devizni rizik

8/13/2019 devizni rizik

1/135

UNIVERZITET SINGIDUNUMDEPARTMAN POSLEDIPLOMSKIH STUDIJA

MAGISTARSKI RAD

RIZICI U BANKARSTVU SA POSEBNIMOSVRTOM NA OPERATIVNI RIZIK

Mentor: Student:

Prof.dr Budimir Staki Vesna Vukovi 11/2004

Beograd, 2009.


2/135

Magistarski rad Rizici u bankarstvu sa posebnim osvrtom na operativni rizik________________________________________________________________________

2

S A D R A J

UVOD ........................................................................... ............................................ 5

PRVI DEOBANKARSKI RIZICI PREMA BAZELSKIM SPORAZUMIMA

1.BAZELSKI SPORAZUMI ..................................................................................... 91.1. BAZELSKI SPORAZUM I ........................................................................... 9

1.1.1. Definicija kapitala po Bazelskom sporazumu I ..................................... 101.1.2. Standardi za bankarski kapital i trini rizik .......................................... 111.1.3. Razlozi za uvoenje Bazelskog sporazuma II......................................... 13

1.2. BAZELSKI SPORAZUM II........................................................................... 151.2.1. Ciljevi Novog Sporazuma o kapitalu...................................................... 161.2.2. Struktura Bazelskog sporazuma II.......................................................... 17

1.2.2.1. Stub I minimum nunog kapitala................................................. 191.2.2.2. Stub II Nadzor nad adekvatnou kapitala................................... 231.2.2.3. Stub III Trina disciplina............................................................ 25

DRUGI DEOVRSTE RIZIKA U BANKARSTVU

2.VRSTE RIZIKA U BANKARSTVU...................................................................... 272.1. Rizik likvidnosti.............................................................................................. 282.2. Kamatni rizik................................................................................................... 312.3. Rizici izloenosti banke prema jednom licu ili grupi povezanih lica............. 352.4. Rizici ulaganja banke u druga pravna lica i u osnovna sredstva..................... 362.5. Rizik zemlje.................................................................................................... 36

2.6. Devizni rizik.................................................................................................... 382.7. Operativni rizik............................................................................................... 40


3/135


3

TREI DEO

OPERATIVNI RIZIK

3. OPERATIVI RIZIK ............................................................................................... 423.1. Definisanje operativnog rizika........................................................................ 423.2.Izvori operativnog rizika.................................................................................. 453.3.Upravljanje operativnim rizikom..................................................................... 47

3.3.1.Identifikacija............................................................................................ 543.3.2.Ocena....................................................................................................... 563.3.3.Kontrola................................................................................................... 583.3.4.Praenje.................................................................................................... 61

3.4.Oblasti upravljanja operativnim rizikom......................................................... 623.4.1.Upravljanje informacionim sistemom...................................................... 68

3.4.1.1.Sigurnost informacionog sistema..................................................... 74

3.4.1.2.Odravanje informacionog sistema i planiranje kontinuitetaposlovanja .................................................................................................................. 783.4.1.3.Razvoj informacionog sistema ........................................................ 88

3.4.2.Upravljanje rizikom informacionog sistema............................................ 933.5.Uloge i odgovornosti pri upravljanju operativnim rizicima............................. 1013.6.E-banking......................................................................................................... 105

ETVRTI DEOREGULATORNI OKVIRI

4. REGULATORNI OKVIRI..................................................................................... 1154.1.Propisi EU........................................................................................................ 1154.2. Regulatorni okviri Republike Srbije............................................................... 119

4.2.1. Bankarski sektor u Srbiji razvoj i aktuelno stanje................................ 1204.2.2. Svrha i ciljevi uvoenja standarda Bazelskog komiteta za bankarsku

superviziju................................................................................................................... 1204.3. ISO standardi .................................................................................................. 122

ZAKLJUNA RAZMATRANJA.............................................................................. 128

LITERATURA............................................................................................................ 132Neautorizovani izvori.................................................................................................. 135Elektronski izvori........................................................................................................ 135


4/135


4

U V O D


5/135


5

U V O D

Razvojem savremenog bankarstva i privrede, izloenost razliitim vrstama rizikau poslovanju postaje sve vea.Blagovremo identifikovanje svih vrsta rizika i adekvatne

mere zatite, postaju izuzetno vaan faktor uspenosti poslovanja, u sve sloenijimuslovima privreivanja.

Rizici u poslovanju, kao merljiva verovatnoa dogaaja, poslednjih desetgodinasu najaktuelnija tema u debatama naune i strune javnosti.Velika izloenost banakarazliitim rizicima, ali i sloenost postupka njihove identifikacije i merenja, procesupravljanja, podigla je na nivo filozofsko-strunog razmiljanja, to predstavlja strunoznanje i obrazovanje menadera rizika, ali i visok stepen kreativnosti i invetivnosti udonoenju konanih odluka.

U cilju stabilnosti u razvoju svog poslovanja i ravnopravnog uea u velikojtrinoj konkurenciji, a pre svega radi zatite svojih deponenata i ouvanja sistemskestabilnosti i likvidnosti, banke moraju da u svoje strateke ciljeve ugrade strategije

upravljanja bankarskim rizicima. Primena upravljanja i analiza rizika u bankarstvu,promoviu se u neophodan proces ekspanzije zdravog i stabilnog bankarskog sistema.

U okviru ukupnih rizika koji prate poslovne aktivnosti banaka, privrede i drugihoblika organizovanja biznisa poseban znaaj ima operativni rizik.Njegova priroda,ispoljavanje u fluidnoj formi i prisutnost u svim segmentima poslovnih aktivnosti,dovoljno govore o znaaju koji ima i potrebi za njihovim upravljanjem.Permanentanrastui trend operativnih rizika je realnost sa kojom se suoavaju, ne samo bankarskeinstitucije, ve i subjekti u privrednom i vanprivrednom sektoru, to problematikuoperativnog rizika ini izuzetno vanom i aktuelnom.

Upravljanje operativnim rizicima, kao posebnom i veoma kompeksnomkategorijom, veliki je izazov i za razvijene bankarske industrije, kao i privredne

sisteme.Discpline upravljanja ovim rizikom relativno su mlade, pa su iskustva i znanja izove oblasti od izuzetnog znaaja za reformisanu bankarsku industriju Srbije, koja seubrzano pribliava evropskim standardima i pristupa definisanju strategija upravljanjanajvanijim vrstama rizika.

Predmet ovog magistarskog rada je da istrai savremena teorijska dostignuaupravljanja i analiziranja rizika u bankarstvu, sa posebnim osvrtom na operativni rizik,koja e pomoi smanjenju rizika, a time ojaati pozicije banaka, koje stvaraju zdravbankarski sistem Republike Srbije, koji direktno utie na stabilnosti nacionalnogfinansijskog sistema, a sa tenjom :

da se unapredi nain na koji upravljaki i operativni sistemi u bankama i

privrednim sistemima, razumeju i oseaju proces upravljanja operativnimrizikom,

da bordu direktora i menaderima rizika u bankama, omogui lakaprepoznavanja optimalnog puta za definisanje ukupnog okvira za upravljanjeoperativnim rizikom i njegovu implementaciju, primereno datom trenutku istepenu razvijenosti bankarske industrije,


6/135


6

da pomogne menaderima u privrednim sistemima u kreiranju okvira zaupravljanje operativnim rizikom, na osnovu iskustava i znanja iz bankarskeprakse,s obzirom na to da su ona u najveoj meri primenljiva i u drugimsistemima.

NAUNI CILJ ovog istraivanja jeste nauna deskripcija savremenih procesaupravljanja operativnim rizikom u bankarstvu u Republici Srbiji; nauni opis iniocastrukture procesa upravljanja rizicima u bankarstvu; nauni opis funkcija, odnosa i vezaupravljanja operativnim rizikom i nauni opis svih kvantitativnih i kvalitativnih svojstavaupravljanja operativnim rizikom u bankarstvu u Republici Srbiji.

DRUTVENI CILJ izrade ove magistarske teze jeste udovoljavanje praktinimpotrebama u toj oblasti. Rezultati istraivanja treba da ukau na otvorena pitanjautvrivanja potrebnog upravljanja operativnim rizikom u bankarstvu, kao i da usmerepanju svih subjekata politikih i ekonomskih procesa u Srbiji na ta pitanja i da utiu nanjihove stavove i ponaanje u procesu donoenja konkretnih odluka. Ovo zbog toga to je

neosporno da svako istraivanje, a naroito ono koje se namerava da realizuje,podrazumeva odreeni drutveni odnos.

METODOLOKI PRISTUP u izradi ovoga rada postavljen je veoma kompleksnoputem kombinacije osnovnih (analitikih i sintetikih), optenaunih (indukativnih ideduktivnih, hipotetikih i empirijskih) i posebnih metoda (ekonomske analize), na nain da budu primereni naslovu teze i izloenoj strukturi rada. Njegova adekvatna primenaomoguie da se steknu pouzdana saznanja o predmetu istraivanja, o injenicama,pojavama, procesima i odnosima na kojima poiva i odvija se transformacija bankarskogsektora u Srbiji, ali i o pojmovima, stavovima, sudovima i zakljucima koji su relevantniza ispunjavanje svrhe ovoga rada.

Hipotetiki okvir istraivanja sastoji se od sledeih stavki:

GENARALNA HIPOTEZA:Oblik i sutina pravnog, ekonomskog i politikog sistema i ekonomskih uslova

privreivanja determiniu proces upravljanja rizicima u bankarstvu, i to za onoliko zakoliko je ostvarena pravna sigurnost, pravda i pravinost, slobodni uslovi trinogprivreivanja i demokratinost politikog sistema, najmanje za toliko su smanjeni riziciu bankarstvu, a time i nivo potrebnog kapitala banaka za zatitu od rizika.

POSEBNA HIPOTEZA:- Proces upravljanja operativnim rizikom u bankarstvu Republike Srbije

determinisan je irokim krugom pravnih odredbi koje se javljaju u dvojnoj ulozi: u uloziokolnosti (ambijenta) i u ulozi predmeta odluivanja;

- Za onoliko za koliko banke u Republici Srbiji primenjuju Bazelski sporazum IInajmanje za toliko su smanjeni rizici i olakan proces upravljanja istim;

- Ekonomski procesi u Srbiji determiniu proces upravljanja rizicima ubankarstvu, tj. zahtevaju pravilniju procenu potencijalnih gubitaka i na toj osnovipotreban minimalni iznos kapitala kao branu sigurnosti.


7/135


7

POJEDINANA HIPOTEZA:- Primena novih bankarskih pravila poslovanja u Republici Srbiji determinisana

je meunarodnim regulatornim okvirimai pravnim propisima Republike Srbije;- Upravljanje rizicima neposredno je determinisano visinom kapitala banke;- Supervizija kontrolne funkcije omoguava primereno upravljanje rizicima -

smanjenje istog;- Za onoliko za koliko je prisutna transparentnost u radu banke i ukupnafinansijska disciplina, najmanje za toliko je omoguen proces upravljanja operativnimrizikom;

- Za onoliko za koliko se obavezno ocenjuje kreditni rejting svakog korisnikakredita, za toliko su smanjeni rizici;

- Ekonomski i politiki procesi u Srbiji zahtevaju od banaka da procenjuju rizikesvake poslovne transakcije koja bi trebalo da bude predmet kreditiranja;

- Od ekonomske snage banke direktno zavisi upravljanje operativnim rizikom,tj.to je kapital banke vei, za toliko je vee pokrivanje rizika.

