Desiré Central Station 2010 – North/South

nemzetközi/regionális kortárs színházi fesztiválSzabadka, 2010. november 22-29.

međunarodni/regionalni festival savremenog pozorišta

Subotica, 22-29. novembar 2010.

international/regional contemporary theatre festivalSubotica, 22nd – 29th of November 2010

Akademija Desiré

Razgovori, predavanja, prezentacije

Radionica Pont(y) – Grupa PontM (Budimpešta, Mađarska)

00 UVOD

Kosztolányi Dezső – Desiré

Subotica: Kosztolányi, Sinagoga, barokna Gradska kuća… višejezičnost.Danilo Kiš

Onoga ko ide u pozorište ne zovu slušaocem, već gledaocem.Deže Kostolanji

Deže Kostolanji, jedan od najvećih mađarskih pesnika i prozaista, rođen je 1885. godine u Subotici, trećem po veličini gradu tadašnje Mađarske, koji je brojao 84.000 duša i kroz koji je još tada saobraćao tramvaj. Otac mu je bio fizičar sa naučnim interesovanjima, inače direktor gimnazije, pa je cela porodica stanovala u gimnazijskom stanu. Sa svojim bratom od tetke, psihijatrom i banjskim lekarom Jožefom Brenerom (koji je pod imenom Geza Čat poznat kao prozaista i muzički kritičar), kao i sa još nekolicinom kasnije proslavljenih predstavnika svoje generacije, posećivao je pozorište, išao na koncerte, bio je aktivan u šarolikim amaterskim kružocima, a po svoj prilici, ni očevi naučni eksperimenti ga nisu ostavili ravnodušnim. Uvaženi direktor je 1905. godine izvestio da je 247 pitomaca njegove obrazovne ustanove gledalo Lifkinu kinematografsku predstavu, u vidu poučne razonode. Međutim, sve to nije sprečilo profesorski kor da, Dežea Kostolanjija izbaci iz škole zbog prijave profesora mađarskog. Bio je prinuđen da srednje obrazovanje nastavi u Segedinu. Potom je studirao filologiju u Pešti odnosno Beču. Nakon diplomiranja je počeo da se veoma intenzivno bavi novinarstvom: negovao je samosvojni novelistički feljton i feljtonističke dnevničke zapise, koje danas čitamo kao prave filozofske fragmente; na jednom mestu izjavljuje kako njegova božanstva čine sitnice, protekli događaji i predmeti u senci zaborava. Zajedno sa Adijem, Babičem i Žigmondom Moricom, bio je aktivan saradnik uticajnog časopisa Njugat (Zapad), koji je davao intelektualni ton epohi.Godine 1910. objavio je svoju najpoznatiju pesničku knjigu Pritužbe jadnog deteta, posvećenu opisu sveta prerano sazrelog, nervoznog, provincijskog mališana. Rani jadi Danila Kiša svojim naslovom, ambijentom i atmosferom kao da upućuju na ovu Kostolanjijevo delo: Kiš, naime, ubraja Kostolanjija, pored Borhesa i Nabokova, u najveće majstore pisane reči.Kostolanji se bavio i prevođenjem sa mnogih jezika: da pomenemo samo Šekspirove drame Zimska priča i Romeo i Julija, Čehovljev Višnjik, Alisu u zemlji čuda Luisa Kerola i Protiv struje Karla Uismansa. Prevodio je i sa italijanskog i španskog, a kongenijalni prevod Valerijevog Groblja na morskoj obali i danas se smatra neprevaziđenim vrhuncem mađarskog prevodilaštva. Dopisivao se sa Rilkeom, Veljkom Petrovićem, negovao je pozorišnu kritiku, prisustvovao glumačkim probama i pasionirano pratio Rajnhardov opus. Više puta se sretao sa Tomasom Manom, posećivao ga u njegovom minhenskom stanu i napravio intervju sa njim. Za prvi Kostolanjijev roman Neron krvavi pesnik, veliki nemački pisac sastavio je inspirativan predgovor 1923. godine, koji zaslužuje da se detaljno iščita; a Neron krvavi pesnik je jedno od onih dela koja čekaju da ih Desire Central Station oživi premijernom dramatizacijom. Evo jednog pasaža iz tog predgovora:

Uzbuđeno se rastajem od rukopisa, od ovog carskog i umetničkog romana, kojim ste ostvarili i, štaviše, nadmašili sve one nade koje se nakon novela iz „Magische Laterne“ vezuju uz Vaš prefinjeni i moćni dar. Ovakav razvoj nije iznenađenje za onoga ko se radovao još Vašim prvim radovima. Pa ipak je Vaš Neron za mene neobično iznenađujući, sa opaskom da tu kvalifikaciju uz neko umetničko delo smatram snažnom pohvalom. To znači da je delo više od

nacionalnog ili, ako hoćete, evropskog kulturnog proizvoda; da na čelu nosi žig lične smelosti, da potiče iz hrabre osame, da nam dotiče dušu intenzivnom inovativnošću i ljudskošću koja naprosto boli koliko je istinita... Drago mi je, dragi Kostolanji, da Vas mogu pozdraviti i pred drugima, povodom ovog Vašeg lepog dela. Mađarsku književnost, koja je od Petefija i Aranja do Žigmonda Morica dala toliko vrednih predstavnika, krasi i Vaše mlađano ime, koje će ući u red onih koji danas znače duhovni i kulturni život Evrope.

