Ona svakog 20. na kioscima 1110 www.onamagazin.com Ona

Piše

: Gor

dana

Rad

isav

ljevi

ć –

Joči

ć

la odnosila se na „zvezdaše“ i „par-tizanovce“. Rimljani kažu: „Ime je sudbina“. Moje je Dejan Lučić. Luča je svetlost. Unosim svetlost u ljud-ske mozgove. Mene vole ili mrze. Ovi drugi ne čitaju moje knjige. Kažu da su to „te-orije zavere“, a ne znaju ni otkud taj pojam...

I priča o porodici Lučić je zanimljiva?Moji   Lučići su u Beogradu od davnina,

četvrta sam generacija Beograđana intelektu-alaca. Moj pradeda Jakov Lučić bio je narod-ni poslanik, deda Dejan Lučić bio je novinar i predsednik Nacionalnog društva „Karađor-đe“, deda Leonida Lučić je završio Sorbonu i osnovao Ekonomski fakultet u Sarajevu, deda Rajko Lučić, o� cir, učestvovao je u puču 27. marta... Baka Emilija završila je Sorbonu i pre-davala geogra� ju. Pradeda Nikola Đorić je za-vršio � loso� ju u Beogradu, a onda medecinu u Beču. Deda Bogdan Đorić je završio građevinu u Cirihu i napravio nadvožnjak u Ruzveltovoj ulici... Moja baka Vojislava, očeva majka, poto-mak je vojvode Milenka Stojkovića, a baba-tet-ka joj je bila Ilka Marković, žena Jevrema, koja je pucala na kralja Milana u Sabornoj crkvi. Inače, Jevrem je bio brat Svetozara Markovića, a ja stanujem u ulici Svetozara Markovića.

Koliko je komunističko društvo bilo in-spirativno da zavirite u njegove tajne?

Prva knjiga koju sam napisao bila je „Var-varstvo u ime Hristovo“. Kao mlad novinar Politikinog nedeljnika „Intervju“, napravio sam intervju sa Dragoljubom Živojinovićem, našim najvećim živim stručnjakom za isto-riju Vatikana a povodom knjige „Magnum crimen“ (na latinskom: veliki zločin) Vikto-ra Novaka. Taj intervju se našao u tv dnevni-ku u udarnom terminu i doveo je do toga da moj glavni urednik Zoran Erak bude odmah smenjen. Zagrebački „Vjesnik“ nas je osudio da širimo mržnju, rušimo bratstvo i jedinstvo, a Makedonija nas je napala zato što smo pot-kačili autokefalnu makedonsku crkvu. Posle nedelju dana mi se javio izdavač „Magnum crimena“ i ponudio mi da napravim nastavak knjige. Rekao sam: „Mali sam ja za to“. Usle-dila je i konkretna ponuda: „Za potpisivanje ugovora dobićete po 5000 maraka, profesor Živojinović i ti. Profesori pišu knjige dosadno i sporo, zato bi trebalo da je napiše novinar“. Kada sam to javio profesoru Živojinoviću, on je bio kratak: „Važi. Dođi kolima do mene“. Ja dođem. On mi uvali nekoliko kofera sa do-kumentacijom i reče: „’Ajde zdravo. Odoh u Ameriku na dve godine, da držim predavanja“. Dobijemo mi po 5000 maraka i ja dve godine

nisam izlazio iz te materije. Knjigu „Varvarstvo u ime Hristovo“ pisao sam ukupno četiri godi-ne. Pokazalo se da je kombinacija profesorskog znanja i novinarskog umeća - odlična.

I sledeća knjiga, „Pavelićev testament“, izazvala je buru. Interesantno je da ste u Americi pronašli građu?

Na promociji knjige „Varvarstvo u ime Hristovo“ govorili smo profesor Živojinović, akademik Vasilije Krestić i ja. U publici je bio Šešelj, ali i najbolji američki „carinik“, Zoran Knežev, direktor aerodroma Oharo u Čikagu koji je tim povodom došao iz Amerike. Zoran i tadašnji sekretar američke ambasade pobegli su kada se razvila diskusija, jer su se uplašili da će da upadne policija. Niko nije upao, ali me je kasnije Zoran pozvao u Ameriku. U njego-voj biblioteci sam otkrio sve knjige, zabranjene u Srbiji. Fotokopirao sam ih i od citata iz njih sastavio dve svoje knjige, pod nazivom „Pave-lićev testament“. Hteo sam da dokažem sarad-nju komunista sa ustašama, koju je obznanio moj prijatelj Zoran Nenezić u knjizi o masoni-ma. U zatvoru u Sremskoj Mitrovici 1937. go-dine komunisti i ustaše napravili su ugovor o saradnji, koji je imao za cilj slom Srbije i pravo-slavlja na Balkanu. Plan je bio da komunizam zavlada u Jugoslaviji, a Hrvatska dobije nezavi-snost. Tada nisam znao ono što danas znam: li-der ustaša Ante Pavelić je od 1926. bio engleski agent, a agenti su bili i Mile Budak, Moša Pija-de, Tito, Draža Mihajlović, pop Đujić...