U prvom delu magistarske teze, koji nosi naziv Bankarski rizici premaBazelskim sporazumima bie razmotrena regulativa, prvenstveno pravila Bazelskogsporazuma I, a potom i Bazelskog sporazuma II, sa posebnim osvrtom na rizike ubankarstvu, kao i kvalitativni i kvantitativni kvalifikacioni kriterijumi za predloenepristupe kalkulaciji ekonomskog kapitala po osnovu izloenosti operativnom riziku ipredloenih pristupa za kalkulaciju ekonomskog kapitala (Pristup osnovnog indikatora,Standardizovani i Vii pristup).

U drugom delu ove teze, koji nosi naziv Rizici u bankarstvu bie razmotrenenajrasprostranjenije vrste rizika u bankarstvu, a tu su: rizik likvidnosti, kamatni rizik,rizici izloenosti banke prema jednom licu ili grupi povezanih lica, rizici ulaganja bankeu druga pravna lica i u osnovna sredstva, rizici koji se odnose na zemlju porekla licakome je banka izloena, devizni i naravno operativni rizik.

U treem delu je detaljno objanjen operativni rizik, izvori operativnog rizika, kaoi proces upravljanja, koji ukazuje na vanost obuhvatnog i preciznog definisanja pojmaoperativnog rizika i dinamiku procesa, koja se odvija na nekoliko nivoa : identifikacija,ocena, kontrola i praenje.Ukazano je na znaaj upravljanjaoperativnim rizikom , kao inezaobilazni e-banking i svakako znaaj kulture profesionalnog ponaanja u odnosu namogue izloenosti operativnom riziku, na neophodnu komunikaciju na svim nivoimaunutar banke.

etvrti deo ovog rada koji nosi naziv Regulatorni okviri posveen je propisimaEvropske unije, ISO standarim i naravno propisima Republike Srbije.

Na kraju rada data su Zakljuna razmatranja, kao i spisak koriene literature idrugih izvora pri izradi ove magistarske teze.


8/135


8

PRVI DEOBANKARSKI RIZICI PREMA

BAZELSKIM SPORAZUMIMA


9/135


9

1. BAZELSKI SPORAZUMI

1.1. BAZELSKI SPORAZUM I

Bankama pripada znaajno mesto u finansijskom mehanizmu svake privrede.Od

banaka mnogo zavisi finansijska snaga privrede, a sa svoje strane, snaga banakaopredeljena je snagom nacionalne privrede u svakoj zemlji1.Stoga,meunarodnobankarstvo posveuje izuzetnu panju minimalnim supervizorskim standardima, kojebanka mora da ispuni da bi dobila, a samim tim i zadrala licencu za poslovanje. Osnovirazlog za to je da se celokupan finansijski sistem, deponenti i investitori obezbede odrizika koji sa sobom nosi bankarsko poslovanje. Tokom sedamdesetih godina razvojbankarstva je doiveo tako veliku ekspanziju, da regulatorni organi pojedinih zemaljanisu imali snage i moi da se nose sa kontrolom poslovanja sve veeg broja finansijskihinstitucija, od kojih su mnoge, zbog sve vee globalizacije finansijskih trita, dolazile izrazliitih zemalja i poslovale po razliitim kapitalnim i supervizorskim standardima.Takva distorzija stvarala je nepovoljno okruenje za liberalizaciju i konkurentnost

meunarodnog finansijskog trita. Da bi centralne banke svih zemalja mogle da vrekontolu i da posluju po zajednikim supervizorskim standardima, bilo je potrebnokonstituisati telo koje e izvriti potrebnu koordinaciju u ovoj oblasti i postii dogovor ominimumu zajednikih standarda koji e se primenjivati.

Taj zadatak dobila su dva takozvana supranacionalna tela: Komisija Evropskezajednice i Bazelski komitet. Prvo telo imalo je zadatak da oblikuje zajednikestandarde supervizije koji e se primenjivati u zemljama EZ, odnosno EU2. Drugo telo Bazelski komitet, tretira samo banke koje posluju i van svojih matinih zemalja,obavezujui ih da ispunjavaju propisane standarde. Koreni ovog tela datiraju od 1974.godine.

Pun naziv Komiteta je "Committee on Banking Regulations and SupervisoryPractices", ali se upotrebljava skraeni naziv - Bazelski komitet3. Sainjen je odpredstavnika centralnih banaka i regulatornih tela zemalja osnivaa. Svrha komiteta jetokom vremena evoluirala i obuhvata:

definisanje uloga regulatora u situacijama sa nejasnim jurisdikcijama; kontrolu da meunarodne banke i bankarske holding kompanije ne

izbegnu detaljnu superviziju od strane domaih regulatornih tela; promociju uniformnih koeficijenata solventnosti, kako bi banke iz

razliitih zemalja mogle da uestvuju na tritu pod ravnopravnim uslovima4.Bazelski komitet je 1988. godine izdao set standarda o minimumu nunog kapitala

za meunarodno aktivne banke. Ovi standardi su uli u pravo zemalja G10 (Belgija,

1 Dr Slobodan Bara, Dr Budimir Staki : Meunarodne finansije, Fakultet za finansijski menadment iosiguranje, Beograd 2003., str. 342 Ugovor o EU potpisan je u Mastrihtu 07.02.1992. - Evropa od A do , naslov originala WernerWeidenfeld, Wolfgang Wessels (Hrsg.) Europa von A bis Z , izdava BPB Savezna centrala za politikoobrazovanje Fondacija Konrad Adenauer, Beograd 2003. pp 112.3Bank of England (1995) Report of the Board of Banking Supervision. Inquiry into the Circumstances ofthe Collapse of Barings, London.4 Koeficijent solventnosti predstavlja odnos izmeu sopstvenih sredstava i rizine aktive i vanbilansnihstavki Jeremi, Finansijska trita, FFMO, Beograd 2003. str. 246.


10/135


10

Kanada, Francuska, Nemaka, Italija, Japan, Holandija, vedska, vajcarska, Engleska iSAD) u 1992. godini, samo je japanskim bankama odobren dodatni tranzicioni period.Ovi standardi su kasnije postali poznati pod nazivom 1988 Basle Accord (u daljemtekstu Bazel I). Zabrinutost guvernera centralnih banaka G10 zbog erozije kapitalakrupnih banaka usled trajne meusobne konkurencije, bio je glavni razlog za uvoenje

standarda, jer je to pretilo neredom na svetskom finansijskom tritu.Bazel I je prevashodno bio usmeren na kreditni rizik. Aktiva banaka je podeljenau nekoliko grupa, zasnovanih na nivou rizika, kojoj je odgovarao jedan ponder rizika -risk weight (u daljem tekstu ponder). Obino su potraivanja od dravnih institucijazemalja G10 imala ponder 0%; ponder za potraivanja od banaka G10 je bio 20%; aostala potraivanja 100%. Banke su imale obavezu da u rezervi dre kapital u iznosu nemanjem od 8% od rizine aktive, tj. 8% od iznosa ponderisane aktive.

Glavni ciljevi Bazelskog sporazuma I bili su obezbeivanje:1. adekvatnog nivoa kapitala u meunarodnom bankarskom sistemu i2. lojalne konkurencije na tritu bankarskih usluga, tako da nijedna banka vie

ne moe da posluje ako nema adekvatni obim kapitala.Ovi ciljevi su ostvareni. Stoga je u toku 1990 - tih godina bazelski Sporazum okapitalu prihvaen kao svetski standard. Vie od sto zemalja primenilo je bazelski okvirna svoj bankarski sistem. U osnovi ga je prihvatila i naa zemlja.

1.1.1. Definicija kapitala po Bazelskom sporazumu I

Glavna forma kapitala podobnog da pokrije trine rizike sastoji se odakcionarskog kapitala i zadranih prihoda (tier 1 capital) i dodatnog kapitala (tier 2capitala) kako su definisani u Sporazumu iz 1988. godine5. Ali banke premadiskrecionom pravu njihovih nacionalnih organa kontrole, mogu da primene kapital

treeg tiera (tier 3) sainjen od kratkoronog subordiniranog duga i to jedino da biispunile proporciju zahteva u pogledu kapitala za trine rizike, pod sledeim uslovima: - banke imaju pravo da koriste tier 3 kapital samo da bi podrale trine

rizike,- tier 3 kapital se ograniava na najvie 25% od baninog tier 1 kapitala,

koji je potreban da podrava trine rizike,- tier 2 elementi mogu zameniti tier 3 do istog limita od 25% tako da

ukupni limiti iz Sporazuma iz 1988. godine ne budu prekoraeni, tj. podoban tier 2kapital ne sme da nadmai ukupan tier 1 kapital, a dugoroni subordinirani dug ne sme danadmai 50% tier 1 kapitala.

Komitet veruje da je tier 3 kapital jedino pogodan da pokriva trini rizik.

Meutim, veliki broj zemalja lanica su opredeljene da se zadri princip iz Sporazuma datier 1 kapitala predstavlja najmanje polovinu od ukupnog kvalifikovanog kapitala, tj. dazbir ukupnog tier 2 i tier 3 kapitala ne sme da bude vei od ukupnog tier 1.

Komitet je zakljuio da odluku o tome prepusti diskrecionom pravu nacionalnihorgana.

5www.bis.org


11/135


11

Da bi se kratkoroni subordinirani dug kvalifikovao kao tier 3 kapital, potrebno jeda ispuni uslov da postane deo trajnog kapitala banke i da na taj nain bude u mogunostida apsorbuje gubitke u sluaju insolventnosti.

Zato mora najmanje:- da bude neosiguran, subordiniran i u potpunosti uplaen,

- da ima prvobitnu ronost od najmanje dve godine,- da ne dospeva pre ugovorenog datuma otplate, osim ako organi kontrole toprihvate,

- da ima klauzulu o fiksiranju (lock-in clause) koja predvia da ni kamata niglavnica ne mogu biti otplaeni (ak i kod dospea) ako ta otplata znai da e banka dapadne ispod ili da ostane ispod zahteva za minimumom kapitala.

1.1.2. Standardi za bankarski kapital i trini rizik

Zahtevi za kapitalom kod opteg trinog rizika imaju za cilj da pokriju rizik odgubitka koji nastaje iz promena kamatnih stopa na tritu6. Dozvoljen je izbor izmeu dva

glavna metoda za merenje rizika: metod dospea (maturity) i metod ronosti (duration).Kod oba metoda, tereenje kapitala je zbir etiri komponente:- neto kratka ili duga pozicija u celokupnoj trgovinskoj knjizi,- mala proporcija uparenih pozicija u svakom vremenskom rasponu (vertikalno

ogranienje),- vea proporcija uparenih pozicija kroz razliite vremenske raspone (horizontalno

ogranienje),- neto tereenje za pozicije u opcijama, gde je to primereno.U meuvremenu dolo je do znaajnih promena u bankarskom poslovanju, tj. u

praksi upravljanja rizikom, pristupu nadzora nad delatnou banaka i na finansijskimtritima. Uoene su i izvesne tekoe. Od poetka 1998. godine, banke su bile u obavezi

da i pored merenja i tereenja kapitala u pogledu kreditnih rizika, rade to i za trinerizike.Sporazum o kapitalu iz 1988. godine nije tretirao trini rizik koji je bivao sve

prisutniji u bankarskom poslovanju7. Stoga je Bazelski komitet 1996. godine doneoamandman, kojim se uvodi obaveza merenja i tereenja kapitala u odnosu na izloenosttrinom riziku. Trini rizik se definie kao rizik od gubitaka u bilansnim i vanbilansnimpozicijama, koji mogu da nastanu kao posledica kretanja cena na trritu.

