DIZAJN POJAVA I NAZIV konacna verzija

Sadržaj

DIZAJN POJAVA I NAZIV...................................................................................2

ISTORIJSKI PREGLED.........................................................................................2

VILIJEM MORIS 1834-1895..................................................................................2

OD BAUHAUSA DO DANASNJIH DANA..........................................................3

ART NUVO Katalonija – oblik stolica...................................................................3

POJAM STANDARDA...........................................................................................4

DIZAJN STVARALACKA DISCIPLINA –DEFINICIJA TERMINA..................4

NOMENKLATURA DIZAJNA..............................................................................5

POJAM KVALITETA.............................................................................................6

PROFESIJA INDUSTRIJSKOG DIZAJNERA......................................................6

DOMACA ISKUSTVA...........................................................................................7

MEDJUNARODNA ISKUSTVA...........................................................................7

TIMSKI RAD..........................................................................................................8

FORMA I SADRZAJ..............................................................................................8

ELEMENTI FORME...............................................................................................8

PRINCIPI FORME..................................................................................................9

JEDINSTVO FORME.............................................................................................9

VRSTE MATERIJALA...........................................................................................9

ORGANSKE TKANINE.......................................................................................10

POSTUPAK IZRADE...........................................................................................10

BOJA KAO IZR. SREDSTVO..............................................................................10

METODOLOGIJA INDUSTRIJSKOG DIZAJNA..............................................11

CILJEVI METODOLOGIJE.................................................................................11

KONCEPT ,PROGRAM METODOLOGIJE.......................................................11

ORIGINALNOST,UNIVERZALNOST I PLAGIJAT.........................................12

FUNKCIJA............................................................................................................13

Dizajn, pojava i naziv

ESTETSKI FAKTOR............................................................................................14

STAJLING I MODA.............................................................................................14

MODA...................................................................................................................15

EKONOMSKI FAKTORI.....................................................................................15

EKONOMSKI FAKTOR SA ASPEKTA PROIZVODNJE.................................16

EKONOMSKI FAKTOR SA ASPEKTA POTROSNJE......................................16

INDUSTRIJSKI DIZAJN I MARKETING..........................................................16

LJUDSKI FAKTOR..............................................................................................17

KONCEPT-IDEJA................................................................................................17

ANALITICKA FAZA...........................................................................................18

KREATIVNA FAZA.............................................................................................18

FAZA REALIZACIJE...........................................................................................19

ODNOSI IZMEDJUSTAJLINGA, MODE I DRUSTVENOG UREDJENJA.....19

POJAM VANSERIJSKOG I ZABLUDE U VEZI SA MALOM SERIJOM.......20

1 | S t r a n a


DIZAJN POJAVA I NAZIV

Dizajn je oblikovanje jednog predmeta da bi se zadovoljili funkcionalni I estetski

zahtevi.

Rec dizajn vodi poreklo iz Engleskog jezika(design), Italijanski(designo),

Francuski(dessin). Spanski(diseno). Poslednjih godina se javlja u Slovenskim jezicima,

Nemackoj, Aziji i Juznoj Americi. U slobodnom prevodu dizajn znaci: crtez,

nacrt ,projekat ,uzorak ,prvi nacrt (prva ideja iz koje treba da nastane umetnicko delo).

U svom sirem znacenju kada je rec o oblikovanju industriskih proizvoda –

industrijski dizajn kompjuterskih proizvoda –kompjuterski dizajn.

Kod nas se u pocetku zvalo oblikovanje,a kasnije je prihvacen naziv dizajn.

U 19. veku pojavom industriske seriske proizvodnje I serijskog oblikovanja ,tj.

19. I pocetkom 20. veka menja se maloserijski rucni naziv proizvodnje,to znaci da termin

dizajn ne treba vezivati samo za nasu epohu.Prvi dizajn se javio kada je covek sklopio

sake da dohvati vodu,hodao pored obale I zapazio svoje stopalo u glini ,uzeo glinu

napravio posudu I ona se osusila I zamenila sklopljene sake.

ISTORIJSKI PREGLED

Svaka definicija dizajna bi bila nepotpuna I neprecizna jer se stalno prosiruje

oblast (kompjurerski dizajn,poslednjih 30 godina –knjige,film,tv,kompjuteri) ali u sustini

proizvod ima upotrebu I estetsku vrednost.Proizvodnja podrazumeva I pojam standarda

koji se u industriji domacoj I medjunarodnoj trgovini I zakonski sankcionisu.Pocetkom

18. veka tj. Industrijskom revolucijom nastaje dizajn projektovan za industrijsku I za

industrijsku serijsku proizvodnju.

Sluzeci se industrijskim elementima nastale gradjevine Rojal Opera Arcade u

Londonu 1790.Biblioteka Nationale 1850 u Parizu.Ajfelova kula na svetskoj izlozbi 1889

u Parizu..

U Americi 1825 Bostonska trznica I dela Salivena ucitelj Frenka Rojda Rajte.

VILIJEM MORIS 1834-1895

Se medju prvima zalagao da se estetski elemenat uvede u oblast serijske

proizvodnje.

2 | S t r a n a


Najznacajniji po uticaju na dizajn svoga doba je Henri van de Velde najveci

predstavnik art nuvoa.

