Bos Karijere 2011

7/17/2019 Bos Karijere 2011

1/54


2/54

1Kako da... razvijam svoju karijeru!

KAKO DA...

RAZVIJAM SVOJUKARIJERU!


3/54

2 Kako da... razvijam svoju karijeru!

Izdava

Beogradska otvorena kola

Masarikova 5/16, 11 000 Beograd, Srbija

Telefon: + 381 11 30 65 800

Faks: +381 11 36 13 112

Imejl: [email protected]: www.bos.rs

U ime izdavaa:Vesna uki

Urednica broure:

Jelena Mani, koordinatorka Centra za voenje karijere i savetovanje

Beogradske otvorene kole

Dizajn, ureivanje i priprema za tampu:BO tim

tampa:

Dosije

Tira

1000

Godina:

Maj 2011.

CIP -

,

331.5-053.81(035)005.966(035)

KAKO da... razvijam svoju karijeru! /[Jelena Mani ... [et al.]]. - Beograd :Beogradska otvorena kola, 2011 (Beograd :Dosije studio). - 52 str. : ilustr. ; 24 cm

Podatak o autorima preuzet iz Beleke oautorima. - Tira 1.000.

ISBN 978-86-83411-52-81. , , 1982- []a) - - b) - COBISS.SR-ID 183784460 Projekat je iniciran i finansiran od strane Ministarstva omladine i sporta


4/54


SADRAJ:

UVOD 4

KAKO DA... UPRAVLJAM SVOJOM KARIJEROM? 6

KAKO DA... DOBIJEM SAVET O PLANIRANJU KARIJERE? 9

KAKO DA... SE INFORMIEM O KARIJERI? 12

KAKO DA... SE INFORMIEM O STUDIJAMA U INOSTRANSTVU? 15

KAKO DA... NAPIEM CV I PRATEA PISMA? 17

KAKO DA... AKTIVNO TRAIM POSAO? 24

KAKO DA... SE SPREMIM ZA POSLOVNI INTERVJU? 25

KAKO DA... DOBRO KOMUNICIRAM U POSLOVNOM OKRUENJU? 29

KAKO DA... RAZUMEM RADNU I PROFESIONALNU ETIKU? 36

KAKO DA... PREDUZETNITVO BUDE KARIJERA? 39

KAKO DA... SE AKTIVIRAM? 44

PODRKA MINISTARSTVA OMLADINE I SPORTA OMLADINSKOM AKTIVIZMU 47

BELEKE O AUTORKAMA 51


5/54


Prilikom izrade Nacionalne

strategije za mlade koja je

usvojena 2008. godine Ministarstvo

omladine i sporta rukovodilo sevizijom mladih koji su aktivni i

ravnopravni uesnici u svim oblastima

drutvenog ivota, imaju jednakaprava i mogunosti za puni razvoj

potencijala. Voeni ovom vizijom

mobilisali smo 16 000 mladih koji su

na razliite naine doprineli izradi

Strategije namenjene njima samima.

Jedan od ciljeva Nacionalne strategije za mlade jeste podsticanje

i stimulisanje svih oblika zapoljavanja, samozapoljavanja i

preduzetnitva mladih. Ministarstvo omladine i sporta iniciralo je

formiranje Koordinacione grupe za izradu Strategije karijernog

voenja i savetovanja koja je usvojena 2010.godine.

Prelazak iz sveta obrazovanja u svet rada ispunjen je

mnogobrojnim pitanjima i dilemama za mlade: ispravnostiizabranog puta, prepoznatljivosti u grupi, izvesnosti i sigurnostiizbora koji tek treba da se naprave.

Sve ee se govori o upravljanju karijerom, karijernom razvojui obrazovanju. Uspena ekonomija trai pojedince spremne

da se prilagode brzim promenama na tritu, ali istovremeno

i sposobne da sami upravljaju ovim promenama. Sa drugestrane, zadovoljan i ostvaren pojedinac je onaj koji zna sebe da

pozicionira na tritu rada i to u skladu sa svojim sposobnostima,

interesovanjima i vrednostima.

Namera nam je da aktivno uestvujemo u uspostavljanju

savremenog sistema karijernog voenja i savetovanja mladih

u Srbiji koji e vam pomoi da prepoznate svoja interesovanja,

sposobnosti i potencijale, imate pristup svim relevantniminformacijama koje se tiu formalnog i neformalnog obrazovanja,

zahtevima trita rada, osobenostima sveta rada.

Broura koja je pred vama ima za cilj da vam pomogne da lake

napravite svoje izbore i uspostavite dobru ravnoteu izmeupotreba drutva i vaih potreba.

elimo vam puno uspeha u svetu rada.

Ministar omladine i sporta

Sneana Samardi Markovi

Potovani mladi,


6/54


Trite od mladih esto zahteva neto to nije bilo moguestei kroz formalno obrazovanje: sposobnost da se upravlja

svojom karijerom, posedovanje jasnih ciljeva u karijeri, dobru

informisanost i spremnost na aktivno traenje posla. Velikakonkurencija koju podstie nezaposlenost namee posedovane

nekih kljunih vetina za traenje zaposlenja: umreavanje,

pisanje jasnog CV-a i adekvatnog propratnog i motivacionog

pisma, efektivan nastup na poslovnom intervjuu. Poslovno i

radno okruenje predstavlja novinu za mlade bez prethodnog

radnog iskustva i postavlja nove zahteve, pre svega dobru

poslovnu komunikaciju i adekvatnu radnu etiku potovanje

posebnih obaveza koje radno okruenje nosi. Oni najsmeliji videpreduzetnitvo kao moguu putanju razvoja karijere. Sve ove

teme obraene su kroz pojedine tekstove ove broure koje treba

razumeti kao razliita poglavlja.

Broura je pisana kao praktino orijentisan prirunik, kojina pregledan i jednostavan nain iznosi neke savete. Treba

napomenuti da su, osim prva dva, svi ostali tekstovi saveti

autora, koje italac moe da prihvati ili ne. Autori su nastojali

da kroz pruanje znanja i informacija koja su sami sticallitokom obrazovanja i iskustva pomognu mladima da budu bolje

pripremljeni za razvoj karijere.

Ova broura nastaje u okviru jednog od projekata Beogradskeotvorene kole usmerenih na karijerno voenje i savetovanje.

Poev od 2005. BO je osnivanjem Centra za voenje karijere

i savetovanje prepoznao znaaj uvoenja sistema karijernogvoenja i savetovanja u obrazovanje i zapoljavanje u Srbiji i

realizovao brojne projekte na ovom polju, kao to su, na primer:

Izrada i implementacija Modela voenja karijere i savetovanjau sistemu srednjeg strunog obrazovanja u Srbiji (koji je

rezultirao osnivanjem centara za karijerno voenje u nekim

srednjim kolama); projekat tokom kojeg je izraen Inicijalni

tekst strategije karijernog voenja i savetovanja, na osnovu

koga je Ministarstvo omladine i sporta formiralo Koordinacionu

grupu za izradu Strategije karijernog voenja i savetovanja koja

je usvojena 2010. godine; kao i druge projekte o karijernom

voenju i savetovanju.

Izradu ove broure podralo je Ministarstvo omladine i sportaRepublike Srbije u okviru projekta koji je iniciralo i nansiralo

Ministarstvo. Nadamo se da e vam biti od koristi u daljem

razvoju karijere, dati odgovore na neka pitanja, i podstai vas

da nastavite da tragate za onim odgovorima koje moda neetepronai ovde.

Jelena Mani

Beogradska otvorena kola

Re urednice


7/54


prema poslovima koje obavljamo. Uspenu karijeru ne odlikujesamo pozicija na poslu, tj. unapreenje i poveanje zarade, ve

i psiholoki uspeh, tj. oseanje zadovoljstva zbog mogunosti

ostvarenja ivotnih ciljeva pojedinaca, kako privatno, tako i

profesionalno. U skladu sa tim dolo je i do promene odnosaizmedju poslodavca i zaposlenog. Oekivanja koja poslodavci i

zaposleni imaju jedni od drugih vie su partnerska, jer se njihovi

ciljevi u veoj meri poklapaju. Sigurnost posla je dinamika, a

ne statika kategorija, u kojoj zaposleni i poslodavac koriste

mogunosti za stalno profesionalno usavravanje i unapreenje

uslova rada. Mobilnostunutar organizacije moe biti vertikalna

i lateralna. Vano je da odgovornostza karijeru zaposlenogne snosi samo poslodavac, ve i sam zaposleni. Takoe, treba

imati u vidu da se anse za razvoj karijere poveavaju i ukolikosmo spremni ne samo na profesionalnuve i na teritorijalnu

mobilnost.

KAKO DA...UPRAVLJAM SVOJOM

KARIJEROM!

Iskra Maksimovi

Prema tradicionalnom shvatanju pojamkarijerese objanjavao

modelom merdevina, dakle, put je bio denisan sledeim

koracima: zavretak kole ili fakulteta, zaposlenje u rmi kao

slubenik najnieg ranga, i onda polako godinama, napredovanjeu rangu i plati do trenutka odlaska u penziju iz iste rme u kojoj

je i zapoeta karijera. Takoe, slian put je bio mogu i ukoliko

se karijera gradila prelaskom kod drugog poslodavca. Sutina

je bila u postepenom hijerarhijskom napredovanju u profesiji ili

unutar rme gde je neko bio zaposlen.

Meutim, prema savremenim shvatanjima, karijera je

promenljiva kategorija, koja se brzo i lako menja, kako zbog

promena u interesovanjima, sposobnostima i sistemu vrednosti

pojedinca, tako i zbog promena u radnom okruenju. Kada

govorimo o sistemu vrednosti, pre svega mislimo na stavove koji

su u neposrednoj vezi sa vrednovanjem rada i naem odnosu


8/54


Upravljanje karijerom je celoivotni proces istraivanja

resursa koji omoguavaju postizanje karijernih ciljeva. To nije

jednokratni dogaaj ve kontinuirani proceskoji je neophodanda bi se pojedinac adaptirao na stalne promene ekonomije

XXI veka. Samim tim na karijeru utiu kako unutranji inioci

(lini interesi, kompetencije, sistem vrednosti u odnosu na rad,spremnost za celoivotno uenje itd) tako i spoljanji inioci

(ekonomski uslovi; razvoj tehnologije, razvoj radnog procesa iuslova rada, sredina u kojoj se ivi, potrebe trita rada, karijerni

izbori u porodici, karijerne predrasude itd).

Unapreenje kompetencija je preduslov za profesionalno

napredovanje. Kompetencije predstavljaju dinamiku

kombinaciju sposobnosti, znanja, vetina, osobina linosti

i interesovanja. Treba imati u vidu da, prema miljenjuposlodavaca, radnicima nedostaju sledee kompetencije:

znati kako uiti; kompetencije itanja, pisanja i rada na raunaru; uspeno sluanje i usmene komunikacijske vetine; korienje kreativnog miljenja i reavanja problema; lini menadment sa vrstim linim stavom i inicijativom; interpersonalne vetine; sposobnost rada u timu ili grupi; bazine tehnoloke vetine; liderska efektivnost.

Vetine su akcije i aktivnosti kojima realizujete/primenjujete

steena znanja. One prezentuju ta donositena radno mesto i taetepostii na tom radnom mestu. Vetine opisuju sposobnosti

koje stestekli i razvili na razliitim nivoima perfektnosti upotrebe.

Vae vetine su ono to poslodavac plaa. Jasna slika o

linim vetinama sutina je efektivnog upravljanja karijerom.Treba imati inventar linih vetina kako bi se lake uoile one

koje doprinose veoj konkurentnosti na tritu rada i na ijem

razvijanju i usavravanju je potrebno raditi.

Vesna eki

Shvatajui karijeru kao dinamini proces koji se sastoji iz nizaodluka, pojedinac, da bi upravljao karijerom, mora i da je planira.

