Crna strela

7/22/2019 Crna strela

1/24

S p e c i j a l n i p r i l o g

MUWASA ZEMQE

NUKLEARNE PODMORNICE

KLASE AKULA

R U S K I R A K E T N I K O M P L E K S

Z E M Q A V A Z D U H S - 4 0 0

31

TIHI^ELI^NIXIN

ARSENAL

D A L EK O M ET N A P U [ KA

12 , 7 mm M9 3 C R N A S T R E L A

BALKANSKAPEDESETICA

5


2/24

15. maj 2007.

Urednik priloga

Mira [VEDI]

Danas postoje mnogobrojne

snajperske pu{ke velikog

kalibra koje su na{le

svoje mesto i ulogu u vojnim

i policijskim jedinicama

{irom sveta. I na{a

fabrika Zastava-oru`je

proizvela je popularnu

pedeseticu. Ostaje samo

da se zavr{e finalniradovi na pu{ci 12,7 mm

M 93 i od we na~ini

kvalitetno dalekometno

snajpersko oru`je.

BALKANSKA PED

P

omiwawe snajperiste ili snajperskepu{ke u vojnim sredinama izaziva sli-

ku nestandardnog oru ja (izgleda, di-menzija, oblika, a ponekad i kalibra),koje strelcu omogu}ava da na ve}im da-

qinama (na granicama ili izvan granicaefikasnog dometa juri{nih pu{aka) efi-kasno poga|a i neutrali{e ciqeve va`neza neprijateqa, poput komandanta, koman-dira, kurira, veziste, itd. U civilnim kru-govima malo je druga~ije, jer je to naj~e-{}a asocijacija za vrhunskog sportistukoji je slavu stekao na streqa~kim mani-festacijama. Ali to su samo prvi utisci.

Pored tehni~kih preduslova koje tre-ba da ima nestandardna snajperska pu{ka(a koji se odnose na kvalitet izrade, iz-

bor kalibra i mehanizma za okidawe, er-gonomiju cele pu{ke, a naro~ito kundaka),bitan element jeste izbor i kvalitet op-ti~kog ni{ana, ili kako se danas kaè op-toelektronskog ure|aja za ni{awewe da-wu i no}u. Me|utim, da bi se snajperskisistem kompletirao, pored sklopa pu{ke,optoelektronskog ure|aja za ni{awewe iizbora municije, neophodan je i qudskifaktor strelac snajperista. Taj izbor jei najteì. Snajperista ne moè da budesvako. Neke qudske osobine mogu se izo-{triti na kursu za snajperiste, odnosno,

D A L E K O M E T N A P U [ K A 1 2 , 7 M M

Dalekometna pu{ka 12,7 mmM 93 crna strela

BALKANSKAPEDESETICA 32

Budu}nost oklopnih borbenihvozila

UNAPRE\EWE SISTEMAZA[TITE 36

Ruski raketni komplekszemqavazduh S-400

MUWA SA ZEMQE 40

Vi{enamenski helikopter NH-90

EVROPSKI FAVORIT 44Nuklearne podmorniceklase akula

TIHI ELI^NI XIN 49

[est decenija u strahu- samohodno oru|e 90 mm M-36

RAZARA^ TENKOVA 53

SADR@AJ


3/2433

podesiti za snajperistu, ali je najteèstvoriti profesionalca koji }e bezose-

}ajno povla~iti obara~.Te`wa dana{wih protivsnajperskih

timova jeste pove}awe dometa i precizno-sti, a to zna~i opremiti snajperski timoru`jem koje }e i na daqinama ve}im odkilometar mo}i uspe{no da elimini{eneprijateqevog snajperistu. Izbor je paona veliki kalibar i ~uvenu pedeseticu,ka-ko se kaè na Zapadu, odnosno na 12,7 mmu prevodu. Taj kalibar je donekle novinaza snajpersku pu{ku, ali ne i za protivo-klopnu (PO) ili protivtenkovsku (PT).

BRITANSKI KORENI

Pu{aka velikog kalibra proizvede-

na je pred sam kraj Prvog svetskog rata,kada se na boji{tu pojavio prvi tenk en-gleski M-I, Veliki Vili, izuzetne vatrenemo}i. Raspolagao je sa dva topa 57 mm i~etiri mitraqeza. Bilo je to februaradavne 1916. godine. Britanci su uporedosa tenkom proizveli i PT pu{ku u kali-bru 12,7 mm, koja je bila te{ka 15,7 ki-lograma. Kasnije su razvili i automatskuPT pu{ku kalibra 13,97 mm, teìne 18kg, znatno ve}e probojnosti od prve.

Posle zavr{etka Prvog svetskog ra-ta zapadnoevropske zemqe zapostavile

ESETICA

ret M82, koju jo{ nazivaju i veliki dedasvih srodnih pu{aka.

Danas postoje mnogobrojne snajper-ske pu{ke velikog kalibra, koje su na{lesvoje mesto i ulogu u mnogim vojnim i po-

licijskim jedinicama {irom sveta. To do-kazuje i bilo koja slika specijalnih snaj-perskih timova iz Avganistana ili Ira-ka, na kojima je pored nogu vojnika posta-vqen neki od modela pedesetice, uglavnomproizvod firme Barret Firearms.

ULOGASNAJPERISTA

Slede}i svetske trendove i ZastavaNamenska proizvodwa sredinom deve-desetih godina pojavquje se sa dalekomet-nom snajperskom pu{kom 12,7 mm, podradnim nazivom crna strela. Ona je odpo~etka najavqivana kao snajperska pu-

{ka velikog dometa, sa kojom }e mo}i dase ga|a i uspe{no elimini{u ciqevi nadaqinama do 2.000 metara. Me|utim, dabi to zaìvelo u na{oj vojsci trebalo bijo{ mnogo toga da se postavi na pravo me-sto. Ponajpre da se re{e mesto i ulogasnajperiste na velikom kalibru.

Ne moè se zanemariti glavni zada-tak koji se danas postavqa pred svakogsnajperistu, bez obzira na kalibar we-govog oru`ja, a to je borba protiv nepri-jateqevog snajperiste. Kako je re~ o snaj-peru velikog kalibra, apsurdno bi biloda se pu{ka nalazi u nekom streqa~komodeqewu, u nekom vodu, i da se wome dej-

stvuje iz prve linije odbrane ili napada,kao {to to ~ine drugi vojnici naoruàniautomatskim juri{nim pu{kama. Do sadaje pravilima bilo regulisano kolika jeteoretska i borbena brzina ga|awa snaj-periste. Me|utim, borbenu brzinu ga|a-wa trebalo bi da odredi sam snajperi-sta, jer ona iskqu~ivo zavisi od teìnei svojstava zadatka. Mogla bi da iznosimetak na dan ili deset, ali na dan, a nena minut.

Vratimo se crnoj streli. Pu{ka snaj-perska dalekometna (PDS) 12,7 mm M 93namewena je za uni{tavawe va`nijih po-jedina~nih otkrivenih (nepokretnih, tre-

nutnih, pokretnih) i maskirnih ìvih ci-qeva na ve}im daqinama. Pored ìvihciqeva, uspe{no dejstvuje na otvorenomprostoru i na neborbena i lakooklopqe-na borbena vozila, a i na osetqive ci-qeve, kao {to su prizemqeni avioni i he-likopteri, sredstva veze, sredstva zaelektronsko ometawe i pra}ewe, itd.

Oru`je je pogodno za upotrebu u brd-skim predelima i za za{titu pograni~nogpojasa, te za uni{tavawe plutaju}ih minana rekama i jezerima. Pored toga, jedanod najva`nijih zadataka (a on zavisi is-

su razvoj i usavr{avawe PT ili PO pu-{aka i topova, ali ne i Nemci, posebnoposle dolaska nacista na vlast. Rusi surazvili dve protivtenkovske pu{ke, si-monova(PTRS-41), idegtjareva(PTRD-

41), kalibra 14,3 mm, ~ije zrno na usti-ma cevi razvija neverovatnu brzinu od1.000 m/s, i na 300 metara udaqenostiprobija oklop debqine 35 milimetara.Ali je teìna tih pu{aka bila velika izme|u 20 i 22 kilograma. Prilikomotvarawa vatre jako su trzale, naro~itosimonova, pa se odustalo od we i prihva-}ena jedegtjarevapu{ka.

I na na{em balkanskom rati{tupartizanske jedinice koristile su pro-tiv okupatora zaplewene PT i PO pu{kevelikog kalibra, ali i protivtenkovskupu{ku boris13,97 mm, koju su dobili odsaveznika tokom 1944. i 1945. godine.

Kako se Drugi svetski rat priblià-vao kraju, tenkovi su bili sve brì, aoklop sve ~vr{}i, pa su neke od vode}ihsila odustale od daqeg razvoja i proiz-vodwe PT i PO pu{aka. Me|utim, kali-bri od 10 do 20 mm ne umiru zajedno sapu{kom. Oni prelaze na te{ke mitraqe-ze. A pu{ka velikog kalibra biva zabo-ravqena sve do lokalnih ratova, koje suvodile, uglavnom, zemqe pobednice izDrugog svetskog rata.

Rusi su pred kraj Drugog svetskog ra-ta na svoje PT pu{ke stavqali optiku itako dobijali snajperske pu{ke velikogkalibra, iz kojih su otvarali vatru na ve-

likim daqinama i koristili ih za ga|aweciqeva iza lakog zaklona. Ja~inom kali-bra probijali su zaklon i eliminisaliprotivnika. Sli~no su radili i Englezi uBurmi protiv japanskih snajperista.

Ni u Vijetnamskom ratu nisu izosta-le pu{ke velikog kalibra kao snajperskepu{ke. Ameri~ki vojnici su iskoristilipouzdani mitraqez .50 M2 HB i na wegastavqali opti~ki ni{an, ~ime su dobilioru`je koje je omogu}avalo precizniju va-tru na ve}im daqina od wihovih tada-{wih snajperskih pu{aka. Tako se rodi-la nova vrsta snajperske pu{ke velikogkalibra, danas popularno nazvana pede-

setica.Pedeseticaje nastala zahvaquju}i

Roniju Baretu (Ronny Barret), koji je svojugaraù sedamdesetih godina pretvorio uradionicu i osnovao danas nadaleko ~u-venu firmu Barret Firearms. U wegovoj ra-dionici po~eo je razvojni put poluauto-matske pu{ke kalibra .50 BMG. Bez ob-zira na to {to je konstruktor raspolagaooskudnim znawem iz konstrukcije oru`ja,ipak je uspeo da konstrui{e i proizvede~uvenu laku pedeseticu, ozna~enu kao Bar-

M 9 3 C R N A S T R E L A


4/24

zanemarqi-va i moè ve-oma lako dademaskira snajpe-ristu ako je zauzeo

poloàj na pra{wa-vom putu.U okvir te pu{ke

sme{ta se pet metaka u dva re-da naizmeni~no. Sa pu{kom sespaja preko leì{ta na dowemdelu sanduka i utvr|uje se utvr-|iva~em koji se nalazi sa levestrane sanduka. Telo okvira ~i-ne dve stranice (leva i desna) idva grani~nika (ve}i i mawi).Pri konstrukciji okvira poseb-na pa`wa se poklawa obliku idimenzijama usana okvira koje

15. maj 2007.

34

kqu~ivo od vrste borbene aktivnosti je-dinice) jeste borba protiv neprijateqe-vih snajperskih parova i timova.

Uspe{no dejstvo na otkrivene i dobrovidqive ciqeve dalekometna snajperska

pu{ka postiè na daqinama do 1.800 m,na neborbena vozila do 1.800 m, a naborbena vozila do 800 metara. Za ga|a-we tom pu{kom koristi se metak 12,7 mmsa pancirno-zapaqivim zrnom B-32 (vrhzrna obojen crvenom bojom), pancirno-za-paqivim obeleàvaju}im BZT-44 (vrh zrnaobojen crnom bojom) i, naravno, ve`bovnimetak 12,7 mm. Me|utim, treba imati uvidu da je ta municija do sada bila name-wena za sasvim drugu vrstu oru ja za M2HB mitraqez. Svoje zadatke izvr{avalaje gustinom vatre i takva municija nije mo-rala da bude izbalansirana, a kamoli dato bude snajperski metak.

Pu{ka se puni okvirom od pet meta-ka. Borbena brzina ga|awa zavisi iskqu-~ivo od vrste zadatka koji snajperista iz-vr{ava, a kre}e se od 8 do 10 metaka.

PRIMEWENA RE[EWA

Dalekometna snajperska pu{ka 12,7mm M 93 sastoji se od cevi, sanduka, me-hanizma za okidawe, zatvara~a, kundaka,gasne ko~nice, okvira, noìca, opti~kogni{ana, rukohvata, rukohvata za no{ewe,obloga i pribora.

Cev je namewena da u woj metak opa-li i da zrnu odredi pravac, obrtnu brzi-nu i stabilnost pri letu. Vodi{te

zrna je i`lebqeno i imaosam `lebova i osampoqa, a korak uvijawaiznosi 381 milimetar.Na cevi su spoqa ura|e-na dva navoja, ito na pred-wem delu zavezu sa ga-snom ko~ni-com i na zad-wem delu za vezusa sandukom, gde jeuvrnuta. Po duìnicevi nalazi se osam `lebova koji olak-{avaju pu{ku, a ujedno sluè za hla|ewecevi. Duìna cevi je 1.007 milimetara.Me|utim, postavqa se pitawe da li sunam potrebni cevi te debqine i kanaliza weno hla|ewe ako znamo borbenu br-zinu ga|awa oru`ja. Timovima koji se sabrodova bore sa minama koje plutaju mo-`da i treba takva cev. A ostalima? Alikada se pogledaju strani modeli snajperavelikog kalibra vidi se da i na wima ce-vi imaju svoja leì{ta za hla|ewe ima-ju ga najpoznatiji modeli Berrete Fire-arms, i to na tipovima M99, M99-1, M95

sluè da pridrè metak i daju mu pravacpri potiskivawu u leì{te.

