MORIS D.O.O.Proizvodno trgovinsko preduzee

Leskovac

BIZNIS PLAN

ZA PROIRENJE KAPACITETA PROIZVODNJE PAPIRNE KONFEKCIJE

Beograd, MAJ 2007. godine

S A D R A J

1.UVOD 3

2.INFORMACIJE O INVESTITORU 42.1.Dosadanji aspekti poslovanja i imovina 42.2.Proizvodna oprema, proizvodni program, kupci i dobavljai 42.3.Analiza dosadanjeg ekonomsko-finansijskog poslovanja preduzea MORIS D.O.O. 5

3.ANALIZA TRITA 113.1.Opis planiranog proizvoda 113.2.Analiza trita ponude i tranje 123.3.Budui kupci i konkurencija 12

4.TEHNIKO-TEHNOLOKA ANALIZA 134.1.Popis opreme 134.2.Graevinski objekat 134.3.Kapacitet i obim proizvodnje 134.4.Materijalni inputi 144.5.Kvalifikaciona struktura i broj radnika 14

5.ANALIZA TRITA NABAVKE 15

6.DINAMIKA IZVODLJIVOSTI RADOVA 15

7.EKONOMSKO-FINANSIJSKA ANALIZA 167.1.Investicija u osnovna i obrtna sredstva 167.2.Konstrukcija finansiranja 177.3.Bilans uspeha i finansijski tok 18

8.ZAKLJUAK 19

2

1.UVOD

Proizvodno trgovinsko preduzee MORIS je osnovano 1992. godine i ima status pravnog lica u privatnoj svojini.

Osnovna delatnost preduzea MORIS je proizvodnja talasastog papira i ambalae.

Investitor je doneo odluku o kupovini nove savremene opreme, sa kojom bi tehnoloki unapredio postojeu proizvodnju, i obim postojeih proizvoda, usaglaavajui njihov kvalitet sa zahtevima trita.

S obzirom da je na tritu stekao ime i ugled u okviru ove vrste delatnosti, analiza trita prodaje i nabavke nee biti prepreka za realizaciju novog programa.

Privatno preduzee MORIS Leskovac, osnovano je 1992. godine, sa 100% privatnog kapitala od strane Stevanovi Julijane i Stevanovi Novaka.

Dana 22.04.1992. godine preduzee MORIS je upisano u registar Okrunog privrednog suda u Leskovcu pod brojem registarskog uloka 1-2337-00, i po poslednjem upisu iz 2004. godine preduzee proiruje delatnosti, to je i potvreno u Trgovinskom sudu u Leskovcu reenjem br. Fi-968/04.

Dana 13.07.2005. godine proizvodno-trgovinsko preduzee MORIS d.o.o. upisuje se u registar privrednih subjekata kod Agencije za privredne registre pod brojem BD 60353/2005.

Sedite preduzea je u Leskovcu u ulici Jug Bogdana br. 2. direktor preduzea je Stevanovi Julijana i trenutno zapoljava 8 radnika. Matini broj preduzea: 07962983, a PIB preduzea je: 100412055. ifra delatnosti je: 21210 proizvodnja talasastog papira i ambalae.

Preduzee MORIS d.o.o. je u februaru 2007. godine osnovalo ogranak sa seditem u Beogradu, ulica Bulevar Arsenija arnojevia 99d, pod imenom BELMO d.o.o.

3

2.INFORMACIJE O INVESTITORU

2.1.DOSADANJI ASPEKTI POSLOVANJA I IMOVINA

Preduzee MORIS d.o.o. proizvodnom delatnou poelo je da se bavi jo 1995. godine, sa ciljem da proizvodi u oblasti papirne konfekcije koje bi preduzee proizvodilo, postanu svojim kvalitetom i niom cenom, supstituti uvoznim proizvodima ovog tipa.

Od osnivanja do danas investitor svoje proizvode realizuje preko direktnih i indirektnih kanala prodaje, prvenstveno na domaem tritu. Ciljni segmenti trita bili su ugostiteljska i hotelska preduzea u Srbiji i domainstva kao finalni potroai.

