DA LI KONTAKTI PRAVE RAZLIKU?EFEKTI RAVNOPRAVNOSTI NA STAVOVE UENIKA PREMA OSOBAMA SA INTELEKTUALNOM OMETENOU

Donna Kam Pun Wong *

University of Hong Kong, Social Work & Social Administration, Pokfulam Road, Hong Kong

Received 7 November 2006; accepted 22 November 2006APSTRAKT: Ovaj lanak istrauje efekte ravnopravnosti na stavove uenika bez invaliditeta, u srednjoj koli, prema osobama sa invaliditetom. Analizirano je 389 odgovora studenata Oblika 1 i Oblika 2. Skala od 47 stavova studenata prema ljudima sa invaliditetom je koriena za merenje studentskih stavova na poetku i na kraju kolske godine. Ispitivan je efekat obrazovnih intervencija i dnevnih kontakata u uionici na stavove studenata. Konkurentna i uspena orijentacija obrazovnog okruenja Hong Konga predstavlja znatne prepreke za usvajanje efektivne inkluzivne prakse u uionici. Rezultati ove studije pokazuju da obrazovna intervencija izvan uionice ima mali uticaj na promenu stavova uenika.

# 2006 Elsevier Ltd. All rights reserved.KLJUNE REI: inkluzija, invaliditet, vrnjaki stavovi, socijalni kontakti, intervencija obrazovanjaHong Kong dosta zaostaje za veinom zemalja u ostvarivanju obrazovnih mera za decu sa posebnim potrebama. Tek 1997. godine Odeljenje za obrazovanje je pokrenulo Integralni Obrazovni Pilot Projekat u pokuaju da se poboljaju jednake mogunosti i socijalne interakcije uenika sa i bez invaliditeta u redovnim kolama. Projekat ima za cilj pruanje podrke deci sa posebnim potrebama u redovnim kolama gradei ,,celokupan kolski pristup koji bi zamenio prethodan model ,,iskljuivanja. Cilj projekta je ravnopravno ukljuivanje studenata sa blagim tekoama u uenju, oteenjima sluha, vida, telesnim hendikepom ili autizmom. kole koje su pripremane da doekaju studente sa invaliditetom su dobile znaajnu finansijsku pomo za prilagoavanje opreme i smetaja, za pomone nastavnike i obuku nastavnika (Education and Manpower Bureau, 2002). Od 1997, broj dece sa invaliditetom u redovnim kolama postepeno raste. Ova studija ima za cilj da ispita uticaj ravnopravnosti na stavove uenika koji nemaju invaliditet prema ljudima sa invaliditetom. Uticaji intervencije obrazovanja i dnevnih drutvenih kontakata na stavove studenata prema ljudima sa invaliditetom su ispitivani poreenjem rezultata stavova na poetku i na kraju kolske godine u redovnoj srednjoj koli u koju je upisano pet studenata u svojim mlaim oblicima.1. PREGLED LITERATURE