Noìce koje sluè kao naslon pri-likom ga|awa iz pu{ke obezbe|uju sta-bilnost prilikom ni{awewa. Visina

noìca moè se, po potrebi, pode{ava-ti pomo}u stezne vo|ice kojom se fiksi-ra eqena visina. Noìce imaju dva po-loàja: sklopqen, kada su priqubqeneuz drvenu oblogu, i oboren, kada se upo-trebqavaju.

Na toj pu{ci nisu najboqe re{enenoìce zatvara~a. One se koriste iskqu-~ivo prilikom popravke finog ni{awe-wa. Pitawe je da li to snajperista moèda uradi sa jednom rukom, ako drugom ba-lansira na liniji ni{awewa sa 16 kilo-grama te{kom crnom strelom, a da pritom, kada oslobodi stegu noìce, oru`jejednostavno ne prevagne na tu stranu?Naravno, za to fino ni{awewe snajpe-risti je potrebna fizi~ka pomo} koleges kojim je u paru, ili malo modernije re-{ewe teleskopske noìce koja }e, odvi-jawem ili zavijawem, odmah pomerati vi-sinu gore ili dole. Pored toga, postojezamerke i na samu {apu noìce, gde je sa-mo jedna strana zaobqena nadole. [tato zna~i? Ako se noìce koriste na me-kom zemqi{tu pesku, one lepo propada-ju i daju koliku-toliku sigurnost, jer neklize napred-na-zad, ali ka-

da sezauzi-

ma leè-

}i stav na ne-kom ravnom zemqi{tu, betonu,

itd. klizawe noìca napred-nazad trebare{iti preprekom koja ne}e dozvoliti to

i M90, zatim ju`noafri~ki modeli NTW14,5 i 20 milimetara, i drugi.

Sanduk objediwuje sve delove pu{keu jednu funkcionalnu celinu. On je sa gor-we strane otvoren i zatvara ga zatvara~,

a sa doqe strane nalazi se otvor za sme-{taj okvira. Unutra{wa trasa sandukasluì za sme{taj i vo|ewe zatvara~a. Napredwem delu sanduka ura|en je navojpreko koga se ostvaruje veza sandukcev.

Ali sanduk te pu{ke ima jednu manu.Re~ je o utvr|iva~u okvira. Neretko se de-{avalo da, prilikom dejstva, odnosno po-sle pucwa, okvir jednostavno ispadne izsanduka. To se doga|alo samo kada jeokvir napuwen sa tri ili ~etiri metka.Zato se postavqa pitawe da li je za tu pu-{ku prevelik kapacitet okvira od petmetaka, ili je potrebno da se utvr|iva~okvira na strani sanduka prepravi ilipodesi teìni okvira.

Mehanizam za okidawe ima funkcijuda zadrì udarnu iglu u zapetom poloàjukada je zatvara~ zabravqen i da ga oslo-bodi pri povla~ewu obara~e. Za zatvara~je uzet stari provereni Mauzerov sistem,koji je prilago|en gabaritima crne strele.

Gasna ko~nica se nalazi na ustimacevi i za wu se pri~vr{}uje navojnim de-lom, a gasovi nastali sagorevawem baru-ta isti~u kroz bo~ne otvore na woj. Ob-lika je strele u odnosu na pravac ga|awa.Sa obe strane ima dva otvora kroz kojaprolaze barutni gasovi. Koli~ina i sna-

ga barutnih gasova koji se vra-}aju nazad nije

Gasna ko~nica

Opti~ki ni{an


5/2435

we od okulara a de se ne pojavquje sen-ka, a prilikom okidawa moè da nanesepovrede u oblasti arkade (koje se u àr-

gonu nazivaju idiotski rez).Opti~ki ni{an za crnu streluima

fiksno uve}awa 8 h 56 mm, {to je za da-qine na kojima se èli ga|ati sa dale-kometnom snajperskom pu{kom, ipak, ma-lo. Ostale zemqe koje sa ve}im ili ma-wim uspehom proizvode dalekometnesnajperske pu{ke istog ili ve}eg kalibrakoriste mo}nije opti~ke ni{ane onekoji imaju fiksno uve}awe od 10 ili ~aki 12 puta. Optika unutar ku}i{ta je so-lidna, a kon~anica je ve} vi|ena, jer jeskoro identi~na kao kod ON M93.

Sa mehanizmima pravca i daqinerukuju se lako, kao i sa diopterskim iz-o{travawem opti~kog ni{ana. Jedinanovina jeste princip montirawa na pu-{ku. Odustalo se od proverenog na~inabo~nog montirawa opti~kog ni{ana iprimewen je novi montirawe na vrhsanduka, uz pomo} vo|ice oblika lasti-nog repa. Taj na~in je upravo od po~etkadonosio te{ko}e, jer se od siline trza-ja utvr|iva~ znao osloboditi, a opti~kini{an bi jednostavno otpao sa vrhasanduka. Problem je odmah re{en jed-nim utvr|iva~em na po~etku rama, kojionemogu}ava da se ni{an skine ili dapadne sve dok se taj utvr|iva~ ne priti-sne. Pojavile su se i nezgode kada voj-

nici malo nièg rasta koriste oru`je.Ako pravilno drè kundak na zgibu ra-mena ne}e mo}i da koriste opti~ki ni-{an i da ni{ane, jer im je suvi{e dale-ko i visoko.

Ostali proizvo|a~i dalekometnihsnajperskih pu{aka nisu èleli da kom-plikuju stvari u vezi sa nosa~em opti~-kog ni{ana, ve} su primenili proverenei pouzdane metode postavqawa optike naoru`je pomo}u picatinijeve {ine.

I{tvan POQANAC

kretawe. Zbog toga bi na dno noìce tre-balo zavariti dva do tri vrha koji bispre~ili proklizavawe noìca na rav-nim povr{inama.

Prilikom pojave crne strelenaslu-}ivalo se da }e najve}i problem zbog di-menzija tog oru`ja biti rukohvat za no{e-we. Uz pomo} rukohvata za no{ewe nijenikakav problem preneti crnu streluukasarnskim uslovima sa jednog kraja pi-ste na drugi i vratiti ga u oruànu. Aliprilikom terenskih ili borbenih uslovato predstavqa ozbiqan problem. Vojnik uborbi ponekad treba da se kre}e pognutoili da puzi {to najvi{e primewuju snaj-peristi. A nije tako prosto i lagano pre-tr~avati pognuto sa oslawawem samo najednu ruku ili puziti na boku sa pu{kom

te{kom 16 kg, koja je duga takore|i istokoliko i vi 1.670 mm. Ako je za utehu,to nije problem samo sa crnom strelomve} i sa svim snajperskim pu{kama veli-kog kalibra. Ru~ica crne streleima dr-venu oblogu, koja je koliko-toliko anatom-ski prilago|ena qudskoj {aci, ali nastranim modelima o tome se vodilo malovi{e ra~una, pa se rukohvat potpuno pri-lagodio qudskoj {aci i izra|en je od pla-sti~ne mase.

OPTOELEKTRONIKA

Za ga|awe sa tom pu{kom koristi se

opti~ki ni{an M 94. On omogu}ava viso-ku ta~nost ga|awa malih ciqeva u nepo-voqnim svetlosnim uslovima. Zahvaquju-}i kon~anici koja je osvetqena gasom tri-cijumom moè se uspe{no ga|ati u sumra-ku i pri vidqivoj no}i.

Opti~ki ni{an preko svoje kon~a-nice i mehanizma za weno pomeraweomogu}ava merewe daqine na osnovu po-znate visine i {irine ciqa u granica-ma od 400 do 1.400 m, zauzimawe daqi-ne ga|awa od 0 do 1.400 m na mehani-zmu daqine, zauzimawe daqine ga|awa

od 1.500 do 1.800 m na kon~anici op-ti~kog ni{ana, zauzimawe bo~nih po-pravki (levo i desno) u granicama od 0do 20 hiqaditih, i to pomo}u dobo{amehanizma pravca od 0 do 10 hiqaditihi pomo}u kon~anice od 0 do 10 hiqadi-tih.

Taj ni{an se sastoji od mehani~kihi opti~kih sklopova. Mehani~ki obuhva-taju: postoqe, vijak sa utvr|iva~em, me-hanizam daqine, mehanizam pravca, gu-menu {koqku ili gumeni prsten na oku-laru i sistem za osvetqavawe kon~ani-ce. A opti~ki sklopovi obuhvataju: objek-tiv, kon~anicu, obrtni sistem so~iva iokular.

Postoqe ima vo|icu u obliku lasti-nog repa, koja se spreè sa odgovaraju-}im ispustima u obliku lastinog repa nasanduku. Sa desne strane postoqa nala-ze se, u produètku vo|ice, na dva mestaobujmice, u ~ije se otvore preko dva pr-stena (plasti~na) i dve pokretne poluo-bujmice sme{ta durbin.

Mehanizam daqine namewen je zazauzimawe daqine do ciqa (tabli~nihuglova) i sastoji se od dobo{a daqina-ra, nareckanog to~ki}a, vijka za rekti-fikaciju i poklopca. Poklopac vijka zarektifikaciju nalazi se sa gorwe stranemehanizma i utvr|uje se navojem. Name-wen je da za{titi vijak za rektifokacijuod prqav{tine i ne~isto}e. Na wemu senalaze dva udubqewa dubine 3 mm jed-no naspram drugog na 180 stepeni. Ski-dawem poklopca dolazi se do vijka zarektifikaciju sa kojim se kon~anica po-mera po visini gore-dole.

Gumena {koqka {titi so~ivo okula-ra od prqav{tine i mehani~kih o{te}e-wa. Umesto gumene {koqke, na nekim op-ti~kim ni{anima postoji samo gumeni pr-sten na okularu. U tom slu~aju je ni{awe-we oteàno, jer neuve`bani snajperistate{ko moè da zauzme pravilno rastoja-

Noìce Mehanizam za okidawe Kundak


6/2436

stvom najmo}nijih kompanija i glavnih pro-izvo|a~a OBV formiraju zdruène mikro-kompanije, konzorcijumi, nekada od firmikoje dele okeanski prostori. Nasuprot to-me, mnoge male zemqe nastoje da u koope-raciji sa velikima i mo}nima, ili samo-stalno, ipak ostanu na sceni, ~ak i da po-

ja~aju svoj zna~aj na me|unarodnom trì-{tu, odnosno da samostalnim razvojem iproizvodwom o~uvaju svoju samostalnost na primer Finska, [vajcarska, [vedska,Austrija, Turska, Gr~ka i druge zemqeEvrope, potom Bliskog i Dalekog istoka.

Op{te je zapaàwe da se na mnogimizlo`bama NVO sve mawe sre}u tenkovi,osim onih koji se godinama serijski pro-izvode, a glavne pozicije sve vi{e zauzi-maju pe{adijska borbena vozila (BVP),prete`no to~ka{i, i vrlo laka oklopnavozila, tako|e to~ka{i.

LEOPARD2 PSO

Nema~ka je za svoju armiju proizvela2.115 tenkova leopard2 MBT u verzijamaA4, A5, A6 ({vedska modifikacija Strv122). Ti tenkovi se nalaze u jo{ devet ze-maqa Evrope, a u samoj Nema~koj ih jeostalo oko 1.000. Neke zemqe modifikujuleopardeprema svojim standardima iliih proizvode licencno, uz odgovaraju}eizmene i daju im svoje nazive. Na pro{lo-godi{woj izlo`bi Eurosatory firma KMWprikazala je najnovije modifikacije togtenka leopard 2 PSO (Peace Support

Operation) tenk za podr{ku mirovnih ope-racija. On je boqe za{ti}en i prilago|enuslovima izvr{avawa borbenih zadatakau urbanim sredinama, te za{ti}en od na-pada sa svih strana, od mina, pogodaka ubo~ne i zadwu stranu, u krov, od sredstavaza blisku POB, POVR, zapaqivih boca,

kasetne municije i drugo.Tenk je zadrào najnoviji top 120 mm,glatke cevi L/55 koji ispaquje poboq{anuverziju razorne granate, naravno i osnov-ne PT projektile tipaAPFSDS i HEAT. Nakrovu kupole, iza poklopca otvora poslu-ìoca, instalisano je univerzalno posto-qe sa daqinskim upravqawem za mitra-qez 7,62 mm, 12,7 mm ili automatski ba-ca~i granata 40 mm. Postoqe se koristiza svako od tih oru ja.

Oklopna za{tita je poja~ana na pred-woj strani tela i kupole od dejstvaAPFSDSi HEAT projektila. Me|utim, znaju}i iz is-kustava u Iraku da glavna opasnost tenko-vima ne preti sa ~ela, kao u velikim rato-

vima, niti od tenkova ili namenskih PToru-|a za borbu na ve}im daqinama, ve} od mi-na, improvizovanih minskoeksplozivnihsredstava, naro~ito od vrlo ra{irene pri-mene RRB (tipa RPG-7 i wegovih modifika-cija, ali i drugih sli~nih PT sredstava zablisku borbu) i molotovqevih koktela, aidrugih minsko-zapaqivih naprava, na leo-pardu2 PSO oja~ani su oklop i ukupna za-{tita u vi{e ugroènih zona tenka dvo-slojni pod, uklawawe najnièg reda grana-ta sa poda, dodatna ku}i{ta torzionih oso-

B U D U ] N O S T O K L O P N I H B O R B E N I H V O Z I L A

UNAPRE\EWESISTEMA ZA[TITEU dilemi novo ilimodernizovano sve jeizraèniji trend produèwaveka eksploatacije starijihoklopnih borbenih vozilaputem modifikacija,preure|ewa u vozila drugenamene ili ugradwenajnovijih komponenatapojedinih podsistema.Tako|e je izraèn zahtev zawihovom strategijskompokretqivo{}u proizvodwi lak{ih vozilamase do 18 tona radilak{eg dopremawa naudaqene ta~ke u svetu. Aliiako se traè mawa vozila,niko se ne odri~e teìh, ~akse ~ini da dodatnimoklopqavawem ona postajusve teà.