OD BAUHAUSA DO DANASNJIH DANA

1920-1925 Vajmaru obavljao aktivnost

1920 Gropius po pozivu Van de Vazdea preuzima upravljanje Bav

hausom.Saradnici Bavmausa su najznacajniji umetnici onog doba:

Paul.Clee,Kandindky,Mis van der Rohe.

Bez Bav Hausa bi se tesko razvijala jasna svest o neophodnim preduslovima za

napredak u modernoj arhitekturi I dizajnu (svodili umetnost na osnovne geometriske

oblike, vrsili eksperimenete sa likovnim elementima, dizajnirali predmete domacinstava

koji su tek 1950 usli u upotrebu)

Gropijus je tezio da po najnizoj ceni dostigne najvisi umetnicki nivo, te je imalo

za cilj da pravi predmete koji ne bi bili rezervisani za neznatnu elitu.

Danas vidimo da je njegov “humanisticki” ideal nezamisliv 1972 Kinezima, ali je

ogroman njegov uticaj na umatnike Evrope I SAD.

ART NUVO Katalonija – oblik stolica

1928 Mis projektovao stolice (metalni okvir sa razapetim platnom)

Zbog nastupajuceg fasizma umetnici Bauhausa napustaju Nemacku. Profitirale

sad gde su umetnici odlazili I vrsili dalje svoj uticaj te se oko 1950 osniva u Cikagu

institute of desing

1950 Americki styling – u proizvodnji automobila dominira

1950-1960 Italijanski dizajn motoskuter-vespa Italija I Pariz centri za modu.

Razlika izmedju zanatstva I dizajna

Nastupom industriske ere zanatska dela nestaju.

Raskinova I Morisova borba se zasnivala na povratku zanatskoj delatnosti, njemu

estetsku autonomiju I d a ce time poraziti industriski dizajn.

Stare forme lokalnog, folklornog danas vegetiraju kao odjeci proslosti osudjene

da u buducnosti potpuno nestanu.

3 | S t r a n a


Zanatsko delo mora biti “rucno napravljeno” uz delimicnu intervenciju masinom.

Zanatska tvorevina pravljena u vise primeraka uvek je pomalo razlicita. U industrijskoj

proizvodnji razlika ne sme biti prisutna. Kod zanatske proizvodnje delo umetnika

obelodanjuje se na kraju izrade a kod industrijske proizvodnje delo umetnika

obelodanjuje se na pocektu izrade.

POJAM STANDARDA

Pri seriskoj industriskoj proizvodnji krajnji proizvod nema ni najmanja odstupanja

od serije.

“Male serije” – (odeca, obuca, lokomotiva, brodovi, podmornice) imaju seriski

karakter (istovetnost)

“Velike serije” – (posudje, uniforme, kucni apparati, tranzistori…) sun a stotine

hiljada istih sa prototipom.

“Serija je mogucnost reprodukcije osnovnog modela”

Kod seriskog dela odpada jedinstvenost. Seriska proizvodnja je potpuno

nepoznata u minulim epohama.

Pojam “standarda” ili “norme uzorka” javlja s pojavom masine gde se osnovni

model beskonacno umnozava.

U oblast dizajna ne ulazi tkanina stampana masinom

DIZAJN STVARALACKA DISCIPLINA –DEFINICIJA TERMINA

Industrijski dizajn je stvaralacka aktivnost ciji je cilj da odradi formalne kvalitete

industrijski proizvedenih predmeta.Ovi kvaliteti iskljucuju I spoljni oblik,ali se

prvenstveno odnose na strukturalne I funkcionalne elemente I odnos koji jedan system

pretvaraju u koherentnu celinu I sa stanovista potrosaca .

“Stvaralacka aktivnost” – kriticko-vrednosna delatnost (sam reziser, glumac,

publika, istorijsko znanje-gimnazija)

-Selekcija I razrada podataka (sto ideja deset upotrebljivih,a jedna prava)

-Razrada elemenata(Kod svake kreacije vise elemenata-obuca, kapa, dodatci,

tasna, bizuterija, nakit)

-Razrada funkcije(Cemu sluzi I kako ce se koristiti)

4 | S t r a n a


-Modni kreator-materijal, kreiranje materijala (poznavanje materijala/vuna,

sintetika)

5 | S t r a n a


NOMENKLATURA DIZAJNA

Nomenklatura ovako siroke discipline nije na jedinstvena nacin postavljena. Misli

se na udruzenje umetnika. U razlicitim drzavama je pitanje podele razlicito resena. Prva

podela u Jugoslaviji izvrsena je 1950 do 1960 godine na primenjene I likovne umetnike.