Preduzea svoju delatnost obavlja u sopstvenom objektu ukupne povrine od 500m2, gde se obavlja proizvodnja talasastog papira i papirnate ambalae. Povrinu objekta ini magacinski deo u povrini od 300m2, dok proizvodni deo ini povrina od 200m2. u sastavu proizvodnog dela proizvodne hale, nalaze se tri kancelarije i dva sanitarna vora.

2.2.PROIZVODNA OPREMA, PROIZVODNI PROGRAM, KUPCI I DOBAVLJAI

Oprema kojom investitor obavlja proizvodnju ine sledee maine: Motalica za rolne, Bonsek za seenje rolne, Motalica za salvete, Motalica za listie, Pakerica za paketie, Bonsek za seenje listia, Pakerica za rolne.

Proizvodni program preduzea sastoji se iz: Proizvodnja toaletnog papira u rolni, Proizvodnja toaletnog papira u listiima, Proizvodnja papirnatih salveta, Proizvodnja higijenskih ubrusa, Proizvodnja raunarske trake, Proizvodnja rolni za faks i telefaks aparate.

Preduzee ima veliki broj kupaca, kako na teritoriji optine Leskovac tako i na podruju Republike Srbije, a meu najznaajnijim se izdvaju: hotel Hayatt Regency Beograd, Trnava promet Kragujevac, Holiday In Beograd.

Najznaajniji dobavljai preduzea su iz inostranstva, jer na teritoriji Republike Srbije ne postoji preduzee koje ima tu vrstu potrebnu za

4

proizvodnju papira i ambalae, a to su: Belovo paper MILLSA iz Bugarske i KOMOTIN iz Grke.

2.3.ANALIZA DOSADANJEG EKONOMSKOG FINANSIJSKOG POSLOVANJA PREDUZEA MORIS D.O.O.

Analiza dosadanjeg poslovanja preduzea MORIS d.o.o. izvrena je za period od 2005. do 2006. godine na osnovu godinjih izvetaja o poslovanju bilansa stanja i bilansa uspeha kao i ostalih izvedenih pokatatelja.

Na osnovu analize ostvarenih poslovnih rezultata za period 2005. - 2006. godine moe se konstatovati sledee:

Da je preduzee polsovalo sa dobitkom u posmatranom periodu, ostvarivi neto dobit od 345.000,oo dinara u 2005. godini, a 2.122.000,oo dinara u 2006. godini.

U strukturi ukupnih prihoda najvee uee imaju poslovni prihodi i to: 92.81% u 2005. godini i 89.74% u 2006. godini. Preduzee je poslovne prihode ostvarilo realizacijom preteno na domaem tritu. Uee finansijskih prihoda nije zabeleeno, a neposlovnih i vanrednih prihoda u obe godine je zanemarljivo.

Ukupni rashodi su bili manji od prihoda u posmatranom periodu to je dovelo do pozitivnog poslovnog rezultata.

U strukturi ukupnih rashoda najznaajnije je uee poslovnih rashoda: 85.51% u 2005. godini i 75.18% u 2006. godini. Uee finansijskih rashoda i neposlovnih i vanrednih rashoda je zanemarljivo tokom analiziranog perioda. U strukturi poslovnih rashoda najzastupljeniji su trokovi nabavne vrednosti prodate robe.

Stopa prinosa na sopstveni kapital i stopa akumulativnosti su ostvarene u obe godine.

to se tie izvedenih pokazatelja ekonominosti proizvodnje u posmatranim godinama je ostvaren prihvatljiv minimum sa stanovita pokazatelja ekonominosti 2 (poslovni prihod/poslovni rashod), kao i sa stanovita pokazatelja ekonomimnosti 1 (ukupan prihod/ukupan rashod).

Analizom stanja i kretanja sredstava i njihovih izvora (tabela bilansa stanja) dat je prikaz neophodnih podataka za ocenu boniteta i finansijske stabilnosti.

Bilans stanja sredstava i izvora sredstava sa njegovom strukturom ukazuje na to da:

Struktura poslovnih sredstava pokazuje da u posmatranim godinama preovlauje uee obrtnih sredstava u odnosu na stalna sredstva.

