DEBATNE NOVOSTI BROJ 6, DECEMBAR 2009, …Sociologija sa sociologijom prava. I dobro se sjećam svojih predavaĉa te materije koji su isticali da je neophodno prepoznati uzroĉnika

„Provide a Good Reason for EX Yugoslavia Countries in EU“ Contract No. 2009/202-250 This project is funded by European Community Comission of European Communities, Brussel

DEBATNE NOVOSTI BROJ 6, DECEMBAR 2009, IZLAZI MJESEČNO ДЕБАТНЕ НОВОСТИ БРОЈ 6, DECEMBAR 2009, ИЗЛАЗИ МЈЕСЕЧНО

Hrvats ko debatno druš tvo

“Sva ljudska bića rađaju se slobodna i jednaka u dostojanstvu i pravima. Ona su obdarena razumom i sviješću i trebaju jedno prema drugome postupati u duhu bratstva.”

Opšta deklaracija o pravima čovjeka UN-a iz 1948. godine

„Наведи добар разлог за земљe Бивше Југославије у

Европској унији“

„Ovaj dokument je produciran iz finansijske pomoći Evropske Unije. Sadržaj ovog dokumenta je

isključiva odgovornost Centra za kulturu dialoga i ne može se pod bilo kojim okolnostima smatrati

da odražava stavove Evropske Unije.“

ACCD

ZA IN PROTI, ZAVOD ZA KULTURO DIALOGA uww.zainproti.com

http://hr.wikipedia.org/wiki/Op%C4%87a_deklaracija_o_pravima_%C4%8Dovjeka

http://hr.wikipedia.org/wiki/UN

http://hr.wikipedia.org/wiki/1948

http://www.zainproti.com/

RIJEČ UREDNICE


2

Amila Koso

Dragi ĉiatoci,

Evo, posljednji broj Debatnih novosti, ali samo za 2009. godinu, naravno. Tim više, u ovom broju vas oĉekuje nešto više sadrţaja, nego što je to do sada bilo. Konaĉno ćemo sumirati dosadašnja iskustva koja smo razmijenili, te uvidjeti kakav je zaista status manjina na Ex-Yu prostoru. No prije nego što bilo šta otkrijem u vezi sa 6. brojem Debatnih novosti, jedno vaţno, pa rekla bih i najbitnije saopštenje u ovom broju Novosti:

Dragi naši, od srca vam čestitamo Novu 2010. godinu, kao i sve predstojeće praznike sa iskrenim ţeljama da u narednoj godini budete zdravi, sretni i uspješni .

Ono što je posve sigurno jeste da ispred svih nas, dakle, svih onih koji su ukljuĉeni u projekat: „Navedi dobar razlog za zemlje bivše Jugoslavije u Evropskoj Uniji― , stoji izuzetno zahtijevan zadatak. U svakom sluĉaju, dosadašnji rad je pokazao da je taj zadatak teţak, ali ni u kom sluĉaju nemoguć za riješiti. Kljuĉ rješenja svakako je u zajedniĉkom radu. Stoga je naša iskrena ţelja da u narednoj godini nastavimo raditi kao i do sada. Zajedniĉki, metodom kompromisa te uz veliki stepen profesionalizma. Da je ta metoda itekako dala rezultata, proĉitajte već u 6-mjeseĉnom izvještaju u rubrici: „Projektne aktivnosti“. Do sada ste bili veoma vrijedni. Hvala vam na kvalitetnim tekstovima koje ste vrijedno slali. Za sljedeći broj novosti dajemo vam novi zadatak. Naime, sigurna sam da vam je već u Sadrţaju za oko zapala nova rubrika. Rijeĉ je, svakako, o rubrici: „Predloţite temu za TV emisije―. O ĉemu se zapravo radi proĉitajte na narednoj stranici.

I dok vam pišem ovaj tekst, ne mogu da odolim, a da ne spomenem rezultate ankete sprovedene na ulicama: Bijeljine, Mostara i Tešnja, a u vezi sa odgovorom na pitanje: „Krše li se u našoj zemlji ljudska prava?―. Evo, nekih od odgovora: „Generalno se krše. Od ljudskih prava na rad, socijalnu zaštitu, pa onda prava povratnika, manjina, a o pravima kada stanete pred šalter da i ne govorim.― „Stanje u BiH je uţasno. Glavni razlog je politiĉka maloumnost, odnosno nacionalno razmišljanje, a ne djelovanje za budućnost.― „Redovno se krše, ponajviše zbog nacionalne nabijenosti koja je još prisutna. Da se domaći politiĉari potrude, stanje u toj oblasti ne bi bilo tako crno.― „Dakako da se krše, i to svakodnevno. Evo, BiH je osuĊena zbog diskriminacije Jevreja i Roma. Naţalost, domaćim politiĉarima najvaţniji su liĉni interesi.― „Ljudska prava se krše, mislim prije svega na prava ţena, pa zatim povratnika. Svakako je najbolnije kršenje prava mladih ljudi koji nemaju posao.― Ovo su neke od izjava ljudi koji su, oznaĉeni imenom i prezimenom, govorili o stanju ljudskih prava u njihovoj drţavi. Oĉigledno je da onih hrabrih NEanonimnih ne manjka. No ja sam, moram priznati, podcrtala jedan dio koji je zajedniĉki svim ovim izjavama. Naime, svi su prepoznali krivca, i to jednoglasno. Politiĉari!? Hm...ja sam na prvoj godini studija imala predmet Sociologija sa sociologijom prava. I dobro se sjećam svojih predavaĉa te materije koji su isticali da je neophodno prepoznati uzroĉnika prooblema, kako bismo ga i riješili. Oĉigledno je da su graĊani itekako svjesni uzroĉnika, a da posljedice trpe već decenijama. I prosto mi se nameće pitanje: „Zašto ne mijenjati strukturu vlasti?; Zašto i dalje biti pasivni posmatraĉ!?― Ne znam, ali se dobro sjećam, da kada su studenti postavljali sliĉna pitanja tim predavaĉima, dobar dio odgovora je glasio reĉenicom: „Kolega, vi ste još uvijek mladi!―. To sigurno, ali isto tako oni koji imaju svoj rezon. Ja se ipak vodim parolom: U drţavi vlast koju drţavljani ţele. Ili sam moţda još uvijek mlada!??? Prethodni put sam vas zamolila da nam pišete i odazvali ste se. Repriza i sljedeći put. Uţivajte!

SADRŽAJ

U OVOM BROJU

PROČITAJTE:

Riječ urednice

***

Pogled na Region ***

Predloţite temu za TV emisije

*** Riječi Velikana: -Umberto Eco

-Gajo Petrović -G.W.F.Hegel

- ***

Vijesti iz Regiona

***

Novine pišu

*** Razno

***

Posjetili smo www.debatewise.com

***

Projektne aktivnosti

***

Imperssum

Pogled na Region


3

SRBIJA

ISTRAŢIVANJE O POLOŢAJU MANJINA U SANDŢAKU ,, Sandţaĉki odbor za zaštitu ljudskih prava i sloboda saĉinio je godišnji izvještaj o stanju ljudskih prava i sloboda za 2008.godinu. Izvještaj se temelji na rezultatima sistematskog iztraţivanja o stanja ljudskih prava i sloboda u Sandţaku. Sandţaĉki odbor na konferenciji za štampu u oktobru mesecu 2008., prezentirao je rezultate istraţivanja etniĉke i interetniĉke distance. Sandţaĉki odbor u sklopu projekta ,,Edukacija graĊana’’ je u periodu od avgusta do septembra izvršio anketu na osnovu uraĊenog upitnika, a o stanju meĊunacionalnih odnosa u Novom Pazaru i stepenu etniĉke distance. Upitnik je obuhvatio stotinak lica razliĉite polne, obrazovne, socijalne, starosne, vjerske i nacionalne strukture. Na odreĊenim pitanjima vidi se razliĉite ocene unutar bošnjaĉke i srpske populacije a takoĊe ima i pitanja gde se iskazuju isti odgovori i kod jednih i kod drugih. Na pitanje da li bi ispitanici više voljeli da ţive u višenacionalnim ili jednonacionalnim sredinama, kod Bošnjaka se za ţivot u višenacionalnoj sredini izjasnilo 65%, dok se kod Srba većina izjasnila za jednonacionalnu sredinu. MeĊutim, na pitanje o mogućnosti ţivota u mešovitom braku, kod Srba je jedan dio ispitanika iskazao saglasnost u odreĊenom procentu, dok su kod Bošnjaka svi odgovori bili negativni. Na potanje o tome koliko poznaju obiĉaje i kulturu drugih etniĉkih zajednica najveći broj bošnjaka je zaokruţivao odgovor ,, malo’’, dok je kod Srba najveći dio ispitanika zaokruţio odgovor ,,dosta’’. Na pitanje da li bi promijenili trenutno mjesto ţivljenja najveći broj Bošnjaka dao je negativan odgovor, dok je kod Srba najveći broj dao potvrdan odgovor. Krivci za sukob u Islamskoj zajednici, smatraju ispitanici su vjerski sluţbenici 49%, lokalni i republiĉki politiĉari 49%, dok je 2% ispitanika smatralo da su krivci i jedni i drugi. Kao mogućnost prevazilaţenja podela unutar Islamske zajednice najveći dio ispitanika se izjasnio da se to moţe uraditi putem dijaloga. Na pitanje da li muslimani Sandţaka ĉine jednu duhovnu nacionalnu cjelinu ca Bošnjacima u BiH, najveći dio se izjasnio potvrdno. Kod ispitanika je uoĉen znatan stepen tolerancije prema izgradnji vjerskih objekata drugih zajednica kao i isticanju vjerskih obiljeţja. TakoĊe treba istaći da jedan dio ispitanika (30%) nije zadovoljan stepenom meĊuverskih i meĊunacionalnih odnosa u sredini u kojoj ţivi. Taj stepen nešto malo je izraţeniji kod ispitanika srpske nacionalnosti. Na pitanje o prihvatanju šefa ili rukovidioca druge nacionalnosti u radnoj sredini i jedni i drugi su se izjasnili da bi više voljeli da na radnom mjestu imaju rukovodioca svoje nacionalnosti, dok je bio i veliki dio onih koji su smatrali da tome ne pridaju znaĉaj. Iz ovakvih pokazatelja moţe se utvrditi: Novi Pazar je neosporno sloţena meĊunacionalna i meĊuvjerska sredina. Brojna pitanja koja se odnose na tu problematiku zahtijevaju sloţene odgovore. Pokazuje se, pre svega da je stepen etniĉke distance još uvijek dosta visok ali da u svakom sluĉaju ne odgovara onom stanju s poĉetka 90-tih godina prošlog vijeka kada su meĊunacionalni odnosi bili na izrazito niskom nivou a na momente i na ivici konflikta. TakoĊe, treba imati u vidu da je anketa vršena u postizbornom vremenu, kao i vremenu duboke ekonomske krize koja potresa ovdašnje stanovništvo. Ono što ohrabruje je ĉinjenica da su ispitanici iskazali visok stepen tolerantnosti prema pripadnicima druge vjere i nacije. Indikativno je da su na neka pitanja ispitanici davali kontradiktorne odgovore. Kao primer za to navodimo da su bošnjaĉki ispitanici bili većinom za ţivot u višenacionalnoj sredini ali su iskljuĉivo bili protiv braka sa pripadnikom ili pripadnicom druge vjere. Ovakvi odgovori pokazuju da kod ispitanika ima odreĊene nedoslijednosti u odgovorima, ali ih treba posmatrati u odreĊenom kontekstu. Taj kontekst svakako obuhvata i sva ona iskustva proteklog perioda koja će svakako još dugo imati uticaja na stepen etniĉke distance u nacionalno mješovitoj sredini kao što je Novi Pazar. Ovakvi upitnici pokazuju koliko su malo istraţeni meĊunacionalni odnosi i koliko je, zapravo, ovo pitanje bitno i da se preko njega ne moţe prelaziti. Izuzetno je vaţno povremeno mjeriti puls takozvanog obiĉnog ĉovjeka, proniknuti u njegova razmišljanja i nadanja. To se toliko ne uoĉava kroz politiku i kroz rad politiĉkih stranaka koliko kroz svakodnevni ţivot i odnos prema problemima i specifiĉnostima ove sredine. Jedan upitnik, naravno, ne moţe odslikati jedan sloţeni mozaik meĊuvjerskih i meĊunacionalnih odnosa ali, u svakom sluĉaju, moţe pomoći da se stekne jasnija slika o ovoj sredini i ukaţe na delikatnost situacije i sloţenost ovdašnje problematike koja se, iz razliĉitih razloga, uopštava, minimizira ili prećutkuje.’’

