbol je nestalnosti i dvoličnosti.

Počasni je građanin grada Zagreba

FEBRUAR - VELJAČALatinsko ime mjeseca februarius dolazi iz grčkog (Φεβρουαριος). Prvobitno značenje mu je bilo posvećeno prazniku pročišćenja od grijeha i pokajanja.

Veljača je drugi mjesec godine po gregorijanskom i julijanskom kalendaru. Nije sigurno odakle naziv mjeseca, no pretpostavlja se da označava sve duže dane koji tako postaju veći - „velji.“ Jedini je mjesec naziva ženskog roda.Фебруар има 28 дана (29 дана у преступној години) и једини је месец који има мање од 30 дана.

Stariji hrvatski nazivi za ovaj mjesec u pojedinim krajevima bili su: svečen (vjerojatno prema blagdanu Svijećnici, 2. veljače), veljak, svičan.

Фебруар се код Срба, као и код неких словенских народа назива још „сретењски месец“ и „вељача“, а у старосрпском и „сечко“. Код Бугара назива се и мали „сечко“, код Словенаца „свечан“, код Чеха „унор“, а код Белоруса, Украјинаца и Пољака слично старословенском и српском „љути“. У староруском се назива „бокогреј“.

?JANUAR - SIJEČANJ

Uredio, oblikovao i doznao Dragan STOJKOVIĆ

Odani vojnici zvali su ga „naš Sveto”, a oni kojima nije bio drag „hrvatski glavonja”. Car Karlo I. naknadno mu je potvrdio barunski naslov koji mu stoji na nadgrobnom spomeniku.

Svetozar Borojević von Bojna

(Umetić, Hrvatska 1856.- Klagenfurt, Austrija 1920.)

austrougarski feldmaršal

Za vrijeme Prvog svjetskog rata istakao se nizom uspjeha kao zapovjednik u Austro-Ugarskoj vojsci u obrani protiv Talijana. Svojim ratnim genijem spašavao je austrijske bojišnice od sloma.

Lav sa Soče

Značajno je njegovo zapovijedanje u bitci na rijeci Soči, što mu je donijelo

zvučni nadimak - Lav sa Soče.Zbog toga je dobio čin feldmaršala, čime

je postao prvi i jedini Južni Slaven u Austro-Ugarskoj Monarhiji s tom tituloma, a koji nije bio Nijemac.

Мајка Светозара Боројевића била је Стана Боројевић, рођ. пл. Коварбашић

од Зборишта, кћерка граничарског натпоручника, родом из племићке српске православне породице из села Бојна код Глине. По мајчином родном месту је узео

предикат „од Бојна“.

Nesuglasice oko narodnosne pripadnostiБио је веран поданик Хабзбурга,

аустријски генерал који је у приватном животу говорио на немачком, умро

као држављанин Аустрије, могао се осећати Аустријанцем, Мађарем,

јер је у Аустроугарској скоро цела територија бивше Војне крајине у којој

је рођен припала Мађарској и Хрват јер се осећао становником Бановине

Хрватске.

......................................................

š

m

Poznati pripadnik danakilske faune je afrički divlji magarac (Equus africanus).

Danakilska pustinja i slikarski vulkan

NAJVRUĆE MJESTO NA SVIJETU

U Afarskoj depresiji, između Etiopije i Eritreje, se nalazi Danakilska pustinja i najvruća je regija na Zemlji gdje temperatura prelazi 60o Celzijevih. Pustinja je nastala kao presušeni rukavac Crvenog mora, te

je jedno od najaktivnih vulkanskih područja na svijetu.j p

Assal je slano jezero u Džibutiju i najniže jezero u Africi, 155 m ispod razine mora

.

OVO JE NAJNIŽI AKTIVNI VULKAN NA SVIJETU KOJI JE SMJEŠTEN 8 2 m ISPOD RAZINE MORA.

* Depresija ili potolina je kopnena ili jezerska površina niža od razine mora

ETIOPIJA

Vulkan Erta Ale u Danakilskoj pustinjiDALLOL je vulkanski krater smješten u depresiji Danakila sjeveroistočno od područja Erta Alea u Etiopiji i ima nebrojene vruće izvore i nekoliko gejzira.

Ime Dallol su mu dali lokalni stanovnici, a znači kiseli zeleni ribnjaci.

Tamo živi 130.000 stanovnika. Oni su većinom pripadnici naroda

Afara i Tigraja koji su kopali i vadili sol i zatim je karavanama vozili na prodaju.

Januar (latinski - Ianuarius), odnosno siječanj (ijekavica) ili sečanj (ekavica) je prvi mjesec u godini. Ime je dobio po rimskom bogu Janusu. Ime siječanj se najčešće vezuje uztezu o izvođenju iz sječe drva, no činjenica da postoji dijalektalni naziv svečan, svičen, sičan, protivi se tome.

Јанус (лат. Ianus) је римски бог почетка и краја свих ствари, заштитник врата и улаза, склон је људима, а његов симбол je кључ.

