Click here to load reader

DIZAJN POJAVA I NAZIV konacna verzija

  • View
    1.614

  • Download
    7

Embed Size (px)

Text of DIZAJN POJAVA I NAZIV konacna verzija

SadrajSadraj......................................................................................................................1 DIZAJN POJAVA I NAZIV...................................................................................3 ISTORIJSKI PREGLED..........................................................................................3 VILIJEM MORIS 1834-1895..................................................................................3 OD BAUHAUSA DO DANASNJIH DANA..........................................................4 ART NUVO Katalonija oblik stolica....................................................................4 POJAM STANDARDA...........................................................................................5 DIZAJN STVARALACKA DISCIPLINA DEFINICIJA TERMINA..................5 NOMENKLATURA DIZAJNA..............................................................................6 POJAM KVALITETA.............................................................................................7 PROFESIJA INDUSTRIJSKOG DIZAJNERA......................................................7 MEDJUNARODNA ISKUSTVA...........................................................................8 TIMSKI RAD..........................................................................................................9 FORMA I SADRZAJ..............................................................................................9 ELEMENTI FORME...............................................................................................9 PRINCIPI FORME................................................................................................10 JEDINSTVO FORME...........................................................................................10 VRSTE MATERIJALA.........................................................................................10 ORGANSKE TKANINE.......................................................................................11 POSTUPAK IZRADE...........................................................................................11 BOJA KAO IZR. SREDSTVO..............................................................................11 CILJEVI METODOLOGIJE.................................................................................12 KONCEPT ,PROGRAM METODOLOGIJE ......................................................12 ORIGINALNOST,UNIVERZALNOST I PLAGIJAT.........................................13 FUNKCIJA............................................................................................................14

Dizajn, pojava i naziv

ESTETSKI FAKTOR............................................................................................15 STAJLING I MODA.............................................................................................15 EKONOMSKI FAKTORI.....................................................................................16 EKONOMSKI FAKTOR SA ASPEKTA PROIZVODNJE.................................17 EKONOMSKI FAKTOR SA ASPEKTA POTROSNJE......................................17 INDUSTRIJSKI DIZAJN I MARKETING ..........................................................17 LJUDSKI FAKTOR..............................................................................................18 KONCEPT-IDEJA.................................................................................................18 KREATIVNA FAZA.............................................................................................19 FAZA REALIZACIJE...........................................................................................20 ODNOSI IZMEDJUSTAJLINGA, MODE I DRUSTVENOG UREDJENJA.....20 POJAM VANSERIJSKOG I ZABLUDE U VEZI SA MALOM SERIJOM.......21

2|Strana

Dizajn, pojava i naziv

DIZAJN POJAVA I NAZIVDizajn je oblikovanje jednog predmeta da bi se zadovoljili funkcionalni I estetski zahtevi. Rec dizajn vodi poreklo iz Engleskog jezika(design), Italijanski(designo), Francuski(dessin). Spanski(diseno). Poslednjih godina se javlja u Slovenskim jezicima, Nemackoj, Aziji i Juznoj Americi. U slobodnom prevodu dizajn znaci: crtez, nacrt ,projekat ,uzorak ,prvi nacrt (prva ideja iz koje treba da nastane umetnicko delo). U svom sirem znacenju kada je rec o oblikovanju industriskih proizvoda industrijski dizajn kompjuterskih proizvoda kompjuterski dizajn. Kod nas se u pocetku zvalo oblikovanje,a kasnije je prihvacen naziv dizajn. U 19. veku pojavom industriske seriske proizvodnje I serijskog oblikovanja ,tj. 19. I pocetkom 20. veka menja se maloserijski rucni naziv proizvodnje,to znaci da termin dizajn ne treba vezivati samo za nasu epohu.Prvi dizajn se javio kada je covek sklopio sake da dohvati vodu,hodao pored obale I zapazio svoje stopalo u glini ,uzeo glinu napravio posudu I ona se osusila I zamenila sklopljene sake.

ISTORIJSKI PREGLEDSvaka definicija dizajna bi bila nepotpuna I neprecizna jer se stalno prosiruje oblast (kompjurerski dizajn,poslednjih 30 godina knjige,film,tv,kompjuteri) ali u sustini proizvod ima upotrebu I estetsku vrednost.Proizvodnja podrazumeva I pojam standarda koji se u industriji domacoj I medjunarodnoj trgovini I zakonski sankcionisu.Pocetkom 18. veka tj. Industrijskom revolucijom nastaje dizajn projektovan za industrijsku I za industrijsku serijsku proizvodnju. Sluzeci se industrijskim elementima nastale gradjevine Rojal Opera Arcade u Londonu 1790.Biblioteka Nationale 1850 u Parizu.Ajfelova kula na svetskoj izlozbi 1889 u Parizu.. U Americi 1825 Bostonska trznica I dela Salivena ucitelj Frenka Rojda Rajte.