Znaajan deo baninog internog sistema merenja trinog rizika predstavlja skupfaktora trinog rizika, tj. trinih stopa i cena koje utiu na banine trgovinske pozicije.Faktori rizika sadrani u sistemu za merenje trinih rizika moraju da budu dovoljni daobuhvate rizike koji se nalaze u baninom portfoliju i vanbilansnim trgovinskim

pozicijama. Banke imaju diskreciono pravo da specificiraju faktore rizika u svojiminternim modelima, ali se moraju pridravati sledeih smernica:a) Kod kamatnih stopa, mora da postoji skup faktora rizika koji odgovaraju

kamatnim stopama za svaku valutu u kojoj banka ima bilansne ili vanbilansne pozicijeosetljive na kamatnu stopu.

6 Basel Committee on Banking Supervision Risk Management Group (2000) Other Risks PreliminarySurvey, Basel.7www.nbs.rs


12/135


12

b) Kod deviznih kurseva sistem merenja rizika mora da obuhvati faktorerizika, koji odgovaraju pojedinim stranim valutama u kojima su denominirane baninepozicije. S obzirom na to da e broj za value at risk izraunat sistemom za merenjerizika biti izraen u baninoj domaoj valuti, svaka neto pozicija denominirana u stranojvaluti uvodi kursni rizik. Otuda moraju da postoje faktori rizika koji odgovaraju kursu po

kome se domaa valuta razmenjuje za svaku stranu valutu u kojoj banka ima znatnijuizloenost.c) Za cenu akcija, mora da postoje faktori rizika koji odgovaraju svakom

tritu akcija na kome banka dri znaajne pozicije.d) Kod cene robe mora da postoje faktori rizika koji odgovaraju tritu svake

robe u kojoj banka dri znaajne pozicije.Veoma je vano da organi kontrole mogu da se uvere da banke koje koriste

modele imaju sisteme za upravljanje trinim rizicima koji su konceptualno zdravi i da seprimenjuju dosledno. U skladu sa tim, organ kontrole e dati specifikaciju odreenogbroja kvalitativnih kriterijuma koje banke moraju da ispune pre nego to dobiju dozvoluda koriste pristup zasnovan na modelima. Stepen u kome banke ispunjavaju kvalitativne

kriterijume moe da utie na nivo koji e organi kontrole ustanoviti za multiplikacionifaktor. Samo one banke iji su modeli u strogoj saglasnosti sa kvalitativnimkriterijumima mogu biti podobne za primenu minimalnog multiplikacionog faktora.Kvalitativni kriterijumi obuhvataju sledee:

a) Banka mora da ima nezavisnu jedinicu za kontrolu rizika koja jeodgovorna za koncipiranje i primenu baninog sistema za upravljanje rizikom. Ovajedinica treba da sainjava i analizira dnevne izvetaje o autputu baninog modela zamerenje rizika, ukljuujui procenu odnosa izmeu mera izloenosti riziku i trgovinskihlimita. Ova jedinica mora da bude nezavisna od poslovnih trgovinskih jedinica i mora dapodnosi izvetaje neposredno visokom menademntu banke.

b) Ova jedinica mora da sprovodi redovne programe testiranja unazad (back testing), tj. eks-postporeenja mera rizika, koje je model generisao sa stvarnimdnevnim promenama vrednosti portfolija tokom duih vremenskih perioda, kao i sahipotetikim promenama zasnovanim na statikim pozicijama.

c) Bord direktora i vii menadment moraju da budu aktivno ukljueni uproces kontrole rizika i moraju da se odnose prema kontroli rizika kao prema sutinskomaspektu poslovanja kome moraju da se posvete znaajni resursi8. U ovom pogledu,dnevni izvetaji koje priprema nezavisna jedinica za kontrolu rizika moraju da budurevidirani na nivou menadenta, koji je dovoljno visok i sa dovoljno ovlaenja, daobezbedi smanjenje pozicija koje su uzeli pojedinani trgovci i da se smanji optabanina izloenost riziku.

d) Banin interni model za merenje rizika mora da bude blisko integrisan udnevni proces upravljanja rizikom banke. Njegov autput mora u skladu sa tim da budeintegralni deo procesa planiranja, praenja i kontrole baninog profita trinog rizika.

e) Sistem merenja rizika mora da se koristi u vezi sa internim limitima zatrgovinu i izloenost. U tom pogledu, trgovinski limiti moraju da budu povezani sabaninim modelom merenja rizika na nain koji je konzistentan kroz vreme i koga su vrlodobro shvatili i trgovci i vii menadment.

8Izvetaj, Risk management guidelines, koji je izdao Bazelski komitet jula 1994 godine dalje razraujeodgovornosti borda direktora i vieg menademnta.


13/135


13

f) Rutinski i rigorozni program stresnog testiranja treba da je operativan kaododatak analizi rizika zasnovanoj na svakodnevnom autputu baninog modela za merenjerizika9. Menadment mora periodino da revidira rezultate stresnog testiranja i onimoraju da imaju svoj odraz u politici i limitima koje postavljaju menadment i borddirektora. Kada testovi pokau naroitu ranjivost na dati skup okolnosti, moraju da se

preduzmu brzi koraci da bi se takvim rizicima moglo da upravlja na odgovarajui nain.g) Banke moraju da primenjuju operativnu rutinu koja obezbeujepridravanje dokumentovanog skupa internih politika, kontrola i procedura koje seodnose na funkcionisanje sistema za merenje rizika. Banin sistem za merenje rizikamora da bude dobro dokumentovan.

h) Obavezno je da se sprovodi redovno nezavisna revizija sistema merenjarizika u sklopu baninog internog procesa revizije. Ova revizija mora da obuhvatiaktivnosti poslovnih trgovinskih jedinica i nezavisnu jedinicu za kontrolu rizika, kojatreba da se naroito odnosi na minimum, koji obuhvata:

- adekvatnost dokumentacije sistema upravljanja rizikom i procesa;- organizaciju jedinice za kontrolu rizika;

- integraciju merenja trinog rizika u dnevno upravljanje rizikom;- proces prihvatanja modela za utvrivanje cene rizika i sistema valorizovanjakoje koristi personal u prednjoj i pozadinskoj slubi;

- ozvanienje znaajnih promena u procesu merenja rizika;- skalu trinih rizika ukljuenih u model merenja rizika;- integritet menaderskog informacionog sistema:- preciznost i potpunost podataka o poziciji;- verifikovanje konzistentnosti, blagovremenosti i pouzdanosti izvora podataka

koji se koriste za voenje internih modela, ukljuujui nezavisnost takvihizvora podataka;

- preciznost i adekvatnost pretpostavki volatilnosti i korelacije;- preciznost izraunavanja valorizacije i transformacija rizika;- verifikaciju preciznosti modela kroz esto povratno testiranje.

Revizija celokupnog procesa upravljanja rizikom mora da se odvija u redovnimintervalima (najmanje jednom godinje)

1.1.3. Razlozi za donoenje Bazelskog sporazuma II

Karakteristike pravila Bazela I:

- Identifikovane su glavne vrste kapitala koje su prihvatljive nadzornimagencijama (ukljuujui primarni ili osnovni kapital i sekundarni ili dodatni kapital) i

uveden je prvi formalni standard za kapital, koji je uzimao u obzir izloenost riziku odtransakcija sa vanbilansnim stavkama.- Bazel I primarno je bio usmeren na kreditni rizik ili rizik neuspeha koji je

nasleen u aktivi u knjigovodstvenom bilansu banke i meu vanbilansnim stavkama (kaoto su ugovori o derivatima i kreditne obaveze), sa ukljuenom izloenou trinomriziku od promene kamatne stope, strane valute i robnih cena koje su kasnije dodate.

9Mada e banke imati izvesno diskreciono pravo kako da sprovode stresne testove, njihov organ kontrolee traiti da se pridravaju generalnih linija.


14/135


14

- Ovaj ugovor postavio je uslove za odreivanje potrebnog nivoa kapitalasvake banke pojedinano koristei istu formulu i isti set stopa rizika.

- Primenjivani su isti minimalni nivoi potrebnog kapitala za sve bankezemalja lanica (ukljuujui minimalni koeficijent od 4% primarnog kapitala premaukupno ponderisanoj rizinoj aktivi i minimalni koeficijent od 8% primarnog plus

sekundarnog kapitala prema ukupno ponderisanoj rizinoj aktivi).Karakteristike pravila Bazela II:- Bazel II obezbeuje veu osetljivost na arbitrane poslove i inovacije na

finansijskom tritu, to zahteva fleksibilnije propise za banke nego to je dozvoljavaoBazel I.

- Prepoznaje razliitu izloenost riziku kod razliitih banaka, eventualnuprimenu drugaijih metoda da bi se izvrila procena njihove jedinstvene izloenosti rizikui moguno podvrgavanje zahtevima za odreivanje razliitog nivoa potrebnog kapitala(ukljuujui razliite propise za velike bankarske kompanije u odnosu na male).

- Proiruje vrste rizika koje se uzimaju u obzir prilikom utvrivanjapotrebnog nivoa kapitala i uspostavlja minimalni nivo potrebnog kapitala za pokrivanje

kreditnog, trinog i poslovnog rizika. Rezultati ovih i drugih promena, takvi su da jeBazel II u sutini mnogo osetljiviji na rizike od Bazela I.- Zahteva od svake banke da razvija sopstvene interne modele rizika

upravljanja i testove na stres u procenjivanju sopstvenog stepena izlaganja riziku/VAR ilirizik vrednosti, u razliitim trinim uslovima.

- Zahteva da svaka banka utvrdi sopstvene potrebe za kapitalom, baziranena proraunu izloenosti riziku, koji moe da bude podvrgnut reviziji od strane nadzornihorgana vlasti imajui u vidu pojam razumnosti.

- Promovie vee uee javnosti u uvid stvarnog finansijskog stanja svakebanke to stvara mogunost vee primene trine discipline prema onim bankama za kojese procenjuje da preuzimaju preveliki rizik.

Bazel II - Sporazum o bankarskom kapitalu (obavezan od 2007. godine) jeprevaziao nedostatke Bazela I, obuhvatajui inovacije i uvodei procenu unutranjegrizika (da ga same utvrde, uz nadzor), a u isto vreme i napredak u modelima kreditnogrizika.Tri metodologije: simulacija zasnovana na istorijskim kretanjima, delata-norma iMonte Carlo simulacija.

Slabosti VaR:1) kretanja na tritu nisu po normalnoj distri,2) kretanja iz prolosti nisu uvek dobra aproksimacija kretanja u budunosti,3) ocene VaR bazirane na stanju na kraju dana (ne uzimaju u obzir trgovanje u

toku dana),4) model ne dozvoljava rizik koji je rezultat izuzetno ekstremnih okolnosti na

tritu,5) mnogo pojednostavljenja (naroito kod opcija).