I potonji Kostolanjijevi romani, Zmaj od zlata, Ševa i Ana, spadaju u romaneskne vrhove mađarske književnosti. U mladosti je sebe smatrao homo aestheticusom, a istovremeno i anarhistom, koji, doduše, nije ubijao krunisane glave, ali je istinu pojedinca smatrao neprikosnovenom.Ne zaboravimo da pomenemo i njegove zrele pesničke knjige Pritužbe tužnog muškarca, Razgolićeno i Obračun.Jedan srpski pisac, posetivši Siorana u njegovoj čuvenoj pariskoj mansardi, na filozofovom stolu prepunom knjiga, na samom vrhu, primetio je i Kostolanjijevu knjigu.Deže Kostolanji je mađarski klasik za koga Peter Esterhazi (koji je upravo objavio studiju o junaku Kostolanjijevog novelističkog ciklusa, Kornelu Večernjem) kaže da nam je od svih mađarskih pisaca najbliži. Ovome bismo mogli dodati da nas je zaista najprisnije prožeo i da proticanjem vremena još više raste.

01Ivo Dimčev (Bugarska)

Ivo Dimčev je bugarski koreograf i performer. Njegova dela čine koloritni spoj performansa, plesa, pozorišne umetnosti i muzike. Autor je više od trideset performansa sa kojima je obišao celu Evropu i Severnu Ameriku. Dobitnik je mnogih plesnih i pozorišnih nagrada. Trenutno je na usavršavanju na umetničkoj akademiji Dasarts u Amsterdamu. Od 2009. godine živi u Briselu. Na prvom Desiré Central Station festivalu prošle godine, oduševio je subotičku publiku predstavom Som Faves. Ove godine moći ćemo da vidimo njegovo poznato delo Lili Handel, kao i njegov najnoviji projekat We.Art.Dog.Come.

WE.ART.DOG.COMEperformans o odnosu prirode i kulture

Zašto bi trebalo da pogledate ovu predstavu?

• Jer istražuje prelazne oblike između prirode i kulture• Jer prikazuje žudnju koju osećaju svi umetnici bez odgovarajućeg prostora za rad na svetu

• Jer postavljam pitanje: crvi ili pilule?• Jer govorimo o ženi koja je odgledala film za koji je mislila da joj se neće svideti, ali joj se

na kraju ipak svideo• Performans je na engleskom, francuskom, holandskom i bugarskom jeziku, i nema titlove

• Posvećen je B-u i S-u i, naravno, G-u

..........Dakle, dođite!!!.......

Ideja, tekst, muzika, koreografija: Ivo DimčevIzvođači: Ivo Dimčev, Kristijan Bakalov, Marijan Ivanov i Džekel

Koprodukcija: BudaCentrum/Kortrejk, Dansand/Ostende, KaiTheater/Brisel, Fraskati/Amsterdam, Dasarts/Amsterdam, Volskroom/Ivo Dimčev, Impulstanz/Beč,

Humarts Foundation/Sofija

/delo u nastajanju/

LILI HANDEL

Krv, poezija i muzika iz budoara bele kurtizaneFizički performans

Osnovni impuls za kreaciju ovog performansa jeste ideja o ljudskom telu kao subjektu fizičke i estetske konzumacije

Tekst, koreografija, muzika: Ivo Dimčev

www.ivodimchev.com

02Hrvatsko narodno kazalište Ivana pl. Zajca (Rijeka, Hrvatska)

TURBOFOLKautorski projekt Olivera Frljića

Kvalitetom izvedbi, riječko HNK postavilo je visoke kazališne i umetničke kriterije i izborilo se za cijenjeno mesto u Hrvatskoj. Danas se njegov repertoar odlikuje pomno promišljenom prepoznatljivošću budući da izvodi sveže čitanu dramsku, opersku i baletsku klasiku ili dela hrvatske dramske i operske baštine, pritom predstavljajući i nadahnuta suvremena ostvarenja.

Predstava govori o suvremenom fenomenu na prostorima ex Jugoslavije, o turbo-folku, novonastaloj trash glazbi uz koju se vežu i društveni obrasci ponašanja. Zbog njegove prirode ga službena kulturna politika ignorira, te još neko vrijeme zasigurno neće postati dio redovitog sadržaja televizijskog i radijskog programa.

Međutim, turbo-folk je u našoj sredini sve prisutniji. Preko melodija na mobilnim telefonima, kroz životni stil novih društvenih elita i klubove koji sve više sudjeluju u kreiranju identiteta jedne nove generacije, turbo-folk nezaustavljivo ulazi u sve društvene pore.

Predstava pokušava odgovoriti na pitanja u čemu leži tolika fascinantnost ovog fenomena, zašto se sve više mladih, ali ne samo mladih, poistovjećuje sa njegovim zvijezdama i pjesmama, da li represivni pristup smanjuje ili povećava interes za njega, te ukazati na cijeli niz paradoksa koji turbo-folk okružuju. Drugim riječima, turbo-folk kao društvena tema ovom predstavom konačno dobiva pravo građanstva.

Što napraviti po pitanju turbo-folka, pitaju se dežurni dušobrižnici. Dolazi li nam s turbo-folkom, nakon razdoblja duhovne obnove, period duhovne degeneracije?

Termin je krajem osamdesetih skovao Rambo Amadeus, ali je u široku upotrebu ušao u prvoj polovici devedesetih i odigrao važnu ulogu u političkim zapletima i raspletima na ovim prostorima.

Redatelj: Oliver FrljićDramaturg: Borut Šeparović

Scenograf: Oliver FrljićKostimograf: Modni studio artiđana

Izbor glazbe: Oliver FrljićOblikovatelj svjetla: Boris Blidar

Inspicijent: Jolanda PahorSudjeluju:

Anastazija Balaž Lečić • Olivera BaljakAndreja Blagojević • Alen Liverić

Jelena Lopatić • Jasmin MekićDražen Mikulić • Damir Orlić

Tanja SmojePredstava je zabranjena za mlađe od 18 godina

Trajanje: 75 minuta bez pauzewww.hnk-zajc.hr

03Narodno pozorište u Nišu (Srbija)

EUfemmeizam

Komad EUfemmeizam je projekat rediteljke Olivere Đorđević. Nastao je na osnovu radionica u kojima su učestvovale šest glumica (Vesna Josipović, Ivana Nedović, Jasminka Hodžić, Sanja Krstović, Maja Vukojević-Cvetković, Nađa Nedović), dramaturg Nataša Ilić i sama rediteljka. Tema radionice bile su žene glumice sa juga Srbije, uhvaćene u raskoraku modernog vremena i sveta i još uvek patrijarhalne sredine, između oslobođenog duha i stereotipa kojima često i same robuju, između sopstvenih zahteva prema sebi i partnerima koje biraju i neophodnih kompromisa koje život nosi. Aktivni učesnici u predstavi su i građani Niša, koji su kroz ankete izneli svoj stav o ovim temama.