Nedoumice mladih mogu se pojednostavljeno svesti na neka od

sledeih pitanja: Imam vie interesovanja kako ih usmeriti? ta

izabrati posao koji volim ili koji je dobro plaen? ta sa velikom

konkurencijom? Uenje je skupo, ta ako nemam novca? ...

Pored uobiajenih nedoumica, talenti imaju dodatno optereenje

da svoju darovitost to bolje iskoriste ili tanije unaprede. Sa

jedne strane, tu su zahtevi mladih ljudi prema sebi i okruenju

u kome stasavaju, a sa druge su oekivanja koja drugi prednjih postavljaju. Pravo je umee uskladiti ove dve stranemedalje. Ukoliko su oekivanja i zahtevi visoki, to je izazov,

ali ukoliko su nerealni, to mladima moe predstavljati ozbiljan


9/54


problem. Svaki problem, ukoliko se ne reava, moe umanjitisamopuzdanje i samim tim smanjiti ekasnost. Ukoliko se ne

donose pravilne odluke, moe se ui u zaarani krug odlaganja,izbegavanja, nezadovoljstva, ozlojeenosti, straha od promene...

Samopouzdane osobe preuzimaju odgovornost za svoj uspeh

i neuspeh, ne plae se promena, znaju da konstruktivnokomuniciraju, znaju da prepoznaju i izraavaju oseanja, a da

pri tom ne naude drugima niti sebi, znaju da reavaju probleme,imaju poverenja u ljude, imaju veru u budunost i samim tim

oseanje da u velikoj meri mogu da kontroliu svoj ivot.

Ukoliko se naie na prepreke, mogue je napraviti plan kako da

se one savladaju ili izbegnu. Jedan od uzroka problema moe

biti nedovoljno poznavanje i razlikovanje emocija. Ukoliko su

emocije neprijatne, vano je da se prepoznaju one koje su tetne.injenica da je neto teko i neprijatno ne mora da znai da je i

tetno. Treba znati proceniti ta nas spreava da ostvarimo svoje

ciljeve, koji su koraci potrebni da stignemo tamo gde smo krenuli.

Postavljanje ciljeva je takoe vetina. Ciljevi treba da budu

pametno postavljeni (SMART- specic, measurable, attainable,realistic, timely, odnosno specini, merljivi, ostvarljivi, realistini

i oroeni). Na krajnji ciljje da budemo zadovoljni sobom i

poslom kojim se bavimo ak iako povremeno nailazimo natekoe. A to je mogue.


10/54


Kada donosimo odluku, vano je imati u vidu vie opcija i razliite

puteve dolaska do cilja. Za uspeno donoenje odluka vano

je shvatiti tesnu vezu izmeu naina razmiljanja, oseanja

iponaanja kao i znaaja line odgovornosti za nain na kojistvari posmatramo i razumemo.Prevazilaenje tekoa zahteva

vladanje vetinama, a vetine se mogu nauiti. Na taj nainunapreuje se kvalitet svakodnevnog ivota, a samim tim i

karijerni razvoj.

Pojedinac moe doprineti dobrobiti drutveng okruenja.

Takoe, svaka generacija treba da iskoristi svoje potencijale

i da nalazi prilike i naine da ih realizuje. Vano je da svaki

pojedinac u okviru datih okolnosti moe preuzeti odgovornost

za svoju karijeru, vano je da se ostane u kondiciji i da se

stalno neto novo ui. Veoma je vano i da se pored svojih jakihstrana upoznaju kvaliteti koje treba ojaati. To su najee razne

vetine (soft skills)kao npr. samopredstavljanje, komunikacija

sa tekim sagovornicima, upravljanje vremenom, upravljanje

novcem, organizovanje informacija, i tako dalje.

Kako bi pomogli mladim talentima da to bolje osmisle proces

razvoja svoje karijere, profesionalni tim Centra za voenje

karijere i savetovanje stipednista Fonda za mlade talente priMinistarstvu omladine i sporta, osmislio je i realizovao radionicuUpravljanje karijerom, na kojoj se vie moe nauiti o ovoj temi,

a takoe i o postavljanju i ostvarivanju ciljeva i prevazilaenju

emocionalnih blokada. Mladi talenti kroz praktine primere mogu

da steknu osnovnaznanja za prepoznavanje blokada i nainena koje se mogu prevazii.

Za sve one kojima je potreban individualan rad sa strunjakom,na raspolaganju je karijerno savetovanje.

KAKO DA...

SE POSAVETUJEMO KARIJERI?

Jadranka Dimov

ta je karijerno savetovanje? Razlikuje li se od onoga to se

obino podrazumeva pod davanjem saveta (o bilo kojoj temi,

problemu)? Odgovor na drugo pitanje je svakako pozitivan, jer,kad razgovarate sa nekim o nekom svom problemu, najee

ete uti ta bi taj neko na vaem mestu uradio, kakvu bi odluku


11/54


doneo, kako bi se ponaao... Jednom reju, dobijate gotovo

reenje svog problema, uputstvo, preporuku ta da uradite ili

kako da se u datim okolnostima ponaate samo to to reenje

ne pripada vama, ve nekom drugom! Ma kako ga cenili ili

voleli... Jednoj drugoj osobi sa drugaijom strukturom linosti,

razliitim motivima, linim potrebama, iskustvom, stavovima,ostvarenim i neostvarenim eljama i ciljevima... Naravno, i

takve savete treba uti jer moete doi do nekih novih pogledana vlastiti problem!

Karijerno savetovanje je struni psiholoki pristup u

reavanju problema koji se tiu donoenja odluka vezanih

za karijeru i postavljanja i ispunjenje karijernih ciljeva. Ovo

savetovanje je potpuno individualizovano i usmereno na

probleme koje Vi kao pojedinac, osoba razliita od svih drugih,imate u vezi svoje (budue) karijere. U centru ovog savetovanja

ste Vi kao linost, vae potrebe, motivi, oekivanja, dileme,

emotivne reakcije, va ivotni stil, vetine, kompetencije (koje

imate ili treba da ih razvijete), Va jedinstveni doivljaj oekivanogkvaliteta ivota koji je pred Vama, Vai karijerni ciljevi, problemi

na koje nailazite kao i naini na koje ste do sada pokuavali (pa

i uspevali!) da ih reite.

U ovom savetovanju Vam niko nee rei da greite, niti

ete dobiti gotov savet kako da reite problem! Ali ete

putem odreenih psiholokih tehnika biti postepeno uvoeni

u samoanalizu i uz strunu podrku samostalno dolaziti do

saznanja vanih za donoenje karijernih odluka Vaih,

sasvim Vaih odlukaOdluka koje uspeno mogu da izdre

test realnosti i da budu prave i pouzdane stepenice u vaem

upravljanju karijerom. Nekada je potrebno vie od jedne sesije

savetovanja da bi se postigao ovaj vaan cilj.

Treba li rei i da je ovo savetovanje i jedan znaajan proces

uenja o donoenju odluka i to ne samo onih vezanih zarealizaciju karijere ve i ostalih ivotno vanih odluka?

ivimo u vremenu brzih i velikih promena. Reformski procesi

u obrazovanju i u ekonomsko-privrednoj sferi drutva nisu

zavreni, a efekti nekih reformskih koncepata se i preispituju.

Uvaavanje principa realnosti nalae poseban oprez i uopredeljivanju za unikatna reenja u uspostavljanju karijernih

ciljeva i puteva kojima se do njih dolazi. Takva reenja (odluke)

su u opasnosti da u razumnim rokovima ne budu realizovana

jer reformske promene ne teku uvek brzinom koja pogodujerazvojnim planovima pojedinaca. A gubitak vremena za mlade

talentovane pojedince znai i ispadanje iz trke obrazovne,

karijerne... Poznato je da se do istih ciljeva moe doi razliitim

putevima i stoga je neophodno razvijati alternativne karijerneplanove. U karijernom savetovanju ovoj temi se poklanjaposebna panja.


12/54


Nekada je stvaranju kvalitetne obrazovne osnove za zapoinjanje

eljene karijere potrebno posvetiti jo nekoliko godina obrazovanja

i strunog usavravanja. Problemi koje, eventualno, imate u

pogledu izbora predmeta daljeg obrazovanja/usavravanja,

izbora institucije i programa, primenjljivosti i razvojnih

perspektiva odabranog programa u Srbiji i u inostranstvu mogu takoe, biti tema karijernog savetovanja.

Da biste donosili valjane odluke, nije vam dovoljno samo

da dobro poznajete sebe i svoje motive i interesovanja

ve vam je potrebno i mnotvo informacija iz veomarazliitih oblasti: obrazovne ponude (u zemlji i inostranstvu),

primenjljivosti i zapoljivosti odreenog zanimanja, privrednih

delatnosti, nauno-istraivakih i umetnikih delatnosti i njihove

teritorijalne rasporeenosti i razvijenosti, stanja i kretanja natritu rada lokalnom ili u zemlji, mogunosti usavravanja

u inostranstvu, itd. Ove informacije tanije njihov znaaj i

uticaj na reavanje vaeg karijernog problema i odluka koje

treba da donesete, kao i vae vrednovanje tih informacija nuan su deo sadraja karijernog savetovanja. Vae shvatanje

podataka iz ovih oblasti u velikoj meri moe da olaka ali i otea

va karijerni put i to je razlog to su ukljuene u savetovanje.

Nekada je mogue u samom procesu savetovanja nadomestitinedostajue informacije, ali treba biti spreman i na usmerenoi samostalno prikupljanje informacija. To je jedan od sluajeva

kada se savetovanje odvija u vie sesija.


13/54


Na karijerno savetovanje se, kao i na sve vrste psiholokih

ispitivanja i tretmana, primenjuje Kodeks psihologa Srbijeto

znai da su svi podaci iz savetovanja profesionalna tajna i

da je vaa privatnost u celosti zatiena.Ovo je veoma vano

jer, naalost, jo ima predrasuda u vezi sa odlaskom na tretman

kod psihologa!? Nekada, a da razloga tome nismo u potpunostini svesni, oseamo izvesnu nelagodnost u vezi ideje da se

obratimo za pomo psihologu. Kao da je to otvoreno priznanjevlastite nemoi da sami reavamo probleme i upravljamo svojim

ivotima. Pravo pitanje je: da li je bolje imati probleme koje

ne moete (iz mnotva razloga!) da reite, ili u vezi sa njima

donosite odluke koje usporavaju ili ne pogoduju u potpunosti

vaem karijernom razvoju, ili se obratiti strunjaku koji e uvaiti

sve vae osobenosti i ivotne uslove i povesti vas ka reenjima

problema na nain koji e uvaavati vae interese? Odgovor nijeteak... I sama nelagodnost koju oseate pred donoenjemodluka u vezi sa vaim stepenicama karijernog uspona

pravcem obrazovanja, institucijom i mestom obrazovanja,

traganjem za strunom praksom, prelaskom na trite rada,

prvim zaposlenjem...dovoljna je da koristite usluge karijernog

savetovanja, na primer ukoliko ste stipendista Fonda za mlade

talente, to moete uiniti u okviru Centra za karijerno voenje i

savetovanje mladih talenata!

KAKO DA...SE INFORMIEMO KARIJERI?Tijana Maksimovi

Kako bi uspeno planirao i vodio svoju karijeru, mora se

temeljno i adekvatno informisati svaki plan se zasniva na analizi

postojeeg stanja i mogunostima koje imamo na raspolaganju,pa e i ti svoju karijeru osmiljavati u skladu sa svojim eljama i

interesovanjima, naravno, ali i informacijama o prilikama da ih u

odabranom okruenju i ostvari.

