S R B I N F O

2 Februar 2009.

Kako pro{le tako i ove godine,

Ogledalo organizuje izbor za:

Srpsku lepoticu Amerike 2009.

Devojke srpskog porekla izme|u

16 i 25 godina starosti iz

Amerike i Kanade

PRIJAVITE SE!

Pobednica sti~e pravo da

u~estvuje na izboru za

Miss Slovenske lepote 2009.

u Beogradu

Prijavite se

773.744.0373

Ispunite formular na

na{em websajtu:

www.serbianmirror.com

SRPSKI KULTURNI I UMETNI^KI CENTAR SVETI SAVA

DAN ZALJUBLJENIH - SV. TRIFUN ILI VALENTIN

@urka u Pe}ini na Dan zaljubljenih!

U subotu 14. februara 2009. u 21 ~as

Za sve zaljubljene i one koji se ljubavi nadaju, dodjite u Pe}inu i proslavite Dan

zaljubljenih sa nama! Sne`ana i Mladen }e nas zabavljati u`ivo, a DJ T-musi} }e

spinovati na{u omiljenu muziku. Ulaz je $10.

Serbian Cultural and Arts Center St. Sava

448 W. Barry Ave.

Chicago, IL 60657

773) 549-9690

http://stsavachicago.org/

Srpsko Pozori{te iz Toronta na gostovanju u ^ikagu

sa predstavom

TRAG LJUDSKIH ZUBA

`enska drama

…zlostavljanje `ena, na ivici da bude prihva}eno kao

kulturolo{ka osobina na{eg okru`enja, se u poslednje

vreme ~esto kritikuje, ~ak i o{tro napada.

Ali uz svu podr{ku javnosti i mnogih organizacija

ovaj problem te{ko je iskoreniti...

* * *

tekst Mirjana Ojdani}

re`ija Srdjan Raj{i} & Vojin Vasovi} k.g.

producent Gojko Rogli}

igraju:

Ljiljana Markovi} kao Z.K.

Diana Vasili} kao Grozdana

* * *

Petak, 20. mart, 20209. u

21:00 ~as $20

Subota, 21 mart, 2009. u

20:00 ~asova $20

SKUC Sveti Sava u ^ikagu

448 W. Barry Ave.

Chicao, IL 60657

SVETOSAVSKI BAL

Srpska {kola Sveti Sava vas poziva na godi{nji

Svetosavski Bal

u subotu, dvadeset prvog februara u {est sati uve~e u crkvenoj sali

Saborne ckve sv. Vaskrsenja

5701 N. Redwood Drive, Chicago

Ulaz je sto dolara po osobi (ve~era i koktel)

Za rezervacije pozovite 773.693.3366

18h koktel u 19h ve~era u sedam sati uve~e

Formalno odelo

Sva ostvarena dobit ide u

korist {kole Sveti Sava

ZVEZDE OGLEDALA

Prijavite se Ogledalo zove talente

iz nekoliko kategorija:

Pevanje

Gluma

Imitiranje

Igranje

Recitovanje

Pisanje pesama ili pri~a

Prijavite sebe ili va{e mali{ane

jer ovo va`i za sve od 5-65 godina

773.744.0373

Budite i VI zvezda Ogledala!

Milo{ \or|evi}

Euro `urka

7.mart,2009

TOUCH OF EURO

5415 W. Irvink Park

Chicago, IL 60634

Milo{ \or|evi}

Ve~e zabavne muzike

21. mart, 2009.

White Lounge

7968 W. Belmont - Chicago

Vi{e info na:

chicagodesavanja.com

2.Ladybug Book Cafe

is now offering:

Serbian language classes!

3 month Sessions at $250 are

available during the Summer and

Fall seasons.

Spring session starts feb.7th 2009

For more information or registra-

tion please call:773-293-6337

or 847-668-3931

Promocije knjiga su objavljene na web

stranici www.bubamaraknjziara.com

I Z R E D A K C I J E

Februar 2009. 3

SADR@AJ

Srb info strana 2

Svetska ekonomska kriza u Srbiji strana 4

Kosovska Badnja vatrogasna no} strana 5

Vidimo se u oktobru u Beogradu strana 7

Zakon o Dijaspori strana 8

Pri~a o |avolu strana 9

Osnovana AmSECC u ^ikagu strana 10

Ni{ kapija istoka i zapada strana 11

Nespokojne no}i Laze Kostti}a strana 12

Iz knjizare Bubamara strana 13

Sveta Tri Jerarha - Dalas strana 14

Fotoreporta`a sa Krstarenja strana 15

Pravoslavlje strana 19

Pisma iz Matice strana 21

Bakunjin u koontejneru strana 22

Iz Generalnog konzulata Srbije u ^ikagu strana 23

Teror nad sportom strana 25

Horoskop strana 26

Porodica strana 27

Kolumna i protekli doga|ji strana 28

Ro|endanske ~estitke strana 29

Vedra strana 3O

Mediji strana 31

TIRA@: 12 000

OGLEDALO se distribuira u 32 dr`ave Severne Amerike

Ispunjen formular zajedno sa ~ekom

po{aljite na adresu Ogledala

Ogledalo - Serbian Mirror -

PO BOX 13472

Chicago IL 60613

G O D I [ N J A P R E T P L A T A

NAME:

------------------------------------------------------------------------

ADDRESS:

--------------------------------------------------------------------

CITY:

---------------------------------

STATE:

-----------------------------

ZIP:

---------------------------

TEL:

----------------------------------------

NA OGLEDALO

12 meseci $50.00

Re~ urednika

I pored toga {tio nam je

veliko zadovoljstvo da

vam stojimo na usluzi, da

nas slu{ate i ~itate,

moram da priznam da

nam je jako te{ko da

ostanemo uz vas u ovo vreme ekonomske

krize.

Zato vam se, dragi na{i ovom prilikom

obra}am u ime redakcije i ekipe Ogledala sa

molbom, da se i vi uklju~ite i indirektno

pomognete na{ opstanak. To mo`ete u~initi

na nekoliko na~ina.

- Kori{}enjem usluga na{ih sponpora.

- Objavljivanjem oglasa, reklama, ~estitki i

sli~no preko na{eg radija i novina Ogledalo.

- Pretplatom na na{ list.

To su samo neke od mogu}nosti.

Zna~i da bi smo i dalje vr{ili istu misiju, nego-

vanja na{eg jezika, kulture i ba{tine, povezi-

vanja na{ih ljudi, obave{tavanja blagovremeno

o svemu aktuelnom i bili {to bli`i i korisniji

jedni drugima - potrebna nam je VA[A

POMO]

U~inite i vi korak da se na{i mediji ne bi gasili

na ovim prostorima. [aljite nam svokje

dobronamerne predloge, koji mogu biti od

pomo}i.

Kada bi svi Srbi u ^ikagu i okolini, kupili bar

jedan broj godi{nje, to bi pokrilo tro{kove

{tampanja Ogledala.

Kao {to znamo da na{ rado slu{ate i s' nestr-

pljenjem o~ekujete da nas ~itate, ~injenica je

da bez va{e podr{ke, pomo}i i bez VAS ne

mo`emo da opstanemo.

Zovite nas na 773.744.0373

Pi{ite nam na:

Ogledalo Serbian Mirror

PO Box 13472

Chicago Il 60613

Po{tovani prijatelji novina i

radija Ogledalo,

UKOLIKO OBJAVITE REKLAMU I U NOVINAMA I NA RADIJU

O G L E D A L O

DOBI]ETE SPECIJALNE CENE.

SA OGLEDALOM VA[ GLAS ]E SE ^UTI NA DALEKO!