15/135


15

1.2. BAZELSKI SPORAZUM II

Sporazum o kapitalu iz 1988. godine je stavljao naglasak na adekvatnost kapitalabanke, koji jeste ivotno vaan za sniavanje rizika od insolventnosti banke i rizika odbankrota banke za njene deponente10. Iako se fokusira uglavnom na kreditni rizik,

implicitno su, ali u nedovoljnoj meri pokriveni i neki drugi rizici. Bazel I je u velikojmeri izmenjen 1996. godine, kada su u njega ukljueni standardi o minimumu nunogkapitala za trine rizike u knjizi trgovanja.

Taj standard jeprihvaen i primenjuje se u vie od stotinu zemalja. Meutim, bezobzira na pozitivne uinke, koje je imao na sigurnost poslovanja banaka, poslednjihnekoliko godina je postalo jasno da su potrebne radikalne promene, ako eli da sepostigne da bonitetna regulativa zadri svoj dosadanji znaaj za odravanje sigurnosti istabilnosti bankarskog sistema u uslovima velikog broja inovacija i razvoja novih tehnikaupravljanja rizicima.

Slabosti postojeeg standardaogledaju se u sledem:- Adekvatnost kapitala se ne procenjuje u odnosu na stvarni rizini profil banke

(ograniena diferencijacija kreditnog rizika, operativni rizik nije obuhvaen);- Procena rizika zemlje nije primerena;- Ne prua dovoljno motiva za primenu tehnika za smanjivanje rizika. Naime, ako

je za banku cena odobrenog kredita jednaka za visoko i nisko rizine klijente, a bankanaplauje viu kamatu od visoko rizinih klijenata, onda menaderi banke koji ciljaju namaksimizaciju profita imaju jak motiv da klijentima visokog rizika zamene svojeniskorizine klijente;

- Omoguuje regulatornu arbitrau putem sekjuritizacije.U junu 1999. godine Bazelski odbor je objavio prvi predlog novog standarda koji

e zameniti Bazel I11. Mnogo detaljniji skup konusltativnih dokumenata izdat je u januaru2001. godine (CP2 Consultative paper 2). Nakon intenzivne interakcije sa

predstavnicima banaka u aprilu 2003. godine nastao je trei konsultativni papir (CP3). Uprocesu usvajanja konane verzije Bazela II, Bazelski odbor je objavio i niz saoptenja zajavnost i drugih dokumenata, a u junu iste godine Odbor je objavio i konani tekst. Timeje bio unet jedan sasvim novi pristup u nainu regulisanja poslovanja banaka, to esigurno obeleiti ovu deceniju u bankarstvu i bankarskoj superviziji.

Sporazum o kapitalu iz 1988. godine je stavljao naglasak na adekvatnost kapitalabanke, koji jeste ivotno vaan za sniavanje rizika od insolventnosti banke i rizika odbankrota banke za njene deponente. Novi Sporazum, uvaavajui znaaj adekvatnostikapitala, ide korak dalje, da ojaa sigurnost i zdravo poslovanje finansijskog sistema ,naglaavajui znaaj kvalitativnog aspekta: unutranji bankarski nadzor, odgovornostposlovodstva banke, novi postupak nadzora nad bankom i trina disciplina.

Samim tim novi Sporazum je kompleksniji od sporazuma iz 1988. godine.Kljuna novina jeu veoj osetljivosti na rizik. On sadri niz opcija za merenje kreditnogrizika (credit risk) i rizika poslovanja (operational risk). Sem toga, Novi Sporazumpodvlai znaaj i ulogu procesa nadzora nad bankama i trine discipline kao bitnihdopuna mimimumu nunog kapitala.

10Dr Slobodan Bara, Dr Budimir Staki, Dr Marko Ivani: Praktikum za bankarstvo i finansije, Fakultetza finansijski menadment i osiguranje, Beograd, 2003. str.5311www.24x7.rs


16/135


16

U predloenoj reviziji Sporazuma iz 1988. godine je posebno vano mesto dobilooslanjanje banaka na sopstvene procene rizika kome su izloene u proraunavanjuminimuma nunog iznosa kapitala.

U emu je novi Sporazum drugaiji od starog? U stvari, glavna novina je u tometo novi Sporazum naputa uniformnu meru adekvatnosti kapitala i obezbeuje

mogunost bankama da biraju najprimereniji nain procene obima nunog kapitala. Toznai, novi Sporazum je osetljiviji na merenje razliitih vrsta rizika i zato predlaesloenije tehnike za merenje rizika i za izraunavanje adekvatnosti kapitala. Ali, bankenee morati da se povinuju novom sporazumu u ovom pogledu. One e moi da zadrenain izraunavanja adekvatnosti kapitala kakav je danas na snazi.

Bazel II se zasniva na fleksibilnosti i sofisticiranim pristupima merenju kreditnogi operativnog rizika, to je nov nain i pristup obavljanju supervizije. Bez obzira nasloenost standarda, njihova primena bi trebalo da doprinese stabilnosti finansijskogsektora, jer e minimum nunog kapitala, utvren novim metodama, realnije odraavativisinu rizika kojima je izloena svaka pojedinana banka.

1.2.1. Ciljevi Novog Sporazuma o kapitaluNovi Bazelski sporazum je namenjen organima koji vre nadzor nad poslovanjem

banaka12. Polazna svrha je pomo u izgradnji politike nadzora nad bankama. Pravno, ondefinie okvir za utvrivanje adekvatnosti kapitala banaka samo u zemljama lanicamaBazelskog komiteta. Ali, oekuje se da e ga, kao i prethodni Sporazum, prihvatitinadzorni organi u celom svetu. Optoj primeni Sporazuma doprinose i Meunarodnimonetarni fond i Svetska banka tako to koriste standarde Bazelskog komiteta u svojimmisijama.

Bazelski komitet je u novom Sporazumu o kapitalu na nov nain definisaonjegove ciljeve. Krajnji cilj je jaanje finansijskog sistema kombinovanjem kvantitativnih

i kvalitativnih standarda. Adekvatnost kapitala sada se povezuje sa moguim rizikom ubankarskom poslovanju.To treba da se postigne ostvarivanjem sledeih neposrednih ciljeva:

a) poveavanje sigurnosti i poslovnosti finansijskog sistema zbog ega se i unovom okviru zadrava najmanje sadanji opti nivo kapitala;

b) uvrivanje naela jednakosti uslova konkurencije;c) izgradnja celovitijeg pristupa upravljanju rizikom;d) adekvatnost kapitala treba da bude na odgovarajui nain osetljiva na stepen

rizika u bankarskom poslovanju;e) Sporazum stavlja teite na banke sa meunarodnim poslovanjem, mada je

poeljno da njegova naela budu primenljiva i na druge banke.

Drugim reima, na osnovu dosadanjeg iskustva Bazelski komitet je doao dozakljuka da njegovi ciljevi ne mogu biti ostvarivani oslanjanjem samo na kvantitativnistandard minimum nunog kapitala. Stoga su ovom kvantitativnom standardu u NovomSporazumu dodata dva nova kvalitativne prirode: nadzor nad bankama i trinadisciplina.

12Dr Slobodan Bara, Dr Budimir Staki, Dr Marko Ivani, op.cit. str.52


17/135


17

Komitet podvlai da je na poslovodstvu banaka krajnja odgovornost zaupravljanje rizikom i obezbeivanje iznosa kapitala primenjenog stepenu sposobnostibanke da upravlja rizikom.

Konani tekst Bazela II objavljen je krajem juna 2004. godine. Primenastandardizovanog pristupa i osnovnog pristupa internog rasporeivanja poela jeod kraja

2006. godine. Primena naprednih pristupa se odgaado kraja 2009. godine, jer Bazelskiodbor je smatrao da je bilo potrebno jo neko vreme za analizu uinaka i paralelniobraun minimuma nunog kapitala.

1.2.2. Struktura Bazelskog sporazuma II

Kljuna karakteristika Bazela II je njegova struktura koja se temelji na tri osnovnastuba:

Slika 1. Struktura Bazela II

Stubovi su meusobno kompelentarni i svaki od njih omoguuje neto to drugadva nisu u mogunosti da prue i svaki je bitan za ostvarenje ukupnog cilja Bazela II na

mikro-nivou, to je poboljanje kvaliteta sistema upravljanja rizicima, a na makro-nivou,doprinos finansijskoj stabilnosti.

Stub 1, pre svega, definie pravila za izrauvanjanje kreditnog i operativnogrizika. Sutina je u tome to se pokazalo da se poslovanje i rizici kojima su bankeizloene meu bankama dosta razlikuju, pa zbog toga jednak nain merenja rizika ne dajeodgovarajue rezultate kod svih banaka. Zbog toga Bazelski odbor u ovom standardunudi nekoliko opcija za izraunavanje kreditnog i operativnog rizika, tako da svaka bankaodabere onaj nain koji je najprimereniji njenim specifinostima.

Kako su banke izloene i nizu drugih rizika, kapitalni zahtevi koji proizilaze izStuba 1 nisu dovoljni za pokrie ostalih rizika. Upravo zbog toga je Stubom 2 definisanoda banka treba da vodi rauna o izloenosti ostalim rizicima i u skladu s tim da osigura

adekvatne minimume nunog kapitala. Uloga super-vizora je ovde posebno naglaena, paim zakonodavnim okvirom treba odobriti diskreciona prava pri odluivanju o pojedinimbankama. Prema tome, Stubovi 1 i 2 su komplementarni i samo zajedno dovode do nivoakapitala koji je optimalan za pokrie svih rizika neke banke.

Stub 3 takoe slui kao podrka Stubu 1. Naime, primena najnaprednijih pristupamerenju kreditnog i operativnog rizika nosi obavezu objavljivanja dodatnih informacija.

Vea transparentnost poslovanja banaka trebala bi da doprinese veoj otpornostifinansijsog sistema na okove, pa time i pozitivno utie na njegovu stabilnost, to je

Stub 1

Minimumnunogkapitala

Stub 2

Nadzor nadadekvatnou

kapitala

Stub 3

Trinadisciplina


18/135


18

svakako i jedan od ciljeva Bazela II. Bazelski odbor smatra da trite moe biti snaansaveznik formalnoj superviziji i regulatoru. U nekim sluajevima trina disciplina moebankama postaviti vea ogranienja od samih regulatora. Ona treba da deluje kaokorektivni inilac i da daje dodatni motiv bankama za zdrav nain poslovanja i kvalitetnoupravljanje rizicima, to je sutina Stuba 2. Ipak, transparentnost ini samo deo posla i za

potpuni uinak mora se kombinovati sa drugim delovima regulatorne politike (sa ostalimstubovima).

Slika 2. Struktura Bazela II

Tri osnovnastuba

Minimum nunogkapitala

Nadzor nad

adekvatnoukapitala

Trinadisciplina

Pozajmljenikapital

Ponderisanaaktiva

Kreditni

rizik

Operativni

rizik

Trini

rizik

Osnovni

kapital

Dopunski

kapital

Standardizovan

pristup

Internisistem

rasporeivanja

Standardizovan

pristup

Internimodeli

Standardizo-van pristup

Pristupnaprednogmerenja(AMA)

Pristuposnovnog

pokazatelja


19/135


19

1.2.2.1. Stub I minimum nunog kapitala

Iako su mnogi elementi Bazela I izmenjeni, treba napomenuti da je kategorijapozajmljenog kapitala ostala ista u odnosu na postojei standard. Podseamo da se stopaadekvatnosti kapitala izraunava kao odnos pozajmljenog kapitala banke i visine rizika

kojima je banka izloena, odnosno ponderisane aktive. Stopa izraunata na taj nain nesme biti manja od 8% prema Bazelu I. U okviru Stuba 1 predloene su dve vane novinevezane za ponderisanu aktivu. Prva se odnosi na sutinske izmene prorauna kreditnogrizika, a druga na uvoenje eksplicitnih pravila za merenje operativnog rizika koji e bitiukljuen u ponderisanu aktivu. Kao to se iz prikaza strukture Bazela II vidi, u obasluaja se uvode razliite opcije za izraunavanje tih rizika. Razlog tome lei unastojanjima Bazelskog odbora da standard uini to fleksibilnijim, ime bi trebala da seosigura i vea efikasnost jer svaka banka bira sebi najprimereniji pristup.