Predstava na nepretenciozan i duhovit način podstiče publiku na razmišljanje o važnim životnim pitanjima i nosi optimističnu poruku da je sreća u nama samima, bez obzira na to da li ispunjavamo standarde okoline. Na kraju krajeva, životi su nam komplikovani onoliko koliko sami dozvolimo da to budu.

Reč reditelja

Projekat EUfemmeizam na istraživački i iskreno zabavan način pokušava da otkrije kako žena od čarobnog malog bića u šarenoj haljini, preko šarmantne Lolite, zavodljive femme fatale i sveznajuće, svemoguće, svima potrebne boginje majke, na kraju postaje (makar samo u svojoj glavi) sopstveni eufemizam. Da li su sva ta ograničenja u njoj samoj ili je zaista reč o sveopštem svetskom muško-ženskom ratu? Koliko je sve ovo pitanje mentaliteta, nasleđenih stavova i navika, tradicije i predrasuda, svesnih i nesvesnih strahova, a koliko zaista svestan izbor žene? U Nišu, večitoj raskrsnici Istoka i Zapada, gradu u kojem je razvod i dalje nešto sramotno (a žena i 2010. dobija pogrdan naziv raspuštenica), gde je nezamislivo da žena uđe sama u kafanu, gde se ono što bi se u većini društava označilo kao seksualno maltretiranje tretira kao normalna, svakodnevna komunikacija, gde je sasvim legitimno tu i tamo pljesnuti ženu ako baš zasluži, tek da gu udari strah u koske – u tom gradu je neophodno bilo da šest žena, glumice Narodnog pozorišta, progovore o tome kako je to biti žena, glumica i Nišlijka i da postave pitanje jesu li one žrtve ili aktivne učesnice u svom problemu.

Staro po trajanju (u 124-oj godini), Narodno pozorište u Nišu je i te kako mlado u svojim novim nastojanjima da se podigne na viši umetnički nivo.

Režija i koncept scene: Olja Đorđević k. g.Dramaturg i lektor: Nataša Ilić

Kostim: Milica Grbić-Komazec k. g.Korepeticija: Suzana Kostić k. g.

Muzički aranžmani: Branislav Cvetković k. g.Obrada video-materijala: Vladan Damnjanović i Darko Petrović

Igraju:Sanja Krstović

Jasminka HodžićVesna JosipovićIvana Nedović

Maja Vukojević-CvetkovićNađa Nedović k. g.

Inspicijent: Hristo ZarkovSufler: Aleksandra Vukov

Ton: Sreten CvetkovićSvetlo: Dragoslav Dobrosavljević i Slobodan Ilić

Rekvizita: Dragan Nikolić i Ozren Mitić

Trajanje: 80 minuta

narodnopozoristenis.rs

04Pozorište Ištvan Erkenj (Budimpešta, Mađarska)

SLIKOVNICA ZA DOBRU DECUgotski varijete, po mjuziklu Džulijana Krouča i Felima Makdermota

Dr Hajnrih Hofman je 1845. uzalud obilazio knjižare kako bi svog trogodišnjeg sinčića obradovao knjigom bajki, ali nije našao ništa odgovarajuće. Bajke je morao sam da napiše i ilustruje. Tako je jedan iznuđeni poklon iznedrio prepoznatljivi lik nemačke kulture: Petra, čupavog ugursuza dugačkih noktiju. I ostali akteri ove slikovnice su nevaljala deca – devojčica koja se igra šibicama, dečak koji odbija da jede supu i klati se na stolici i dr.

Nakon stoleća i po, londonski kultni orkestar Tiger Lillies, poznat po bizarnom pogledu na svet, pretočio je knjigu u pozorišni komad. U okviru grotesknog gotskog varijetea oživeo je niz prepoznatljivih bezobrazluka iz neiscrpne riznice detinjstva. Nevaljala deca debelo ispaštaju i sva umiru na putu da postanu odrasli ljudi, stvarajući apsurd iz kog se rađa mračna gotska atmosfera.

Budimpeštansko pozorište Ištvan Erkenj raspolaže kvalitetnim glumačkim ansamblom i ima redovan repertoar u teatru na Madačevom trgu. Tu je dugogodišnje sedište pozorišta Madač, u okviru kojeg je postojala i kamerna scena. Sadašnji direktor Pal Mačai, koji je preuzeo umetničko rukovodstvo 2001, sproveo je reorganizaciju 2004. godine. Kamerna scena je tada dobila ime Ištvan Erkenj, a januara 2010. godine se i potpuno osamostalila. Ovaj mladi teatar šansu za uspeh traži u kolektivnom radu, temeljnim probama, ali pre svega u odabiru kvalitetne pozorišne literature.

Reditelj: Tamaš AšerDekor: Lili Isak

Kostimi, maske: Fružina NađSvetlo: Tamaš Banjai

Scenograf: Karolj KevešiAsistent kostimografa: Julči Kiš

Scenski pokret: Edit DekanjSupervizor: Tamaš Berta

Sufler: Žuža JanočkaAsistent: Ariadna Erdi, Ana Heric

Songovi: The Tiger LilliesMađarska verzija: Lajoš Parti Nađ

Igraju:Mamica: Laslo SelešTatica: Imre ČujaPerica: Krista BiroJovica: Aniko Fir

Robika: Habrijela Hamori

Đokica: Eva KerekešKojica: Judit Poganj

Fića: Nora Diana TakačGustika: Čaba Debreceni

Jelica: Čaba PolgarOstali: Mačja muzika, Riblji hor, Tri huligana i dr.