Podatke dostavio: ACCD – CENTAR ZA KREATIVNU KOMUNIKCIJU I DEBATU

PREDLOŽITE

TEMU ZA TV

EMISIJE

Dragi naši ĉitaoci,

S velikim zadovoljstvom vas

obavještavamo da se

medijska promocija debatnog

programa, u Bosni i

Hercegovini nastavlja. Naime,

u sklopu Projekta planirano je

da se u narednoj godini snimi

deset TV debata, pri ĉemu su

uĉesnici debatanti iz svake

partnerske regije. Prema

izraĊenom akcionom planu,

TV debate će se snimati u

Sarajevu i to u perodu od 16.

januara do 28. februara 2010.

godine. Snimanje emisija, kao

i njihovo emitovanje povjereno

je drţavnoj bh televiziji: BHT1.

Stoga, vama u zadatak

ostavljamo da predlaţete

teme o kojima biste ţeljeli

raspravljati u okviru tv emisija,

odnosno, predloţite one teme

za koje mislite da su iznimno

vaţne i aktuelne.

Unaprijed se radujemo vašim

sugestijama i prijedlozima.

Pišite nam na neku od adresa

Centra za kulturu dijaloga koju

moţete pronaći već u rubrici

Impressum.

Hvala.

Pogled na Region


4

Škole iz Srbije koje su ukljuĉene u projekat : „Navedi dobar razlog za zemlje Bivše Jugoslavije u Evropskoj uniji―

Trener Grad Škola Telefon E-mail

1. 1 Branka Josimov Subotica Gimanzija S. Markovic

063/544148 [email protected]

2. Dragana Pelemis Novi Sad Gimanzija S. Markovic

- -

3. Dragana Djuric Uzice Mediccinska skola 063/7038263 [email protected]

4. Nada Banjanin Beograd Zeleznicka skola 062/321305 [email protected]

5. Gordana Avramovic

Valjevo Gimnazija 064/4508788 [email protected]

6. Tanja Korosova Backi Petrovac

Gimnazija Jan Kolar


7. Ljiljana Jankovic Nis Administrativno birotehnicka skola


8. Sladjana Stojanovic

Zajecar Gimnazija 064/3557635 [email protected]

9. Vesna Ilic Paracin Gimnazija 063/81 96 108 [email protected]

10. Emira Dubaric Novi Pazar Medicinska skola 063/1895827 [email protected]

***

„Неред у реченицама је посљедица нереда

умислима, а неред у мислима је посљедица нереда у

глави, а неред у глави је

посљедица нереда у средини и стању те

средине. Ако је нетко одлучио

вршити критику, а то значи да хоће од нереда у реченицама,

у мислима, у главама, у људима и у срединама

стварати ред, онда такав субјект не

смије бити неуредан ни у реченицама ни у глави ни

у мислима.―

Мирослав Крлежа

***

„Ако си се зупутио према циљу и путом почео

застајкивати да каменом гађаш свакога пса који залаје на тебе, никада нећеш стићи на циљ...―

Ф.М.Достојевски

ИЗРЕКЕ МАЛЕ

ГРУПЕ

ВЕЛИКАНА:

PRIBOJSKI ODBOR ZA LJUDSKA PRAVA O POLOŢAJU BOŠNJAKA U PRIBOJU -NERIJEŠENI PROBLEMI IZ PROŠLOSTI-

,,I pored brojnih konstatacija da je u Srbiji došlo do poboljšanja u zaštiti ljudskih prava manjinskih zajednica, Bošnjaci u priboju i ovaj 10. decembar – MeĊunarodni dan ljudskih prava doĉekuju u stanju obespravljenosti i diskriminacije – stav je pribojskog Odbora za zaštitu ljudskih prava i humanitarnu djelatnost... ,,Priboj je jedina opština u Sandţaku u kojoj nije ispoštovana zakonska obaveza o uvoĊenju bosanskog jezika u sluţbenu upotrebu i jedina opština u kojoj još nijednom na drţavnim ustanovama nisu istaknuta bošnjaĉka znamenja, kao što su grb i zastava’’, navodi se u saopštenju Odbora i dodaje da, zbog loše informisanosti, najveći broj Bošnjaka i ne zna da je u Srbiji došlo do pozitivnih promena u pogledu ostvarenja prava na upotrebu nacionalnih simbola i nacionalnih praznika Bošnjaka, kao ni o ulozi Bošnjaĉkog nacionalnog vijeća. U saopštenju pribojskog odbora se istiĉe da su u Priboju ugroţena i vjerska prava Bošnjaka, da je ovdašnja Islamska zajednica zloupotrebljena od strane pojedinaca, te da Bošnjaci već punih osamnaest godina bezuspješno traţe od gradskih vlasti dozvolu za izgradnju dţamije u Novom Priboju’’.

Podatke dostavio: ACCD

NACIONALNE MANJINE U SRBIJI

-zvanični statistički podaci-

U Drţavnoj zajednici Srbija i Crna Gora ţive pripadnici velikog broja nacionalnih manjina. Najbrojnije nacionalne manjine su Albanci, MaĊari i Bošnjaci. Prema popisu stanovništva od 1991. godine (Srbija je 2002. godine sprovela popis stanovništva, dok je u Crnoj Gori popis u toku), na podruĉju Srbije i Crne Gore 33,7 odsto stanovništva ĉinili su pripadnici nacionalnih manjina, dok su više od 4/5 manjinske populacije ĉinili pripadnici albanske, maĊarske i bošnjaĉke nacionalne manjine. Prema popisu stanovništva iz 2002. godine u Srbiji, bez Kosova i Metohije, ţivi 1.135.393 pripadnika nacionalnih manjina. Najveći broj nacionalnih manjina ţivi u Autonomnoj pokrajini Vojvodini - MaĊari (290.207), Hrvati (56.645), Slovaci (56.637), Rumuni (30.419), Romi (29.057), Bunjevaci (19.766), Rusini (15.626), Makedonci (11.785), Ukrajinci (4.635), Nemci (3.154), Ĉesi (1.648) i drugi. U centralnoj Srbiji ţivi 59.952 pripadnika albanske nacionalne manjine, 135.670 Bošnjaka, 18.839 Bugara, 39.953 Vlaha, 3.975 Goranaca, 14.062 Makedonaca, 15.869 Muslimana, 79.136 Roma, 14.569 Hrvata i drugih.

www.arhiva.srbija.sr.gov.yu

Pogled na Region


5

CRNA GORA

NACIONALNE I VJERSKE MANJINE U CRNOJ GORI

- zvanični podaci prema zadnjem popisu stanovništva iz 2003.godine-

Stanovništvo po maternjem jeziku:

srpski jezik - 393.740 (63,49%) crnogorski jezik - 136.208 (21,96%) albanski jezik - 32.603 (5,26%) bosanski jezik - 34.078 (6,13%) hrvatski jezik - 2.791 (0,45%) romski jezik - 2.602 (0,42%) makedonski jezik - 507 (0,08%) maĊarski jezik - 255 (0,04%) slovenski jezik - 232 (0,04%) njemaĉki jezik - 126 (0,02%)

- 3.101 (0,5%) neizjašnjeno i nepoznato - 13.902 (2,24%

Podatke dostavio: LOGOS, CG

IZREKE MALE

GRUPE

VELIKANA:

***

POSTUPAJTE SA VAŠIM VREMENOM KAO S NOVCEM; KAKO GA MOŢETE NAJBOLJE

POTROŠITI DA POSTIGNETE NAJVEĆE

ZADOVOLJSTVO. Brian Tracy

***

Ĉitanje bez razmišljanja stvara nesreĊen duh, a razmišljanje bez ĉitanja

stvara ĉovjeka neuravnoteţenim.

Onaj ko uĉi, a ne misli –

izgubljen je. Onaj ko misli, a ne uĉi – u velikoj je

opasnosti.

Konfučije

***

Kada tvoje srce bude

instinktivno uĉestvovalo u radostima i patnji drugih, tada ćeš znati da si se oslobodio svoga ―ja‖, uţivaćeš u iskustvu

jedinstva s ljudskim rodom [...]

Entoni de Melo

Nacionalne manjine:

Srbi: 198.414 (31,99%) Bošnjaci: 48.184 (7,77%) Albanci: 31.163 (5,03%) Muslimani: 24.625 (3,97%) Hrvati: 6.811 (1,1%) Romi: 2.601 (0,42%) Jugosloveni: 1.860 (0,3%) Makedonci: 819 (0,13%) Slovenci: 415 (0,07%) MaĊari: 362 (0,06%) Rusi: 240 (0,04%) Egipćani: 225 (0,04%) Italijani: 127 (0,02%) Nijemci: 118 (0,02%) ostali - 2.180 (0,35%) neizjašnjeni/neopredjeljeni -

26.906 (4,34%) regionalno se opredjelili - 1.258

(0,2%) nepoznato - 6.168 (0,99%)

Vjerske manjine:

Pravoslavci - 460.383 (74,24%)

Muslimani - 110.034 (17,74%)

Katolici - 21.972 (3,54%) Protestanti - 383

(0,06%) orijentalci - 58 (0,01%) Ţidovi - 12 (0,01%) ostali - 2.424 ('0,39%) neizjašnjeni: 13.867

(2,24%) nije vjernik: 6.003

(0,97%) nepoznati: 5.009 (0,8%)

http://bs.wikipedia.org/wiki/Srpski_jezik

http://bs.wikipedia.org/wiki/Crnogorski_jezik

http://bs.wikipedia.org/wiki/Albanski_jezik

http://bs.wikipedia.org/wiki/Bosanski_jezik

http://bs.wikipedia.org/wiki/Hrvatski_jezik

http://bs.wikipedia.org/wiki/Romski_jezik

http://bs.wikipedia.org/wiki/Makedonski_jezik

http://bs.wikipedia.org/wiki/Ma%C4%91arski_jezik

http://bs.wikipedia.org/wiki/Slovenski_jezik

http://bs.wikipedia.org/wiki/Njema%C4%8Dki_jezik

http://bs.wikipedia.org/wiki/Srbi

http://bs.wikipedia.org/wiki/Bo%C5%A1njaci

http://bs.wikipedia.org/wiki/Albanci

http://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Muslimani_po_nacionalnosti&action=edit&redlink=1

http://bs.wikipedia.org/wiki/Hrvati

http://bs.wikipedia.org/wiki/Romi

http://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Jugosloveni&action=edit&redlink=1

http://bs.wikipedia.org/wiki/Makedonci

http://bs.wikipedia.org/wiki/Slovenci

http://bs.wikipedia.org/wiki/Ma%C4%91ari

http://bs.wikipedia.org/wiki/Rusi

http://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Egip%C4%87ani&action=edit&redlink=1

http://bs.wikipedia.org/wiki/Italijani

http://bs.wikipedia.org/wiki/Nijemci

http://bs.wikipedia.org/wiki/Pravoslavci

http://bs.wikipedia.org/wiki/Islam

http://bs.wikipedia.org/wiki/Katolici

http://bs.wikipedia.org/wiki/Protestanti

http://bs.wikipedia.org/wiki/%C5%BDidovi

Pogled na Region


6

Škole iz Crne Gore koje su ukljuĉene u projekat : „Navedi dobar razlog za zemlju Bivše Jugoslavije u Evropskoj uniji―

***

POSTUPAJTE SA VAŠIM VREMENOM KAO S NOVCEM; KAKO GA MOŢETE NAJBOLJE

POTROŠITI DA POSTIGNETE NAJVEĆE

ZADOVOLJSTVO. Brian Tracy

***

Ĉitanje bez razmišljanja stvara nesreĊen duh, a razmišljanje bez ĉitanja

stvara ĉovjeka neuravnoteţenim.