Kreditni rizik

Metode merenja kreditnog rizika,predviene Bazelom II su sledee:1. Standardizovani pristup;2. Interni sistem rasporeivanja osnovni pristup (FIRB);3. Interni sistem rasporeivanja napredni pristup (AIRB).

Standardizovani pristup merenju kreditnog rizika. Veoma je slianpostojeem standardu po tome to banke svojim potraivanjima dodeljuju propisanepondere rizika zavisno od karakteristika potraivanja. Kategorije potraivanja definisaneu standardizovanom pristupu obuhvataju potraivanja od dravnih institucija, banaka,

trgovakih drutava, stanovnitva, te potraivanja osigurana zalogom nad nekretninama.Svakoj od ovih kategorija dodeljuje se propisani ponder rizika zavisno od spoljanjegkreditnog rejtinga, te se na taj nain postie vea osetljivost na rizike. Sledea vananovina se odnosi na proireno obuhvatanje kolaterala, garancija i kreditnih derivatakojima sebanke mogu koristiti u okviru standardizovanog pristupa, te na taj nain moguda smanje minimum nunog kapitala.

Interni sistem rasporeivanja osnovni pristup i napredni pristup. Internisistem rasporeivanja (internal ratings based approach, IRB) jedna je odnajinovativnijih karakteristika Bazela II. Takav pristup merenju kreditnog rizika uvedenje sa namerom da podstakne banke na dalja ulaganja u interne sisteme upravljanja

rizicima, a ujedno je i sam preuzet iz dosadanje prakse velikih internacionalnih banaka.Takve sisteme banke razvijaju kako bi poboljale svoje konkurentske pozicije i kaozatitu od gubitaka. Banke, koje e primenjivati IRB pristup moi e da kvantifikujukljune karakteristike dunikove kreditne sposobnosti pri odreivanju potrebne visinekapitalnog zahteva. Tu lei bitna razlika u odnosu na standardizovani pristup u kojem sveparametre razliitostiza utvrivanje minimuma nunog kapitala zadaje regulator.


20/135


20

Prema pristupu internog sistema rasporeivanja banka razvrstava svojapotraivanja u sledee grupe prema zajednikim karakteristikama rizinosti:

- trgovaka drutva,- dravne institucije,- banke,

- stanovnitvo,- vlasniki vrednosni papiri.

Unutar grupa trgovakih drutava i stanovnika potraivanja se dalje rasporeuju unekoliko podgrupa.

Za svaku grupu potraivanja bitno je odrediti sledea tri kljuna elementa:1. Komponente rizika,2. Funkcije pondera rizika,3. Minimalni zahtevi.

Za veinu grupa potraivanja, Bazelski odbor

13

je omoguio primenu osnovne(FIRB) i napredne (AIRB) verzije internog sistema rasporeivanja. Te verzije seprimarno razlikuju jedna od drugepo tome odreuje li komponente rizika banka vlastitimprocenama ili ih odreuje supervizor.

Ako uporedimo pondere rejting organizacija koje e banke morati da koriste ustandardnom pristupu (nema mnogo promena u odnosu na Bazel I), sa sopstvenimponderima koje e banke koristiti u internom sistemu rasporeivanja, jasno je zbog egabanke insistiraju na to sloenijim pristupima. Naime, takvi pristupi, iako sloeni i skupiza uvoenje, u velikoj meri smanjuju cenu investicija sa malim rizikom, dok investicijesa visokim rizikom neuporedivo poskupljuju. Ovo i jeste logino i ispravlja velikinedostatak Bazela I, a to je jak podsticaj investiranju sa visokim rizikom, jer je za bankucena i visoko i niskorizinih investicija bila ista.

Bazel II doputa da se IRB banke pouzdaju u sopstvene procene kljunihparametara rizika samo ako su zadovoljeni strogi kvalitativni i kvantitativni zahtevipostavljeni u standardu. Naglasak se stavlja na sposobnost banke da rangira i kvantifikujerizik na konzistentan i pouzdan nain. eli se osigurati da sistem procene rizika omoguiprimerenu procenu karakteristika dunika i transakcije, primerenu diferencijaciju rizika,tanu i konzistentnu kvalitativnu procenu rizika. Dalje, treba osigurati integritet kritinihulaznih podataka i uveriti se da su ti inputi proizali iz sistema koji banka koristi usvakodnevnim poslovima, a ne da oni slue samo za procenu regulatornog kapitala, dokbanka svoje poslovne odluke zasniva na nekim drugim podacima i pokazateljima. Bankamora imati jedinstven sistem i koristiti njegove rezultate i za potrebe reglatora i u procesudonoenja poslovnih odluka.

13 Basel Committee on Banking Supervision (1999b) Update on Work on a New Capital AdequacyFramework, Basel.


21/135


21

S obzirom na to da postoje razlike u tritima, metodologija rasporeivanja, bankarskimproizvodima i praksama, banke i supervizori moraju operativne procedure prilagoditisvojim specifinostima. Bazelski odbor nema nameru da diktira oblik ili tehnike detaljepolitike i prakse upravljanja rizicima neke banke. No, supervizor e biti u obavezi darazvije detaljne procedure kojima e osigurati adekvatnost sistema i kontrole tako da

mogu da poslue kao dobra osnova za primenu IRB pristupa. Prema tome, primena IRBpristupa nije mogua bez prethodne saglasnosti supervizora.

Neki od najvanijih zahteva odnose se na dizajn i strukturu sistemarasporeivanja, njegovo operativno funkcionisanje, raspoloivost i kvalitet podataka,nadzor nad sistemom i korporativno upravljanje.

Dizajn internog sistema rasporeivanja kljuan je element njegove efikasnosti. Onmora osigurati kvalitetnu distribuciju izloenosti banke po razliitim stepenima riz ika bezprevelikih koncentracija. Da bi ostvarila taj cilj, banka mora imati najmanje osam rizinihgrupa za rasporeivanje svojih dunika. Minimalni standardi za ovo podruje propisani u

Bazelu II nadograuju se na vodeu praksu upravljanja rizicima razvijenu u bankarstvu.Pri uspostavljanju sistema rasporeivanja bankama je izazov jasno i objektivnoutvrivanje kriterijuma za rasporeivanje dunika u pojedinu rizinu grupu i osiguravanjekvalitetne procene kreditnog rizika.

Vano je napomenuti da dobro dizajniran interni sistem rasporeivanja sam posebi nije dovoljan on mora biti integralni deo procesa upravljanja kreditnim rizikom.Od banaka se oekuje da IRB koriste ne samo pri donoenju odluke o odobravanjukredita ve i pri odreivanju cene proizvoda, rezervacija i pri internoj alokacijiekonomskog kapitala. to banka vie koristi IRB, supervizor ima vie poverenja unjegove rezultate za procenu potrebnih kapitalnih zahteva.

Nezaobilazno je pitanje kvaliteta i raspoloivosti podataka potrebnih za procenerazliitih komponenti rizika. Poznato je da je svaki sistem dobar onoliko koliko su dobri ikvalitetni njegovi ulazni podaci. Bankama je doputeno da koriste podatke iz internih ilieksternih izvora pod uslovom da dokau da su ti podaci relevantni za njihovapotraivanja. Za odreivanje parametara rizika potrebne su viegodinje vremenske serijepodataka i to je bankama zapravo jedna od najveih prepreka za primenu IRB pristupa.

Uloga menadmenta banke je od presudne vanosti i sve materijalno znaajneaspekte procesa procene rizika i odreivanja rejtinga moraju odobriti uprava i nadzorniodbor. Upravljake strukture banke moraju biti vrlo dobro upoznate s celim procesomdodeljivanja rejtinga i pripadajuim sistemom izvetavanja. U tom smislu se pretpostavljada e banke ulagati u izgradnju odgovarajueg IT sistema koji e podrati celi procesprocene rizika i generisati odgovarajue izvetaje za potrebe menadementa i nadzornogodbora.


22/135


22

Operativni rizik

Operativni rizik je rizik od gubitka koji nastaje zbog neadekvatnosti, odnosnomanjkavosti internih procesa, ljudskih resursa, sistema za podrku ili zbog spoljnihuticaja (Basel Committee 2004) 14.Komitet takoe ukazuje da ova definicija iskljuuje

sistemski rizik, pravni rizik i rizik reputacije (negativnog publiciteta). U tekstu standardaponuene su tri metode za izraunavanje kapitalnih zahteva za operativni rizik, od vrlojednostavnih do sloenih internih modela:

1. Pristup osnovnog pokazatelja (The Basic Indicator Approach);2. Standardizovani pristup (The Standardised Approach);3. Pristup naprednog merenja (Advanced Measurement Approach, AMA).Eksplicitno uvoenje minimuma nunog kapitala za operativni rizik prvi put se

pojavljuje s Bazelom II. Kako je poznavanje ovog rizika na dosta niskom nivou, jo nijerazvijena ni regulativa iz tog podruja. Naime, znaaj rizika nije bio dovoljno priznat svedok se nisu pojavili sluajevi gde je upravo , neprepoznavanje i neadekvatno upravljanjeoperativnim rizikom banke, dovelo do velikih gubitaka. U poslednje vreme sve vie

preovladava miljenje da je operativni rizik drugi po znaaju u bankarskom poslovanju.Ovaj deo standarda bilo je najtee definisati s obzirom na to da ne postojidugogodinja praksa banaka u upravljanju tim rizikom. Zbog toga je to podrujeregulisano vrlo fluidno, posebno pristup naprednog merenja. U tekstu standarda jenavedeno da e Bazelski odbor pratiti razvoj novih pristupa merenju operativnog rizika ubankarstvu i nadalje kako bi se pronali pristup i nain merenja tog rizika koji b i proizveoverodostojne i konzistentne procene potencijalnih gubitaka. Nakon toga, postojimogunost da se revidira, bude li potrebno, taj deo standarda.

Zbog heterogene prirode operativnog rizika, neadekvatnih baza podataka ineodgovarajue IT podrke teko je upravljati operativnim rizikom na jednoznaan nainu svim poslovnim podrujima banke, posebno ako se ne primenjuje AMA pristup15. Sobzirom na to da bi primena AMA pristupa trebalo da rezultuje adekvatnim kapitalnimzahtevima, banke bi trebalo stimulisati da unapreuju svoje sisteme upravljanja rizicima ito vie primenjuju AMA pristup za one delove poslovanja koje model pokriva. Iz tograzlogaproizilazi mogunost da se dopusti delimina primena AMA pristupa za odreenisegment poslovanja, dok se za ostale delove mogu primenjivati preostala dva modelanavedena u standardu.