Главни празник бога Јануса је био први дан Нове године, и тада су људи њему у част, даривали једне друге, свечано се облачили и честитали почетак Нове године.

JANUSJanus je rimski bog vremena, početka i kraja. Ima glavu s dva lica. Jedno je mladenačko, a drugo staračko i okrenuta su na različite strane. Simbol je nestalnosti i dvoličnosti.

Počasni je građanin grada Zagreba

FEBRUAR - VELJAČALatinsko ime mjeseca februarius dolazi iz grčkog (Φεβρουαριος). Prvobitno značenje mu je bilo posvećeno prazniku pročišćenja od grijeha i pokajanja.

Veljača je drugi mjesec godine po gregorijanskom i julijanskom kalendaru. Nije sigurno odakle naziv mjeseca, no pretpostavlja se da označava sve duže dane koji tako postaju veći - „velji.“ Jedini je mjesec naziva ženskog roda.Фебруар има 28 дана (29 дана у преступној години) и једини је месец који има мање од 30 дана.

Stariji hrvatski nazivi za ovaj mjesec u pojedinim krajevima bili su: svečen (vjerojatno prema blagdanu Svijećnici, 2. veljače), veljak, svičan.

Фебруар се код Срба, као и код неких словенских народа назива још „сретењски месец“ и „вељача“, а у старосрпском и „сечко“. Код Бугара назива се и мали „сечко“, код Словенаца „свечан“, код Чеха „унор“, а код Белоруса, Украјинаца и Пољака слично старословенском и српском „љути“. У староруском се назива „бокогреј“.

40 Bijela p^ela

Maestro Aranđelo

ronaći sebe i ono neš to u sebi u čemu smo dobri,

uspješni i zadovoljni, iza-zov je za svakoga. Spo-znaja sebe, svojih moguć-nosti, tajna je uspjeha u školi, u društvu, a kasnije i u životu. Za to otkriva-nje djetinjstvo je najbolji period. Vrlo rano te životne filo-zofije postao je svjestan Aranđelo Rodić iz Srba, koji pohađa u Donjem Lapcu V razred. U potragu za onim najvrjednijim u sebi, Aranđelo se upustio kroz svoje želje i snove. U širokom izboru igračaka i dječjih rekvizita, ovaj dječak iz Srba, još prije polaska u školu, želio je da mu djed Mraz donese samo jedan poklon, i to, ni manje, ni više, nego klavir, pravi pravcati kla-vir. Pošto ta „igračka“ nije mogla da stane u torbak djeda Mraza, a bila je ve-lika i da stane na popis rođendanskih poklona, Aranđelo je umjesto klavi-ra, dobio sintesajzer, kako kaže, neki jeftini iz Biha-ća. Brzo se razigranom Aranđelu objasnilo da je sintić sličan klaviru i pri-hvatljiviji malim dječjim ručicama. A na svom „kla-viru“, odnosno sintesajze-ru, Aranđelo se više igrao, nego svirao. I sintesajzer se ubrzo pokvario. Kako je na bihaćkom sin-tiću u žaru igre smišljao, ili kako bi stručnije re-

Pkli komponirao muziku, roditelji su mu u Zadru kupili drugi sintić. Ovaj put, nešto veći, bolji i sku-plji. Zadarski sintesajzer podrazumijevao je i odre-đenu ozbiljnost u čemu je važnu ulogu odigrala i mama koja je s Interneta skidala materijale, note, akorde i učila lekcije prije Aranđela da bi mu pomo-gla pri vježbanju sviranja. Prvo je naučio odsvirati Zeku i potočića, zatim Bumbarov let, pa Elzu, Kondorov let... Svaki dan, osim nedjelje, kada se u kući Rodića samo odma-ra, Aranđelo vježbajući najmanje po sat vremena

u školi i prostorne udalje-nosti Lapca i Knina nije se uspijevao prilagoditi rasporedu predavanja. Ali, Aranđelo se tu nije predao. Umjesto muzičke škole u Kninu, ovaj Srblja-nin jednom tjedno odlazi u Bihać na privatne sate sviranja klavira i vjeruje da će uskoro biti spreman i za svoja prva takmičenja, najvjerojatnije u Banjalu-ci. Ta sljedeća stepenica neće mu biti problem, jer je Aranđelo već nekoliko puta nastupao pred pu-blikom u Donjem Lapcu i Gračacu. U nastupima, Aranđelo uživa i nastoji se predsta-viti u što boljem izdanju i izazvati oduševljenje svojih prijatelja i roditelja. Zato za ovog ličkog ma-estra možemo reći da je već postao prava lokalna zvijezda. A pored klavira, Aranđelo se kao prava zvijezda i lijepo odijeva. Kao sva-ki ozbiljan maestro na klaviru, ovaj Ličanin voli