VILIJEM MORIS 1834-1895Se medju prvima zalagao da se estetski elemenat uvede u oblast serijske proizvodnje. Najznacajniji po uticaju na dizajn svoga doba je Henri van de Velde najveci predstavnik art nuvoa. 3|Strana

Dizajn, pojava i naziv

OD BAUHAUSA DO DANASNJIH DANA1920-1925 Vajmaru obavljao aktivnost 1920 Gropius po pozivu Van de Vazdea preuzima upravljanje hausom.Saradnici Bavmausa su najznacajniji umetnici onog Paul.Clee,Kandindky,Mis van der Rohe. Bav doba:

Bez Bav Hausa bi se tesko razvijala jasna svest o neophodnim preduslovima za napredak u modernoj arhitekturi I dizajnu (svodili umetnost na osnovne geometriske oblike, vrsili eksperimenete sa likovnim elementima, dizajnirali predmete domacinstava koji su tek 1950 usli u upotrebu) Gropijus je tezio da po najnizoj ceni dostigne najvisi umetnicki nivo, te je imalo za cilj da pravi predmete koji ne bi bili rezervisani za neznatnu elitu. Danas vidimo da je njegov humanisticki ideal nezamisliv 1972 Kinezima, ali je ogroman njegov uticaj na umatnike Evrope I SAD.

ART NUVO Katalonija oblik stolica1928 Mis projektovao stolice (metalni okvir sa razapetim platnom) Zbog nastupajuceg fasizma umetnici Bauhausa napustaju Nemacku. Profitirale sad gde su umetnici odlazili I vrsili dalje svoj uticaj te se oko 1950 osniva u Cikagu institute of desing 1950 Americki styling u proizvodnji automobila dominira 1950-1960 Italijanski dizajn motoskuter-vespa Italija I Pariz centri za modu. Razlika izmedju zanatstva I dizajna Nastupom industriske ere zanatska dela nestaju. Raskinova I Morisova borba se zasnivala na povratku zanatskoj delatnosti, njemu estetsku autonomiju I d a ce time poraziti industriski dizajn. Stare forme lokalnog, folklornog danas vegetiraju kao odjeci proslosti osudjene da u buducnosti potpuno nestanu. Zanatsko delo mora biti rucno napravljeno uz delimicnu intervenciju masinom. Zanatska tvorevina pravljena u vise primeraka uvek je pomalo razlicita. U industrijskoj proizvodnji razlika ne sme biti prisutna. Kod zanatske proizvodnje delo umetnika

4|Strana

Dizajn, pojava i naziv

obelodanjuje se na kraju izrade a kod industrijske proizvodnje delo umetnika obelodanjuje se na pocektu izrade.

POJAM STANDARDAPri seriskoj industriskoj proizvodnji krajnji proizvod nema ni najmanja odstupanja od serije. Male serije (odeca, obuca, lokomotiva, brodovi, podmornice) imaju seriski karakter (istovetnost) Velike serije (posudje, uniforme, kucni apparati, tranzistori) sun a stotine hiljada istih sa prototipom. Serija je mogucnost reprodukcije osnovnog modela Kod seriskog dela odpada jedinstvenost. Seriska proizvodnja je potpuno nepoznata u minulim epohama. Pojam standarda ili norme uzorka javlja s pojavom masine gde se osnovni model beskonacno umnozava. U oblast dizajna ne ulazi tkanina stampana masinom

DIZAJN STVARALACKA DISCIPLINA DEFINICIJA TERMINAIndustrijski dizajn je stvaralacka aktivnost ciji je cilj da odradi formalne kvalitete industrijski proizvedenih predmeta.Ovi kvaliteti iskljucuju I spoljni oblik,ali se prvenstveno odnose na strukturalne I funkcionalne elemente I odnos koji jedan system pretvaraju u koherentnu celinu I sa stanovista potrosaca . Stvaralacka aktivnost kriticko-vrednosna delatnost (sam reziser, glumac, publika, istorijsko znanje-gimnazija) -Selekcija I razrada podataka (sto ideja deset upotrebljivih,a jedna prava) -Razrada elemenata(Kod svake kreacije vise elemenata-obuca, kapa, dodatci, tasna, bizuterija, nakit) -Razrada funkcije(Cemu sluzi I kako ce se koristiti) -Modni kreator-materijal, kreiranje materijala (poznavanje materijala/vuna, sintetika)

5|Strana

Dizajn, pojava i naziv

NOMENKLATURA DIZAJNANomenklatura ovako siroke discipline nije na jedinstvena nacin postavljena. Misli se na udruzenje umetnika. U razlicitim drzavama je pitanje podele razlicito resena. Prva podela u Jugoslaviji izvrsena je 1950 do 1960 godine na primenjene I likovne umetnike. Likovni umetnici su slikari, vajari I graficari. Primenjeni umetnici su: -arhitektura hortikultura -enterijer -arhitektura unutrasnjeg prostora (prostor I oprema u objektima kafici, paviljoni, standovi, postavke izlozbi) -prostorno oblikovanje (urbanisticko arhitktonski koncepti, arhitektura pejzazne koncepcije I horticulture) -foto-dizajn (fotografuje svih vrsta, novinska fotografija, dokumentarna fotografija, ilustracija I plakati, knjige, casopisi, ekspertize) -graficki dizajn (znacke, pozivnice, nalepnice, cestitke, prospekti, katalozi, ambalaze, novac) -heraldika (graficki likovni aspekt) -ilustracija (knjizevnog teksta, narodne knjizevnoti, slikovnice, portreti, inicijali) -konzervacija (restauracija) umetnickih predmeta -primenjena skulptura (znacka, medalja, maskota, suveniri, pehar, portret, reljef) -primenjeno slikarstvo (mozaik, freska, vitraz) -scenografija I kostimografija -tekstil I savremeno odevanje (tapiserija, tepisi, dekorativne metrazzne tkanine, slikani odevni tekstil, slikani dekorativni tekstil, stampani dekorativni tekstil, odevni unikatni model, unikatni model (obuca, tasna, cesalj, lutka), dizajn radne odece -teorija primenjenih umetnosti