Nagla{eno nastojawe proizvo|a~a od-brambenih tehnologija, kada je re~ ooklopnim borbenim vozilima (OBV),jeste da arsenal postoje}ih oklopwa-ka prilagode uslovima ratovawa

u urbanim prostorima i tzv. asimetri~-nim dejstvima. Zato, bezmalo svi, èle da

OBV za{tite iz svih pravaca, kru`no, alii od dejstva PT mina i improvizovaniheksplozivnih sredstava, pre svega u boko-ve, krovne i zadwe povr{ine vozila.Preduzimaju se i mere naoruàvawa OBVsa oru`jem koje odgovara tim uslovima:mitraqezi, automatski baca~i granata,baca~i dimnih i eksplozivnih kutija i dr.Pri tome, posade OBV treba da upravqa-ju tim naoruàwem iz za{ti}enog poloà-ja u vozilu, odnosno daqinski.

Tako|e, op{ta tendencija u svetu od-brambene proizvodwe je da se pod vo|-

Za uklawawe prepreka na putuinstalisan je dozerski no

na leopardu 2


7/2437

vina, sedi{te voza~a ove{eno o krov i oja-~an pod, protivkumulativni {titnici suproduèni do petog potpornog to~ka a i do-datni oklop na bo~nim zidovima kupole. Nakrovu kupole je poja~an oklop dodatnom ~e-li~nom plo~om a istaknuti delovi ni{an-skih sprava su naknadno za{ti}eni, ukqu-~iv{i i ~eli~ne mreè za za{titu od baca-wa kamewa. Sva ta dodatna za{tita pove-}ala je masu tenka za vi{e od dve tone ipribliìla ga teìni ameri~kog M1A2abramsai engleskog ~elenxera2 (oko 63tone). To je verovatno limitiraju}a granicapreko koje se, bez ve}ih problema, ne}ei}i. Re{ewa se o~ekuju u primeni aktivneza{tite i novih materijala za oklop. U za-vr{nici je usvajawe aktivne za{tite.

Za uklawawe prepreka i barikada naputevima, {uta i materija od ru{enih tvr-dih objekata i zgrada, instalisan je dozer-ski no` kojim upravqa voza~ sa svog mesta

elektrohidrauli~kim ure|ajem. Posebnapa`wa posve}ena je maskirnim premazimai smawewu radarskog odraza vozila.

Nema~ka armija zahtevala je da sesprovede modernizacija 70 tenkova leo-pard2A5 u leopard2A6M (slovo M podra-zumeva protivminsku za{titu). To je ura|enoi 15leoparda(teì za dve tone) modifiko-vano je pro{le godine, a ostali }e ove.[ve|ani }e primeniti sli~no re{ewe aoznaka wihovih verzija bi}e Strv 122 M.Ti modeli su posluìli za daqu dogradwuza{tite i projektovawe modernizovanog le-oparda2 PSO. U nema~koj armiji ima jo{oko 1.000 tenkova leopard2A4/A5/A6, alinije pouzdana brojka koliko }e biti preve-

deno na nivo leopard2 PSO. Verovatno }e300350 jedinica biti predvi|eno za snageza brze intervencije.

LEKLERKAZUR

Francuski proizvo|a~ GIAT proiz-veo je svoj tenk leklerkAZUR (Action en Zo-ne URbaine akcije u urbanim zonama).Novu dodatnu za{titu GIAT je razvio u sa-radwi sa Upravom za tehni~ku slu`bu KoVfrancuske armije. Drè}i se principa daosnovni borbeni tenk ne sme da pre|e ma-su od 55 tona, Francuzi su i pri projek-tovawu svog tenka krajem 1980. godine oja-~avawe za{tite tenka u~inili mawe te-

{kim, mada ne i mawe glomaznim od ne-ma~kog re{ewa na leopardu 2.

Originalni bo~ni {titnici hodnogdela produèni su unazad, a u nastavku jemontirana {ipkasta ograda (gril) koja ob-uhvata, od petog to~ka, zadwu stranu telai kupole. Standardna {irina tenka le-klerkje 3,71 metra (sa {titnicima) i onaprema{uje me|unarodne kriterijume o do-zvoqenoj {irini tereta koji se transpor-tuje eleznicom (3,54 m). Zbog toga je u ta-kvim slu~ajevima predvi|eno preklapawe{titnika uvis i vezivawe obe strane me-

|usobno. Bo~ni {titnici sadrè i pakete

ERO (izuzev re{etkastog dela). Time je ucelini poboq{ana za{tita od kumulativ-nih projektila, pre svega od RBR. Na krovukupole je dodatno oja~ana za{tita od ka-setne municije. Iznad motornog odeqewaposebna oklopna plo~a trebalo bi da {ti-ti od zapaqivih boca. Nazad na telu suprikqu~ena dva nosa~a sa kantama za vodukoji, sem osnovne namene, imaju i funkcijuza{tite od kumulativnih projektila. Kakoje u osnovnoj verziji tenka primewen mo-dularni koncept oklopqavawa, lak{e jeizvesti zamenu modula i prikqu~iti ele-mente sa boqim za{titnim svojstvima ne-go kod drugih tenkova.

Na kupoli je instalisana turela zamitraqez sa daqinskim upravqawem izunutra{wosti kupole. Mitraqez 7,62 mmje za{ti}en i primarno je namewen za sa-moodbranu tenka od bliskih napada, poje-dinaca i grupa, ukqu~uju}i i napade sa gor-wih etaà zgrada. Nije poznato da li }esvih 357 tenkova leklerk, koliko ih se na-lazi u francuskoj armiji (bez specijalnihvozila), biti modifikovano po modelu le-klerkAZUR. Tako|e, otvoreno je pitawe dali }e isto biti modifikovani i ostalih436 tenkova leklerk(i specijalnih verzi-ja) prodatih Ujediwenim Arapskim Emira-tima. Modeli dodatnog grila primeni}ese i na to~ka{kim oklopnim transporte-

rimaVAB 6h6 i lakim izvi|a~kim oklop-nim automobilima VBL 4h4 Panhard. Ina-~e, re{etkasti {titnici su primeweni uIraku na vi{e tipova OBV.

U toku je zavr{no ispitivawe siste-ma aktivne za{tite tenka za koji se o~eku-je skora{wa operativna primena. Jedansistem razvila je kompanija Thales, AST(Advanced Survivality Technology naprednatehnologija za preìvqavawe), a drugirazvija GIAT, poznat kao NSA (Nouveau Sys-tm dAutoprotection novi sistem samoza-{tite). Oba sistema sadrè detektore

IC i laserskog zra~ewa, elektronske

omota~e, senzore za reagovawe i aktivi-rawe baca~a dimnih kutija ili druge vrstereceptora za presretawe POVR i raketaispaqenih iz RBR.

CV90120-T

Laki borbeni tenk, ili lovac tenko-va, CV90120-T je posledwa varijanta do-bro poznatog {vedskog BVPtipa CV90/CV-Combat Vehicle ili na {vedskom Stridsfor-don-90 (u naoruàwu armije [vedske imaoko 500 vozila CV9040) u varijanti BVPili SPAA oru|e, samohodni minobaca~90120AMOS i druge verzije, a ne maweih je izvezeno u neke druge zemqe. Konzor-

cijum BAE Systems Land Systems Hgglunds,zajedno sa kompanijom Bofors, proizveoje najnovije borbeno vozilo za vatrenu po-dr{ku, POB ali i za odbranu od napadanaoruànih helikoptera. Tenk je naoruàntopom kalibra 120 mm glatke cevi, {vaj-carske proizvodwe, tipa CTG 120 mmL/50. Vozilo je borbene mase 32 tone (urazvoju je zahtevana masa od 25 tona) saposadom od ~etiri stalna i tri iskrcna~lana.

Osnovni oklop pruà za{titu od pan-cirnih projektilaAP 14,5 mm kru`no, od

APFSDS projektila kalibra 30 mm sa ~eo-ne strane, odakle {titi i od ru~nih PT

sredstava tipa RPG-7 i sli~no. U osnovnojkonfiguraciji poseduje ure|aj za NHB za-{titu, za{titu od elektromagnetne detekci-je i smawewe radarskog odraza. Dodatnombalisti~kom za{titom (moduli od specijal-nog ~elika) pove}ana je kru`na za{tita od

APFSDS projektila 30 milimetar. Prime-wen je novi {vedski sistem aktivne za{ti-teAAC (Advanced Armour Concept), napred-ni oklopni (za{titni) koncept {vedskefirmeAkers Krutbruk u saradwi sa nema~-kom firmom IBD. Sistem je sme{ten na kro-vu kupole, pokriva kru`ni sektor od 360

Montirana{ipkasta ograda (gril)naleklerku


8/24

15. maj 2007.

38

stepeni. Detektori IC i elektronskog zra-~ewa registruju opasnost od sistema vo|e-nih POVR, govori se i od ru~nih baca~a, a

zatim automatski aktivira dejstvo dimnih ieksplozivnih baca~a tenka za presretawedolaze}ih projektila.

Posebnost tenka CV90120-T jestetempirni projektil topa koji se laserskinavodi u zavr{nom delu putawe, a vremedetonacije se programira u sistemu zaupravqawe vatrom. Projektil moè da seefikasno upotrebi za borbu protiv heli-kotera koji lete mawom brzinom ili su ulebde}em poloàju. Potkalibarni projek-tilAPFSDS probija 65 mm oklopa pod 90stepeni na daqini 2.050 metara. Tenk po-seduje sve savremene optoelektonske ure-|aje za osmatrawe i ni{awewe dawu i no-

}i, navo|ewe oru|a i mogu}nost komandi-ra tenka da ga|a sa prioritetom. Zbog ve-}e mase od baznog modela ugra|en je mo-tor Scania DS 14 od 445 kW snage i auto-matska transmisija Perkins X300-5. Savre-meni hodni deo i sistem za upravqawe, uzpogonski blok, omogu}avaju brzo kretawetenka (70 km/h), savladavawe te{kog ze-mqi{ta i lako upravqawe.

VBCI 8X8 (AIFV)

Borbeno oklopno vozilo pe{adijeVB-CI (Vhicule Blind de Combat dInfanterie)rezultat je zajedni~kog rada GIAT Industriesi Renault Tracks Defense. Iako je najavqeno

kao novo vozilo, wegova pojava duguje svojnastanak {irem francusko-nema~ko-bri-tanskim angaòvawu i naporima na evro-vozilu s po~etka 1990. godine program

VBM/GTK/MRAV, vi{enamensko oklopnomodularno vozilo. Kako je saradwa na tomprogramu prekinuta, Francuzi su razviliseriju eksperimentalnih vozila VEXTRA8h8 (Vehicule d Experimental de Transport) eksperimentalno transportno vozilo, ko-je, kada se uporede slike iz 1999. za vre-me dovo|ewa tih vozila na Kosovo i Meto-hiju radi opitovawa sa dana{wim vozilom

maksimalnu brzinu do 120 km/h. Mewa~ jeZF Renk, automatski prenosnik sa 7+1 ste-penom prenosa. [iroke gume sa unutra-{wim protektorom i centralnom regula-cijom pritiska omogu}avaju prilago|ava-

we vozila terenskim uslovima podloge pokojoj se kre}e. Vozilo moè da se tran-sportuje avionom C-130 herkules, ali sepri ukrcavawu skidaju istaknuti delovi sakupole, dodatni oklop, gorivo (osim rezer-ve), oprema posade i drugo, {to moè dalimitira transportabilnost.

Osnovni oklop je na bazi aluminijum-skih legura, zavarene konstrukcije, prekokojega se dodaju moduli od titanijuma ilikompozitnih materijala. Vodilo se ra~unai o primeni za{tite od IC termalnog od-raza, termoizolacije grejnih povr{ina irashla|ivawu izduvnih gasova.

ZaVBCI pokazuju interesovawe i dru-ge zemqe, me|u kojima je i Velika Britani-

ja, koja bi mogla da ga ukqu~i u svoj pro-gram FRES (Future Rapid Effect System) snagaza brzo delovawe. Proizvo|a~ ima predu-govor za oko 65 vozila, od toga 54 u ver-zijiVBCI i 11 u komandnoj verziji (VPC-Ve-hicule Poste de Commandement). O~ekuje sepo~etak serijske proizvodwe tokom ove go-dine, a isporuke bi trebalo da traju se-dam godina.

Budu}i planovi za VBCI predvi|ajurazvoj familije vozila sa vi{e varijanti:osnovnoVBCI sa kupolom Dragar(jednose-da) u koju je ugra|en top M811 kalibra 25mm i spregnuti mitraqez u zasebnom ku}i-{tu van kupole AA7,62 mm NF1; komand-no vozilo

VPCsa mitraqezom 12,7

mmi

KIS-om SIR (Systme dInformation Rgimenta-ire); samohodni minobaca~ 120 mm; vozi-lo sa topom 105 mm, eventualno i topCTWS 40 mm sa teleskopskom municijom,te vozilo za izvla~ewe i inìwerijsku po-dr{ku. No, ostaje da se vidi da li }e se sveto realizovati jer se programVBCI prote-è vi{e od 15 godina.

Milosav C. \OR\EVI]

VBCI 8h8, gotovo da nema razlike u konfi-guraciji.

Francuska armija potraùje 700 vo-zila, od toga 550 u varijanti BVP/VBCI/ i150 vozila u komandnoj verziji /VPC/.O~ekivawa su da se godi{we proizvodioko 100 jedinica. GIAT je osnovni ugova-ra~, Renault je odgovoran za pogonskiblok, EADS za komandno-informacionisistem pukovskog nivoa, elektropogon ku-pole i stabilizator, Sagem za osmatra~-ko-ni{anske ure|aje, osim komandirovesprave (Galileo Avionics), za kupolu FN Her-stal, a Michelin za gume.

VBCI treba da postupno zameni sta-rija guseni~na vozilaAMX - 10P ICVi u|eu sastav jedinica za brze intervencije imirovne operacije snaga UN.