Socijalni kontakt sa vrnjacima sa invaliditetom se smatra kljunom varijablom u oblikovanju stavova (Manetti, Schneider, & Siperstein, 2001; Maras & Brown, 2000; Rimmerman, Hozmi, & Duvdevany, 2000). Maras i Brown (1996) su sproveli kvazi-eksperimentalnu studiju da ispitaju privremene (ili vremenske?) efekte meugrupnih kontakata na stavove dece bez invaliditeta prema invalidnosti. Deca od 8 do 10 godina su metodom sluajnog izbora birana da uestvuju u eksperimentalnoj grupi integrisanog programa ili u kontrolnoj grupi. Dvadeset etvoro dece bilo je u integrisanoj (eksperimentalnoj grupi) i 24 dece, bez smetnji u razvoju u neintegrisanoj (kontrolnoj grupi), gde je njihov odnos meren tri puta u periodu od tri meseca. Eksperimentalna grupa je postala pozitivnija u svojim socijalnim orijentacijama tokom vremena, dok je u kontrolnoj grupi zabeleena manja promena. Meutim, ova studija je otkrila da su deca sa smetnjama u razvoju i dalje nepovoljno karakterisana u poreenju sa njihovim vrnjacima koji nemaju smetnje u razvoju, uprkos tome to je dolo do poboljanja u stavovima tokom perioda od tri meseca. Istraiai su predloili da budua istraivanja treba da se fokusiraju i na pripremi redovne dece (bez smetnji u razvoju) i nastavnika za ukljuivanje studenata sa invaliditetom u njihove uionice, i na i na efekte stavova prema deci sa smetnjama u razvoju koja su integrisana u redovnim kolama.Hendrickson, Shokoohi-Yekta, Hamre-Nietupski, i Gable (1996) su ispitivali ta 1137 studenata srednje i visoke kole osea prema formiranju prijateljstva sa vrnjacima sa tekim invaliditetima. Veina ovih uenika je bila spremna da formira prijateljstva sa vrnjacima sa tekim invaliditetom. Neki od razloga koje su studenti dali za druenje sa uenicima sa invaliditetom su nesebini (isti). Oni su videli sebe kao osobe koje bi trebalo da iniciraju prijateljstvo. Glavne prepreke za sklapanje prijateljstva sa vrnjacima sa tekim invaliditetom su oseaj nekompetentnosti, nelagodnosti i straha da budu zadirkivani od strane drugih, i strah od neprihvatanja od strane sopstvenog kruga ako stupe u interakciju sa studentima sa invaliditetom.Druga studija Maras i Brown (2000), koja je pokuala da uporedi dva teorijska modela socijalnog kontakta, dola je do negativnih nalaza. Ova studija razlikuje dve vrste podeavanja kolske inkluzije kao odraz meuljudskih modela i meugrupnih modela socijalnog kontakta. Ukupno 256 dece, uzrasta od 5 do 11 godina, izabrani su iz 4 razreda u svakoj od 8 kola uesnica. Deca su upitana da iskau svoju naklonost prema onima sa kojima su eleli da se igraju. Sprovedeni su lini intervjui da bi izmamili ve postojee stereotipe i stavove o invaliditetu uopte. Negativan odgovor na kontakt sa osobama sa invaliditetom je je pronaen u svim kolama. Kvalitativni podaci ukazuju da su se deca neprijatno oseala u odnosu sa vrnjacima koji imaju invaliditet ako im nisu date adekvatne informacije o prirodi invaliditeta. Kontrast izmeu ovih i nalaza ranijih studija istih istraivaa (Maras & Brown, 1996) je zabeleen. Razlike u vrnjakom prihvatanju izmeu dve studije pripisivane su prisustvu redovne integrisane kooperativne aktivnosti izmeu uenika sa i bez ometenosti u ranijim studijama.

Rimmerman, Hozmi, i Duvdevany (2000) su ispitivali efekte kontakta sa decom sa smetnjama u razvoju na stavove izraelskih studenata volontera. Oni su procenjivali stavove 139 studenata koristei Disability Factor Scale-General (Siller, 1988),uzimajui i osnovu i merenja posle 4 meseca kontakta preko tutorijala. Skala obuhvata sedam faktora: napor interakcije, odbacivanje intimnosti, generalizovano odbacivanje, autoritativne vrline, pretpostavljene emocionalne posledice, uznemirenu (zabrinutu, ozaloenu, bolnu?) identifikaciju i pripisano funkcionalno ogranienje. Koristei kvazi eksperimentalni dizajn, 62 volontera koja su izabrala da poduavaju decu sa invaliditetom su bili eksperimentalna grupa, a drugih 77 volontera koji su izabrali da poduavaju decu bez invaliditeta su bili u kontrolnoj grupi. U obe grupe nezavisna varijabla je bila prethodan kontakt sa ljudima sa invaliditetom. Bez obzira na prethodan kontakt studenti koji su poduavali decu sa smetnjama u razvoju su imali pozitivnije stavove o faktorima odbijanja intimnosti i generalizaciji odbacivanja. Grupa volontera koja je imala i prethodan i trenutni kontakt sa osobama sa invaliditetom je imala pozitivan stav kako prema pripisanom funkcionalnom ogranienju, tako i prema generalizovanom odbacivanju. Poetni kontakt je posluio da se ukloni odbacivanje osoba sa invliditetom, dok je dui kontakt pomogao da se razvije uravnoteenije i realnije razumevanje mogunosti i funkcionalne sposobnosti osoba sa invaliditetom. Studija je zakljuila da je veza izmeu kontakta i stavova zavisna od vremena i duine izlaganja.