Muzički direktor: Ferenc Darvaš

Izvođači:Harmonika: Laslo Ernjei, Norbert SaksKlavir: Ferenc Darvaš, Krištof DarvašKontrabas: Peter Časar, Tamaš Keler

Bubanj: Gabor Kerde, Janoš Tot

Za starije od 14 godina!

www.orkenszinhaz.hu

05Čaglar Jigitogulari (Istanbul, Turska)

DISS & LUVSTORY

Nakon studija glume u Ankari, Čaglar Jigitogulari se godinu dana usavršavao u Australiji gde je uzimao i časove plesa. Godine 2002. pristupa grupi Istanbulskog gradskog pozorišta, u kome radi već osam godina, ali se paralelno bavi i autorskim projektima. Svojim predstavama obilazi mnoge gradove Evrope, sarađuje i sa turskim i inostranim koreografima, a nastupa sa ansamblom, u duetu ili kao solista.

Ovaj projekat predstavlja agresivan gest koji navodi publiku da bude svedok mentalnog i fizičkog ponašanja okoline, kao i njene duhovnosti. Umetnik preuzima odgovornost za prikazane ideološke, psihološke, fizičke i emocionalne sadržine.

Čaglar Jigitogulari je odrastao u Turskoj osamdesetih godina minulog veka, u atmosferi pritiska da se bude uzoran građanin, dobar i pristojan porodičan čovek. Međutim, izabrao je da bude od onih Drugih i to postaje njegova realnost kroz koju oživljava iskrenu ispovest oštećene jedinke i motive koji je pokreću.

Prvi deo predstave bavi se prefiksom Diss koji nosi značenja ruženja, nipodaštavanja i negacije. Koristi izražajna sredstva hip-hopa i repa sa ciljem da kritikuje, izvrgne ruglu i ismeje, ali izvođač u predstavi pre svega kudi i nipodaštava svoj sopstveni život.

Drugi deo, Luvstory, takođe predstavlja autobiografsku studiju u kojoj autor-izvođač prikazuje svoju ranjenu dušu. To je ujedno i njegov poslednji vapaj, čeznući za, za njega neostvarivim, bliskim odnosima i ljubavlju.

Predstava obuhvata jedan solo nastup i jednu biografsku projekciju. Oni se uvek iznova menjaju u skladu sa osobinama sredine u kojoj se izvode. Izvedbe nikada nisu iste jer se Čaglar nikad ne ponavlja, a publika je uvek svedok jedne duboko lične priče.

06Derevo (Sankt Petersburg – Drezden)

ARLEKIN

Grupu Derevo (u prev. drvo) osnovao je Anton Adasinski 1988. godine u Sankt Petersburgu. Od tada su članovi grupe obišli čitav svet. Učestvovali su na više od trideset uglednih pozorišnih festivala i dobili brojne nagrade. Pre nego što su se 1996. godine skrasili u Drezdenu, delovali su u Pragu, Amsterdamu i Firenci. Iako su uvek odbijali da se svrstaju u bilo koju stilsku odrednicu, štampa ih kategoriše kao nemi teatar, novi ples ili ruski buto. Zajednička osobina svih njihovih predstava je da se na sceni ne izgovara ni jedna jedina reč.

Članovi grupe izbegavaju izraze pozorište, glumac i gluma; a na svoj rad gledaju više kao na svest o individualnom postojanju.Veruju da čovek hoda pognute glave.Veruju u značaj puzanja bebe, u nastanak pokreta i rađanje zvuka, u važnost mirovanja, snova i ravnoteže mesečara.

Ni u šta nismo sigurni, ali nas nešto primorava da život provodimo zajedno. Verujemo da su stare knjige i prijateljstvo sa životinjama bitni, da nam je horizont uvek pod nogama i da nebo izranja iz zemlje.

Osnivači Dereva žele da predstavom Arlekin odaju počast teatru maski, srednjovekovnoj pantomimi, lutajućim muzičarima i klovnovima.

Na carini sam u rubrici zanimanje upisao arlekin.Carinik me je upitao šta to znači.Odgovorio sam: Ja to godinama radim u pozorištu.Onda bi trebalo upisati glumac, reče on.Izvinio sam se. On se smeškao.Dok sam se udaljavao od pulta, osećao sam kako me prati njegov prodorni pogled.Iznenada sam spoznao da hodam sasvim drugačije. Koraci su mi bili lakši i poletniji, kao da sam postao 300 godina mlađi.

Koncepcija: Anton Adasinski & DerevoZvuk: Daniel Williams

Svetlo: Igor FominDekor: Andrej BobiljevKostimi: Ana Frumson

Arlekin, opruga časovnika, verglaš: Anton AdasinskiGladna Pjereta, odano majmunče, holandska dadilja, arlekinovo srce: Jelena Jarovaja

Luj-Baraba, gavranova senka, rujni zrak: Ana Budanova

www.derevo.org

07Bitef teatar (Beograd, Srbija) i Grad teatar (Budva, Crna Gora)

Bitef Dance kompanija

OTELOplesna predstava po motivima drame Vilijama Šekspira

Ostajući na tragu glavne koncepcije da podstiče i promoviše drugačije pozorišne stilove i tendencije, Bitef teatar pravi zaokret i profiliše nov repertoar. Sa jedne strane je čist plesni izraz oličen u radu Bitef Dance kompanije, a sa druge predstave koje žanrovski nisu precizno definisane, već čine granična područja između dramskog, fizičkog, muzičkog i vizuelnog pozorišta. Bitef teatar na taj način otvora i proširuje prostor umetničkog delovanja za umetnike koji teže prevazilaženju ustaljenih teatarskih konvencija i kreiranju nekih novih pozorišnih izraza i stilova.