Uee imobilizacije (stalnih sredstava) belei sledee kretanje: 25,72% u 2005.-oj godini i 26,32% u 2006.-oj godini.

5

Analizirajui stalna sredstva koja ine nematerijalna, materijalna i dugorona finansijska ulaganja, moemo zapaziti da u posmatranom periodu materijalna ulaganja dominiraju.

U posmatranom periodu uee obrtnih sredstava belei sledee kretanje: 74,28% u 2005.-oj godini i 73,6% u 2006.-oj godini. Preovlaujui deo obrtnih sredstava ine potraivanja i to 65,55% u 2005.-oj godini, dok u 2006.-oj godini preovlaujui deo obrtnih sredstava ine zalihe i to 64,53%.

U strukturi pasive uee sopstvenih izvora belei sledee kretanje tokom posmatranog perioda: 22,75% u 2005.-oj godini, da bi u 2006.-oj godini se uee neznatno povealo na 24,20%

U posmatranom periodu preduzee nema finansjisku sigurnost, s obzirom da pozajmljeni izvori dominiraju nad sopstvenim izvorima.

U strukturi pozajmljenih izvora posmatrano po ronosti dominantni su kratkoroni izvori.

BILANS USPEHA u 000 din

stavke / godine 31.12.2005 31.12.2006Iznos % Iznos %

A. UKUPNI PRIHOD 11012 100% 14506 100%I. POSLOVNI PRIHOD 10220 92.81% 13017 89.74%1. Prihod od prodaje 10220 92.81% 13017 89.74%2. Prihodi od aktiviranja uinaka i robe 0 0.00% 0 0.00%3. Poveanje vrednosti zaliha uinka 0 0.00% 0 0.00%4. Smanjenje vrednosti zaliha uinka 0 0.00% 0 0.00%5. Ostali poslovni prihod 0 0.00% 0 0.00%

II. FINANSIJSKI PRIHOD 0 0.00% 0 0.00%

III. OSTALI PRIHOD 792 7.19% 1489 10.26%

IV. VANREDNI PRIHOD 0 0.00% 0 0.00%

B. UKUPNI RASHODI 10667 96.9% 12384 85.37%I. POSLOVNI RASHODI 9416 85.51% 10905 75.18%1. Nabavna vrednost prodate robe 7035 63.88% 7670 52.87%2. Trokovi materijala 188 1.71% 708 4.88%3. Trokovi zarada 1487 13.50% 1397 9.63%4. Trokovi amortizacije 171 1.55% 404 2.79%Ostali poslovni rashodi 535 4.86% 726 5.00%

II. FINANSIJSKI RASHODI 410 3.72% 426 2.94%

III. OSTALI RASHODI 841 7.64% 1053 7.30%

IV. VANREDNI RASHODI 0 0.00% 0 0.00%

C. BRUTO DOBIT 345 3.13% 2122 14.63%D. POREZI I DOPRINOSI 0 0.00% 220 1.52%

6

E. NETO DOBIT 345 3.13% 1902 13.11%

BILANS STANJA u 000 din

Stavke / godine 31.12.2005 31.12.2006Iznos % Iznos %

AKTIVAA. STALNA IMOVINA (I+II+III+IV) 3525 25.72% 3926 26.32%I. NEUPLAENI UPISANI KAPITAL 177 1.29% 177 1.19%II. NEMATERIJALNA ULAGANJA 146 1.07% 142 0.95%III. NEKRETNINE, POSTROJENJA, OPREMA I BIOLOKA SREDSTVA 2962 21.26% 3363 22.54IV. DUGORONI FINANSIJSKI PLASMANI 240 1.75% 244 1.64B. OBRTNA IMOVINA 10182 74.28% 10991 73.68%I. ZALIHE 3508 25.29% 7092 47.54%II. KRATKORONA POTRAIVANJA I PLASMANI 6674 48.96% 3899 26.14%1. Potraivanja 6537 47.69% 2630 17.63%2. Kratkoroni finansijski plasmani 1023 7.46% 912 6.11%3. Gotovinski ekvivalenti i gotovina 35 0.26% 5 0.03%4. Porez na dodatu vrednost i aktivna vremenska razgranienja 0 0.00% 352 2.36%III. ODLOENA PORESKA SREDSTVAC. POSLOVNA IMOVINA (A+B) 13707 100% 14917 100%D. GUBITAK IZNAD VISINE KAPITALA 0 0.00% 0 0.00%E. UKUPNA AKTIVA ( III+IV ) 13707 100% 14917 100%F. VANBILANSNA AKTIVA 0 0.00% 0 0.00%