Likovni umetnici su slikari, vajari I graficari. Primenjeni umetnici su:

-arhitektura hortikultura

-enterijer

-arhitektura unutrasnjeg prostora (prostor I oprema u objektima kafici, paviljoni,

standovi, postavke izlozbi)

-prostorno oblikovanje (urbanisticko arhitktonski koncepti, arhitektura pejzazne

koncepcije I horticulture)

-foto-dizajn (fotografuje svih vrsta, novinska fotografija, dokumentarna

fotografija, ilustracija I plakati, knjige, casopisi, ekspertize)

-graficki dizajn (znacke, pozivnice, nalepnice, cestitke, prospekti, katalozi,

ambalaze, novac)

-heraldika (graficki likovni aspekt)

-ilustracija (knjizevnog teksta, narodne knjizevnoti, slikovnice, portreti, inicijali)

-konzervacija (restauracija) umetnickih predmeta

-primenjena skulptura (znacka, medalja, maskota, suveniri, pehar, portret, reljef)

-primenjeno slikarstvo (mozaik, freska, vitraz)

-scenografija I kostimografija

-tekstil I savremeno odevanje (tapiserija, tepisi, dekorativne metrazzne tkanine,

slikani odevni tekstil, slikani dekorativni tekstil, stampani dekorativni tekstil, odevni

unikatni model, unikatni model (obuca, tasna, cesalj, lutka), dizajn radne odece

-teorija primenjenih umetnosti

6 | S t r a n a


POJAM KVALITETA

Pojam podrazumeva odredjeni kvalitet proizvoda (dobar plakat, dobar dizajn,

dobar kvalitet u svakodnevnoj praksi prihvaceno)

Dobar dizajn u sirem smislu predstavlja red I harmoniju. Kod proizvoda masinske

industrije dolazi do izrazaja tehnicki, funkcionalni, estetski, ergonomski, psihofizicki,

socioloski, ekonomski I drugi faktori.

Racionalnim mernim sredstvima se ne moze vrednovati kvalitet

Analiza I ocean kvaliteta I stetnosti je uvek prisutna.

PROFESIJA INDUSTRIJSKOG DIZAJNERA

Dizajnerski posao nisu samo estetski efekti vec kompleksna kreativnost I

napor ,informisanost o tehnici I tehnologiji,izboru adekvatnog materijala I mogucnost da

objasni svoj izbor.U profesiji cesto naidje na suprotne stavove,sustina je u skladnom

harmonicnom odnosu izmedju coveka I proizvoda.

Mlada profesija koja je nastala oko 1930 godine .Nalazimo se u novoj eri od ere

industrijske revolucije tj. Post-industrijsko drustvo (1970 pod SAD,Japan,Nemacka,

ulazimo u eru dominacije kompjutera.)

Tekstilni industrijski dizajn treba da poseduje: sposobnost metodoloskog pristupa(

sistematko odlucivanje,poznavanje postupka I poznavanje azbuke)(pismenost umetnika-

da bi mogao da se izrazi I komunicira sa svetom)

Zadatak tekstilnog dizajnera je da iz svih postojecih uslova iznese najbolje

resenje.

Osobine koje treba da ima tekstilni dizajner su:

-tehnika(tehnicko obrazovanje)

-darovitost(talenat)

-ukus(osecaj)

-upornost

-sposobnost izvrsavanja(jasan pristupacan nacin da izrazi ideje).

Vinston Cercil: “Mi gradimo I oblikujemo nase gradjevine ,a zatim te iste

gradjevine oblikuju nas”

7 | S t r a n a


DOMACA ISKUSTVA

Kod nas postoji-primenjena akademija(osnovana 1948)

-Visa tekstilna skola(Bg)

-Visoka tehnicka skola(Zr)

-Mihajlo Pupin tekstilni odsek (Zr)

-Srednje umetnicke skole(razliciti odseci)

Profesor modnog kreatora prihvacena, mada neka afirmisanost ne postoji.

Kostimografiju zavrse na likovnoj akademiji

-film

-opera

-balet

-pozoriste

Svaki fakultet, visoka I visa skola formiraju odredjene predmete.

Visoka tehnicka skola formira inzenjere koji imaju informaciju o dizajnu.

Moj stav-imati postupak i rukopis kreatora.

MEDJUNARODNA ISKUSTVA

Dizajn I tekstilna konfekcija je orijentisan na masovne procese.Psihofizicke

zakonitosti(film, opera, drama-karakter) Tehnoloske zahteve I likovno estetska saznanja.

Studije traju 4-5godina, a sada po bolonjskoj (evropskoj deklaraciji) traju 3+2. Tokom

skolovanja studenti osim teorijskog provode izvesno vreme na prakticnom radu.

Preporucuje se da skolovanje dizajnera i T.D. pocne sa 18 godina, a dotle se stekne

solidno opste obrazovanje. Srednje umetnicka skola-zanat, dalje skolovanje. Moje

iskustvo sa srednjom umetnickom skolom-blistaju na prvoj I drugoj godini akademije, od

trece do pete kada treba kreirati zaostaju, preporucujem gimnaziju. T.D. modni kreatori

Pariza, Rima, Njujorka I Tokija. Pored dizajnera kreatora treba da postoje I tehnicari(kod

T.D. modelari)

8 | S t r a n a


TIMSKI RAD

Sposobnost dizajnera ogleda se I u tome da se udruzuje sa inzenjerom,

naucnikom, ekonomistom, psihologom I specijalistima svojih vrsta tj. Sposobnost da

proceni, kritikuje, popravlja I stvori. Kod timskog rada postoji opasnost svakog clana da

prenaglasi znacaj svoje uloge(scenografija u pozoristu)