6|Strana

Dizajn, pojava i naziv

POJAM KVALITETAPojam podrazumeva odredjeni kvalitet proizvoda (dobar plakat, dobar dizajn, dobar kvalitet u svakodnevnoj praksi prihvaceno) Dobar dizajn u sirem smislu predstavlja red I harmoniju. Kod proizvoda masinske industrije dolazi do izrazaja tehnicki, funkcionalni, estetski, ergonomski, psihofizicki, socioloski, ekonomski I drugi faktori. Racionalnim mernim sredstvima se ne moze vrednovati kvalitet Analiza I ocean kvaliteta I stetnosti je uvek prisutna.

PROFESIJA INDUSTRIJSKOG DIZAJNERADizajnerski posao nisu samo estetski efekti vec kompleksna kreativnost I napor ,informisanost o tehnici I tehnologiji,izboru adekvatnog materijala I mogucnost da objasni svoj izbor.U profesiji cesto naidje na suprotne stavove,sustina je u skladnom harmonicnom odnosu izmedju coveka I proizvoda. Mlada profesija koja je nastala oko 1930 godine .Nalazimo se u novoj eri od ere industrijske revolucije tj. Post-industrijsko drustvo (1970 pod SAD,Japan,Nemacka, ulazimo u eru dominacije kompjutera.) Tekstilni industrijski dizajn treba da poseduje: sposobnost metodoloskog pristupa( sistematko odlucivanje,poznavanje postupka I poznavanje azbuke)(pismenost umetnikada bi mogao da se izrazi I komunicira sa svetom) Zadatak tekstilnog dizajnera je da iz svih postojecih uslova iznese najbolje resenje. Osobine koje treba da ima tekstilni dizajner su: -tehnika(tehnicko obrazovanje) -darovitost(talenat) -ukus(osecaj) -upornost -sposobnost izvrsavanja(jasan pristupacan nacin da izrazi ideje). Vinston Cercil: Mi gradimo I oblikujemo nase gradjevine ,a zatim te iste gradjevine oblikuju nas 7|Strana

Dizajn, pojava i naziv

DOMACA ISKUSTVAKod nas postoji-primenjena akademija(osnovana 1948) -Visa tekstilna skola(Bg) -Visoka tehnicka skola(Zr) -Mihajlo Pupin tekstilni odsek (Zr) -Srednje umetnicke skole(razliciti odseci) Profesor modnog kreatora prihvacena, mada neka afirmisanost ne postoji. Kostimografiju zavrse na likovnoj akademiji -film -opera -balet -pozoriste Svaki fakultet, visoka I visa skola formiraju odredjene predmete. Visoka tehnicka skola formira inzenjere koji imaju informaciju o dizajnu. Moj stav-imati postupak i rukopis kreatora.

MEDJUNARODNA ISKUSTVADizajn I tekstilna konfekcija je orijentisan na masovne procese.Psihofizicke zakonitosti(film, opera, drama-karakter) Tehnoloske zahteve I likovno estetska saznanja. Studije traju 4-5godina, a sada po bolonjskoj (evropskoj deklaraciji) traju 3+2. Tokom skolovanja studenti osim teorijskog provode izvesno vreme na prakticnom radu. Preporucuje se da skolovanje dizajnera i T.D. pocne sa 18 godina, a dotle se stekne solidno opste obrazovanje. Srednje umetnicka skola-zanat, dalje skolovanje. Moje iskustvo sa srednjom umetnickom skolom-blistaju na prvoj I drugoj godini akademije, od trece do pete kada treba kreirati zaostaju, preporucujem gimnaziju. T.D. modni kreatori Pariza, Rima, Njujorka I Tokija. Pored dizajnera kreatora treba da postoje I tehnicari(kod T.D. modelari)

8|Strana

Dizajn, pojava i naziv

TIMSKI RADSposobnost dizajnera ogleda se I u tome da se udruzuje sa inzenjerom, naucnikom, ekonomistom, psihologom I specijalistima svojih vrsta tj. Sposobnost da proceni, kritikuje, popravlja I stvori. Kod timskog rada postoji opasnost svakog clana da prenaglasi znacaj svoje uloge(scenografija u pozoristu)