ZOVITE NAS ODMAH: 7 7 3 . 7 4 4 . 0 3 7 3

ogledalo@gmail.com www.serbianmirror.com

A K T U E L N O

4 Februar 2009.

Pi{e: Marijana Maljkovi}

SVETSKA EKONOMSKA

KRIZA U SRBIJI

P

ogor{anje globalne ekonomske

situacije u svetu po~inje da se

odra`ava i na Srbiju, ocenila je

„Dan & Bredstrit“, najve}a

bonitetna ku}a na svetu. U

izve{taju se Srbija i dalje svrstava u zeml-

je visokog rizika, sa rejtingom DB5a. Od

~etiri faktora koji uti~u na ukupni rejting,

kao indikator rizika za poslovno okru`enje

u nekoj zemlji – politi~ki, makroekonoms-

ki, komercijalni i eksterni – politi~ka pre-

viranja imaju najve}eg udela za dodeljen

visoki rizik na{oj zemlji.

Efekti svetske krize u Srbiji

izra`eni su, pre svega kroz porast cena,

pove}anje kursa evra, smanjenje

planiranih direktnih investicija,

nemogu}nost ubrzanog defin-

isanog rasta, koji je zemlja imala

u poslednjih nekoliko godina po

stopi od {est do osam odsto.

Najve}i efekat te krize u Srbiji

bi}e manifestovan u periodu

mart - april - maj. Trajnije

posledice je mogu}e izbe}i

kvalitetnim pristupom i defin-

isanjem odre|enih mera, koje je

Vlada Srbije ve} donela, ali u

ovom momentu je zna~ajno

obezbediti jedinstvo u~esnika

svih subjekata koji uti~u na

kreiranje privrednog ambijenta -

od vlade, uklju~uju}i izvr{nu i

zakonodavne vlasti, poslodavce,

sindikate, nevladine organizaci-

je“.

Krizom }e najvi{e biti

pogo|eni sektori crne i obojene

metalurgije, automobilske indus-

trije, industrije gra|evinskog

materijala i to }e imati i indirek-

tne posledice tako da nijedna privredna

grana ne}e biti zaobi|ena. O~ekuje se da }e

i privatizacija tokom 2009. biti prili~no

ote`ana.

Kako je rast srpske ekonomije

poslednjih godina diktiran porastom

izvoznih aktivnosti, stranih investicija i

li~ne potro{nje, na izgled kratkoro~ne

makroekonomije delova}e postoje}e sman-

jenje globalne likidnosti, smanjenje ulagan-

ja stranih investitora u zemlje sa pove}anim

rizikom i pad ekonomije u glavnim zeml-

jama Evropske unije koje su ujedno i

trgovinski partneri Srbije. Kao posledicu

ovakvog stanja, D&B o~ekuje smanjenje

ekonomskog rasta Srbije na 2,5 odsto u

2009. i 3,5 procenata u 2010. godini, u

poredjenju sa prose~nim ekonomskim ras-

tom od 6,9 odsto u periodu od 2004. do

2008. godine.

Prilikom usvajanjem restriktivnog

nacrta bud`eta za 2009. godinu, ~iji je cilj

deficit od 1,5 odsto bruto doma}eg

proizvoda, po preporuci IMF-a vo|ena je

strategija ja~anja poslovnog okru`enja.

Smanjenje deficita sa 2,7 odsto u 2008. na

1,5 odsto u 2009. vlada planira da pokrije

prihodima od privatizacije, novim kreditima

i pove}anjem poreza na benzin, kafu i cig-

arete. Po datim izgledima brzog pada

ekonomije, D&B veruje da }e deficit u

2009. godini u Srbiji biti ve}i od

predvi|enih 1,5 procenata.

Pojedini ekonomski eksperti tvrde

da je restriktivnom monetarno-kreditnom

politikom Narodna banka Srbije, u velikoj

meri doprinela da se izbegnu bilo kakvi

direktni negativni efekti krize na Srbiju.

Naime, vode}i ra~una o zadu`enosti na{ih

gra|ana i posebno strukturi tog duga prema

bankarskom sektoru, sa vi{e uredbi NBS je

ograni~io mogu}nost uzimanja kredita.

Polovinom pro{le godine je smanjen mak-

simalni rok otplate ke{ kredita na dve

godine. Maksimalna zadu`enost mo`e da

bude 30% od prose~ne plate, odnosno kada

je re~ o stambenom kreditu do pola plate.

Time je omogu}en usporeni rast kreditne

zadu`enosti gra|ana, uz postepeno popravl-

janje strukture te zadu`enosti gde sada

umesto kratkoro~nih kredita dominiraju

stambeni.

Stabilnosti na bankarskom tr`i{tu

Srbije je doprinela i uredba o obaveznoj

dokapitalizaciji banaka. Isto tako, visoka

stopa obavezne rezerve za kojom banke

mogu da posegnu u slu~aju problema

garantuje zadovoljavaju}u likvidnost.

Pomenimo samo da na novu deviznu {ted-

nju ona iznosi 40%, {to zna~i da na 10.000

evra koje neko polo`i kao {tednju u banku,

4.000 evra stoji blokirano na namenskom

ra~unu kod Narodne banke Srbije. Za

kratkoro~ne pozajmice iz inostranstva stopa

obavezne rezerve je rekordna u regionu i

iznosi 60%. Nije ipak naodmet napomenu-

ti da u slu~aju finansijske panike nijedna

banka nije u punoj meri za{ti}ena i da je

to upravo razlog za{to su se ovih dana lid-

eri vode}ih evropskih zemalja dogovorili o

paketu sigurnosne pomo}i koji bi trebalo da

povrati poljuljanu likvidnost finansijskog

sektora od oko dve hiljade milijardi

ameri~kih dolara. Dobre vesti su i da kom-

pletan bankarski sistem u Srbiji ~ine

poslovne banke koje nisu ni mogle da se

bave poslovima investicionog bankarstva,

pa samim tim niko od srpskih banaka nije

investirao u ameri~ko hipotekarno tr`i{te i

susreo se sa znatnim gubicima koji su

pogodili velike evropske banke. Ipak,

Srbiju }e pogoditi odre|eni indirektni efek-

ti, pre svega zbog skoka referentnih kamat-

nih stopa za na{e tr`i{te (LIBOR i EURI-

BOR), poskupe}e cena kredita, {to se ve}

de{ava. Naime, zbog manjka novca na svet-

skom finansijskom tr`i{tu sko~ile su refer-

entne kamatne stope.

Sa druge strane, jedan broj srp-

skih banaka je po vlasni~koj strukturi

povezan sa velikim evropskim bankama

koje su izgubile znatna sredstva u ovoj

finansijskoj krizi. Logi~no je da se time

javlja pritisak od strane akcionara tih

banaka da se gubitak barem delimi~no

pokrije poslovanjem {irom Evrope.

Upravo iz tog razloga, pojedine banke u

Srbiji su iskoristile pove}anje referentnih

kamatnih stopa da jo{ zna~ajnije pove}aju

kamatne stope na kredite gra|ana.

Prvenstveno se radi o stambenim krediti-

ma koji su vezani za ove me|unarodne

izvore finansiranja. To je dovelo do ve}

primetnog skoka kamatnih stopa na stam-

bene kredite, a za o~ekivati je da }e se taj

trend u bliskoj budu}nosti i nastaviti, nar-

avno ukoliko ne stignu brze

ohrabruju}e vesti sa evropskog

finansijskog tr`i{ta koje bi

snizile cenu novca.

Me|utim, postoji jo{

jedan na~in o~uvanja srpske

privrede. Smatra se da je

proizvodnja organske hrane

potencijalno jedan od najprof-

itabilnijih izvoznih poslova

Srbije u svetu. Prema podacima

Privredne komore, u Srbiji se

vid organske proizvodnje obavl-

ja na oko 15.000 hektara. To je

u odnosu na ukupnu obradivu

povr{inu koja u Srbiji iznosi 4,2

miliona hektara, samo 0,3 odsto.