Onaj ko uĉi, a ne misli –

izgubljen je. Onaj ko misli, a ne uĉi – u velikoj je

opasnosti.

Konfučije

***

Kada tvoje srce bude

instinktivno uĉestvovalo u radostima i patnji drugih, tada ćeš znati da si se oslobodio svoga ―ja‖, uţivaćeš u iskustvu

jedinstva s ljudskim rodom [...]

Entoni de Melo

IZREKE MALE

GRUPE

VELIKANA:

Trener Grad Škola Telefon i e-mail

1. Vesna Kovaĉević Podgorica Gimnazija‖Slobodan Škerović‖

0038269/645-415

2. Olivera Radanović

Kotor Gimnazija

0038269/236-931

3. Sandra Simonović

B.Polje Gimnazija ―Miloje Dobrašinović‖

0038269372466 simonovicsandra@

yahoo.com

4. Verica Popović Pljevlja Gimnazija ―Tanasije Pejatović‖

067/517-611

5. Mila Barjaktarevic

Berane Gimnazija ―Panto Mališić‖

[email protected]

6. Milojka Gardašević

Cetinje Gimnazija Cetinje

7. Nedjeljko Djurović

Bar Gimnazija i Ekonom-ugostiteljska

0038267/555-320

8. Milena Milošević Kolašin SMŠ‖Braća Selić‖ 069/544-232 milenamil22@yaho

o.com

9. Gordana Danilović

Tivat SMŠ‖Mladost‖

00038267/519-686

10.

Gojko Djurdjević i

Momir Dragićević

H.Novi SMŠ‖Ivan G.Kovaĉić‖

0038268521-676

11.

Ljilja Sredojević Ulcinj SMŠ‖Bratstvo-jedinstvo‖

0038269/502-229

12.

Krsto Vuković Budva SMŠ‖Danilo Kiš‖ 0038267/396-262 logosbudva@gmail

.com

13.

Jugoslav Rabrenović

Mirjana Medojevic

Mojkovac SMŠ‖Vuksan Djukić‖

0038267/536-017 0038268633226

14.

Radojka Koprivica

Nikšić Ekonom-ugostiteljska 0038269/495-505

15.

Nada Dubljević Nikšić Prva struĉna škola

0038269/662-002

16.

Vesna Krivĉević Cetinje Struĉna škola 0038269/065-852 [email protected]

17.

Zagorka Kalović Pljevlja Struĉna škola

0038267/517-611

18.

Dr Dragan Ĉadjenović

Podgorica Medicinska škola

0038269/490-754 0038267866631

19.

Gordana Milićević

Berane Medicinska škola ―dr Branko Zogović‖

0038267/855-195

20.

Anastazija Glaviĉić

Bar Poljoprivredna škola 069/574-153 stasi23fox@yahoo.

com

21.

Tatjana Nedović B. Polje Elektro-ekonomska Bijelo Polje

22.

Veljko Dedejić B.Polje Struĉna škola 0038267/592-958 [email protected]

Pogled na Region


7

IZREKE MALE

GRUPE VELIKANA

Famous Speeches by Women Speakers and

Speech Topics

„Women have always been great speakers, but they did

not always have the opportunity to speak in public. One of the most stirring and

inspirational famous speeches by women was made

hundreds of years ago, in 1588, by Queen Elizabeth I of England. Dressed in armor at

Tilbury she spoke the inspirational words to her troops when England was threatened by the superior

power of the Spanish Armada. Who can forget inspiring and motivational her words "...I

know I have but the body of a weak and feeble woman; but I have the heart of a king, and of a king of England, too..." - The Spanish Armada Speech by Queen Elizabeth I was a true inspiration to all women

speakers.―

www.famous-speeches-and-speech-topics.info

USTAVNI ZAKON -O PRAVIMA NACIONALNIH MANJINA-

„Ĉlanak 3. (1) Prava i slobode osoba koje pripadaju nacionalnim manjinama (u daljnjem tekstu: pripadnici nacionalne manjine), kao temeljna ljudska prava i slobode, nedjeljiv su dio demokratskog sustava Republike Hrvatske i uţivaju potrebnu potporu i zaštitu, ukljuĉujući pozitivne mjere u korist nacionalnih manjina. Ĉl.4. (2) Pripadnici nacionalnih manjina ostvaruju, jednako kao i drugi graĊani Republike Hrvatske, prava i slobode utvrĊene Ustavom Republike Hrvatske, te prava i slobode propisane ovim Ustavnim zakonom i posebnim zakonima. (4) Zabranjuje se bilo kakva diskriminacija temeljena na pripadnosti nacionalnoj manjini. Pripadnicima nacionalnih manjina jamĉi se jednakost pred zakonom i jednaka pravna zaštita. Ĉlanak 9. (1) Pripadnici nacionalnih manjina imaju pravo koristiti svoje prezime i ime na jeziku kojim se sluţe, te da ono bude sluţbeno priznato njima i njihovoj djeci upisom u matiĉne knjige i druge sluţbene isprave, u skladu s propisima Republike Hrvatske. Ĉlanak 10. Pripadnici nacionalnih manjina imaju pravo slobodno sluţiti se svojim jezikom i pismom, privatno i javno, ukljuĉujući pravo na jeziku i pismu kojim se sluţe isticati oznake, napise i druge informacije u skladu sa zakonom.

Ĉlanak 14.

(1) Slobodna je uporaba znamenja i simbola nacionalnih manjina i obiljeţavanje praznika nacionalnih manjina. (2) Uz sluţbenu uporabu znamenja i simbola Republike Hrvatske nacionalne manjine mogu isticati odgovarajuće znamenje i simbole nacionalnih manjina. Kada se izvodi himna i/ili sveĉana pjesma nacionalne manjine, obvezatno se prije nje izvodi himna Republike Hrvatske. (3) Jedinice lokalne samouprave i podruĉne (regionalne) samouprave duţne su statutom propisati sluţbenu uporabu i naĉin korištenja zastave i simbola nacionalnih manjina.

Ĉlanak 20.

(1) Republika Hrvatska jamĉi pripadnicima nacionalnih manjina pravo na zastupljenost u predstavniĉkim tijelima jedinica lokalne samouprave i predstavniĉkim tijelima jedinica podruĉne (regionalne) samouprave. Ĉlanak 35. (1) Osniva se Savjet za nacionalne manjine, radi sudjelovanja nacionalnih manjina u javnom ţivotu Republike Hrvatske, a osobito radi razmatranja i predlaganja ureĊivanja i rješavanja pitanja u svezi s ostvarivanjem i zaštitom prava i sloboda nacionalnih manjina. U tom cilju Savjet suraĊuje s nadleţnim drţavnim tijelima i tijelima jedinica samouprave, vijećima nacionalnih manjina, odnosno predstavnicima nacionalnih manjina, udrugama nacionalnih manjina i pravnim osobama koje obavljaju djelatnosti kojima se ostvaruju manjinska prava i slobode.―

Podatke dostavio: HRVATSKO DEBATNO DRUŠTVO

HRVATSKA

Pogled na Region


8

NACIONALNE MANJINE U REPUBLICI HRVATSKOJ

-zvanični statistički podaci, prema posljednjem popisu stanovništva iz 2001. godine

Škole iz Hrvatske koje su ukljuĉene u projekat : „Navedi dobar razlog za zemlje Bivše Jugoslavije u Evropskoj uniji―

ALBANCI 15.082

AUSTRIJANCI 247

BOŠNJACI 20.755

BUGARI 331

CRNOGORCI 4.926

ČESI 10.510

MAĐARI 16.595

MAKEDONCI 4.270

NIJEMCI 2.902

POLJACI 567

ROMI 9.463

RUMUNJI 475

RUSI 906

RUSINI 2.337

SLOVACI 4.712

SLOVENCI 13.173

SRBI 201.631

ITALIJANI 19.636

TURCI 300

UKRAJINCI 1.977

VLASI 12

ŢIDOVI 576

ŠKOLA ADDRESA

DEBATNI

KLUB TRAENER KONTAKT

I. gimnazija Avenija Dubrovnik 36,

10010 Zagreb

Krvoloĉne

visibabe

Tomislav

Benko

00385 98816580

II. gimnazija Kriţanićeva 4, 10000

Zagreb

Bušmani Melina

Mohorić

00385 959099124

III. gimnazija Kušlanova 52, 10000

Zagreb

Bolje ne

moţe

Danka

Munivrana

00385 21465254

IV. gimnazija Avenija Dubrovnik 36,

10010 Zagreb

Explicitum Sandro

Salopek

00385 98701008

V. gimnazija Klaićeva 1, 10000 Zagreb Sagitto Bojan

Marjanović

00385 98694228

X. gimnazija Klaićeva 7, 10000 Zagreb Pup Vlatka

Mihavec

00385 981934762

XV. gimnazija Jordanovac 8, 10000

Zagreb

MIJOC Tamara

Puhovski

00385 915874678

XVI. gimnazija Kriţanićeva 4A, 10000 BĈŠ Ana 00385 917351140

IZREKE MALE

GRUPE VELIKANA:

***

Zamislite koja bi tišina nastala kada bi ljudi govorili samo o

onome što znaju!

Karel Čapek

***

Bila jednom jedna rijeka i magla u njenim predvečerjima

i sunčev odsjaj u njinim širinama. Postoji i sada u meni, mislio sam da sam

zaboravio. Al' ništa se izgleda ne zaboravlja, sve se vraća iz

zaključanih pretinaca, iz mraka toboţnjeg zaborava i sve je

naše što smo mislili da je već ničije, ne treba nam, a stoji tu pred nama, svjetluca svojim

bivšim postojanjem podsjećajući nas i ranjavajući.

Meša Selimović "Derviš i

smrt"...