BILANS STANJA u 000 din

Stavke / godine 31.12.2005 31.12.2006Iznos % Iznos %

PASIVAA. KAPITAL 3119 22.75% 3610 24.20%I. OSNOVNI I OSTALI KAPITAL 595 4.34% 595 3.99%II. NEUPLAENI I UPISANI KAPITAL 0 0.00% 0 0.00%III. REZERVE 0 0.00% 0 0.00%IV. REVALORIZACIONE REZERVE 1355 9.89% 0 0.00%V. NERASPOREENA DOBIT 1169 8.53% 3015 20.21%VI. GUBITAK 0 0.00% 0 0.00%VII. OTKUPLJENE SOPSTVENE AKCIJE 0 0.00% 0 0.00%B. DUGORONA REZERVISANJA I OBAVEZE 10558 77.03% 11307 75.80%I. DUGORONA REZERVISANJA 0 0.00% 0 0.00%II. DUGORONE OBAVEZE 0 0.00% 1071 7.18%1. Dugoroni krediti 0 0.00% 0 0.00%2. Ostale dugorone obaveze 0 0.00% 1071 7.18%III. KRATKORONE OBAVEZE 10588 77.25% 10236 68.62%1. Kratkorone finansijske obaveze 1511 11.02% 1873 12.56%2. Obaveze iz poslovanja 7562 55.17% 6433 43.16%3. Obaveze po osnovu poreza na dodatu vrednost i ostalih javnih prihoda

81 0.59% 121 0.81%

4. Ostale kratkorone obaveze i pasivna vremenska razgranienja 1434 10.46% 1595 10.69%IV. ODLOENE PORESKE OBAVEZE 0 0.00% 0 0.00%C. UKUPNA PASIVA ( A+B ) 13707 100% 14917 100%D. VANBILANSNA PASIVA 0 0% 0 0.00%

7

Tabela 1. STRUKTURA POSLOVNIH SREDSTAVAu 000 din

Stavke / godine 31.12.2005. 31.12.2006.Iznos Uee Iznos Uee

1. Stalna sredstva 3525 25.72% 3926 26.32%2. Obrtna sredstva 10182 74.28% 10991 73.68%

3. UKUPNO 13707 100% 14917 100%

010002000300040005000600070008000

u 0

00 d

inara

2005 2006

godine

Struktura obrtnih sredstava

Zalihe

Potraivanja i plasmani

Odloena poreskasredstva

Tabela 2. STRUKTURA OBRTNIH SREDSTAVA u 000 din

Stavka / godine 31.12.2005. 31.12.2006Iznos Uee Iznos Uee

1. Zalihe 3508 34.55% 7092 64.53%2. Potraivanja i plasmani 6674 65.55% 3899 35.47%3. Odloena poreska sredstva 0 0.00% 0 0.00%