Vozilo je projektovano da bude u tan-demu sa tenkom leklerk, ali i da samostal-no, u sastavu svoje jedinice, izvr{ava raz-li~ite borbene zadatke. Velika unutra-{wa zapremina vozila (13 kubnih metara)omogu}ava udoban sme{taj tri stalna ~la-na posade i osam iskrcnih pe{aka. MotorScanija snage 410 kW omogu}ava ovom te-{kom oklopnom transporteru od 28 tona

Laki {vedski borbeni tenkCV90120-T

Borbeno oklopno voziloVBCI trebalobi u potpunosti da zameni staraguseni~na vozilaAMX-10PICV


9/2439

Po odluci izraelskog ministra od-brane, pobednik na konkursu pokrenutomradi obezbe|ewa severnih naseqa od ra-ketnih napada Hezbolaha i palestinskih te-rorista je poznata kompanija Rafael. Tafirma razvila je protivraketni sistem IronCap (gvozdena kapa), koji se u velikoj me-ri oslawa na postoje}u mreù za rano ot-krivawe raketa. Ovaj sistem trenutno sa-mo upozorava stanovni{tvo da sledi na-pad. Rakete se presre}u vo|enim raketamamase oko 90 kg, od kojih se dvadeset nalazina lanseru postavqenom na kamionu. Ugo-vor podrazumeva isporuku 50 kamiona lan-sera, 2.000 raketa, radare za pokrivaweseverne i ju`ne granice i sisteme za koman-dovawe i kontrolu. Kako bi se smawilitro{kovi, proceweno je da ovaj sistem re-aguje samo na rakete koje se kre}u prema na-seqenim podru~jima. S. B.

Po~etkom marta jeobjavqeno da }e ameri~-ke snage u Iraku po~eti

sa uvo|ewem novog oklop-nog vozila pod oznakomM1200 Armored Knight(oklopni vitez). Ovo jeposledwa varijanta do-bro poznatog patrolnogvozila M1117, koji se sve~e{}e koristi zbog, kakose tvrdi, ~etiri do {estputa boqe otpornosti namine od oklopqenih vari-janti hamera. U odnosu naM1117, M1200 je poseb-no prilago|eno vozilo nameweno za ozna~avawe ciqeva i navo|ewe artiqerijskevatre i vatrene podr{ke iz vazduha. Za takve zadatke, M1200 je opremqeno laser-skim obeleìva~em i daqinomerom, GPS sistemom navigacije i sofisticiranom opre-

mom za uspostavqawe veze (radio i satelitska). Ove zadatke je ranije izvr{avalaposebna varijanta hamera, ali je osnovni nedostatak bila slabija otpornost na va-trena dejstva pobuwenika.

Oru|e M1200 ima posadu od tri do ~etiri vojnika, a sva vozila imaju standar-dan sistem za ometawe radio upaqa~a improvizovanih mina i locirawe izvora radiosignala za aktivaciju takvih eksplozivnih naprava. Ove godine se o~ekuje isporuka 19vozila, 40 slede}e, dok je u planu za 2009. godinu 107 vozila M1200. Pored ove opre-me, vozila su za samoodbranu naoruàna i mitraqezom u kupoli. S. B.

Ma|arska KoV je po~etkom ove godine rasformirala posledwi oklopni bataqon,11. Hunyadi Mathias, opremqen tenkovima T-72. U operativnoj upotrebi zadrà}e se

samo jedna ~eta sa 15 tenkova T-72, koja }e se pripajati drugim jedinicama u slu~aju po-trebe. Ova vest je utoliko interesantnija, ukoliko se zna da je Ma|arska jo{ pre 20godina imala u sastavu 1.200 tenkova. Ta dràva je deo svojih tenkova, ta~nije 77 vozi-la, krajem 2005. donirala novoformiranim ira~kim oruànim snagama, {to je tako|eprivuklo zna~ajnu pa`wu u svetskim krugovima. Ovakav potez povu~en je zbog orijenta-cije ma|arskih oruànih snaga na mirovne operacije, u kojima je upotreba tenkovazbog previ{e agresivnog izgleda ~esto nepoèqna. S. B.

O K L O P N I V I T E Z O V I S T I @ U U I R A K

M A \ A R S K A N A P U [ T A T E N K O V E T - 7 2

GVOZDENA KAPAPROTIV HEZBOLAHA

Bugarska firma Arsenal iza{la jena trì{te sa serijom pi{toqa tipa ma-

karov po uzoru na sli~an ruski proizvod.Bugarski tip ovog pi{toqa ima nekolikoizmena i karakteristika zbog kojih je tra-èn na trì{tu. Wegov rukohvat je prila-go|en za ga|awe sa obe ruke i ima mogu}-nost montirawa laserskog ni{ana. Ruko-hvat moè po poruxbini da se rezbari i dase na wega ugradi zahtevani logo. Na ovajtip pi{toqa moè se ugraditi i prigu{i-va~, teìne oko 300 grama i duìne 45h218milimetara.

Pi{toq je kalibra 9 milimetara, ko-risti tri vrste municije: 9h19 para, 9h18i 9h17 .380ACP sa magacinom kapacitetaod osam metaka u svim varijantama. Teìnapi{toqa bez municije je 750 grama, ukupnaduìna 161 mm, duìna cevi 93,5 milime-tara. Brzina metka na ustima cevi je od 270do 315 metara u sekundi, daqina ga|awa350 metara a bez promene cevi moè ispa-liti oko 4.000 metaka. B. N.

BUGARSKI PI[TOQMAKAROV


10/24

15. maj 2007.

40

R U S K I R A K E T N I K O M P L E K S Z E M Q A V A Z D U H S - 4 0 0

pokretqiv raketni sistem za za{titu odameri~kih takti~kih balisti~kih raketa, ai za dejstvo protiv izvi|a~kih aviona tipa

E-3 AWACS (i kasnije E-8 JSTARS), konstruk-cioni biroAntey razvio raketni sistem S-300V (SA-12 Gladiator/Giant). U{ao je u upo-trebu 1983, a punu sposobnost je stekao1988. godine. Poboq{ana varijanta ima-la je oznaku S-300VMAntey-2500 i mogu}-nost ga|awa bojnih glava sa brzinom 4.500m/s {to odgovara balisti~kim raketamadometa 2.500 kilometara. To je bio naje-fikasniji protivbalisti~ki raketni sistemtokom devedesetih.

Za PVO je razvijen i krajem sedamde-setih uveden u upotrebu sistem almazS-300P/PT (SA-10A Grumble-A), a naglasak jestavqen na za{titu va`nih nepokretnih ci-

qeva, kao {to su komandni bunkeri, vladi-ne zgrade, fabrike, elektrane, i sl., odameri~kih bombardera i wihovih krstare-}ih raketa AGM-69 SRAM, i kasnije,

AGM-86 ALCM. Iz te verzije izvedena jemornari~ka varijanta S-300F fort(SA-N-6 Grumble) i poboq{ana S-300FMfort-M(SA-N-20). Kao odgovor na specija-lizovane avione za borbu protiv neprija-teqeve PVO, tipa Wild Weasel i aviona zaprotivelektronsku borbu EF-111 i EA-6B,1982. godine je projektovan visokopokret-ni S-300PS/PM (SA-10B Grumble-B), pri-

Amerikancima i wihovim saveznicimadanas preti najve}a opasnost od ze-maqa koje raspolaù balisti~kim ra-

ketama i razvijaju nuklearno naoru-àwe, kao {to su Iran i Severna Ko-reja. Zbog toga su se oni odlu~ili da pre-duzmu sveobuhvatne korake i ostvare e{e-loniranu odbranu, koja }e se, s jedne stra-ne, sastojati od lasera velike energije,postavqenih na preure|enim putni~kimavionima Boeing 747 (pod oznakomABM), iraketa Standard SM3 (stacioniranih nabrodovima RM), koje bi se koristile zadejstvo po balisti~kim raketama tokom wi-hove faze podizawa buster (kada su onenajsporije i najrawivije), a sa druge stra-ne od raketa zemqavazduh, visokih per-formansi, poput Patriot PAC-3 i THAAD, za

odbranu odre|ene teritorije od bojnihglava balisti~kih raketa. Me|utim, tasredstva jo{ nisu operativna, osim rake-ta Patriot PAC-3. A na du em {tapu je iprojekat ugradwe raketa Patriot PAC-3 iTHAAD na borbene avione.

Rusija se, me|utim, uprkos znatno ma-woj neposrednoj opasnosti, a delimi~no izbog mawe novca kojim raspolaè, odlu~i-la za razvijawe samo protivbalisti~kihraketnih sistema zemqavazduh. Takav jed-nostrani pristup odabran je upravo zbogvelikog iskustva kojim wihovi konstruktori

raspolaù u toj oblasti, a koje je prethod-nih godina omogu}ilo stvarawe izuzetnoefikasnih raketnih sistema, kao {to su S-

300V i, u ne{to mawoj meri, S-300PMU-1i 2. Vrhunac ruskog ume}a projektovawaraketnih sistema zemqavazduh jeste dugonajavqivani S-400, ~iji je razvoj trenutnodoveden do samog kraja i o~ekuje se uvo|e-we u operativnu upotrebi ne samo ruskePVO ve} i drugih zemaqa koje su, naravno,za to spremne da plate. Prema objavqenimpodacima, to }e biti, ako ne najboqi, on-da jedan od protivbalisti~kih raketnih si-stema sa najboqim u~inkom na svetu, a si-gurno, najuniverzalniji raketni sistemPVO velikog dometa.

MO]NI PRETHODNICI

Razvoj pomenutih sistema serijeS-300 zapo~eo je sredinom {ezdesetih go-dina pro{log veka. Ve} tada se naziralanemo} ruskih raketnih sistema PVO veli-kog dometa, kao {to su S-75dvina, 3M8krugi S-200 vega(prema NATO SA-2 Guideli-ne, SA-4 Ganefi SA-5 Gammon) protiv za-padnih borbenih aviona. Odlu~eno je dase projektuje raketni sistem koji bi bioupotrebqiv i u PVO, i u RM i u trupnojPVO. Me|utim, pokazalo se da je nemogu}ezadovoqiti sve postavqene zahteve, takoda je za trupnu PVO, koja je zahtevala vrlo

Kraj hladnog ratani u komslu~aju nije doneo smawewetenzija u svetu. Naprotiv!Sve vi{e zemaqa raspolaèraketnom tehnologijomdovoqnom za razvoj

balisti~kih raketa koje moguda ugroze susede i politi~keneistomi{qenike. Osim toga,uticaj vazdu{ne premo}i natok vojnih operacija danas jeve}i nego ikad i zato jepostojawe efikasne PVOizuzetno zna~ajno.

MUWASA ZEMQE


11/2441

bli`ni ekvivalent ameri~kom MIM-104Patriot. Prva izvozna varijanta, identi~-na S-300PS, bila je S-300PMU (SA-10CGrumble-C) iz 1989. godine. Moderni-zovana varijanta sa poboq{anim dome-

tom radara i vi{im stepenom automati-zacije pojavila se 1993. i imala jeoznaku S-300PMU-1 (SA-10D Grumble-D,izmewena u SA-20A Gargoyle A). Brzina ci-qeva koje su mogle ga|ati, tipa bojna glavabalisti~ke rakete, pove}ana je sa 1.200na 2.800 m/s i predstavqa ekvivalent si-stemima Patriot PAC-1 i 2.

Slede}i stepen u razvoju bio je sistemne{to ve}eg dometa S-300PMU-2 favorit(SA-10D Grumble-D, kasnije izmeweno u SA-20B Gargoyle B) koji je trebalo da bude kon-kurent S-300VM i Patriot PAC-3, ali nije po-ru~en, verovatno u i{~ekivawu jo{ sposob-nijeg almazS-300PMU-3, kasnije ozna~e-nog kao S-400 trijumf(SA-20A Gargoyle A,

kasnije izmeweno u SA-X-21A). Treba re}ida je serija S-300 biroa Almazkomerci-jalno znatno uspe{niji raketni sistem odserijeAntey S-300V. Pored Rusije i zema-qa biv{eg Sovjetskog Saveza i Var{avskogugovora, ostvaren je izvoz u Alìr (S-300PMU-2), Hrvatsku (S-300PMU-1 jo{ ni-su operativni), Indiju (S-300PMU-1 iliPMU-2), Kinu (S-300PMU-1 i 2), Kipar (S-300PMU-1) i Siriju (S-300P), a jo{ nijepotvr|ena prodaja Iranu (S-300PMU-1).

RADARZA PRETRA@IVAWE

Prema osnovnoj konfiguraciji i kom-

ponentama, raketni sistem S-400 je naj-sli~niji prethodnicima, posebno S-300PMU-1 i S-300PMU-2. U odnosu na tesisteme, S-400 ima poboq{ane radare isoftver, ali i pro{irenu paletu raketa.Sistem je visokopokretqiv, tako da se svewegove komponente nalaze na terenskimto~ka{kim vozilima.

Ogromni radar za pretraìvawe64N6E2 (prema NATO Big Bird ), prvi put je

kori{}en na verziji S-300PMU1 i pred-stavqa kqu~ uspeha ruskih raketnih siste-ma zemqavazduh pri dejstvu po glavamabalisti~kih raketa, ali se, naravno, kori-sti i za ciqeve tipa borbenog aviona i kr-stare}e rakete. Radar za pretraìvawe na

nivou baterije je 96L6E, sa elektronskimskenirawem i mehani~kim pokretawem upunom krugu. Moè se koristiti direktnosa vozila i sa jarbola, ta~nije dva tipajarbola niì 40V6M, visine 23,8 m, ivi{i 40V6MD od 38,8 metara. Domet ra-dara je 300 kilometara, a ima mogu}nostpra}ewa do 100 ciqeva. Iako su mu svoj-stva u osnovi slabija od 64N6E2, podiza-we na jarbol mu daje boqe odlike pri za-hvatu niskolete}ih ciqeva.