***

Try not to become a man of success but rather to become

a man of value.

Albert Einstein

*** Nothing succeeds like the appearance of success.

Christopher Lasch

http://modersmal-t.skolutveckling.se/kroatiska/citat2%20Karel.htm

http://www.quotationspage.com/quote/2959.html



http://www.quotationspage.com/quotes/Albert_Einstein/



http://www.quotationspage.com/quotes/Christopher_Lasch/

Pogled na Region


9

Zagreb Glasnović

XVI. gimnazija Kriţanićeva 4A, 10000

Zagreb

Repro Vanda

Jakir

00385 915406372

Klasična

gimnazija

Kriţanićeva 4A, 10000

Zagreb

Hermes Branka

Marušić

00385 915204559

Privatna

klasična

gimnazija

Harambašićeva 19, 10000

Zagreb

PKG Ana

Salapić

00385 917333767

Gimnazija Velika Gorica

Ul. kralja S. Tomaševića

21, 10410 Velika Gorica

Velika Gorica Helena

Podvorski

00385 989041125

Gimnazija

Tituša

Brezovačk-og

Habdelićeva 1, 10000

Zagreb

Ljuĉibas-te

orhideje

Karlo

Resler

00385 981309732

Varaţdins-ka

gimnazija

Petra Preradovića 14,

42000 Varaţdin

Varaţdin Ines

Gledić

00385

917366674

Gimnazija Sisak

Trg hrvatskih branitelja 1,

44103 Sisak

Sisak Marina

Kasa

00385 915285217

Srednja škola delnice

Lujzinska cesta 42, 51300

Delnice

Delnice Anton

Tadić

00385 915973870

Prva susačka

hrvatska

gimnazija

Gajeva 1, 51000 Rijeka PSHG Bernard

Koludrović

00385 51217770

Prva riječka

hrvatska g.

Frana Kurelca 1, 51000

Rijeka

PRHG Bernard

Koludrović

00385 51214538

Srednja škola Mate Blaţine

Rudarska 4, 52220 Labin Labin Delfina

Arapović

00385 98866924

Srednja škola Mate Balota

Karla Huguesa 6, 52440

Poreĉ

Poreĉ Branka

Kalĉić

00385 989767942

Zadarska privatna

gimnazija

Kraljskog Dalmatina 4,

23000 Zadar

Nikica i

Ankica

Maja

Simicev

Filippi

00385 981827732

III. matematička

gimnazija

Matice hrvatske 11, 22000

Split

MIOC Split Kristijan

Beĉić

00385 989109740

Srednja Škola Hvar

Kriţa b.b., 21450 Hvar Hvar Marija Bibić

Novak

00385 915440492

Gimnazija Dubrovnik

Frana Supila 3, 20000

Dubrovnik

A HORSE

WITH NO

NAME

Igor Miošić

00385 989049221

Votes for Women Speech by Mark Twain

„...We are all creatures of sudden impulse. We must be

worked up by steam, as it were. Get them to write their wills

now, or it may be too late by-and-by. Fifteen or twenty years ago I had an experience I shall never forget. I got into a church

which was crowded by a sweltering and panting

multitude. The city missionary of our town - Hartford - made a telling appeal for help. He told

of personal experiences among the poor in cellars and top lofts requiring instances of devotion and help. The poor are always

good to the poor. When a person with his millions gives a

hundred thousand dollars it makes a great noise in the

world, but he does not miss it; it's the widow's mite that makes

no noise but does the best work. Referring to woman's

sphere in life, I'll say that woman is always right. For

twenty-five years I've been a woman's rights man. ... If all the women in this town had a vote today they would elect a mayor at the next election, and they would rise in their might and

change the awful state of things now existing here.―

www.famousquotes.me.uk

IZREKE MALE

GRUPE

VELIKANA:

Pogled na Region


10

IZREKE MALE

GRUPE

VELIKANA:

And since you know you cannot see yourself,

so well as by reflection, I, your glass,

will modestly discover to yourself,

that of yourself which you yet know not of.

William Shakespeare

***

Fashion is a form of ugliness so intolerable that we have to

alter it every six months.

Oscar Wilde

***

The individual has always had to struggle to keep from being overwhelmed by the tribe. If you try it, you will be lonely

often, and sometimes frightened. But no price is too high to pay for the privilege of

owning yourself.

Friedrich Nietzsche

***

One needs to be slow to form convictions, but once formed

they must be defended against the heaviest odds.

Mahatma Gandhi

ЗАБЕЛЕШКИ ВО ИЗВЕШТАЈОТ НА ЕВРОПСКАТА КОМИСИЈА

-Малцинствата признаени, но недоволно заштитени- Во Македонија има специјализирана агенција за заштита на правата на малцинствата, но уште не е оперативна, главно поради тоа што нема соодветен кадар и буџет, констатира Европската комисија во својот годишен извештај. Домашните експерти се согласуваат дека критиките претежно се однесуваат на институционалните решенија за заштита на малцинските права, но сметаат дека во земјава правата на припадниците на малцинствата се добро заштитени. - Македонија отсекогаш го признава постоењето и им помага на припадниците на малцинствата. Нашата политика кон нив е поинаква од таа на соседните земји, каде што воопшто не го признаваат нивното постоење или го признаваат, но не им помагаат - вели Владимир Ортаковски, професор по меѓународно јавно право. Според него, во однос на малцинските права не може да ни се даваат забелешки зашто земјава спроведува афирмативна акција за правична застапеност при вработувањето на припадниците на малцинствата во државната администрација. Комисијата, сепак, ја фали земјава затоа што решила да ја потпише и Европската повелба за регионални и за малцински јазици, но забележува што таа уште не е и ратификувана. - Многу малку држави ја потпишале повелбата, а уште помалку, па дури и од членките на Унијата, ја ратификувале - потврдува и професорот Ортаковски. Најголемата критика, сепак, се однесува на специјализираната агенција за заштита на правата на малцинствата, воспоставена врз основа на Законот за унапредување и за заштита на правата на помалите заедници што претставуваат помалку од 20 проценти од населението, која треба да функционира како независен орган на државната управа. Таа ќе биде советодавно тело на Владата за малцински прашања, но, според Комисијата, агенцијата уште не функционира иако досега се назначени двајца директори. Според ЕК, тоа е резултат, пред се, на недостигот од соодветен кадар и од пари. Меѓуетничките тензии се, генерално, на ниско ниво. Тие, според Унијата, се интензивираат одвреме-навреме, особено во училиштата. За неа е чудно што, сепак, Комитетот за односи меѓу заедниците својата активност ја ограничил на примена на правилата за двојно, Бадентерово мнозинство во Собранието, и тоа за законите што се однесуваат на малцинските заедници. Што се однесува до слободата на вероисповед, Комисијата заклучува дека и покрај спроведувањето на Законот од минатата година, неколку религиозни заедници, како бектешите, останале без регулиран статус. Битно е и што Уставниот суд ги поништи одредбите за верско образование во Законот за основно образование заклучувајќи дека се спротивни на принципот на одвоеноста на црквата од државата. Унапредувањето на културните права на припадниците на малцинствата е постигнато со спроведувањето на Законот за употреба на јазиците што го зборуваат најмалку 20 проценти од населението, а мал прогрес е забележан и во употребата на јазиците на помалите етнички заедници, а како што забележува Европската комисија, во земјава нема услови за тие да го учат својот мајчин јазик. Рамковниот - клучна гаранција Рамковниот договор останува клучна гаранција за правата на припадниците на заедниците што не се мнозинство во земјата, заклучува Комисијата. Во повеќе општини, каде што е и законска обврска, се основани комисии за односи меѓу заедниците, како и во 14 други општини со малцинско население. Но, изборот на членови често не е отворен, ефективноста на комитетите е ограничена од слабиот оперативен капацитет, нејасните надлежности и слабиот статус. Во неколку општини и составот на комисиите не ја одразува ни етничката структура на локалното население.

Podatke dostavio: MLADINSKI OBRAZOVEN FORUM

МАКЕДОНИЈА

***

Kad bih smio nešto

zaželjeti, ne bih zaželio

ni bogatstvo ni moći,

nego strast za mogućim;

zaželio bih oko, što je

vječno mlado, vječno

gori od želje da vidi što

je moguće.

Sieren Kierkengard

***

„ Čuli ste šta je rečeno:

Ljubi svog bližnjeg i

mrzi svog neprijatelja! A

ja vam kažem: Ljubite

svoje neprijatelje i

molite za one koji vas

progone, kako biste

postali sinovi svoga Oca

nebeskoga, koji čini da

njegovo sunce izlazi nad

zlima i dobrima, i da

kiša pada pravednima i

nepravednima. Ako

ljubite one koji vas

ljube, kakvu ćete plaću

imati? Zar i carinici ne

čine isto ? Ako jedino

svoju braću pozdravljate,

što izvanredno činite ?

Zar i pogani ne čine isto

? Dakle: budite savršeni

kao što je savršen Otac

vaš nebeski!“

Matej 5,63 - 40

Pogled na Region


11

Школе из Македоније које су укључене у пројекат : „Наведи добар разлог за земљe Бивше Југославије у Европској унији―

***

And since you know you

cannot see yourself, so well as by reflection, I, your

glass, will modestly discover to

yourself, that of yourself which you yet

know not of.

William Shakespeare

***

Fashion is a form of ugliness so intolerable that we have to

alter it every six months.

Oscar Wilde

***

The individual has always had to struggle to keep from being overwhelmed by the tribe. If you try it, you will be lonely

often, and sometimes frightened. But no price is too high to pay for the privilege of

owning yourself.

Friedrich Nietzsche

***

One needs to be slow to form convictions, but once formed

they must be defended against the heaviest odds.

Mahatma Gandhi

IZREKE MALE

GRUPE

VELIKANA:

ŠKOLA

1 SUGSG Rade Jovcevski Korcagin

2 СОУ "Јосип Броз Тито" - Битола

3 СОУ " Св. Наум Охридски " - Македонски Брод

4 СОЕУ "Јане Сандански" - Битола

5 СУГСГ "Јосип Броз Тито"- Скопје

6 СЕПУГС "Васил Антевски -Дрен" - Скопје

7 СУГС "Орце Николов" - Скопје

8 ЦСНО " Здравко Чочковски " - Дебар

9 СОУ "Др. Ибрахим Темо" - Струга -

10 СУГС "Георги Димитров" - Скопје

11 СОУГ "Мирче Ацев" - Прилеп

12 СОУ "Методија М. Брицо" - Македонска Каменица

13 СОУ " Методија М. Брицо " - Делчево

14 СУГС "Панче Арсовски" - Скопје

15 СУГС "Владо Тасевски" - Скопје

16 СУГС ―Зеф Љуш Марку― - Скопје

17 СУГС "Никола Карев" - Скопје

18 СОУ "Славчо Стојменски" - Штип

19 СЕПУГС "Арсени Јовков" - Скопје

20 СУГС "Кочо Рацин" - Скопје

21 СОУ "Нико Нестор" - Струга

22 СМУГС "Д-р Панче Караѓозов" - Скопје

23 СОТУ "Ѓорѓи Наумов" - Битола

24 СОУ "Јане Сандански" - Штип

25 СУГС "Браќа Миладиновци" - Скопје

26 СОУ "Таки Даскало" - Битола

27 ОСМУ "Др.Јован Калаузи" - Битола

28 СГГУГС "Здравко Цветковски" - Скопје

29 СОУ "Коле Нехтенин" - Штип

30 СОЕПТУ "Кузман Јосифовски-Питу" - Прилеп

31 СОУ "Орде Чопела" - Прилеп

32 ДСЗУ "Кузман Шапкарев" - Битола

33 СОУ "Димитар Мирасчиев" - Штип

34 АСУЦ "Боро Петрушевски" - Скопје

НАЦИОНАЛНЕ МАЊИНЕ У МАКЕДОНИЈИ

-званични статистички подаци, према посљедњем попису становништва из 2002.