4. UKUPNO 10182 100% 10991 100%

8

010002000300040005000600070008000

u 0

00

d

ina

ra

2005 2006

godine

Struktura obrtnih sredstava

Zalihe

Potraivanja iplasmani Odloena poreskasredstva

Tabela 3. STRUKTURA IZVORA SREDSTAVA u 000 din

Stavke / godine 31.12.2005. 31.12.2006.Iznos Uee Iznos Uee

1. Sopstveni izvori 3119 22.75% 3610 24.20%2. Pozajmljeni izvori 10588 77.25% 11307 75.80%

3. ODNOS 1:2 0.29 100% 0.32 100%

0

2000

4000

6000

8000

10000

12000

u

000

din

2005 2006

godine

Struktura izvora sredstava

Sopstveni izvoriPozajmljeni izvori

Tabela 4. STALNA SREDSTVA / SOPSTVENI IZVORI u 000 din

Stavke / godine 31.12.2005. 31.12.2006.Iznos Iznos

1. Stalna sredstva 3525 39262. Sopstveni izvori 3119 3610

3. ODNOS (1:2) 1.13 1.09

9

0500

1000150020002500300035004000

u 0

00

d

in

2005 2006

godine

Stalna sredstva/sopstveni izvori

Stalna sredstvaSopstveni izvori

Tabela 5. OBRTNA SREDSTVA / TUI IZVORI u 000 din

Stavke / godine 31.12.2005. 31.12.2006.Iznos Iznos

1. Obrtna sredstva 10182 109912. Tui izvori 10588 10236

3. ODNOS (1:2) 0.96 1.07

96009800

100001020010400106001080011000

u

000

din

2005 20065

godine

Obrtna sredstva/tui izvori

Obrtna sredstvaTui izvori

10

3.ANALIZA TRITA

Osnovna delatnost preduzea MORIS d.o.o. je proizvodnja toaletnog papira, salveta i higijenskih ubrusa, i prodaja proizvoda na domaem tritu. Od osnivanja do danas, preduzee je kontinuirano usaglaavalo svoje poslovne aktivnosti sa zahtevima trita.

Osnovne karakteristike stanja za granu kojoj pripada navedena proizvodnja su sledee:

Ostvareno je poveanje fizikog obima proizvodnje u poslednjih nekoliko godina

Uee u drutvenom proizvodu Srbije je stabilizovano i belei blagi rast

Ove oblasti apsorbuju znaajan broj zaposlenih u privredi Srbije.

Proizvodne kapacitete u ovoj oblasti karakterie velika zastarelost opreme. Neto povoljnije stanje je u novoosnovanim preduzeima, mada je i za njih karakteristino da nabavljaju ve korienju opremu. Stepen korienja kapaciteta razliit je za pojedina preduzea u ovoj oblasti, to pre svega zavisi od sposobnosti menadmenta da uposli svoje tehnoloke i kadrovske potencijale.

3.1.OPIS PLANIRANOG PROIZVODA

Osnovno opredeljenje podnosioca zahteva je da najvei deo budue proizvodnje usmeri na proizvodnju medicinskih i higijenskih ubrusa, salveta i toaletnih papira. Proizvoni program ine:

Toaletni papir u rolni, Toaletni papir u listiima, Papirnate salvete, Higijenski ubrusi, raunarske trake, i rolne za faks i telefaks

aparate.

Asortiman i koliinsko pakovanje navedenih proizvoda mogue je uskladiti sa potrebama i zahtevima trita. Ovi proizvodi imaju ciljni segment

11

trita orijentisan na ugostiteljska i hotelska preduzea u Srbiji kao i domainstva kao finalne potroae.

Proizvodnjom salveta sa flexo-tampom u dve boje, preduzee planira da ojaa svoju poziciju na segmnetu trita hotelsko-ugostiteljskih usluga, poveavajui prodaju sadanjim kupcima i osvajanjem novih. Jedna od prednosti ponuenog proizvoda je savremeni dizajn i atraktivnost, kao i mogunost tampanja memoranduma, skraenog naziva ili zatitnog znaka na salveti.

Proizvodi namenjeni finalnim potroaima mogu predstavljati supstitute za uvozne. Dizajniranjem salveta za specijalne namene doprinelo bi se uspenijem konkurentskom pozicioniranju.

3.2.ANALIZA TRITA PONUDE I TRANJE

Regionalni raspored proizvodnje papirne konfekcije je neravnomeran. Postoji prostorni nesklad u proizvodnji i prodaji, i ako se poslednjih godina javlja veliki broj novih proizvoaa, privatnih preduzetnika koji su, zbog svojih potencijala , prevashodno usmereni na lokalna trita.

Ponuda preduzea iz Srbije na tritima bivih republika, sada novoosnovanih drava, je smanjenja, a delimino je orijentisana i na nova trita. Osvajanje novih trita i zadravanje pozicije na osvojenim tritima, u uslovima sve intenzivnije konkurencije, zahteva posebne napore preduzea i orijentaciju na upravljanje kvalitetom kako bi se ostvarili eljeni efekti.