Kao to su primetili Verplanken i Meijnders (1994), pozitivna evaluacija vrnjaka sa invaliditetom je zasnovana na procesu kognitivnog rasuivanja, dok je negativni afektivni odgovor zasnovan na emocijama koje se uglavnom javljaju bez obrazloenja. Hastings i Graham (1995) su smatrali da bi kognitivno razumevanje pozitivnih vrednosti prema invalidnosti nuno poboljalo socijalno prihvatanje studenata sa invaliditetom u integrisanoj uionici. Meutim, ako se interakcija sa uenicima sa invaliditetom posmatra kao pretnja socijalnom statusu i predstavi o sebi uenika bez invaliditeta, to bi doprinelo veoj uestaloosti neprihvatanja. U meta analizi od 1990. do 2000, Nowicki and Sandieson (2002) su pregledali ukupno 20 studija o deci sa invaliditetom u inkluzivnom obrazovnom okruenju i zakljuili da deca vie cene vrnjake bez smetnji u razvoju u odnosu na one sa fizikim ili intelektualnim invaliditetom. Pozitivne ocene vrnjaka sa invaliditetom ne mogu da se suprotstave negativnim afektivnim ishodima socijalnih interakcija u realnim ivotnim situacijama. Graenje situacija sa povoljnim kontaktima se inilo presudnim da se pozitivni stavovi uvaavaju, a negativani da se isprave.

Sudei po prgledanoj iteraturi, moe se zakljuiti da blizina i prisustvo uenika sa invaliditetom u optoj uionici ne dovodi automatski do pozitivnih stavova. Sve u svemu, uenici sa invaliditetom su manje popularni, a aktivna olakica i promiljena intervencija izgleda predstavljaju klju pozitivne drutvene prihvatljivosti u optoj uionici. Rezultati studija o stavovima u inkluzivnom obrazovnom okruenju ukazuju na na znaaj struktuirane intervencije u poveanju anse za pozitivnu socijalnu interakciju. Stoga je, dinamika promene stavova u tesnoj vezi sa drutvenim uticajima, a posebno sa meuljudskim kontekstom socijalnog grupisanja i samoidentiteta. Mnogi istraivai (Archie & Sherrill, 1989; Hastings & Graham, 1995; Horne, 1985) su utvrdili da promene stavova kod dece zavise od toga da li je interakcija smiljeno i paljivo struktuirana. Studija koja je ovde prijavljena ispituje efekte ravnopravnosti na stavove osoba bez invaliditeta prema osobama sa invaliditetom. Sledee hipoteze e se testirati da se uvidi znaaj i priroda socijalnih kontakata u negovanju promene stavova.1. Na kraju kolske godine, promena stavova prema osobama sa invaliditetom za one uenike koji su istoj uionici sa uenicima sa invaliditetom, bie znatno pozitivnija od uzorka ostalih uenika.

2. Na kraju kolske godine, stav se menja, prema osobama sa invaliditetom za uenike bez smetnji u razvoju koji su uestvovali u obrazovnim programima, i postaje pozitivniji od ostalog uzorka uenika.

2. METOD

2.1. Teme Studija obuhvata 406 uenika Oblika 1 i Oblika 2 u redovnoj srednjoj koli. U 10 odeljenja uenici Oblika 1 i Oblika 2 bilo je samoo 5 uenika sa specijalnim potrebama. Od tih studenata, 3 je imalo autizam, 1 je imao oteenje sluha i 1 je imao fiziku smetnju. Uenici sa posebnim potrebama bili su u 4 od odeljenja. Veliina odeljenja i raspodela uenika sa specijalnim potrebama su navedeni u tabeli 1.2.2 Mera: Upitnik o stavovima uenka prema ljudima sa invaliditetom