Najpristupaniji izvor informacija danas je svakako internet, na

kom e verovatno pronai odgovore na veinu pitanja o svojoj

karijeri. Na internetu su ti dostupni ne samo oglasi za posao i

podaci Nacionalne slube za zapoljavanje (www.nsz.gov.

rs), ve i mnotvo tekstova o savremenom shvatanju karijere,

zahtevima trita rada, prilikama za profesionalno, akademsko

i lino usavravanje, mogunostima angaovanja kroz razliite

volonterske, omladinske i druge programe itd.

Moe pretraivati ciljano ili se etati od linka do linka, ali e

sigurno pronai zanimljive informacije i moda dobiti novu ideju


14/54


kako da unapredi sebe i svoju karijeru. Ogranien si samo

vremenom koje moe i/ili eli da posveti surfovanju po netu,

a u ovom tekstu emo navesti neke veb-sajtove i adrese od kojihmoe zapoeti pretragu.

Ukoliko eli da sazna vie o tome ta karijera danas znai, kakotreba napisati CV, ta je samozapoljavanje i drugo, poseti http://

mingl.org/karijera/, portal koji jeste namenjen srednjokolcima,ali i studentima i diplomcima moe dati korisne ideje ili ih uputiti

na zanimljiva mesta na internetu.

Tu je i znanje.infostud.com, gde e nai podatke o moguno-

stima usavravanja kroz razliite kurseve i obuke, konkurse

za praksu ili omladinska putovanja, uputstva za pisanje CV-ja,

konkurisanje za inostrane stipendije i jo mnogo toga.

Mnotvo interesantnih konkursa za obuke, seminare, stipendije

za master i doktorske studije i druge programe moe otkriti i na

portalu www.mladiinfo.com.Meu domaim portalima namenjenim studentima i mladima

izdvajaju se www.youth.rsi www.studentskisvet.com preporu-

ujemo ti da ih redovno poseuje i informie se o raznovrsnim

dogaanjima, obukama i programima koje pokreu studentske,omladinske i druge organizacije u Srbiji i van nje.

Naravno, korisne informacije e nai i na sajtu sledeih institucija:


15/54


www.mos.gov.rs Ministarstvo omladine i sporta;

www.zamislizivot.org Portal Zamisli ivotMinistarstva omladine

i sporta sadri informacije o Fondu za mlade talente i Centru zavoenje karijere i savetovanje mladih talenata;

http://www.bos.rs/ccb/sap Kontakt Centra za voenje karijere i

savetovanje mladih talenata;www.mp.gov.rs Ministarstvo prosvete i nauke;

www.bg.ac.rs Univerzitet u Beogradu;

razvojkarijere.bg.ac.rs Centar za razvoj karijere i savetovanjestudenata Univerziteta u Beogradu;

www.uns.ac.rs Univerzitet u Novom Sadu;

www.razvojkarijere.uns.ac.rs - Centar za razvoj karijere i

savetovanje studenata Univerziteta u Novom Sadu;

www.ni.ac.rs Univerzitet u Niu;

www.karijera.ni.ac.rs Centar za razvoj karijere i savetovanjestudenata Univerziteta u Niu;

www.kg.ac.rs Univerzitet u Kragujevcu;

razvojkarijere.kg.ac.rs Centar za razvoj karijere i savetovanje

studenata Univerziteta u Kragujevcu;

www.pr.ac.rs Univerzitet u Pritini;

www.razvojkarijere.pr.ac.rs Centar za razvoj karijere i

savetovanje studenata Univerziteta u Pritini;

www.np.ac.rs Univerzitet u Novom Pazaru;

Savetujemo ti i da potrai veb-sajt ili Fejsbuk stranicu kancelarije

za mlade u tvojoj optini ili, ako ona ne postoji, da poseti sajtove

drugih kancelarija.

Jedan od najlakih naina da prati vesti i izmene na ovim

veb-sajtovima jeste da koristi neki od RSS itaa, a mi tipreporuujemo jednu od onlajn varijanti www.bloglines.com.

Moda nisi upoznat s time ta je RSS (Really Simple Syndication)i nisi ga ranije koristio, ali si sigurno na nekim sajtovima primetio

narandastu ikonicu to je znak da vesti sa dotinog sajta moe

pratiti i na ovaj nain. Na internetu e lako pronai detaljnija

objanjenja o RSS-u, a sigurni smo da e ti koristiti u razliite

svrhe.


16/54


KAKO DA...SE INFORMIEM O STUDIJAMAU INOSTRANSTVU?Tijana Maksimovi

Ukoliko razmilja o nastavku studija u inostranstvu, savetujemo

ti da se prvo temeljno informie, kako o stranim fakultetima i

univerzitetima i programima koje nude, tako i o mogunostimadobijanja nansijske pomoi i drugih vrsta podrke. Nakon

analize prikupljenih podataka, osmisli sopstveni plan, uz pomo

prijatelja, porodice ili karijernih savetnika, razmatrajui ne samopraktina pitanja vezana za odlazak u inostranstvo i studiranje

u drugoj zemlji, ve i ono to e posle uslediti dobro razmisli

o svim pozitivnim i negativnim stranama konkretnog studijskog

programa i o tome od kakve e ti koristi biti po dobijanju diplome

i koliko e doprineti tvojoj konkurentnosti po povratku na nae

trite rada.

Krai ili dui studijski boravak u stranoj zemlji svakako je

neprocenjivo iskustvo i obogatie te novim strunim znanjimai vetinama kao i novim poznanstvima, ali e ti adekvatna

priprema omoguiti da takvu priliku iskoristi na najbolji mogui

nain.

U nastavku teskta ti predlaemo internet-adrese na kojima moe

pronai informacije o mogunostima stipendiranja i studiranju u

Evropi i SAD:

www.dositeja.rs stipendije Fonda za mlade talente i informacije o radu

Centra za karijerno voenje i savetovanje mladih talenata www.scholarshipsforwesternbalkans.eu pretraiva stipendija za

studente iz zemalja Zapadnog Balkana;

www.scholarshipportal.eu pretraiva stipendije za studije u

Evropskoj uniji;

www.tempus.ac.rs Nacionalna Tempus kancelarija, sa informacijama

o programima Erasmus Mundus, JoinEU-SEE, Basileus i stipendijama

koje nude neke evropske zemlje;

www.studyineurope.eu studiranje u Evropi, informacije o

mogunostima studiranja i dobijanja nansijske pomoi u razliitim

evropskim zemljama;

www.studyinsweden.se studiranje u vedskoj;

www.studyinnorway.no studiranje u Norvekoj;

www.studyinnland. studiranje u Finskoj;

www.nufc.nl/international-students studiranje u Holandiji;

www.grantnder.nl pretraiva grantova i stipendija za Holandiju;

www.studyinbelgium.be studiranje u Belgiji;

www.studyin.cz studiranje u ekoj;www.spainedu.org studiranje u paniji;

studyindenmark.dk studiranje u Danskoj;

www.study-in-italy.it studiranje u Italiji;


17/54


www.campusfrance.org studiranje u Francuskoj;

www.study-in-germany.de studiranje u Nemakoj;

www.daad.rs stipendije za studije u Nemakoj;

www.grants.at grantovi i stipendije za Austriju;

www.sbf.admin.ch/htm/themen/bildung/stipendien/eskas_en.html

stipendije vajcarske vlade; www.britishcouncil.org/serbia-education-scholarships.htm stipendije

za Veliku Britaniju;

www.ceepus.info Centralnoevropski program razmene za

univerzitetske studente;

visegradfund.org/scholarships Viegradski fond, koji daje stipendije

za studije u ekoj, Slovakoj, Poljskoj i Maarskoj;

www.bos.rs/soc Savetodavno obrazovni centar Beogradske

otvorene kole, stipendije za postdiplomske studije na univerzitetima u

Kembridu, Oksfordu i Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpeti;

www.iacbg.org Meunarodni akademski centar, za informacije o

studijama u SAD;

educationusa.state.gov i www.educationusa.info/students.php

studiranje u SAD.

Jeziki sertikati

IELTS www.britishcouncil.org/serbia.htm ;

TOEFL www.iacbg.org ;nemaki jezik www.goethe.de/belgrad ;

francuski jezik www.ccf.org.rs ;

italijanski jezik www.iicbelgrado.esteri.it ;panski jezik belgrado.cervantes.es .

youth.rs

znanjeinfostud

min

gl

w

ww

.zam

isliz

ivot

.org

stud

entski

svet


18/54


CV treba obavezno prilagoditi cilju pisanja. Nemoj slati istubiograju kada aplicira za posao, praksu, volontiranje,

studije, stipendiju, seminar, letnju kolu i tako dalje. Kriterijumiza selekciju kandidata se razlikuju od situacije do situacije,

stoga i tvoj aplkacioni dokument mora da bude skrojen po

meri konkursa. Glavna svrha biograje i drugih dokumenata kojim se javlja

na konkurs jeste da ti osigura mesto na intervjuu.

Tvoj CV treba da sadri samo istinite informacije, koje moeda dokae prilikom razgovora.

TEHNIKI DETALJICV kojim aplicira za posao ne bi trebalo da bude dui od dve

A4 strane, a za poetnike je uobiajeno da ne bude dui od

jedne A4 strane.

Ako je u konkursu zahtevana fotograja, stavi je, ako ne, nijeneophodno (iako nekim ljudima koji ocenjuju CV-jeve slika

dosta pomae i ostavlja utisak na njih). Obrati panju na tokoju e sliku odabrati. Izbegavaj suvie neformalni ambijent

na slici ukoliko konkurie na radno mesto u organizaciji koja

vai za ozbiljnu; i previe formalnu fotograju ukolio eli

zaposlenje u organizaciji koja je oputenija. Font uglavnom se koriste klasini fontovi, poput Arial iliTimes New Roman. Veliina fonta treba da bude standardna,

ne manja od 10 i ne vea od 12.

KAKO DA...napiem CV i pratea pisma?Jelena Mani

Da bismo dobro napisali svoj CV (skraenica potie od latinskog

izraza curiculum vitae, ivotni krug ili tok) potrebno je da dobro

razumemo njegovu svrhu, da znamo na koje tehnike detalje

treba da obratimo panju, koje rubrike da uvrstimo i kako da sveto to bolje zapakujemo.

SVRHA CV-jaEvo nekoliko stvari za koje verujemo da opisuju svrhu CV-a:

CV treba da predstavi tebe, tvoje ciljeve u karijeri, obrazovanje,radno iskustvo, aktivnosti, nagrade, posebne vetine. Obraa

se nekome ko te ne poznaje i ko nema vremena da te upozna.

CV treba da te predstavi u NAJBOLJEM SVETLU, na JASANi PREGLEDAN NAIN.

CV treba da prvenstveno sadri informacije koje selekcionakomisija hoe da proita, a ne ono to ti hoe da napie.

Dobro je da u prvim rubrikama prikae ono to je najvanije,odnosno ono to si ti procenio/la kao najrelevantnije zadatu priliku, ali je svakako vano da tvoj CV sadri sve bitne

informacije.


19/54


Potrudi se da u tekstu ne bude gramatikih i pravopisnihgreaka. Dobro je da neko od tvojih kolega ili lanova prodice

proita CV pre nego to ga poalje.

Jako je vano da CV vizuelno bude jasan, pregledan i presvega uredan. Ukoliko mora da ga odtampa koristi isti A4

papir, neizguvan i neumrljan.

RUBRIKE CV-jaUobiajene su sledee rubrike:

Lini podaci; Obrazovanje (formalno i neformalno); Radno iskustvo; Vetine;

Objavljeni radovi, steene nagrade; Interesovanja, hobi; Preporuke / Reference; Ostalo.

Redosled rubrika ne mora da bude ovakav, niti sve ove rubrike

moraju biti zastupljene. Uobiajeno je da se na poetku istaknu

lini podaci, a dalji tok zavisi od prilike za koju se pie CV. Na

primer, ukoliko se biograja pie u cilju konkurisanja za prijem naobrazovnu instituciju, preporuuje se da se u prvi plan istaknuobrazovanje, objavljeni radovi i prethodno steene stipendije


20/54


i nagrade, preporuke (ukoliko nisu odvojeno poslate), pa tek

onda sve ostalo. CV-jevi kojima se kandidti prijavljuju za posao

uglavnom istiu prethodno radno iskustvo i steene vetine.