FORMA I SADRZAJForma(oblik) je sveobuhvatni izgled odredjenog predmeta ona se izrazava -materijalom -bojom -dimenzijom -prostornoscu(uglavnom tri dimenzionalna predmeta) -struktura, tekstura, materijali Po poreklu mogu biti: -organski -neorganski Sadrzaj u industriji dizajna cini skup formativnih faktora: -Funkcija -ekonomicnost -prilagodjenost trzistu -ekonomski kvalitet

ELEMENTI FORMEVidljiva prostorna celina predmeta sastavljena je iz vise elemenata: -linija -polozaj ili usmerenost(perspektiva) -povrsina -velicina(mera, dimenzija) -tekstura 9|Strana

Dizajn, pojava i naziv

Skup ovih elemenata uz primenu estetskih principa forme sadrzi: -ravnotezu -akcenat -proporcija -ritam I dr. Sve to predstavlja uzajamno povezanu celinu.

PRINCIPI FORMEOsnovni principi forme su: -ravnoteza I simetrija -proporcija I ritam -akcent I contrast

JEDINSTVO FORMESvi ovi principi zajedno postoje u pririodi. Mi smo ih zbog razumevanja I analize rasclanili, oni svi cine celinu izgleda forme jednog predmeta.

VRSTE MATERIJALAPre nego se pristupi kreiranju(projektovanju) treba da se izvrsi izbor materijala. Od adekvatnog izbora materijala I postupka izrade zavisi kvalitet samog dizajna, izgled, funkcija I drugi kvaliteti. Poznavanje materijala se sastoji od upoznavanja osnovnih osobina pojedinih materijala, njihovoj podesnosti za odgovarajuce tehnoloske obrade I primene u koje se svrhre pojedini materijali mogu koristiti, kako se ponasaju u razlicitim postupcima tehnoloske obrade, na kakve toplotne I druge uslove mogu da se primene. Pojava sintetickih materijala je uvecala broj vrsta materijala u odnosu na predhodna stoleca. Na broj novih vrsta materijala ucestvovao je I razvoj tehnike. Znacajno mesto u obrazovanju zauzimaju predmeti vezani za tehnologiju, proizvodnju, I poznavanje materijala.

10 | S t r a n a

Dizajn, pojava i naziv

ORGANSKE TKANINEOrganske tkanine su one vrste organskih materijala koje se proizvode tkanjem. Vlaknasta struktura drveta srece se I kod raznih vrsta tkanih materijala. Bez obzira na poreklo osnovnog materijala od kojeg se dobijaju tkanine tu spadaju: -biljna vlakna -zivotinjsko runo -produkat svilene bube U obradi I oblikovanju tkanine najcesce se upotrebljavaju razboji koji su bili poznati jos u periodu robovlasnickog drustva I po svom pricipu rada nisu se izmenili do danas. Pored tkanja u postupku tekstilnog dizajna koristi se I postupak stampanja bojama, ovi postupci mogu biti rucni I masinski. Najsira upotreba tkanina je u oblasti odevanja zatim se koristi u dekorativne svrhe I u komercijalne za izradu ambalaze.

POSTUPAK IZRADESavremena tehnologija poznaje veliki broj postupaka obrade I cesto se na jednom materijalu javljaju razliciti postupci obrade.

BOJA KAO IZR. SREDSTVOLjudsko oko zapaza oko 10000000 razlicitih nijansi boja . Tri osnovne boje su crvna, zuta I plava. Tri izvedene boje su ljubicasta, zelena I narandzasta. Tople su: crvena, zuta I narandzsta, a hladne su: plava, ljubicasta I zelena. Komplementarne boje: -crvena-zelena -zuta-narandzasta -plava-narandzasta Osnovne boje: crna, bela, siva, zelena, crvena, narandzasta, plava, ljubicasta. Psiholoski uticaj boja crveno uznemiruje, zeleno umiruje. Boje kao terapija: u Engleskoj na 20000 ispitanika svelte I jake-mladje osobe, jake I blistave-odrasle, tamni tonovi slabog intenziteta poodmakle godine 11 | S t r a n a

Dizajn, pojava i naziv

METODOLOGIJA INDUSTRIJSKOG DIZAJNADanasnja prizvodnja postavlja dizajnera kao deo tima I slicno hirurskim intervencijama gde od svakog pojedinacnog ucesnika zavisi ishod .Pred dizajnerom kao ucesnikom u kreativnom timu je mnostvo razlicitih I novih materijala .Teorija dizajna kao naucne discipline je jos uvek u sverama slicnih tumacenja jer je u stalnom razvoju,jos uvek bez cvrstih odrednica I parametara.Metodologija se stara da se putem naucnih metoda otkriju I provere cinjenice I na osnovu njih postavi program.Misljenja sam da ce metodologija ind. Tekstilnog dizajna gde vise od 50 % cini umetnost,uvek biti izlozena promenama I manje vise bliskim interpretacijama to je zato sto su odgovori na pitanje umetnickih vrednosti slicni.I mi smo u prva tri casa objanili metodologiju naseg (ne originalnog) pristupa kreativnom procesu tekstilnog dizajna,nama jos fail faza realizacije i verifikacije.