Za osvetqavawe ciqeva koristi seradar 30N6E2 (prema NATO Flap Lid) kojije poboq{ana verzija onog koji se koristiona prvim S-300P. Taj radar je uneo revo-

luciju u odnosu na ranije ruske, odnosnosovjetske ure|aje. Odlikuje se izuzetno uza-nim snopom koji se vrlo te{ko moè detek-tovati sistemom za upozoravawe aviona,osim ako sam avion nije direktno obasjan.Znatno teè se ometa, a i protivradarskerakete se teè navode na wegove signale uodnosu na ranije ure|aje. Poboq{ana va-rijanta ima mogu}nost dejstva po {est ci-qeva, pri ~emu moè navoditi na svaki ciq

Rakete 9M96E, E2i 48N6E2

[ematski prikaz lansera i tipovaraketa koje se lansiraju iz S-400

po dve rakete. U osnovi je sli~an ameri~-kom radaru MPQ-53 u okviru sistema Patri-ot, mada je osnovna funkcija 30N6E osve-

tqavawe ciqeva, a ne i pretraìvawe iosvetqavawe ciqeva kao kod ameri~kogure|aja. Uz to, za razliku od ameri~kog, tajradar moè da se koristi direktno sa ka-miona, ali ima mogu}nost i podizawa najarbol 40V6M, ~ime se u odre|enoj merismawuju mrtvi uglovi i pove}ava efika-snost pri detekciji niskolete}ih ciqeva.

Celim sistemom upravqa se iz poseb-nog vozila pod oznakom 54K6E2. Zanimqi-vo je da to komandno vozilo ima mogu}nostda kontroli{e ne samo komponente siste-ma S-400 ve} i one ranije S-300PMU,S-300PMU-1, S-300PMU-2, ali i S-200VE (stariji raketni sistem SA-5 Gam-mon).

BORBENI KOMPLET

Pored starijih raketa tipa 5V55KD,5V55R, 48N6E i 48N6E2, S-400 moèda koristi jo{ tri nove vrste projekti-la: 48N6DM, 9M96E i 9M96E2. Raketa48N6DM ima veoma veliki domet od ~ak400 km, {to je ~ini superiornom ~ak i nadznatno ve}im raketama sa sistema S-

KOMPONENTE

Prema osnovnoj konfiguraciji ikomponentama, raketni sistem S-400 jenajsli~niji prethodnicima, posebno S-

300PMU-1 i S-300PMU-2. U odnosu nate sisteme, S-400 ima poboq{ane ra-dare i softver, ali i pro{irenu pale-tu raketa. Sistem je visokopokretqiv,tako da se sve wegove komponente nala-ze na terenskim to~ka{kim vozilima.Baterija sistema S-400 sastoji se odjednog radara 96L2, jednog 30N6E2 ido 12 lansera 5P85SE, sa po ~etirilansirne cevi. Bataqon PVO ima ~eti-ri baterije, zajedni~ki radar 64N6E2i komandno vozilo 54K6N2.


12/24

Nedostatak je, me|utim, to {to se ve-za izme|u rakete i stanice na zemqi moèometati. Radar sa zemqe mora ostati ak-tivan sve vreme leta rakete i na taj na~inje osetqiv na dejstvo protivradarskih ra-keta, mada je u ovom slu~aju opasnost uma-wena kori{}ewem radara sa elektron-skim skenirawem vrlo uskog snopa.

Te{ko}u moè predstavqati i potre-ba da ciq bude neprestano pokriven ra-darskim snopom, tako da navo|ewe raketenije mogu}e ukoliko je ciq zaklowen nekom

preprekom, npr. planinom. Posledwi ne-dostatak je prvi put uspe{no re{en naameri~koj Patriot PAC-3, gde se koristi ter-minalno aktivno radarsko samonavo|ewe,ali je u ovom slu~aju raketa sloènija i

15. maj 2007.

42

300V/VM. Namewena je za vatreno dejstvopo najva`nijim i najzahtevnijim ciqevimatipa bojnih glava balisti~kih raketa i iz-vi|a~kih avionaAWACSi JSTARS. Drugi po-daci o toj raketi do sada nisu objavqeni.

Druge dve, 9M96E i 9M96E2, jesu ma-we rakete, razvijene po uzoru na PatriotPAC-3 i namewene za dejstvo po niskolete-}im ciqevima, ciqevima koji manevri{u,tipa borbenih aviona, a i za dejstvo po in-teligentnoj vo|enoj municiji, krstare}imraketama i bespilotnim letelicama. Kaoi kod ameri~ke rakete, zahvaquju}i znatnomawim dimenzijama u odnosu na prethodne,umesto standardnog kontejnera u koji ina~estaje jedna ve}a raketa, mogu}e je postavi-ti ~ak ~etiri mawa, ~ime se znatno pove-}ava borbeni komplet i dijapazon razli-~itih ciqeva koji se uspe{no mogu uni{ta-vati. Teoretski, jedan lanser S-400, sa pr-vobitna ~etiri velika lansera, moè no-

siti ~etiri velike rakete, ili do 16 ma-lih, ili kombinaciju velikih i malih rake-ta (jednu veliku i 12 malih, dve velike i os-am malih i tri velike i ~etiri male), ve} uskladu sa o~ekivanom pretwom. Na taj na-~in preuzeta je uloga raketnog sistema torM1 (SA-15 Gauntlet), koji se nudio kao do-puna ranijim varijantama sistema S-300M kao sistem za dejstvo po niskolete}im ci-qevima i inteligentnom oru ju.

SISTEM ZA NAVO\EWE

Kada je re~ o navo|ewu raketa koriste se~ak ~etiri sistema. Starije rakete5V55KD imaju komandno vo|ewe i signali

se za kretawe rakete {aqu sa zemqe. Ra-keta 5V55R koristi poluaktivno radarskosamonavo|ewe, gde radar sa zemqe oba-sjava ciq, a ona se na ciq navodi naosnovu reflektovanih signala. Rakete48N6, 48N6E2 i 48N6DM upotrebqavajukombinaciju ta dva sistema (za prve dve jeverovatno}a poga|awa jednom raketomaviona 8093 odsto, krstare}ih raketa4085 odsto, a glava balisti~kih raketa5577 odsto). Za razliku od poluaktivnogsistema, kod kombinovanog, raketa detek-tuje povratne signale, ali ne prora~unavaudarnu ta~ku, ve} signal prosle|uje stani-ci na zemqi, koja ga daqe {aqe za navo|e-

we rakete.Iako deluje komplikovanije, raketaopremqena tim sistemom je jednostavnija,elektronika je kompaktnija, tako da moèimati ve}i raketni motor i samim tim idomet, a ve}a je i preciznost zbog kori-{}ewa sloènijih algoritama za navo|e-we. Tako|e su, u odnosu na aktivno radar-sko samonavo|ewe, rakete znatno jefti-nije i teè za ometawe. Dodatnu sigurnostdaje mogu}nost da stanica sa zemqe primai signale sa rakete i odbijene zrake odciqa.

skupqa. Isto re{ewe je primeweno i nalakim raketama 9M96E i E2, pri ~emu setvrdi da je verovatno}a poga|awa jednomraketom krstare}e rakete 70, a borbenogaviona 90 odsto. Naravno, sve te brojketreba uzeti sa rezervom.

Cena sistema se jo{ ne zna, ali sezna da je cena jedne baterije ne{to stari-jeg S-300PMU-1 iznosila oko 100 milio-

na ameri~kih dolara, tako da ni S-400 nemoè biti mnogo skupqi. Za taj novac mo-gu}e dobiti dva do tri savremena vi{ena-menska borbena aviona, koji daju mogu}-nost i dejstva po ciqevima na zemqi ali,oni nemaju nikakav efekat u protivbali-sti~koj odbrani. Zato raketne sistemePVO, poput S-400, ne treba posmatratikao zamenu za vi{enamenske borbeneavione, ve} kao dopunu.

NASLEDNIK SAMODER@EC

Bez obzira na to {to je raketni si-stem S-400 potpuno nov, u Rusiji se pred-

vi|a da se svi prethodni raketni sistemiiz serije S-300 zamene tim sistemom, {toje u vrlo ograni~enom broju ve} i u~iweno.Rusi su pripremili jo{ novina. Naime, izruskih izvora se saznaje da }e najavqenospajawe dva konstrukciona biroa Almazi

Antey doprineti poboq{awu sistema S-400. Oznaka najavqenog raketnog sistemaje S-400M samoderèc, ali se o wegovimperformansama za sada ni{ta ne zna. Na-javqeno je samo da }e S-400M koristitilansere ve}ih dimenzija, svojstvene za fa-miliju S-300V/VM, {to bi omogu}ilo upo-

Radar za osmatrawe 96L6Erasklopqen na vozilu

VELIKA PTICA

Ogromni radar za pretraìvawe64N6E2 (prema NATO Big Bird, velikaptica) prvi put je kori{}en na verzijiS-300PMU1 i kqu~ je uspeha ruskih ra-ketnih sistema zemqavazduh pri dej-stvu po glavama balisti~kih raketa. Na-ravno, koristi se i za ciqeve tipa bor-

benog aviona i krstare}e rakete. Funk-cioni{e u opsegu 2 GHz i ima oko 2.700aktivnih elemenata. U istom trenutku jeorijentisan na dve suprotne strane, sasvake sa uglom pretraìvawa od 90o, aokretawe antene je mehani~ko. Dometradara za ciq lova~kog aviona u ranimvarijantama iznosio je vi{e od 250 km,a kasnije je pove}an na oko 300 km. Ra-dar ima mogu}nost pra}ewa do 200 ci-qeva i ga|awa, tako|e u ranijim verzi-jama, od 6 do 12 ciqeva.


13/2443

trebu jo{ ve}ih raketa i postizawe ve}ihdometa.

Najavqen je i sistem S-500, mada po-stoji visoka verovatno}a da je samo re~ onovoj oznaci za sistem S-400M. Bilo kako

bilo, Rusi tvrde da }e novi raketni sistemznatno nadma{iti ~ak i S-400, naro~ito ukriti~noj ulozi protivbalisti~kog {tita.Me|utim, ve} sistem S-400, odnosno ra-dar 64N6E2, sistem za procesirawe i ko-ri{}ene rakete, obezbe|uju vatreno dej-stvo po ciqevima brzine 5.000 m/s, {toodgovara balisti~kim raketama dometa3.500 kilometara.

Re~ znatno u ovom slu~aju zna~i da}e vrlo verovatno biti prekr{en spora-zum izme|u SAD i Rusije iz 1997, prema ko-me se dozvoqava uvo|ewe u operativnuupotrebu samo raketnih sistema namewe-nih za uni{tavawe bojnih glava takti~kihbalisti~kih raketa. Mogu}e je da su ta ~i-

wenica i ograni~ena finansijska sredst-va naveli Ruse da se vode onom narodnomboqe vrabac u ruci nego golub na granii da se radije koncentri{u na uvo|ewe jed-nog od najefikasnijih raketnih sistema S-400 nego da razvijaju druge savr{enije ra-ketne sistem.

Unilateralno kr{ewe sporazuma iz1997. moglo bi da izazove i Amerikanceda ponovo pokrenu trku u naoruàwu, a wuRusija, zbog finansijske situacije, ne bimogla da prati. Naravno, treba imati u vi-du da i Amerikanci razvijaju razli~itaprotivbalisti~ka oru ja. Me|utim, vazdu-hoplovni laseri i rakete lansirane sa

brodova (nameweni za uni{tavawe bali-sti~kih raketa u fazi podizawa) sigurnone ugroàvaju Ruse, s obzirom na veliku du-binu teritorije i nemogu}nost vatrenogdejstva u takvim uslovima.

KONKURENCIJA

Raketni sistem S-400 trenutno u sve-tu nema ekvivalenta. Ameri~ki Patriot u va-rijantamaPAC-2 i PAC-3 nema dovoqan do-met i mogu}nost da uni{tava bojne glavebalisti~kih raketa takvih performansikao {to ima S-400. Kao spoqni pojas pro-tivbalisti~ke odbrane SAD spomiwe senajnoviji raketni sistem THAAD (Theatre

High Altitude Area Defense Missile System), ko-ji donosi nemalo poboq{awe u odnosu naPatriot i koristi raketu koja je po dimenzi-jama ista kao Patriot PAC-2, ali ima poboq-{an domet (uni{tava bojne glave balisti~-kih raketa van zemqine atmosfere, na 150km, {to je znatno vi{e i od S-400) i pre-ciznost (koristi se direktan udar u bojnuglavu). Poznato je, tako|e, da radar za pre-traìvawe sistema THAAD ima domet od1.000 km, {to je tri puta vi{e nego kod ru-skog 64N6E2, pa }e bojna glava koju ne uni-{ti sistem THAAD, do}i }e pod udar siste-

ma Patriot PAC-3. Ostali tehni~ki podacinisu poznati, jedino se pretpostavqa da }eproizvodwa prve serije zapo~eti ove godi-ne, a puna operativnost }e se dosti}i do2009. godine.

Pored sistema THAAD, zapadne ze-mqe imaju jo{ dva, koja bi u protivbali-sti~koj ulozi mogla da konkuri{u S-400, ato su izraelskiArrow iArrow 2 (razvijeniuz obilnu ameri~ku finansijsku i nau~nu

pomo} kompanija Boeing). Ti protivbali-sti~ki sistemi ne koriste metod direktnogudara u bojnu glavu, ve} klasi~no dejstvopar~adno-razornom bojnom glavom, kao isvi ruski sistemi.

Arrow 2 moè da uni{ti bojne glavebalisti~kih raketa u stratosferi, a mak-simalna brzina ciqa koji mogu uni{tava-ti je vi{a od 3.000 m/s. Me|utim, isti-~e se da je sistem razvijen kako bi se pa-riralo, izme|u ostalog, i iranskim bali-sti~kim raketama Shahab-3 (~ija bojnaglava ima brzinu od oko 5.500 m/s i do-met od 3.500 km, {to je vrlo sli~no kao iS-400). Zna se i da je domet radara zapretraìvawe oko 500 km, a ne treba za-

boraviti da su dve baterije operativneve} sedam godina.

S druge strane, ono {to S-400 ima, anavedeni sistemi nemaju, jeste univerzal-nost, odnosno mogu}nost vatrenog dejstvane samo protiv bojnih glava balisti~kihraketa ve} i protiv neprijateqevih avio-na (od borbenih, pa sve doAWACS-a i JS-

TARS-a), pa ~ak i krstare}ih raketa i in-teligentnog, vo|enog oru ja, lakim ra-ketama.