године

НАРОД БР.СТАНОВНИКА

АЛБАНЦИ 509.083, (25,2%)

ТУРЦИ 77.959, (3,9%)

СРБИ 35.939 (1,8%)

РОМИ 53.879 (2,7%

БОШЊАЦИ 17.018 (0,8%)

ВЛАСИ 9.695 (0,5%

ОСТАЛИ 20.993 (1,0%)

Pogled na Region


12

Democracy is a device that ensures we shall be governed

no better than we deserve.

George Bernard Shaw

***

If a man is offered a fact which goes against his

instincts, he will scrutinize it closely, and unless the

evidence is overwhelming, he will refuse to believe it. If, on the other hand, he is offered something which affords a

reason for acting in accordance to his instincts, he

will accept it even on the slightest evidence. The origin of myths is explained in this

way.

Bertrand Russell

***

If you would marry suitably, marry your equal.

Ovid

Slovenija izjednačuje istospolnu zajednicu s heteroseksualnom

Slovenski liberali nastoje ukloniti razlike u poimanju prava homoseksualnih i heteroseksualnih parova Ministarstvo za rad, obitelj i socijalna pitanja Slovenije predstavilo je novi prijedlog Obiteljskog zakona kojim Liberalna demokracija Slovenije, jedna od stranaka u koaliciji trenutne slovenske vlade, ţeli postići izjednaĉavanje istospolnih zajednica s heteroseksualnima od institucije braka do posvajanja djece. Prema rijeĉima slovenske ministrice unutarnjih poslova, Katarine Kresal, postoji mogućnost da novi slovenski obiteljski zakon uĊe u hitnu proceduru. Promijenit će se definiranje zakonske veze tako da razlika izmeĊu prava i duţnosti istospolnih i heteroseksualnih parova više ne bi postojala. Promjene su predlagane još 1993. godine od strane Ureda za ţensku politiku, ali nisu bile prihvaćene. U 1998. nastao je novi prijedlog za pravno ureĊenje istospolnih parova. No, nikada nije i pravno prihvaćen. Tek 2005. godine vladina koalicija je prihvatila Zakon o registraciji istospolne partnerske veze koji je istospolnim parovima omogućavao relativna minimalna prava. U sluĉaju da Obiteljski zakon bude prihvaćen, slovensko zakonodavstvo na tom podruĉju bit će izjednaĉeno s najboljim zakonima EU, prenose slovenski mediji. Istospolni i heterosekualni parovi su po pravima i duţnostima izjednaĉeni u Španjolskoj, Belgiji, Nizozemskoj, Švedskoj i Norveškoj, a homoseksualni brakovi su ozakonjeni u Kanadi, Juţnoafriĉkoj republici te u šest saveznih zemalja Amerike.

www.metro-portal.hr

SLOVENIJA

NACIONALNE MANJINE U SLOVENIJI -zvanični statistički podaci, prema posljednjem popisu stanovništva iz 2002. godine

NAROD BR.STANOVNIKA

1. Albanian, Gheg 6,200

2. Austrian, Bavarian 5,400

3. Bosniak 86,000

4. British 300

5. Czech 200

6. Deaf Unknown

7. Friulian 2,000

8. German 13,000

9. Hungarian 6,500

10. Italian 4,100

11. Macedonian 4,900

12. Montenegrin 4,500

13. Polish, Pole 400

14. Romani, Sinte 4,100

15. Serbo-Croatian 94,000

16. Slovak 200

17. Slovene 1,766,000

18. Ukrainian 600

19. Venetian, Istrian 5,100

IZREKE MALE

GRUPE

VELIKANA:

http://www.joshuaproject.net/peopctry.php?rop3=103338&rog3=SI





















13

Škole iz Slovenije koje su ukljuĉene u projekat : „Navedi dobar razlog za zemlje Bivše Jugoslavije u Evropskoj uniji―

НОЋАС БИХ МОГАО НАПИСАТИ

―Ноћас бих могао написати

најтужније стихове.

Написати, на примјер: "Ноћ је посута звијездама,

трепере модре звијезде у даљини."

Ноћни вјетар кружи небом и

пјева.

Ноћас бих могао написати најтужније стихове.

Волио сам је, а понекад је и она мене вољела.

У ноћима као ова била је у мом

наручју. Љубљах је, колико пута, испод

бескрајна неба.

Вољела ме, а понекад и ја сам је волио.

Како да не волим њене велике непомичне очи.

Ноћас бих могао написати

најтужније стихове. Мислити да је немам, осјећати

да сам је изгубио.

Слушати ноћ бескрајну, још много дужу без ње.

И стих пада на душу као роса на пашњак.

Није важно што је љубав моја

не сачува. Ноћ је посута звијездама и она

није уза ме.

То је све. У даљини нетко пјева. У даљини.

Душа је моја несретна што ју је изгубила....―

Пабло Неруда

RAZNO

ŠKOLA TRENER MJESTO 1. Druga gimnazija Maribor Nina Gašpariĉ Maribor

2. Dijaški dom Antona Martina Slomška Kristijan Ploj Maribor

3. Dvojeziĉna srednja šola Lendava Nataša Prendl Lendava

4. Gimnazija Franca Miklošiĉa Ljutomer Liana Miholiĉ in Martina Domajnko

Ljutomer

5. Gimnazija Ormoţ Nina Cerkvenik in Renata Bezjak

Ormoţ

6. Gimnazija Ptuj Vida Otiĉ Ptuj

7. Gimnazija Ravne na Koroškem Milena Gagiĉ Ravne na Koroškem

8. Šolski center Slovenj Gradec Veronika Hovnik Slovenj Gradec

9. Šolski center Velenje Darinka Vrabiĉ

Velenje

10. Gimnazija Celje Center Miha Gartner in Mateja Glušiĉ Lenariĉ

Celje

11. Prva gimnazija Celje Tatjana Rozman Celje

12. Šolski center Lava Milan Pivec Celje

13. Srednja šola za turizem in gostinstvo Karolina Koţelj

Celje

14. Gimnazija Litija Jernej Podgornik Litija

15. Srednja šola Josipa Jurĉiĉa Igor Rajner Ivanĉna gorica

16. Šolski center Ĉrnomelj Janja Jankoviĉ

Ĉrnomelj

17. Gimnazija Breţice Nina Harapin

Breţice

18. Gimnazija Beţigrad Maja Cimerman Ljubljana

19. Gimnazija Ledina Peter Prhavc in Gorazd Jurman

Ljubljana

20. Gimnazija Moste Tatjana Kopitar

Ljubljana

21. Gimnazija Viĉ Edin Saraĉević Ljubljana

22. Srednja ekonomska šola Bojana Dragoš

Ljubljana

23. Škofijska gimnazija Šentvid Jernej Pisk Ljubljana

24. Srednja ekonomska šola in gimnazija Kranj

Romana Ĉemaţar

Kranj

25. Gimnazija Jurija Vege Idrija Nejc Sedej

Idrija

26. Šolski center Postojna Cvetka Ţagar Postojna

27. Gimnazija Ilirska Bistrica Gorazd Brne

Ilirska Bistrica

28. Gimnazija Nova gorica Zoran Joviĉević Nova gorica

Pogled na Region



14

„U prozi se dah ne povjerava reĉenicama, nego širim makroreĉeni-cama, nizovima zbivanja. Ima

romana koji dišu kao gazele, i drugih koji dišu kao kitovi ili slonovi. Za sklad nije presudna duţina daha, nego pravilnost disanja, pa i zbog toga što se u stanovitom trenutku (ali to ne bi smjelo biti preĉesto) dah prekine, a poglavlje (ili odjeljak) završe prije nego što je ĉovjek do kraja udahnuo, što moţe igrati vaţnu ulogu u ekonomiji pripovijesti, oznaĉiti prekretnicu, obrat. Tako barem vidimo da ĉine veliki pisci: u Manzonija »Odgovori nesretnica« — toĉka i novi red — nema isti ritam kao »Zbogom ostajte, brda«, ali kad naiĊe, kao da se lijepo lombardijsko nebo zastrlo krvlju. Velik je onaj roman u kojemu autor uvijek zna kad valja ubrzati, kad zakoĉiti i kako dozirati te pritiske na papuĉicu u okviru temeljnoga ritma koji ostaje stalnim. I u glazbi se moţe »krasti«, ali se ne smije krasti previše, jer inaĉe se naĊemo pred onim lošim izvoĊaĉima koji misle da je ĉovjeku koji hoće svirati Chopina dovoljno da pretjeruje u ukradenome. Ne govorim o tome kako sam riješio svoje probleme, nego o tome kako sam ih sam sebi postavio. A kad bih rekao da sam ih sebi postavio svjesno, lagao bih. Postoji kompozicijski ritam koji razmišlja i kroz ritam prstiju što udaraju u tipke pisaćeg stroja. Htio bih navesti primjer o tome kako pripovijedati znaĉi misliti prstima. Jasno je da se prizor obljube u kuhinji sav gradi od navoda iz religioznih tekstova, poĉevši od Pjesme nad pjesmama, preko svetog Bernarda, do Jeana de Fecampa ili svete Hildegarde iz Bingena. Ĉak i tko nije upućen u srednjovjekovnu mistiku, ali ima malo sluha, to je barem primijetio. No kad me sada tkogod upita ĉiji su navodi i gdje završava jedan, a poĉinje drugi, nisam mu više kadar odgovorit Ja sam, naime, imao na desetke kartica sa svim tekstovima, a katkad i stranica knjiga, i fotokopija, svu silu, u mnogo većim koliĉinama nego što sam poslije upotrijebio. Ali kad sam pisao prizor, napisao sam ga u jednome izljevu (tek naknadno sam ga brusio, kao da ga premazujem lakom da bih ga ujednaĉio, kako bi se šavovi još manje vidjeli). Pisao sam, dakle, a uza se imao sve bez reda nabacane tekstove, pa bih okom skoĉio ĉas na jedan ĉas na drugi, prepisao odlomak, a onda ga odmah spojio s drugim. To sam poglavlje u prvoj redakciji napisao brţe od ostalih. Poslije sam shvatio da sam prstima nastojao pratiti ritam ljubavnog zagrljaja, pa se zato nisam mogao zaustavljati da izaberem pravi navod. Uklopljeni je navod postajao pravim zahvaljujući ritmu kojim sam ga uklapao, u kojemu sam oĉima odbacivao one navode koji bi usporili ritam prstiju. Ne mogu reći daje pisanje o zbivanju trajalo koliko i samo zbivanje (premda se ljubav moţe voditi i dosta dugo), nego da sam što je više moguće nastojao skratiti razliku izmeĊu vremena obljube i vremena pisma. Ne kaţem pismo u Barthesovom smislu, nego u smislu strojopisa, govorim o pismu kao o materijalnom, tjelesnome ĉinu. I govorim o ritmovima tijela, a ne uzbuĊenja. Sada se već bila proĉistila uzbudenost koje je prethodno bilo u odluci da se zdruţe mistiĉni zanos i erotski zanos, u trenutku kad sam proĉitao i izabrao tekstove koje ću upotrijebiti. Poslije uzbuĊenja nije bilo uopće, ljubav je vodio Adson, a ne ja, ja sam samo morao njegovu uzbudenost prevesti u igru oĉiju i prstiju, kao da sam odluĉio ispripovijedati ljubavnu priĉu udarajući u bubanj. Ritam, dah, pokora... Za koga, za mene? Sigurno ne, nego za ĉitatelja. Piše se zamišljajući nekakvog ĉitatelja. Kao što slikar slika zamišljajući onoga tko će gledati sliku. Kad povuĉe potez kistom, odmakne se dva-tri koraka i prouĉava uĉinak: to jest, gleda sliku kako bi je, uz primjereno osvjetljenje, mogao promatrati gledatelj dok joj se bude divio kad bude visjela na zidu. Ĉim se djelo dovrši, izmeĊu teksta i njegovih ĉitatelja (autor je iskljuĉen) uspostavlja se dijalog. Dok se djelo pravi, dijalog je dvostruk. Jedan se dijalog vodi izmeĊu toga teksta i svih drugih prije napisanih tekstova (knjige se pišu samo o drugim knjigama i u odnosu prema drugim knjigama), dok se drugi dijalog vodi izmeĊu autora i njegovoga modela ĉitatelja. Moţe se dogoditi da autor piše misleći na stanovito empirijsko ĉitateljstvo, kao što su ĉinili utemeljitelji modernoga romana, Richard -son, ili Fielding, ili Defoe, koji su pisali za trgovce i za njihove ţene, ali za neko ĉitateljstvo piše ĉak i Joyce, koji zamišlja idealnog ĉitatelja što boluje od idealne nesanice. U oba sluĉaja, bilo da autor misli kako govori publici koja ĉeka tu, pred vratima, s novcem u ruci, bilo da kani pisati za nekog budućeg ĉitatelja, pisati znaĉi uz pomoć teksta izgraĊivati svoj model ĉitatelja. Što znaĉi zamišljati ĉitatelja koji bi bio kadar svladati hridine pokore koje tvore prvih sto stranica? Znaĉi upravo napisati sto stranica sa svrhom da se izgradi ĉitatelj koji će biti prikladan stranicama koje budu slijedile...―