CILJEVI METODOLOGIJEPrimena metodologije iskljucuje svaki rad napamet,vec smo ranije istakli vaznost da dizajner bude sto vise informisan,na taj nacin se izbegava postizanje slucajnih rezultata.Metodologija pruza neophodnu sigurnost I samopouzdanje dizajneru.Metodologija sluzi da se ispune svi zahtevi dobrog dizajna.

KONCEPT ,PROGRAM METODOLOGIJEKoncept i program zavise od uslova drzave I sredine u kojoj se pojavljuje (kostimograf) dizajner, tj. Pozitivni rezultati u pojedinim razvijenim drzavama ne moraju da budu pravilo.U okviru primljenog programa ,zadatka,metodoloski imamo sledece faze I etape: 1-Analiticka faza(prikupljanje cinjenica) 2-Kreativna faza a) analiza, b) sintez c) verifikacija 3-Faza realizacije a) razvoj b) proizvodnja 4-Faza opservacije (pracenje sudbine proizvoda na trzistu) Da bi se definisali ciljevi dizajna podrazumeva se i upoznavanje sa proizvodnjom .Ogranicenja dizajnera su: -finansiranje -proizvodnja -trziste 12 | S t r a n a

Dizajn, pojava i naziv

-pravni aspekti

ORIGINALNOST,UNIVERZALNOST I PLAGIJATRazvojen komunikacionih kanala nastaje generalizovanje ukusa (formu u svetu) Pitanje univerzalnosti proizvoda je izgleda dosta lako resiti. Prolem originalnosti proizvoda je daleko slozeniji. Originalnost je vezana za novinu I neocekivanost bezbroj. Mnogo je veci broj primera kada originalnost vodi u promasaj. Neki put je bolje prihvatiti odredjeni stepen plagijata uspelih I funkcionalnih formi. Citava umetnost postize procvat, razvoj, podrzavanjima druge umetnosti nego iz nadahnjivanja licnih osecanja itd Tu se postavlja pitanje svrhe postojanja plagijata, kao I diktata. Postoje mere zastite autorskih prava unutar svake drzave, kao I medjudrzavne. I jedne I druge je tesko ostvariti jer se postavlja pitanje do koje je mere nesto autenticno, originalno. Formalni elementi industriskog dizajna Estetski elementi industriskog dizajna je vidljiv dok su formativni elementi skriveniji, ali svi zajedno cine celinu industriskog dizajna. Svaki dizajn se zasniva vec spomenutim razlicitim elementima. Tako da funkcija industriskog dizajna sadrzi po francuskom esteticaru Lefeuru: -bioloski sadrzaj u industriskom dizajnu predstavlja oblasti vezane za asortiman proizvoda bitnih za uslove radne I zivotne sredine, ishranu, higijenu, medicinu, I odevanje -emocijonalni sadrzaj izrazava se kroz likovno estetsku vrednost za boju, harmoniju, izbor materijala sracunat je na to da kod coveka stvori odredjeno uzbudjenje -praktican sadrzaj da ima upotrebljivu vrednost -ideoloski sadrzaj predstavlja idejno politicku usmerenost

13 | S t r a n a

Dizajn, pojava i naziv

FUNKCIJAU savremenoj teoriji industriskog dizajna postoje razne klasifikacije formativnih elemenata industriskog dizajna. Funkcija znaci upotrebnost svrsishodnosti da predmet odgovara nameni, da je koristan. Funkcija je najstariji element formativnog (proteze se od vremena praistorije). Funkcija ima svoj smisao samo ako je u okviru ljudskih potreba I ako odgovara zahtevima tehnickog kvaliteta. Funkcionalizam se razlaze na strogu jednostavnost predmeta. Istorijat funkcionalizma Grci su videli vezu izmedju lepote, istine I savremenog uporedjivanja, uporedjuju simetriju I proporcije gradjevina sa ljudskim telom. Feudalno drustvo se bazira na povezanosti religije sa svetom I zivotom. Teorija o lepoti govore da lepo treba da bude uvek u vezi sa prirodom I prirodnom lepotom. Toma Akvinski XVIII pristalica Aristotela govori o tome kada su u jednom delu zastupljeni jedinstvo, proporcija, harmonija, cisstota oblika I jasan izraz. Pri tome proporcije imaju najveci znacaj. U renesansi je naturalizam bio osnovni princip nacina misljenja. Leonardo Da Vinci je proucavao proporcije ljudskog tela, smatra da proporcije ljudskog tela odgovaraju proporcijama kosmosa, tj. ljudskom telu je dao kosmicki znacaj. Industriska revolucija prestaje sa esnafskim duhom. Pojava prvih masina. Lepota masina za proizvodnju zavisi od lepote svakog njegovog dela. 19 I 20 vek uglavnom je vracanje na klasicne umetnosti. Dzon Raskin opste opadanje kvaliteta u umetnosti, ali da prvo treba da se izmene uslovi u kojima ljudi zive pa tek onda probuditi njihov smisao za lepotu. Prvi je skrenuo paznju na ruznocu viktorijanske umetnosti u Engleskoj I zalagao se za funkcionalan dizajn. Preokret u razmisljanju su shvatanja oktobarska revolucija, marksizma o klasama, novom drustvu, novoj umetnosti. Bauhaus je osnivac Gropius postavili su osnove dizajna upotrebljivim I danas.