Stavovi uenika prema osobama sa invaliditetom je ispitano upitnikom koji je pripojio skalu stavova 47 uenika prema osobama sa invaliditetom (molimo pogledajte Dodatak A). Skala je lokalno razvijena u osnovnom istraivanju stavova uenika prema osobama sa invaliditetom (Pearson, Wong, & Hui, 2003) studija Komisije jednakih mohunosti u Hong Kongu. Skala stavova uenika prema osobama sa invaliditetom je izraena po crteu referenci tri najee koriene skale stavova: Skala stavova prema invalidima (Antonak, 1988), od kojih je koneska verzija potvrena u lokalnom kontekstu (Chan, Hua, Ju, & Lam, 1984); Skala prihvatanja od Voeltza (1980); i Studentski upitnik od Shapiro (1999). etiri komponente, izraene kao etiri podskale, odnosi se na socijalno prihvatanje (CA), optimizam-ljudska prava (OH), zablude u ponaanju (BM) i pesimizam-beznae (PH).U osnovnom istraivanju stavova uenika prema ljudima sa intelektualnom ometnou (Pearson,Wong,& Hui, 2003),etiri podskale su imale Cronbachs Alpha ocene koje se kreu od 0.69 do 0.85, koje su podrale pouzdanost ovih skala (Pearson et al., 2003). U tom istom istraivanju, subskale su takoe mogle da naprave razliku u stavovima uenika prema osobama sa razliitim vrstama invaliditeta. Rezultati subskale su pokazali da uenici imaju nepovoljiniji odnos prema osobama sa intelektualnim smetnjama i bivim mentalnim bolesnicima, nego prema osobama sa fizikim, vizuelnim ili slunim oteenjima. Ova intuitivna snaga je podrala opte validnosti skale.2.3. PostupakUpitnik je davan na poetku i na kraju kolske godine i uparen je t-test koji je izvoen da bi se analizirale promene u stavovima uenika. Nezavisne promenljive su uee u programu, demografske varijable i uenici iz istog ili razliitog odeljenja. Upitnik ukljuuje odgovore pomou papira i olovke i primenjen je od strane odgovarajuih uitelja tokom asa. Uenici su odgovarali u tajnosti i dobrovoljno uestvovali u istraivanju. Uputstvo i izvetaj su dati nastavnicima da standardizuju administrativnu proceduru i da prijave bilo koju posebnu vrstu incinenta ili problema u postupku prikuplanja podataka. Ukupno 406 upitnika je sakupljeno u septembru 2002.god. Do kraja kolske godine (jun 2003), 400 studenata je uestvovalo u merenju posle testiranja. Nakon poreenja i preiavanja skupa prikupljenih podataka, analizirano je 389 odgovora uenika.3. REZULTATI

3.1. Pouzdanost i validnost instrumenataProsena starost uenika bila je 13.3 sa standardnim odstupanjem od 0.97. Odnos deaka (49.9%) i devojica (50.6%) je bila veoma izjednaena. Rezultati za izjavljene stavove u svakoj podskali za stavove uenika prema osobama sa intelektualnom ometenou su izraunati i Cronbachs Alpha rezultati skale su analizirani i u osnovnim testovima, kao i u podtestovima. Skala stavova je imala ukupno 47 stavki sa etiri podskale, koje su bile socijalno razumevanje (SA) (13 stavki) i pesimizam-beznadenost (PH) (9 stavki). Uenici su zamoljeni da rangiraju svoje slaganje i neslaganje na skali od 4 take (points?). Cronbachovi alfa rezultati su rangirani od 0.68 do 0.90 to ukazuje na to da su sve etiri podskale imale visoku pouzdanost u merenju i u osnovnom i u podtestu (tabela 2).

Obino se veruje i empirijski podrava da graenje stavova ima relativno stabilne osobine, i treba da ukazuje na stabilnu zastupljenost evaluacije uenika i prihvatanje osoba sa invaliditetom. Poreenje osnovnih i mera podtestova sa uparenim t-testom pokazuje da nije bilo znaajnih razlika za sve etiri subskale stavova. Postojala je, takoe, visoka korelacija izmeu osnovnih i podtestova pojedinih uenika (tabela 3). Ovo dalje podrzava stabilnost i pouzdanost skale stavova, jer je postojala visoko podudaranje u pouzdanostosti testova i retestova. Ovo je pokazalo da je konstrukcija subskala stavova prilino stabilna tokom vremena. Uzduno poreenje je omoguilo varijacije u rezultatima stavova mogu pripisati nezavisne promenljive, pre nego prirodna zrelost uenika u periodu od 1 godine.

3.2 Stavovi menjaju kolske drugoveNezavisni uzorak t-testova je izveden da ispita razlike u promeni stavova izmeu drugova iz odeljenja i drugova van odeljenja. etiri odeljenja sa 114 uenika pripadalo je odeljenjskoj grupi, a ostali (245 uenika) predstavljali su grupu van odeljenja (tabela 4). Statistika t-testova ukazuju da nije bilo znaajnih razlika izmeu ove dve grupe (tabela 4). Dakle, drugovi nisu postajali vie pozitivni ili negativni u svojim stavovima prema ometenou kao rezultat injenice da su u istom odeljenju kao uenici sa invaliditetom. ANOVA je takoe izraunata da istrai da li postoje znaajne razlike meu razredima. Ovi rezultati su bili negativni.

