Desniarski ekstremizam i terorizam

Koren rei ekstremizam je latinskog porekla i dolazi od rei extremus to znai krajnji ili krajnost koja je na samim granicama odrivog, doputenog i normalnog, neto to je na krajnjem vrhu ili na krajnjem dnu objekta, u svakom sluaju neka njegova krajnja granica.

Sve kulture poznaju ekstremizam kao to poseduju i sopstvene sisteme zatite od nepoznatog. Ekstremizam se u mnogim od njih doivljava tek kao preterana reakcija , pa ak i preteran strah od nepoznatog. Nisu retka ni verovanja da je najbolja prevencija od opasnosti koju nepoznato sa sobom moe doneti njegovo unitenje.

injenica da je vie ekstremista medju pripadnicima mukog pola se bazira dobrim delom i na injenici da je narcizam jai kod mukaraca nego kod ena. Samim tim spremnost da se odbaci neto drugo to nisam ja ili mi je daleko izraenija kod mukaraca.

Naroito strah da bi neko drugi mogao biti dominantniji, uvaeniji, uzorniji za druge i time hijerarhijski bolje pozicioniran u odnosu na nas dovodi do netrpeljivosti ne samo prema pojedincu ve i prema celoj rasi, naciji ili verskoj grupaciji.

Ekstremisti, isticali to formalno ili ne, zapravo uvek tee da preuzmu rukovodjenje svojom grupom, odnosno grupom u ije ime nastupaju.Upravo tu lei uzrok estine sa kojom nastupaju ekstremisti u politici. Nagon za destrukcijom sadri i elju za autodestrukcijom kao svoju podvrstu.

Ekstremizam je pre svega ponaanje, a daleko je manje sve ostalo. Njemu nije potrebna ekstremna ideja da bi bio ekstreman jer svaku ideju moe da pretvori u neprihvatljivu po druge.

Na primer, Hitler je teio socijalizmu, ali samo za svoj narod i to po cenu unitenja i potinjavanja drugih naroda, pa otuda njegov doivljaj i ideja nacionalsocijalizma nisu mogli biti prihvatljivi za istinske socijaliste budui da je ideja socijalizma oduvek bila praena idejom jednakosti naroda.

Estremizam zahteva monolitni identitet, verski, rasni, nacionalni.

Ekstremizam se moe javiti posvuda, ali je ipak najsvojstveniji za sredine u kojima su na vlasti ili su dugo bili autoritarni reimi, kao i za sredine koje su u burnim promenama, u kojima se jo nisu zavrili vani istorijski procesi poput modernizacije ili politike integracije.

Na planu ideologije DESNICA se povezuje sa konzervativnom i nacionalistikom ideologijom, kao i sa visokim vrednovanjem tradicije i religije svoje sredine. Tradicija se doivljava kao uporite naega "mi", kao zabran naih proverenih vrednosti. Autoritet je oboen, najee doivljen kao autoritet nacionalne drave, institucije ili organizacije i podrazumeva slepu odanost vodji.

Ekstremizam se javlja kao ponaanje koje prelazi granicu dozvoljenog i prihvatljivog, ili koje je pak na samoj granici istog, a danas se ispoljava u politici obino u dva vida:

1. kao zagovaranje ekstremno oblikovanih politikih ciljeva normalnim metodama (pokuaj dolaska Hajderovih nacista na vlast u Austriji putem parlamentarnih izbora)

2. kao zagovaranje ili pokuaj realizacije socijalno prihvatljivih kao normalnih politikih ciljeva korienjem drastinih i socijalno neprihvatljivih metoda

Iako smo mislili da prolosti zauvek pripada ona trea varijanta ekstremizma u kojoj se ekstremno oblikovani politiki ciljevi nastoje realizovati korienjem drastinih i socijalno neprihvatljivih metoda, pojava nekih novih vidova ekstremizma, meu njima neonacizma i dihadizma kao islamistikog radikalizma i klerikalnog neofaizma, nas uverava da je potencijal socijalne reiteracije desnog ekstremizma jo uvek veliki

Svaki ekstremizam je preterano efikasan u iznalaenju krivaca i neprijatelja onih ije interese pretenduje da reprezentuje.

Moglo bi se rei da je jedna od njegovih glavnih funkcija u kojoj se on, uostalom, ponekad i iscrpljuje, podstrekavanje neekstremista putem podizanja nivoa njihove agresivnosti i njenog usmeravanja na obeleenog "krivca".