odijela, čak i kravate. „Ali odijelo i kravata moraju se zaslužiti radom i trudom, završiti velike škole, treba biti uporan i u svom izbo-ru najbolji“, kaže važan i ponosan Aranđelo. Kada ne svira, ovaj zane-senjak u muziku, zajed-no sa djedom vrijedno radi poslove oko struje, popravljaju elektromoto-re, prave lustere, buše… Kako ovaj mali majstor uvijek hoće nešto više, dokazuje i da je prije dvi-je godine znao Pitagorin poučak, zakon poluge, i ostale tajne velikih maj-stora. Ali, pored svog ve-likog muzičkog ulaganja i zalaganja u muzičkim vodama i okretnih maj-storskih vještina naučenih od djeda, Aranđelo ne zna što bi sutra, u svijetu velikih želio biti. Kaže, to-liko je puno lijepih stvari, ali da je do svih velikih stvari, formula uspjeha upornost i ljubav prema onome što se radi.

Paulina arbutina

pRED-

STAVLJAMo

oštri svoj talent za muzi-ku. U svojim razigranim godinama Aranđelo će reći, da je učenje nota, kao učenje slova, pomo-ću kojih se stvara jedna lijepa, muzička priča čijim putevima je širio svoj re-pertoar. Poslije dvije godi-ne sviranja u kućnoj radi-nosti Aranđelo je prošao i audiciju za muzičku školu u Kninu, ali zbog obaveza

41Bijela p^ela 41

Deda Mraze ne skreći sa staze

Crta, slika, piše

eda Mraz je na svom dugom pu-tovanju prošao i

kroz Sloveniju i zaustavio se i u školi srpskog jezika u okviru AKUD Kolo iz Kopra i deci za kraj kalen-darske godine ostavio pa-ketiće iznenađenja. Za pri-jatnu atmosferu pre same podele paketića pobrinula su se deca i nastavnica Nada, koji su u zabavnom i interaktivnom progra-mu uključili i roditelje sa, ni manje ni više, nego konkretnim zadacima. Ro-diteljima nije bilo lako, preznojavali su se, tražili pomoć svoje dece, malo i prepisivali, ali uspeli da reše neobične zadatke po-

nastazija Stojadino-vić je sasvim obično dete koje se u ško-

lici i na igralištu ne razli-kuje od svojih vršnjaka. Po prirodi je mali kreativac, kad joj dođe inspirativni dan, ona se prosto isključi iz spoljnog sveta i u svetu svoje mašte stvara mala re-mek-dela u nekom segmen-tu svojih interesovanja.Rođena je 10. aprila 2009. u Zemunu. Ide u vrtić i ško-licu mentalne aritmetike Smartakus.Najmlađi je član FSS (Foto savez Srbije) istovremeno je i član međunarodne or-ganizacije Worldphoto.Učestvovala je do sada na 9 regionalnih i međuna-rodnih izlozbi umetničke fotografije i kompjuterskih crteža, 4 u konkurenciji za

D

A

svećene rimama u obliku pesmica dopunjalki, ali i sastavljanju stihova na ve-oma tešku temu – ljubav. Prvo je bilo »jaoj meni, pa kako ću, pa ne znam da pišem pesmice«, ali smo shvatili da je sav taj strah pred novim izazovom ro-diteljima otvorio srce i dušu i uspeli su da sastave pesmicu. Svaki roditelj je napisao najmanje po dva stiha iz kojih je nastala njihova zajednička pesma. I to kakva pesma! Na kraju smo roditelje počastili velikim zasluženim aplau-

uzrast do 16 godina i 5 u kategoriji odraslih. Dobit-nik je 3 regionalne nagrade za uzrast do 16 godina.Jedan je od pobednika na na 5 regionalnih konkursa dečje poezije za uzrast do 16 godina. Dva puta je

zom i dogovorili se da ova-kva druženja moramo da ponovimo. Ništa lepše za kraj godine nego izmamiti osmehe deci i roditeljima.

bila apsolutni pobednik festivala, 2 puta je osvojila 3. mesto i jednu specijalnu nagradu kao finalist i naj-mlađi učesnik.Njene pesmice su objav-ljene u dva zbornika dece i pisaca.Anastazija je dete koje voli da fotografiše, crta akril-nim bojama, svira gitaru i klavir i piše pesme. Prosto se igra i eksperimentiše na svim poljima umetnosti. Nema mentora, sve radi sama i spontano. Sa fotografijom je počela da se igra od treće godine, ostalo je došlo samo nepri-metno i spontano. Za sebe kaže da je fotograf, slikar

A decu i učiteljicu u novoj godini čekaju novi izazovi i novi projekti kojima se svi iskreno raduju.

nada Čupković

i pesnik i da sada samo vežba. Kad malo poraste, želi da napravi svoju video igricu sa Pegazom, ali još uvek ne ume dobro da ga nacrta, a u muzičku školicu ide jer jako želi da nauči note i piše muziku za svoje pesmice da bi mogla druga deca da ih pevaju. Ne voli bajke, kaže da su dosadne. Nikad nije dala da joj čitamo, pri svakom pokušaju još kao malecka bi rekla: „Ostavi to, to mi se ne sviđa, ja znam lepšu priču“, a onda bi pustila maštu na volju i smišlja-la bezbroj fascinantnih priča. Omiljeni pisac joj je Uroš Petrović i sve njegove pita-lice, a omiljena knjiga A.P. Sudbina jednog Čarlija.

lj.P.