LINI PODACI

Ovde treba navesti sledee informacije:

ime i prezime; adresa stanovanja (moe i samo mesto); broj mobilnog telefona; imejl-adresa; datum roenja (ukoliko je potrebno); fotograja (opciono).

Ukoliko se u konkursu trae jo neke informacije o tebi, moeda dopuni ovaj spisak.

OBRAZOVANJEFormalno obrazovanje podrazumeva postiplomske studije,specijalistike studije, fakultet osnovne studije, srednja kola.

Predstavlja se obrnutim redosledom, od poslednjeg, najnovijeg,

ka prethodnim nivoima obrazovanja. Upii ime Univerziteta,

fakulteta ili kole, godinu zavretka i/ili upisa, a prosek/uspehupii ukoliko je reprezentativan ili relevantan za poziciju na

koju konkurie.

Neformalno obrazovanje i obuka esto se zanemaruje,

a moe biti veoma korisno. Ukoliko si pohaao/la neke

radionice, kole jezika, kompjutera, muzike kole, razne

kurseve, koji mogu biti relevantni za predstavljanje tvojihvetina ili tvoje svestranosti, dobro je da njima dopuni svoj

CV. Prilikom navoenja obavezno upii ime organizacije koja

stoji iza obrazovnog programa, trajanje programa, diplome ilisertikate ako ih ima, glavne teme obuke, i tome slino.

RADNO ISKUSTVOInformacije koje se navode o radnom isksutvu su najee:

naziv i mesto organizacije ili institucije, tip i oblast delatnosti, koja je bila tvoja pozicija (dunosti ili odgovornosti),

koliko dugo je trajalo.

Ako nema uopte ili ima malo radnog iskustva, u smislu da

nisi bio zaposlen/a, razmisli kako si ipak mogao/la da stekne

neko iskustvo. Obrati panju na to da honorarni rad (rad pougovoru o autorskom honoraru ili ugovoru o delu), rad preko

omladinske zadruge, aktivizam u studentnskim ili omladinskim

organizacijama, zatim obavljanje radne prakse tokom studija ili

srednje kole, stairanje ili volontiranje sve to predstavlja nekospecino radno iskustvo. Dakle, radno isksustvo moe shvatitiu irem smislu, kao sve one angamane i vankolske aktivnosti

kroz koje si bio aktivan/a.


21/54


VETINE

Uspena prijava za posao bie najverovatnije ona koja prui

dokaze za konkretne sposobnosti (vetine). Naglasak ne trebada bude na onome ta si radio/la u prolosti, ve na onome ta

moe raditi u budunosti. Ovo zahteva da dobro razmotri svoje

obrazovanje (ne samo zvanine kvalikacije) i svoje iskustvo(radno, ali takoe hobije i ostale drutvene aktivnosti, kao to

su treniranje nekog sporta ili volonterski rad u nekoj nevladinoj

organizaciji), i da iz njih izvede vetine koje poseduje.

Evo par saveta vezanih za predstavljanje svojih vetina:

Povei svoje vetine sa ciljem konkursa. ta ti moe zanjih da uini, a ne oni za tebe.

Treba da bude u stanju da ponudi ubedljive dokaze zavetine koje tvrdi da poseduje.

Treba da bude iskren/a u vezi sa svojim vetinama.Preterivanje ili laganje nije mudro: ako tvrdi da poseduje

neku vetinu samo zbog toga to je poslodavac trai, ondae morati da je upotrebi na datom poslu.

Koliko je to mogue, dok demonstrira vetine, pokuajda ukae na to je vie mogue razliitih iskustava i

kvalikacija koje poseduje, posebno koristei primere izistih. STAR tehnika ti moe pomoi....


22/54


Predstavi vetine pomou STAR tehnike! Kako bi bolje dokazao/

la da ume neto da uradi, najbolje je da se priseti:

S situacije u kojoj si stekao/la ili korisito/la ve steenu vetinu;

T trebalo je da... odnosno istakni zadatak koji je trebalo

izvriti u datoj situaciji;A aktivnosti koje su preduzete sa ciljem izvrenja zadatka;R rezultate, postignua, uspehe koji dokazuju da je ostvaren

zadatak.

Evo jednog primera predstavljanja vetine timskog rada kroz

STAR:

(S) Tokom studija volontirala sam u nevladinoj organizaciji

Beogradska otvorena kola.

(T) Kao asistent na projektima bila sam deo tima iji je zadatakbio organizacija treninga.

(A) Svoje zadatke sam obavljala u saradnji sa menaderom

projekta, trenerima, turistikom agencijom, polaznicima

obuke, itd.(R) Tokom dve godine volonterskog angamana doprinela sam

uspenoj realizaciji 10-ak obuka.

Ukoliko nisi ranije naveo/la, ne propusti da istakne u kojoj meriposeduje vetine poput komunikacije na stranim jezicima ikorienja raunara, pojedinih programa i interneta. Ove vetine

su danas neophodne za obavljenja velike veine poslova!

PREPORUKE / REFERENCEU CV-ju je nekada korisno navesti i ime i prezime nekerelevantne i strune osobe koja te moe preporuiti za posao

koji oekuje profesora, pretpostavljeng na prethodnom poslu

(sa kojim si ostao/la u dobrim odnosima), saradnika/cu koji je

visoko u korporativnoj hijerarhiji i slino. Obavezno navesti ikontakt i zvanje osobe iju preporuku tvrdi da poseduje.

Naravno, pre nego to to bude upisao/la u CV, budi siguran/a

da je dotina osoba spremna da ti napie pismo preporuke ili te

preporui ukoliko je tvoj potencijalni poslodavac ili konkursna

komisija za upis na neki obrazovni program kontaktira.

VRSTE CV-jeva

CV moe imati razliite forme. Moe biti ameriki, klasini,funkcionalni (opisuje postinua i vetine) ili istorijski

(hronoloki navodi prethodno iskustvo i obrazovanje), a sve

u skladu sa tvojim odabirom informacija koje eli da stavi u

CV.

Veoma je zastupljen i evropski format CV-ja, odnosno format

koji je jedinstven za trite rada Evropske unije. Napravljen je

kako bi poslodavci mogli lake da porede kandidate koji dolazeiz razliitih zemalja. Link sa koga se moe preuzeti formular

evropskog CV-ja je http://europass.cedefop.europa.eu.


23/54


24/54


selekcionu komisiju da te pozove na intervju. Generalno, u

motivacionom pismu treba uskladiti prilagoenu biograju koja

je poslata poslodavcu/fakultetu i ciljeve u karijeri. Zatim treba

jasno navesti ciljeve koji te motiviu da konkurie upravo za taj

posao/program. Selekciona komisija oekuje da uskladi svoje

line ciljeve vezane za planove u karijeri i ciljeve samogprograma!

Motivaciono pismo moe poeti tako to e ukratko istai

neka svoja najvanija iskustva sa studija ili iz kole, ili prethodna

radna iskustva koja su relevantna, u kontekstu koji je drugaiji

od CV-ja, i iz koga se moe naslutiti kako se sve to moe uklopiti

u posao/program za koji konkurie. Takoe, ovo je deo gde

moe istai i neke svoje osobine ili line karakteristike za koje

veruje da mogu da budu veoma korisne na tvom buduemposlu ili fakultetu.

U drugom delu motivacionog pisma moe navesti svoje

ciljeve. Jako je vano da potom istakne vezuizmeu svojihprofesionalnih ciljeva i svoje prijave za posao/studijski program.

Navedi, ukoliko ima, svoj dugoroni plan (gde vidi sebe za, na

primer, 5 godina), i naznai kako bi posao ili obrazovni program

za koji aplicira, mogao da se uklopi u tvoj dugoroni plan.

Cilj motivacionog pisma jeste da se predstavi kao jedinstvena

osoba, upravo onakva kakvu bi oni eleli u svom programu, i

zbog toga je potrebno da dobro razmisli kakav e utisak na

komisiju ostaviti tvoje pismo.

Neto vie o pismenoj komunikaciji u poslovnom kontekstu

pogledaj u tekstu ove broure Kako da... dobro komuniciram u

poslovnom okruenju.

EST SAVETA ZA DOBRO PROPRATNO I MOTIVACIONOPISMO1. Neka bude koncizno nemojte pisati nevane stvari!

2. Usklaenosa prilikom ne koristite gotove obrasce, istraite

organizaciju i poziciju!

3. Objasni zato ba ti navedi makar tri razloga zato si

idealna osoba za tu poziciju!

4. Ostavite utisak izdvojite se od ostalih kandidata!5. Snizi ton niko ne voli arogantne ili nadmene kandidate!

6. Napravite efektnu zavrnicu zahvalite se na panji i

zatraite prilku sa se upoznate!

IZVORI I DALJA LITERATURAwww.mingl.org/karijera

http://znanje.infostud.com/saveti/Kako_napisati_motivaciono_

pismo/39www.startyourcareer.info/samopromocija

www.blog.innovatecv.com


25/54


KAKO DA...aktiVno traim posao?Jelena Mani

Glavno mesto za traenje posla je ono to se zove vidljivo trite.

Ovo se odnosi na oglaavanje po novinama, na internetu,

kroz agencije i slino. Ukoliko trai posao, trebalo bi da to

ee poseuje veb-portale i izlistava novine koji oglaavajuposlovne ponude, kao i da se prijavljuje na konkurse za koje

ima interesovanja.

Meutim, postoji jo jedno i po pretpostavkama mnogo vee,

skriveno trite poslova. Pretpostavlja se da je oko 75% poslovau Evropi dobijeno kroz skriveno trite. To znai da oglasi nisu

uvek najekasniji nain da se pronau najbolji ljudi za posao.

Zbog toga bi trebalo da se potrudi da bude jedan od ovih ljudi.

Najbolji nain da se pronikne u takozvano skriveno trite jeste

umreavanje. Umreavanje moe da se denie kao umetnost

upotrebe ljudi koje poznajete da bi identikovali ljude koje jo

uvek ne poznajete, ali koji vam mogu pomoi u traenju posla.Evo ta bi mogla dobiti od umreavanja:

informacije o slobodnim radnim mestima; miljenje o CV-ju;

miljenje o konkretnim organizacijama ili karijerama unutar

odreenih profesija;

ideje o tome kako moe stei iskustvo.

Razmisli o tome sa kim moe da razgovara o ovim pitanjima:

prijatelji; porodica;

kolege (profesori, ljudi sa kojima radi i slino);

ljudi koje si sreo/la na sajmovima zapoljavanja ili nakonferencijama.

Umreavanje nije injenje usluga prijateljima ili korupcija, ve

legitimni nain dolaenja do informacija i poslovnih preporuka.

Stoga ne treba da se libi ovog vida traenja posla.

SAJMOVI ZAPOLJAVANJAKako moe na najbolji nain da iskoristi sajam zapoljavanja?

Tako to e unapred razmisliti o planu svoje karijere i znati

sa kim hoe da razgovara. Tako to e imati u skladu sa tim napisan CV.

Tako to e razmisliti o umreavanju i kako na najbolji nain

da prie ljudima i ta hoe da sazna od njih.

Tako to e pre sajma malo istraivati moda e se nasajmu pojaviti 10 kljunih kompanija kojima mora prii. Tonije veliki broj tako da moe pre sajma na internetu da se

blie upozna sa ovim kompanijama.


26/54


Tako to e razumeti da sam sajam predstavlja samo

polaznu taku mora da napravi kontakte tamo, ali e

odravanje kontakata posle sajma napraviti pomak. Tako to e razmisliti ojednominutnoj reklami.