Grupni identitet je bitno svojstvo svakog ekstremizma. Pojedinac se utapa u svoj izabrani kolektiv i slui mu bez obzira da li je re o naciji, verskoj grupi ili rasi, pa ak i fudbalskoj, ili nekoj drugoj sportskoj odnosno navijakoj grupaciji. Takav identitet je izvor FANATIZMA.

Grupni narcizam koji je potka svakog ekstremizma iskljuuje svaku alternaciju ekstremistikim stavovima. Slika sveta je crno - bela. Postoje samo "oni" i "mi". "Mi" smo uvek dobri, pametni, pravedni i rtve zavera, a "oni" su zli, podmukli, prevarni i nepravedni.

DEFINICIJA

Ekstremizam je kompleksna drutvena pojava zasnovana na prenaglaenim biolokim potrebama samozatite i ksenofobinoj varijanti identitetnog mehanizma, koje slue formiranju i opravdanju teko dozvoljivih stavova i agresivnog ponaanja kojima se, kao neprijateljska, ugroava neka rasna, verska, etnika ili druga grupa. Ekstremizam odlikuju vigilantni formalno-zatitni stav prema sopstvenoj grupi koji podrazumeva preteranu revnost u iznalaenju neprijatelja i pravo na netrpeljivost, mrnju i agresivnost prema pravom ili pretpostavljenom neprijatelju, kao i tendencija preuzimanja vostva u svojoj grupi ili skupini radi njenog mobilisanja sa namerom sistemskog prelaska granica drutveno dozvoljenog ponaanja, a sve u ime ouvanja vrednosti, identiteta i perspektive svoje grupe.

Po mnogim svojim manifestacijama i konsekvencama, a najvie po moguem stepenu destruktivnosti i destabilizovanja neke politike zajednice, ekstremizam je u velikoj meri, mada ne i uvek, povezan sa politikom. Kao savremena pojava politiki ekstremizam se najee odreuje kao miljenje i ponaanje krajnje politike desnicle,levice ili neke radikalne verske skupine.

esto je izjednaavanje ekstremizma i terorizma, naroito desniarskog.Dodue, moglo bi se rei da su svi teroristi ekstremisti, ali se mora imati u vidu i to da svi ekstremisti nisu teroristi.

U teroriste se ne mogu ubrojiti skinhedsi kao ni sve neonacistike ili neofaistike grupe. Tenja za oivljavanjem nacizma ili faizma, ili pak banditizam skinhedsa jesu pojave u sferi ekstremnog miljenja i ponaanja ali je to jo uvek daleko od terorizma ukoliko sve ostaje samo na reima ili na nasilnikim incindentima.

Najpoznatije savremene desniarske teroristike organizacije su razliite ustake organizacije, Ordine Nuovo i Sivi vukovi . O desniarskim teroristikim organizacijama ima vrlo malo podataka, moda i zato to obino iza veine njih stoji neka obavetajna snaga ili konzervativna struktura moi.

Pojava dihadizma se sa politikog aspekta sasvim moe tretirati i kao pojava ekstremne muslimanske desnice. U krajnjem, dihadizam i islamistiki terorizam kao njegovo glavno oruje i nisu nita drugo do islamska varijanta neofaizma.

Odricanje prava drugima na teritoriju, progres, vlast i bilo kakvo uee u njoj, pa i na ivot je iskljuivo ekstremistiko stanovite koje u svojoj esenciji nije drugo do neonacizam. Samo se ovde radi o naciji zamiljenoj od vernika, a ne od pripadnika neke etnike grupe ili vie rase.

Prezir prema svakoj masi, a posebno neprijateljskoj, je tipian za nacionalfaizam a pogotovu za klerikalni faizam u koji se moe svrstati i novi islamistiki ekstremizam to podrazumeva i njegove teroristike manifestacije.

Veza izmeu nacizma, klerikalnog faizma i islamistikog terorizma nije u favorizovanju religije, ve u upotrebi religijskog ponaanja u obliju fanatizma. Svaki fanatizam je, naime, neka vrsta delovanja u zanosu bez obzira da li je taj zanos religiozan ili kvazi-religiozan.

Ciljevi savremenog islamistikog terorizma su takoe globalni kao to su to nekada bili ciljevi nacizma ili faizma. Prvo je na redu ovladavanje svojim geopolitikim prostorom koji je za islamske fanatine ekstremiste takoe kao u vreme vojne ekspanzije nacizma i faizma onaj prostor na kome ive pripadnici odabrane, u ovom sluaju islamske nacije makar i u najmanjem broju, a potom ovladavanje celim svetom u ime toga to su oni bolji od onih drugih koji su uz to jo i za sve "krivi".