Zbog vaših knjiga neki su stradali?U knjizi „Tajne albanske ma� je“ objavio

sam listu albanskih ma� jaša i špijuna po dr-žavama svuda u svetu. Onda je Ramiz Ali-ja, predsednik Albanije, pozvao šefa Državne bezbednosti, Sigurimija, na raport, posle koga je ovaj nestao. Neki kažu da je streljan, neki da je dobio robiju. Uglavnom ja sam kriv za sme-nu šefa albanske obaveštajne službe. I to kao „mladi momak“ – imao sam tada 38 godina.

Odakle baš sada potreba za reizdanjem „Islamske republike Nemačke“?

Sada je pravi trenutak. Kada sam objavio prvi tom, pod bombama 1999. godine, onda su poznavaoci te teme mislili da ja preterujem, da je to moja mašta. Predočio sam šta sve mu-slimani mogu da urade u Evropi.

Koji su strahovi svetskih moćnika?

Moćnici se boje samo vatre i rulje, kao i anarhizma... atentata.Vatra je do-bra i � na, ako je držite pod kontrolom. Opasna je, ako se izgubi kontrola. Ame-rikanac Albert Pajk, slobodni mason

i idejni tvorac svetskih ratova, u svom pismu upućenom krajem 19. veka prijatelju, Italijanu Đuzepeu Manciniju, ujedinitelju Italije i bri-tanskom špijunu, kaže: „Dragi brate Mancini, da bismo zavladali svetom moramo da izazo-vemo tri svetska rata... Treći mora biti protiv muslimana. A onda ćemo izazvati ekonomsku krizu, pa glad“. Napravili su dva svetska rata, treći svetski rat protiv muslimana krenuo je rušenjem kula-bliznakinja u Njujorku, okupa-cijom Avganistana i Iraka, rušenjem sistema u afričkim zemljama... Došla je ekonomska kri-za, sada je došla glad. Ko ju je kreirao? Gos-podari novca iz londonskog Sitija i njujorškog Vol strita. Ne postoji sukob hrišćana i musli-mana, postoji samo geopolitički interes Brita-nije i Amerike da vladaju svetom.

Britanska imeperija, dakle, nije propala?Ona je samo promenila svoju formu. Po-

stala je imeperija koja vlada novcem. Banka-ri su napravili i nacionalsocijalizam i fašizam i komunizam. Sada prave globalizam. Treći rajh je pobeđen vojnički, ali ideološki nije, i sada se stvara kao „četvrti rajh“.

Kakav je položaj srpskog naroda u toj ge-opolitičkoj borbi svetskih moćnika?

Na istoj smo ravni kao u vreme kneza La-zara, kada je okupio na večeri svoje saborce da bi diskutovali da li i kako da se suprostave Turcima. Znamo da David nije pobedio Goli-jata snagom, nego lukavstvom i pameću. Pre-ma tome, lukavstvom bi trebalo da se borimo protiv „novog svetskog poretka“. Tehnikom aikidoa. Da snagu neprijatelja usmerimo prema drugome. Islamu nisu protivnici Srbi, već Nemačka i Francuska. Zbog turskih se-rija mislimo da su Turci moralni, dobri, po-rodični ljudi, nama bliski... To je suštinski tačno, ali kroz tu sliku moralnosti muslimana stvara se lažna ljubav prema bivšem okupa-toru. Da smo mi ostali pod Turcima, nestali bismo kao narod, kao što su nestali hrišćani u Turskoj, a bilo ih je nekoliko miliona. Na-vodno ima Srba u Turskoj, ali to nisu Srbi, to su Turci koji se sećaju srpskog porekla. Po-što Turska nikada neće ući u Evropsku uniju, Nemačka i Francuska su im dali ovde prostor da se vrate, da se napravi neka vrsta „balkan-ske konfederacije“ pod okriljem Turske. Mi bismo time bili ponovo okupirani i ponovo bi nam Turci „krojili kapu“. Ona