KAKO DA...SE PRIPREMIM ZA POSLOVNIINTERVJU?Jelena Mani

Ako si pozvan/a na intervju, to verovatno znai da su tvoji

aplikacioni dokumenti bili uspeni. Dok je ovo samo po sebi vrlo

pozitivna stvar, u sutini ne vredi nita, ako ne uloi istu koliinu

snage i energije u pripremu intervjua i na taj nain promovie

sebe na najbolji mogui nain. Evo par napomena koje ti mogupomoi da se to bolje pripremi za intervju.

VRSTE INTERVJUA

Postoji nekoliko vrsta intervjua sa kojima moe da se susretne:

1 na 1 ti i jedan intervjuer; panel intervju gde te intervjuie nekoliko lanova komisije,

svi sede naspram tebe i svako od njih ti redom, ili unakrsno,

postavlja razna pitanja;

telefonski ili skajp inetrvju uglavnom se primenjuju kadakonkurie za posao u nekoj drugoj zemlji, ili u ranim danimaprocesa podnoenja prijave. Moe te intervjuisati jedna ili

vie osoba. Mora da bude siguran/a da si dobro razumeo/la


27/54


pitanje i uvek odgovori to je moguejasnije ipreciznije. Budi

spreman/a za intervju, budi u prostoriji u kojoj nema buke,

bez prisustva drugih ljudi, negde gde te nee uznemiravati.

CILJ INTERVJUA

Komisija intervjuom eli tebe kao kandidata/kinju bolje daupozna i proceni da li si adekvatna osoba za njihovu rmu,

instituciju, korporaciju, fakultet...

Ti intervjuom eli da iskoristi priliku i predstavi se u to

boljem svetlu i ubedi komisiju da primi ba tebe.

Takoe, ti putem intervjua ima priliku da proceni da li je

institucija u koju si doao/la za tebe, da proceni njihove

kvalitete i nedostatke, i razmisli jo jednom da li eli da

prihvati posao.

PRE INTERVJUA

Ponovo proitaj oglas na koji si se javio/la, prostudiraj

informacije date u njemu, pogledaj sajt oglaivaa i pokuaj da

sazna to vie o njegovoj delatnosti, priaj sa poznanicimakoji su ve bili u tvojoj situaciji...

Pogledaj jo jednom svoj CV i prijavu koju si im poslao/la,

razmisli o detaljima koje bi mogao/la da razjasni i da pojaa

u direktnoj komunikaciji, kao i o informacijama koje smatrabitnim, a u prijavi ih nema,

Razmisli i raspitaj se koja bi sve pitanja mogli da ti postave i

ta bi to sve moglo da ih interesuje i pripremi odgovore na njih,


28/54


Razmisli o stvarima koje tebe interesuju i pitanjima koja ti

eli da postavi njima, spremi ih unapred.

TOKOM INTERVJUA

Doi na vreme, ili ranije, nikako kasnije.

Obuci se pristojno razmisli kakav bi mogao biti dress codeinstitucije u koju odlazi i probaj da se prilagodi.

Ponaaj se prirodno.

Trudi se da ne koristi sleng, potapalice i neprikladne rei i

izraze.

Trema je normalno ljudsko stanje, ukoliko je podstiua.

Meutim, ne treba dozvoliti da te trema savlada. Zapamti:

koliko procenjuju oni tebe, toliko i ti njih!

Budi siguran/a u sebe.

Sedi uspravno i gledaj komisiju pravo u oi. Odogovarajsvakom lanu komisije.

Budi komunikativan/a, ne dozvoli da upaju rei iz tebe i

odgovaraj celim reenicama, ne samo sa da i ne.

Pokai svoju energiju, svoj entuzijazam i zainteresovanost.

Pokai da si osoba otvorenog duha, spremna da ui i

napreduje, prilagoava se razliitim situacijama.

Ne svaaj se ako se ne slae, ali se nemoj odbijati iskazivanja

sopstvenog stava na prikladan nain. Postavi se prema komisji na bezbednoj razdaljini (ni previe

hladno, ni previe toplo).

Ne pokazuj pesimizam, predrasude, lenjost, nadobudnost...

to su osobine koje niko ne voli kod kandidata.

Govori polako i razumljivo, ne brzaj.

Prikai se u najboljem svetlu, ali onakvom kakav/a jesi.

Slobodno postavi pitanja koja te interesuju, ukoliko na kraju

bude ostavljeno prostora.

NAJEA PITANJA NA INTERVJUUPitanja na intervjuu se mogu grubo grupisati u ire

kategorije, po tome ta je cilj:

procena linosti, kvaliteti i slino; vetine;

obrazovanje, obuka, kvalikacije; ciljevi u karijeri;

zavrna pitanja.

Procena linosti Koje su tvoje glavnepozitivne osobine? (Trae se dokazi) Koje su tvoje slabosti? (Ili: Koje oblasti/vetine hoe dalje

da razvije?)

Koja su tvoja glavna dostignua i zato? (Zato ih denie

kao uspeh?)

Koja je glavna prepreka koju si uspela da prevazie? (Kakoje prevaziena?) Kako bi te opisali prijatelji/profesori/efovi?

Kako donosi odluke?


29/54


Konkretne vetineUticaj na druge ljude

Opii situaciju kada si morao/la da ubedi nekoga da uradi

neto.

ta radi kada si u pravu, a ostali se ne slau sa tobom?

Timski rad

Opii tim u kome si radio/la koji je bio tvoj doprinos, koja jebila uloga?

Kakve si probleme imao/la u timu kako su ti problemi reeni?

Na koji nain bi izabrao/la tim koji bi radio sa tobom na

projektu za ovaj posao?

Komunikacija Opii neku prezentaciju koju si odrao/la. ime se ponosi, a

ta bi da promeni?

Kako bi denisao/la svoje dobre vetine komunikacije?

Vostvo (Liderstvo) ta vostvo znai za tebe?

Na koji nain si do sada bio/la voa?

Opii idealnog vou. Da li se bilo koja osoba koju si do sada

upoznao/la ili sa kojom si radio/la uklapa u ovaj model?

Planiranje i strateko razmiljanje Koliko ti je vano planiranje?

Opii situaciju kada si neto morao/la da planira kojim si

se procesom koristio/la?

Kada se suoava sa problemom (ukoliko je to neophodno,opii problem koji je vezan za posao za koji se prijavljuje),

kako planira reenje problema?

Da li si upoznat/a sa pojmom multitasking (obavljanje vieposlova odjednom)? Kako se ti snalazi kada mora da radi

vie stvari odjednom?

Obrazovanje Kako je tvoje obrazovanje povezano sa ovim poslom?

Zato si izabrao/la ba taj fakultet ili srednju kolu?

Opii situaciju kada si uio/la van kole. Po emu se to uenje

razlikuje?

Ciljevi u karijeri ta te privlai u ovom poslu?

ime misli da e doprineti ovoj ulozi?

Zbog ega misli da e biti uspean/a u ovom poslu? Koje nagrade oekuje od ovog posla?

Da li bi bila spreman/a da se preseli zbog posla?

Opii svoj idealan posao.

Koji su tvoji kratkoroni i dugoroni ciljevi u karijeri? (Ili: Gdesebe vidi u narednih 5 godina? U narednih 10 godina? Kakoplanira da postigne ovo?)


30/54


NA KRAJU INTERVJUA Zahvali se na ukazanoj prilici.

Raspitaj se ta se dalje deava, da li e te i kako obavestiti oishodu, ne izlazi sa nedoumicama.

Postavi pitanje koje te zanima, ukoliko bude prostora.

IZVORI i dalja literatura:www.mingl.org/karijera

www.karijera.mingl.orgwww.infostud.org

www.startyourcareer.info

www.owl.english.purdue.edu

KAKO DA...DOBRO KOMUNICIRAM UposLoVnom okrUenJU?Dragana Petkovi

Govorei o intervjuu za posao, pomenuli smo komunikacijske

vetine. Komunikacijske vetine nalaze se visoko na listi

najtraenijih u modernom svetu koji najvie vrednuje informaciju,

a uspeh zavisi od ljudi i sposobnosti da sa njima izgradimo i

negujemo dobre odnose. Bez kvalitetne komunikacije nemarazumevanja i potovanja, pa samim tim ni ispunjavajueg

poslovnog uspeha.

Komunikacija je razmena informacija, stvaranje znaenja,stvaranje odnosa. Sve to radimo komunicira, a esto

komunicira i ono to ne radimo. utanje komunicira isto kao igovor.

ovek je opremljen da daje i prima informacije putem brojnih

kanala na govorni aparat je samo deo tog sistema. Mi smokao radari za informacije, sposobni da na osnovu spoljanjih,neverbalnih signala govora tela, izraza lica, primimo

informaciju, osetimo odnose, pretpostavljamo i zakljuujemo.


31/54


Nekada nas ovo spaava razliitih neprijatnosti, na primer kada

osetimo da je neko nervozan ili ljut, pa mu se sklonimo sa puta.

Nekad, moe da nas uvede u neprijatnu situaciju kada pogrenoprocenimo osobu i na osnovu predrasuda zakljuimo ta je ona

htela da nam kae ili pokae.

Komunikacija dakle moe biti verbalna i neverbalna.

Komuniciramo govorom, utanjem, telom, pokretom, pisanomreju, simbolima...

Komunikacija moe biti direktna ili posredovana (komunikacija

putem medija). Moemo komunicirati jedan na jedan, u grupi ili

uestvovati u masovnoj komunikaciji uz pomo medija.

Uspena komunikacija znaiuspostavljeno razumevanje.Poruka je shvaena onako kako je razumeo poiljalac

obe strane zaista uju ta druga govori, ak i ako ona to ne

izraava najjasnije. Za uspenu komunikaciju potrebni su ljudi

koji komuniciraju pratei sve signale, koji sluaju iskljuujuipredrasude i sa uverenjem da uvek mogu da naue neto

novo i da je svaija re vredna. Meu njima se, kroz otvoren

i osetljiv odnos, kreira novo znaenje, nova vrednost. Oni

kroz komunikaciju rastu, njihov odnos napreduje, kreu se kauspenom zakljuku ili dogovoru, ukoliko je to cilj komunikacije.Dakle, za uspenu komunikaciju kljuno je odrediti ta je njen

cilj. Moemo eleti da dobijemo odreenu informaciju, odgovor,


32/54


moda elimo razumevanje i podrku, moda elimo da osetimo

i upoznamo drugu stranu, moda oekujemo neku akciju, da se

neto uradi na osnovu tog ina komunikacije.

U uspenoj komunikaciji:

Prepoznajemo i izraavamo svoje potrebe;

ujemo i razumemo drugu stranu;

Druga strana nas uje i razume.

Vetine komunikacije su zapravo vetine govora i vetinesluanja, ili u irem smislu, vetine davanja i primanja

informacija.

AKTIVNO SLUANJEU komunikaciji sluanje je esto vanije od govora. Treba da se

zapitamo sluamo li istinski sagovornika ili ga samo ujemo? Da

li ga razumemo, da li on vidi i osea da ga sluamo? Sluanjem

iskazujemo potovanje sagovornika, sluanjem dolazimo dorazumevanja i spreavamo nesporazume.

Aktivno sluanje podrazumeva da pokazujemo sagovornikuda ga sluamo. To inimo svesno, otvorenim govorom tela

kontaktom oima, klimanjem glavom, usredsreenou nanjegove rei i pokrete, oseanjem i reagovanjem na njegove

emocije, empatijom.

Sagovornik osea da ga ujemo kada parafraziramo njegoverei, sumiramo ta je rekao, postavimo pitanje. Tako ne

pokazujemo samo da smo zainteresovani, ve nas nae telo, u

ovoj postavci zaista i navodi da sluamo.

Zamislite situaciju u kojoj govorite grupi ljudi koji su zavaljenisvako u svoju fotelju, gledaju u plafon ili se domunavaju meu

sobom, smejuljei se.