Umberto Eco, „Ime ruže“, str.493, 494.

O AUTORU:

Umberto Eco

Rodio se u Alessandriji u Pijemontu, 1934. godine. Godine

1954. na Sveuĉilištu u Torinu doktorirao je filozofiju radnjom o

pojmu estetskog u srednjem vijeku. Nakon toga ulazi u svijet

novinarstva gdje od 1954. do 1959. radi kao urednik kulture na RAI-u, što mu je pruţilo priliku da

ispita svijet moderne kulture iz prve ruke. Godine 1956. objavljuje svoje prvo djelo Estetički problem u Tome Akvinskog, a 1959. djelo Sviluppo dell'estetica madioevele, studiju o razvoju srednjovjekovne estetike koja je potvrdila njegov

znaĉaj kao jednog od najznaĉajnijih mislitelja

srednjovjekovlja. Knjiţevnu karijeru zapoĉeo je kasnih pedesetih kao kolumnist u

ĉasopisu Il Verri, pišući kolumnu pod nazivom Diario minimo.

Širokoj ĉitateljskoj publici Eco je najpoznatiji po svojim romanima Ime ruţe i Foucaultovo njihalo

(1988). Dobitnik je mnogih knjiţevnih nagrada i odlikovanja

izmeĊu kojih i Premio Strega (1981), Premio Il Libro dell'anno (1981), Premio Anghiari (1981), Prix Medicis Etranger (1982),

Marshall MacLuhan Award (1985). Neka od mnogobrojnih djela Umberta Ecoa: Estetički problem u Tome Akvinskoga,

IzmeĎu laţi i ironije, Otprilike isto, Otok prethodnog dana,

Baudolino, Tajanstveni plamen kraljice Loane...

www.umbertoeco.com

Rijeci Velikana: Izgraditi čitaoca



15

„Teološka koncepcija stvaralaštva svakako stoji i pada s koncepcijom boţanstva, a i odreĊenje stvaralaštva pomoću eficijentnog uzroka gubi svoj smisao (ili u najmanju ruku svoj patos) ako se odbaci aristotelovsko-skolastiĉko uĉenje o ĉetiri uzroka. MeĊutim, ako se odbaci teološka koncepcija boţanstva i ako se napusti tradicionalno uĉenje o uzrocima, znaĉi li to da gubi smisao svaki pojam stvaralaštva? Da li je pojam stvaralaštva proizvoljno izmišljen i upotrebljiv samo u besmislenim diskusijama o jednom isto tako proizvoljno izmišljenom višem biću? Da li je uopće sva ova tradicionalna i teološka problematika potpuno šuplja i prazna ili je tu ipak, kao što je to smatrao stari Feuerbach, rijeĉ o zbiljskoj i ozbiljnoj problematici otuĊenja ĉovjekove biti od njega samoga? I ako je problematika boga, makar i u iskrivljenom obliku, problematika ĉovjeka, nije li i ovaj pojam stvaralaštva ipak jedan ljudski, makar i »otuĊeni« pojam koji nije besmislen, nego je, ispravno shvaćen, ĉak neophodan u diskusijama o ĉovjekovim problemima, o našem, jedino zbiljskom ljudskom svijetu? Ima opreznih »filozofa« koji pojam stvaralaštva kao uprljan bogom i teologijom hoće potpuno da odbace i ne ţele da imaju nikakva posla s njim. Ali ima i takvih koji taj pojam ţele zadrţati u upotrebi, ali se nastoje dobro ograditi od svih mogućih »teoloških« i »idealistiĉkih« interpretacija. Kao jedan takav pokušaj da se pojam stvaralaštva saĉuva, ali u bitno drukĉijem smislu koji ne bi imao u sebi niĉeg teološkog navest ću definiciju stvaralaštva u ruskom filozofskom rjeĉniku ĉiji su urednici Rozental i Judin. Stvaralaštvo se ovdje najprije definira kao »proces ljudske djelatnosti koja sazdaje kvalitativno nove materijalne i duhovne vrijednosti«, a ova kratka definicija zatim se odmah objašnjava i dopunjuje duţom koja glasi: »Stvaralaštvo predstavlja u procesu rada nastalu sposobnost ĉovjeka da iz materijala koji pruţa stvarnost gradi (na osnovu zakonitosti objektivnog svijeta) novu realnost koja zadovoljava mnogostruke društvene potrebe.«[3] Dakle, stvaralaštvo je, s jedne strane, odreĊeno kao sazdavanje kvalitativno novog. Doduše, reĉeno je da to kvalitativno novo ĉine materijalne i duhovne vrijednosti, a u vezi s tim vrijednosnim dodatkom moglo bi se odmah upitati: da li je doista ljudsko stvaralaštvo ograniĉeno na sferu vrijednosti ili je cijela ta aksiološka sfera samo apstrahirani i napuhani aspekt ljudskog stvaralaštva? No ako ostavimo po strani taj aksiološki dodatak (i s njim povezano pitanje zašto su neki »marksisti« skloni da iz graĊanske filozofije »pozajme« samo ono najgore) to je definicija koja upućuje na kvalitativno novo kao na ishod i bitno obiljeţje stvaralaštva pa, kako izgleda, ima nešto zajedniĉko s onom tradicionalnom teološkom definicijom ali i nešto razliĉito od nje, jer tu nije rijeĉ o zaĉinjanju neĉega iz niĉega, nego o dovoĊenju u ţivot neĉeg kvalitativno novog. MeĊutim, kad pogledamo širu definiciju, kad vidimo kako se taj proces sazdavanja novog bliţe specificira, vidjet ćemo da se pojavljuje niz ograniĉenja. Prvo, saznajemo da je stvaralaštvo kao sposobnost proizvodnje kvalitativno novog nastalo »u procesu rada«. Po ovome rad prethodi stvaralaštvu. Tek u procesu rada nastaje sposobnost što je nazivamo stvaralaštvom. Drugo, ova sposobnost, daleko od toga da bi nešto iz niĉega pravila, gradi to kvalitativno novo »iz materijala koji pruţa stvarnost«. Prema tome pretpostavka je za stvaralaštvo da postoji i odreĊena causa materialis. Ali, treće, ne samo što je potreban materijal koji pruţa stvarnost, nego sam taj proces gradnje novoga ne protjeĉe bilo kako nego na »osnovu zakonitosti objektivnoga svijeta«, a to bismo mogli shvatiti kao neki formalni uzrok. I najzad, na kraju se pojavljuje i svojevrstan finalni uzrok, jer nova realnost koja nastaje stvaralaštvom mora da »zadovoljava mnogostruke društvene potrebe«. Ako navedeni uvjeti nisu ispunjeni, tj. ako materijal nije uzet iz stvarnosti, ako nismo proizvodili po zakonima objektivnoga svijeta ili ako rezultat stvaralaštva ne zadovoljava društvene potrebe, to onda uopće nije stvaralaštvo. Ako sam sklon da osporim ovakvu definiciju stvaralaštva, to nije zato što bih mislio da ĉovjek nije sposoban za takvo djelovanje ili da on takvo djelovanje faktiĉki ne vrši. Naprotiv mislim da većina ljudi većinu svoga vremena provodi u djelatnosti takve vrste, jer ono što je ovdje dano kao definicija stvaralaštva, to je doista, moţda ne do kraja precizan, ali u biti taĉan opis ljudskoga rada. Ljudski rad je upravo takva djelatnost kojom iz materijala što ga pruţa stvarnost u skladu sa zakonima »objektivnog svijeta« proizvodimo nešto što će zadovoljiti društvene potrebe. MeĊutim, tu nastaje pitanje da li je ovako odreĊeno, na rad reducirano »stvaralaštvo« jedino za što je ĉovjek sposoban. Da li je to zaista jedina djelatnost koja je moguća za ĉovjeka odnosno jedina djelatnost koja razlikuje ĉovjeka od svega drugog što nije on ili je ĉovjek sposoban i za djelatnosti neke druge vrste koje bi prije zasluţivale naziv stvaralaštva? Odgovornost kao sposobnost i spremnost da zauzmemo kritiĉki stav prema postojećim formama nehumanosti i da se zaloţimo za stvaranje jednog boljeg svijeta, jest ono što ĉini potpuno suvišnim i nepotrebnim da se slobodi i stvaralaštvu naknadno dodaje odgovornost kao vanjski korektiv i regulativ koji bi nas ĉuvao da ne prekoraĉimo naprijed odreĊene granice.―

Gajo Petrović, “Smisao i mogućnost stvaralaštva“, časopis Praxis, odjeljak 5/6

O AUTORU:

Gajo Petrović

Gajo Petrović (Karlovac, 12. oţujka 1927. - Zagreb, 13.

lipnja 1993.), hrvatski filozof. Jedan od najvaţnijih

predstavnika praxis filozofije. Svoje je filozofsko usmjerenje

oznaĉavao kao mišljenje revolucije. Bio je profesor

ontologije, spoznajne teorije i logike na zagrebaĉkom Filozofskom fakultetu od

1950. pa do smrti, a predavao je na mnogim sveuĉilištima u Europi i SAD-u. Poĉasni je

doktor sveuĉilišta u Strasbourgu. Jedan je od osnivaĉa i glavni urednik meĊunarodno poznatoga