U upitniku post-testova, jedno pitanje je postavljeno da utvrdi subjektivnu percepciju uenika na promenu stavova u proteklih godinu dana. Kao to je prikazano u tabeli 5, 88 uenika, koji obuhvata 22.1% uzorka uenika, navedeno je da je razvijen drugaiji stav u prethodnoj godini. Unutar ove grupe od 88 uenika, 46.6% promenu stava je pripisalo uticaju TV programa, 27.3% obrazovnim programima u koli, 23.9% novinama/asopisima i 22.7% je smatralo da je izvor uticaja doao iz kontakta sa uenicima sa smetnjama u razvoju u koli (tabela 5).

3.3 Promene stava uesnika programa

Statistiki prorauni su napravljeni da identifikuju

Statistiki proraunu su napravljeni da identifikuju efekte obrazovnih programa. Devedeset osam uenika iz Obrazaca 1 i 2 su uestvovali u obrazovnim programima koji imaju za cilj da olakaju drutvenu interakciju izmeu uenika sa i bez invaliditeta. Programi su specijalno dizajnirani da usade poruke o prihvatanju uenika sa invaliditetom. Stav uesnika programa se menjao u skladu sa svakom podskalom, to je poreeno sa ostatkom uzorka i utvreno je da je dolo do pozitivne promene u drutvenom prihvatanju (tabela 6). U proseku, uesnik programa je postigao razliku u stavu od 1.52 u drutvenom prihvatanju (t = 3.01, p < 0.05), dok ostali uenici nisu imali znaajnu promenu stava (glavna razlika =0.78). efektivna veliina je 0.4, to je umereno (Springer, Stanne, & Donovan, 1999). Da bi se dalje utvrdio pravac promene stavova, rezultati su kompresovani u dve take, sa 1 to ukazuje na negativnu orijentaciju i sa 0 to je pozitivna orijentacija. Kao to je prikazano u tabeli 7, kompresovani rezultati uesnika programa i dalje pokazuju pozitivnu i znaajnu promenu stavova (t = 3.15, p < 0.05) u podskali drutvenog prihvatanja. Efektvna veliina je 0.43, to je umereno (Springer et al., 1999).3.4 Predvoenje promene stavovaRegresivne analize su izraunate da bi se eliminisali mogui lani efekti sociodemografskih promenljivih iz glavnih efekata kljunih nezavisnih varijabli programa i kontakata. Viestruka regresivna analiza je izvedena na etiri rezultata (skora?) promene stava sa sledeim nezavisnim varijablama: pol, starost, obrazovanje oca, obrazovanje majke, housing type (vrsta okruenja?), broj raunara u kui, kontakt sa osobama sa invaliditetom i uee u programima. Rezultati su prikazani u tabeli 8. U rezimeu promena stavova socijalnog prihvatanja samo program promenljive ima nezavisan uticaj na promene stavova uenika. U sluaju ostale tri subskale, nema nezavisnih varijabli koje bi se mogle uneti u jednainu. Viestruka regresivna analiza je iskljuila mogunost sporednih efekata demografske varijable na promene stavova uenika. Stoga, promeni stavova moe se sigurnije pripisati kljuna varijabla uea u obrazovnim programima. 4. DISKUSIJA

4.1. kolski kontakti i promena stavovaNalazi kvantitativnog istraivanja nisu otkrili znaajne razlike u rezultatima stavova izmeu uenika iz istih i uenika koji ne idu u ista odeljenja prema uenicima sa hendikepom. Prva hipoteza nije podrana. Ovi nalazi skreu panju na sloenost i prirodu socijalnih kontakata u inkluzivnom obrazovnom okruenju. Kako Allport (1954) naglaava, poeljan uslov za socijalni kontakt je zajedniki cilj. Ovaj zadati uslov ne postoji uvek u lokalnom obrazovnom okruenju. Iako bi uenici iz Hong Konga mogli da dele zajedniki cilj postizanja uspeha u koli, oni moraju da se takmie jedni sa drugima i da se ostvare u visoko individualistikom nainu. Obrazovne kulture koje imaju jaku orijentaciju postignua neguju jak oseaj rivaliteta i elitizma u uionici.