Iako Srbija poseduje kvalitetan

potencijal za organsku

poljoprivredu, nedostaje joj

organizovana edukacija u organ-

skoj proizvodnji, adekvatna

podr{ka institucija i organizo-

vano tr`i{te. Neophodno je

uskladiti koordinaciju izme|u

razli~itih sektora doma}e

proizvodnje, poljoprivrednih proizvo|a~a,

prera|iva~a, institucija zdravstva i drugih

resornih ~inioca. Iskustva govore da ovaj

na~in poljoprivredne proizvodnje u svetu

ima rast od 25 odsto godi{nje. To je

najve}a stopa rasta bilo koje privredne

grane i {to je najva`nije, to je jedini sektor

koji proda sve {to proizvede.

Narodna banka na Slaviji

Popularni pevaè, "mr~ajevski slavuj" Miroslav Ili}, uskoro bi mogao

da dobije mesto ambasadora.

- Ministarstvo inostranih poslova jo{ nije donelo odluku, ali

o~ekuje se da Ili} uskoro dobije konkretnu ponudu za diplomatski

anga`man. Kako sada stvari stoje, najverovatnije }e biti predlo`en

za ambasadora u Tunisu, ka`e za Pravdu izvor iz MIP-a.

On tvrdi da Ili}eva kandidatura nije izazvala veliko ~u|enje u MIP-

u, ali jeste brojne {ale.

- Ili} je obrazovan ~ovek, a uvek je imao afinitet prema politici. Bio

je poslanik SPS-a, sad je simpatizer DS-a, {to je i logi~no, po{to je

tast ministra Dragana [utanovca. Kakvi su nam drugi ambasadori,

"mr~ajevski slavuj" uop{te nije lo{ izbor.

E. P. Izvor: Pravda

MIROSLAV ILI] IDE U DIPLOMATIJU

U

Novu 2009, godinu u{li

smo ovde dole (ili mo`da

i gore) zavisi {ta nam je

ravan gledanja, da uprostim, u

zemlji Srbiji, prili~no gotovi na

borbu za opstanak. Opet i pono-

vo, bez kraja, osu|eni na “beskra-

jni plavi krug” sa sada ve}

umornom, a nikad daljom,

tinjaj}om zvezdom.

Bez poziva i

obave{tenja, spremni na borbu za

opstanak oli~enu u mutnom

mantranju {tednje zbog svetske

krize!

Pitanje, kako to da mi,

ovde dole ili gore (zavisi od ravni

gledanja) koji nismo deo sveta, jer

eto taj isti, od recesije razboljen

svet, onoliko potencira da nismo

“zreli” ni upristojeni za njegov sto

da sednemo, ili makar oko stola

da se vrzmamo, mo`emo biti infi-

cirani “njihovom boljkom” niko i

ne postavlja! Parije “na{ih zemlji-

ca“ na sve pristaju, bez suvi{nih,

naro~ito glupih pitanja. A, sva su

izgleda glupa! Gra|ani, narod,

izve{teni u toj disciplini pre`ivlja-

vanja uz “nadljudske napore” po

siroma{kom maniru pokupova{e

sve {to se moglo i nije moglo, a

ni trebalo, ne bi li svoje balkanske

sofre od du{e i mirisa u{tirkanih

stolnjaka napravljenih napunili

|akonijama i svoje nahranili.

Ispra}a se stara a

do~ekuje Nova godina. De, ni

jedna nije, niti }e biti bolja.

Davno se ovde nau~ila lekcija da

zano}i{ a kad zajutri{ smrkne ti

namah. No ako }emo pravo i to

spada u specijalne ve`be, koju

spomenuh na po~etku a koju,

(istu) mnoge belosvetske vojske

imaju kao “specijalne elitne

ve`be pre`ivljavanja”. Dok se

vojske za pomenute ve`be u

prirodi spremaju i iz njih vra}aju

uvereni da su samim izdr`avan-

jem na nekih tri~avih 15 dana

(mo`da manje, mo`da koji dan

vi{e) savladali okrutne okolnosti

koje ih mogu zadesiti na putevi-

ma “uspostavljanja demokratija”

po meri njihovih oru`ja i Vo|a,

dotle mi ovde dole ili…(zavisi

od ravni…) obezglavljeni prili~an

broj decenija sa Vo|ama sumn-

jivih glava, sami ve`bamo! ^isti

autodidakti! Nesvesno, ne

ponose}i se time. A, i za{to bi,

kad za drugo i bolje i ne znamo,

a `elje su nam svedene na ravan

(iz ravni nikako da se iskopam!)

tek reanimiranog ili na tren

probu|enog komatoznog bolesni-

ka sa upadljivom amnezijom. Na

{ta da ~ovek bude ponosan, kad

je na reanimaciji, u amneziji,

nesvestan sebe, polo`aja i mesta

gde se nalazi, sa romorom hora

halucinogenih glasova koji dodat-

no omamljuju, i na aparatu ~ije

dugme mo`e da isklju~i tamo

neko, uoliko utvrdi mo`danu

smrt. Ona u ovakvim slu~ajevima

dolazi posle moralne.

Internacionalnu Novu

do~ekali smo “po meri” svog pris-

ustva u Novoj svetskoj interna-

cionali, kao poprili~no skrajnuti

posmtra~i. Mo`da to i ne}e biti

tako lo{e, jer… Sa internacionala-

ma svih i svakoraznih idejnih melt-

ingpotova, se}anja su

bliska nismo bili

sre}ne ruke. Dodu{e

sada{nji politi~ki

velikodostojnoci tranzi-

cijske Srbije petljaju

svako malo sa upadom

po svaku cenu u

S o c i j a l i s t i ~ k u

Inernacionalu. A, njoj

su za svetionik kakav

smo do skora bili,

poslednjoj baklji socijl-

izma, vrata su tek

od{krinuta. Pomalo

ironi~no, ili tako nam

ba{ i treba, kad smo

osu|enici ili sre}ni put-

nici “beskrajnog

plavog kruga”. Kako

god Srbadija se posle

ludovanja u kome smo

se radovali radostima

Njujor~ana i kugle koja

u pono} pada, Big

Bena u Londonu i svih

besnih vatrometa po gradovima

svetlosti i na{ih “odlivenih mozgo-

va” spremala u {ume. Ponovo i

uvek u isto vreme u se~u

Badnjaka. E, ne bi li se sakupili i

u miru proslavili Badnji dan i

pravoslavni Bo`i}. Okupljeni oko

pretrpanih stolova |akonijama za

koje }emo grcati bar slede}a dva

meseca. I taman da posle slu`be

onako, ina~e rasuti i posti|eni (jer

je u “Internacionali” Bo`i}

proslavljen 15 dana pre) sakupimo

svu ljubav i veru u mo`da izvesni-

je jutro, ne mora da oro~imo na

dane. I jutro bi “pokrpilo”

iscepana samopouzdanja i

posustalu veru kad tamo dole ili

gore (zavisi od ravni iz koje

gledamo….) vatromet. U severnom

delu Kosovske Mitrovice, ba{ na

Badnje ve~e tradicionalno po istori-

jskoj matrici i navici udari{e. Ovi

iz mahala na nemirne Srbe, njihove

Badnjake i poku{aj da petrdama

poka`u radost praznika. I umesto

da gori badnja vatra u ognji{tima

napu{tene i otete ku}e duhovnosti i

na{eg prkosnog postojanja uprkos

“Internacionali svetskih mudraca”

Kosova i Metohije, zapali{e fitilj

pritajene nestrpljivosti. U op{tem

mete`u koji je zahvatio taj deo

iscepanog grada nastradali novinar-

ka i kamerman lokalne televizije i

sedam vatrogasaca bez Sne`ane.

Povr|eni i preba~eni po bolnicama.