IZAZOV

I moèmo se zapitati da li je raketni si-stem PVO poput S-400 svemogu}? Narav-no da nije. Iako se isti~e da ima mogu}-nost dejstva po najnovijoj generaciji ste-alth-aviona, kao {to su B-2, F-22 i F-35,

wegova efikasnost je sigurno mawa nego uslu~aju da se dejstvuje po ciqevima tipaklasi~nih aviona. Ipak, i Amerikanci susvesni mogu}nosti dejstva tih raketnih si-stema po najnovijoj generaciji aviona, {tose moè posvedo~iti i nedavnom nabavkomnekoliko sistema S-300, nepoznate vari-jante, radi ispitivawa.

Kao jedna od tehnika borbe protivsistema kao {to je S-400, ne predvi|a seupotreba aviona sa tehnologijom stealth sasredwih i velikih visina (kao u dosada-{woj praksi), jer su tu kvaliteti S-400najboqi, ve} upravo sa malih, uz najkori-sniju upotrebu terena i odabir rute pro-dora, pri ~emu su borbeni avioni {to jevi{e mogu}e skriveni iza prirodnihprepreka, npr. planinskih venaca. U ta-kvom scenariju, kao najdelotvorniji poka-zali su se letilice sa radarom za pra}e-we terena, na primer avioni F-15E, opre-mqeni podvesnikom LANTIRN, Tornado (na-ro~ito nema~ka varijanta ECR, koja je pre-ma navodima iz {tampe upravo i razvije-na za borbu protiv ruskih sistema PVOnove generacije), pa ~ak i stariji F-111.

Predvi|a se da }e se u budu}nostiupravo F-22 ili F-35 prilagoditi za pro-dor na maloj visini i dejstvu u ulozi ~i-sta~a protivni~ke PVO (Wild Weasel, kaoF-4 i F-16). Kako }e se pokazati te tehnike

napada i nesumwivo veoma delotvorniavioni, naro~ito protiv lakih raketa9M96 i 9M96E2 sistema S-400, danas ni-ko ne moè ni da pretpostavi. Me|utim,protiv osredwe opremqenog protivnika,raketni sistem S-400 moè imati odlu~u-ju}i uticaj ne samo na sigurnost od napadatakti~kim balisti~kim raketama ve} i naukupni odnos snaga, odnosno na prevlast uvazdu{nom prostoru, a to u svakom slu~ajupruà jedan od va`nih preduslova za uspe-{no izvo|ewe vojnih operacija uop{te.

Sebastian BALO[

RADAR ZA OSVETQAVAWECIQEVA

Za osvetqavawe ciqeva koristise radar 30N6E2 (prema NATO FlapLid), koji je poboq{ana verzija onog na

prvim S-300P. Taj ure|a je uneo revo-luciju u odnosu na ranije ruske (sovjet-ske) radare. Odlikuje se izuzetno uza-nim snopom koji se vrlo te{ko moè de-tektovati sistemom za upozoravaweaviona, osim ako avion nije direktnoobasjan. Znatno teè se ometa, a i pro-tivradarske rakete se teè navode nawegove signale u odnosu na ranije ra-dare. U poboq{anoj varijanti ima mo-gu}nost dejstva na {est ciqeva i moènavoditi na svaki ciq po dve rakete.


14/24

15. maj 2007.

44

je od 1992. godine, nakon formirawa agen-cije NAHEMA (NATO Helicopter Management

Agency), koja je zastupala i uskla|ivala in-terese u~esnika u projektu, a i nakon for-mirawa NHI (NH Industries), industrijskogkonzorcijuma koji je trebalo da projektuje iserijski proizvedi novi helikopter. Tu suindustriju ~inili delovi italijanske kom-panije Agusta (udeo 28,2 odsto), francuskogEurocoptera (23,7 odsto), nema~kog Eurocop-

tera Deutschland (41,6 odsto) i holandskogFokker Aviationa (6,5 odsto). Sa promenomfizionomije evropske vazduhoplovne indu-strije, mewala se i struktura udela u NHI,tako da je danas vlasni~ka struktura pode-qena izme|u kompanija Eurocopter(62,5 od-sto), Agusta (32 odsto) i STORK Fokker Aero-space B.V(5,5 odsto).

Ozbiqniji radovi na novom helikop-teru zapo~eli su nakon 1. septembra 1992,kada je izme|u NAHEMAi NHIsklopqen ugo-vor o proizvodwi pet prototipova, plus je-dan helikopter namewen samo za zemaqska

V I [ E N A M E N S K I H E L I K O P T E R N H - 9 0

OEVROPSKI FAVORITNajnoviji vi{enamenski

helikopter NH-90 zajedni~ki

su projektovale Francuska,

Italija, Nema~ka i

Holandija. Proizvodi se u

transportnoj i mornari~koj

varijanti i ide u red

tehnolo{ki najsavr{enijih

helikoptera dana{wice.

samdesete godine pro{log veka uevropskoj vojnoj industriji protekle suu intenzivirawu projekata ~iji je ciqbio smawivawe ameri~kog ekonomskogi vojnog uticaja. Zbog toga su jo{ to-

kom sedamdesetih realizovani vazduho-plovni programi u kojima je zajedni~ki u~e-stvovalo vi{e zemaqa. Rezultat su, izme|uostalog, avioni tornado, jaguari C-160.Pozitivna iskustva podstakla su i saradwu

u stvarawu sredweg vi{enamenskog heli-koptera, koja je aktualizovana 1983. godi-ne. Prvi sporazum potpisali su septembra1985. godine britanski, holandski, itali-janski, zapadnonema~ki i francuski pred-stavnici. Naziv novog helikoptera bio jeNH-90 (NH NATO Helicopter), {to je tre-balo da uka`e da je u pitawu novi helikop-ter Natoa za devedesete godine.

Godine 1987. iz programa se povuklaVelika Britanija, koja je te`i{te prebaci-la na projekat drugog, ve}eg helikopteraEH-101. Ubrzaniji rad na NH-90 primetan


15/24

testirawa. Ve} na po~etku zami{qeno je dase projektuju dve varijante: klasi~ne tran-sportne varijante TTH (Tactical Transport He-licopter) i mornari~ke verzije NFH (NATOFrigate Helicopter).

PET PROTOTIPOVA

Prvi prototip je poleteo u Francu-skoj 18. decembra 1995. godine. Pogonilasu ga dva motora RTM-322. Isti helikopterje kasnije preba~en u Italiju i opremqenmotorima T-700-T6E. Drugi prototip je po-leteo marta 1997. godine. Na wemu je, po-red klasi~nog hidromehani~kog sistema ko-mandi, primewen i sistem elektri~nih ko-mandi leta, tzv. flaj baj vajr(FBW Fly byWire). Na tre}em prototipu (1998) integri-sana je kompletna avionika predvi|ena zaprve produkcijske serije helikoptera NH-90. Taj prototip je tokom ve}eg dela naleta

koristio samo FBW sistem, bez primene me-hani~kih komandi.êtvrti prototip (1999) bio je prvi

helikopter finalizovan izvan Francuske,ta~nije u Nema~koj. Ta letelica je trebaloda bude osnova za serijsku TTH verziju. Deoispitivawa sa tim helikopterom izveden jena krajwem severu Kanade, u uslovima eks-tremno niskih temperatura. A peti i po-sledwi prototip kompletiran je u Italijikrajem 1999. godine. Profilisan je u mor-nari~ku, NFHverziju, te je sa wim izvedenovi{e opita sa brodskih paluba. Do maja2002. godine ti prototipovi su u vazduhuproveli oko 1.500 sati, od toga je 550 bi-lo uz upotrebu elektri~nih komandi leta.

Premda je samo ispitivawe helikopte-ra pro{lo bez ve}ih pote{ko}a, problemi

su iskrsli sa druge strane. Raspad Var{av-skog pakta i prestanak hladnog ratanemi-novno su uslovili drasti~no smawewe voj-nih buxeta. Zbog toga je znatno redukovan ibroj helikoptera tipa NH -90, koji je inici-

jalno predvi|en za proizvodwu, i to u vi{enavrata. Ugovorom potpisanim 1992. godinepredvi|ena je proizvodwa 726 helikoptera.Dve godine kasnije taj broj je smawen na 647helikoptera, a posledwi ugovor, zakqu~en1999. godine izme|u agencije NAHEMAiNHI,zaustavio se na brojci od 595 helikoptera.

Pozitivni pomaci odigrali su sedve godine kasnije, kada se industrijskomkonzorcijumu prikqu~ila i Portugalija sau~e{}em od 1,2 odsto u ~itavom programu(portugalska kompanija OGMAukqu~ena jeu program kao podizvo|a~ kompanija Euro-copteri Agusta). Nekoliko meseci kasnije, useptembru 2001. godine helikopter NH-90

progla{en je za pobednika konkursa NSHP(Nordic Standard Helicopter Project) kojim sunordijske zemqe (Norve{ka, [vedska iFinska) traìle novi vi{enamenski heli-kopter. Godine 2003. usledila je i nova po-

ruxbina i Gr~ka je potpisala ugovor o na-bavci 20 helikoptera vrednih 657 milio-na ameri~kih dolara.

BAZNE VARIJANTE

Sredwi helikopter NH-90 danas seserijski proizvodi u dve varijante: TTH iNFH. Prvi,TTH, namewen je za takti~ki tran-sport qudstva i raznih sredstava, zatim zamedicinsku evakuaciju, tragawe i spasava-we, a moè biti profilisan i u letelicu zaelektronsko ratovawe ili VIPtransport. Uosnovnoj konfiguraciji helikopter nije nao-ruàn, ali s obzirom da pojedini kupci na-meravaju da NH-90 upotrebe za prevoz spe-cijalnih jedinica i borbeno tragawe i spa-savawe (tzv. CSAR) o~ekuje se da }e na bo~-nim vratima biti instalisani mitraqezi.

Protivbrodska i protivpodmorni~-ka borba osnovni su zadaci koje izvr{ava

varijanta NFH. U pomo}noj nameni taj heli-kopter sluì za snabdevawe brodova i tra-gawe i spasavawe na moru.

I pored su{tinski razli~ite name-ne, nivo tehni~ke kompatibilnosti te dvevarijante je veoma visok {to }e olak{atiodràvawe korisnicima koji u naoruàwuimaju obe varijante.

Helikopter NH-90 je klasi~ne koncep-cije, sa jednim nose}im i repnim rotorom.I jedan i drugi rotor imaju po ~etiri kra-ka. Mornari~ka NFH varijanta ima mogu}-nost preklapawa oba rotora, a i repne ku-pe radi lak{eg sme{taja na palubama i ubrodskim hangarima.

Glav~ina nose}eg rotora je izra|enaod titanijuma, a krakovi od kompozitnihmaterijala. Time je sa jedne strane pove}a-

DESET HIQADASATI NALETA

Helikopter moè da se eksploati-{e u temperaturnom opsegu od 40 do+50 stepeni Celzijusa. Teoretski pro-cenat raspoloìvosti ispravnostihelikoptera je 97,5 odsto. Za jedan satleta potrebna su 2,5 radna ~asa naodràvawu. Resurs helikoptera je

10.000 sati naleta ili 30 godina.

Protivbrodska i protivpodmorni~ka borba osnovni su zadacikoje izvr{avaNFH varijanta ovog helikoptera


16/24

Stajni trap NH-90 je uvla~e}i, tipatricikla, koji je kon-struisan tako da uslu~aju udara velikomvertikalnom brzinomapsorbuje znatan deoenergije udarca, a vi-{ak energije prenosina trup koji svojim sa-vijawem ublaàvaudarno optere}ewena posadu i putnike.Stajni trap se uvla~iu gondolu unutar koje

su sme{teni i samo-zaptivni gorivni re-zervoari.

Pogonsku grupuhelikoptera sa~iwavaju dva turbovratilnamotora tipa RTM322-01/9, kontinualnesnage 1.662 kW. U slu~aju otkaza jednog mo-tora preostali ispravan moè da se do 30sekundi optereti najvi{e sa 2.064 kW.Italijanski helikopteri su opremqeni mo-torima T700-T6E1 maksimalne trajne snage1.577 kW (2.158 kW do 30 sekundi). Me|u-tim, u oba slu~aja ukupna snaga motora jelimitirana reduktorom ograni~enim naprenos snage od 2.560 kW. U slu~aju o{te-

}ewa reduktor bez podmazivawa moè dafunkcioni{e 30 minuta. Razlog primenedva tipa motora leì u ~iwenici da Itali-ja ve} odavno, za potrebe drugih tipova he-likoptera, ima osvojenu proizvodwu moto-ra tipa T700, tako da wegovom ugradwom uNH-90 dodatno pojeftiwuje proizvodwu ikasniju eksploataciju.

Rad oba tipa motora regulisan je si-stemom FADEC (Full Authority Digital EngineControl), koji je nazaobilazna komponentasvakog savremenog mlaznog motora. Wego-va svrha nije samo u{teda goriva nego i

efikasnije nadgledawe rada motora i we-govog stawa.

Daleko osetqivija primena elektro-nike ostvarena je na sistemu upravqawa he-likopterom. Kao {to je ve} spomenuto, NH-90 je prvi serijski helikopter opremqen sa-mo ure|ajem FBW koji nema hidromehani~kurezervu. Ure|aj kontroli{u dva letna ra~u-nara, od kojih jedan obezbe|uje upravqivosti stabilnost tokom leta, dok drugi omogu}a-va prethodno programirawe leta i automat-

sko letewe po zadanim putawama. Premdainicijalno skup sistem, FBW smawuje teìnuletelice i wenu rawivost na potencijalnepogotke sa zemqe, a ujedno olak{ava i odr-àvawe tokom eksploatacionog veka.