Pristup osnovnog pokazatelja. Ovo je najjednostavniji metod izraunavanjaminimuma nunog kapitala. Trogodinji prosek neto operativnog prihoda banke mnoi sesa fiksnim alfa postotkom (15%). Kako je najjednostavnija metoda najee ujednonajmanje precizna, pristup osnovnog pokazatelja se ne preporuuje za velikeinternacionalne banke.

Standardizovani pristup. Minimumi nunog kapitala se prema standardi-zovanom pristupu izraunavaju tako da se ukupne aktivnosti banke podele na osamposlovnih linija (korporativne finansije, trgovanje i prodaja, poslovanje sa stanovnitvom,

14Milivoje Cvetinovi, Upravljanje rizicima u finansijskom poslovanju Univerzitet Singidunum,Beograd 2008, str.1615www.hnb.hr


23/135


23

komercijalno bankarstvo, plaanje i naplata, agencijske usluge, upravljanje imovinom,maloprodajna brokerska delatnost), potom se neto operativni prihod svake poslovne linijemnoi sa beta faktorom propisanim za svaku poslovnu liniju. Ukupni minimum nunogkapitala za banku izraunava se kao zbir pojedinanih minimuma za osam poslovnihlinija.

Banke moraju zadovoljiti minimalne kvalitativne zahteve koje je propisaoBazelski odbor, da bi mogle primenjivati standardizovai pristup za proraun minimumanunog kapitala:

1. Banka mora da formira organizacionu jedinicu koja e imati jasnuodgovornost za upravljanje operativnim rizikom;

2. Banka mora da osigura redovno praenje podataka o operativnom riziku,ukljuujui znaajne gubitke po pojedinoj poslovnojliniji;

3. Vii izvrni menadent banke, uprava i nadzorni odbor trebalo bi dadobijaju redovne izvetaje o izloenosti operativnom riziku;

4. Sistem upravljanja operativnim rizikom treba da bude dobro

dokumentovan (interne politike, kontrole i procedure vezane uz sistem upravljanjaoperativnim rizikom);5. Sistem upravljanja treba redovno podvrgavati nezavisnim proverama.

Pristup naprednog merenja AMA. Pristupom naprednog merenja definie setako da se za proraun minimuma nunog kapitala koriste bankarski interni sistemi zaupravljanje operativnim rizikom pod uslovom da su zadovoljeni kvantitativni ikvalitativni zahtevi navedeni u standardu. Za korienje AMA pristupa banka mora dazatrai i dobije prethodnu saglasnost supervizora.

Kvalitativni zahtevi su gotovo identini onima koje banka mora zadovoljiti da biprimenjivala standardizovani pristup.

Kod kvantitativnih zahteva se ne navode specifini parametri modela niti sespecificira neki odreeni pristup za proraun minimalnih zahteva jer upravljanje timrizikom kontinuirano evoluira, to se na ovaj nain dodatno podstie. Ipak, banka morada dokae da je svojim modelom obuhvatila potencijalno ozbiljne debele krajevedistribucije koji obuhvataju mali broj gubitaka s katastrofalnim posledicama.

Kvantitativni zahtevi, dalje, reguliu obavezu redovnog prikupljanja internihpodataka o gubicima i korienje eksternih podataka u odreenim sluajevima;angaovanje strunjaka koji e sprovoditi analizu. U obzir treba uzeti i kljunekarakteristike okruenja i inilaca interne kontrole koji mogu izmeniti svoj profiloperativnog rizika, te korienje tehnika za smanjivanje izloenosti operativnom riziku.

1.2.2.2. Stub II Nadzor nad adekvatnou kapitala

Stub 1definie minimum nunog kapitala i predstavlja poseban pristup obavljanjusupervizije. Primena uniformnih pravila koje on donosi i kojih se banke morajupridravati poboljava transparentnost regulatornog procesa i bankama olakavameusobno poreenje i stvaranje oseaja o relativnoj visini solventnosti. S druge strane,jednaka pravila nose sa sobom dosta nedostataka. Obino su vrlo kruta i stoga


24/135


24

onemoguavaju ili ignoriu inovativnost. Primena takvih pravila je , takoe, potpunonedelotvorna za banke netipinog rizinog profila.

Stub 2nudi reenja za neke od tih problema. On uvodi supervizorsku procenu kaojedan od elemenata regulatorne politike. Supervizorima se dodeljuju diskreciona pravapri odreivanju kapitalnih potreba banaka relevantnih zanjihov poslovni i rizini profil.

Upravo element diskrecije ini regulativni okvir fleksibilnim i otvorenim za razliitepromene i inovacije. Ipak, preveliko oslanjanje na sistem koji doputa bezgraninudiskreciju nije poeljan ni u kojem sluaju. Korienje diskrecionih prava u odsustvuostala dva stuba dovodi do negativnih posledica na ujednaenost uslova poslovanja , jer bibanke poslovale prema razliitim kriterijumima. Stoga bi ugrozile zdravu konkurenciju itrinu utakmicu.

Bazelski odbor je identifikovao etirikljuna naela na kojima se zasniva Stub 2,i to:

1. Banke bi trebalo da imaju uspostavljene procedure merenja adekvatnostikapitala u odnosu na rizike kojima su izloene kao i strategiju odravanja potrebnognivoa kapitala;

2. Supervizori treba da ocene interne sisteme i strategije banaka u upravljanjukapitalom, kao i njihovu sposobnost da prate i osiguravaju potovanje regulatornihkapitalnih pokazatelja. Supervizori bi trebalo da preduzmu korektivne mere ako nisuzadovoljni rezultatima takvih kontrola;

3. Supervizori oekuju od banaka da posluju iznad minimalnih propisanihkapitalnih pokazatelja, a trebalo bi da imaju i mogunost davanja naloga bankama daodre nivo kapitala iznad propisanih minimalnih vrednosti;

4. Supervizori bi trebalo da deluju preventivno, da spree negativne trendove uadekvatnosti kapitala pojedinih banaka, te da deluju brzo i efikasno na restruktuiranjebanaka s potekoama u poslovanju.

Sutina Stuba 2 je dakle, da se osigura optimalna visina kapitala u skladu srazliitim profilom svake pojedinane banke. Supervizor oekuje od banke da premasvojoj metodologiji utvrdi minimum nunog kapitala za sve rizike koji nisu obuhvaenipravilima iz Stuba 1(kreditni, operativni i trini rizici). Poznato je da je banka izloena ibrojnim drugim rizicima osim onima striktno navedenim u Stubu 1. Moemo navestineke od njih: kamatni rizik u bankarskom delu poslovanja, rizik likvidnosti, rizikkoncentracije itd. Kako uprava banke vodi poslove banke, odgovorna je za njenoposlovanje i adekvatnost kapitala koja e obuhvatiti sve njene rizike.

Primena Stuba 2nosi ozbiljne implikacije i za banke i za supervizore. Banka morada ima procedure za procenu adekvatnosti kapitala za sve svoje rizike i strategiju zaodravanje potrebne visine kapitala. Supervizor, ipak, ima pravo i obavezu da preispitabankarsku procenu minimuma nunog kapitala i po potrebi zahteva poveanje kapitala.Supervizor se ovde nalazi u zahtevnoj i izazovnoj situaciji jer mora raspolagatiodgovarajuim brojem strunjaka koji e obavljati nadzor. Naime, pravo banke nasopstvenu metodologiju oteava rad supervizora jer mu se poveava posao s obzirom nato da sam mora prethodno dobro da se upozna s odreenim metodologijama da bi mogaoda proceni njenu ispravnost.


25/135


25

1.2.2.3. Stub III Trina disciplina

Svrha odredbi Stuba 3 je pruanje potpore minimalnim kapitalnim zahtevima(Stub 1) i nadzoru nad adekvatnou kapitala (Stub 2). Kada banke objave dovoljnoinformacija o svojim adekvatnostima, uesnicima na tritu mogu da stvore snane

podsticaje za zdrav nain poslovanja. Trite moe nagraditi banke koje upravljajurizicima na odgovarajui nain i kazniti one koje odravaju kapital na preniskom nivou uodnosu na rizini profil. Trebanapomenuti da trite moe da bude vrlo neefikasno pa epreterano reagovati na neki mali dogaaj, dok, s druge strane, moe potpuno ignorisatipojavu znaajnih indikatora rizika. Uvaavajui ove injenice, Stub 3je samo jedan od tristuba celokupnog standarda, iji je cilj meusobno dopunjavanje.

Bazelski odbor16 podupire trinu disciplinu tako to je razvio skup zahteva zaobjavljivanje podataka koji e uesnicima na tritu omoguiti pristup kljunim delovimainformacija o obuhvatu primene Bazela II, visini i strukturi kapitala, izloenosti riziku,procesu procene rizika i adekvatnosti kapitala institucije.

Kako banke ve imaju odreenih obaveza objavljivanja Meunarodnim

raunovodstvenim standardima koje su ire u obuhvatu od zahteva koji proizilaze izStuba 3, Bazelski odbor je uloio velike napore da ta dva zahteva uskladi. Podaci kojiprelaze okvir raunovodstvenih objavljivanja moraju se javnosti prikazati na neki druginain, o emu odluuju same banke. Pritom one mogu koristiti internet i druge medije.Takoe, nema obaveze revizije podataka koji nisu obuhvaeni raunovodstvenimzahtevima za objavljivanje.

Iz Stuba 3za banke proizilazi jasna i nedvosmislena obaveza donoenja formalnepolitike objavljivanja koju mora odobriti nadzorni odbor banke. Politikom treba odreditipristup banke pri odluivanju o tome koji e se podaci i informacije objaviti.

Naelo materijalnosti17primenjuje se pri odluivanju o tome koji su podacirelevantni za objavljivanje. Informacija se smatra materijalnom ako njeno izostavljanje ili

pogreno iskazivanje moe promeniti ili uticati na ve donetu procenu ili odlukukorisnika te informacije.Informacije se, po pravilu, trebaju objavljivati u polugodinjim intervalima, ali

ima i odreenih izuzetaka od tog pravila. U skladu sa tim, podaci koji se odnose nabanine ciljeve i politike upravljanja rizicima, izvetajni sistem i definicije mogu seobjavljivati jednom godinje. Sa druge strane, podaci koji se odnose na kapital banke injegovu strukturu, te na stopu adekvatnosti kapitala, moraju se objavljivati tromeseno.Isto se odnosi i na podatke koji su podloni brzim promenama.

16 Basel Committee on Banking Supervision (1999b) Update on Work on a New Capital AdequacyFramework, Basel.17Geiger, H. and Piaz, J.-M. (2000) Identifikation und Bewertung operationeller Risiken, In HandbuchBank-Controlling (ed., Schierenbeck, H.) Wiesbaden. (forthcoming) Greenbaum, S. I. and Thakor, A. V.(1995) Contemporary Financial Intermediation, Fort Worth.


26/135


26

DRUGI DEOVRSTE RIZIKA U BANKARSTVU


27/135


27

2. VRSTE RIZIKA U BANKARSTVU

Rizik predstavlja svaku neizvesnu situaciju u poslovanju banaka, odnosnoverovatnou gubitka (smanjenja dobitka) nastalu kao rezultat dejstva neizvesnih dogaaja

u poslovanju banaka18. U zavisnosti od sklonosti bankarskih menadera prema riziku,svaka banka moe prihvatiti vie ili manje rizika, pozicionirajui se izmeu dvaekstrema: apsolutne averzije prema riziku i apsolutnog prihvatanja rizika. Nivoprihvaenog rizika mora biti srazmeran sposobnosti banke da apsorbuje eventualnegubitke i ostvari prihvatljivu stopu prinosa.