Otkako je 1604. godine Šekspirova tragedija Otelo napisana, često je bila inscenirana i postala je večita inspiracija umetnika koji su iz ovog dela crpli najrazličitije teze – osećanja strasti, straha, ljubomore... Univerzalnost tih emocija se lako prenosi u današnje vreme i, kao i druga Šekspirova dela, izaziva katarzu u stvaralačkom izrazu moderne umetnosti.

Komad Otelo balansira na rubu arhetipske strasti muško ženskog odnosa, ali i oštre, beskrupulozne političke igre, bliske današnjem gledaocu. Kao takav, on je bio intrigantan autorima predstave, koji su ga osavremenili i na njegove teze replicirali jezikom plesnog teatra.

Događaj je smešten, i vremenski i stilski ograničen, u jednu noć. Jedan parti.

Otelo sa kraja zabave? Kraja igre? Kraja partije? Karakteristično otelovski tragičan zaplet, više posledica intrige i slučaja nego hibrističkog prokletstva glavnih junaka, tretiran pročišćenim sredstvima plesnog teatra, apostrofira strast, učitavajući istovremeno i neke novovremene simbole.

Koreografija: Zoran Marković i Maša KolarMuzika: Lajko Felix – Koncert 98

Ryuihi Sakamoto i Alvo Nota – Trioon Vol II, Vrioon;Xerrox Vol II, HaliodScenografija i kostim: Angelina Atlagić

Asistent scenografa i kostimografa: Filip Jevtić

Igrači Bitef Dance kompanije:OTELO – Nikola TomaševićJAGO – Strahinja Lacković

KASIO – Miloš IsailovićRODRIGO – Miloš Kecman

DEZDEMONA – Tamara IvanovićBJANKA – Milica Jević

EMILIJA – Ana Ignjatović-Zagorac

Trajanje: 60 minuta bez pauze

bitef.rs08

Pozorište „Kosztolányi Dezső” & i Ansambl Andraša Urbana (Subotica)

TURBO PARADISO

Nežni strah bez pauzeRaj se ne zajebava

Omaž Danilu Kišu

Predstava o nama i o vamaPredstava koja je svakim danom sve aktuelnija

I jedno zanimljivo osnovno pitanje: Ja, kao državljanin jedne zemlje, od čega se bojim?... o tome vredi govoriti… A. U.Andraš Urban

Igraju:Marta Bereš • Andrea Erdelj

Julia Kokrehel • Imre-Elek MikešArpad Mesaroš • Gabor Mesaroš

Kostim: Budni ne biramo.

Saradnici:Marin Jaramazović (koreograf plesova)

Irena Kovačev (korepetitor)Atila Uri (majstor scene i svetla)

Arpad Tomo (majstor tona)Silvija Uri Sič (kostim)Zoltan Lašu (rekvizita)

Reditelj:Andraš Urban

________________________

Koprodukcioni partner: Udruženje „MASZK” - – SegedinDonator: „NKA” (Nacionalni fFond za kKulturu - – Mađarska)

________________________

Trajanje: 70 minuta bez pauze.Prostor za predah ne postoji. Andraš skida sloj po sloj do potpune samoironije. I ne sme da postoji bilo kakav prostor. Možda neka bomba pored vas upravo otkucava.

Ana Isaković (e-novine.com, 10.11.2008)

U poslednje vreme reditelj Andraš Urban vratio se na velika vrata u pozorišnu javnost ovog dela sveta – od Budimpešte preko Subotice do Beograda. (...) Radi se o vrsti pozorišta sastavljenom iz slika – atraktivnih i borbenih, hrabrih i mučnih, radi se o filozofiji pobune

protiv raznih učmalosti i radi se o jednoj borbi za pravdu u svakom slučaju. (...) U nekoliko prethodnih predstava ova ekipa je prošla specijalnu školu dramatičnog i ironičnog scenskog iskaza i stekla mnoge veštine savremenog performerskog, univerzalnog jezika, evropskog pozorišta. Mladi i okretni, spretni i uporni u svojoj igri, ovi glumci čvrsto stoje na sceni i donose sveže i jasne umetničke slike, koristeći sva sredstva modernog glumca... (...) Andraš Urban i njegova odlična ekipa glumaca iz Pozorišta "Kosztolányi Dezső" iz Subotice, trude se svim sredstvima da igrom i pesmom, glumačkim partijama, monolozima i dijalozima – trude se da nas PODSETE i nateraju nas da se OTREZNIMO i da se OSVESTIMO i da procenimo to nasilje u kome učestvujemo i da ga NE ZABORAVIMO. (...) Andraš Urban uspeo je da sklopi – birajući veoma rizična i izazovna sredstva, veoma širokog spektra – složenu predstavu koja otvara važne i bolne asocijacije kombinovane sa raznim vrstama surove ironije i samoironije.

Goran Cvetković (Radio Beograd 2, 11.11.2008)

…katarza o kojoj smo samo čitali u knjigama.

Tijana Spasić (E-Balkan , 1. april 2010 )

Pozorište Kostolanji Deže je poslednjih godina pod rukovodstvom Andraša Urbana postalo najuspešnija i najinovativnija pozorišna trupa u regionu. Njihove produkcije učestvuju na svim značajnim pozorišnim

festivalima u Srbiji i Mađarskoj, a neke od predstava su i višestruko nagrađivane. Sasvim je izvesno da je PKD u teatar unelo svežinu na idejnom i estetskom planu i angažovanu energiju na domaću scenu.