AVIONIKA

Arhitektura avionike zasnovana je nadobro poznatom standardu MIL-STD-1553B.Prikaz letnih i navigacijskih parametarazajedno s podacima dobijenim od senzoraostvaren je na ~etiri (pet u NFHverziji) vi-

na izdr`qivost, a sa druge smawena masasklopa rotora. Dodatni efekti postignutisu primenom krakova rotora sa paraboli~-nim zavr{etkom. Takav oblik krakova pove-}ava efikasnost rotora, jer smawuje ja~i-nu udarnih talasa na krajevima rotora ko-ji se javqaju tokom letewa na ve}im brzi-nama. Osim maweg otpora i ve}eg stepenaiskori{}ewa rotora nije zanemarqivo niosetno smawewe buke koja se postiè sa ta-kvim tipom krakova.

POGONSKA GRUPA

Trup helikoptera NH-90 je ne{to ve}iu odnosu na trup poznatog ameri~kog heli-koptera UH-60 crni soko, koji ide u rediste kategorije letelica. U potpunosti je iz-ra|en od kompozitnih materijala, {to os-im u{tede u teìni, ima veliki zna~aj saaspekta za{tite helikoptera od korozije,posebno onih ma{ina koje baziraju na bro-dovima. Popre~ni presek trupa ima oblikdijamanta, a to doprinosi smawewu radar-skog odraza. Bez obzira na to, teretni pro-stor je izveden sa konstantnim popre~nimpresekom i ima slede}e dimenzije: zapre-mina 15,2 kubna metra, duìna 4,8 m, {i-rina 2,0 m i visina 1,58 m ({vedski pri-merci imaju visinu kabine od 1,82 m i za-preminu od 17,5 kubna metra). Teretnom

prostoru se pristupa kroz klizna bo~navrata sa obe strane, ali i kroz stra`wurampu koja se spu{ta (duìne 1.58 m, a {i-rine 1,78 m). Na taj na~in mogu}e je izvr-{iti veoma brz utovar i istovar qudstva itereta. U teretnom prostoru varijante TTHmogu}e je prevesti 20 putnika ili 14 potpu-no opremqenih vojnika, a po potrebi se in-stalira i 12 nosila. Sedi{ta su projekto-vana tako da znatno kompenzuju udar prili-kom prinudnog sletawa. Maksimalan teretkoji helikopter moè da utovari iznosi ne-{to vi{e od 2.500 kilograma.

46

15. maj 2007.

TERETNI PROSTOR

Teretni prostor ima zapreminu15,2 kubna metra, duìnu 4,8 m, {iri-nu 2,0 m i visinu 1,58 m ({vedski pri-merci imaju visinu kabine od 1,82 m izapreminu od 17,5 kubna metra). Teret-nom prostoru se pristupa kroz kliznabo~na vrata sa obe strane, a i krozstra`wu rampu koja se spu{ta (duìne1.58 m, {irine 1,78 m). Na taj na~in jemogu}e veoma brzo utovariti i istova-riti qudstvo i teret. U teretnom pro-storu TTH varijante mogu}e je prevesti20 putnika, ili 14 potpuno opremqenihvojnika, a po potrebi se instalira i 12nosila. Sedi{ta su projektovana takoda znatno kompenzuju udar prilikomprinudnog sletawa. Maksimalan teretkoji helikopter moè da utovari iznosine{to vi{e od 2.500 kilograma.


17/24

{enamenska kolor-displeja dimenzija20,3h20,3 centimetra. Pilotska kabinaprilago|ena je za letewe sa nao~arima zano}no letewe (NVG Night Vision Goggles),a uz ostalu avioniku, NH90 bezbedno iz-vr{ava leta~ke zadatke i u sloènim mete-orolo{kim uslovima dawu i no}u. Za te na-mene su integrisani meteorolo{ki radariHoneywell Primus 701Ai IC sprava za gle-dawe napred (FLIR Forward Looking InfraRed). Zanimqiv detaq jeste i mogu}nostusmeravawa senzora FLIR pogledom, jer je

za pilote NH-90 predvi|ena kaciga sa in-tegrisanim displejom. Na tom displeju se,osim slike sa ure|aja FLIR, projektuju i naj-va`niji letni i navigacijski parametri.

Osnovni navigacijski sistem jesteGPS/INS, a kompletan sistem, koji je ukom-ponovan sa autopilotom i ostalim elemen-tima sistema upravqawa, omogu}ava auto-matsko pra}ewe konfiguracije terena namalim visinama. Posadi je ne raspolagawui digitalna mapa terena, na kojoj se projek-tuje i takti~ka situacija. Svaku promenu mo-gu}e je veoma brzo i automatizovano unetiupotrebom podataka koji se dobijaju sa dru-gih letelica ili zemaqskih stanica. Stawe

letelice i svih wenih vitalnih sistemaprati se i testira sistemom za nadgledawei dijagnostifikovawe (MDS Monitoring andDiagnostic System).

Komunikacijsku opremu ~ine dveV/UHFradio-stanice. Prenos podataka izme|u he-likoptera i drugih letelica ili komandnihmesta obavqa se preko za{ti}enog sistemaza prenos podataka Link 11.

Tehnolo{ki nivo primewenih sistemakoji smawuju radno optere}ewe pilota do-zvoqava da tim helikopterom, po potrebi,upravqa samo jedan leta~, {to je za ovu ka-

tegoriju letelica donedavno bilo nezami-slivo.

Oprema varijante NFH, imaju}i u viduspecifi~nost zadataka iznad morske povr-{ine, znatno se razlikuje. Osim sonarom,helikopter je opremqen i osmatra~kim ra-darom, sme{tenim u kupoli ispod trupa. Ti-povi sonara i radara se razlikuju od kori-snika do korisnika, {to je posledica razli-~itih odlika akvatorije iznad koje helikop-ter leti. Primera radi, sonari koji leteprete`no u hladnijim severnim morima, koja

imaju druga~iji salinitet od, na primer, Me-diterana, posledi~no moraju da imaju i dru-ga~ija radna svojstva. Na varijantiNFH upo-trebqavaju se dva tipa sonara (Flash Sonic iHELRAS) i dva tipa osmatra~kih radara, kojiosmatraju u sektoru od 360 stepeni ThalesOcean Master, odnosno AN/APS-143B(V)3Ocean Eye. Zbog eksploatacije iznad vodenepovr{ine helikopteri NFH opremaju se iplovcima koji se naduvavaju u slu~aju pri-nudnog sletawa na vodenu povr{inu.

Zbog ugradwe specifi~ne opreme va-rijanta NFH, u odnosu na TTH, teà je za oko1.000 kg i ne{to sporija. Varijanta NFH jei naoruàna. Trenutni asortiman obuhvata

samonavo|ena torpeda MU-90 i protiv-brodske raketeAM-39 egzose(Exocet), uboj-na sredstva koja se sme{taju na nosa~e napredwem delu trupa. Mornari~ka varijan-ta odlikuje se velikom autonomijom leta zatu vrstu letelica oko ~etiri sata. To jesasvim dovoqno da helikopter doleti napoziciju, spusti sonar, odre|eno vremepretraùje rejon i nakon detekcije dejstvujepo podvodnom ili povr{inskom objektu. Za-hvaquju}i savremenoj ra~unarskoj i komu-nikacijskoj opremi klasifikacija otkrive-ni ciqevi se klasifikuju veoma brzo, a po-

daci o wima se u realnom vremenu razme-wuju sa ostalim zainteresovanim korisni-cima. Softverske aplikacije omogu}avajuposadi da, u skladu sa razvojem situacije,izabere optimalan profil napada.

Samoza{tita helikoptera zasnovanaje uglavnom na tehnologijama i sistemimaprimewenim na borbenom helikopteru ti-gar. Samoza{titna oprema obuhvata signa-

lizator radarskog i laserskog ozra~ewa,dispenzer IC i radarskih mamaca i sistemupozorewa na pribliàvawe raketnih pro-jektila. Norve{ki i {vedski primerci po-seduju i ure|aje za ometawe radio-komuni-kacija.

Helikopter moè da se eksploati{e utemperaturnom opsegu od 40 do +50 ste-peni Celzijusa. Teoretski procenat raspo-loìvosti ispravnosti helikoptera je 97,5odsto. Za jedan sat leta potrebno je 2,5 rad-nih ~asova na odràvawu. Resurs helikopte-ra je 10.000 sati naleta ili 30 godina.

PRIVILEGIJA BOGATIH

Procewuje se da je cena razvoja i is-pitivawa helikoptera iznosila 1,38 mili-jardi evra. Cena serijskih primeraka tako-|e nije zanemarqiva. Prema podacima iz-netim 2001. godine u francuskim politi~-kim raspravama, primerak TTH varijanteko{ta oko 19, a NFH 30 miliona evra.Ipak, i bez obzira na to, ve} sada je, cene-}i po broju naru~enih primeraka, izvesnoda je projekat helikoptera NH-90 veliki us-peh i da opravdava velike nade koje su po-lagali u wega ponajpre veliki industrijskikoncerni. Do sada je za potrebe 14 dràvanaru~eno oko 550 helikoptera NH-90 u obeverzije, a u opciji su poruxbine za jo{ oko

150 helikoptera. Jednostavnom analizomliste kupaca uo~ava se da su to uglavnom fi-nansijski jake zapadnoevropske i arapskedràve, kojima su kvalitet i napredne teh-nologije bitniji od novca. Ima li se, sa dru-ge strane, u vidu da se za jedan TTHmoè ku-piti gotovo ~etiri helikoptera Mi-17, po-staje jasno za{to se ni sredwe razvijene ze-mqe, bez obzira na nesumwivi kvalitet he-likoptera NH-90, ne odlu~uju za wega. Zato}e, po svemu sude}i, NH-90 ostati privile-gija bogatih vazduhoplovstava.

Mr Slavi{a VLAÎ]

47

KUPCI

Do sada je za potrebe 14 dràvanaru~eno oko 550 helikoptera NH-90 uobe verzije, a u opciji su poruxbine zajo{ oko 150 helikoptera. Trenutni kup-ci su Australija, Belgija, Francuska,Finska, Nema~ka, Gr~ka, Italija, Ho-landija, Novi Zeland, Norve{ka,Oman, Portugalija, Saudijska Arabija,[panija i [vedska.

Helikopter moè da preveze 20 putnikaili 14 potpuno opremqenih vojnika


18/24

15. maj 2007.

48

U Pekingu je zvani~no predstavqen kineski lovac J-10Aza koga Kinezi tvrde da }e biti jak konkurent ruskom avionuMiG-29 na trì{tima nekih zemaqa Afrike i Azije. Proizvod-wa ovog lovca trajala je oko dve godine i do sada je proizvede-

no oko 40 takvih tipova koji su u naoruàwu kineskog ratnogvazduhoplovstva. Zvani~nom prezentacijom tog aviona, koji je utoku proizvodwe predstavqao najstroù vojnu tajnu, Kina seodlu~uje za energi~niji nastup na komercijalnim trì{tima uzemqama Azije i Afrike. Interesovawe za novi kineski avionsu ve} pokazali tradicionalni vojni partneri i korisnici ki-neskog naoruàwa Pakistan, Iran i Tajland, a Sudan, Angola,Nigerija nude svoju naftu kao sredstvo pla}awa. Prema naja-vama, Kina namerava da proizvede ukupno 300 ovakvih tipovaaviona u verzijama jednoseda i dvoseda. . B. N

K I N E S K I L O V A C J - 1 0 ADVA BORBENA HELIKOPTERAZA RUSIJU

Iako se ruska vojska pro{le godine odlu~ila za nabavkuborbenih helikoptera Mi-28N, po~etkom ove godine odlu~eno je

da }e se nabavqati i poznati kamonKa-50. Ova odluka se obja-{wava kako ~iwenicom da je Ka-50 nakon {to je Mi-28N dobiovisokosofisticiranu opremu za dejstva no}u postao jeftiniji,tako i podr{kom izvoznim naporima ruske vojne industrije. Ce-na Mi-28N }e biti pribli`naAH-64D Longbow Apache i izno-si}e oko 15 miliona ameri~kih dolara, dok se cena Ka-50 pro-cewuje na pribli`no pola te sume. Me|utim, {to je vrlo va`no,Ka-50 ne poseduje radar iznad glavnog rotora, ostala elektron-ska oprema mu nije na nivou Mi-28N, a mnogi korisnici nisuuvereni da jedan ~lan posade moè da obavi sve zadatke kojedva ~lana mogu da obave u no}nim i u lo{im meteorolo{kimuslovima. S. B..

Boingje po~eo sa obu~avawem posada ameri~kog ratnog va-zduhoplovstva za C-130AMP (AMP Avionics Modernization Program),herkulese(Hercules) razli~itih varijanti sa modernizovanom avi-onikom koji treba da budu uvedeni u operativnu upotrebu 2010.godine. Boingoviinstruktori obu~ava}e svoje kolege iz ameri~kogratnog vazduhoplovstva i mornarice koji }e daqe prenositi ste-~ena znawa u operativne jedinice. Trenutno se sprovode probe nazemqi i u letu prvog modernizovanog herkulesaC-130 H2, a o~e-

kuje se poletawe drugog, oznake C-130 H2.5. C-130AMP je programmodifikacija postoje}e flote transportnih i aviona posebne na-mene herkulessavremenim navigacionim, informacionim i komu-nikacionim sistemima, ukqu~uju}i i pilotsku kabinu sa digital-nim prikaziva~ima i sistem za upravqawe letom (flight manage-ment system) preuzete sa komercijalnih boinga737. Herkulesi}eleteti po standardima me|unarodno kontrolisanog vazdu{nogprostora. I. S.

O B U K A Z A C - 1 3 0 A M P


19/2449

Po~etkom {ezdesetih godina 20. vekaintenzivan razvoj satelitske tehno-logije drào je u gr~u vode}e strate-ge avijacija i raketnih snaga obe su-

persile. Jedni drugima su iz vazduha sni-mali poligone, lansirne rampe i velikagradili{ta, tako da se do{lo do svojevr-sne pat-pozicije u poznavawu protivnikai wegovih snaga. Raketni silosi, maski-rana skladi{ta i ostali strate{ki re-sursi bili su kao na dlanu vi|eni. Selek-tivnim publikovawem snimqenih podata-

ka pokazali su celom svetu svoje mogu}no-sti i vi{e se zabrinuli nego {to su tri-jumfovali. To je mornari~kim stratezimaomogu}ilo da poentiraju u prednostimakoje pruà more i wegova dubina i da ta-mo sakriju od pogleda i protivmera drugestrane svoje udarne borbene efektive.