Kako biste se oseali da doete na poslovni sastanak sa

ovekom koji sve vreme kuca poruke ili se javlja na telefon,

prekidajui vas?

To su situacije u kojima se oseamo zapostavljeno, jer je jasno

da nas ljudi ne sluaju. Postoje situacije u kojima se oseamofrustrirano i kada imamo neiju panju, jer oseamo da nas

sagovornik ne razume.

Sluanje ne podrazumeva samo ziki napor da nekompokaemo da ga sluamo. Ono podrazumeva da prebrodimo

razliite line prepreke u komunikaciji.

Predrasude i stereotipi, pretpostavke, generalizacije i

predubeenja su prepreke koje onemoguavaju tanomznaenju neijih rei da stigne do nas.


33/54


Kada zakljuujemo na osnovu oseaja i u tue rei uitavamo

sopstvena predubeenja, esto e se desiti da zapravo nismo

uli da osoba nije rekla ono to smo joj mi unapred pripisali.Kada pomislite znam ve ta e rei ili znam takve kao to

je on/ona i krenete da zavrite neiju reenicu, zaustavite se i

probajte istog uma da ujete tu osobu.

U komunikaciju treba ulaziti otvoreno i slobodno, bez osvajakihi pobednikih ciljeva. Naa pobeda ili poraz sagovornika nisu

dobar cilj, osim u debati. Cilj dijaloga je razumevanje i zajedniki

put ka reenju problema, kroz iznalaenje novih, drugaijih

mogunosti.

AUTENTIAN gOVOR, IZ LINOg ISKUSTVA

Druga strana komunikacijske medalje je na govor: davanjeinformacija, iskazivanje miljenja, stavova, pokazivanjeoseanja i verovanja. Pitanje je kako to radimo, da li sa

iskrenou i vetinom pristupamo tom poslu.

Kako bi nas druga strana ula i kako bismo dobili razumevanje

za nae misli i stavove, potrebno je da ih iskaemo precizno,

jasno, konkretno, nedvosmisleno. Tu nam pomae asertivnost,

sposobnost da iskreno kaemo i da i ne, da se ne stidimo, da

gradimo svoj lini integritet kroz komunikaciju.

Preporuka je da koristimo ja izjave. Uvek treba da govorimo o

onome to mi oseamo, mi vidimo, mi mislimo, jer to moemo

garantovati.

Umesto Nervira me, nikad ne dolazi na vreme, moete rei:

Ovo je trei sastanak na kome ekam da doe i oseam se

ljuto zbog toga.

U poslovnoj komunikaciji naroito je vano razlikovati

injenicuod miljenja ili stava.

Izjave Nikada ne dolazi na vreme ili Uvek kasni predstavljaju

lino uverenje i lini doivljaj neijeg ponaanja, ali ne i injenicu

o ponaanju. Neki ljudi e posle jednog kanjenja okarakterisati

tu osobu kao nekoga ko uvek kasni, drugi to nee uiniti ni nakon

to pet puta budu ekali tu osobu. injenica o ponaanju bi bila:Poslednja tri puta kada smo se nalazili ekao/la sam te po 15

minuta ili Zakasnio/la su na etiri naa sastanka ovog meseca.Vano je da baratamo injenicama, da ne napadamo oveka,

kao osobu,ve ukazujemo na odreeno ponaanje.Od takvekomunikacije moemo oekivati da se nastavi u pravcu reenja

problema, a ne u pravcu line rasprave.

Vetine komunikacije podrazumevaju prepoznavanje pasivne

agresivnosti i borbu protiv nje. Pasivna agresivnost znaikritikovanje i omalovaavanje odreene osobe bez direktnog

obraanja njoj lino.


34/54


Na primer, neko u grupi izjavi da je vegeterijanac i da ne jede

meso. Nakon pet minuta druga osoba izjavi: Za mene je

vegetarijanstvo suludo, ne razumem da NEKO moe da ne jedemeso, kada je to potpuno prirodno u lancu ishrane, ti ljudi su

nerazumni...

Ovako osoba iskazuje miljenje i napada drugu osobu, ali pasivno

izbegava se direktan konikt i ne ostavlja prilika drugoj osobida odgovori, jer nije bilo direktnog obraanja. Tako se stvara

tenzija i neprijatna atmosfera u grupi, a kanali komunikacije se

zatvaraju.

RAZUMEVANJEDa bi komunikacija zaista bila uspena, a postignuti dogovori

utemeljeni, vano je ispitati i ta se nalazi ispod stavova,kakve bazine postavke ih podupiru.

Na primer, moj stav moe biti da osnovci treba da nose uniforme

u kolama, a stav je potkrepljen time to verujem da e uniformedoprineti jednakosti i umanjenju materijalnih razlika meu

uenicima, da e im utedeti vreme i novac za svakodnevni izbor

odee. Ukoliko kola na moj stav odgovori odrino i grupa se

dogovori da se ne nose uniforme, neu se oseati loe samo

zato to je moj stav preglasan, ve i zato to je i napadnuta isama postavka vere u jednakost i potrebe utede vremena i

novca.

Kada bi se komunikacija prebacila na nivo dubljih postavki,

dijalog bi otiao u pravcu pronalaenja drugaijih reenja, jer

je verovatno da se oko tih postavki slae vie ljudi, ali postojerazliiti naini za njihovo iskazivanje.

Slino, u grupi se moe desiti da se na povrini ljudi razumeju isaglasni su oko stavova, ali da su im postavke potpuno razliite

i da na sledeem koraku, ukoliko se o postavkama ne razgovaramoe doi do konikta.

PREPORUKE ZA POSLOVNU KOMUNIKACIJUU doba brzog ivota i brze komunikacije, veoma je vano da

u poslovnom svetu komunciramo jasno, saeto, konkretno,

ljubazno, tano i celovito.

Poslovna komunikacija po stilu je svedena,jednostavna iekasna, bez mnogo ukrasa, kitnjaste proze i nepotrebnih

detalja. Ona podrazumeva da jasno i saeto kaemo ta elimo,

da budemo ljubazni ak i u situacijama u kojima postoji negativanemocionalni naboj.

Zbog nedostatka vremena od nas se trai da budemokonkretni ako piemo povodom uspostavljanja saradnje sa

odreenom organizacijom ili osobom, potrebno je da konkretnokaemo o kakvoj se saradnji radi, povodom kakvih aktivnosti i

ta tano oekujemo od te osobe.


35/54


Kada komuniciramo, treba da obratimo panju na to da li smo

sagovorniku dali sve vane informacije da li je poruka koju

aljemo celovita.Da li smo pozvali nekoga na konferenciju ilisastanak, a zaboravili da navedemo tanu adresu dogaanja ili

datum? Jesmo li dali odgovore na svih 6 glavnih pitanja: Ko,

ta, gde, kada, kako, zato?

Stavite se u poziciju itaoca, odmah preite na stvar i buditesaeti. Poslovni imejlovi ne trpe duge paragrafe i stranice

teksta!!! Osoba iji su imejlovi predugaki ostavlja utisak

besposlene osobe sa zbrkanim mislima!

Piite dinamino, koristite glagole u aktivu.

Umesto: Primio/la sam mejl poslat od strane vaeg direktora u

kome mi se obraa povodom... recite Va direktor mi je poslaomejl povodom...

Pokaite ljudskost, nemojte pisati kao maina, neprirodnim,

isuvie formalnim jezikom, osim ako to nije politika rme ili

organizacije u kojoj radite.

Vano je da imamojasna oekivanja od komunikacije i jasnepotrebe,kao i da ih iskaemo.

Uvek se zapitajte:

ta je pravi razlog obraanja?

ta je glavna ideja/poruka?

Kakav odgovor elim od primaoca?

Ako elimo odgovor od osobe kojoj se obraamo, na kraju

obraanja treba da stoji poziv na akciju.

Na primer: Molim vas da mi javite da li vam odgovara da se

sastanemo u sredu ili Molim vas da mi poaljete imejl na koji

se mogu obratiti povodom konkursa za posao.

PRINCIPI POZITIVNE KOMUNIKACIJE

Skoncentriite se na reenje, ne na problemNE: Nemamo podrku fakulteta.

DA: Zakazau novi sastanak sa dekanom da vidimo moemo li

da ostvarimo saradnju na drugi nain.

Pretvorite ne moemo u moemo:

NE: To ne moemo da uradimo pre utorka.

DA: Uradiemo to u utorak.

Preuzmite odgovornost:

NE: To nije u naoj nadlenosti.

DA: Evo ta mogu da uradim da to sredimo.


36/54


Recite ta elite, ne ta ne elite:

NE: Nemoj da vie!

DA: Govori tie.

KAKO SAOPTITI KRITIKU

Kada saoptavamo kritiku, vano je da potujemo drugustranu, da je razumemo i iskaemo uvaavanje, da kritiku

iznesemo konstruktivno, argumentovano i kao odgovor na

pitanje ta moe drugaije.

U poslovnom svetu, kada saraujemo sa ljudima i radimo u timu,

esto emo na drugaiji nain sprovoditi aktivnosti, imaemo

drugaije standarde i potrebe, a bie vano da damo ocenu kako

svog, tako i tueg rada.

Cilj komunikacije u ovoj situaciji jeste da zajedniki doemo do

najboljih rezultata u poslu i da uimo kroz taj proces. Cilj nije

da nekoga uvredimo ili demotiviemo, ve da ga ohrabrimo da

prui sve od sebe. Zato je kljuno da kritiku iskazujemo paljivo isledei principi mogu da nam pomognu da stignemo do eljenih

rezultata.

Kada ste upitani za miljenje ili oseate potrebu da ga iskaete,

krenite od pozitivnih aspekata, potom ukaite na to ta bi mogloda se uradi drugaije, a na kraju ponovo zavrite pozitivnom,

ohrabrujuom izjavom. Tako podstiete i sebe da u komunikaciju

ulazite sa potovanjem drugih i njihovog rada, a uvodite i u samu

grupu principe komunikacije koji e garantivati zdrave odnose.

Na primer, ukoliko je saradnik napisao izvetaj o aktivnostima

na projektu na kome ste zajedniki radili, a vi smatrate da jeprenaglasio delove projekta koji nisu dali rezultate, moete mu rei.

1. Izvetaj je veoma detaljan i iscrpan, vidi se da je uloeno

mnogo truda i promiljanja, mislim da si odlino opisao ove

aktivnosti, da si ukazao na glavne izazove i uspehe.

2. Mislim da si mogao malo vie da istakne pozitivne strane i

rezultate u ovom delu, kao i naine na koje smo pokuali da

se izborimo sa problemima i umanjimo rizike.

3. Pokazao si da radi ekasno i brzo, uz malo dodatnog truda

izvetaj e biti odlian, a verujem da treba da ga poaljemo

direktoru im budemo sredili ove detalje.

KVALITETNA KOMUNIKACIJA JE KLJU USPEHAKomunikacija nam omoguava da dobijemo sve to elimo,

da otvorimo nova vrata za ideje, saradnju, upoznavanje ljudi,

stvaranje smislenih odnosa i razumevanja.

Poetak komunikacije esto denie njen ishod, zato utvrdite

ta je va cilj, stavite osmeh na lice i iskreno, otvoreno isa uvaavanjem svakoga kao linosti, krenite u razmenu

miljenja i ideja, hrabro i sa verom u sebe!

K k d ij j k ij !


37/54


KAKO DA...RAZUMEM RADNU IPROFESIONALNU ETIKU?

Jelena Mani

Bilo da eli da ostvari svoju karijeru kao profesor u srednjoj

koli ili kao menader nekog uspenog biznisa, korisno je

da zna koje vrednosti ima tvoj poslodavac, koju radnu etiku

potuje i primenjuje na radnom mestu, i shodno tome ta sve

oekuje od tebe. Period koji obuhvata prelazak iz obrazovanja

u svet rada se zove tranzicija. To je vreme uestalih i vanihivotnih promena, koje mogu delovati stresno na mladu osobu.