09Zagrebačko kazalište mladih (Zagreb, Hrvatska)

GENERACIJA 91-95ili sat hrvatske povijesti

Zagrebačko kazalište mladih je u svojih gotovo šezdeset godina postojanja poodavno već duboko i nezaobilazno uraslo u povijest hrvatskog glumišta. U tom zavidnom polustoljetnom razdoblju, ono je uvijek ostalo scensko središte u kojem su se okupljali mladi naraštaji, ali i publika sklona smionim scenskim istraživanjima i kazalištu koje je spremno prekoračiti ustaljene granice. Danas je ZKM kazalište koje je u svim projektima oslonjeno na autorski pristup na svim razinama realizacije, dozvoljavajući istraživanja, oblikovanja i izražavanja ideja angažiranih u konkretnoj društvenoj, građanskoj i političkoj stvarnosti. To je teatar otvoren prema različitim estetskim pristupima sa ciljem da progovori o onim dramama koje se događaju na ovim prostorima i u ovom vremenu.

Predstava Generacija 91-95 nastala je po motivima romana Jebo sad hiljadu dinara poznatoga splitskog novinara i pisca Borisa Dežulovića. Okosnica priče je apsurdna situacija koja nastaje susretom dviju skupina prerušenih vojnika na tajnom zadatku, pripadnika HVO-a i Armije BiH, negdje u bosanskoj zabiti u ljeto 1993.

Dvanaest mladića u dobi od četrnaest do osamnaest godina preuzima na sebe biografije dvanaest Dežulovićevih fikcionalnih likova i preko njih ulazi u ratnu kronologiju devedesetih i vrijeme koje je prethodilo devedesetima. U prostoru između fikcije romana s jedne i fikcije kazališta s druge strane, jedini realni element su upravo dječaci i mladići rođeni u vrijeme Domovinskog rata, odnosno generacija čije je iskustvo Domovinskog rata moguće tek posredstvom nekoga (obitelj, škola, mediji...) tko im je o ratu govorio.

Predstava Generacija 91-95 je omaž Montažstroju, performerskoj, plesnoj i dramskoj skupini utemeljenoj potkraj 1989. godine, koja je s radom počela prije 20 godina upravo u Zagrebačkom kazalištu mladih.

Redatelj: Borut ŠeparovićDramaturg i asistent redatelja: Goran Ferčec

Scenograf: Borut ŠeparovićKostimograf: Doris Kristić i Borut Šeparović

Glazba: Hans Zimmer, Samuel Barber, Philip Glass, Henryk GoreckiInspicijent: Željko Začek

Sudjeluju:Aldin Kasumović • Andrej Kopčok

Andrej Vesel • Bernard TomićDario Stajčić • Filip Jurković

Ivan Fedor • Ivan PašalićJurica Picak • Luka Šulje

Matija Čigir • Matija ŠakoranjaNikola Nedić • Svebor Kamenski Bačun

10Trupa Kristijana Gerđa

Kvartetkoincident za četiri plesača

Kristijan Gerđe je jedan od najupečatljivijih predstavnika savremenog plesa. Poznat je kao reditelj, koreograf, plesač i glumac. Scensku karijeru započeo je tradicionalnim javanskim plesom, da bi spajanjem tradicije i savremenih pristupa izgradio originalan, prepoznatljiv plesni jezik tela. Samostalne koreografije potpisuje od 2001. godine, isprva u okviru projekata, a potom i sa stalnim saradnicima, odnosno članovima svoje trupe.

Stvaralački izazov za njega predstavljaju granične oblasti plesa, teatra proze i likovnih umetnosti, što pokazuje i geslo njegove trupe: Ne samo ples. Po pravilu, njegove predstave se mogu videti na najvažnijim savremenim budimpeštanskim plesnim scenama.

Osim plesno teatarske produkcije, trupa redovno prikazuje specifične prostorne performanse i koprodukcijske predstave koje redefinišu teatar pokreta i teatar proze. Vođa trupe, kao član Nacionalog pozorišta, potpisuje i prigodne koreografije.

Prikazan početkom 2010. godine, Kvartet je u svom jezgru izvorno imao četiri plesača. Predstava polazi od analize Roršahovih mrlja i traga za koincidencijama između sličnosti i razlika četiri ličnosti u sferi podsvesti, snova, potisnutih namera i želja, a u ogledalu uzajamnih akcija, reakcija i projekcija.

U verziji koja će biti prikazana na Desiré festivalu, u centru dešavanja su dva plesača – Melinda Virag i Kristijan Gerđe – dok njihove dvojničke senke i maske igraju Adrijen Hofman i Adam Friđ, dopunjujući kvartet. Predstavu upotpunjuje i muzička improvizacija kvarteta Akord.

Reditelj-koreograf: Kristijan GerđePlešu: Kristijan Gerđe, Melinda Virag

Ostali izvođači: Adam Friđ, Adrijen HofmanSarađuje: Accord Quartet

Dramaturg: Melanija MiklošMuzički urednik: Đerđ Filip

Video: Juli LackoDekor: Đerđ Arvai

Kostimi: Moni BerešAsistent produkcije: Dora Trifonov

Psiholog saradnik: Katalin Čigo

60’

www.gergye.org

11Montažstroj i Zagrebačko kazalište mladih (Zagreb, Hrvatska)

VATROTEHNA 2.0u režiji Boruta Šeparovića

Vatrotehna 2.0 je rekonstrukcija predstave Vatrotehna, nastale rujna 1990. godine u prostoru stare destilerije Badel. Prva predstava grupe Montažstroj snažno je obilježila vrijeme predratne tranzicije i već tada otvorila neka od gorućih pitanja u hrvatskoj politici i kulturi.

Vatrotehna 2.0, koja sadržajno donosi ogoljivanje mehanizama vlasti i sile, koristeći kao predložak Eshilovog Okovanog Prometeja, u obnovljenom redateljskom čitanju Boruta Šeparovića nastavlja propitivati opravdanosti socijalnih konstrukcija neprimjenjive demokracije i ukazivati na spaljena mjesta neuspjele tranzicije okovane kapitalizom.