ĉasopisa Praxis (1964-1974.) te suosnivaĉ i ĉlan Savjeta Korĉulanske ljetne škole

(1964-1974.). Vodeće pitanje Gaje Petrovića kao pitanje o mogućnosti revolucije nad-ilazi tradicionalnu filozofiju i

priprema put prema izvornijem mišljenju. Objavio je 14 knjiga

(Engleski empirizam, Od Lockea do Ayera, Filozofija i marksizam, Prologomena za kritku Heideggera, Mišljenje

revolucije, Filozofija i revolucija, Praksa/istina,... i dr.) i više rasprava i eseja.

www.wikipedia.org

www.wikipedia.org



16

―....Pupoljak išĉezava u rascvjetavanju svijeta, i moglo bi se reći da cvijet opovrgava pupoljak; isto se tako plodom oĉituje cvijet kao laţni opstanak biljke, i kao njezina istina nastupa plod na mjesto cvijeta. Ti se oblici ne samo razlikuju, nego se i uzajamno potiskuju kao nepodnošljivi. No, njihova teĉna priroda pretvara ih ujedno u momente organskog jedinstva, u kojem oni ne samo da sebi ne protivurjeĉe, nego je jedan tako nuţdan kao i drugi, a ta jednaka nuţnost saĉinjava tek ţivot cjeline.. Jer stvar nije iscrpljena u njezinu cilju, nego u njezinu izvoĊenju, niti je rezultat zbiljska cjelina, nego je on to zajedno sa svojim postojanjem. SuraĊivati na tome da se filozofija pribliţi obliku znanosti – cilju da bi ona mogla odbaciti svoje ime ljubavi prema znanju i da bude zbiljsko znanje – jest ono što sam sebi stavio u zadatak.. Tom zahtjevu odgovara ono naporno nastojanje što se pokazuje gotovo kao razljućeno i razdraţeno, da se ljudi istrgnu iz utonulosti u osjetilno, obiĉno i pojedinaĉno i da se njihov pogled upravi gore prema zvjezdama; kao da su oni, posve zaboravivši ono boţansko, zastali na tome da se zadovoljavaju prašinom i vodom poput crva. Inaĉe su oni nebo opremili opseţnim bogatstvom misli i slike. Filozofija se meĊutim mora ĉuvati htijenja da bude utješljiva. Kao što zgrada nije gotova, ako je poloţen njezin temelj, isto tako postignuti pojam cjeline nije cjelina sama. Gdje ţelimo da vidimo hrast s njegovim snaţnim stablom i njegove rasprostrte grane i s obiljem njegova lišća, nećemo biti zadovoljni, ako nam se umjesto toga pokaţe ţir. Po mom uviĊanju, koje se mora opravdati samo prikazom samog sistema, sve stoji do toga da se ono istinito shvati i izrazi ne kao supstancija nego isto tako kao subjekt. Ţiva je supstancija nadalje bitak koji je uistinu subjekt, ili što znaĉi isto, koji je uistinu zbiljski ukoliko je ta supstancija kretanje u kojem postavlja samu sebe ili posredovanje sobom samom u kojem ona postaje sebi drugaĉijom. Istinito je cjelina. Cjelina je pak bit koja se dovršava samo svojim razvojem. O apsolutnom valja kazati, da je ono bitno razultat, da je tek na kraju ono što je uistinu. Reĉeno se moţe izraziti i tako, da je um svrhovito djelovanje. Uzdizanje toboţnje prirode iznad krivo shvaćena mišljenja i prije svega odstranjivanje vanjske svrhovitosti kompromitiralo je uopće oblik svrhe. No, kao što i Aristotel prirodu odreĊuje kao svrhovito djelovanje, svrha je ono neposredno, mirujuće, nepokretno, a što samo pokreće, apstraktno uzevši, bitak za sebe ili ĉisti negativitet. Rezultat je samo zato isti kao i poĉetak, jer poĉetak jeste svrha; - ili ono zbiljsko samo je zato isto što i njegov pojam, jer ono neposredno kao svrha ima u samome sebi vlastitost ili ĉistu zbiljnost. .......Izvedena svrha ili opstojeće zbiljsko jest kretanje i razvijeno postajanje; no, upravo taj nemir jest vlastitost; a onoj neposrednosti i jednostavnosti poĉetka ona je zato jednaka, jer je rezultat, ono što se vratilo u sebe, - pri ĉemu je to što se vratilo u sebe upravo vlastitost, a vlastitost je jednakost i jednostavnost koja se odnosi na sebe. To nastajanje znanosti uopće ili znanja jeste to, što prikazuje ova fenomenologija duha. Znanje, kakvo je ono isprva, ili neposredni duh jest ono neduhovno, osjetilna svijest. Da bi se pretvorilo u pravo znanje ili da bi proizvelo element znanosti koji je sâm njegov ĉisti pojam, ono treba radom da se probija kroz dugi put. To nastajanje, kako će se ono postaviti u svom sadrţaju i oblicima što se u njemu pokazuju, neće biti ono što se ponajprije predstavlja pod uvoĊenjem neznanstvene svijesti u znanost, a i nešto drugo nego utemeljenje znanosti – isto će tako biti drugaĉije od oduševljenja koje kao iz pištolja zapoĉinje s apsolutnim znanjem i s drugim je stanovištima već time obraĉunalo, što izjavljuje da se na njih ni ne obazire. Pojedinac mora i prema sadrţaju proći stupnjeve obrazovanja općeg duha, ali kao likove što ih je duh već odloţio, kao stupnjeve jednog puta koji je izraĊen i poravnat; tako mi u pogledu znanja i poznavanja vidimo da je ono što je u ranije doba obuzimalo zreli duh ljudi, spalo na znanje, vjeţbe, pa ĉak i igre djeĉaštva, te ćemo u pedagogijskom napredovanju spoznati kao u obrisu naznaĉenu historiju obrazovanja svijeta. Nestrpljivost zahtjeva nemoguće, naime postizanje cilja bez sredstava. Jedim se dijelom ima podnijeti duljina tog puta, jer svaki je moment nuţdan; - drugim se dijelom treba zadrţati pri svakome, jer svaki je sâm jedan individualan cio lik…. Djelatnost je rastavljanja snaga i rad razuma, te najĉudnovatije i najveće ili štaviše apsolutne moći. Istina nije neki iskovani novac koji se moţe gotov predati i tako zgrtati. O svim znanostima, umjetnostima, vještinama, zanatima vaţi uvjerenje da je potreban mnogostruki trud izuĉavanja i vjeţbanja, da bi se ovladalo njima. U pogledu filozofije naprotiv ĉini se da sada vlada predrasuda, da svatko ipak neposredno umije filozofirati i suditi o filozofiji, jer mu je mjerilo za to njegov prirodni um. Tekući naprotiv mirnijim koritom zdravog ljudskog razuma poĉašćuje nas prirodno filozofiranje retorikom trivijalnih istina.....―

Hegel, G.W.F. , Fenomenologija duha, str.350;414.

Georg Wilhelm Friedrich Hegel (1770-1831)

je filozof jedan od predstavnika njemaĉkog idealizma. Hegel je

raspravljao, moţda ĉak i kao prvi, o odnosu izmeĊu prirode i slobode,

imanencije i transcedencije i ujedinjavanju tih dualnosti bez

eliminiranja obaju pola ili reduciranja jednog na drugog. Najvaţnije znaĉajke Hegelove filozofije

Dijalektičko je mišljenje i negacija neposredno danog. Pojmovni

preokret kao dijalog duha sa samim sobom odgovara dijalektici bivanja

umne zbilje svijeta. Panlogizam kao krajnji izraz racionalizma

pretpostavlja identitet povijesnog i logiĉkog reda. Racionalizam

prenaglašava racionalnu sferu, te za ljubav sistematiĉnosti i cjeline neminovno zanemaruje voljne,

intuitivne, emotivne i uopće iracionalne komponente u ţivotu

ĉovjeka. Svrha je cjelina, a pojedinci su samo sredstvo u sluţbi lukavstva

uma svjetske povijesti. Neka od najvaţnijih djela: "Fenomenologija

duha", "Znanost logike", "Enciklopedija filozofskih znanosti",

"Osnovne crte filozofije prava".

www.wikipedia.com

O AUTORU:

Rijeci Velikana: Analiza samosvijesti



17

„Novinar je osoba koja se bavi novinarstvom, prikupljanjem informacija o tekućim dogaĊajima, aktualnim temama, osobama i iste objavljuje u tiskanim, televizijskim, radijskim i elektroniĉkim medijima.

Poznata osoba je osoba koja se bavi javnim poslom. Uglavnom je prisutna u raznim vrstama medija, tako da je prepoznatljivo lice u regionu ili šire.―

www.wikipedia.com

DEFINIŠIMO

POJAM

Naravno, i u ovom broju vas oĉekuje par argumenata o odreĊenoj temi. Odluĉili smo da se tema šestog broja Debatnih novosti tiĉe odnosa poznatih i novinara. Jasno je da su i javne osobe svakako manjina u odnosu na one van medijskog prostora. Zadatak novinara jeste da prenese informaciju koju traţi njihova publika. A privatni ţivot poznatih osoba je oduvijek privlaĉio paţnju ove „druge― strane. Da li je to opravdano? Da li se krše odreĊena prava ovim osobama otkrijte na osnovu ponuĊenih argumenata. Za nešto više informacija, posjetite www.debatewise.com.

„Novinari se previše upliću u ţivot poznatih osoba“

DA NE

Svi imaju pravo na sopstvenu privatnost. Niko na smije biti izvrgnut samovoljnom miješanju u njegov privatni ţivot, porodici, dom ili prepisku, niti napadajima na njegovu ĉast i ugled. Svako ima pravo na zaštitu zakona protiv ovakvom miješanju ili napadu. To garantuje Europska konvencija za zaštitu ljudskih prava i temeljnih sloboda.

Rijeĉ je o poznatim osobama, taĉnije o javnim osobama. Samim time što su odabrale da se bave javnim poslom one automatski moraju da izgrade liĉnost koja će ljudima koji prate njihov rad biti uzor. Novinari samo prenose informacije o onome o ĉemu ljudi ţele znati, a imaju pravo, jer poznati zaraĊuju od paţnje takvih ljudi. Javni ţivot je nešto što ide u korak sa javnim poslom.

Novinari-paparazzi ugroţavaju ţivote poznatim. Oni ih prate i ne biraju sredstva da doĊu do ekskluzivnih fotografija. Jedan od primjera jeste i smrt Princeze od Velsa, koja je poginula u saobraćajnoj nesreći bjeţeći od novinara. To što je neko poznat, nikako ne znaĉi da ţeli da drugi ljudi kopiraju njegov privatni ţivot. To je posao, kao i svaki drugi. Stoga, privatni i profesionalni ţivot mora biti odvojen, a samo onaj profesionalni smije biti dostupan javnosti. Sve ostalo je kršenje prava na privatnost i kriviĉno je djelo.