Vest za medije. Za nas u jo{

“mirnom” delu otad`bine tuga, do

presedanja radosti. Politi~ari

pokazali “ozbiljni distanciranu” iz

prestonice zabrinutost. Njima je i

Ni{ daleka ju`na provincija. A,

mediji. Neki ne ~ase}i ~asa, “iz

dobro obave{tenih izvora” doturi{e

pravu vest-Srbi maskirani u

Albance sami izazvali nered. Kao

da su na direktnoj liniji umetni~ke

ba{tine “filmskog heroja” Veljka

Bulaji}a, koji je profajkerisao svih

sedam ofanziva da sa bradatim i

masnim ~etnicima, niz ~ije brade je

curila mast od gibanica, dok bi u

ustima dr`ali no`eve. Ne{to pomis-

lih, mo`da nije tako lo{e-jer mo`da

smo zaslu`ili i gore. Zavisi od

ravni sa koje….

Kako god iz ravni sa

koje i odakle Vam pi{em i dalje

mislim da zvezda za kojom trag-

amo umorna od svih napu{ta

beskrajni plavi krug i ostavlja nas

same. Kuda }emo, pitam se. Tiho

izgovaraju}i molitvu koja vi{e li~i

na kletvu, ne uzimaju}i uzalud

Njegovo ime.

D A M I N G A M B I T

Februar 2009. 5

Pi{e: Ru`ica Z. N. Stojkovi}

K O S O V S K A B A D N J A

V A T R O G A S N A N O ]

Kosovska Mitrovica

B I Z N I S

6 Februar 2009.

D R U [ T V O

Februar 2009. 7

VIDIMO SE U OKTOBRU

U BEOGRADU

P

ojavila se u sivoj

pamu~noj trenerci i

belim patikama. Uredno

o~e{ljane, zalizane,

prosede kose. Sive o~i Biljane

Plav{i} su svetlucale od zado-

voljstva:

- Poma`e Bog! Sre}na vam

Nova godina! - rekla je i tri puta

se poljubila sa protom Draganom

Mijajilovi}em, parohom crkve iz

Geteborga, koji je u nedelju do{ao

da je poseti, pri~esti i ispovedi.

- Bog vam pomogao Biljana!

Vidim da ste raspolo`eni. Kako

ste, ina~e?

- upitao je prota.

- Jako dobro. Bogorodica sa

ikone u mojoj sobi, a koju ste mi

vi poklonili, svakog dana mi se

sme{i. Verujem da to sluti na

dobro!

- odgovorila je Biljana Plav{i}

uz veseli smeh.

Ovaj dijalog se nedavno vodio

u `enskom zatvoru Hisenberg,

sme{tenom u zale|enim oranica-

ma i {umama srednje [vedske.

Kaznionica je udaljena 330 kilo-

metara od Geteborga i 200 od

Stokholma. U njemu Biljana

Plav{i} slu`i kaznu od 11 godina,

koju joj je izrekao Ha{ki sud.

ISPOVED

Nije nam otkrila razloge svoje

radosti, ali smo u Upravi zatvora

saznali da je 2009. godina za nju

veoma va`na. Uprava `enskog

zatvora Hisenberg planira da je

izvede u obli`nji grad Orebro.

Bi}e to prvi put da se “ovaj ratni

zlo~inac iz Srbije”, kako je

[ve|ani zovu, na|e na slobodi. I,

provede no} van svoje zatvorske

}elije.

Uprava zatvora izve{}e

Biljanu Plav{i} na vikend u grad

Orebro, udaljen 26 kilometara od

kaznionice u pratnji dve uni-

formisane ~uvarke. Kada }e se to

dogoditi ona ne zna, jer po

zatvorskim pravilima, takva odlu-

ka }e joj biti saop{tena sat vreme-

na pre izlaska.

Istovremeno, uprava zatvora

je po~ela da pi{e svoj predlog

Vladi [vedske za osloba|anje

Biljane Plav{i} posle isteka dve

tre}ine njene kazne, {to }e se

dogoditi krajem juna ove godine -

saznali smo u upravi zatvora

Hisenberg.

U [vedskoj se danas pri~a

kako je biv{a predsednica RS,

posle presude Ha{kog tribunala,

na nagovor Karla Bilta, dana{njeg

ministra spoljnih poslova, odlu~ila

da kaznu izdr`ava u [vedskoj.

Preba~ena je iz Sheveningena

maja 2003, prvo u prijemni zatvor

u Stokholmu, a potom u julu u

@ensku kaznionicu Hisenberg.

Dragan Mijajilovi} prota

crkve Stefan De~anski iz

Geteborga, sa kojim smo do{li u

posetu Biljani Plav{i}, u vi{e

navrata je pose}ivao u zatvoru da

bi mu se ispovedila. Svoju slu`bu

je prota uvek obavljao sa

zatvorskim sve{tenicima Ivanom

Svitkovim i Hokanom Vistremom.

To su jedini ljudi kojima je

Biljana Plav{i} poverila svoje

tajne.

Ovog puta prota Dragan je

dobio li~ni poziv Biljane Plav{i}

da odr`i svetu bo`i}nu liturgiju u

njenom zatvorskom kabinetu i

kapeli. Bogoslu`enju prote

Dragana u zatvorskoj kapeli pris-

ustvovali su, pored Biljane

Plav{i} i Srpkinje iz Obrenovca,

osu|ene na osam godina zbog

krijum~arenja heroina, jedna na{a

`ena iz Stokholma, ka`njena

zbog te{ke kra|e i dve Ruskinje.

Posle slu`be Biljana Plav{i} se

ispovedila proti Draganu.

OZBILJNA

Na pitanje kako reaguje na

odbijanje Vlade [vedske da prih-

vati njenu molbu za pomilovanje

rekla nam je:

- Imam o{tar jezik i ne bih da

komentari{em. Mogla bih sebi da

nanesem {tetu.

Ipak, saznali smo da se

Biljana Plav{i} `alila britansko-

skandinavskom vladiki Dositeju,

kada je nedavno posetio.

- [ve|ani su me pritiskali da

svedo~im protiv Radovana

Karad`i}a, {to sam ja odbila.

Biljana Plav{i} se nije `alila

na sada{nji status u zatvoru. ^ak

je ispri~ala i jednu zatvorsku

anegdotu:

- Imala sam zatvorsku tetka

Zoru, na{u `enu koja je osu|ena

zbog napada na }erku. Umela je

satima da pri~a svoje pri~e, a

kada sam je upozorila da nemam

vremena za njene pri~e, rekla mi

je otvoreno: “Kako nema{ vreme-

na kada si osu|ena na 11 godi-

na?”

U zatvorskom dosijeu Biljane

Plav{i} pi{e da je smirena i ozbilj-

na osoba i da ne pravi nikakve

probleme. Nagla{eno je da redovno

prima posete, dolazi joj brat, prote

Vlada i Dragan, vladika Dositej iz

Stokholma, premijer RS, kao i

jedan profesor iz [panije.

- U dosijeu {vedske tajne

slu`be SEPO pisalo je da su

izvr{ene sve provere zaposlenog

osoblja u zatvoru da bi se utvrdilo

da li sa ratnih podru~ja biv{e

Jugoslavije radi neko u

Hisenbergu. Tajna slu`ba je utvrdi-

la da takvih ljudi nema i da je ona

bezbedna. Pokazalo se, me|utim,

da je njen stra`ar, izvesni Enes,

poreklom iz Bosne i Biljana mi se

`alila da strepi od njega. Ali se i

pohvalila da joj je jedan drugi

stra`ar, musliman iz Iraka dobar

sagovornik - otkrio nam je vladika

Dositej.

I drugi sve{tenik, Hokan

Vistrem je potvrdio da je Biljana

Plav{i} “uzoran zatvorenik, veliki

intelektualac i dobar vernik”.

[vedski sve{tenik Vistrem nam je

pokazao paviljon za slobodnjake,

sme{ten van zatvorske `ice, gde

}e uprava zatvora uskoro da pre-

baci Biljanu.

Zamoljena da komentari{e taj

potez uprave i najavu podno{enja

nove molbe za osloba|anje, ona

ka`e:

- @eljna sam slobode!

Verujem da }u posle dve tre}ine

biti oslobo|ena i da }u u oktobru

napustiti Hisenberg.