kola u ovoj studiji ne razvija asistente u redovnim uionicama jer ima previe subjekata u okruenju srednje kole. Kurikulum ograniava opseg izvoenja obrazovne prakse koja se moe implementirati. Korisna inkluzivna praksa, kao to je zajedniko predavanje i vrnjako poduavanje (Salisbury, Gallucci, Palombaro, & Peck, 1995; Shapiro, 1999), nije usvojena od strane kole. Bez namerne i mislene inkluzivne prakse, nije iznenaujue da fiziko prisustvo u blizini uenika sa posebnim potrebama nije nuno donelo promene u stavovima meu uenicima. kolama u Hong Kongu se uglavnom sudi po rezultatima uenika postignutim na javnim ispitima. Dok teorija socijalne meuzavisnosti (Johnson & Johnson, 1998) moe imati pravilno opisane mehanizme i grupno okuenje koje vodi ka socijalnom prihvatanju uenika sa smetnjama u razvoju, preovladavanje naglasaka na akademska dostignua bi uticalo na ansu za uspenu saradnju i ishode socijalnog kontakta izmeu uenika sa i bez invaliditeta.Kooperativne grupe u uionici mogu imati male anse negovanja meuzavisnosti kada kompetencija lanova grupe nije u rangu ili nisu komplementarni. Kako kola u ovoj studiji nije smanjila akademske uslove za uenike sa posebnim potrebama, uenici sa invaliditetom su nastavili da se bore sa kurikulumom, i njihovo prisustvo je predstavljalo teret u matinim uionicama. Neki uenici su se odupirali i ljutili to se nalaze u istom projektu grupa kao uenici sa invaliditetom, koji su ili percepirani kao slobodni strelci ili optereeni u procesu ispunjavanja akademskih zahteva grupe.4.2. Efekti obrazovnih programaNa kraju kolske godine, uenici koji su uestvovali ubrazovnim programima su imali znatno vee pozitivne promene u stavovima prema osobama sa invaliditetom, to je prikazano u tabeli 6. Ove promene su bile vezane za drutveno prihvatljive podskale. Nije bilo promena u osnovnim sutinskim vrednostima ljudskih prava i verovanju o ponaanju zabludama. Druga hipoteza je stoga delimino podrana. U poreenju sa nastavnim aktivnostima, grupna saradnja u obrazovnim programima van uionice, koja je ukljuivala fizike i aktivnosti zasnovane na avanturama, prua socijalne kontakte drugaije prirode. Kako lanovi grupe mogu biti u rangu neakademske nadleniosti i potencijala, u malim grupama, pod promiljenim nadzorom i uputstvima odraslih, bilo je mogue olakati pozitivne interakcije i smislenu saradnju izmeu uenika sa i bez invaliditeta. Pa ipak, treba napomenuti da je ova grupna kohezija i moral moda kratkog daha. Meuzavisnost izmeu uenika ne mora biti odriva nakom zavretka obrazovnog programa. Efekti na promene stavova su ogranieni vremenom, trajanjem i specifinim sadrajem obrazovnog programa.

Takva kratkorona obrazovna intervencija bi trebalo da radi protiv konkurentne i individualistike kulture u matinoj uionici. Meusobni ciljevi i meuzavisnost su postojali za odreene grupe uenika kada su delili sline nivoe socijalnih resursa i strunosti. Na primer, autistuan uenik je bio u stanju da pomogne drugim lanovima da osvoje igru tokom noi kampa zbog njegove fizike snage i poverenja prema kolegama lanovima grupe. Ipak, efekti su kratkog daha i duh grupne zadruge nije mogao biti prenet u optu uionicu.

4.3. Implikacije inkluzivno obazovne politike i prakseNalazi ove studije su dosta u skladu sa literaturom i ukazuje na izazove podsticanja socijalnog prihvatanja u uionici. Empirijska istraivanja po Evans et al. (1992), Scheepstra, Nakken, i Pijl (1999) and Yude, Goodman, i McConachie (1998) ukazuju da inkluzija ne dovodi automatski do vieg socijalnog kontakta i prijateljstva izmeu uenika sa i bez posebnih potreba. Osim toga, Shapiro (1999) je upozorio protiv jednog miljenja da bi socijalni kontakt nuno stvorio povoljnu promenu stavova prema osobama sa invaliditetom.