Trite talasastog papira i ambale veoma je heterogeno i teko je pouzdani odrediti trinu strukturu, s obzirom da postoji veliki broj proizvoaa: preduzetnici, mala i srednja, kao ivelika preduzea koji proizvode ove proizvode, kao i veliki broj razliitih kanala prodaje koji, kao uvoznici, bitno utiu na formiranje odnosa na tritu.

3.3.BUDUI KUPCI I KONKURENCIJA

U odnosu na analiziranu konkurenciju, stanje potreba na tritu, samo na teritoriji Srbije, treba istai da je cena i kvalitet ona komponenta kojom se moe uticati na ponaanje kupca, i o kojoj preduzee MORIS vodi rauna. Jedina vea prepreka za prodaju planiranih proizvoda je mala platena mo kupca ili neredovan priliv sredstava.

Investitor se opredelio da zahvaljui novim ulaganjima povea obim proizvodnje i plasmana postojeih proizvoda.

Na podruju Srbije ne posluje veliki broj proizvoaa sa slinim asortimanom.

12

Opta tendencija na tritu ovih proizvoda je korienje proizvoda jednokratne upotrebe. Ovi proizvodi pokazali su svoju praktinost kako u individualnoj potrebi, tako i u institucionalnoj potronji ( restorani, kafii, poslastiarnice, pekare i dr.)

Na tritu Srbije prisutni su domai i strani proizvoai. Od domaih proizvoaa najznaajniji su: AVALA ADA iz Beograda, i PAPIRPAK iz aka. Od stranih moemo izdvojiti: CELEX iz Banja Luke i PALOMA iz Slovenije.

Plasman ovih proizvoda ostvaruje se uglavnom preko maloprodajnih trgovinskih kua, trafika, prodavnica meovite robe i direktno za vee institucionalne potroae. Specijalizovane prodavnice za ove proizvode nisu zapaene na naem tritu.

4.TEHNOLOKO TEHNIKA ANALIZA

4.1.POPIS OPREME

Specifikacija potrebne opreme data je u Tabeli 6.

Red. br. Naziv opreme

Jed. mere

Koliina Jed. cena u dinarima

Ukupna vrednost u dinarima

1. Maina za pakovanje salveta Kom 1 7.080.000,oo 7.080.000,oo2. Bansek za seenje dambo

higijenskih pekiraKom 1 2.006.000,oo 2.006.000,oo

3. Maina za pakovanje higijenskih pekira

Kom 1 2.600.000,oo 2.600.000,oo

4. Maina za pakovanje dambo higijenskih pekira

kom 1 2.700.000,oo 2.700.000,oo

UKUPNO 14.386.000,oo

4.2.GRAEVINSKI OBJEKTI

Za potrebe proirenja kapaciteta proizvodnje papirne konfekcije, neophodno je dovriti postojei poslovnog prostora koji se nalazi u ulici Jug Bogdanova br. 2, optina Leskovac.

Objekat je ukupne povrine 272m2, sagraen kao trajni objekat vrste grae, koji treba uskladiti sa potrebama proizvodnje (ventilacija, osvetljenje, itd). Vrednost potrebnih ulaganja u navedeni objekat iznose 3.254.000,oo dinara.

4.3.KAPACITET I OBIM PROIZVODNJE Polazei od procenjene mogunosti plasmana i kapaciteta predviene opreme, definisano je poveanje obima proizvodnje na godinjem nivou.

13

Tabela 7.Red. br

ASORTIMAN PROIZVODA

Jed. mere

Obim proizvodnje

god.

Jed. Cena u dinarima

Vrednost proizvodnje u dinarima

1. Salvete (pak 50/1) Pak 155.000 32,oo 4.800.000,oo2. Toalet papir rolna Kom 240.000 15,50 3.720.000,oo3. Higijenski ubrusi Kom 100.500 31,oo 1.627.500,oo4. Dambo higijenski ubrusi Kom 75.500 295,oo 4.867.500,oo

UKUPNO 15.015.000,oo

Proizvodi su visokog kvaliteta, od dvoslojnog i troslojnog papira (100% celuloza), upakovani u tampanu foliju (pojedinana pakovanja) i kartonske kutije za transport.