Rizici u poslovanju banaka su karakteristika svakog bankarskog posla, tako da nineutralni bankarski poslovi nisu bez rizika, a osvajanjem novih instrumenata, novihtehnika i strategija, finansijskog inenjeringa, novih bankarskih proizvoda, a naroitofinansijskih derivata, lista rizika se neprestano iri.

Kao disciplina, upravljanje rizikom (risk management) je novijeg datuma i razvilose iz delatnosti osiguranja, jer se tradicionalnim procesima osiguranja nisu mogli

efektivno i ekonomino reavati problemi rizika u svim situacijama. Upravljanje rizikomse moe definisati kao banina funkcija osiguranja od rizika, odnosno pod upravljanjemrizikom se podrazumeva skup aktivnosti:

1) identifikaciju izloenosti riziku za sve kategorije sredstava uz procenupotencijalnih gubitaka;

2) procenu rizika koja obuhvata merenje i analizu gubitaka u prolosti, kako bi seprocenile varijable koje e uticati na budunost;

3) kontrolu rizika, u smislu smanjenja ili eliminisanja rizika gubitka;4) finansiranje rizika obezbeenjem rezervi, ukljuujui i osiguranje; 5) razvoj administrativnih tehnika i korienje strunih znanja.Upravljanje rizikom u bankarstvu ima dva osnovna cilja. Prvi cilj je da se izbegne

nesolventnost banke, a drugi cilj je da se maksimizira stopa prinosa na kapital uzkorekciju za rizik.Banka je duna da identifikuje, meri i procenjuje rizike kojima je izloena u svom

poslovanju i da upravlja tim rizicima u skladu sa Zakonom o bankama, drugim propisimai svojim aktima.

Rizici kojima je banka naroito izloena u svom poslovanju su:1) Rizik likvidnosti,2) Kamatni rizik,3) Rizici izloenosti banke prema jednom licu ili grupi povezanih lica,4) Rizici ulaganja banke u druga pravna lica i u osnovna sredstva,5) Rizici koji se odnose na zemlju porekla lica prema kome je banka izloena

(rizik zemlje),6) Devizni rizik, i7) Operativni rizik.

18Bruhn, M. (1996) Qualittsmanagement fr Dienstleistungen. Grundlagen, Konzepte, Methoden, Berlin,

Heidelberg, New York. p.p. 121


28/135


28

2.1. RIZIK LIKVIDNOSTI

Likvidnost banke je njena sposobnost da izmiri sve tekue obaveze u rokovimadospea. Trajnija nelikvidnost vodi u nesolventnost i pokazatelj je nestabilnostiposlovanja banke. Likvidnost moe da se posmatra kao stok ili tok. Ako se likvidnost

posmatra kao stok, onda se za ocenu likvidnosti koriste bilansni podaci. Posmatra seobim aktive u bilansu koja lako moe da se pretvori u gotovinu.Poredi se obimraspoloivih likvidnih sredstava sa potrebama za likvidnim sredstvima. Aktiva seklasifikuje prema stepenu likvidnosti i u sluaju nelikvidnosti,banka moe da proda deosvoje aktive ipovue likvidna sredstva sa finansijskog trita ili od CB.Pretpostavka dabanka ne doe u nelikvidnost je kvalitet bankarske aktive. Ako se likvidnost bankeposmatra kao tok, onda se posmatra ne samo aktiva i pretvaranje njenih delova ugotovinu, nego i sposobnost banke da, putem odgovarajuih finansijskih operacija,ostvari i priliv potrebnih likvidnih sredstava. Pozicija likvidnosti posmatra se dnevno,nedeljno, meseno ili tromeseno i sagledava potreba obezbeenja sredstava za sluajnelikvidnosti, iz sredstava rezervi ili na finansijskom tritu. Posmatranje likvidnosti kao

toka proistie iz bankarske sposobnosti rone transformacije kratkoronih sredstava udugorone plasmane. Za procenu likvidnosti optimalna je komplementarna primena ijednog i drugog pristupa.

Procena likvidnosti zasniva se na prognoziranju rasta depozita i potrebiangaovanja dodatnih izvora likvidnosti. Potreba za dodatnim likvidnim sredstvima moeda se javi ako banka odobri vei obim kredita od rasta depozita, ili ako odobri kreditsaglasno rastu depozita, ali u meuvremenu CB povea stopu obavezne rezerve.Dodatneizvore likvidnosti banka moe da koristi ili zaduenjem kod CB ili kod drugih banaka. Uzemljama razvijene trine privrede prevladavanje nelikvidnosti moe da se premostirepo aranmanima i emitovanjem vrednosnih papira, najee depozitnih certifikata.Repo aranmani su prodaja finansijske aktive sa obaveznim reotkupom u dogovorenom

roku i po dogovorenoj ceni. Repo aranmani su specijalni aranmani za likvidnost koji sevre tako to banka prodaje vrednosne papire sa aranmanom reotkupa sa dnevnimdospeem.Plaanja se mogu vriti na dva naina:

1) zaduivanjem kupca koji ima raun kod banke,ime se smanjuje obim depozitabanke ali uz oslobaanje dela obavezne rezerve u korist likvidnih resursa ;

2) banka, koja je prodala HoV, dobije ek od kupca koji se uplauje od drugebanke, gde se vode sredstva kupca, ime se prelivaju likvidni potencijali izmeu banaka.

Rizik likvidnosti je rizik mogunosti nastanka negativnih efekata na finansijskirezultat i kapital banke usled nesposobnosti banke da ispunjava svoje dospele obaveze.

Rizik likvidnosti je u grupi vodeih finansijskih rizika u bankarstvu. Javlja se sapromenom likvidne pozicije banke, u kojoj njena likvidna aktiva nije dovoljna za

izmirenje njenih obaveza. Izvori rizika likvidnosti u bankarstvu najee su drugifinansijski rizici, ija realizacija uzrokuje poremeaje u novanom toku:- kreditni rizik, u smislu visoke koncentracije rizine aktive u kreditnom portfoliju

banke, visokog iznosa dospelih neizmirenih potraivanja banke po kreditnim poslovima,ili

- trini rizici, u smislu pozicija za trgovanje koje su u nelikvidnoj aktivi, toumanjuje mogunost njene likvidacije.


29/135


29

Poremeaje u novanim tokovima banke mogu uzrokovati i drugi razlozi, kao tosu:

- rona i valutna neusaglaenost pozicija aktive i pasive u bilansu stanja banke,- uvoenje novih usluga sa neadekvatnom procenom uticaja na likvidnost,- nagli rast izloenosti banke rizicima po osnovu vanbilansnih pozicija,

- nagli rast aktive koji se oslanja na promenljivu depozitnu strukturu,- trend pada poslovne dobiti u vremenskoj seriji.Strategija upravljanja rizikom likvidnosti sastavni je deo strategije upravljanja

drugim rizicima, ili ukupnom izloenou rizicima banke, s obzirom na uzrono posledinu povezanost i sinhronizovano delovanje razliitih rizika.

Kao i u sluaju drugih rizika, uspeno upravljanje rizikom likvidnostipretpostavlja da u banci postoji:

- jasno definisan proces upravljanja rizikom likvidnosti (identifikacija, procena,merenje, monitoring izloenosti i kontrola celog procesa) kao i procedure,

- razvijen informacioni sistem koji predstavlja osnovu uspenog upravljanjarizikom likvidnosti na dnevnoj osnovi i njegove kontrole,

-plan obezbeenja sredstava za teko predvidive i vanredne situacije, na kratak idugi rok, koji bi trebalo da uveri da banka moe preventivno i efikasno da upravlja kakorutinskim, tako i neoekivanim promenama svoje likvidne pozicije.

Objektivno, obuhvatna mera rizika likvidnosti ne postoji, kao i merastandardizacije u pristupu. Razlozi su velika raznolikost banaka i specifinosti njihovihbilansnih struktura. U tom smislu, banke obino koriste:

1. odreene tehnike upravljanja aktivom i pasivom, u funkciji odravanjapotrebnog, ili eljenog nivoa likvidnosti,

2. modeliranje pristupa politici depozitnog potencijala u smislu izbegavanjaprevelike koncentracije sredstava i obezbeenja stabilne dinamike dospea obaveza, kaopreventivu velikim i iznenadnim odlivima sredstava,

3. projekciju cash flow-a ili novanog toka na dnevnoj/mesenoj osnovi u funkcijiprocene izloenosti riziku likvidnosti i operativnom upravljanju ovim rizikom,

4. scenario analizu, u sluajevima kada su oscilacije u likvidnoj poziciji tekopredvidive. Osnovu modela ine brojna konstruisana scenarija kojima su obuhvaenatrina kretanja, mogua neizmirenja obaveza u odreenom vremenskom periodu iprojekcija cash flow-ana dnevnoj osnovi za svaki scenario.

Upravljanje rizikom likvidnosti, osim analize baninih bilansnih i vanbilansnihpozicija u odnosu na budue gotovinske tokove, pretpostavlja i obezbeenje izvorasredstava za odravanje optimalnog nivoa likvidnosti. To znai da je neophodno da bankablagovremeno identifikuje trita sredstava, ispita njihovu prirodu i sigurnost. Obino jere o meubankarskim tritima, kao znaajnom izvoru likvidnosti. Zbog toga je bitno,da se strategijom upravljanja rizikom likvidnosti predvide mogue tekoe i trokovipozajmljivanja sredstava na ovim tritima, za potrebe ouvanja likvidne pozicije banke.

U proceni likvidne pozicije banke, menadment banke moe da se opredeli dakoristei statiku stopu likvidnost utvrdi zonu likvidnosti na nain da ukljui efekatobavezne rezerve kao faktor imobilizacije sredstava, salda priliva i odliva kao faktoraosloboenja ili blokiranjanovanih sredstava.Mogunost korienja kredita za likvidnostkod CB znaajan je faktor zaocenu likvidne pozicije.


30/135


30

Svoju likvidnost banka treba da obezbedi, pre svega, putem formiranjaodgovarajueprimarne i sekundarne likvidnosti i mora biti oprezna kod korienjakredita na tritu kako bi se izbegli neeljeni rizici. Nelikvidnost banke moe da se spreiako se upravlja aktivom na nain da se rizici poslovanja smanje na najmanju meru, odnosno njima pravilno upravlja.

Za upravljanje finansijskim rizicima potrebno je, pre svega, da se prepozna koja jevrsta finansijskih rizika u pitanju i koji je stepen izloenosti riziku, da se utvrdeinstrumenti i odredi taktika upravljanja rizicima da bi se oni izbegli i da bi se bankazatitila od mogunosti rizika.Kljuni element za upravljanje rizicima je prepoznavanjerizika. S tim ciljem rukovodstvo banke utvruje koji su to dogaaji koji mogu da imajunegativan efekat na banku. Banka po pravilu treba da utvrdi postupke za praenje rizika,koji obezbeuju sistemskuanalizu i kljune pokazatelje rizika, dokumentovanje rizika isistem kontrole nad njima. Pored toga rukovodstvo banke treba da vri stalnu analizuodgovarajuih informacija da biprocenilo mogunost nastanka odreenog nepovoljnogdogaaja,njegove posledice i mogunost gubitka,odnosno nain izbegavanja i zatite odrizika. Da bi se rizik ograniio rukovodstvo banke treba da utvrdi nivo rizika koji je

prihvatljiv, a zatim da minimizira mogunost nastanka dogaaja koji bi mogao da izazovegubitak ili da minimizira iznos gubitka koji bi nastao ako se rizik ostvari ili pak da rizikprenese na tree lice.