FORMA I SADRZAJ

Forma(oblik) je sveobuhvatni izgled odredjenog predmeta ona se izrazava

-materijalom

-bojom

-dimenzijom

-prostornoscu(uglavnom tri dimenzionalna predmeta)

-struktura, tekstura, materijali

Po poreklu mogu biti:

-organski

-neorganski

Sadrzaj u industriji dizajna cini skup formativnih faktora:

-Funkcija

-ekonomicnost

-prilagodjenost trzistu

-ekonomski kvalitet

ELEMENTI FORME

Vidljiva prostorna celina predmeta sastavljena je iz vise elemenata:

-linija

-polozaj ili usmerenost(perspektiva)

-povrsina

-velicina(mera, dimenzija)

-tekstura

9 | S t r a n a


Skup ovih elemenata uz primenu estetskih principa forme sadrzi:

-ravnotezu

-akcenat

-proporcija

-ritam I dr.

Sve to predstavlja uzajamno povezanu celinu.

PRINCIPI FORME

Osnovni principi forme su:

-ravnoteza I simetrija

-proporcija I ritam

-akcent I contrast

JEDINSTVO FORME

Svi ovi principi zajedno postoje u pririodi. Mi smo ih zbog razumevanja I analize

rasclanili, oni svi cine celinu izgleda forme jednog predmeta.

VRSTE MATERIJALA

Pre nego se pristupi kreiranju(projektovanju) treba da se izvrsi izbor materijala.

Od adekvatnog izbora materijala I postupka izrade zavisi kvalitet samog dizajna, izgled,

funkcija I drugi kvaliteti. Poznavanje materijala se sastoji od upoznavanja osnovnih

osobina pojedinih materijala, njihovoj podesnosti za odgovarajuce tehnoloske obrade I

primene u koje se svrhre pojedini materijali mogu koristiti, kako se ponasaju u razlicitim

postupcima tehnoloske obrade, na kakve toplotne I druge uslove mogu da se primene.

Pojava sintetickih materijala je uvecala broj vrsta materijala u odnosu na predhodna

stoleca. Na broj novih vrsta materijala ucestvovao je I razvoj tehnike. Znacajno mesto u

obrazovanju zauzimaju predmeti vezani za tehnologiju, proizvodnju, I poznavanje

materijala.

10 | S t r a n a


ORGANSKE TKANINE

Organske tkanine su one vrste organskih materijala koje se proizvode tkanjem.

Vlaknasta struktura drveta srece se I kod raznih vrsta tkanih materijala. Bez obzira na

poreklo osnovnog materijala od kojeg se dobijaju tkanine tu spadaju:

-biljna vlakna

-zivotinjsko runo

-produkat svilene bube

U obradi I oblikovanju tkanine najcesce se upotrebljavaju razboji koji su bili

poznati jos u periodu robovlasnickog drustva I po svom pricipu rada nisu se izmenili do

danas. Pored tkanja u postupku tekstilnog dizajna koristi se I postupak stampanja bojama,

ovi postupci mogu biti rucni I masinski. Najsira upotreba tkanina je u oblasti odevanja

zatim se koristi u dekorativne svrhe I u komercijalne za izradu ambalaze.

POSTUPAK IZRADE

Savremena tehnologija poznaje veliki broj postupaka obrade I cesto se na jednom

materijalu javljaju razliciti postupci obrade.

BOJA KAO IZR. SREDSTVO

Ljudsko oko zapaza oko 10000000 razlicitih nijansi boja . Tri osnovne boje su

crvna, zuta I plava.

Tri izvedene boje su ljubicasta, zelena I narandzasta.

Tople su: crvena, zuta I narandzsta, a hladne su: plava, ljubicasta I zelena.

Komplementarne boje:

-crvena-zelena

-zuta-narandzasta

-plava-narandzasta

Osnovne boje: crna, bela, siva, zelena, crvena, narandzasta, plava, ljubicasta.

Psiholoski uticaj boja crveno uznemiruje, zeleno umiruje.

Boje kao terapija: u Engleskoj na 20000 ispitanika svelte I jake-mladje osobe,

jake I blistave-odrasle, tamni tonovi slabog intenziteta poodmakle godine

11 | S t r a n a


METODOLOGIJA INDUSTRIJSKOG DIZAJNA

Danasnja prizvodnja postavlja dizajnera kao deo tima I slicno hirurskim

intervencijama gde od svakog pojedinacnog ucesnika zavisi ishod .Pred dizajnerom kao

ucesnikom u kreativnom timu je mnostvo razlicitih I novih materijala .Teorija dizajna

kao naucne discipline je jos uvek u sverama slicnih tumacenja jer je u stalnom razvoju,jos

uvek bez cvrstih odrednica I parametara.”Metodologija se stara da se putem naucnih

metoda otkriju I provere cinjenice I na osnovu njih postavi program.”Misljenja sam da

ce metodologija ind. Tekstilnog dizajna gde vise od 50 % cini umetnost,uvek biti

izlozena promenama I manje vise bliskim interpretacijama to je zato sto su odgovori na

pitanje umetnickih vrednosti slicni.I mi smo u prva tri casa objanili metodologiju naseg

(ne originalnog) pristupa kreativnom procesu tekstilnog dizajna,nama jos fail faza

realizacije i verifikacije.