Jedan od faktora koji tome doprinose jeste i nepripremljenostna pravila i vrednosti koje vladaju u poslovnom okruenju.

Te vrednosti su esto drugaije od onih koje su vladale nafakultetu ili u srednjoj koli. Tamo se od tebe oekivalo da

bude miran/a, paljiv/a, da to manje pria tokom predavanja,

jednom reju, da potuje neka odreena pravila discipline.

Radno okruenje je dosta drugaije, i zahteva drugaiju

disciplinu, stalnu inetrakciju sa autoritetima, svakodnevno

postizanje rezultata, i neke nove vetine ije sticanje i primenana poslu nosi brojne izazove.

RADNA ETIKAEvo liste jednostavnih pravila koja se mogu svrstati u radnu etiku

i ije se potovanje oekuje na gotovo svakom radnom mestu:

1. Potuj radno vreme i budi taan/a.

2. Sledi uputstva koja dobija od nadreenih (naravno ukolikonisu nezakonita ili nemoralna). Do vrha se ne stie preko noi,tako da e neko vreme sigirno morati da ui od iskusnijih.

3. Koristi vetine aktivnog sluanja, obraaj panju na ono to

ti se govori.

4. Koncentrii se na posao, a privatne probleme i traeve ostavi

za posle. U engleskom postoji zgodan izraz za to: Save your

drama for your mama!

5. Prepoznaj probleme u radu i nastoj da nae reenja.6. Upravljaj svojim vremenom na efektivan nain, dobro

rasporedi svoje obaveze.

7. Odravaj svoje radno okruenje bezbednim i urednim.

8. Budi iskren/a i pouzdan/a. Niko ne voli saradnike u koje ne

moe da ima poverenja.

9. Oblai se prikladno i odravaj vedro raspoloenje.

10. Budi saradljiv/a.

11. Imaj pozitivan stav.

12. Budi lojalan/a prema svom poslodavcu, ne ogovaraj ga pred

drugima ak i kada si nezadovoljan/a...

37K k d ij j k ij !


38/54


Ovaj niz moe da dopuni u skladu sa specinostima svog

sadanjeg/budueg radnog okruenja. Probaj da razmisli ta bi

se od tebe moglo oekivati na eljenom radnom mestu?

VREDNOSTIesto pravimo izbore i donosimo odluke u vezi sa stvarima koje

e nam odrediti budunost, kao to je izbor poslodavca i posla, ili

projekta na kome elimo ili ne elimo da radimo. Ukoliko je re ovelikim odlukama, one bi po pravilu trebalo da budu u skladu i sa

naim vrednostima, pored interesovanja, osobina i vetina. Iako

deluju apstraktno, vrednosti na veoma jasan i konkretan nain

utiu na nae ponaanje, nae izbore i odluke.

Vrednosti se mogu opisati kao neko nae uopteno verovanje

o tome ta je dobro, ispravno, korisno, vredno, odnosnosuprotno loe, pogreno, nekorisno, bezvredno.Poto su

vrednosti dosta uoptene, treba rei da su one esto povezane,

i da se zapravo sastoje od vie stavova koji su meusobno

povezani u takozvani sistem vrednosti. Na primer, osobakoja dri do profesionalnog integriteta, takoe e vrednovati

potenje, profesionalno obavljanje svog posla u skladu sa

najviim standardima profesije, nagraivanje prema zaslugama

i rezultatima, i tako dalje, a smatrae loim stvari poput krae

intelektualne ili druge svojine, neprofesionalno i nestrunoponaanje, nepotizam i diskriminaciju na poslu.

38 Kako da razvijam svoju karijeru!


39/54


Kako e tvoje vrednosti uticati na tvoju karijeru?Na mnogo

naina. Evo primera nekih pitanja koje je poeljno da postavi

sebi prilikom odabira radnog okruenja, ili prilikom razmiljanja otome da li e se uklopiti u neko radno okruenje:

Da li si osoba koja duboko veruje u hijerarhiju kao poredak,

spremna da potuje autoritete i visoko vrednuje precizna

i jasna uputstva, ili smatra da se bolje snalazi u nekom

oputenijem okruenju, gde je pretpostavljeni prvi meujednakima i gde ti je esto preputeno da sam/a donosi

odluke?

Da li jeeksibilno, privremeno ili povremeno radno vreme

za tebe imperativ, ili si veoma prilagodljiv/a na takozvanostriktno radno vreme(uobiajeno je od 9 do 17, ili 8 do 16)?

Ovo se takoe moe preformilisati i u pitanje da li si spreman/

na na tanost i preciznost u utvrenim obavezama, ili si pre zaneku eksibilniju formu, u kojoj nee doivljavati kako se tvoja

kreativnost i sloboda sputavaju?

Da li smatra da ljudi i posao bolje funkcioniu u radnom

okruenju gde postoji utvreni poslovni dress code,pravila

odevanja koje preciziraju prihvatljive odevne predmete i

boje, ili misli da je bolje da postoji sloboda izbora odee

i odraavanja linog stila i u konvencionalnim poslovnim

prilikama?

Da li smatra da je jako bitno kakvog je kvaliteta proizvod

ili usluga (ta god to bilo) koje rma za koju radi nudi, ili

smatra da je samo bitno da si ti deo nekog sistema, da dobro

radi svoj posao i dobija za to platu? Da li ti je vaniji proizvod

ili proces?

Naravno, tu su i mnoga druga pitanja iji odgovori ine jezgro

tvojih vrednosti. Upoznavanje i prihvatanje sopstvenih vrednosti

od velikog je znaaja za snalaenje na novom radnom mestu.

Tako moe lake da upozna specinu poslovnu kulturu koja

vlada u tvom novom radnom okruenju i radnu etiku koju potuju

zaposleni.

Ozbiljnije kompanije i rme donose pisane izjave o vrednosti i

sistemima vrednosti koji su prihvaeni unutar tih organizacija. Te

izjave mogu imati formu izjave o vrednostima, mogu biti sadrane

u misiji i viziji organizacije, ili pak mogu biti precizirane u etikom

kodeksu organizacije ili kodeksu etikog ponaanja. Proverina veb-sajtu poslodavca koji te interesuje da li postoje ovakvi

dokumenti i razmisli da li bi mogao/la da prihvati te vrednosti!

PROFESIONALNA ETIKAta ini dobrog radnika jeste pitanje na koje odgovor daje radna

etika tu govorimo o naem uoptenom ponaanju na poslu,

odnosu prema radnim obavezama, ponaanju prema kolegama

i nadreenima unutar radnog okruenja, i tome slino. Meutim,

kada govorimo o naem odnosu prema samoj profesiji i poslu

koji je za nju specian, nainu na koji obavljamo taj deo svog

posla, kada se pitamo da li ga obavljamo na ispravan, dobar i

39Kako da razvijam svoju karijeru!


40/54


dovoljno struan nain onda govorimo o profesionalnoj etici.Profesionalna etika denie sistem vrednosti koji vlada

unutar jedne profesije, kao zajednice svih onih ljudi koji

se njome bave. Postoje razliite profesionalne etike lekara,

advokata, inenjera, farmaceuta, novinara, menadera, trenera,

omladinskh radnika itd. Etiki kodeksi profesija su dokumenta

kojima se kodikuje profesionalna etika. Njih donose i o njihovoj

primeni se staraju profesionalna ili strukovna udruenja.

Etiki kodeksi deniu:

vrednosti profesije;

odnose unutar profesije;

odnos profesije prema javnosti, tj. odnos profesije i drutva.

Potrai na internetu veb-stranicu profesionalnog udruenja koje

okuplja predstavnike zanimanja kojim se bavi ili eli da se bavi

jednog dana, i pokuaj da pronae etiki kodeks, ukoliko postoji.

Uvid u sadraj tog etikog kodeksa ti moe pomoi da razumevrednosti i odgovornosti koje tvoja profesija postavlja, kao i da

na osnovu toga razmisli o tome kako da tokom razvoja svoje

karijere izgradi i ouva profesionalni integritet i dobruprofesionalnu reputaciju.Iako se esto zanemaruje, injenica je

da je veoma bitno i kako radimo ono to radimo, kao i koliko koristiili tete od nas ima naa zajednica i drutvo, a ne samo koliko

zaraujemo (i ovo je naravno vano u kontekstu odgovornosti

prema sebi i svojoj porodici, ali se mora balansirati drugim

moralnim obavezama).

Na talenat e mnogo vie vredeti ukoliko ga spojimo sa ispravnim

sistemom vrednosti koji emo potovati kako u ivotu, tako i na

poslu.

KAKO DA...PREDUZETNITVO BUDEKARIJERA?Dragana Petkovi

TA JE PREDUZETNITVO?Kada razgovaramo o preduzetnitvu u prvim asocijacijama nau

se: poduhvat, rizik, avantura, realizacija ideje, stvaranje neeg

novog, uvoenje poboljanja, hvatanje prilike, graenje tima...

Preduzetnitvo zaista ine svi ti elementi, a jedna od knjikijih

denicija moe glasiti ovako:

Preduzetnitvo je delatnost usmerena na sticanje dobiti na tritu,

zasnovana na stalnim promenama i spremnosti da se rizikuje .



41/54


PREDUZETNIKLiteratura i praksa opisuju preduzetnika kao posveenog,

ambicioznog i upornog oveka, sa puno energije, inicijativei radoznalosti. On je komunikativan, kreativan, odgovoran i

odluan.

Preduzetnik je spreman na rizik i uporan je ne odustaje i

ne posustaje kada naie na prepreke. Upravo su borba sapreprekama i balansiranje resursa njegov svakodnevni posao. On

umeda okupi tim i motivie ljudeda rade i zajedno doprinose

veem cilju. Vetom komunikacijom reava konikte i sukobe.

Posao preduzetnika je sloen i sastoji se od brojih aktivnosti za

koje su mu potrebna razliita znanja i vetine.

Radni dan preduzetnika sastoji se od komuniciranja sa razliitim

zainteresovanim stranama saradnicima, zaposlenima,

korisnicima, proizvoaima. On planira vreme, pronalazi

resurse, pregovara i uspostavlja saradnju. Preduzetnik se bavii savetovanjem, motivisanjem zaposlenih i prodajom, obukom

zaposlenih i njihovom koordinacijom. On brine o nansijskim

sredstvima, izmirenju obaveza prema dravi i zaposlenima, i

trudi se da dri sve pod kontrolom.

Uz ove obaveze on pokuava da bude kreativan, da reavanju

problema pristupa sa inovativnou, da koristi sve svoje

prednosti, da umreava prave ljude i stalno ima na umu svog

klijenta korisnika usluge ili proizvoda.

Ovako opisan, preduzetnik deluje kao superheroj kakvog je

teko sresti u realnosti. Istina je da je za preduzetnitvo potrebno

biti ovek posebnog kova, a takoe je istina i da se preduzetnik

postaje kroz iskustvo i da se preduzetnitvo ui.

Mladi se esto na putu do preduzetnitva suoavaju sa tekomodlukom. Postati preduzetnik kao mlad, neiskusan profesionalac

nosi sa sobom rizik nepoznavanja posla, trita, poslovnih

obiaja i kljunih ljudi, to moe ovaj poduhvat uiniti teim.

Ipak, predugo ekanje na optimalno vreme i dovoljno iskustvo,

moe nas obeshrabriti u ulaenju u preduzetniki poduhvat u

momentu u kome naa porodica zavisi od nae redovne plate.

DOBRE STRANE PREDUZETNITVAMeu razlozima za preduzetnitvo i prieljkivanje tog karijernog

puta na vrhu je injenica da moe biti sam svoj gazda, osobakoja samostalno odluuje o pravcu poslovanja i koja ne prima

nareenja.