42 Bijela p^ela

Sveti SavaSrpskoj pravoslav-noj opštoj gimna-ziji svetosavski

program bio je autentičan, zanimljiv i razigran. 27. januara u Gimnaziji se okupi najveći broj uzva-nika iz svijeta politike, izaslanstva predsjednika dviju država, Srbije i Hr-vatske, ministarstava, Gra-da Zagreba. Program uče-nici gimnazije sa velikim zadovoljstvom i trudom pripremaju za svoju vjernu publiku koju čine njihovi roditelji, ali i pripadnici srpske zajednice. Kao i uvijek, Dan đaka učenika Srpske gimnazije započeo je liturgijom koju je služio mitropolit zagrebačko-ljubljanski Porfirije, koji je zajedno sa učenicima i nastavnicima Gimnazije presjekao slavski kolač. Centralna proslava bila je u znaku svim učenicima bliske i tople riječi – zavi-čaj. Njome se učeničkim radom tkao ovogodišnji Svetosavsk i program. Tema zavičaja kroz muziku riječi iznijeta je uvjerljivim nastupom učenika koji su putevima obrazovanja

edna od retk ih osnovnih škola u Novom Sadu koja se može pohvaliti

vrhunsko organizovanim priredbama vezanim uz proslavu Savindana jeste OŠ Petefi Šandor. Deca i veroučiteljica svake go-dine oduševe prisutne kreativnošću i orginalnim

napustili svoj zavičaj, od Knina do Vukovara, nakon osmog razreda. U mislima sa svojim zavičajem, učeni-ci gimnazije prisjetili su se dva mediteranska pjesnič-ka glasa, Tina Ujevića i Ar-sena Dedića, čiju je pjesmu „Daljine“ na gitari izveo Rade Malobabić. Članovi

kulić te gradska svakod-nevnica Beograda izazivao je glasne aplauze i sjetne prizvuke zavičaja okuplje-nima pred ugašenim svje-tlima u svečanoj dvorani Duhovnog centra. Kroz dobro uvježbani scenski spektakl, gimnazijalci su svojom energijom i osmi-jehom dočarali vedrinu,

ljepotu i poletnost mlado-sti, bez obzira koliko od zavičaja udaljeni bili jer su svi zajedno kucali u jed-nom zavičaju srca, što su dokazali kratkim filmom u kojem su predstavili svoju školu i otkrili kakav se učenički život odvija po hodnicima škole nakon školskog zvona. Kamera je uhvatila i u kakvim su se prijateljskim tonovima i druženju između učenika i nastavnika odigravale skoro dvomjesečne probe za Svetosavski program. Ni ove godine nije prošao bez nagrada najboljima učenicima. Da se ne prekine tradicija nagrađivanja, pobrinula se ambasadorica Srbije u Hr-vatskoj Mira Nikolić, koja je najboljim učenicima gi-mnazije, Stefani Bogdani Derenj i Mani Boci uručila svakoj tablet Tesla. Krsna slava učenika škole pred-stavlja i Dan otvorenih vra-ta, kad učenici gimnazije pokazuju rezultate svog rada između tradicionalnih i modernih, multikulturnih vrijednosti.

Paulina arbutina

U

J izvedbama, koreografija-ma i scenskim prikazima iz života prvog srpskog arhiepiskoga i prosvetite-lja. Autor je veroučiteljica LJiljana Perišić Bursać. Ove godine izvedena je predstava ”Prvo putovanje Svetog Save u Jerusalim”. Izuzetno zahtevan rad na scenariju i režiji, a zatim

postavljanju scenografije i sama priprema glumaca bila je za sve učesnike novo iskustvo u kojem su svi uživali. „U predstav i glumi 22 učenika. Jako su uživali u radu na ovoj predstavi. I za vreme raspusta su dolazili u školu i neu-morno vežbali. Sami su

hora izveli su nekoliko svetosavskih i narodnih pjesama. K roz pr izmu zav ič aja učenici su se predstavili i koreografskom tačkom izvodeći Ličko gluvo kolo i Moravac. Slike zavičaja muzikom riječi velikana srpske književnosti Mi-loša Crnjanskog i Isidore

Sekulić interpretirale su Jerina Stefanović i Milica Novaković. Doživljaj bogatog krajolika i oskudnog života kršne Dalmacije oko vodopada Krke, prikazanog u puto-pisima Crnjanskog, smire-nost Vojvodine iz Zapisa mom narodu Isidore Se-