CILJEVI METODOLOGIJE

Primena metodologije iskljucuje svaki rad napamet,vec smo ranije istakli vaznost

da dizajner bude sto vise informisan,na taj nacin se izbegava postizanje slucajnih

rezultata.Metodologija pruza neophodnu sigurnost I samopouzdanje

dizajneru.Metodologija sluzi da se ispune svi zahtevi dobrog dizajna.

KONCEPT ,PROGRAM METODOLOGIJE

Koncept i program zavise od uslova drzave I sredine u kojoj se pojavljuje

(kostimograf) dizajner, tj. Pozitivni rezultati u pojedinim razvijenim drzavama ne moraju

da budu pravilo.U okviru primljenog programa ,zadatka,metodoloski imamo sledece faze

I etape:

1-Analiticka faza(prikupljanje cinjenica)

2-Kreativna faza a) analiza, b) sintez c) verifikacija

3-Faza realizacije a) razvoj b) proizvodnja

4-Faza opservacije (pracenje sudbine proizvoda na trzistu)

Da bi se definisali ciljevi dizajna podrazumeva se i upoznavanje sa

proizvodnjom .Ogranicenja dizajnera su:

-finansiranje

-proizvodnja

12 | S t r a n a


-trziste

-pravni aspekti

ORIGINALNOST,UNIVERZALNOST I PLAGIJAT

Razvojen komunikacionih kanala nastaje generalizovanje ukusa (formu u svetu)

Pitanje univerzalnosti proizvoda je izgleda dosta lako resiti.

Prolem originalnosti proizvoda je daleko slozeniji. Originalnost je vezana za

“novinu” I “neocekivanost” bezbroj. Mnogo je veci broj primera kada originalnost vodi u

promasaj.

Neki put je bolje prihvatiti odredjeni stepen “plagijata” uspelih I funkcionalnih

formi.

Citava umetnost postize procvat, razvoj, podrzavanjima druge umetnosti nego iz

“nadahnjivanja” “licnih osecanja” itd…

Tu se postavlja pitanje svrhe postojanja “plagijata”, kao I diktata.

Postoje mere zastite autorskih prava unutar svake drzave, kao I medjudrzavne. I

jedne I druge je tesko ostvariti jer se postavlja pitanje do koje je mere nesto autenticno,

originalno.

Formalni elementi industriskog dizajna

Estetski elementi industriskog dizajna je vidljiv dok su formativni elementi

skriveniji, ali svi zajedno cine celinu industriskog dizajna. Svaki dizajn se zasniva vec

spomenutim razlicitim elementima. Tako da funkcija industriskog dizajna sadrzi po

francuskom esteticaru Lefeuru:

-bioloski sadrzaj – u industriskom dizajnu predstavlja oblasti vezane za asortiman

proizvoda bitnih za uslove radne I zivotne sredine, ishranu, higijenu, medicinu, I

odevanje

-emocijonalni sadrzaj – izrazava se kroz likovno estetsku vrednost za boju,

harmoniju, izbor materijala sracunat je na to da kod coveka stvori odredjeno uzbudjenje

-praktican sadrzaj – da ima upotrebljivu vrednost

-ideoloski sadrzaj – predstavlja idejno politicku usmerenost

13 | S t r a n a


FUNKCIJA

U savremenoj teoriji industriskog dizajna postoje razne klasifikacije formativnih

elemenata industriskog dizajna. Funkcija znaci upotrebnost svrsishodnosti da predmet

odgovara nameni, da je koristan. Funkcija je najstariji element formativnog (proteze se od

vremena praistorije).

Funkcija ima svoj smisao samo ako je u okviru ljudskih potreba I ako odgovara

zahtevima tehnickog kvaliteta. Funkcionalizam se razlaze na strogu jednostavnost

predmeta.

Istorijat funkcionalizma – Grci su videli vezu izmedju lepote, istine I savremenog

uporedjivanja, uporedjuju simetriju I proporcije gradjevina sa ljudskim telom. Feudalno

drustvo se bazira na povezanosti religije sa svetom I zivotom. Teorija o lepoti govore da

lepo treba da bude uvek u vezi sa prirodom I prirodnom lepotom.

Toma Akvinski XVIII pristalica Aristotela govori o tome kada su u jednom delu

zastupljeni jedinstvo, proporcija, harmonija, cisstota oblika I jasan izraz. Pri tome

proporcije imaju najveci znacaj. U renesansi je naturalizam bio osnovni princip nacina

misljenja. Leonardo Da Vinci je proucavao proporcije ljudskog tela, smatra da proporcije

ljudskog tela odgovaraju proporcijama kosmosa, tj. ljudskom telu je dao kosmicki znacaj.

Industriska revolucija prestaje sa esnafskim duhom. Pojava prvih masina. Lepota masina

za proizvodnju zavisi od lepote svakog njegovog dela. 19 I 20 vek uglavnom je vracanje

na klasicne umetnosti. Dzon Raskin – opste opadanje kvaliteta u umetnosti, ali da prvo

treba da se izmene uslovi u kojima ljudi zive pa tek onda probuditi njihov smisao za

lepotu. Prvi je skrenuo paznju na ruznocu viktorijanske umetnosti u Engleskoj I zalagao

se za funkcionalan dizajn. Preokret u razmisljanju su shvatanja oktobarska revolucija,

marksizma o klasama, novom drustvu, novoj umetnosti. Bauhaus je osnivac Gropius

postavili su osnove dizajna upotrebljivim I danas.