14 | S t r a n a

Dizajn, pojava i naziv

ESTETSKI FAKTORAposlutni kriterijumi I cvrsta pravila o predmetu koji nosi epitet lepote ne postoje. Pojam lepote se menja tokom vremena. Karakteristike koje se ipak mogu zapazaiti su: -skladnost oblika harmonija -skladnost proporcija dimenzija -dobar izbor boja -opsti utisak koji ostavlja na posmatraca Pri odredjivanju I formiranju misljenja o jednom obliku deluju: -svesni (voljni motive) -nesvesni motivi kad se postupa intuitivno -lepi I skupi predmeti bili su tokom istorije ulavnom privilegija vladajuce klase a pojavom masine industralizacije moze se reci da je pojam lepote presao u ruke I postao dostupan najsirim slojevima ljudi demokratizacija umetnosti. Znaci da vladajuca klasa cini ustupak I da prestaje da diktira ukus (tesko je zamisliti da jedan vlasnik fabrike postavlja zahteve kakavi ce biti oblici novih proizvoda koji ce se proizvoditi. U vreme renesanse u Italiji Leon Batista naglasava concept lepote mislim da je lepota harmonija svih delova jednom umetnickom delu koji je medjusobno jedinstven

STAJLING I MODA1930 u vreme svetske ekonomske krize u SAD koja se kasnije prenela na Evropu,pojavila se racionalna estetika ciji se uticaj proteze sve do danasnjih dana.Stajling predstavlja takav metod i pravac u dizajnu ,koji pojedinim proizvodima namece neadekvatne tudje oblike drugih proizvoda i na vestacki nacin zeli da promeni samo oblik predmeta stvori prividan utisak da je u ptanju nov proizvod iskljucivo razlog da se postigne sto uspesniji plasman. Takvi oblici uopste ne govore nista o samom proizvodu, ukoliko uopste informisu pruzaju namerno ili nenamerno pogresnu informaciju o proizvodu I njegovoj upotrebi, sposobnobnosti, kvalitetu I njegovim stvarnim vrednostima. Za ovakav pristup dizajnu zalazu se trgovci I korporacije koji uz postizanje visokog profita vrse stetan uticaj na ukus I kulturu sirokih potrosaca. Siroki potrosaci ovakvih proizvoda vole lazan sjaj. 15 | S t r a n a

Dizajn, pojava i naziv

MODAModa se zalaze za lepo, za estetski factor u industriskom dizajnu. Opsta karakteristika mode je to sto su to kratkotrajna I prolazna shvatanja I ne dostizu uvek umetnicki I estetski nivo. I ako nije kratkotrajna drustvena pojava koristi se kao sredstvo za uspesan plasman. U oblasti odevne industrije modni zahtevi su dominantan factor. U drugim oblastima industriskog dizajna vremenski faktori pomodnih shvatanja i promena su nesto duzi nego pritisak proizvodnje i trgovine, porast zivotnog standarda I zelja za posedovanjem novih, modernih oblika govore da je moda kolektivna drustvena pojava I da se moda sve vise javlja u dizajnu I to u oblastima gde je to ranije bilo neverovarno da ce moda biti od uticaja. Neprestalno menjanje mode objasnjava se potrebnom socialno superiornijih klasa (bogatijih) da istaknu razlike rema podredjenim klasama, slojevima I grupama I kao oznaka pripadnosti tim slojevima I grupama. Ona traje dotle dok nesidje, tj. neprenesen na nize drustvene slojeve I klase. Taj process pocinje iznova. Vise grupe I privilegovani slojevi lansiraju novu modu. U tom kretanju ostaje primetno da moda ides a viseg na nizi nivo. Industrijski dizajn kao kvalitet proizvoda ne povodi se iskljucivo za modom jer stvara proizvode privatljiviji sirem krugu korisnika.

EKONOMSKI FAKTORIEkonomski faktor je jedan od formativnih faktora I od izuzetnog je znacaja, ima dva apekta: 1- ekonomski factor sa aspekta proizvodnje, 2- ekonomski factor sa aspekta potrosnje. Factor jedan utice na cenu proizvoda tj. proizvodi rad, vrednost materijala, vrednost kreativnog rada, troskovi promocija. 1980. godine izvrsena su istrazivanja u SAD-u, 80% novih proizvoda ne postize ocekivani uspeh, samo 20% prihvaceno na trzistu, pri tom ni 10% ukupne kolicine novih proizvoda ne daju prosecne rezultate u pogledu uspeha na trzistu. Zato do 5% ukupnog nacionalnog dohotka ulaze u istrazivacki rad ekonomskih faktora I stavova krajnjih korisnika.