43Bijela p^ela 43

radicionalno, već šestu godinu, ško-la srpskog jezika

u okviru AKUD Kolo, na čelu sa mentorom, nastav-nicom Nadom Čupković, učestvuje u proslavi pra-znika posvećenog prvom srpskom prosvetitelju, Svetom Savi. U ovom ve-likom događaju namenje-nom deci nastupila su sva deca iz škole u recitalu održanom u hramu Svetog Save u Kopru. Na kraju programa sledili su i oba-vezni paketići deci, kao

ao i u svim mesti-ma širom Srbije tako je i u OŠ Miloš

Gajić, Amajić, opština Mali Zvornik, proslavljen Savin-dan. O samom događaju nas je izvestio učitelj ove škole, Predrag Spasojević: „ Učenici, koji su želeli, otišli su do crkve u Donjoj Trešnjici. Tamo su, uz uči-teljicu Milenu Matović i vaspitačicu Jovanu Janko-vić, uzeli učešće pevanjem i recitovanjem pesama o Sve-tom Savi. Sveštenik Miladin Nikolić je u crkvi izložio i dva panoa koje su uradili učenici naše škole. U 10 časova, u matičnoj školi u Amajiću, sveštenik je sa učenicima i kolekti-

T

K

nagrada za nastup i trud koji su uložili učeći pe-smice o dobrotvoru, gra-ditelju, mudracu i svecu. Recitalom u crkvi zaokru-žen je tematski januarski sklop škole srpskog jezika posvećen Svetom Savi, a prethodili su susreti sa ocem Dejanom koji je deci predstavio životni put mladog Rastka Nemanji-ća i sve zasluge, kasnije, monaha Save, zatim čas likovne umetnosti, gde su deca dočarala lik Svetog Save na svoj način kao i

vom osveštao kolač. Posle uzimanja žita i krsnog hle-ba počela ja akademija u školskoj sali. Nastavnik li-kovne kulture Bojan Grujić pripremio je izložbu dečjih likovnih radova. Učenici

kreativno-edukativni za-daci kojima je deci na jed-nostavan način prikazano

iz Culina, sa učiteljicom Milijanom Lazić, uradili su tri panoa za hodnik ma-tične škole. U programu, koji je bio nov i, kao takav, osveženje za prisutne, či-tana su žitija Svetog Save,

osmislili koreografije. Ja sam ih samo nadgledala da se ne povrede. Na-ravno, tu je bilo dosta posla oko uvežbavanja glume, scenskog pokreta, ali ništa njima nije bilo teško jer su žarko želeli da predstava uspe. Oni su prezadovoljni. Sala je bila prepuna. Imali smo

životno delo i važnost ovog velikog praznika.

nada Čupković

monaha Teodosija, učenika svetitelja, koje je blisko i razumljivo narodu, kao i Domentijanovo žitije koje je složenije i manje razum-ljivo.“ Posebno su za ovu priliku deca i učiteljice Svetlana Tadić, Milena Matović, Mi-lijana Lazić i učitelj Pre-drag Spasojević, pripremili dramske komade o životu Svetog Save. Čitav program Svetosav-ske akademije osmislio je nastavnik srpskog jezika, Aleksandar Milenković. Deo atmosfere možete po-gledati i na jutjub kanalu na linku: www.youtube.com/watch?v=818MkQOYink .

nada Čupković

goste iz ruske škole, koji su takođe bili oduševljeni našim izvođenjem. Sve u svemu predstava je od početka do kraja držala pažnju publike, pa i kad je završila ostali su i da-lje da sede. Dotakli smo se mnogo univerzalnih tema koje nisu bile karak-teristične samo za jednu

epohu, već su svevreme-ne, tako da su se mnogi prepoznali u predstavi, a i kroz predstavu su dobili pouke od samog svetite-lja tako da smo uvereni da će ova predstava biti mnogima od koristi“, po-ručuje nam veroučiteljica LJiljana Perišić Bursać.

nada Čupković

44 Bijela p^ela

KošarKa

Zemlja šampionaBez ijedne izgubljene utakmice mladi košarkaši (do 20 godina) postali su u Italiji najbolji na svi-jetu.Pod obručima su se iskazale i košarkašice. Tre-nerica Marina Maljković, krenula je stopama

Nogomet

Ono što sa seniorskom reprezentacijom nikako ne uspijeva, odnosno, ne uspjevaju se čak ni kvalificirati ne evropska i svjetska takmičenja, mladi su nogometaši postali prvaci svijeta.

Vaterpolo

Finalnu utakmicu Evropskog prvenstva u vater-polu između Srbije i Crne Gore, održane u Beo-gradu, gledalo je 18.473 gledalaca. Time je obo-ren rekord jer je do sada najviše publike bilo na

oca, Bože Maljkovića, i počela skupljati trofeje. U Mađarskoj na Evropskom prvenstvu pod nje-nim vodstvom košarkašice su postale prvakinje Evrope.