14 | S t r a n a


ESTETSKI FAKTOR

Aposlutni kriterijumi I cvrsta pravila o predmetu koji nosi epitet lepote ne postoje.

Pojam lepote se menja tokom vremena. Karakteristike koje se ipak mogu zapazaiti su:

-skladnost oblika – harmonija

-skladnost proporcija – dimenzija

-dobar izbor boja

-opsti utisak koji ostavlja na posmatraca

Pri odredjivanju I formiranju misljenja o jednom obliku deluju:

-svesni (voljni motive)

-nesvesni motivi kad se postupa intuitivno

-lepi I skupi predmeti bili su tokom istorije ulavnom privilegija vladajuce klase a

pojavom masine industralizacije moze se reci da je pojam lepote presao u ruke I postao

dostupan najsirim slojevima ljudi “demokratizacija” umetnosti. Znaci da vladajuca klasa

cini ustupak I da prestaje da diktira ukus (tesko je zamisliti da jedan vlasnik fabrike

postavlja zahteve kakavi ce biti oblici novih proizvoda koji ce se proizvoditi. U vreme

renesanse u Italiji Leon Batista naglasava concept lepote “mislim da je lepota harmonija

svih delova jednom umetnickom delu koji je medjusobno jedinstven”

STAJLING I MODA

1930 u vreme svetske ekonomske krize u SAD koja se kasnije prenela na

Evropu,pojavila se racionalna estetika ciji se uticaj proteze sve do danasnjih dana.Stajling

predstavlja takav metod i pravac u dizajnu ,koji pojedinim proizvodima namece

neadekvatne tudje oblike drugih proizvoda i na vestacki nacin zeli da promeni samo oblik

predmeta –stvori prividan utisak da je u ptanju nov proizvod iskljucivo razlog da se

postigne sto uspesniji plasman.

Takvi oblici uopste ne govore nista o samom proizvodu, ukoliko uopste informisu

pruzaju namerno ili nenamerno pogresnu informaciju o proizvodu I njegovoj upotrebi,

sposobnobnosti, kvalitetu I njegovim stvarnim vrednostima.

Za ovakav pristup dizajnu zalazu se trgovci I korporacije koji uz postizanje

visokog profita vrse stetan uticaj na ukus I kulturu sirokih potrosaca. Siroki potrosaci

ovakvih proizvoda vole lazan sjaj.

15 | S t r a n a


MODA

Moda se zalaze za “lepo”, za estetski factor u industriskom dizajnu. Opsta

karakteristika mode je to sto su to kratkotrajna I prolazna shvatanja I ne dostizu uvek

umetnicki I estetski nivo. I ako nije kratkotrajna drustvena pojava koristi se kao sredstvo

za uspesan plasman. U oblasti odevne industrije modni zahtevi su dominantan factor. U

drugim oblastima industriskog dizajna vremenski faktori pomodnih shvatanja i promena

su nesto duzi nego pritisak proizvodnje i trgovine, porast zivotnog standarda I zelja za

posedovanjem novih, modernih oblika govore da je moda kolektivna drustvena pojava I

da se moda sve vise javlja u dizajnu I to u oblastima gde je to ranije bilo neverovarno da

ce moda biti od uticaja.

Neprestalno menjanje mode objasnjava se potrebnom socialno

superiornijih klasa (bogatijih) da istaknu razlike rema podredjenim klasama, slojevima I

grupama I kao oznaka pripadnosti tim slojevima I grupama. Ona traje dotle dok

“nesidje”, tj. neprenesen na nize drustvene slojeve I klase. Taj process pocinje iznova.

Vise grupe I privilegovani slojevi lansiraju novu modu. U tom kretanju ostaje primetno

da moda ides a viseg na nizi nivo. Industrijski dizajn kao kvalitet proizvoda ne povodi se

iskljucivo za modom jer stvara proizvode privatljiviji sirem krugu korisnika.

EKONOMSKI FAKTORI

Ekonomski faktor je jedan od formativnih faktora I od izuzetnog je znacaja, ima

dva apekta: 1- ekonomski factor sa aspekta proizvodnje, 2- ekonomski factor sa aspekta

potrosnje.

Factor jedan utice na cenu proizvoda tj. proizvodi rad, vrednost materijala,

vrednost kreativnog rada, troskovi promocija. 1980. godine izvrsena su istrazivanja u

SAD-u, 80% novih proizvoda ne postize ocekivani uspeh, samo 20% prihvaceno na

trzistu, pri tom ni 10% ukupne kolicine novih proizvoda ne daju prosecne rezultate u

pogledu uspeha na trzistu. Zato do 5% ukupnog nacionalnog dohotka ulaze u istrazivacki

rad ekonomskih faktora I stavova krajnjih korisnika.

16 | S t r a n a


EKONOMSKI FAKTOR SA ASPEKTA PROIZVODNJE

Ekonomski factor sa aspekta proizvodnje se moze posmatrati u vise

oblika:

- ekonomicnost utroska materijala

- ekonomicnost racionalnog koriscenja sredstava rada masina i alata.