Druga vana prednost je eksibilno radno vreme i mogunost da

se na posao doe kasnije ili da se sa posla ode ranije, kao i dase radi od kue, u pidami.

41Kako da razvijam svoju karijeru!


42/54


Kada se bave preduzetnitvom ljudi imaju uverenje da slede svoj

san i da tako lake razvijaju i koriste svoje talente, vetine, znanja

i kreativnost. Rade za sebe i svoje ciljeve, rade ono to vole.

LOE STRANE PREDUZETNITVARazlog zbog koga se mnogi ne odluuju na preduzetnitvo

je neizvesnost uspeha, redovnih prihoda i rizik od propasti

investicije. Preduzetnitvo nije sigurno, nema gazde kojinareuje, ali nema ni gazde koji garantuje da ete tog meseca

imati platu.

Zbog ove neizvesnosti i pritisak da se uspe je znatno vei.

Preduzetnik moe oseati pritisak porodice ili branog partnera

koji oekuje njegov doprinos kunom budetu. Pritisak moe

doi i od prijatelja i samog drutva u kulturama koje kanjavajuneuspeh. Preduzetnik osea pritisak nedostatka vremena, jer je

esto u svom poduhvatu sam, a posla je previe.

Iako je radno vreme eksibilno, esto se deava da se sveraspoloivo radno vreme pretvori u radno vreme, pa preduzetnici

za sebe kau kako rade non-stop. Kua u kojoj ive vie nije

prostor za oputanje, a posao ih ne naputa.

USPEAN BIZNISZa uspean biznis potrebno je osim preduzetnikih kvaliteta,

znanja i iskustva, imati i utemeljenu poslovnu ideju i kvalitetan

poslovni plan koji obezbeuje njenu realizaciju u okviru

vremenskih, nansijskih i drugih ogranienja.

DOBRA POSLOVNA IDEJADobra poslovna ideja utemeljena je na realnim potrebama

na tritu. To znai da ona reava odreenom broju ljudi neki

problem ili zadovoljava neku potrebu. Realizacijom te ideje

popravlja se kvalitet ivota, ispravlja se neto to je pogreno ilipoboljava neto to ve postoji.

Da bi se dolo do poslovne ideje koja ima realne izglede za

uspeh potrebno je istraiti trite. esto se kae da neuspeni

preduzetnici misle da sve znaju, a uspeni sprovode istraivanje

trita. Tako se uoavaju poslovne anse, upoznaju korisnici,

njihove potrebe i navike, upoznaje se i konkurencija, aistraivanjem trita se tede vreme i novac.

Istraivanje trita ne mora da podrazumeva veliko ulaganje

novca i angaovanje istraivakih agencija. Danas je uz pametnu

upotrebu internetamogue za kratko vreme doi do relevantnih

informacija o naim korisnicima. Preduzetnici oslukuju trite

tako to na svakom mestu razgovaraju sa ljudima i paljivo ih

sluaju, ne pretpostavljaju i ne podrazumevaju, ve postavljaju

pitanja.

Dobra poslovna ideja je takoe i realistina, to znai da moemo



43/54


da je realizujemo uz pomo znanja, vetina i resursa koje imamo

ili imamo jasan plan kako emo ih stei...

Dobra poslovna ideja nije ona koja tei iskljuivo protu,

ve ona koja unapreuje ivote, doprinosi drutvu, reava

probleme i potrebe. Naravno, veoma je znaajno da bude i

nansijski odriva.

Na osnovu svih prikupljenih informacija dolazi se do ocene

poslovne ideje. Ako odluimo da je poslovna ideja, po naim

kriterijumima, dobra i ostvarljiva, vreme je da se kreira poslovni

plan.

KVALITETAN POSLOVNI PLANVeliki broj preduzea propadne u prvih 5 godina poslovanja, zato

to veina ne napravi poslovni plan. Poslovni ili biznis plan jenain da sistematino, na papiru isplanirate svoje poslovanje, a

taj dokument je neophodan i za konkurisanje za donacije, kredite

i druge vidove nansiranja.

Biznis planom se deniu ciljevi i svrha postojanja biznisa,

mogunosti i opasnosti trita, struktura organizacije, nansijsko

stanje biznisa.

Poslovnim planom opisuju se proizvod ili usluga koju planiramo da

razvijamo. Vaan deo poslovnog plana su i rezultati istraivanja

trita i marketinka strategija. Kroz ovaj plan analiziramo i



44/54


organizacionu strukturu, ili strukturu menadmenta ko nam

je sve od ljudi potreban, kakva znanja i vetine oni treba da

imaju i kakvo je realno stanje. Deniu se operativne procedure(prostor, vreme, oprema, tehnologija), kao i nansijski podaci.

Poslovni plan daje jasnu sliku budueg poslovanja, on slui

preduzetniku da realno sagleda svoje mogunosti, da proveri

izvodljivost i utemeljenost svog poslovanja, omoguava mu dasmanji rizik sa kojim ulazi u preduzetniki poduhvat.

LAKE JE KAD NISTE SAMIPreduzetniki poduhvati esto su ziki i mentalno stresni i

veoma zahtevni. Velika odgovornost i brojne obaveze se lake

podnose kada se svakodnevno konsultujemo sa partnerom

i kada se posao podeli.Preporuka je da se partnerstvo gradisa sigurnom osobom, u koju imamo puno poverenje, a idealno je

ako partneri imaju znanja, iskustva i karaktere koji se dopunjuju.

Razigranom, kreativnom i inspirisanom vizionaru moe bitipotreban praktian, pragmatian i precizan partner, kako bi se

obaveze zavrile na vreme i obezbedio stabilan, siguran rast

preduzea.

Pedantnom, tanom i preciznom profesionalcu moe bitipotreban kreativan i matovit partner.

Slino je i sa znanjima. Na primer, u poslu razvoja i kreiranja

jednog internet sajta ili servisa dobar partner programeru i

dizajneru bie neko ko ima komunikacijske vetine i novinarska

znanja, kako bi sastavio kvalitetne tekstualne sadraje za sajt i

negovao odnose sa korisnicima.

ZATO PREDUZETNITVO?Preduzetnik se postaje iz nude ili zbog anse. U nerazvijenim

zemljama preduzetnitvo je esto nuda, nezaposlenost jevelika, brojne potrebe na tritu nezadovoljene, a preduzetnitvo

se javlja kao logian izlaz.

U razvijenijim ekonomijama preduzetnitvo je esto rezultat

anse, uoene prilike na tritu, a ljudi naputaju sigurna radna

mesta kako bi stvarali neto svoje i novo, gradili vrednosti koje

due traju i sticali prot.

Preduzetnitvo je veoma znaajno za razvoj ekonomije i

privrede u celini jer otvara nova radna mesta.Preduzetnici

doprinose dravnom budetu brojnim davanjima i porezima, onikupuju i iznamljuju nekretnine, imaju visoke tekue trokove.

Za mala i srednja preduzea se kae da su osnov zdrave i

dinamine privrede.

Osim ekonomskog, preduzetnivo ima i vaan drutveni doprinos.Ono osnauje graane, predvodi inovacije, istraivanja i razvoj i

tako vodi celo drutvo napred.



45/54


OPREZIpak, preduzetnitvo nosi brojne izazove, administrativne,

tehnike, poreske, regulatorne, tako da savetujemo dobro

promiljanje i adekvatno informsianje pre uputanja u

preduzetnike poduhvate. Saznajte vie o tome na portalu Unije

poslodavaca Srbije www.poslodavci.org.rs, u sekciji pod nazivom

Mladi preduzetnici. Tu moete da proitate vie o tome kako

zapoeti svoj biznis, proitati neka iskustva, i prikljuiti se forumu

mladih preduzetnika.

KAKO DA

SE AKTIVIRAM?Bojana Perovi

Da li ste nekada razmiljali o mladima kao nosiocima drutvenih

promena? Jo od 1968. godine i masovnih studentskihdemonstracija irom sveta, mladi diu glas protiv guenja prava

i sloboda, pozivaju na svrgavanje represivnih reima i bore se za

bolji kvalitet ivota podjednako u lokalnim i globalnim okvirima. A

studenti su nekako uvek u prvim redovima.

Potreba mladih da menjaju svet oko sebe ne odnosi se samo

na ovako velike teme. Sigurno ste nekad poeleli da, makar

u malom, promenite svoje okruenje. Moda sa ciljem da vi i

vae kolege vie putujete, da vam kvalitet nastave bude bolji, dasteknete neke nove vetine, prvo radno iskustvo, ili da obale reke

u vaem gradu ne budu vie zatrpane otpadom? Za sve ovo nije

potrebno mnogo mudrosti. Potrebno je samo da se zagledate u

sebe, shvatite ta tano elite i smiljeno i fokusirano krenete da

delate u tom pravcu. Jednostavno, ovo je denicija aktivizma.

Pored vaeg okruenja, koristi od aktivizma na prvom

mestu imate vi sami. Radei na realizaciji zajednike ideje sa

istomiljenicima, stiete neprocenjivo iskustvo timskog rada,

a zacrtani rezultati se lake dostiu. Takoe, neformalni vidovi

obrazovanja, seminari, radionice, studije sluaja itd, ne samo da

e obogatiti vae znanje ve e unaprediti vetine komunikacije,analitikog miljanja, reavanja problema i timskog rada, a donee

dobro druenje i nova poznanstva.

Iako je sistem studiranja po Bolonji dodatno uticao da studenti

imaju sve manje slobodnog vremena, sigurno da je ostalo nekoliko

sati nedeljno koje moete posvetiti volontiranju, realizaciji nekog

studentskog projekta, ueu u debati ili tribini na fakultetu. A

moete ostati u kau, ispred TV-a ili nezaobilaznog Fejsbuka.

Va izbor.Treba da znate da je svaka dodatna aktivnost stvar

samoorganizovanja, linog izbora i odluke. Na aktivizamvas niko nee prinuditi niti insistirati da se ukljuite. Vi upravljate



46/54

45j j j

situacijom u tome je sva lepota aktivizma, ali i lina odgovornost

za dalji razvoj vaih karijera. Na osnovu interesovanja, obaveza

na fakultetu, linih ambicija i planova, moete se odluiti za:

kratkoroni ili dugoroni aktivizam (trodnevni seminar ili

lanstvo u organizaciji);

alternativni ili struni aktivizam (pomo deci bez roditeljskog

staranja ili nauni projekat na fakultetu);

lokalni ili nacionalni ili meunarodni domet;

formalno ili neformalno (lan organizacije ili studenstskog

parlamenta, ili neformalne grupe volontera);

volonterski, honorarni ili profesionalni angaman.

Ako procenite da je angaovanje u nekoj organizaciji prava mera

za vas, raspitajte se koji su ciljevi udruenja, ta podrazumeva

lanstvo, koje bi bile vae obaveze kao i vremenski okvir oekivanogangamana. Stoji vam na raspolaganju iroki spektar razliitih

oblika udruivanja. Na primer, studentski parlamenti su danas

sastavni deo svakog fakulteta i organ odluivanja u visokokolskim

ustanovama. Studenti nisu vie samo objekat ve i aktivni partneriu kreiranju nastavnog programa, poboljanju standarda i kvaliteta

ivota studentske populacije. U Srbiji danas postoji i veliki broj

meunarodnih i domaih studentskih organizacija. Osim studentskih,

tu su i mnogobrojne omladinske organizacije i druga udruenja a

vie detalja o svakoj od njih moete pronai u Direktorijumu NVOna veb stranici Centra za razvoj neprotnog sektora: http://www.

crnps.org.rs/direktorijum-nvo. Ne treba zaboraviti ni mreu lokalnih

kancelarija za mlade koja se danas proirila na vie od 120 gradova

i optina irom Srbije, a sve one uglavnom nude mogunosti za

volonterski angaman.

Ako donesete dobru odluku pred vama se otvara itav svet

za

Documents

Bos Karijere 2011