Sadanji nalazi ukazuju da davanje pravih zadataka i olakica odraslima, kooperativne grupe u neakademskoj areni moe biti efikasno u negovanju interakcije i moguem povoljnoj promeni stavova prema osobama sa invaliditetom. Poznavanje invaliditeta, razvoj odgovarajuih vetina, bivanje dela kooperativne grupne strukture i modelovanje odraslih i poduavanje su vani sastojci u negovanju promena stavova kroz proces dueg socijalnog kontakta uenika sa i bez inavliditeta. Poznavanje prirode posebnih potreba uenika sa invaliditetom je od sutinske vanosti za barijere i zablude u poetnim drutvenim susretima koje treba prevazii. Ovo znanje bi moglo da pomogne uenicima da razviju empatiju prema uenicima sa hendikepom i da imaju razliita oekivanja. U toku socijalnh interakcija, i uenici sa i oni bez invaliditeta bi morali da naue novi set pravila i vetina u odnosu jednh sa drugima, da bi mogli da identifikuju slinosti i prilagodiiti se razlikama. Bilo bi poeljno da saradnja izmeu uenika dovede da obostranog zadovoljstva i pozitivnih ishoda. Svestan napor bi bio potreban da se otvori put da se pozitivne i konstruktivne uloge dobiju sa uenicima sa invaliditetom u kooperativnim grupama. Kao to je Goldstein (2002) predloio, nastavnici mogu pomoi uenicima sa invaliditetom da postignu ulazak u uenike grupe smanjenjem trokova i poveanjem nagrada za tipine vrnjake. Olakavanje odraslih je od sutinskog znaaja da se omogui da se manje socijalno sposobni uenici poveu sa drugima u kooperativnim malim grupama. Nastavnici ili socijalni radnici su mogli da iskoriste kontaktne situacije kao reciproan procese uenja za uenike sa i bez invaliditeta. U intervjuim fokusiranih grupa neki uenici su otkrili spremnost da pomognu svojim drugovima sa invaliditetom, ali oni nisu dobili priliku ili im nije obezbeena odgovarajua struktura (kao to je uloga vrnjakih pomagaa ili tutora) to bi im omoguilo odnos sa uenicima sa invaliditetom. Pod znakom pitanja je bila i njihova sposobnost i zabrinutost o moguem socijalnom odbacivanju od strane drugih, ako nameravaju da pokuaju da pokau malo ljubaznosti prema uenicima sa hendikepom. Adolescenti su u periodu istraivanja i eksperimentisanja. Njima su potrebna uputstva i olakice odraslih u maloj grupi da bi stvorili oseaj sigurnosti, tako da bi mogli da iskorae iz svog sebinog egocentrizma i da budu spremni da saoseaju sa drugima. Uenici takoe treba da budu svesni svojih ogranienja i slabosti pre nego to mogu da prihvate ljude koji su drugaiji od njih. Mnoge grupne dinamike i meuljudski odnosi pruaju dobru polaznu osnovu za samorefleksijom i razumevanjem, za uenike sa i bez invaliditeta. Uenici mogu da istrauju vrline prijateljstva i razliitosti interakcijom i pomaganjem onima koji su manje sposobni od njih. Bilo bi korisno da smisle nain da se smanje trokovi i poveaju socijalne povlastice i priznanja za uenike koji su voljni da prime vrnjake sa invaliditetom. Na primer,eksplicitno priznanje moe se dati za pomaganje ueniku sa smetnjama u razvoju da preuzmu jednostavne zadatke i odgovornosti u grupi. Dalja istraivanja su potrebna da bi se identifikovale strategije i nastavna praksa, koje koriste malim kooperativnim grupama unutar izvan uionice.