- ekonomicnost u odnosu na ulozeno radno vreme da bi se jedan proizvod uradio

Svi oblici su medjusobno povezani I uzajamno zavisni.Cesto od samog dizajna

zavisi broj operacija da bi se proizvod proizveo.Cesto je dobar dizajn jednostavan u ideji

same proizvodnje.

EKONOMSKI FAKTOR SA ASPEKTA POTROSNJE

Sve sto se proizvodi stavara se za coveka,njegove bolje zivotme I radne uslove.

Ako dizajn I proizvodnja ne odgovaraju trzistu predstavljaju uzaludno ulaganje.Za

takve proizvode ne moze se obezbediti plasman.Zahtevi I potrebe trzista predstavljaju

slozenu oblast istrazivanja,ekonomske,socijalne,kulturne I druge sfere pojedinca I drustva

u celini.Gledajuci sa ovog aspekta cesto se krece unazad od finala ka pocetku kreaciji

dizajna.

INDUSTRIJSKI DIZAJN I MARKETING

Danas se vise ne postavlja pitanje kako proizvoditi vec kako uspesno plasirati ono

sto se proizvede(po meni je i sistem organizovane proizvodnje-kolicina proizvoda

pitanje-Rusi-Kinezi)

Ispitivanje trzista je pocelo prvih decenija ovog veka u SAD sto je dovelo I do

utvrdjivanja koncepta marketinga.Ispitivanje trzista predstavlja metod koji kroz strucnu

praksu I analize treba da dovede do rezultata I podataka ,koji ce dati sto realniju sliku

svih uslova na trzistu I koji cine sliku sredine I njenih potreba.

Marketing(skup svih funkcija i radnji koje su ukljucene u proces jednog

proizvoda od proizvodjaca do korisnika)

-potrebe korisnika-potrosaca

-kupovne navike potrosaca I skolonosti

-kupovina I marketing kroz kanale distribucije

17 | S t r a n a


-zahtevi konkurencije

-metode prodaje

-unapredjenje prodaje

-vrednost-cena proizvoda

-uskladjenost I veza sa asortimanom-linija,stil

-zahtevi legaliteta

-lik firme,znak,ime-“image” (sada BREND)

Industrijski dizajn treba bazirati na naucna saznanja pri cemu se izbegavaju

slucajnosti

LJUDSKI FAKTOR

Jedan od najvaznijih faktora formativnog dizajna ,sve sto je covek stvorio stvorio

je prema svom modelu.Ljudski faktor u dizajnu postojao je u praistoriji kada je obicna

kamena sekira trebala da zadovolji coveka I njegove potrebe.

KONCEPT-IDEJA

Koncept ili ideja je prva faza u kreativnom radu.To je najgrublja predstava ili

pojam o necemu,u fazi koncepta se nabrajaju ideje.O tome je Nikola Tesla govoreci o

svom radu:

“Od sto ideja samo je deset upotrebljivih,od deset upotrebljivih samo je jedna ona

prava.”

Mnogi kreatori se u razvijanju ideje zadrzavaju na dve do tri varijante.Za razradu

ideja u najvecem broju udzbenika koristi primer sa zalutalom minom u luku u toku

drugog svetskog rata.Najmanje vredna ideja je ipak zabelezena I u daljoj varijaciji je

primenjena “ kamen koji su odbacili zidari,ce postati glava od ugla.”

Na ovaj nacin se tema po slicnosti rezultata povezuje sa ekonomskim

faktorom.Koncept ili ideja je u najuopstenije zamisljeno nesto sto treba

realizovati.Najbolje je pokazalo da se posle toga napravi pauza od nekoliko dana,pa da se

predje u drugu fazu.Karakteristicno za ideje (pa I one genijalne) je da se iznenada

javljaju.

18 | S t r a n a


ANALITICKA FAZA

Na osnovu zadatih programa(podataka,ciljeva)pristupa se analizi ciljeva I nacina

kako pronaci najbolje resenje.Definicija ciljeva dizajna obuhvata upoznavanje sa

materijalima sa proizvodnjom sa kvalifikacijom structure I sta se zeli postici na ovim

proizvodima .

Prema Arceru (Archer) postoje sledeca ogranicenja kojim ase dizajner rukovodi:

-finansiranje

-proizvodnja

-trziste(podatci o korisnicima buduceg proizvoda I plasmanu slicnih proizvoda)

-pravni aspekti

Etapa “prikupljanje cinjenica” predstavlja po svim dosadasnjim iskustvima

najvazniji deo metodologije.Poslednjih deset godina u nasoj zemlji I u inostranstvu(od

1980 godine) kompjuter je ne zamenjljiv u povezivanju I definiciji podataka.On sve vise

potiskuje casopise,biblioteke I muzeje koji su najvazniji za prikupljanje podataka I ideja.

KREATIVNA FAZA

Kreativna faza predstavlja procenu,analizu I vrednovanje prikupljenih podataka.

Kad se precizno izvrsi procena I vrednovanje cilj podataka I njihovo grupisanje

prelazi se na najvazniju etapu-sintezu!