Planira da `ivi u Srbiji.

Prota Dragan Mijajilovi}

dosta ozbiljno ka`e:

- Dakle, vidimo se u

Beogradu!

- Vidimo se u Beogradu! U

oktobru! Samo da ja po`ivim! –

uzvra}a samouvereno Plav{i}eva.

Marko Lopu{ina

Marko i prota u poseti kod Biljane Plav{i}

Nema~koj i Nemcima treba-

lo je najmanje pola veka – dve

generacije – da prevazi|u odi-

jum koji su navukli tokom

dvanaest godina vladavine

nacista. Taj ne~asni period bio je

ne{to kra}i za fa{isti~ku Italiju,

imperijalni Japan i staljinisti~ku

Rusiju, iz vi{e razloga. Ipak, u

svim ovim slu~ajevima mrlja

srama je preneta i u novi

milenijum preko onih koji su

pre`iveli koncentracione

logore, gulage i ostale scene

okrutnosti i represije.

Ovo je vredno razmi{ljanja

za Srbe i Srbiju dok se bore sa

mrljom ratova na Balkanu

tokom devedesetih i ujedno s

op{tom reputacijom „prestup-

nika”, „ratnih kriminalaca”, pa

~ak i „genocidnih ubica” koju su

stekli u Severnoj Americi i

zapadnoj Evropi.

Nijedan Srbin nije u svojoj

istoriji – novijoj ili davnoj –

u~inio i{ta {to bi se po obimu ili

prirodi moglo uporediti sa

zlo~inima protiv ~ove~nosti

koje su masovno ~inili nema~ki

nacisti, italijanski fa{isti, japans-

ki imperijalisti ili ruski staljinisti.

Me|utim, ovakva

pore|enja implicitno, a

ponekad ~ak i otvoreno, iznose

u svojim istupanjima pred-

stavnici SAD, ~lanica EU,

ha{kog suda za ratne zlo~ine,

NATO-a i ostalih entiteta na

svetskoj sceni.

Tako o~igledno nepravedne

i neopravdane analogije i

pore|enja mogu da izazovu

zaprepa{}enje i nevericu kod

Srba, a mo`da i kod nekih

drugih (osim Sonje Biserko i

njoj sli~nih). Ipak, to je ra{ireno

mi{ljenje o Srbima i Srbiji.

Kako bi Srbi i, {to je va`nije,

Vlada Srbije trebalo da reaguju

na takav Weltanschaung

(pogled na svet), bez obzira na

to {to je krajnje pogre{an?

Da li Srbija treba da poku{a

da popravi svoj imid` u svetu

tako {to }e pristajati na

„zahteve sveta” koje artikuli{u

Bu{ovi, Klintoni, Bajdeni,

Sarkoziji, Ku{neri, Solane,

Holan|ani, Danci i brojne nevla-

dine organizacije, da ne pomin-

jemo \ukanovi}e i ostale nepri-

jateljski nastrojene najbli`e

susede? Da li treba da se privije

kao poslu{an pas, da ma{e

repom i pozdravi se sa

Kosovom i Metohijom? Da

uhapsi koliko god je potrebno

Srba starijih od 60 godina dok

kona~no ne pritegne Mladi}a?

Da ispuni svaki zahtev ili pred-

log za promenu politike i delo-

vanja koje pred nju stave SAD,

NATO, EU, Albanija, Hrvatska,

Crna Gora, Sand`ak, Vojvodina?

Da li Srbija treba da poku{a

da promeni svoj karakter,

su{tinsku prirodu, sam tok

svoje istorije?

Vratimo se na trenutak

Nemcima posle „odsudnog

~asa”, kako su voleli da opisuju

1945. godinu. Rihard Tingel

(jedan od osniva~a i urednika

„Di cajta“, antinacista) napisao

je pedesetih godina uvodnik u

kojem je optu`io saveznike-

pobednike da od Nema~ke

tra`e da „puzi na stomaku”!

Nemci zapravo i jesu puzali na

stomacima, ponekad dobro-

voljno. Onda su do{la su|enja

za ratne zlo~ine, ogromne

reparacije i ostale zaslu`ene

kazne. Da li je to pomoglo da se

promeni mi{ljenje me|unaro-

dne javnosti o Nema~koj?

Te{ko. Ali zato je po~eo hladni

rat sa zajedni~kom

komunisti~kom (ili „ruskom”)

pretnjom, ponovno

naoru`avanje Nema~ke, ~lanst-

vo u NATO-u, „ekonomsko

~udo”... i to je postepeno

smanjilo teret sramote.

Imaju}i na umu takav razvoj

doga|aja, da li Srbija sada treba

da po~ne da puzi, nadaju}i se

da joj isti~e kazneni period koji

je provela vezana u svetskoj

magare}oj klupi i da }e poste-

peno pobolj{ati svoj me|unaro-

dni status? Ili Srbija treba da

dr`i glavu visoko, da gleda

pravo napred i da ide po svom

rasporedu onih zadataka koji

najbolje odgovaraju njenim

interesima, i da tako|e razvija

one poslove koje obavlja dobro

ili bolje od bilo kog drugog. To

zna~i da gradi nove puteve i

gasovode, da na jednoj strani

gaji {ljive, breskve i maline, a

da na drugoj organizuje Sabor

truba~a u Gu~i i Egzit na

Petrovaradinu. Da stvara sjajne

filmove, romane i pesme; da

neguje teniske i pliva~ke {ampi-

one; da po~isti korupciju. Da

{alje signale sve svetlije i sve

vedrije Srbije.

To }e Srbiji doneti `eljeno i

potrebno priznanje i odobra-

vanje.

Biv{i dugogodi{nji dopisnik

„Njujork tajmsa“ iz Beograda i

Isto?ne Evrope

Dejvid Bajnder

Biv{i dugogodi{nji dopisnik

„Njujork tajmsa“ iz Beograda i

Isto~ne Evrope

Politika online

[ta da se radi

Kako popraviti sliku o sebi

STAJATI USPRAVNO

ILI PUZITI

O D N A [ E G D O P I S N I K A

8 Februar 2009.

J

avna rasprava o nacrtu Zakona o dijas-

pori zavr{ena je krajem januara, a nje-

govo usvajanje u Skup{tini Srbije

o~ekuje se u prvoj polovini ove godine,

izjavili su Vukman Krivoku?}, pomo}nik

ministra za dijasporu i dr`avni sekretar tog

ministarstva dr Predrag Toji}. Oni su

posebno istakli da je re~ o prvom sistem-

skom zakonu kojim se reguli{u statusna

pitanja ljudi iz dijaspore i u pravima ih

izjedna~ava sa gra|anima koji `ive u

zemlji-matici.

KONA^NO

"LEGITIMICAJA"

SRPSKE DIJASPORE

Srbija je mala zemlja sa

zna~ajnim potencijalima. U prirodnim

bogatstvima, kao {to su voda, zemlja (jo{

uvek nekontamirina do alarmatnih granica),

poljoprivrednoj proizvodnji, koja iako od

Dr`ave tretirana kao naho~e, ipak odnosi

stalne pobede nad nemarom vlasti ali i

korisnika, i tu dolazimo do "kop~e"-proiz-

vo|a~a, seljaka. ~oveka. Pored svega gore

navedenog u spisku, inventaru "bogatstava"

Srbije, bez patetike izdvajamo ~oveka. Bilo

da je u zemlji, ili ne mali broj od 4 mil-

iona u rasejanju ili dijaspori. U poslednjim

decenijama 20. veka vlasti su poku{avale

da iskoriste na svake na~ine "ljude na

privremenom radu" od severa do juga

zemljine polulopte, koji su na sandalama

poneli pra{inu zemlje iz koje su odlazili i

u srcu, ve}ina njih kao najve}u snagu u

borbi za opstanak u tu|ini, ljubav prema

domovini. Eksperimenata je bilo mnogo i u

velikom broju neuspe{nih. Dijaspora je

ostajala po strain, osim u poznatim epizo-

dama prevara. Od vlasti, opozicije i kvazi

disidenata. Kao malo koja zemlja va`an

resurs pitanja vezan za ipak sna`nu srpsku

dijasporu nikako da dobije na snazi, zakon-

skoj ali i prakti~noj. Tek u formiranom

ministarstvu, najmala|em u mladoj srpskoj

demokratiji-ministarstvu dijaspore u prvom

mandatu se zapravo i nije znao opis posla,

ali ni ovla{}enja nisu bila jasna.