I kako su jedni u mrtvoj trci gradilipodvodne nosa~e raketa dugog dometa, tzv.balisti~ke (SSBN) podmornice, drugi suprojektovali podvodne lovcena takve no-sa~e (SSN podmornice). Pre samo tri de-cenije, SSBN objekti su uspevali da u du-

N U K L E A R N E P O D M O R N I C E K L A S E A K U L A

Ruska podmornica akula

poznata je po niskom nivou

buke i raznovrsnom

naoruàwu koje nosi.

Po morskoj povr{ini

kre}e se brzinom od

10 ~vorova, a pod vodom

dostiè i 35. To je ~ini

najbròm podmornicom

na svetu.

binama okeana u odre|enim kvadrantima,sa precizno unetim elementima ciqeva naprotivni~kom terenu, neometano patroli-raju puni patrolni resurs od 60 dana.

Locirawe takve podmornice u morusmatralo se velikim uspehom, ali je ~e-sto bilo na ivici operativnog ili teh-ni~kog rezona zbog male verovatno}e ot-krivawa. Usavr{avawe sistema koji me-ri poreme}aje magnetnog poqa zemqe urejonu prisustva tih ~eli~nih xinova bit-no je suzilo poqe lagodnih patrolirawaSSBN objekata. A kad je u tragawe za za-rowenim podmornicama ukqu~ena i avi-

jacija, znatno se usloìla bezbednostobjekata pod vodom.Tragati za podmornicama klase Ohio i

otkriti ih u okeanskim dubinama, na ruskojse strani smatralo velikim uspehom, istokao i na}i Typhoon ameri~kim senzorima.Zato se nije àlilo ni napora ni novca dase najboqa tehni~ka re{ewa ugrade u klasepodmornica lovaca Los Angeles, na jednoj,ili sierai akulana drugoj strani.

Kada je re~ o kategoriji SSN podmor-nica, Amerikanci su sredinom sedamde-setih godina pro{log veka bili hendike-

pirani ruskom predno{}u (Victor I iVictorII), ali su novom klasom Los Angeles polo-vinom osamdesetih stekli prednost u kva-litetu, a ubrzo, intenzivnim tempomgradwe, i u kvantitetu. Sa druge strane,raspad Sovjetskog Saveza negativno seodrazio na ukupno stawe ruskog podmor-ni~kog programa. Poku{ali su Rusi dadeficit u klasama napadnih podmornicanadoknade novom serijom siera, ali imnije uspelo, pa je ubrzo promovisanaklasa akulakao ruski odgovor na kvali-tet Los Angeles.

Presekom stawa tokom sredine de-

vedesetih godina vidi se da su SAD ras-hodovale sve nuklearke izgra|ene preklasa Los Angeles i Ohio. Od ukupno 180sagra|enih nuklearnih podmornica osta-lo im je oko 100. Rusija je sagradila (iSSSR ranije) ukupno 250, a 1995. imalisu, tako|e, oko 100, sa tempom rashodo-vawa 510 objekata godi{we.

DVOSTRUKI TRUP

Podmornica akulaje projektovana uMalakit birou (GN êrni{ev), a obe se-rije (akula I i akula II) sagra|ene su ubrodogradili{tima Komsomolsk na Amu-ru i Sevma{ u Severodvinsku. Prototipakulebila je podmornica takti~kog bro-ja AK-480 (Bars), ~ija je kobilica polo-èna 1982, objekat porinut 1983, a pre-data je sovjetskoj floti 1984. godine.

Rusko opredeqewe da gradwom trupaod titanijumskih legura (po~etak 1970.) naklasi siera (prethodnik akule) okrenu no-vu stranicu podmorni~arstva nai{lo jena velike probleme, pa nisu bili u mogu}-nosti da odrè zahtevani nivo u visoko-serijskoj proizvodwi. Naime, izgleda kaoda nisu dovoqno ra~unali na visoku cenu

TIHI ÊLI^NI XIN

NAJBOQA NAPADNA

PODMORNICARe~i ameri~kog admirala Xeremi-

ja Burde da je podmornicu akulavrlo te-{ko na}i kada vozi takti~kim brzinamaili niìm, verovatno spadaju u domenkurtoazije. Ali jedan drugi ameri~kizvani~nik, Antoni Batista, stariji ~lankomiteta oruànih snaga SAD, izjavioje 2000. da je ta podmornica mo`da naj-boqa napadna podmornica na svetu i daje ti{a od Los An|elesa.


20/24

trupu druge i tre}e grupe, a i u dodatnih{est torpednih cevi u spoqnom trupu zasme{taj mina i tzv. baca~a la`ne jeke.

I ova klasa, kao i druge ruske pod-mornice, koristi dvostruki trup, odnosnokonfiguraciju sa dva trupa postavqenaunutar spoqa{we {koqke. ^vrsti trup(negde nazvan unutra{wi) cilindri~ne jeforme, sa uobi~ajenim pram~anim konu-som i postepenom redukcijom pre~nika ci-lindra idu}i od dve tre}ine duìne ka kr-mi. Debqina ~vrstog trupa je 3840 mmna delu trupa sa najve}im pre~nikom, i sasmawewem na 3436 mm na mawim pre~-nicima. Unutar ~vrstog trupa sme{teni susvi suviure|aji i posada, a u wemu vladatzv. nulti pritisak. Trup je podeqen na se-

dam odseka, a unutra{wost je organizova-na na ~etiri nivoa komunicirawa i rad-nih mesta posade (~etiri palube).

Laki trup (spoqni) gra|en je od li-mova debqine 810 mm, a izme|u wega i~vrstog nalaze se balastni tankovi, broj-ne provlake, tankovi dizel-goriva, meha-nizmi i oprema ~vrstog trupa, hidroaku-sti~ki senzori i oprema za vez podmor-nice. Tankovi i prostor izme|u dva trupaimaju stalnu komunikaciju sa okolnim mo-rem, jer bi u suprotnom bili havarisanizbog ~iwenice da nisu gra|eni za podno-{ewe pritiska ve}eg od tri bara. Oblo-ga lakog trupa mora da uvaì sve zahteve

hidrodinamike kako bi se postigla {tove}a brzina i izbegli {umovi.

Rusi su, kako bi se smawila ili is-krivila slika protivni~kih sonara, po-ku{ali da povr{i-ne lakog trupa po-kriju (premazuju)masom koja li~i na

titanijuma. Zato su posle gradwe ~etiripodmornice klase siera i jo{ ~etiri za-po~ete, obustavili daqu gradwu. Potom suse vratili dostignutim standardima i do-brim iskustvima sa poboq{anim ~elici-ma za podmorni~ki trup, pa je klasa akulagra|ena bez ve}ih problema.

Klasa akula (naziv Severnoatlantske

alijanse) gra|ena je pod vi{e oznaka, ali jepo sovjetskoj i ruskoj nomenklaturi u osno-vi kori{ten isti naziv Projekat 971. Ta-ko postoji sedam podmornica akula (971),od kojih su neke kasnije modifikovane i iz-meweni su im brojevi, akula I (971 U) triobjekta, i akula II (971 A) jedan plus petobjekata. Glavna razlika je u ne{to duèm

50

tvr|u gumu sa blago rapavim povr{ina-ma. To im je uspelo u potpunosti na klasiakula, po{to su prethodno primeniliisti postupak i proverili ga na nekolikoobjekata iz serije kilo.

PREDNOSTI I MANE

Ustrojstvo gradwe trupa na takav na~in

ima svoje prednosti i mane. Prednosti suu smislu pove}ane za{tite ~vrstog trupaod direktnih pogodaka eksplozivnih sred-stava, gde me|uprostor ima ulogu dobrogamortizera, kao i smawewe emitovanestrukturne buke u okolni ambijent. Manesu u teèm pristupu nekim pozicijama ~vr-stog trupa radi kvalitetnog odràvawa, anaro~ito u predelu najosteqivijih mesta oko kobilice i veza ~vrstog trupa sa me-hanizmima i lakim trupom.

Podmornice akulaimaju sedmokril-ni propeler, kao {to to ima ve}ina pod-mornica koje drè do niskog nivoa vlasti-te buke. Propeleri sa neparnim brojem

krila su ti{i i imaju vrlo niske amplitu-

DNK PROFIL BUKE

Me|u ozbiqnim protivnicima je velika tajna kako do}ido slike {uma protivni~kih brodova i podmornica. Taj svoje-vrsni DNK profil buke koju emituje trup i oprema broda(podmornice) ne moè se vi{e snimiti direktnim na~inom jer

vi{e ne postoje takve situacije kada }e jedni drugima do}i uzonu sonarske ~ujnosti. Prvoklasan posluìlac sonara, do-bar sluhista, moè pak na osnovu takvih zapisa ta~no da od-redi koji je to brod iznad zarowene podmornice (u ve`bi svo-jih snaga ili protivni~ki).

I dok je jedan ameri~ki oficir ocenio (dodu{e krajemsedamdesetih) buku ruskih podvodnih objekata kao rad vr{a-lica (threshing machine), wegov kolega Rus, kapetan podmorni-ce K-317 (klasa akula), krajem pro{le decenije uspeo je da pozvu~nom tragu, sasvim neopaèno, 150 sati prati jednu ame-ri~ku podmornicu SSBN, za {ta je, posle prikazivawa snima-ka svom Admiralitetu, visoko odlikovan.

Podmornica moè da ukrcamaksimalno 73 qudi. Posada se sastojiod 25 oficira i 26 podoficira.

Maksimalna dubina rowewa je 600,a radna 540 metara

DIMENZIJE

AkulaI ima podvodni deplasmanod 10.700 tona, a akulaII 11.500 to-na. Ukupna duìna je 114,3 m (akulaII),

pre~nik ~vrstog trupa 9,7 m a ukupnipre~nik 13,6 metara. Koeficijent vit-kosti ~vrstog trupa je 8,8 {to je na ni-vou ostalih ruskih projekata napadnihpodmornica.


21/24

de vibracija, s tim da je boqa varijantasedam nego pet, odnosno pet nego tri. Pro-

peleri sa parnim brojem krila su bu~nijii imaju visoke amplitude vibracija, pa ihkao takvih nema u opremi podmornica.

NAORU@AWE

Sem niskog nivoa buke, najve}i adutte klase jeste naoruàwe. Svi objektiakula imaju po osam torpednih cevi(4h533 mm i 4h650 mm), iz kojih se moèlansirati vi{e vrsta oru`ja (torpeda,rakete i mine). Podmornica ukrcava puniborbeni komplet od 40 razli~itih oru`-ja. Optimalan izbor ~ini: iz torpednihcevi (TC) 533 mm 20 torpeda SET-53, ~e-tiri protivbrodske rakete SS-N-15 (Star-fish, domet 45 km). Iz torpednih cevi 650mm 10 torpeda SET-65, ì~no vo|enih,~etiri protivbrodske rakete SS-N-16

(Stallion, domet 100 km), nedefinisan brojPVO raketa SA-N-5/8 (ru~na varijanta).Alternativa oru`jima koja se lansirajuiz torpednih cevi 533 mm moè biti i 12krstare}ih raketa SS-N-21 (Sampson) sabojnom glavom od 200 kilotona (koje suekvivalent ameri~kom tomahavku).

O~i i u{i zarowene akuleintegri-sane su u sonaru MGK-540, koji u pasiv-nom reìmu rada ima domet od 18 miqai mogu}nost da istovremeno prati 16 ci-qeva. Akula, kao i sve moderne podmor-nice, vu~e za sobom tzv. tegqeni sonar

(pasivni), dometa 54 miqe, sa pra}ewem24 ciqa istovremeno. Pasivni reìmrada sonara podrazumeva se u borbenimdejstvima, kada je nezamislivo da ure|ajradi aktivno, jer bi takvim demaskira-wem podmornica bila dovedena u smrtnuopasnost. Aktivni na~in rada koristi seu obuci, prolazima kroz te{ka naviga-cijska podru~ja i u ve`bama sadejstva.

Akulaje predvi|ena za povr{inskuvo`wu brzinom od 10 ~vorova, a pod vo-dom dostiè i 35 ~vorova. To je ~ini naj-bròm na svetu.

Podmornicu te klase energijom snab-deva nuklearni fisioni reaktor tipa OK-650 B, trajne snage 190 MW. Pogon pro-pelera obezbe|uje parna turbina tipaOK-7 snage 35 MW, a postoje i dva turbo-generatora OK-2, koji daju 2 MW snage zaostale potro{a~e. Za rezervni pogonugra|ena su dva dizel-motora snage po550kW, koja pogone generatore (DC) od po400 kW, obezbe|uju}i pogon podmornicibrzinom od tri do ~etiri ~vora.

AUTONOMIJA

Popuwena svim energentima, ta podmor-nica ima autonomiju od 180 dana, a uzmaksimalan broj ukrcanih lica (73) i pu-ne biolo{ke zalihe, ìvotna autonomijaiznosi 80 dana. To je sasvim dovoqno akose zna da su misije podmornica nosa~araketa do 60 dana. Ostala oprema na tojklasi podmornica svojim {iframa ne go-vori mnogo ni boqim poznavaocima pri-lika, pa neka bude izostavqena, uz za-kqu~ak da su ruska nauka i tehnika ugra-dili u wu sve najboqe {to su imali.

Milan KOMAR

51

REAKTOR

Reaktor 650 B koristi oboga}eni uranijum U-235 (20-45 odsto) koji je znatnokvalitetniji nego {to ga koriste Amerikanci za svoje reaktore za pogon ratnihbrodova i podmornica. Reaktor istog tipa je ugra|en u podmornice klase siera(je-dan), Typhoon i Oscar(po dva), a razvijen je na bazi starije generacije OK-550,snage 155 MW. To su reaktori tipa PWR u kojima je rashladna voda u oba kruga podpritiskom (Pressurized Water Reactor). U primarnom krugu voda ima radne parametreod 315

Documents

Crna strela