Sinteza je mogucnost spajanja podataka u celinu,suprotno za analizu koja

predstavlja rasclanjivanje podataka.U svim fazama dolazi do izrazaja inteligencije I

sposobnost,pa I iskustvo dizajnera I kreativnog tima.Izradjuju se predlozi,slice I

modeli(makete)

U ovoj fazi dolazi najvise do izrazaja kreativnost duh I kultura pa I predmetni svet

oko nas!

19 | S t r a n a


FAZA REALIZACIJE

Ova faza se sprovodi u tehnickom-konstruktivnom birou I predstavlja doterivanje

usvojene ideje.Zavisno od slozenosti proizvoda ova etapa moze da traje dosta

dugo.Skopcana je sa mnogim tehnicko-tenoloskim okolnostima,izradom ogdovarajucih

alata,podesavanjem ili nabavkom pojedinih masina,obukom kadrova itd.

Najveci deo odgovornosti pada na samog dizajnera.On ucestvuje u procesu

proizvodnje.Vrlo je vazno da sve bude objasnjeno kroz crteze,proracune,seme I modele.

Faza realizacije zavrsava se izradom prototipa.On treba da je snabdeven svim

ekonomskim proracunima I kalkulacijama koje govore o ceni I rentabilnosti

prizvodnje.Pre pristupa serijske proizvodnje preporucuje se da se izvede serija

testiranja(proba) kako bi se blagovremeno uklonile eventualne greske pre nego se izvrse

sva prethodna ulaganja koja su cesto znatna materijalna sredstva,tako se izbegnu

kompromitovanja svih ljudi ukljucenih u proces.

Ako su svi detalji dobro prostudirani i eventualni nedostaci blagovremeno

otklonjni pristupa se serijskoj poizvodnji gde su sve sluzbe organizovanje,a jedna od

glavnih sluzbi je sluzba marketinga.

ODNOSI IZMEDJUSTAJLINGA, MODE I DRUSTVENOG

UREDJENJA

Smatra se da je stajling iskljucivo vezan za kapitalisticke zemlje gde je veca I

intenzivnija takmicarska borba izmedju velikih monopolistickih organizacija koje su da

bi obezbedile uspeh kod masovne publike prinudjene da stalno izbacuju drugacije i nove

proizvode.Tu se javlja potreba da predmet bude primamljiv.Cim kupovna moc

stanovnistva dodje na odredjeni nivo,problem stajlinga se nuzno nametne.Zelja za

razlikovanjem je svojstvena svakoj ljudskoj jedinki,od stadiuma divljaka,do

nakindjurenog plemica,do mehanizovanog gradjanina.I ona nikada nece nestati,kao I

zelja za posedovanjem predmeta “drugacijih” I ne posedovanih od drugih.Moda

predstavlja prisustvo u izvesnom istorijskom periodu,odredjenih izrazajnih formi

povezanih sa nuznostima eticke I socijalne prirode,koje izrazavaju jednu potebu za

promenom,uglavnom hedonistickog (ovozemaljske potrebe I uzivanja) karaktera.Putem

stalnog smenjivanja moda,moze se lakes doci do pravog pravcatog stila.Razgovori o

modi se uglavnom svode na dve preovladavajuce komponente:

-funkcionalnost forme-dolazi od tehnicke prirode proizvoda

20 | S t r a n a


-dekorativnost forme-dolazi iz njegove afektivne (nad osecanjem) prirode

U grupu gde preovladjuje funkcionalni razvoj spadaju (stapovi za

golf,ventilatori,radijatori)U grupu gde preovladjuje dekorativni element

spadaju(frizideri,kuhinjski aparati,usisivaci,automobile I garderoba)

Uprosteno receno drustveno uredjenje zavisi od nivoa razoja proizvodnih

sredstava ,a samim tim i proizvedenih artikala za zadovoljenje ljudskih potreba.

POJAM VANSERIJSKOG I ZABLUDE U VEZI SA MALOM

SERIJOM

Fenomen mode je povezan sa pitanjem vanserijskog predmeta koji ne sumljivo

spada u vec izlozeni pojam stajlinga.Dok je moda odredjeno povladjivanje nekim

normam ukusa,vanserijsko predstavlja neku vrstu ne slaganja sa opste prihvacenim

ukusom.Vanserijski predmet naime nije u suprotnosti sa tipicnim stilom trenutka,vec mu

povladjuje i naglasava ga.U tom smislu moze se reci da van serijsko predstavlja poslednje

poglavlje odredjene mode.

Jedna od najcescih zabluda u koje se upada kada je rec izmedju male serije I

velike serije proistice iz nastojanja da se pojmovi male serije I zanatske serije

medjusobno priblize.

Zanatska serija predstavlja rucno izvedeni proizvod koji zbog vremena potrebnog

da se proizvede ne moze da se pravi u velikim kolicinama,dok mala serija predstavlja

industrijsku proizvodnju.

Cesto mala potraznja I oskudna ponuda uticu na visoku cenu I izuzetnu

probranost robe.Male serije industrijke proizvodnje teze da se uvrste u zanatske

proizvodnje.

21 | S t r a n a

Documents

DIZAJN POJAVA I NAZIV konacna verzija