Dejan Lučić: Znamo da David nije pobedio Golijata snagom, nego lukavstvom i pameću. Prema tome, lukavstvom bi trebalo da se borimo protiv „novog svetskog poretka“

i nepokolebljivost. Možemo da kažemo da se takvim prikazujem, jer svako od nas igra neku svoju ulogu u životu. I svako izabere šta će da bude. U pismenom zadatku o tome šta želim da budem kad porastem, de� nisao sam da ću da budem novinar, pa onda po-znati pisac. Pošto sam Škorpija, interesovale su me dve stvari – tajne i žene. A pošto sada znam tajnu, interesuju me samo žene.

Kako ste razotkrili sve tajne? Tajne mene pronalaze. To su velike taj-

ne koje fasciniraju čak i šefove obaveštajnih službi. Sa Jovicom Stanišićem, bivšim načel-nikom Službe državne bezbednosti, studirao

sam Fakultet političkih nauka, a sa Frankom Simatovićem, obaveštajcem, išao sam u osnov-nu školu. U susedstvu je stanovao Miroslav Tuđman, sin Franje Tuđmana, koji je išao sa nama u osnovnu školu. Kasnije će postati šef Hrvatske nadzorne službe. U našu školu je išla i ćerka Ćeće Lazarevića, koji je poginuo sa Krcunom. U mojoj zgradi je stanovao Ostoja Kovačević, obaveštajna legenda, Rankovićev pomoćnik. Ja nisam iz te komunističke priče. Moji su u ovom stanu  u Svetozara Markovi-ca od 1939, a komunisti su došli, pa smo se svi onda lepo družili. Naravno, tada se nije pričalo o politici a jedina dozvoljena pode-

Dejan Lučić: David nije pobedio Golijata snagom, nego lukavstvom

ovinar, fotoreporter, geopolitičar i pi-sac knjiga u kojima razotkriva svetske zavere, Dejan Lučić je rođen i odrastao na Vračaru. Studirao je Fakultet političkih nauka u Beo-gradu. Svestan da će kao dete iz četničke poro-dice teško dobiti posao novinara u nekoj od tadašnjih velikih izdavačkih kuća, dosetio se da u osvajanje svog medijskog prostora kre-ne prečicom. Bila je to novinska fotogra� -ja. Zahvaljujući njoj, dobio je specijalizaciju u francuskom „Elle“. Jedan od prvih njegovih in-tervjua bio je sa čuvenim Pako Rabanom.

U međuvremenu je napustio novinarstvo i posvetio se pisanju. Osnivač je dve političke partije i pisac popularnih knjiga. Iz dva braka ima četvoro dece. Za sebe kaže da je čovek koji zna mnogo, ali čiji je život daleko od avantura savremenog Džemsa Bonda. U svojim knjiga-ma pojašnjava da je rat biznis (što su govorili još stari Rimljani) i da tajna društva vuku ne-vidljive konce geopolitičkih dešavanja. „La-guna“ je nedavno objavila reizdanje njegove trilogije „Islamska republika Nemačka“, u ko-joj se bavi analizom sukoba između Evrope i nadirućeg islama. Novinari ga najčešće pitaju „Za koga radite?“. Nas zanima nešto drugo...

Vrlo ste čitani među pametnim ženama?Žene su danas intelektualke i ne čitaju

samo ljubiće. Lepe i pametne žene su glavne junakinje mojih knjiga. Kada pišem knjigu, ja zamišljam svog čitaoca, zapravo imaginarnu čitateljku: lepa, pametna žena, ima tanak struk, vitke noge, prodoran pogled i oštar jezik. Brzo misli, promućurna je i vrlo nervozna. Ne do-zvoljava da joj pričam priču opširno, dosad-no i bez argumenata. Zovem je „gospođa A“. Moje knjige su pune činjenica koje fasciniraju tu moju zamišljenju, prelepu čitateljku u koju sam ja zaljubljen. Zapravo se udvaram njoj i pričam joj priče kao muška Šeherezada.

Da li su žene prepoznale tu ljubav i zato rado čitaju vaše knjige ili je tu presudna žen-ska skolonost ka teorijama zavere?

Volim žene i pišem za žene, a žene vole tajne. Moje srednje ime je Tajna. Ja sam De-jan Tajna Lučić. Ono što se sviđa mojim čita-teljkama je moja autoritativnost, odsečnost

N

Udvaram se gospođi A.

Dejan Lučić, geopolitičar i pisacintervju meseca