45Bijela p^ela 45

finalnom meču na Olimpijskim igrama u Sidneju 2000. godine između Mađarske i Rusije.Ovom je utakmicom Srbija obranila Evropsko zlato, i to tri puta za redom. Time su oni postali evropski i svjetski prvaci i pobjednici Svjetske lige. Njihovim stopama krenuli su i juniori, koji su postali 2015. godine svjetski prvaci. Najbolji vaterpolist svijeta i dalje je Duško Pijetlović.

poJeDINCIOsim ekipnih sportova zlatni su postali i pojedinci.

O Novaku Đokoviću svi skoro sve znamo, i što god da napisali, ponavljali bi se. I ovu je godi-nu počeo pobjeđujući, te je po šesti put pokorio Australiju.

Ivana Maksimović u streljaštvu,

Ivana Španović u skoku u dalj.

U manje atraktivnim sportovima kao što je ka-jakaštvo, svjetski su prvaci Marko Novaković i Nebojša Grujić. Zlatne kajakašice sa igara u Azerbejdžanu su Milica Starović i Dalma Ru-žić Benedek.

Prije nekoliko godina u Srbiju je iz kalifornije došao Milorad Čavić, vanserijski plivač, svjetski prvak i rekorder. Danas za reprezentaciju pliva Velimir Stjepanović. Rođen je u Abu Dabiju i živi i trenira u Ujedinjenim Arapskim Emiratima i već je kao junior osvojio zlato na 200 i 400 m slobodnim stilom. U seniorskoj konkurenciji najbolji je u Evropi u kratkim bazenima 200 m delfin.

46 Bijela p^ela

Nastasija Gardijan, Rijeka

Kalina Majski, Osijek

Kalina Majski, Osijek

Katarina Dobrić, Gaboš

Ana Čiča, Gaboš Marko Grba, Gaboš Bojan trba, Gaboš

Božić u mojoj porodici dan je slavqa i veseqa. Cela je porodi-ca na okupu.Na Badwak svi pripremamo da bi taj dan bio lepši i šareniji. Bor je već okićen, ukrašen kuglica-ma raznih boja i svetiqkama koje svetle kao zvezde na nebu. Kolači su ispečeni. Najviše volim donošewe slame u kuću na Badwe veče. Božićno ju-tro počiwe s položajnikom. Prvi muškarac koji uđe u kuću drži go-vor i iskazuje žeqe za porodicu. Na taj je dan u našoj kući mir jer se tada rodio Hrist. Ceo dan do-laze gosti, družimo se i veselimo velikom prazniku.Veseqe se nastavqa tokom celog dana i svi smo srećni i spokojni.

elena Blagojević, 5. razr., Daq

Božić u mojoj porodici

Svake godine s nestrpqewem očekujem 7. januara, Božić. To je za mene najradosni-ji praznik. Mama i ja živimo sami, pa Božić proslavqamo kod bake i dede. Tada smo svi zajedno i u vazduhu se oseća mir i spokojstvo.Slavqe već počiwe na Badwe veče. Idemo u crkvu na paqewe badwaka. Grančicu donesemo kući i kačimo ga za ikonu, a onu prošlogodišwu položimo u peć. Na-veče deda unese slamu i pospe je ispod stola, a moji bratići i ja rukama je širimo i bacamu uvis. Oko ponoći idemo u crkvu.Ujutro na Božić prvi ustajem i idem kod bake da budem wen položnik. Kaže da sam ja wihova sreća. Česnica, u kojoj je novčić, već je pečena, a taj novčić uvek za-vrši kod mene. Već sam dovoqno velik da znam da moja baka „udesi“ da ga ja nađem. Božićni je ručak najukusniji. Uvek ima mnogo kolača, ali najvažnije je da smo svi zajedno.

Jovan Radivojčević, 5. razr., Daq

Božić je u mojoj porodici dan slavqa i qu-bavi. Svi smo na okupu, mama, tata, sestra i ja.Na Badwak postimo, jedemo „fiš“ i pečenu ribu. Navečer idemo u crkvu. Prisustvu-jemo paqewu badwaka i uzimamo grančicu hrasta. Pre spavawa, čitam mlađoj sestri priču o rođewu Hristovom. Na Božićno jutro ustajem rano da pogledam poklone koji su ispod jelke. Nakon toga od-lazim kod komšije da budem položnik. Po-ložnik je uvijek muško, prvi uđe u kuću i zaželi domaćinima da im kuća bude rodna i plodna, a domaćin ga posipa žitom i ku-kuruzom.Kasnije odlazimo u posetu baki i dedi da im čestitamo Božić s pozdravom „Hristos se rodi“, a oni nam odgovaraju Vaistinu se rodi“. Ostajemo na ručku. Božić mi je najdra-ži parznik jer je cela porodica na okupu.