Koristeći se metodom komparativne rekonstrukcije, Vatrotehna 2.0 u novom autoreferencijalnom oživljavanju ne pokazuje nikakve arheološke ambicije niti nostalgične pobude.

Izvođači iz predstave Generacija 91-95 ZKM-a nastavljaju scensko traženje referentnih točaka vlastitog generacijskog identiteta i njihovih odnosa prema svijetu i vremenu u kojem žive.

Vatrotehna 2.0 je trenutak scenske realnosti. Budite spremni na njega!

Redatelj: Borut ŠeparovićDramaturg: Goran Ferčec

Kostimograf i scenograf: Borut ŠeparovićKoordinatorica projekta, izvršna producentica i inspicijentica: Iva Milley

Savjetnica za scenski pokret: Nataša MihociGlazba: Aphex Twin, The Prodigy

Oblikovanje svjetla: Aleksandar ČavlekMajstor zvuka: Tomica Kraljić

Producenti: Montažstroj/Zagrebačko kazalište mladih/Festival Perforacije

Igraju:Matija Čigir

Filip JurkovićSvebor Kamenski Baćun

Aldin KasumovićAndrej Kopčok

Nikola Nedić

Trajanje: 90 minuta bez pauze

blog.montazstroj.com/category/vatrotehna-2-0

12Yu-Hu-Rap

Ištvana Domonkoša Domija

Ištvan Domonkoš Domi, pesnik i prozaista vojvođanskog porekla, od sedamdesetih živi u Švedskoj. Nakon duge pauze, nastavak njegovog remek-dela Havarija – rep-balada Yu-Hu-Rap, pojavio se 2008. godine. Atmosferu ove poeme prožimaju motivi bezdomnosti, emigracije, diktature, rata, sumorne potrage za identitetom i ljubavlju, sve to u složenim srednje-istočnoevropskim i balkanskim uslovima života. Ovo delo, koje obiluje odjekujućim refrenima i ritmičkim obrascima, ubrzo nakon objavljivanja grupa PontM pretapa u muzičko-pozorišnu formu, stvorivši nesvakidašnji audio-vizuelni doživljaj.

Grupa PontM je nastala u okrilju Radionice Pont(y) iz Budimpešte i, zapravo, predstavlja njenu muzičku sekciju. Radionica je osnovana 1992. godine radi, prema onom što sami izjavljuju, spasavanja sveta. Poruka ove sinkretičke književno-muzičke grupe je: Ako te zanima pozorište, idi na neko drugo mesto, ako želiš da ostaviš trag u svetu, gledaj Radionicu Pont(y)!

Premijera dela Yu-Hu-Rap, u izvođenju grupe PontM, održana je 2009. godine u alternativnom Mu teatru u Budimpešti. Inspirator performansa bio je Tibor Lestak, direktor Mu Teatra i veliki poštovalac Radionice PontM, koji je, nažalost, preminuo 2008. godine. Reditelj predstave je Laslo Keseg, umetnički direktor grupe PontM. Muzički direktor je Albert Markoš, kompozitor i violončelista.

Tekst poeme interpretira Laslo Keseg, koji je inače i narator (spoken word artist) budimpeštanskih muzičkih grupa Skeg i Budbudās.

Reditelj: Laslo KesegMuzički direktor: Albert Markoš

Autori muzike:

Viola: Silard Mezei (Szilárd Mezei Trio/Quintet/Septet/Ensemble/Vocal Quartet, MAKUZ, DUH, Briscoe-Mezei-Guazzaloca Trio, Mezei-Márkos Duo)Violončelo: Albert Markoš (W.H., Budbudās, Tractus, Skeg)Kontrabas: Erne Hok (Zuboly, The Qualitons, Dzsindzsa, Grencsó Real Time Kollektív)Bubnjevi: Hunor G. Sabo (The Qualitons, W.H., Smárton Trio, Borbély Mihály Quartet, Kardos Négyes, Dzsindzsa)

Predstavu prati projekcija video-radova Petera Mesaroša i Atile Niklecija (Pumpui)

13Ferenc Feher (Budimpešta)

TAO TE

Ferenc Feher je plesač-koreograf ansambla Finita la Commedia od 1999. do 2007. godine. Bez klasične baletske obuke, u saradnji sa Anikom Juhas, razvija svoj originalni stil sa elementima elektrik-bugija i borilačkih veština. Duboko lični svet pokreta gradi na osnovu subjektivne inspiracije, oslanjajući se na unutrašnje impulse tela. U njemu je koreograf sve do sada bio neodvojiv od izvođača: serije pokreta, građene mahom improvizacijom, uvek su protkane jedinstvenom scenskom personalnošću. Od 2007. godine priprema samostalne koreografije.

Buja jedan, prati ga drugi,cveta jedan,vene drugijača jedan, slabi drugi,

nastaje jedan, nestaje drugi(Lao Ce: Tao Te Đing, Knjiga puta i vrline)

Napustio sam ranije gledište, ali ne zato da bih ga zamenio nekim drugim, već stoga što je i prethodno bilo tek svratište na ivici puta. Ono što ostaje u mišljenju je put. Putevi mišljenja u sebi kriju zagonetku da se podjednako može ići i napred i nazad, štaviše, napred vodi jedino onaj put koji vodi nazad.