4.4. Ogranienja studijeStavovi uenika prema osobama sa invaliditetom su se pokazali stabilnim i doslednim u uzorku. Ovaj nalaz ide u korist pouzdanosti instrumenata kao i stabilnosti formiranja stavova. Poreenje izmeu uenikih grupa mora biti konzervativno jer je bilo ogranienja u kontroli svih varijabli i uslovima u studiji. U ispitivanju efekata socijalnog kontakta, bruto diferencijacija izmeu uenika i kolskih drugova je uraena kao nezavisna varijabla. To je bilo daleko od adekvatnog kao procena frekvencije, intenziteta i prirode socijalnih kontakata izmeu uenika sa i bez ivnaliditeta. Kvantitativni nalazi o efektima kontakata nije, dakle, definitivno i trebalo bi da bude uzeto sa rezervom. Operativna definicija i merenje socijalnog kontakta nije rigorozno kvantifikovan zbog ogranienih mogunosti za lanove istraivakog tima da budu na licu mesta i uzimaju frekvenciju taaka razliitih vrsta kontakata u i van uionice. Izvodljivost i kooperativnost kola u smetaju lanova istraivakog tima u kolskom okruenju moraju biti uzeti u obzir u istraivakom dizajnu.Slino, konstrukt obrazovne intervencije kao ciljane promene stavova je takoe zasnovana na irokoj klasifikaciji uesnika i neuesnika programa. Poto je ukupan broj uenika koji uestvuju u ovim programskim intervencijama bio prilino mali, ne bi bilo razumno statistiki podeliti ovu grupu jo dalje prema uesnicima razliitih tipova programa. Nastavnici predodreuju vrstu i broj obrazovnih intervencija i takoe ciljnu grupu uenika koji su pozvani da uestvuju. Stoga, poduzorak uesnika programa je nerandomizovan i nenuno odgovaraju u svojim osnovnim karakteristikama uz potpunu uzorak. Uprkos tome to imaju znaajnu razliku u stavu bodova izmeu uesnika i neuesnika programa, pozitivni efekti programa na promene stavova mogu biti rezultat socijalne poeljnosti ili faktora samoizbora. Dalja istraivanja e morati da obave istragu dinamike i strategije razliite vrste obrazovnih intervencija u negovanju promene odnosa prema osobama sa invaliditetom.

5. ZAKLJUCI

Ova studija pokazuje da socijalni kontakti prave razliku ako je obrazovna intervencija paljivo struktuirana u zatienom kolskom okruenju. Meutim, napori da se podstiu pozitivne promene stavova moraju da rade protiv etosa socijalnog rangiranja na osnovu strunosti koja je sadrana u obrazovnoj kultur i strukturnom okruenju. Uenici moraju da se takmie meusobno i da ostvare visoko individualizovano ponaanje. Pozitivne nagrade i reciprocitet u drutvenim kontaktima dre klju u podsticanju pozitivnih stavova prema vrnjacima sa invaliditetom. Nalazi jasno utvruju potrebu za dobrom nastavnom praksom koja olakava obostranu korist i saradnju izmeu uenika sa i bez invaliditeta u akademskim zadacima u okviru matinih uionica.

DODATAK A

A.1. Skala stavova uenika prema ljudima sa invaliditetom

Slede primeri stavki socijalnog prihvatanja (SA) podskala

1. Ako postoji ometen uenik u mom razredu, ja bih razgovarao sa njim.

2. Stvarno nije velika stvar zadirkivati nekoga nagivajui ga ometenim.

3. Ne elim da osoba s invaliditetom sedi pored mene u autobusu.

4. Da imam brata ili sestru sa invaliditetom, ne bih to nikome rekao.

Slede primeri stavki optimistikih ljudskih prava (HP) podskala

1. Deca sa invaliditetom ne bi trebalo da dobiju srednju strunu spremu.

2. Osobama sa invaliditetom treba dozvoliti da ive gde i kako to ele.3. Invalidi rada treba da dobiju istu platu u poreenju sa ostalim radnicima koji obavljaju isti obim posla.

4. Ne smeta mi to je servisni centar za osobe sa invaliditetom u mojoj stambenoj etvrti.

Slede primeri stavki u zabludama u ponaanju (BM) podskala

1. Osobe sa invaliditetom se ne razlikuju od ostalih po mnogo emu.

2. Osobe sa invaliditetom nikada ne mogu biti stvarno srene.

3. Osobe sa invaliditetom pokazuju devijantan tip linosti.

4. Osobe sa invaliditetom nisu teret svojoj porodici i drutvu.

Slede primeri stavki u pesimizmu beznau (PH) podskala1. Od osoba sa invaliditetom se moe oekivati da se uklope u konkurentnu zajednicu.

2. Odravanje ozbiljno ometenih ljudi u ivotu je nauno neprirodno i lei u lice sa ,,opstankom najsposobnijih.3. Gubljenje novca je imati posebne objekte/usluge za osobe sa invaliditetom.

4. Ozbiljno ometene osobe ne mogu imati koristi od obrazovanja.