Milan Pavić, 5. razr., Daq

47Bijela p^ela 47

Sara Bošwak, Gaboš Sara Bošwak, Gaboš Maja Medić, Markušica Saša Mihajlović, Gaboš

Maja Bošwak, Gaboš

Milan erić, Markušica

Đorđe Ćubrilović, Markušica

Zima u Lici

Zima u Kninu

U Lici je zima jaka kao rakija. Quta i hladna. U Lici je snijeg do glave. Kad pada, svi se sakriju u kuću. Snijeg je bijel, hladan i gust.Lika je najqepša zimi. Donese nam radost. Sawke i skije se ve-sele. Pravimo swegoviće i lije-po se zabavqamo. Zato najviše volim zimu.

Marko Došen, 5. razr., Dowi lapac

Zimi je u Kninu jako hladno, ali nema snijega. Za vrijeme školskih praznika odlazim u selo Plavno, blizu Knina. Zimu volim zbog snijega i zbog prazni-ka.Žao mi je što za to vrijeme ne postoji zimska škola srpskog jezika negdje gdje ima snijega.

Marko Bradaš, 8. razr., Knin

Mojim selomludim i veselim,zima dolazii radost donosi.Ne radi se u poqu,sviwe se koqu,kupus se jedesvake nedeqe.

Petar Bubalo, 5 razr., Dowi lapac

Pao je gusti snegi sanke jure niz breg.Jure, jure i skije,nama hladno nije.Mama šnicle peče,već je palo veče.

Aranđel Rodić, 4. razr., Dowi lapac

Živim u selu pokraj Knina. Zima je moje najdraže godišwe doba. Zimi u Kninu nema puno snijega, ali u mom selu ima. Veselimo se snijegu i Bo-žiću. Snijeg volimo jer se na wemu igramo, a Božić jer dobijemo mnogo darova. Moj prijateq Petar ne voli zimu, ali ipak ga nagovorimo da izađe na snijeg. Jedno vrijeme čak nisam išao u školu jer zbog snijega nisam mogao izaći iz kuće.

luka Krstanović, 5. razr., Knin

Kad dune prvi jaki vjetar, znam da je počela zima. Vežu se šalovi, navlače rukavice i šarene kape. Pošto u Kni-nu rijetko pada snijeg, kad padne svi se veselimo. Volim zimu jer mi je tada ro-đendan i dočekuje se Nova godina. Knin je tada veseo grad, svi slave, pucaju pe-tarde, a najqepši je vatromet.

Petra Ilić, 5. razr., Knin

Živim u selu Golubić i zimi po-nekad bude malo snijega. Starijima nije zbog toga žao, kažu da se osje-ćaju dobro čim nema snijega.

Milorad Momić, 8. razr., Knin

48 Bijela p^ela

Saša Mašić, 8. razr., Daq

Sara Popović, 5. razr., Daq

Stefan Čalošević, 7. razr., Daq N.N., Daq

Marija Stefanović, 8. razr., Sisak

Dragan Staparac, 8. razr., Daq

Luka Berkov, 5. razr., Daq

49Bijela p^ela 49

Teodora Đuravović, 6. razr., Daq Suzana Mandić, 6. razr., Daq vawa Mašić, 6. razr., Daq

Stefan vesić, 6. razr., Daq Ogwen Savadinović, 6. razr., Daq

Dragana Mijaković, 6. razr., Daq

50 Bijela p^ela

Nataša Čiča, 4. razr., gaboš

goran Bradaš, 3. razr., Knin

Đorđe Čubrilović, 2. razr., Markušica Adrijana Kujavić, 5. razr., Daq

Žeqko Mandić, 4. razr., MirkovciN.N., Mirkovci

51Bijela p^ela

Lana Kuzmanović, 4. razr., Jagodwak

Sara Ivanović, 8. razr., Daq Suzana Mandić, 4. razr., Daq

Jerko Mlinarević

Milica Ilić, 3. razr., Markušica Saška galetin, 2. razr., Markušica

52 Bijela p^ela

Tajana Panišić, 6. razr., Daq

Saška galetin, 1. razr., Markušica

Sawa Ružić, 6. razr., Daq

Katarina Lukić, 1. razr., vukvar

Milica Rosić, 6. razr., gvozd Dragan Pajić, 6. razr., gvozd

Milorad Ćorković, 8. razr.

53Bijela p^ela

Denis Rodić, 4. razr., Daq

Milica Plećaš, 1. razr., gračac

Nebojša Đurđević, 4. razr., Jagodwak

Petar Ristanić, 4. razr., Trpiwa

Ana škorić, 4. razr., Daq vawa Palanac, 1. razr., Daq

Ime

Prezime

Razred

Adresa

Odgovor

SKD ProSvjeta - PoDoDbor rijeKaBijela pčelaTrg Sv. BarBare 151000 rijeka

54 Bijela p^ela

Pripremio Dragiša Laptošević

n a g r a d n i Z a d a T a K

CrniliCa

Zacrni poqa označena tačkom

poruKa

šiBiCaqKa

Otkrij početak i čitaj svako četvrto slovo da dovršiš poruku: MIR BOŽJI...