Stvari se ipak, krajem, protekle

2008. godine po~nju da menjaju.

UOKVIRITI VEZU MATICE

I DIJASPORE

-Pomo}nik ministra za dijasporu

Vukman Krivoku}a posebno isti~e dve

~injenice: da se Zakon o dijaspori donosi

prvi put, te zna~aj srpske dijaspore. "Svi u

matici moraju da imaju svest o zna~aju

dijaspore i njenim ekonomskim, politi~kim,

kulturnim, sportskim i drugim potencijali-

ma", rekao je Krivoku}a, navode}i da su

mnoge zemlje u okru`enju (Gr~ka, Turska,

Poljska..), zahvaljuju}i pravilnom odnosu

prema dijaspori, zabele`ile zna~ajan

privredni napredak. Krivoku}a je rekao da

je javna rasprava o nacrtu zakona sprove-

dena na svim kontinentima i da je izazvala

veliki interes, navode}i da je pristiglo oko

500 predloga i sugestija za pobolj{anje tek-

sta zakona. Veliki broj ih je usvojen i tako

postao sastavni deo nacrta zakona. Najve}i

broj predloga, objasnio je on, odnosio se na

na~in izbora koordinatora, ocenjuju}i da se

"desila zabuna, jer su mnogi mislili da

koordinatrore postavlja ministar".

Krivoku}a nagla{ava da "koordinatore ne

postavlja ministar, ve} ih predla`u na{a

udru`enja i organizacije {irom sveta, a

glavni uslov je da su budu}i koordinatori

uva`ene osobe, dakle da u`ivaju podr{ku

na{e dijaspore i imaju ugled u sredini u

kojoj `ive i rade". Krivoku}a je naveo da

je funkcija koordinatora volonterska, kao i

da }e Skup{tinu dijaspore ~initi 42 kordi-

natora sa svih 5 kontinenata. Pored koordi-

natora, tu su i predstavnici Srpske

pravoslavne crkve, Stalne konferencije

op{tina i gradova, Srpske akademije nauka

i umetnosti, Privredne komore Srbije i

Radio televizije Srbije", tako da }e u najz-

na~ajnijem organu, kako je ocenio, "biti

zastupljeni svi relevantni faktori, koji }e

doprineti da se veza matice i dijaspore

najzad pravno uokviri i institucionalizuje na

pravi na~in".

Dijaspora u ravnopravnom

polozaju sa gra|anima

Srbije

Dr`avni sekretar u Mininistarstvu

dijaspore dr Predrag Toji} ocenjuje da su

dono{enjem ovog zakona pripadnici srpske

dijaspore stavljeni u ravnopravan polo`aj sa

gra|anima Srbije. Prema njegovoj oceni,

osnovna novina predvi|ena ovim zakonom

sastoji se u tome da pravosu|e Srbije sta-

tusno izjedna~ava pripadnike dijaspore sa

gra|anima Srbije koji `ive u matici. To se,

obja{njava Toji}, "ne odnosi isklju~ivo na

Srbe koji `ive u svetu, ve} na sve one koji

neguju ljubav i pripadnost prema dr`avi

Srbiji, odnosno dr`e do nje kao matice i

zemlje svog porekla ili porekla roditelja".

Zakon o dijaspori u statusnom smislu izjed-

na~ava pripadnike dijaspore sa onima koji

`ive u matici, tako {to im omogu}uje da u

Srbiji mogu da koriste sva prava i benefi-

cije koje predvi|a pozitivno zakonodavstvo

Srbije, rekao je Toji}, isti~u}i da ih zakon

izjedna~ava i u pogledu obaveza. Ipak,

dono{enje ovog zakona ne re{ava samo po

sebi kompletna statusna pitanja i probleme

koji ve} dugi niz godina mu~i pripadnike

dijaspore. Potrebno je na temelju ovog

bazi~nog zakona doneti ~itav set drugih

zakonskih i podzakonskih propisa, rekao je

Toji}, navode}i Zakon o izboru narodnih

poslanika, koji }e omogu}iti pripadnicima

dijaspore da participiraju u politi~kom

`ivotu Srbije. Tako|e neophodno je, prema

njegovim re~ima, doneti nov, moderan

Zakon o narodnoj odbrani, koji reguli{e

modalitete regulisanja vojne obaveze za

mla|e pripadnike srpske dijaspore. Toji}

isti~e i da je sa pojedinim zemljama potreb-

no na bilateralnom nivou uskladiti propise

iz odre|enih oblasti, kao {to su penziono i

invalidsko osiguranje, priznavanje voza~kih

dozvola i niz drugih pitanja.

U {umi problema pred kojima se

nalazi Vlada Srbije, mo`da bi ko i pomis-

lio da zakon o dijaspori mo`da nije od

prvorazrednog zha~aja i reda! Samo na

prvi, lai~ki pogled, Dr`ava koja dr`i do

sebe, dr`i do sigurnosti i dostojanstva svo-

jih gra|ana, ma gde oni bili. Neke zemlje,

kao npr, SAD brigom o svojim sunarod-

nicima ma gde se oni nalazili svakokao

mo`e biti pozitivan primer, ili mi mo`da i

ljude za bacanje imamo?

Ru`ica Z. N. Stojkovi}

ZAKON O DIJASPORI

ELI TAX SERVICE

ILIJA VRANJES

IZRADA GODI[NJIH POREZA—TAKSI

KVALITETNA, BRZA I TA^NA IZRADA INDIVIDUALNIH

TAKSI, TAKSI ZA MALE BIZNISE I KORPORACIJE PO

POVOLJNIM CENAMA

CHILD TAX CREDITS - SCH A - ALL HOUSE DEDUCTIONS

-EARN INCOME CREDITS - SCH C - SELF EMPLOYMENT

-EDUCATION CREDITS - SCH SE - RENTAL AND RESIDENTAL/RENTAL

-WORK RELATED EXP. - SCH D - STOCKS AND INVESTMENTS

4201 W IRVING PARK RD SUITE # 5 CHICAGO IL 60641

Tel: 773. 202. 1144 Cell: 773 407 0738

ZVEZDE OGLEDALA

Prijavite se Ogledalo zove talente

iz nekoliko kategorija:

Pevanje

Gluma

Imitiranje

Igranje

Recitovanje

Pisanje pesama ili pri~a

Prijavite sebe ili va{e

mali{ane

jer ovo va`i za sve od

5-65 godina

773.744.0373

Budite i VI zvezda

Ogledala!

R

aj na zemlji mo`da negde i

postoji. Raj mo`e da bude i

kreditna kartica bez

ograni~enog limita.

Raj mo`e da bude zlatna `ica na

pijuku kopa~a.

Raj mo`e sultanu da bude ulazak

u harem, a ribaru zlatna ribica.

Nekom je raj na zemlji ulazak u

masonsku lo`u, a drugome u komunisti~ku

partiju, tre}em u demaokratsku stranku, a

~etvrtom u neku teroristi~ku organizaciju.

Neka pripadnost ili grupno

u`ivanje u ne~emu.

Ono {to volim u na{oj srpskoj

tradiciji i u na{im obi~ajima je taj ulazak.

Pro|e{ kapiju, zvonce se zaklati zaka~eno

na {tapi} i strunu cing cing. Onda dobri

D`eki bu~no zalaje, ~ini se da bi lanac

pokidao. Kad pretrpi{ udarni {ok, pri|e{, a

na vratima te ~eka doma}in sa re~ima:

-Hajde, hajde napred. Dobar je on,

ne pla{i se. Sad }u ja da ga uhvatim za alku.