Ako treba nekoga kriviti, onda je to publika. Novinari samo prenose ono što njihova publika ţeli da zna. Taĉno je da je Princeza od Velsa poginula, ali jedan primjer ne ide u prilog tezi da se novinari previše upliću u ţivot poznatih. A, s druge strane, novinari su ti kojima su ugroţeni ţivoti. Ĉesto bivaju napadnuti od poznatih ili od njihovih tijelohranitelja, iako samo obavljaju svoj posao, ne napadajući nikoga, u bilo kojem smislu.


Impressum

18

*** "Shvaćanje je sada, ne

sutra. Sutra je daleko za lijeni um, tromi um, um

kojega nije briga. Transformacija će se jedino

desiti sada; revolucija je sada a ne sutra."

J. Krishnamurti

***

"Nema potrebe za

hramovima i kompliciranim filozofijama. Naš vlastiti

mozak i srce je naš hram; moja filozofija je ljubaznost."

Dalai lama

***

"Samo kad ĉovjeka ubiješ,

ubio si njegove misli."

August Šenoa

***

˝Pitati se zasto zivimo nije

dakle jedna jednako slucajna zanimacija kao i

skupljanje postanskih maraka. onaj kojeg zanimaju

takva pitanja obuzet je necim o cemu ljudi

raspravljaju od pocetka zivota na ovom planetu.˝

J.Gorder, Sofijin svijet

RAZNO:

Poštovani ĉiataoci,

kao što znate, Evropska Komisija je ukazala povjerenje Centru za kulturu dijaloga, kao

organizaciji koja je ispunila sve uslove, da sprovede implementaciju projekta: „Navedi dobar

razlog za zemlje Bivše Jugoslavije u Evropskoj Uniji―, u Bosni i Hercegovini. Sam zadatak

povjeren CKD timu, svakako nije lak i zahtijeva najviši stepen organizacije i profesionalizma.

Projekat je ozvaniĉen 15. jula 2009. godine. Sve do kraja septembra iste godine,

sprovoĊene su pripreme za konaĉan „aktivan― ulazak u implementaciju projekta. Naime,

projekat je regionalnog karaktera, što znaĉi da su u ravnopravno ukljuĉene sve zemlje iz

sastava bivše Jugoslavije, i to: Srbija, Crna Gora, Hrvatska, Makedonija, Slovenija i Bosna i

Hercegovina kao zemlja domaćin.

U proteklih šest mjeseci radilo se veoma puno. 7 koordinatora, 143 škola te ukupno 192

uĉesnika su svakako bili sastavni dio, do sada, uspješno obavljenih aktivnosti. U sadrţaju

koji slijedi, navodimo koje su to aktivnosti sprovedene.

Dakle, kao što smo rekli, svi uĉesnici pristupili su projektnim zadaćama već u oktobru, kada

su i uslovi obezbjeĊeni. Kako to treba pristupiti zadacima koji su ispred njih, uĉesnicima je

objašnjeno već 23. oktobra 2009. godine, na zvaniĉnom sastanku u Sarajevu, izmeĊu

partnera projekta i CKD tima. Tokom sastanka kreiran je „Operacioni Akcioni Plan― koji je

sadrţavao detaljnu razradu prava i obaveza koje postoje izmeĊu partnera u okviru ovog

projekta. U dosadašnjih šest brojeva Debatnih novosti, mogli ste vidjeti dijelove tog plana po

mjesecima. Tako je mjesec oktobar bio rezervisan za kreiranje pomenutog plana, te za

trening svih uĉesnika. Trening je odrţan u Sarajevu, 24. i 25. oktobra 2009. godine, gdje je

uĉestvovalo 28 osoba. Već u narednom mjesecu, organizovan je drugi po redu regionalni

sastanak predstavnika regija/koordinatora, i to u Budvi, 19.11.2009. godine. Sastanku je

prisustvovalo devet osoba, a govorilo se o dosadašnjim rezultatima rada te o nastavku

sprovedbe sadrţaja Akcionog Plana. U periodu 19.-21. novembra, 2009. godine, odrţan je i

seminar za uĉesnike/partnere u Projektu, takoĊe u Budvi. Seminaru je prisustvovalo 27

osoba. Naravno, svaki mjesec biva zaokruţen primjerkom Debatnih novosti, poĉevši od jula.

Tako i novembar, i to petim po redu brojem. Decembar je bio rezervisan za još jedan

regionalni sastanak. Ovaj put, u Skoplju, 18.12.2009. godine, koji je naţalost odgoĊen za

januar 2010. godine. Zakljuĉak je da su ispunjeni svi zadaci koje je Evropska Komisija

postavila pred CKD tim, a samim time i pred sve one koji su ukljuĉeni u implementiranje

projekta. Projektne aktivnosti mjeseca decembra zaokruţujemo šestim brojem Debatnih

novosti.

http://bs.wikiquote.org/wiki/%C4%8Covjek


Impressum

19

JANUAR 2010

MeĊunarodne debatne novosti

br. 7 Sarajevo

Priloge dostaviti do 20-tog u

mjesecu Finalna verzija novina 25-tog

Tijana Ljuboje Selma Dizdarević

Prilozi iz regionalnih centara

Regionalni sastanak 3

Skopje 17.01.2010.

Regionalni koordinatori iz svih

zemalja ukljuĉenih u Projekat

TV debate Sarajevo

14.01.2010. 21.01.2010.

28.01.2010.

Tijana Ljuboje, Anja Gengo, Sanja Vlaisavljević, 2

uĉenika srednjoškolca iz Makedonije, tri

uĉenika iz Crne Gore, jedan uĉenik iz

Hrvatske

FEBRUAR 2010


br. 8 Sarajevo





Klupske aktivnosti

BiH, Crna Gora, Hrvatska,

Makedonija, Slovenija, Srbija

Februar 2009. godine

Svi klubovi dostavljaju izvještaj o provedenim debatnim aktivnostima

– pripremi za regionalne aktivnosti do 5.-tog u narednom

mjesecu

MART 2010


br.9 Sarajevo





Internacionalno takmiĉenje

„Bosnia Open― Jahorina

05. – 09.03.2010. godine

24 debatanta iz BiH Po 2 tima iz svake zemlje u regionu

Tim ĉine trener i 3 debatanta

4 TV debate Sarajevo 05. – 09.03.2010.

godine Slovenija

Makedonija

Regionalni sastanak (4)

Beograd 27.03.2009.

godine

U Beograd dolazi: 1 predstavnik Debatnog

programa i 1 trener Debatnog programa iz

BiH, Crne Gore, Hrvatske, Makedonije,

Slovenije, Srbije

Klupske aktivnosti

BiH, Crna Gora, Hrvatska,

Makedonija, Slovenija, Srbija

Mart 2010. godine

Svi klubovi dostavljaju izvještaj o provedenim

debatnim aktivnostima – pripremi za regionalne aktivnosti do 5.-tog u narednom mjesecu

ЗА «ЦЕНТАР ЗА КУЛТУРУ ДИЈАЛОГА»: Сања Влаисављевић ИЗВРШНE УРЕДНИЦE И РЕДАКТОРКE: Тијана Љубоје и Ања Генго РЕДАКЦИЈА: Тијана и Ања ДТП: Анеса Вилић ИЗДАЈЕ И УМНОЖАВА: Центар за културу дијалога BЕБ ИНФО: Сеад Боровина

ЦЕНТАР ЗА КУЛТУРУ ДИЈАЛОГА САРАЈЕВО, БиХ

Извршни директор: Сања Влаисављевић ЦКД теам: Зоран Марчета Селма Диздаревић Анеса Вилић Надина Балагић Тијана Љубоје Јасмин Чечо Дин Херџелаш Ања Генго Амела Ибрахимагић

RAZNO:

*** "Shvaćanje je sada, ne

sutra. Sutra je daleko za lijeni um, tromi um, um

kojega nije briga. Transformacija će se jedino

desiti sada; revolucija je sada a ne sutra."

J. Krishnamurti

***

"Nema potrebe za

hramovima i kompliciranim filozofijama. Naš vlastiti

mozak i srce je naš hram; moja filozofija je ljubaznost."

Dalai lama

***

„Ako si se zuputio prema cilju i putom poĉeo

zastajkivati da kamenom gaĊaš svakoga psa koji

zalaje na tebe, nikada nećeš stići na cilj..―.

F. M. Dostojevski

***

Nema ljepše nade od one

što je nikla iz tuge i nema ljepših snova od onih

što ih raĊa bol.

Ivan Cankar


Impressum

20

CENTAR ZA KULTURU DIJALOGA

Augusta Brauna 6, 71 000 Sarajevo, BiH Tel: +387 33 203-370 Fax: +387 33 203-668 Email: [email protected] Kontakt osoba: Selma Dizdarević ACCD – CENTAR ZA KREATIVNU KOMUNIKCIJU I DEBATU Molerova 76, 11 000 Novi Pazar, Srbija Tel +381 64 189 5827 Fax +381 20 332 750 E mail : [email protected] Kontakt osoba: Emira Dubarić HRVATSKO DEBATNO DRUŠTVO Kralja Drţislava 12, 10000 Zagreb, Hrvatska Telefon: +385 99 231 7601

Email: [email protected] / melina.mohrić@gmail.com

Kontakt osoba: Melina Mohorić MOFF – MLADINSKI OBRAZOVEN FORUM Naum Naumovski Borce 88a, 111 Skopje, Makedonija Tel: +38923139692 Fax:+38923139692 E-mail: [email protected] Kontakt osoba: Brankica Georgievska ZIP – ZA IN PROTI Slovenija Email: [email protected] Web: www.zainporti.com +386 41 42 33 77 Kontakt osoba: Bojana Skrt

LOGOS

Trg Sunca, 85 310 Budva, Crna Gora +382 67 396 262 +382 33 451 260 (SMŠ „Danilo Kiš― ) Email: [email protected] / [email protected]

Kontakt osoba: Krsto Vuković

Сања Влаисављевић

Зоран Марчетa

Селма Диздаревић

Јасмин Чечо, IDEA BORD of DIRECTOR

Анеса Вилић

Надина Балагић

Дин Херџелаш

Тијана Љубоје

Сеад Боровина

Амела Ибрахимаг

ић

GA Member

Ања Генго

ЗА «ЦЕНТАР ЗА КУЛТУРУ ДИЈАЛОГА»: Сања Влаисављевић ИЗВРШНE УРЕДНИЦE И РЕДАКТОРКE: Тијана Љубоје и Ања Генго РЕДАКЦИЈА: Тијана и Ања ДТП: Анеса Вилић ИЗДАЈЕ И УМНОЖАВА: Центар за културу дијалога BЕБ ИНФО: Сеад Боровина

ЦЕНТАР ЗА КУЛТУРУ ДИЈАЛОГА САРАЈЕВО, БиХ

Извршни директор: Сања Влаисављевић ЦКД теам: Зоран Марчета Селма Диздаревић Анеса Вилић Надина Балагић Тијана Љубоје Јасмин Чечо Дин Херџелаш Ања Генго Амела Ибрахимагић

mailto:[email protected]





Impressum

21

„Ovaj dokument je produciran iz finansijske pomoći Evropske Unije. Sadržaj ovog dokumenta je

isključiva odgovornost Centra za kulturu dialoga i ne može se pod bilo kojim okolnostima smatrati

da odražava stavove Evropske Unije.“

Documents

DEBATNE NOVOSTI BROJ 6, DECEMBAR 2009, …Sociologija sa sociologijom prava. I dobro se sjećam svojih predavaĉa te materije koji su isticali da je neophodno prepoznati uzroĉnika