4.4.MATERIJALNI INPUTI

Na osnovu obima proizvodnje i instalisanog kapciteta, izraunata je potrebna koliina i vrednost materijalnih inputa i to: osnovne sirovine - 7.954.250,oo. Zatim pomone sirovine 1.795.000,oo i na kraju ostalo 634.985,oo.

4.5.KVALIFIKACIONA STRUKTURA RADNIKA

Za uspenu realizaciju projekta, polazei od planiranih veliina potrebno je angaovati i odgovarajuu radnu snagu. Polazei od identifikovanih potreba napravljen je plan aktivnosti i na osnovu njih radna mesta. Planirano je zapoljavanje 4 nova radnika sa SSS.

14

5.ANALIZA TRITA NABAVKE

Sirovine i materijal za proizvodnju planiranih proizvoda investitor kupuje od poznatih dobavljaa sa trita Bugarske i Grke. Najvaniji dobavljai sirovina su: BELOVO PAPER MILLSA iz Bugarske, i KOMOTIN iz Grke.

Obzirom na ve uspostavljene odnose sa dobavljaima, kao i stanja na tritu, ne postavlja se problem nabavke materijala za proizvodnju navedenih proizvoda.

Oprema e biti nabavljena od : SZRL BUBI iz Beograda i JUGOBIRO A.D. iz Beograda.

6.DINAMIKA IZVODLJIVOSTI RADOVA

Dinamika realizacije investicije uslovljena je potrebnim vremenom za zavretak objekta, reparaciju i nabavku nove opreme i vremenom potrebnim za obezbeenje finansijskih sredstava. Imajui u vidu napred navedeno, predvia se da e se investicija realizovati do 30.09.2007. godine, a da se poetak poetak proizvodnje planira za 01.10.2007.

15

7.EKONOMSKO FINANSIJSKA ANALIZA

U prethodnim poglavljima definisane su fizike karakteristike investicije, fizike veliine i struktura potrebnih ulaganja, obim planirane proizvodnje, itd. U finansijskoj analizi koja sledi, vri se vrednovanje svih prethodno definisanih kvalitativnih parametara, ime sve stavke dobijaju zajedniki imenitelj vrednost. Vrednovanjem svih proizvodnih inputa i otputa dobija se uvid u trokove poslovanja, tj. ukupno finansijsko poslovanje preduzea. Na bazi ovako utvrenih proizvodnih i poslovnih rezultata vri se izrada projekcija bilansa uspeha, finansijskog i ekonomskog toka projekta, koji ine osnovni izvor informacija za ocenu opravdanosti i efikasnosti investicionog ulaganja.

Zbog metodolokih kao i praktinih razlog a gotovo je nemogue vriti dugorone procene tj. predvianje budueg poslovanja preduzea. Najei pristuo ovoj problematici se sastoji u izradi detaljnog predvianja za jednu ili nekoliko godina, a zatim se pribegava predpostavci da e se iste stope dobiti, bez ikakvih promena zadrati i u budunosti.

Posebno znaajan faktor u projektovanju budueg poslovanja, odnosno slobodnog novanog toka jeste obraun inflacije. Diskontna stopa se moe tretirati kao prosena kamatna stopa na tritu kapitala, koja je uveana za odgovarajui stepen rizika i koja sadri programski faktor inflacije. U konkretnom sluaju je diskontna stopa 12%.

7.1.INVESTICIJE U OSNOVNA I OBRTNA SREDSTVA

Struktura, vrednost i dinamika ulaganja u osnovna sredstva utvrena je na osnovu potrebe za kupovinom nove opreme, kao i predrauna radova za rekonstrukciju postojeeg objekta.

Realizacija investicije predviene ovim projektom planirana je na postojeoj lokaciji investitora u Leskovcu.

16

Za aktiviranje ove investicije potrebna su sredstva za zavretak postojeeg objekta za proizvodnju papirne konfekcije povrine 272m2, ukupne vrednosti 3.254.000,oo dinara.

Programom se predvia i nabavka nove opreme za proizvodnju papirne konfekcije. Potrebna ulaganja u opremu iznose 14.386.000,oo dinara.