Najvaniji rizici u poslovanju banke koji mogu da ugroze njenu likvidnost isolventnost su:

1. kreditni rizik,2. kamatni rizik,3. valutni rizik,4. rizik portfolia.

Kreditni i kamatni rizicijavljaju se kada dunik nije u mogunosti da o roku vratiglavnicu i pripadajuu kamatu.Valutni rizik nastaje sa promenom valutnih kurseva toutie na dinarsku protivvrednost aktive i pasive. Rizik portfolia se javlja sa promenomrone transformacije sredstava u banci to menja i odnose ve odobrenih sredstava ironestrukture pasive.


31/135


31

2.2. KAMATNI RIZIK

Kamatni rizik predstavlja rizik od pada trine vrednosti portfelja usledneizvesnosti promena kamatnih stopa19. Kamatni rizik se sastoji u promeni kamatnihstopa na plasmane i obaveze, ukoliko su promene kamatnih stopa nepovoljne za banku.

Drugim reima, to je rizik od gubitka ili se manifestuje kao smanjenje profita usledpromena kamatnih stopa. Vaan je za banke jer menja visinu kamatne mare na vie ilisuprotno. Kamatni rizik delom proistie iz nepotpune sinhronizacije promena kamatnihstopa na aktivu i pasivu, a poto banke vre ronu transformaciju sredstava, to pri fiksnimkamatnim stopama banke postaju osetljive na porast trinih kamatnih stopa. Kada seosamdesetih godina XX veka poveala kolebljivost kamatnih stopa, banke su poele daposveuju vie panje kamatnom riziku. Bazinu meru kamatnog rizika predstavljakoeficijent izmeu stavki aktive i pasive koje su osetljive na promenu kamatne stope.

Primer: Ako banka ima aktivu od 40 mil. evra i obaveze 50 mil. evra, onda porastkamatne stope od 1% dovodi do negativnih posledica jer se kamatni prihodi poveavajuza 400, a rashodi za 500 hiljada evra. Ako kamatna stopa aktive poraste 1,2%, a na

pasivu 1%, onda je efekat promene kamatne stopa na neto kamatnu maru 20 hiljadaevra.Mara neto kamate banke ili druge finansijske institucije je pod uticajem nekoliko

faktora20:1. Promena u nivou kamatnih stopa, navie ili nanie;2. Promena u odnosu izmeu prihoda od aktive i trokova od pasive (to se

esto vidi na promenljivom obliku krive prinosaizmeu dugoronih i kratkoronih stopazato to je veliki deo aktive kratkoroan, dok je znatan deo aktive finansijske kompanijedugoroan);

3. Promena u obimu aktive koja vue kamatu (prihodi) usled poveanja ilismanjenja ukupnog obima poslovanja finansijske institucije;

4. Promena u obimu pasive koja vue kamatu a koja se koristi za finansiranjeprihovne aktive usled poveanja ili smanjenja obima poslovanja finansijske institucije;5. Promena u sastavu aktive i pasive koju rukovodstvo koristi kada dolazi do

nesklada izmeu aktive i pasive sa fluktuirajuom kamatnom stopom, aktive i pasive safiksnom kamatnom stopom, aktive i pasive sa kraim i duim dospeem, i kod aktivekoja ostvaruje vee prihode i aktive koja ostvaruje manje prihode (npr. pomeranje samanje koliine gotovine ka veim koliinama zajmova, ili sa potroakih zajmova izajmova za nekretnine koji ostvaruju vee prihode ka komercjijalnim zajmovima kojiostavruju manje prihode).

U neku ruku, kroz premije za rizike preko bazne referentne interesne stope,kamatni rizik reflektuje integralni koncept upravljanja rizikom. Napori u upravljanju

rizikom kamatne stope primoravaju banke da:- uspostave jasan finansijski cilj za neto kamatni prihod,- mere svoju izloenost kamatnom riziku,- formuliu strategije da dodju do eljenog cilja.

19Milivoje Cvetinovi, op.cit.str. 1120Saunders, A. (1999) Financial Institutions Management. A Modern Perspective, Boston et al. ShadowFinancial Regulatory Committees of Europe Japan and the U.S. (1999) Improving the Basle Committee's

New Capital Adequacy Framework, New York.


32/135


32

Veina banaka koristi:- Funding Gap modele,- Duration modele,- Simulacione modele,

- VaR.Ove modele banke koriste u kombinacijama a oni se razlikuju u:-Cilju,-Oceni rizika, i-Stratekim preporukama.

Na kamate utiu:I. Platni bilans i cifre unutar njega,II.Devizni kurs,III.Kamatne stope u drugim zemljama,

IV.Nivo troenja vlade,V.Stopa inflacije,VI. Ponuda i cena novca od strane centralne banke,VII. Ekonomska politika vlade,VIII. Ekonomski ciklusi.

Zavisno od cash flow karakteristika baninih pozicija u aktivi i pasivi promenekamatne stope, mogu poveati ili sniziti neto kamatni prihod i trinu vrednostpotraivanja i obaveza (trinu vrednost kapitala tj. akcija).

1. RIZIK REINVESTIRANJAPod ovom vrstom rizika podrazumevaju se:- Rizik da banka nee moi reinvestirati gotovinske tokove koje proizvodi njena

aktiva odnosno refinansirati preuzete obaveze ili preuzeti nove obaveze po izvesnojkamatnoj stopi u budunosti,

- trokovi uzajmljenih sredstava se stavljaju u odnos prema prihodu na plasiranimsredstvima.

2. RIZIK CENEPod ovom vrstom rizika podrazumevaju se:- Promene u kamatnim stopama prouzrokuju i promene u vrednosti potraivanja i

obaveza (pozicija aktive i pasive),- Due dospee (duracija) FA znai veu promenu u vrednosti za datu

promenu kamatne stope,- Pozitivan duracioni gep (znai udar na trinu vrednost kapitala):

Ako se oekuje porast kamatnih stopa na tritu: produiti ronost izvora imaksimalno skratiti ronost plasmana;

Takoe u sluaju skoka krive prinosa, nasuprot interesima klijenata, banke setrude da smanje kamatno osetljivu pasivu, uveaju kamatno osetljivu aktivu i maksimalnoskrate rokove otplate/povraaja svojih plasmana.


33/135


34/135


34

Analiza trajanja (duration analysis):

Potencira trinu vrednost (za razliku od analize jaza, koja potenciraknjigovodstvenu vrednost) stavki aktive i pasive iz bilansa banke. Dozvoljava razlikeizmeu prosenog veka (duration) stavki aktive i pasive i njihovog dospea . Trajanjekredita (mesena otplata) je razliito od roka dospea, pa se tako stvara vremenski jaz i

izloenost kamatnom riziku. Prvi put primenjena je kod obveznica.Prednosti i nedostaci analize trajanja: Kvantifikuje uticaj promena kamatne stope na kamatni prihod banke, Uzima u obzirsvetokove gotovine, Vreme trajanja je jedinstvena mera, Dugorona perspektiva u fokusu, Kompleksnost koncepta i tekoe da ga analitiari shvate, a zahteva i

veliki utroak vremena, Prilikom interpretacije dobijenih rezultata treba biti oprezan zbog

manjkavosti koje poivaju na linearnoj vezi izmeu kamat. stopa i vrednosti aktive (kojaje konvek-sna), tako da je dobra za male promene kamatne stope,

Polazi od pretpostavke da se kriva prinosa paralelno pomera kada nastanepromena kamatnih stopa, Potrebna mona baza podataka koja ukljuuje: tokove gotovine, prinos za

svaku stavku i bilo koji odabrani rok itd.

Simulaciona analiza:Ispituju se razliiti scenariji (sa razliitom promenom kamatne stope). Obavezno

se ukljuuje i najgori scenario po banku, a oekivani prinos je verovatnoaponderisanogproseka za razliite scenarije, za razlike od ALM modela gde se ne pokrivaju svi moguiscenariji. Na osnovu ALM modela se definie (samo po likvidaciji i kamatnom riziku)najgori scenario za postojei portfelj po kamatnoj stopi, a onda se modeliraju itavalepeza kreditnih i trinih rizika. Drugi razlog zato se ALM modeliranje ne oslanjaiskljuivo na postojei portfolio,ve koristi i projektovani je vremenska dimenzija(srednji i dugi rok), pa se simulacije proiruju na projekcije tako to se dodaju novestavke aktive i pasive kao rezultat razliitihscenarija poslovne aktivnosti banke, ime seukljuuje i operativni rizik.

Prednosti i nedostaci simulacione metode: Dinamiki koncept ije rezultate analize je lake interpretirati, Preciznije je obuhvaena vremenska dinamika tokova gotovine poto se

svaka stavka tretira zasebno, Njenom primenom se smanjuje uloga upravljanja u sluaju krize.


35/135


35

2.3. RIZICI IZLOENOSTI BANKE PREMA JEDNOM LICU ILIGRUPI POVEZANIH LICA

Rizici izloenosti banke obuhvataju rizike izloenosti banke prema jednom licu ili

prema grupi povezanih lica, kao i rizike izloenosti banke prema licu povezanom sbankom21.

Ukupna izloenost banke prema jednom licu ili prema grupi povezanih licapredstavlja zbir svih bilansnih potraivanja i vanbilansnih stavki koji se odnose na to liceili grupu povezanih lica, osim:

- sredstava po vienju i sredstava oroenih do sedam dana na raunima kodbanaka;

- potraivanja od Narodne Banke Srbije ili Republike Srbije i potraivanjaobezbeenih njihovim bezuslovnim garancijama plativim naprvi poziv;

- potraivanja od vlada i centralnih banaka zemalja lanica Organizacije za

ekonosmku saradnju i razvoj i potraivanja obezbeenih njihovim bezuslovnimgarancijama plativim na prvi poziv;

- potraivanja obezbeenih hartijama od vrednosti Narodne Banke Srbije iliRepublike Srbije;

- pokrivenih akreditiva za koje je pokrie obezbeeno na posebnom raunukratkoronih depozita na ime pokria po akreditivima do visine pokrivenosti;

- potraivanja obezbeenih gotovinskih gotovinskim depozitom kod banke,u visini depozita, pod uslovom da je ugovoreno da depozit slui kao obezbeenje za tapotraivanja, da rok dospea depozita odgovara roku dospea potraivanja i da jedinobanka moe raspolagati tim depozitom u visini dospelog nenaplaenog potraivanja;

- potraivanja obezbeenih bezuslovnim garancijama plativim na prvi poziv

banaka

Velika izloenost banaka prema jednom licu ili prema grupi povezanihlica je izloenost koja iznosi najmanje 10% kapitala banke. Zbir svih velikih izloenostibanke ukljuuje i izloenost banke prema licima povezanim sa bankom. Izloenost bankeprema jednom licu ili prema grupi povezanih lica ne sme prei 25% kapitala banke.Izloenost banke prema jednom licu povezanom s bankom ne sme

Documents

devizni rizik