Koja dva cijela broj treba pomnožiti da se dobije 97?

Premjesti samo jednu šibicu da jednakost bude ispravna.

laVirinT

Kojom li će stazom Čipko sti-ći kući?

iSpuWalKa

Ispunite mrežu brojkama.3 cifre: 250 ; 7434 cifre: 3362 ; 3908 ; 4789 7382 ; 7720 ; 8482 8533 ; 90125 cifara: 92640 ; 964017 cifara: 45112754 ; 6985401 8801236 ; 9295113

RJE{EWA IMENOSLOV

Web-zANIMACIJE

MIš KOJeg Se ČAK nI Žene ne BOJe

iSpuWalKa

laVirinT

Stazon broj 3

šiBiCaqKa

6 + 6 = 12

poruKa

... Hristos se rodi

55Bijela p^ela

Odabrala: Nada ^upkovi}

znate li kako nastaju imena i prezimena? I šta ona znače? Ako ne znate, čitajte imeno-slov.

Đorđe - Varijanta grčkog imenаa ge-orgios (geаrgios) što znači "zemqo-radnik". Ovo ime je u raznim va-rijantama popularno u mnogim zemqama: Đorđe, Xorx, Horhe, Žorž, Jurij itd. Sveti Đorđe, tj. Sveti georgije, tj. Sveti Juraj. Slikovito se često prikazuje kako ubija zmaja, odnosno aždahu. Ovo ime je oduvijek uživalo veliku popularnost u Srbiji te se tako našlo i među prvih 20 imena na listi najčešćih imena dječaka rođenih posqedwih 15 godina u Srbiji.

Za ta~no rje{ewe nagradnog zadatka kwigom Jovice Đurđića "Žirafa Žeraldina" nagrađeni su Vesna Stojanović iz Rijeke i Lara Novak iz Fužina.

»Hot dogovi, hot dogovi!« – bila je prva rečenica koju je Miki Maus izgovorio u crtaću Karnival

kid iz 1929. godine, a sve do 1949. godine je

glas Mikija preuzeo sam autor, Volt Dizni. A

znate li da je Miki trebao

da se zove Mortimer? eh,

Mortimer? Da, a onda se

Voltova supruga usproti-

vila i rekla da je to malo

preozbiqno ime i da bi tre-

balo da mali miš ima neko

kraće i lepše ime. I tako

je dobio novo, nama pozna-

to, Miki Maus. Samo Miki

kojeg mi poznajemo nije uvek

tako izgledao: od crno-belog

mršavog lika sa šiqatom

wuškom i bez rukavica Miki

je doživeo mnoge promene.

Današwi Miki je okgruglast,

ima crvene kratke pantalonice, naravno,

bele rukavice i značajne okrugle velike uši.

Primetićete da su wegove uši iz svakog ugla

iste!

Ako volite ovog veseqaka, onda vam prepo-

ručujem velik izbor bojanki na

www.bojanke.com/mikimaus.htm

gde se nalazi i jedna igrica« – Borba jastucima.

Ukoliko biste želeli da pro-

vedete malo više vremena

u Mikijevom društvu i uče-

stvujete u wegovim avantura-

ma, onda je prava strana za

vas: disneyjunior.disney.com/ /mickey-mouse-clubhouse/games, posvećena je najmlađim qubi-

teqima ovog crtanog junaka,

ali i drugih poznatih Volt

Diznijevih junaka.

ISSN

133

1-54

55

List je sufinanciran sredstvima Savjeta za nacionalne manjine Republike Hrvatske.

Zahvaljujemo Ministarstvu spoljnih poslova Republike Srbije.

ČipKo i djed FilipPiše i crta: Borivoj Dovniković Bordo

Izdavač: SKD "PROSVJETA" ZAGREB - PODODBOR RIJEKA - Uređuje redakcijski kolegij - V.D. glavnog urednika: SRĐAN TATIĆ - Izvršni urednik: LJERKA RADOJČIĆ - Likov ni urednik: BORISLAV BOŽIĆ - Grafički ured-nik: ĐURO BUDISAVLJEVIĆ - Lektor i korektor: DUŠANKA STARČEVIĆ - Kompjuterska priprema: DAMIR BEDNJANEC - Štampa: SKANER STUDIO, Zagreb - List izlazi mjesečno - Tiraž: 1500 primjeraka - Adresa uredništva: SKD "PROSVJETA" ZAGREB - PODODBOR RI-JEKA, Trg. Sv. Barbare 1 - Telefon (051) 330-867, tel./faks 330-873 E-mail: bijelapcela@gmail.com - IBAN: HR8823600001500150831 - Ubilježeno u Ministarstvu kulture i prosvjete Republike Hrvatske, Sektor informiranja, pod brojem: 757

NAGRADE•Nagrada Grada Rijeke 2005.•Nagrada Sima Cucić 2011.•Zmajeva nagrada 2012.•Povelja Milan Radeka 2014.