16 | S t r a n a

Dizajn, pojava i naziv

EKONOMSKI FAKTOR SA ASPEKTA PROIZVODNJEEkonomski factor sa aspekta proizvodnje se moze posmatrati u vise oblika: - ekonomicnost utroska materijala - ekonomicnost racionalnog koriscenja sredstava rada masina i alata. - ekonomicnost u odnosu na ulozeno radno vreme da bi se jedan proizvod uradio Svi oblici su medjusobno povezani I uzajamno zavisni.Cesto od samog dizajna zavisi broj operacija da bi se proizvod proizveo.Cesto je dobar dizajn jednostavan u ideji same proizvodnje.

EKONOMSKI FAKTOR SA ASPEKTA POTROSNJESve sto se proizvodi stavara se za coveka,njegove bolje zivotme I radne uslove. Ako dizajn I proizvodnja ne odgovaraju trzistu predstavljaju uzaludno ulaganje.Za takve proizvode ne moze se obezbediti plasman.Zahtevi I potrebe trzista predstavljaju slozenu oblast istrazivanja,ekonomske,socijalne,kulturne I druge sfere pojedinca I drustva u celini.Gledajuci sa ovog aspekta cesto se krece unazad od finala ka pocetku kreaciji dizajna.

INDUSTRIJSKI DIZAJN I MARKETINGDanas se vise ne postavlja pitanje kako proizvoditi vec kako uspesno plasirati ono sto se proizvede(po meni je i sistem organizovane proizvodnje-kolicina proizvoda pitanje-Rusi-Kinezi) Ispitivanje trzista je pocelo prvih decenija ovog veka u SAD sto je dovelo I do utvrdjivanja koncepta marketinga.Ispitivanje trzista predstavlja metod koji kroz strucnu praksu I analize treba da dovede do rezultata I podataka ,koji ce dati sto realniju sliku svih uslova na trzistu I koji cine sliku sredine I njenih potreba. Marketing(skup svih funkcija i radnji koje su ukljucene u proces jednog proizvoda od proizvodjaca do korisnika) -potrebe korisnika-potrosaca -kupovne navike potrosaca I skolonosti -kupovina I marketing kroz kanale distribucije -zahtevi konkurencije 17 | S t r a n a

Dizajn, pojava i naziv

-metode prodaje -unapredjenje prodaje -vrednost-cena proizvoda -uskladjenost I veza sa asortimanom-linija,stil -zahtevi legaliteta -lik firme,znak,ime-image (sada BREND) Industrijski dizajn treba bazirati na naucna saznanja pri cemu se izbegavaju slucajnosti

LJUDSKI FAKTORJedan od najvaznijih faktora formativnog dizajna ,sve sto je covek stvorio stvorio je prema svom modelu.Ljudski faktor u dizajnu postojao je u praistoriji kada je obicna kamena sekira trebala da zadovolji coveka I njegove potrebe.

KONCEPT-IDEJAKoncept ili ideja je prva faza u kreativnom radu.To je najgrublja predstava ili pojam o necemu,u fazi koncepta se nabrajaju ideje.O tome je Nikola Tesla govoreci o svom radu: Od sto ideja samo je deset upotrebljivih,od deset upotrebljivih samo je jedna ona prava. Mnogi kreatori se u razvijanju ideje zadrzavaju na dve do tri varijante.Za razradu ideja u najvecem broju udzbenika koristi primer sa zalutalom minom u luku u toku drugog svetskog rata.Najmanje vredna ideja je ipak zabelezena I u daljoj varijaciji je primenjena kamen koji su odbacili zidari,ce postati glava od ugla. Na ovaj nacin se tema po slicnosti rezultata povezuje sa ekonomskim faktorom.Koncept ili ideja je u najuopstenije zamisljeno nesto sto treba realizovati.Najbolje je pokazalo da se posle toga napravi pauza od nekoliko dana,pa da se predje u drugu fazu.Karakteristicno za ideje (pa I one genijalne) je da se iznenada javljaju.

ANALITICKA FAZA18 | S t r a n a

Dizajn, pojava i naziv

Na osnovu zadatih programa(podataka,ciljeva)pristupa se analizi ciljeva I nacina kako pronaci najbolje resenje.Definicija ciljeva dizajna obuhvata upoznavanje sa materijalima sa proizvodnjom sa kvalifikacijom structure I sta se zeli postici na ovim proizvodima . Prema Arceru (Archer) postoje sledeca ogranicenja kojim ase dizajner rukovodi: -finansiranje -proizvodnja -trziste(podatci o korisnicima buduceg proizvoda I plasmanu slicnih proizvoda) -pravni aspekti Etapa prikupljanje cinjenica predstavlja po svim dosadasnjim iskustvima najvazniji deo metodologije.Poslednjih deset godina u nasoj zemlji I u inostranstvu(od 1980 godine) kompjuter je ne zamenjljiv u povezivanju I definiciji podataka.On sve vise potiskuje casopise,biblioteke I muzeje koji su najvazniji za prikupljanje podataka I ideja.