Ulaganja u potrebna trajna obrtna sredstva predstavljaju drugi deo ulaganja u ovaj projekat, i obraunata su u iznosu od 1.134.000,oo dinara.

REKAPITULACIJA

Ukupna ulaganja u osnovna i obrtna sredstva

STRUKTURA Iznos u 000 dinarimaI Osnovna sredstva 17.6401. Graevinski objekat 3.2542. Oprema 14.386II Obrtna sredstva 1.134UKUPNO: 18.774

7.2.KONSTRUKCIJA FINANSIRANJA

Ulaganja u osnovna i obrtna sredstva u iznosu od 18.774.000,oo dinara finansirae se iz sledeih izvora:

Red. br. Izvori finansiranja Iznos u din. % ueaI Dugoroni kredit 9.387.000,oo 50.00II Sopstvena sredstva 9.387.000,oo 50.00

UKUPNO ( I+II ) 18.774.000,oo 100.00

17

7.3.BILANS USPEHA I FINANSIJSKI TOK

U okviru finansijske analize uraeni su sintetiki prikazi poslovanja projekta u pojedinim godinama ekonomskog veka trajanja, koji predstavljaju polaznu informaciju za ocenu finansijsko trine uspenosti investiranja.

U bilansu uspeha koji je projektovan za budui period poslovanja preduzea, a odnosi se na ulaganja u koja ne ulaza sredstva iz kredita, oekuju se neto dobit od 2.480.000,oo dinara i ta neto dobit bi bila konstanta u svakoj narednoj godini.

Ukoliko se bilans uspeha projektuje sredstvima koja e biti finansirana iz kredita oekuje se viestruko poveanje dobiti u odnosu na poslovanje bez kredita. Dobit u prvoj godini bi iznosila 4.740.000,oo dinara, dok bi se u drugoj jo vie poveala i iznosila 6.247.000,oo dinara, a nakon druge godine dobit bi se postepeno uveala na nivou koji je preduzea postiglo u drugoj godini ulaganja.

Projektovani finansijski tok za budui period poslovanja, koji predstavlja razliku priliva i odliva sredstava u preduzeu bi bez odgovarajuih sredstava bio manji, pa bi neto priliv iznosio 1.752.000,oo dinara i on bi takoe svake sledee godine bio isti, jer nedostatak sredstava ne bi znaajnije promenio poslovanja preduzea.

Kada se u projektovani finansijski tok za budui period poslovanja unesu i oekivana sredstva iz kredita, dobije se znatno povoljnija slika poslovanja preduzea, koja se oekuje u narednom periodu. Projektovani neto priliv u prvoj godini bi bio znatno uvean i iznosio bi 3.269.000,oo dinara, a rast bi se nastavio u sledeoj godini poslovanja kada bi neto priliv iznosio 5.260.000,oo dinara. Nakon ovog perioda neto priliv bi imao postepeno poveanje svake naredne godine i samim tim opravdao uloena sredstva.

18

8.ZAKLJUAK

Investiciona koncepcija programa proirenja proizvodnje papirne konfekcije zasniva se na sledeim elementima:

1. poslovna orijentacija preduzea MORIS je poveanje obima proizvodnje papirne konfekcije.

2. investicija e se realizovati na postojeoj lokaciji investitora u Leskovcu. Programom se predvia rekonstrukcija postojeeg pogona za proizvodnju, kao inabavka nove opreme.

3. program je trino opravdan, kako sa aspekta trita nabavke osnovnih i pomonih sirovina, tako i sa aspekta trita plasmana gotovih proizvoda.

4. programom se postie puna uposlenost radnika iz postojeeg sastava i zapoljavanje novih 4 radnika.

5. ekonomsko finansijska ocena dala je sledee rezultate: postie se zadovoljavajui nivo akumulacije u veku projekta, projekat je likvidan u svim godinama u veku projekta povratak uloenih sredstava je za 4 godine, neto sadanja vrednost je vea od 0 i iznosi 9.913.000,oo interna stopa rentabilnosti je 28,11% i vea je od interne

diskontne stope uzete u projektu.

19