A d`ukeli o~i iska~u koliko je zatego lanac.

Ve} na vratima, slatko, voda i ka{ika, jedna

rakija s nogu na limenom poslu`avniku, kafa

i kockica {e}era ili ratluk na tacni. Jednom

je tako kroz vrata mog ateljea u{la urednica

ovih novina, do pola unutra, a od pola

napolje u gotovo horinzontalnom polo`aju.

U ruci je dr`ala sve`anj lista “Ogledalo”.

Shvatio sam da `uri, i da vodi lepoticu u

Srbiju, da je ‘’frka’’ i da moram da joj

‘’razbacam” novine po ^ikagu. Naravno

ni{ta nisam razbacao nego je sve`anj ostao

da stoji na istom mestu, uz moju malu gri`u

savesti, prema njoj i Ogledalu.

Do|e zima stra{na, sve ledeno

oko mene, Aljaska i Arktik na jednom

mestu. Zamrznuti grad, da kamen puca. Ja

se setih onih nerazbacanih novina, uzeh

jedno par hartija, preklopih na polovinu, pa

na ~etvrtinu, pa na osminu i {esnaestinu

stavih u ~izme, i da vidi{ dr`i toplo.

Jo{ vi{e se upla{ih.

[ta ako Slavica vidi ovo pa rekoh sebi, ma

do|avola, valjda ne}e.

Pri~a o |avolu je duga i mitolo{ka

pri~a od Arapskog Sejtana do Troglavog

Kerbera na ulazu pakla. Da li taj |avo

ikada ide na godi{nji odmor, ili stalno radi

u tri smene?

Da li je ulaz u pakao svaka pe}ina

u koju se spu{ta arheolog ili je to seksual-

ni nagon u nama?

U

zemlji u kojoj si sre}an kad

homoseksualci po~inju da nasel-

javaju tvoju ulicu u pratnji

Starbaksa i cvetnih i lepo ure|enih balkona,

ti |avola i ne vidi{, ve} takozvane

“pedere’’, odli~ne kom{ije i ~injenicu da

na{oj porodici sa njima u okruzenju raste

cena ku}e. Raste li stvarno?

Mi re{avamo probleme time {to se

molimo Bogu, a ne |avolu. Bog }e uvek

staviti |avola u kavez, pa i lav u kavezu je

samo nemo}na repina. Ali ne retko, ta~nije

~esto, otklju~amo svoj kavez i pustimo

|avola na slobodu. I zubati problemi po~inju

tada da jedu nas, zalogaj po zalogaj.

Ono {to volim u na{oj

pravoslavnoj veri je na{a samo}a pred

Bogom.

Ulazak u manastir uvek u meni

izazove ose}aj zastra{uju}e samo}e, sila mi

preuzme telo i du{a kao neka bo`ja boca

kiseonika doleti do mojih usta i osetim

toplu ruku na ~elu, dok mi kroz noge elek-

tri~na struja odlazi u zemlju. Ja tada volim

da gledam prelome svetlosti, koja se ukr{ta

i ule}e kroz prozore, gde zagonetne boje

sunca ljube jedna drugu, gde se lik

Bogorodice formira od snopa svetlosti, i

uvek za`alim {to nisam pravi vernik nego

prljavi i gre{ni posetilac vizantijskog

manastira, spetljani gre{nik, gledam

gde se pali sve}a za `ive, a gde za

mrtve, sumnjivo se pona{am i nikad

ne znam kada se ka`e: Gospode

pomiluj i Amin. Mo`da mi

zato i pop uvek izvu~e

ruku kad se sagnem da je poljubim.

Da, da. \avo nije budala, zna on

svoj lo`a~ki biznis, zalo`i ti lokomotivu,

pusti te, pa onda ti vidi gde su {ine, a gde

skretnice.

Postoji u Srbiji jedno mesto koje se

zove \avolja varo{ i u toj varo{i nema

stanovnika. Tu pojavu bi geolozi puno bolje

objasnili od mene jednog obi~nog vajara, a to

su vertikalni ~ovekoliki stubovi izme|u kojih

{u{te |avolji repovi. Ja uvek sebe pitam, pa

se ponovo pitam, za{to je Bog izvajao tu

\avolju varo{ ba{ u na{oj lepoj Srbiji?”

D

rakula je Rumunski grof, Isteriva~

\avola - film , “\avo ga odneo”

kletva, “Sa |avolom tikve sadi” izre-

ka. Sam |avo je nakaza, zlo. Pa hajde da vidi-

mo ko je |avo i kakva mu je visina, {irina i

specificna te`ina? Da li je rogat, brkat,

crvenook, veliki ili mali? Te{ko je |avola

staviti na vagu, ~oveka mo`da i mo`emo.

Evo, na primer kad sam ve} kod

merenja, priznajem uvek su mi vispreni sel-

jaci dodavali lakat na kantar, i uvek sam se

pretvarao da ni{ta ne vidim, pru`ao bih

nov~anicu, nahranio malo i |avola i odlazio

ku}i sa jednom ~etvrtinom jagoda ili

tre{anja manje nego {to sam platio. Znam

ja, ljudi nemaju pa se dovijaju da naplate

te{ku zemlju i motiku.

Amerika u kojoj `ivimo ima

najve}i procenat kriminaliteta na ovoj plan-

eti, neprestano se zidaju novi zatvori i novi

moderni kapaciteti za{tite od |avola, and-

jeoski zidovi pravde za |avolom okupirane

pretplatnike.

^esto sam posmatrao ljude na

`elezni~kim peronima, kako se vrzmaju i

~ekaju i na svakom peronu ovog sveta sam

video po jednog |avola kako stoji, a

nekada bi |avo stajao sam i ~ekao.

I u svakom kupeu u kom sam

putovao jedan |avo, dremuckao bi i

jednim okom merkao onu crvenu

ru~icu koja zaustavlja voz.

Pri~a o |avolu se

nastavlja. Pitanje je, kada }e i da li }e |avo

pritisnuti ono crveno dugme koje sve nas

na zemlji pretvara u veliki fosilni ostatak.

A

li hajde ne{to srodnije nama da vas

pitam. Koliko na{ih ~estitih i

vaspitanih Srba u ovoj Americi

ispri~a deci pri~u o Bogu, pa kad ih uspa-

va pre|e na internet i po~ne da okre}e slike

golih `ena, na primer? Ja ipak mislim da je

rat sa |avolom najdu`i i najte`i rat izme|u

svih na{ih svetskih ratova i u kome nikada

ne}e do}i do primirja i obustave vatre.

Frojd je svoju teoriju psihoanalize

posvetio podsvesnom.

Ni~e je do`iveo ~oveka kao Boga,

gr~ki filozofi su postavili pitanja, ali nisu dali

puno odgovora. Nauka je premerila planetu i

stvorila moderan svet i dobro ljudskom rodu,

ali niko mi nikada nije dao osnovni `ivotni

odgovor na pitanje: - Koja je to sila koja koja

o`ivi jo{ ne ro|eno dete i natera ga da se

pokrene u utrobi svoje majke?

Tek kad ozbiljno porazmislim o

paklu mene glava zaboli i proradi mi donji

levi zub od te promaje. Za mene najve}i

pakao od svih srpskih paklova postaje onaj

srpski televizor pokriven heklerajom i na

kome stoji vaza sa ve{ta~kim cve}em iz

koga pevaju jezici uspaljene televizije Pink.

Podizali smo bune, vodili ratove,

odlazili na frontove, hrabro juri{ali na nepri-

jatelje i u tome smo se pokazali dobri, ~ak

odli~ni. Ali za nagradu braniteljima i mrtvim

an|elima Srbije, ni jedan podmladak se nije

tako lako odrekao sebe i pljunuo u ka~amak.