KREATIVNA FAZAKreativna faza predstavlja procenu,analizu I vrednovanje prikupljenih podataka. Kad se precizno izvrsi procena I vrednovanje cilj podataka I njihovo grupisanje prelazi se na najvazniju etapu-sintezu! Sinteza je mogucnost spajanja podataka u celinu,suprotno za analizu koja predstavlja rasclanjivanje podataka.U svim fazama dolazi do izrazaja inteligencije I sposobnost,pa I iskustvo dizajnera I kreativnog tima.Izradjuju se predlozi,slice I modeli(makete) U ovoj fazi dolazi najvise do izrazaja kreativnost duh I kultura pa I predmetni svet oko nas!

19 | S t r a n a

Dizajn, pojava i naziv

FAZA REALIZACIJEOva faza se sprovodi u tehnickom-konstruktivnom birou I predstavlja doterivanje usvojene ideje.Zavisno od slozenosti proizvoda ova etapa moze da traje dosta dugo.Skopcana je sa mnogim tehnicko-tenoloskim okolnostima,izradom ogdovarajucih alata,podesavanjem ili nabavkom pojedinih masina,obukom kadrova itd. Najveci deo odgovornosti pada na samog dizajnera.On ucestvuje u procesu proizvodnje.Vrlo je vazno da sve bude objasnjeno kroz crteze,proracune,seme I modele. Faza realizacije zavrsava se izradom prototipa.On treba da je snabdeven svim ekonomskim proracunima I kalkulacijama koje govore o ceni I rentabilnosti prizvodnje.Pre pristupa serijske proizvodnje preporucuje se da se izvede serija testiranja(proba) kako bi se blagovremeno uklonile eventualne greske pre nego se izvrse sva prethodna ulaganja koja su cesto znatna materijalna sredstva,tako se izbegnu kompromitovanja svih ljudi ukljucenih u proces. Ako su svi detalji dobro prostudirani i eventualni nedostaci blagovremeno otklonjni pristupa se serijskoj poizvodnji gde su sve sluzbe organizovanje,a jedna od glavnih sluzbi je sluzba marketinga.

ODNOSI IZMEDJUSTAJLINGA, MODE I DRUSTVENOG UREDJENJASmatra se da je stajling iskljucivo vezan za kapitalisticke zemlje gde je veca I intenzivnija takmicarska borba izmedju velikih monopolistickih organizacija koje su da bi obezbedile uspeh kod masovne publike prinudjene da stalno izbacuju drugacije i nove proizvode.Tu se javlja potreba da predmet bude primamljiv.Cim kupovna moc stanovnistva dodje na odredjeni nivo,problem stajlinga se nuzno nametne.Zelja za razlikovanjem je svojstvena svakoj ljudskoj jedinki,od stadiuma divljaka,do nakindjurenog plemica,do mehanizovanog gradjanina.I ona nikada nece nestati,kao I zelja za posedovanjem predmeta drugacijih I ne posedovanih od drugih.Moda predstavlja prisustvo u izvesnom istorijskom periodu,odredjenih izrazajnih formi povezanih sa nuznostima eticke I socijalne prirode,koje izrazavaju jednu potebu za promenom,uglavnom hedonistickog (ovozemaljske potrebe I uzivanja) karaktera.Putem stalnog smenjivanja moda,moze se lakes doci do pravog pravcatog stila.Razgovori o modi se uglavnom svode na dve preovladavajuce komponente: -funkcionalnost forme-dolazi od tehnicke prirode proizvoda 20 | S t r a n a

Dizajn, pojava i naziv

-dekorativnost forme-dolazi iz njegove afektivne (nad osecanjem) prirode U grupu gde preovladjuje funkcionalni razvoj spadaju (stapovi za golf,ventilatori,radijatori)U grupu gde preovladjuje dekorativni element spadaju(frizideri,kuhinjski aparati,usisivaci,automobile I garderoba) Uprosteno receno drustveno uredjenje zavisi od nivoa razoja proizvodnih sredstava ,a samim tim i proizvedenih artikala za zadovoljenje ljudskih potreba.

POJAM VANSERIJSKOG I ZABLUDE U VEZI SA MALOM SERIJOMFenomen mode je povezan sa pitanjem vanserijskog predmeta koji ne sumljivo spada u vec izlozeni pojam stajlinga.Dok je moda odredjeno povladjivanje nekim normam ukusa,vanserijsko predstavlja neku vrstu ne slaganja sa opste prihvacenim ukusom.Vanserijski predmet naime nije u suprotnosti sa tipicnim stilom trenutka,vec mu povladjuje i naglasava ga.U tom smislu moze se reci da van serijsko predstavlja poslednje poglavlje odredjene mode. Jedna od najcescih zabluda u koje se upada kada je rec izmedju male serije I velike serije proistice iz nastojanja da se pojmovi male serije I zanatske serije medjusobno priblize. Zanatska serija predstavlja rucno izvedeni proizvod koji zbog vremena potrebnog da se proizvede ne moze da se pravi u velikim kolicinama,dok mala serija predstavlja industrijsku proizvodnju. Cesto mala potraznja I oskudna ponuda uticu na visoku cenu I izuzetnu probranost robe.Male serije industrijke proizvodnje teze da se uvrste u zanatske proizvodnje.

21 | S t r a n a