(Martin Hajdeger: Na putu ka jeziku – Dijalog Japanca i ispitivača)

Autori: Ferenc Feher, Akoš DožaPlesači: Ferenc Feher, Akoš Doža

Svetlo: Gabi BankiMuzika: Ferenc Feher

Tehničar zvuka: David KovačovičKostimi: Judit Simon

Koreografija: Ferenc Feher

Sponzori:OKM, NKA, Fond Atelje, Komisija za kulturu Glavne skupštine prestonice, Katlan grupa,

Novi fond za reproduktivne umetnosti

40’

www.ferencfeher.hu

14Jožef Nađ (Francuska – Srbija)

QUINTET

QUINTET predstavlja susret instrumentalne i vokalne umetnosti sa plesom, i to u znaku Antonena Artoa i njegove težnje da transformiše telo umetnika u ideogram, odnosno živi hijeroglif, da preobrazi pozornicu u izvor nesagledive izražajnosti. Ispostavilo se da treba još dublje kopati do suštine, odnosno srži znaka, do jezgra iz kojeg se predstave formiraju i otelotvoruju. Naporedo sa onim vidljivim, postaje važan i kvalitet pojave učesnika, intenzitet njihovih pokreta, energija koju poseduju i koju zrače u tkanje prostora i vremena improvizacije. Naime, za Nađa „sama slika, ma koliko bila snažna, nije dovoljna“. To je prelazno stanje, privremena postaja u beskrajnoj potrazi.

Mirijam Blede

Jožef Nađ je rođen 1957. u Kanjiži. Krajem ’70-ih se upoznaje sa umetnošću pantomime u budimpeštanskoj grupi Skene, a zatim odlazi u Pariz, gde uči kod M. Marsoa i E. Dekroa. Studirao je umetnost pokreta, buto, kontaktni ples i akrobatiku. Prvu samostalnu predstavu, Pekinšku patku, prikazao je 1987, pobuđujući svetsko interesovanje. Decembra 2001, odlikovan je ordenom viteza Legije časti za zasluge u francuskoj kulturi. Za komad Filozofi i duo sa Dominikom Mersijem je dobio nagradu francuske kritike za najbolju predstavu godine. Jedna od najuglednijih mađarskih nagrada, Umetnička nagrada Mađarske, dodeljena mu je 2003. U 1995. postaje direktor nacionalnog Koreografskog centra u Orleanu, a 2006. i jedan od direktora Avinjonskog festivala. Od 2007-e je angažovan i u Regionalnom kreativnom ateljeu Jožef Nađ u Kanjiži.

Peter Gemza se tokom studija upoznaje sa savremenim plesom. Zajedno sa Tiborom Varsegijem, 1990. osniva pozorište Pont u Jasberenju, a od 1994. učestvuje u Nađovim predstavama. Od 2001. redovno predaje i vodi kreativne radionice. Tokom proteklih godina angažovao se na više koreografskih zadataka u debrecenskom pozorištu Čokonai.

Sofi Anjel je umetnica kadra da klavir pretvori u živo biće. Instrument nam ne približava samo dirkama, već svim raspoloživim zvučnim sredstvima, poput papirnih čaša, kugli, konopca i dr. Nudi nam originalnu, prefinjenu i poetski raskošnu muziku.

Fil Minton je, istražujući mogućnosti ljudskog glasovnog aparata, razvio specifičnu tehniku kojom reprodukuje široki spektar šumova iz govornih organa. U izvođenju pribegava bljuvanju, podrigivanju, vrištanju, dahtanju, dečjem tepanju, gukanju, plaču... U stanju je da posebnim vibriranjem glasnih žica istovremeno proizvede dva glasa.

Rodžer Tarner je započeo muzičku karijeru početkom sedamdesetih. Nastupa kao solo i prateći instrumentalista u projektima moderne i rok muzike, sarađuje sa plesnim grupama, likovnim umetnicima, brojnim džez orkestrima, kao i u filmskim produkcijama.

Izvođači:

Jožef Nađ (pokret), Peter Gemza (pokret), Fil Minton (vokal), Sofi Anjel (klavir), Rodžer Tarner (bubanj, udaraljke)

Extra +Народно позориште – Narodno kazalište – Népszínház Subotica/Szabadka / National

Theatre Subotica

Borislav Mihajlović Mihiz

BANOVIĆ STRAHINJAPRINCE STRAHINJA

Urbanovo čitanje Mihizove psihološke/egzistencijalističke/pseudoistorijske drame ogoljeno je i direktno, emotivno prodorno, snažno, stilski homogeno i koherentno, a tematski aktuelno i dalje aktuelizovano, imajući u vidu naš večiti problem ostrašćenog nacionalizma, ksenofobije, pseudopatriotizma, političke manipulacije nacionalnom istorijom, mitovima, religijom. Jasno prateći tokove piščevih ideja, reditelj likove drame baca u rupu, prostor koji podseća i na ring, čime se efektno, simbolički, utvrđuje činjenica propasti, ali i bitnost borbe, ratova, agresivnosti, u životima aktera. Predstavu definišu i prisustvo niza novih motiva, značenjsko osavremenjivanje drame, reference na savremene oblike društvene agresije, poseban fokus na manipulaciji religioznim osećanjima, itd.

Reditelj / Rendező / Directed by Urbán AndrásDramaturg / Dramaturg / Dramaturgy Olivera Đorđević

Scenograf / Díszlettervező / Set Designer Marija KalabićKostimograf / Jelmeztervező / Costume Designer Dragica Laušević

Kompozitor / Zeneszerző / Composer Lajkó FélixKorepetitor / Korrepetítor / Repetiteur ifj. Kucsera Géza ml. jr.

Igraju / Játsszák / Cast Banović Strahinja: Srđan Sekulić

Majka / Anya / His Mother Vesna Kljajić RistovićŽena / Feleség / His Wife Minja Peković

Milutin, sluga / szolga / servant Marko MakivićVlah Alija Miloš StankovićJug Bogdan Jovan Ristovski

Vojin Jugović Ljubiša RistovićDamjan Jugović Vladimir GrbićKomnen Jugović Branko LukačBoško Jugović Milan Vejnović

Sluga u kući Jugovića / Jugović-ék szolgája / Servant in the Jugović’s house Zoran Bučevac

95’

suteatar.org