Mi dajemo |avolu previ{e. Vi{e nego onom

D`ekiju na po~etku pri~e, koji me za malo

nije rastrgnuo. Vidim tog |avola da `ivi u

`ivotinji i gazda ga uredno hrani ispred ku}e

iza kre~om ispisane tarabe ,” Opasan pas”.

Zna~i, ~uvaj se |avola da ti ne pregrize vrat.

Davno sam nau~io da ru`noj i nesre}noj

devojci treba uvek

re}i da ima lepe o~i,

i zaista, o~i same

zablistaju i postanu

D A S E N E Z A M E R I M O

Februar 2009. 9

PRI^A O \AVOLU

Pi{e: Boban Ili}

10 Februar 2009.

E K O N O M I J A

Grupa mladih i ambicioznih biznisme-

na iz ^ikaga osnovala je Ameri~ko-jugo-

isto~no-evropsku privrednu komoru, u

cilju saradnje sa isto~no evropskim zeml-

jama, izme|u ostalog i sa na{om zemljom.

Ovi mladi ljudi su uglavnom na{eg

porekla i sa na{ih prostora, a predsednik

komore je ambiciozni Igor Jokanovi}. Tim

povodom razgovarali smo sa gospodinom

Jokanovi}em, o njihovim idejama i planovi-

ma.

Kada i kako ste do{li na ideju da

osnujete AmSECC?

Posle zavr{etka postdiplomskog studija

pri Loyola Univerzitetu Chicago, i dobijan-

ja diplome Magistra u Business

Administraciji, tra`io sam na~ine da

pomognem dr`avi i regiji iz koje sam

do{ao, Bosni i Hercegovini i Jugoisto~noj

Evropi. Dok sam radio za

Morgan Stanley kao finansijski

savetnik, primetio sam da je

malo organizacija koje se bave

pobolj{anjem trgovine izme|u

Jugoisto~ne Evrope i Amerike,

do{ao sam na ideju da napravim

Ameri~ko-Jugoisto~no-Evropsku

Privrednu Komoru (AmSECC).

Razgovarao sam sa mnogim

stru~njacima iz te oblasti i od

njih sam dobijao pozitivne reak-

cije i ohrabrenja. Osam izuzetnih

osoba Boki Glamo~ak, Una

Pipi}, Emir Zubovi}, M. Scott Leonard,

Aida Zubovi}, Matija Bilje{kovi}, Lila S.

Jokanovi} i Tanja Bo{kovi} pomoglo mi je

da stavim ideju na papir i formalno osnu-

jemo AmSECC. Sada je AmSECC Illinois

neprofitna organizacija.

Pravo je vreme za saradnju sa zeml-

jama Jugosisto~ne Evrope, jer je ve}ina

njuh u{la u EU dok ostale zemlje pri`eljki-

vaju}i ~lanstvo u EU menjaju zakone kako

bi pobolj{a klimu za ulaganje stranih

investitora.

Pojasnite nam koji je delokrug va{e

novoosnovane organizacije?

Misija AmSECC-a je aktivna uloga u

kreiranju i promociji projekata u regiji i spa-

janje investitora iz Sjedinjenih Dr`ava sa

privrednicima u Jugoisto~noj Evropi. Na{a

dugotrajna misija je da se osnuje fondacija

koja bi pomagala male biznise. Va`an deo

na{e misije je i kulturna razmena.

Uostalom, inspiracija za AmSECC je

do{la iz `elje da se pove`u ljudi i pre-

duze}a, ovde u ^ikagu i Sjedinjenim

Dr`avama, sa ljudima i preduze}ima u

Jugoisto~noj Evropi, a u cilju razmena kul-

ture, trgovine i privrede. Kad se ljudi i

biznisi pove`u, dolazi do razmene ideja,

trgovinskih usluga, i proizvoda i na taj

na~in do razvitka privrede, osnivanja novih

poslova, drugim re~ima dolazi do obostra-

nog napretka.

Na va{em nedavnom sve~anom

otvaranju imali ste odli~an odziv eminent-

nih ljudi, nekoliko dr`avnih predstavnika

iz generalnih konzulata iz ^ikaga, kao i

mladih stru~njaka. O~igledno je da je

interesovanje veliko. Za ovo kratko

vreme od kako AmSECC postoji, da li ste

uspostavili saradnju i sa nekim drugim

organizacijama?

Na otvaranju je bilo vi{e od 70 gosti-

ju, koji su uglavnom bili zainteresovani da

sara|uju ili su ve} ranije imali kontakt sa

Jugoisto~nom Evropom. Organizova}emo

razli~ite doga|aje koji }e spajati biznise sa

obe strane okeana, a u isto vreme upozna-

vati ih sa investicionim mogu}nostima.

Ve} smo se povezali sa organi-

zacijama u ^ikagu poput

Svetske Trgovinske Komore

Illinois, Internacionalni tur-

isti~ki Centar ^ikago i Tuta

Pozori{te ^ikago.

Nadamo se da }e svi

privrednici koji su zainterosovani

za saradnju sa Jugoisto~nom

Evropom da se pridru`e u na{oj

organizaciji AmSECC.

Na{e slede}e predstavljanje

bi}e ve} 11. marta, 2009. u

prostorijama Svetske Trgovinske

Komore Illinois. Za sve informacije o

AmSECC-u posetite:

www.amsecc.org ili

pošaljite email na info@amsecc.org.

O s n o v a n a A m e r i ~ k o – j u g o i s t o ~ n a e v r o p s k a p r i v r e d n a k o m o r a

A m S E C C u ^ i k a g u

lepe. Samo jedan kompliment, jedna lepa re~,

probudi an|ela...ali, ako joj ka`e{ da nije lepa

ili da je ru`na, vide}e{ u trenu koliko |avola

}e sko~iti na tebe bez milosti. Nego, hajde da

prestanem sa optu`bama. Kada mislim o sebi,

~esto sebi~no i sigurno mislim da u meni `ivi

i da me vodi kroz ̀ ivot bo`ija ruka pa se pre-

pustim pravedni{tvu i dobrotvorstvu, a onda

kasno shvatim da to moje poimanje istine i

po{tenja nije ni nalik na Boga, nego se |avo

umilio i {apu}e na uvo, topi se na jeziku kao

kocka {e}era iz kredenca. Eto na naslovnoj

strani onog “Ogledala”, kojim ~itave zime

grejem noge dok presvla~im vunene ~arape,

gledam Milorada ^avi}a i najlep{u Srpkinju

Amerike. Preklopim na pola, pa na ~etvrtinu,

pa na osminu, pa {esnaestinu, uguram, pa

malo podvijem rubove i svaki put vidim lice

na{e urednice koju obuzima bes i sad mogu

i vama re}i, ako dudem otpu{ten i ako vi{e

ne bude ove na{e rubrike “Da se ne zameri-

mo”, znajte da smo se zamerili.

N

e sa urednicom, nego sa crnim

|avolom. Sa |avolom u nama

samima. Pa proverite svoje |avole

u sebi, testirajte ih, stavite ih na dijetu par

nedelja ili mo`da pola godine ili za celi

`ivot. Siguran sam da }e po koji od njih

isko~iti iz va{e glave i du{e i potra`iti sebi

neko drugo skloni{te, neko drugo usijano

gnezdo u kazanu vrele vode.

A \avolice? Uh te |avolice.

Pojavljuju se uvek kad po~ne sezona

restrikcije elektri~ne energije, sezona

vo{tanih sve}a koja se pale i trepere, iza

prozora, na fasadi od mu{takle i crvenih

ru`a. Fasade sa nakrivljenim olukom koji

kaplje kap po kap, tada u pri~u dolaze

koraci, stepenik po stepenik, dolaze dugi

nokti, pa kuc kuc na vrata, dolaze one. Uh

te djavolice. O njima {u pri~ati nekom

sasvim drugom prilikom, u sezoni mraka i

u vreme restrikcije struje.